ДЕЦИМАЛНИ ЗАПИС РАЗЛОМАКА Децимални разломак

Разломци који у имениоцу имају декадне јединице (10, 100, 1000...) називају Цифра 8 је број целих делова.
се декадни разломци. Основни декадни разломци су декадни разломци код којих је Цифра 5 је број десетих делова.
бројилац 1. Цифра 6 је број стотих делова
8,567
Цифра 7 број хиљадитих делова.
Децимални запис се састоји од два низа цифара који су одвојени зарезом. Цифра са Цифре иза зареза (5,6,7) су децимале броја
леве стране децималног зареза означавају број целих које разломак садржи, а 8,567.
цифре са десне стране зареза означавају број основних децималних разломака које
тај разломак садржи (десетих, стотих, хиљадитих делова, итд...). Цифре са десне
стране називамо децимале.
Примена правила
Децимални запис разломака може бити коначан (садржи коначно много децимала)
и бесконачан (садржи бесконачно много децимала).
Правило 1 Правило 3
Бесконачне децималне записе замењујемо коначним децималним записом 5,621 ≈ 5,62 1,825... ≈ 1,83
1,332 ≈ 1,33 3,175... ≈ 3,18
користећи поступак који се назива заокругљивање.
9,253 ≈ 9,25
2,224 ≈ 2,22
При заокругљивању бројева прави се грешка, а да би она била што мања користе се
одређена правила. Правило 2 Правило 4
5,826 ≈ 5,83 а) 1,825 ≈ 1,82
1,587 ≈ 1,59 б) 6,555 ≈ 6,56
8,148 ≈ 8,15
Заокругљивање (заокруживање) бројева 9,239 ≈ 9,24

Правило 1
За вежбу
Ако је прва цифра коју одбацујемо 0, 1, 2, 3 или 4 цифре испред ње се не мењају.
5.093
Правило 2
3.156…
Ако је прва цифра коју одбацујемо 6, 7, 8 или 9 последња цифра се повећава за 1.
7.4759…
Правило 3 9.2854…
Ако је прва цифра коју одбацујемо 5, а иза ње има још цифара последња цифра се 4.345
повећава за 1.
7.612
Правило 4 1.275
Ако је прва цифра коју одбацујемо 5, а иза ње нема више цифара разликујемо два 3.835
случаја:
0,416
а) ако је цифра испред 5 парна она остаје непромењена
6.528
б) ако је цифра испред 5 непарна она се повећава за 1.