pas MIL IC METOD.metoda. I na tom uzZem planu doci ée u pozitivizmu do izrazaja dosta razlitita glediita, mada je zajedni¢ko polazno stanoviste prilitno odredeno i o njemu nema spora medu pozitivistima koji se bave druStvenim naukama. To polazno stanovi8te sastoji se u slede¢em. Jedan od osnovnih ciljeva pozitivizma, pogev od Konta pa sve do danas, bio je da se u proutavani na epistemoloska naéela prirodnih nauka. Po mi8ljenju pozitivista to je jedini nacin da se pov ij ost i egzaktnost_dru&tve- nih nauka i da se one u tom pogledu izjednace s prirodnim kama. Taj cilj sasvim jasno postavija Kont i on se u pozitivizmu stalno odréava, Ovo epistemolosko shvatanje se uklapa u Siru idejnu_perspektivu pozitivizma i njegov program stvaranja opste sinteze nauénog znanja, kao nauénog pogieda na svet i sredstva za uredenje drugtva na nauénim naéelima. Cak i kad su kasnije u novopozitivizmu znatno oslabile ove optimistitke praktiéne pre- klasigénog pozitivizma, nauka je ostala najvazniji predmet P isti€ke filozofije, a stvaranje jedinstvenih cpistemolo3kih naéela koja bi vaiila za sve nauke jedan od njenih osnovnih ciljeva. O metodu sociologije pisali su mnogobrojni raniji i savre- meni pozitivisti. UopSte se moZe rei da se u drugim filozofskim pravcima 0 ovome daleko manje raspravijalo, nego u pozitivizmu. Cesto se, naime, ili odbacivala mogucnost jedne opSte teorijske nauke o dru&tvu ili se mislilo da se vrlo slozene teSkoce njenih istrazivanja mogu reSiti uz pomo¢ nekoliko vrlo opStih epistemo- loSkih naéela. Ipak je i u pozitivizmu samo nekoliko mislilaca us- pelo da svoja shvatanja o socioloskom metodu razvije u celovite i originalne zamisli, dok su se drugi bavili samo pojedinim wim kim problemima. Najznacajnije pozitivisticke zamisli_o m_metodu su izgradili O. Kont, Dz. Stjuart Mil i E. Dirkem. S obzirom na namenu ovog istorijskog uvoda dovoljno je izloziti metodolo&ka shvatanja ovih mislilaca. a) OGIST KONT (AUGUSTE COMTE) Prirodno je da s Kontom (1798—1857) poéne izlaganje po- zitivistiékih shvatanja socioloSkog metoda. Obitno se smatra da je Kont _podjednako osnivaé itivizma, kao filozofskog pravca, i é logije kao % 0 ako se socio- ti_kao_gradanska nauka_o drustvu. Ovim se Kontu, po dosta opgtem miSljenju, pridaje vaZnost koju on ne zaslu- Zuje. Mnoge, naime, filozofske ideje pozitivizma imaju prilitno dugu predistoriju, a i vedina Kontovih ideja o druStvu, pa ¢ak i ideja jedne nove opste teorijske nauke o druStvu, nalaze se veé kod njegovog utitelja Sen Simona (Saint-Simon). Ovim se ne Zeli 78 reci da se Kont razvijao pod isklju¢ivim uticajem Sen Simona. Na Konta, naroéito njegovu polititku filozofiju, vrlo snaino su uticale ideje Z. Mestra (J. de Maistre) i drugih ideologa tada&nje francuske reakcije.!) Ali od Sen Simona je Kont preuzeo neke najkarakteristitnije ideje i svoga pozitivizma i svoje sociologije. Njegovo dalje razvijan. nije i ‘Sen Simonovih ideja o druStvu nije fi naro¢ito iscrpno i ne odlikuje se nekom ve¢om originalnoScu. Ipak nema sumnje da su Kontove ideje imale vrlo znaéajnu ulogu u dugotrajnijem procesu konstituisanja sociologije u op8tu teo- rijsku nauku o drustvu. Pre prelaska na izlaganje Kontovih shvatanja treba pod- setiti na istorijske karakteristike vremena u kom se on javija, jer to moZe olakSati da njegova shvatanja i njegova popularnost postanu razumijiviji. Kont svoje osnovno delo Teéaj pozitivne jilozofije pocinje da predaje 1826. godine, a objavljuje ga u celini u Sest knjiga iamedu 1830. i 1842. godine. Medutim, njegova tcorij- ska zamisao druStva nastaje u treéem desetlecu XIX veka, tj. pred kraj doba restauracije u Francuskoj. Izlaganje Kontovih shvatanja uzima u obzir pre svega njegovo osnovno teorijsko delo Yeéaj pozttivne filozofi, , i zatim njegovu Raspravu o pozitivmom duhu, u kojoj je on u_vrio sazetom obliku pokuSao_da_objasni svoje filozofsko stanoviste.*) Poznato je da je Kont kasnije u delu Sistem pozitivne politike, koje je u Cetiri knjige objavijeno izmedu 1851. i 1854. godine, izveo niz neposrednih praktiénih zakljuéaka iz svoje filozofije i poku&ao da izgradi jedan sistem polititke filo- zofije sa zadatkom da bude teorijska osnova reformisanja gra- danskog druStva. Taj deo Kontove delatnosti, iako je idejno vrio tesno povezan s njegovim teorijskim shvatanjima druStva, nije potrebno izlagati, posto u metodoloskom pogledu ne sadrzi niSta novo. Kao Sto je reéeno, Kontova teorijska shvatanja nastaju 30-tih godina proslog veka. U kulturno-istorijskom pogledu, prvu ireginu proslog veka obelezava kritiéko preispitivanje misli, koja je pripremila francusku revoluciju. U pogledu odnosa prema 1z- razito individualistiékoj predrevolucionarnoj gradanskoj misli mogu se priligno jasno zapaziti tri razli¢ita stanovi Javlja_se, prvo, odluéna i vrlo_borbena_reakcija, Giji najizrazitiji_predstav- nici polaze s jasnih feudalnih osnova. U vreme Svete alijanse, 1). }) Vid. o ovom H, Barth, The Idea of Order, ch. V. A. Comte and J. de Maistre: The System of Positivism as. Theocracy, D. Reidel, Dordrecht, 1960, p. 108—43. O. Massing, Fortschrit und Gegenrevolution, F, Enke, Stuttgart, 1966. 2) A. Comte, Cozrs de la philosophie positive, IVI t Paris, 1908 urs. sur esprit positif, Schleicher, Par cilati' su uzeti iz ovih izdania koja su identiéna s prvim.) Schleicher, 1909. (Svi 719ujedinjavanja evropske feudalne reakcije u nastojanju da ponovo oja¢a uzdrmane ustanove feudalnog drugtva i da ih na nov naéin uévrsti, ova feudalna kritika revolucionarne gradanske ideologije ima snaZnu zvanitnu podrsku i mnogo predstavnika u svim evrop- skim zemljama. U Francuskoj se kao najtipi¢niji predstavnici ova- kvog odnosa prema revolucionamoj ideologiji javljaju Mestr (de Maistre) i Bonal (de Bonald). Niz predstavnike nematkog roman. tizma, medu kojima su najvazniji Haler (Haller) i Savinji (Savigny), osnivaé istorijsko-pravne Skole, stoje u suStini na istom stano- viStu u svojoj kritici osnovnih ideja revolucionarne gradanske ide- ologije. U Engleskoj se jos ranije sa sli¢nim idejama javlja Edmund Berk (E. Burke). Ova krilika se svim silama trudi da dovede u sumnju sve osnovne ideje i praktiéno-politiéka natela prosvetitel}- stva. Poznato je da je kritika srednjovekovija, erkve i teologije i feudalnih privilegija, bila osnovni sadriaj Prosvetiteljske ideolo- gije. Prosvetiteljstvo je u svojoj politi¢koj filozofiji isticalo na- elo da dru&tvo treba urediti prema saznanjima i kriterijumima razuma i da je mogucnost polititkog uticanja na druStveni Zivot radi njegovog uskladivanja sa Govekovim potrebama vrlo velika. Ovi krititari prosvetiteljstva zastupaju suprotno gledigte. Drugtvo se razvija prema imanentnim zakonima organskog razvoja u koji ma dolaze do izragaja tradicija, obidaji, osobeni nacionalni duh Odredene nacije. Iluzoran je stoga svaki pokufaj da se politiékim i zakonodavnim merama, na osnovu povrsnih i proizvoljnih hte- nja, nesto dublje menja u drustvu. Takvi pokugaji mogu biti samo Stetni, jer unose nered u spontani prirodni druStveni razvoj. Na- suprot neistoritnosti prosvetiteljske misli, u ovom periodu dolazi do nevidenog poleta istorijskih nauka. Medutim, dosta uticajna reakcionarna ideologija Siri krajnje nekritiéan odnos prema pro- losti. Srednji vek postaje uzor i mnoge njegove politiéke i verske ustanove smatraju se isto onako vetnim i prirodnim kao Sto je revolucionarna gradanska ideologija takvim zamiSljala sve usta- nove i odnose koji su omoguéavali br2i razvoj kapitalizma. Druga reakeija_na revolucionarnu_ideologiju_nastalu pre francuske revolucije su_razna_socijalistiéka i ko isti¢ka uée- nja. Ne ulazedi dublje u analiza vrio razliditih varijanti u kojima se javlja socijalistitko-komunistitka misao, treba ista¢i da ona u vecini slutajeva pokuSava da iz osnovnih polititkih stavova pred- revolucionarne ideologije izvuce dublje dru&tvene zakljucke. Naj- bolji deo te misli dolazi do saznanja da se na formalno-pravnom i Gsto politiékom planu ne moze ostvarivati ni jednakost, ni bratstvo, ni sloboda, vec da ti politiéki ideali treba da dobiju svoju realnu osnovicu u preuredenju osnovnih ekonomskih i dru&tvenih odnosa, Medutim, koliko su ideje konzervativnih mislilaca bile uticajne poéetkom proglog veka moze se najbolje zakljutiti na 80 osnovu dubokog traga koji su ostavile i na shvatanjima nekih listiékih pisaca iz tog doba.’) I, napokon, postoji vrlo snazna treéa Struja koja tradi kompromis. Najvazniji su predstavnici te struje, koja ubrzo postaje u redovima gradanstva najuticajnija, Hegel i Kont, ma koliko se oni inate razlikovali u_svojim_konkretnijim filozofskim shvatanjima. Hegel i Kont ne odbacuju ni izdaleka sve ideje prosvetiteljstva. Ali oni nastoje da mnoge od tih ideja izmene i modifikuju, otupljujuci po pravilu njihova borbenu o&trinu, ali i nastojeci da im dadu jedno dublje istorijsko objagnjenje. Po svom poreklu prosvetiteljske, mmnoge ideje kod Hegela i Kon- ta vise ne sluze za radikalnije menjanje drustva nego za sta- bilizaciju_gradanskog poretka uz vecu ili manju spremnost na kompromis s feudalnim ustanovama (monarhija, plemstvo). Tez- nja za stabilizacijom tog poretka i nastojanje da se reformistit- kim metodima i sredstvima on dalje razvija, u pojedinostima me- nja i usavrsava, dominiraju u ovoj treéoj varijanti odnosa prema predrevolucionarnoj gradanskoj ideologiji. Razlike u Hegelovoj i Kontovoj polititkoj filozofiji mogle bi se jednim delom objasniti razlicitom istorijskom situacijom koja je u njihovo vreme posto- jala u Nemaékoj i Francuskoj. Ukazivanje na sli¢nost Hegelovog i Kontovog praktitno-politi¢kog stava ne znati da se ne uvida razligitost njihovih filozofija.%) Odnos prema ideologiji francuske revolucije ima vrio vai- no mesto u Kontovom sistemu. U njemu se pokazuju i mnoge bit- ne osobine Kontovog shvatanja dru8tva i druStvene uloge socio- logije i zato ga treba prikazati. Svoj stav prema_prosvetiteljstvu Kont obrazlaze op’tom idejom o tri sta u razvoju drustva. Svaka epoha ima svoje Sire druStveno-istorijske osobine i svakoj od njih odgovara osoben naéin miSljenja. U_drustvenom pogledu teoloska epoha je ¢vrst i stabilan tradicionalni_ zasnovan na_jedinstve Ski , strogoj tradicio- nalnoj hijerarhi , mladost druStva, Meta cpoha ima izrazito prel: . Ona je ncophodna, ali nj zadatak je sasvim privremen. Kritika mora razoriti tradicionalne drustvene ustanove i teologki natin mi&ljenja, kad oni poénu da zastarevaju i vise ne odgovaraju izmenjenim_dru&tvenim_prilika- 3) Vid. o ovom moj rad »S Ina utopija ranog francuskog romantizmas, Predgoverza knjigu Doktrina Sen-Sinona, Kultura, Beograd, 1953. Sa) Vrlo zanimljiva uporedna analiza Kontovog i Hegelovog shvatanja dru8tva moée se na¢i u studiji O. Negt, »Strukturbeziehungen zwischen den Gesellschaftslehren Comtes und Hegels« Frankfurter Beitriige wr Soziologie, Bd. 14, Europiische Verlagsanstalt, Frankfurt am Main, 1964. Vid. i A. Salomon, Fortschritt als Schicksal und Ver- hangnis, F. Enke, Stuttgart, 1957, S. 66—73. 81 6 Socioloski metodma, da bi postalo mogucno stvaranje novih savrsenijih oblika dru- Stvene organizacije i novog, nauénog natina miSljenja. Posto me- tafiziéka epoha ima iskljudivo kriti¢ki zadatak, misao koja nas- taje u tom periodu je jednostrana. Upravo da bi mogla da bude snazna kao kritika, ona mora biti rusilatka po svojoj prirodi. Ali ona je nesposobna da organizuje, jer joj nedostaje konstruktivni sadrzaj. Kont je bio duboko ubeden da jc produtavanje duhovnog stanja_stvorenog rugilaékom metafizitkom kritikom, posto su os. novni zadaci_kritike vec izvrSeni_jer je revolucija progla, glavni uzrok svih druStvenih poremedaja i slabosti_njegovog vremena. On, u stvari, Citavu metafiziéku fazu, koja dolazi do vrhunca u francuskoj revoluciji, smatra istorijski nuZnim, privremenim obo- ljenjem ¢ovetanstva. Evo Sta on o tome pise u Raspravi o pozitiv- nom duhu: »Moze se, dakle, smatrati da je metafizitko stanje neka vrsta hroniéne bolesti koja je prirodno sadrZana u duhovnoj evo- luciji, individualnoj ili kolektivnoj, izmedu detinjstva i zrelosti«.4) Nesre¢a je, po Kontu, Sto se to stanje produzava iako nema vise revolucionarnog istorijskog zadatka. DruStvena situacija se izme- nila, vreme kritike je proslo, treba da nastupi vreme konstruktiv- he izgradnje novog drustva koja moze da se zasniva jedino na nauci. Otigledno je da Kont polazi s drugtvenog stanovista gra- danstva koje je izvelo revoluciju. Ta klasa vi8e nije zainteresovana za bilo kakve radikalnije promene. Oblik druStvenog uredenja koji njoj odgovara je uspostavljen i nema potrebe da se on dublje menja; dovoljno ga je Cistiti od ostataka proslih druStava, kon- kretno od feudalnih i patrijarhalnih ostataka. Ali, najvaznije je stabilizovati novi oblik druStva, i zatim ga dalje usavrSavati pos- tepenim reformama. U ovom stavu prema postojecéem druStvu na- lazi se dobar deo razloga zbog kojih je Kontova filozofija u gra- danskoj nauci, i u gratianskoj kulturi uopste, bila vrlo cenjena, narocito kao teorijska podloga polititke filozofije. Ali u tom stavu prema postojeéem ogleda se i jedna od bitnih osobina pozitivizma.5) Teolo8ki_ stadij je vreme reda; metafizitki period apstrak- tnog progresa, a u pozitivnom stadiju red i progres treba da se 4) A. Comte, Discours sur l'esprit positif, p. 16. 5) H. Markuze s pravom naglaSava bazi¢ni konformizam Kontove druStvene misli. (H. Marcuse, Um 7 revolucija (1941), prevod s engleskog, oVes. Masle8ae, Sarajevo, 1966, str, 302—319. Ipak, konformizam je samo jedna od osobina pozitivizma kao stava prema stvarnosti i nema svaki konformizam u nauci pozitivistiéku osnovu. Stiée se utisak da se 0 raznim kritikama nauénog konfromizma ovo nedovoljno shvata. Na pri- mer, govori se o »pozitivizmu« drugtvenih nauka u staljinizmu samo zbog njihovog krajnje konformistickog stava, iako se u tim naukama nisu poStovale osnovne norme pozitivistitke epistemologije. Igjednaéen s nau¢nim konformizmom, pojam pozitivizma gubi svoj celovit i speci- fican smisao. 82 spoje u trajno i nerazdvojno jedinstvo. Cuvena Kontova izreka or- dine ad progressum (redom ka progresu) postaje uticajna parola ne samo pozitivizma nego i raznih gradanskih reformisti¢kih struja uopSte. Medutim, spajanje reda s progresom postepenim i uravno- teZenim, postaje mogucno samo ako pozitivni duh prodre i u ni ic nu misao o druSivu i dovede do konstituisanja egzaktnih druStve nauka. Pozitivni duh sc, naime, postepeno razvija kroz istoriju i ov- najpre onim oblastima ljudskog saznanja koja se odnosena N pojave. Kont je izgradio vrlo poznatu klasifi- kaciju nauka, koja u njegovoj filozofiji nema samo sistematski veé i istorijski smisao. On je smatrao da ta klasifikacija pokazuje i istoriju nauka i istovremeno najvainije etape u razvoju pozitivnog duha kroz istoriju. U kKlasifikaciji se nauke nizu slede¢im redom: matematika, astronomija, fizika, hemija, biologija, a u Kontovom sistemu se konstituige i sociologija, kao poslednji Glan op&teg siste- ma nauka i njegova kruna. Konstituisanje pozitivne nauéne socio- logije jeste, po Kontu, odluéujuci dogadaj na po&etku nove pozitiv- ne druStvene epohe koja se, medutim, u punoj meri razvija tek po- Sto se druStveni Zivot uredi na nauénim naéelima. Po éemu, se, pak, pozitivna-nauéni nagin misljenja razlikuje od teolo&kog i metafizitkog? Teolo&ka i metafizitka misao teZe za apsolutnim znanjem. Ta teZnja se ispoljava u stalnom, iako uza- ludnom, nastojanju da se objasni poreklo svih stvari, da se otkriju njihovi osnovni najdublji uzroci, kako eficijentni usled kojih pojave nastaju, tako i finalni, tj. zbog kojih ciljeva se odredene pojave javijaju i razvijaju. U pogledu ovog saznajnog apsolutizma, nema bitne razlike izmedu teoloSkog i metafizit¢kog duha. Razlike se sa- stoje samo u tome Sto se uzroci objasnjavaju na drukéiji natin: u teoloskom duhu nekim verskim dogmama, a u_mé takizickom aps- traktnim, spekulativnim idejama. No, to je misijenje neobuzdane i nekontrolisane maSte i spekulacije koja se ne proverava, niti se uopste moze proveriti, i koje je zbog toga neodredeno, proizvoljno i nepraktiéno. Prvi korak pozitivne misli u nckoj novoj oblasti, po Kontu, jeste napustanje ovih apsolutnih s: jnih pretenzija i ogra- nigavanje na one delove stvarnosti koji se mogu po Oblast stvarnosti koja je pristupatna posmatranju staln i jedino u njoj je moguéno stvarno pozitivno, tj. egzaktno, precizno i ujedno praktiéno saznanje. Podredivanje maste_ ili_uobrazilje pos: matranju, sistematsko kontrolisanje_njenih. uzleta pornoéu objek- tivnih iskustvenih podataka, ubrzo razvija svest da su iskustvene po- jave u svim oblastima stvarnosti_podredene nepromenljivim pri- vodnim zakonima. Osnovni cilj nauke se sastoji upravo u otkrivanju zakona koji vladaju pojavama. Kritikujuci empirizam kao prosto yomilanje injenica, Kont zakljuéuje: »U zakonima pojava se stvar- stoji naka, kojoj injenice u doslovnom smislu reéi, ma ko- ° 83liko bile taéne i brojne, pruzaju uvek samo neophodan materijal«.6) Ponekad se tvrdi da je pozitivizam u cclini odbacivao ideju zakona Sto je uopste uzev netaéno i proizvoljno. Pojedini pozitivisti, do- due, izjednatavaju zakone s opisom pojava, ali ih gotovo nijedan od istaknutih predstavnika pozitivizma ne odbacuje. Ipak, za pozi- tivizam je karakteristiéno znatno pojednostavljeno, éesto sasvim fenomenalisti¢ko shvatanje zakona. oe a Kontovo shvatanje zakona je u tom pogledu tipi¢an primer. Nauéni zakoni, po njegovom miSljenju, izrazavaju samo konstan- tne odnose medu pojavama, i to: (1) istovremenog postojanja ili koegzistencije i (2) pravilnog redosleda ili _sukcesije. Zbog toga Kont ne Smatra potrebnim da se otkrivaju deterministiéki ili, kako se on obiéno izrazava, uzroéni Cinioci usled kojih se uspostavlja od- teden zakon. Po&to zakone shvata fenomenalisticki, Kont prirodno smatra da se oni mogu vrio lako izvesti iz pojava u njihovoj nepo- srednoj pojavnoj datosti. Nautni zakon dobija, stoga, sasvim opi- sno znaéenje, jer se neposredno izvodi iz pravilnosti koje su otkri- vene medu pojavama, a ne objagnjava se deterministi¢ki. Na savre- meniji nacin receno, zakoni se poistovecuju sa évrstim statisti¢kim korelacijama, No, upravo iskustva statistike pokazuju da ima vrlo €vrstih korelacija koje su samo prividne, a da se nikad ne moze sigurnije znati da li je neka korelacija prividna ili je u njoj otkri- ven neki stvarni deterministi¢ki odnos pre nego Sto se ona anali- ti&ki prouéi i teorijski objasni. No premda je zakone shvatio fenomenalistiki, Kont je isti- cao njihovu ulogu u povezivanju i sistematizaciji nautnog znanja. Otkrivanjem zakona koji vladaju u pojedinim oblastima stvarnosti, ° povezuju se u pojedinim naukama Ijudska znanja o tim oblastima. Svaka nauka se u stvari sastoji u povezivanju i objaSnjavanju za- ven ednoj u%oj oblasti stvarnosti. Ali Kont vrlo < upa protiv r i og shvatanja odnosa iz- medu raznih podruéja stvarnosti. Rat Da bi ovo bilo razumijivo, treba ukratko objasniti u éemu se sastoji problem redukcionizma. Odavno se uvidelo da u stvar- nosti postoje razni slojevi s razlititim osobinama. Takvim, vrlo Sirokim slojevima stvarnosti, mogu se smatrati »neZiva« priroda, bioloSka oblast, psiholo’ke osobine Ijudi, druStvo. Otigledno je da ova Siroka podruéja stvarnosti imaju znagajne osobenosti koje je potrebno posebno prouéavati. Na tome se i razvija diferencijacija nauka. Medutim, u redukcionizmu je izraZena misao da se zakoni svakog viSeg sloja mogu svesti na zakone sloja koji se u odredenoj ontoloskoj zamisli nalazi ispod njega. Smatra se dasuna taj natin zakoni viseg sloja dublje objaSnjeni. Redukcionisti, na primer, sma- traju da se bioloSki zakoni mogu izvesti iz fizikalno-hemijskih; psi- 8) Discours sur esprit positif, p. 22. 84 hologki iz nekih osnovnih bioloskih, a drustveni zakoni iz psiho- loskih zakona koji odreduju individualnu tovekovu prirodu. Re- dukcionizam smatra da se svodenjem zakona viseg podruéja stvar- nosti na zakone neposredno niZeg podrugja, u krajnjoj liniji citava zgrada Ijudskog nauénog saznanja moze zasnovati na nekim naj- osnovnijim zakonima kakvim se éesto smatraju zakoni fizike. U novopozitivizmu bilo je jedno vreme vrio popularno tzv. fi calis- tiéko gledi8te, ¢iji je nauéni ideal bio da se nautni zakoni svih nauka bilo posredno ili neposredno svedu na zakone fizike. Pozitivizam nikad nije bio jedinstven u stavu prema reduk- cionizmu. U svim periodima se medu pozitivistima mogu naci i redukcionisti i antiredukcionisti. Kont je dosledan protivnik reduk- cionizma. Mil, njegov neSto mladi savremenik, zastupa redukcio- nizam. Spor oko redukcionizma se stalno obnavija u epistemolo- giji i nauénoj teoriji, pa je i danas predmet vrio Zivog raspravlja- nja. Kont, kao protivnik redukcionizma, smatra da je svaki od po- sebnih slojeva stvarnosti toliko osoben da se njegovi zakoni ne mogu izvesti iz zakona nekog nizeg sloja. On priznaje da _usled loga pozitivna nauéna misao ne moze postici onaj stepen teorij- skog jedinstva kakav se prividno postiZe u_teoloSkoj ili speku- lativno metafiziékoj teoriji, u kojima se prividno sve ljudsko sa- manje poyvezuje u jedinstven sistem. Ali, mesto te prividne je dinstvenosti, pozitivna nauéna misao postaje cgzaktnija, realis- titnija, bolje odrazZava stvarne razlike koje postoje izmedu po- jedinih slojeva stvarnosti. No Kont ipak smatra_da_je neophod- na saradnja_nauka, jer _na_slozene pojave koje prougavaju pojedine nauke utiéu i pojave iz ostalih oblasti. Drustvo se, na primer, razvija u prirodnoj sredini i aa biopsihi¢kim ljudskim osobinama i mnoge pojave, odnosno mnogi odnosi druStva prema prirodnoj sredini i polo%aj éoveka-pojedinca u druStvu ne mogu se u sociologiji svestranije prougiti ako se ne uzmu u obzir saz- nanja anorganskih nauka o prirodi i saznanja biologije o biopsi- hiékim karakteristikama éoveka. Prema tome, Kont zastupa po- trebu. saradnje raznih nauka koja treba da pomogne onim naukama koje prouéavaju slozenije pojave, kako bi ih svestranije objasnile. Ali ta saradnja ne znati teorijsku integraciju tih nauka.?) Kasnija iskustva su otkrila velike teSko¢e u postizanju teSnje istraZivatke koordinacije razlititih nauka, koje su teorij- ski medusobno nedovoljno povezane. Pozitivni duh se, po Kontu, ogleda, pre_svega, u_osnovnom stavu prema stvarnosti i naé¢inu_pri wvanja_iskustvenih pojava. Ovaj se najpotpunije ispoljava_u_nauci,_ali_nij _korenito razlitit 7) Cours de la philosophie positive, t. IV, 49. lecon, Les relations hécessaires de la physique sociale avec les autres branches fondamenta- les de la philosophie positive, p. 248—282. 85vog razuma, Kont ne smatra da izmedu zdravog razu- ma, edu prakticéno osmisljenog neposrednog Ijudskog iskustva i nauke postoji nepremostiva provalija. Nauka je samo proti’- en, potpunije razvijen i sistematizovan zdrav razum. No Kont se nije zadovoljio deklarativnim suprotstavijanjem pozitivnog du- ha apsolutnim pretenzijama metafizicke spekulacije. On je vrlo iserpno obrazlozio osnovne karakteristike svoga shvatanja pozi- tivnog prilazenja stvarnosti. Po njegovom mi&ljenju, pozitivni duh je, pre svega, realan i nije sklon da se zanosi bilo kakvim sanja- rijama, iluzijama ida se prepuSta praznom maStanju. Zatim, po- zitivni_duh je praktitan. On nast. su tesno povezani sa praktiénim ciljevima i praktiénom delatn éu_pojedinca i drustva, a ne rukovodi se u svojoj tez renjem saznanja pukom radoznalog¢u. Ipak Kont je protiv prak- ficizma i on ga kritikuje prvenstveno kao suvige neposredno pod- redivanje misli odredenim praktitnim potrebama, u prvom redu materijalnim. Treca_karakteristika pozitivnog duha je te’nja_za sigurnim i pouzdanim znanjem. Kont ne ceni vaznost ove osobine pozitivnog duha samo sa uzeg saznajnog stanovi8la, nego i zbog njenih druStveno-integrativnih posledica. U éitavoj Kontovoj_so- ciologiji zauzima vrlo zna¢ajno mesto teza da misao i saznanja o prirodi i drustvu imaju ne samo neposredno praktiénu, operativ- nu veé i druStvenointegrativnu ulogu. Jedinstvena shvatanja o prirodi i drustvu mogu i treba da sluze kao idejna osnova uspos- tavljanja moralnog jedinstva druStva. Kont objaSnjava évrstinu i dru8tvenu stabilnost teoloske faze jedinstvenim shvatanjima koja su postojala u tom druétvu i koja su bila van diskusij. i. kosnovena. U savremenom dru&tvu treba, po njegovom mi: postici istu stabilnost idejne osnove druStva, ali drugim sredstvi- ma, nastojanjem da se izgradi Sto sigurnije i pouzdano nauéno saznanje o kojem bi mogli da diskutuju samo nastrani pojedinci, nemoralni ili intelektualno zaostali ljudi, dok za normalnog éo- veka ta precizna i pouzdana znanja treba da budu oéevidna i ne- osporna. Ovo isticanje da su jedinstvena idejna shvatanja va%an element psihitke ravnoteze pojedinca, a i duhovne i politi¢ke har- monije druStva, nasuprot vetitih sumnji, prepirki i sukoba meta- fiziékog perioda, pokazuje koliko je Kont nauci pridavao inte- grativnu, a kasnije ce se videti, i druStveno-organizatorsku ulogu. Ideja je na prvi pogled vrio_privlatna. Ali, tim se o njenom ostvarenju malo bolje razmisli, javlja se opravdana sumnja da nagla’avanje dru&tvenointegrativne uloge nauke mo%e lako da ide na _Stetu_njenih saznajnih i krititkih osobina i razvija_kon- formistiéki_dogmatizam. Opravdanost ovih sumnji, bar u okviru Kontovog shvatanja nauke, posta¢e jos vidljivija iz daljeg izla- ganja njegovih ideja o pozitivnom duhu i nauci. 86 U vezi s navedenom teZnjom za sigurnim znanjem Kont istite, kao detvrtu osobinu pozitivnog duha, tednju za Sto ve- éom preciznoSdu. Peta njegova osobina, u kojoj se opet vidno izrazava Kontov druSiveni stav, sastoji se u tome Sto je_pozi- tivni duh zamiSljen kao susta_suprotnost _negativnom, koji je sposoban samo da razara a ne i_da_stvara. Isti¢uci da je pojam pozitivnog duha suprotan pojmu negativnog, Kont za- kljuéuje: »U tom aspektu on (pojam pozitivnog duha — V.M.) ukazuje na jednu od najmatajnijih osobina prave modeme filo- zofije pokazujuéi da ona po svojoj prirodi nije odredena da rusi, nego da organizuje«’) O ovoj prvenstveno organizatorskoj fun- kciji filozofije i nauke da organizuje Kont govori na mnogo mesta u Teéaju pocitivne filozofije. Dok prve éetiri osobine razlikuju pozitivni duh podjednako i od metafizitkog i od teoloskog, ova organizatorska priroda priblizava ga teoloskom, a_odvaja samo od metafiziékog. Jedino sto se u pozitivnom stadiju druStveno- -organizatorska uloga Zeli ostvariti na drukéijoj saznajnoj osnovi i drugim sredstvima nego u nekadagnjem teoloskom stadiju. U kasnijem periodu svoje delatnosti Kont je, medutim, istakao ne- ophodnost jedne nove religije i verskog kulta. Napokon, kao Sestu osobinu pozitivnog duha, Kont istiée da on svugde tezi da apsolutno zameni relativnim. Drugim re¢ima, Kont ovim Zeli da ukaze na otvorenost misli_ novom iskustvu i uucnost da sé W svetlu tog novog stva uvek ponovo ispituju i na nov natin tumaée, ukoliko je to potrebno, prethodna_znanja. Iz ovih odredbi pozitivnog duha se veé nazire shvatanje osnovnih drugivenih funkcija nauke. Medutim, Kontov stav 0 tome postaje jasniji i razumljiviji ako se poveze s nekim osnov- nim idejama njegove filozofije istorije. Kont je jedan od naj- izrazitijih predstavnika jednolinijskog evolucionizma u shvatanju druStvenog razvoja koji se deSava po nepromentjivin zakonima. U oceni rezultata istorijskog razvoja, on je umerent optimist. Kroz istoriju se ostvaruje progres jer u Covekovoj prirodi postoji stalna i neiskorenjiva teZnja za usavréavanjem u fiziékom, inte- lektualnom, moralnom i estetskom_pog! Usled delovanja te stalne é0vekove teZnje za usavrSavanjem, ovetanstvu sve wie preoviadavaju osobine koje Goveka Cine razli¢itim od Zivotinja. Ali progres je spor i postepen, a narotito je spor i tezak moralni progres. Taj moralni progres je, op’ , najvazniji, jer od njega zavise oblik druStvene integracije i sredenost drustva, a od ovih, opet, sposobnost dru&tva za dalji napredak. Ljudska praksa ne moze znagajnije uticati na osnovni istorijski tok i svako suprotno 8) Discours sur esprit positive, p, 51. U ovo} raspravi, rezimi- rajudi doe shvatanje pozitivnog duha, Kent navodi i ostale pomenute njegove osobine. (Ibid., p. 49—53.) 87gledi&te je, po Kontu, voiuntaristitka iluzija, jedna od tipitnih zabluda metafizitkog duha. Ovim se Kont neposredno_suprotstav- lja_revolucionarnim shvatanjima_o moguénosti da se politiékim delovanjem radikalno utiée _na_menjanje ika druStva i na ubr- zavanje njegovog razvoja. Razna utopistitka shvatanja o budué- nosti, kao i gledista o moguénosti dubljeg uticaja na drustvo politickim i zakonodavnim merama, po Kontovom mi&ljenju, sa- mo otezavaju stabilizaciju druStva i kote njegov stvarni napredak, jer unose nered u druStvo.°) ___-Ali_Kont_se_suprotstavlja i preteranom sudbinskom opti- mizmu i potpunom ve konf ju. Sudbinski optimi- istorije i polititkoj filozofiji uvek prate izrazito Konformistiéka glediSta. Ako se svc u druStvu de’ava po nekim imanentnim i nepromenljivim zakonima, i ako se delovanjem tih zakona ostvaruje idealno a istovremeno i jedino moguéno stanje, coveku ne preostaje niSta drugo nego da se slozi s prilikama u kojima zivi kao s najboljim mogu¢im stanjem. Kont nije prista- lica apsolutnog istorijskog optimizma. Prirodni_tok istorije je, po njegovom _ mi8ljenju, dosta nesavrsen; on zahteva i dozvoljava jzvesnu intervenciju Ijudi,') Nauéno upoznavanje druStvenih za- kona omoguéuje da ovo aktivno uticanje na drutveno stanje uspeSno ispravija_neke slabosti, neuravnotezenosti i nesklad u spontanom druStvenom razvoju, i tako poboljSava njegov prirod- ni_tok. Medutim, za_stvarni_ progres sposobno je samo sredeno drugtvo i zbog toga je uévrSdivanje reda u aktualnom stanju dru- Stva jedini naéin da se ubrza progres u druStvenom razvoju. Dru- Stveni red zasniva se na unutardrustvenoj saglasnosti, tj. na izra- zito idejnim ili moralnim clementima. Spiritualistitki karakter Kontove teorije dru&tva ne sastoji se samo u tome $to on osnovne faze druStvenog razvoja odreduje prema stcpenu razvoja misli, vec i u glediStu da drustvo uvek zavisi od stepena svoje saglasnosti, a da saglasnost potiva na jedinstvenim ubedenjima, verovanjima i moralnim normama. Takvo druStvo u kom postoji évrsta saglas- nost je najsposobnije za napredovanje. Sa_tog stanovista, revolu- cionarne potrese Ki ruStveni f kim pojavama. Ideologka pozadina ovih stavova je sasvim ogigled- na. Optimalna drutvena funkcija nauke jeste da bude Sto efikas- nije sredstvo za stabilizaciju aktualnog druStva i orude za izvode- nje_raznih_delimiénih i postepenih reformi. Ako bi se htelo jed- nom etiketom odrediti ovo shvatanje o druStvenoj ulozi nauke, izgleda da bi najvise odgovarala etiketa »postepeni scijentisticki reformizame, jer je nauka glavno sredstvo za unoSenje postepenih 9) Cours de la philosophie positive, t. IV, 48. lecon, p. 158—164. 10) Ibidem, p. 181—183, 212-213; Discours, p. 48—49. a a an reformi u prirodni i neizbeini tok razvoja. Kontova shvatanja osubina pozitivnog duha i dru&tvene funkcije nauke prilitno su karakteristiéna za pozitivizam kao idejnu struju. I danas se dosta slitna gledigta mogu na¢i na raznim stranama, éak i kad se ljudi koji ih zastupaju subjektivno uop$te ne smatraju pozitivistima. Upravo zbog toga su Kontovo shvatanje pozitivnog duha i iz njega izvedene druStvene funkcije nauke izlozZene neSto opSirnije. Jedna od osnovnih teza Kontove metodologije jeste da na- in istraZivanja mora biti Sto vi8e prilagoden prirodi predmeta koji se ispituje, i da se zbog toga na apstrakinologiékom planu leéko mogu ste¢i neka dublja saznanja o nauénom metodu!) Logika, kao specijalna disciplina o pravilnom i egzaktnom miélje- nju nema mesta u Kontovom sistemu. Kont ne priznaje korisnost srazmerno samostalnog epistemologko-metodoloskog prougavanja nauéne misli. Metod treba uditi u neposrednoj nauénoj delatno- sti i na iskustvima raznih nauka, jer svaka osnovna nauka, u za- visnosti od osobene prirode svoga predmeta, razvija neki od osnov- nih metodolo’kih postupaka i pristupa. Na primer, nije potrebno da se pravila doslednog i preciznog miSljenja prouéavaju u for- malnoj logici. Mnogo bolje se to moze nautiti u matematici. Ali matematika ipak nije osnova metoda svih ostalih nauka nego samo prvi istorijski model pozitivnog miSljenja, prikladan za pro- uéavanje najmanje slo%enih pojava i cisto kvantitativnih odnosa me- du njima. Ovde se jo§ ne ispituju sadriina i kvalitativne osobine nego samo kvantitativni odnosi, tj. ono Sto je najjednostavnije u poja- vama. Zbog toga poznavanje matematike ima preteZno propedeu- titki znaéaj, kao uvod u pozitivni natin miéljenja. Medutim, ma- tematiéki natin miSljenja se ne mo%e primenjivati_u svim nauka- ma; kao &to ée se videti, Kont je odluéan protivnik matemati¢kih metoda u_sociologiji. Matemati¢ki natin _mi&ljenja_moze se, po Kontu, potpunije primeniti samo na vrlo proste pojave i to uglav- nom samo u naukama koje proutavaju anorganski_svet. Pomenuto je da je svaka osnovna nauka razvila il usavrsila neki od metodoloskih postupaka. Astronomija je, na primer, usa- vrSila na¢in posmatranja i metod racionalnog predvidanja. Pos- matranje je jedini mogucni izvor obaveStenja o pojavama koje astronomija prouéava, jer se u njoj ne moze uspostaviti teSnji ili 11) Najiserpniji prikaz Kontovih nautno-sistematskih metodolo’- kih shvatanja moze se naci_u knjizi L. Lévy-Briihl, La philosophie d'Auguste Comte, F. Alcan, 1900. Vid. i A. Fiamengo, »Socioloske kon- cepcija Augustea Comteae, odeljak 2, »Metodolo&ka koncepcija Augustea Comteac, u A. Fiamengo, Saint-Simon i Auguste Comte, Matica hrvatska, Zagreb, 1966, str. 103—112; (Uizboru Kontovih tckstova u ovoj knijizi nalaze se i odlomci iz 48. i 49. predavanja Teéaja pozitivne filozoftje. Ibidem, str. 260—271.) P. Arnaud, Sociologie de Comte, PUF, Paris, 1959, »Objet ct méthode de sociologies, p. 67—120. 89aktivniji odnos izmedu istrazivaéa i predmeta ispitivanja. Sve sé zasniva na posmatranju prirodnog toka pojava koji je potpuno nezavisan od istrazivaéa. Okolnost da se astronomske pojave jav- ljaju u vrlo zatvorenim i stabilnim sistemima, omoguéuje preciz- ha predvidanja. U fizici se razvija i usavrava, gak dovodi do vrhunca, eksperimentalni metod ispitivanja; hemija naroéito raz- vija metod sistematskog Klasifikovanja_pojava; biologija upored- ni metod istrazivanja. Sociologija razvija istorijski natin _prouéa- vanja koji _je ujedno njena glavna metodologka osobenost. Meto- doloSka dostignu¢a pojedinih nauka prenose se na ostale uz nuz- na prilagodavanja, jer metod uvek treba da bude to primereniji sadrZaju koji se pomoéu njega prougava. ee see a 4 Medutim, najveca razlika u metodoloXkom pogledu nalazi se izmedu nauka o anorganskoj prirodi i biologije. Dok nauke o anorganskom svetu ispituju svoje predmete analiti¢ki, nastojeci da najpre utvrde i prouée elementarne éestice pojava, a tek potom pokusavaju da ta saznanja sintetizuju i na taj natin dodu do saz- nanja o kompleksnijim pojavama, biologija i sociologija moraju iG obrnutim putem, U njima dominira ideja celine, Nigta seu organizmu i u ljudskom druStvu ne moze shvatiti ni razumeti ako se posmatra_odvojeno od op&teg stanja organizma, odno: opSteg_stanja . Samo iz perspektive celine moguéno je utvrditi osobine i funkcije delova. Ovo metodologko natelo je iz- vedeno iz teorijskog shvatanja organizma i dru8tva, po kome so- lidarnost i saglasnost delova u celini i njihova podredenost celini podjednako karakteriSu organizam i dru&tvo. Prema tome, i orga- nizam i druStvo su ne%to viSe, ne&to kyalitativno razli¢ito od zbira svojih_delova. S ovog organicistitkog stanovi8ta, koje ¢ée se u sociologiji kasnije vrlo éesto javijati u raznim oblicima, Kont za- stupa izrazito globalisti¢ki metodoloSki pristup u proucavanju drustva i stvarno svodi druStvo na priliéno apstraktan totalitet.!2) Kada_se uzme_u obzir ovo osnovno shvatanje druStva, pos- taje sasvim razumljivo zaSto Kont odbacuje opravdanost postoja- i D tvenih nauka i tu svoju kritiku narotito razvija 1a primeru politike ekonomije. On smatra da je politiéka ekono- mija kao posebna nauka besmislena, jer je sasvim beskorisno proutavanje ekonomskih pojava i ekonomskih delatnosti izolo- vano od drustvene celine.!%) Stvarno jedina teorijska nauka o dru- Stvu_jes i logija. Moze se postaviti pitanje da li je Kont iz isto teorijskih razloga kritikovao polititku ekonomiju kao po- sebnu nauku ili su delovali i drugi motivi. Njegova opSta zamisao druStva nagla’ava saglasnost, medusobnu povezanost i usklade- nost svih delova u okviru druStva, a politika ekonomija je nauka '2) Cours de la philosophie positive; t. IV, p. 170—177. 13) Ibidem, p. 185—187. 90 koja je iznela najvise podataka o tome kako u druStvu_postoje vrlo razlititi, suprotni interesi i razlititi slojevi i klase koji se raz- vijaju na tim osnovaim suprotnostima. Dolazilo je, dakle, u njoj do izrazaja jedno sasvim drukéije stanovi8te. S druge strane, kla- siéna gradanska politiéka ekonomija izgradena na nominalistidkim osnovnim pretpostavkama, smatra da se privredni Zivot druStva sa- stoji iz ugovornih odnosa nezavisnih i slobodnih pojedinaca. U Kontovom shvatanju drugtva, medutim, pojedinac je Cista apstrakcija, dok realno postoje samo razni kolektivni drugtveni oblici. Iz organicizma, naime, gotovo nuzno sledi univerzalisti¢ko shvatanje druStva.!4) Odbacivanju politiéke ckonomije odgovara u politiékom pogledu Kontov rezervisan stav prema liberalizmu. Opte mctodolosko pravilo da drugtvo treba uvek posma- trati kao celinu va#i podjednako za prouéavanje dinamike, ili druStvenog razvoja, i statike, tj. prou¢avanje strukturalnih pre- seka druStva u nekom momentu. U prouéavanju druStvenog raz- voja je beskorisno odvojeno ispitivati pojedine vrste druStvenih pojava, veé se treba usredsrediti na opSti razvoj druStva. Jedino se na opstoj istorijskoj osnovi moze razumeti kako su se razvijale pojedine vrste druSivenih pojava i utvrditi mesto odredene kon- kretne pojave u u%oj istorijskoj seriji. Istorijske serije (Kontov izraz) pokazuje razvojne tokove raznih ljudskih osobina i delat- nosti. Kont govori o bioloskim, intelektualnim, moralnim i poli- titkim serijama. Medutim, razvoj svake pojedinaéne serije uklju- en je nerazdvojno u op8ti istorijski razvoj druStva.'5) Posto je na ovaj natin odredio svoje osnovno metodolosko stanoviste, Kont izlaZe pojedine istrazivatke postupke koji treba da se primenjuju u sociologiji. Njegova metodologija nije dovolj- no_svestrana i svodi se preteZno na prikaz postupaka za prikup- ljanje podataka, dok su zapostavijeni logiéki_problemi_nauéne obrade izvornih podataka. Sociologija mora da ‘koristi istrazivac- ke postupke drugih nauka kad ispituje odnos druStva prema raz- nim nedrugtvenim pojavama. Te postupke koje sociologija pre- uzima od drugih nauka Kont smatra posrednim. Neposredni pos: tupci koje sociologija upotrebljava_u_svojim istradivanjima su: (1) posmatranje, (2) eksperiment, (3) uporedna istrazivanja i, ko- naéno, (4) istorijski metod. Iskustveni delokrug nauke odreden je posmatranjem. Sva- ko posmatranje mora se rukovoditi nekom teorijskom idejom, istiée Kont, kritikujuéi skuplja¢ki empirizam koji prikuplja_po- datke bez nekih odredenih usmeravajucih nauénih hipoteza.|¢) 14) Vid. J. Caisenier, »A. Comte et la_sociologie économique«, Cahiers internationaux de sociologie, vol. XXIV, 1958. 15) Cours de la philosophie positive t. IV, p. 238—241. 18) [bidem, p. 219—221. 94Razmatrajudi_na¢ine socioloskog posmatranja, on naroéito zeli da _pobije razne tvrdnjé o tome da je objektivno” posmatranje druStvenih pojava nemogucno, jer posmatraé toboze ne moze da prema njima zauzme objektivno’ stanoviste, posto nije u stanju da se iz njih izdvoji. Kont odbacuje i miSljenje da se u nauci ne mogu koristiti tzv. iskazi svedoka, tj. obaveStenja dobijena od drugih posmatraéa, kao i uopSte podaci o Stvu_ koji nastali nezavisno od nauéne delatnosti, jer se pomocu ¢ neke prakti¢ne druStvene potrebe. Medutim, predmet posmatranja (taénije, predmet o kome se prikupljaju iskustveni podaci) uvek su izvesni oblici kolektiv- nog druStvenog Zivota ili tvorevine tog kolektivnog druStvenog Zivota a ne pojedinci. Za pojedinca ima malo mesta u Kontovom socioloskom sistemu, jer se smatra da je njegova uloga u drugtvu bezna¢ajna, pa zbog toga prikupljanje podataka nije usmereno na pojedinca, kao elementarni predmet istrazivanja nego, pre svega, na kolektivne oblike drustvenog Zivota i njegove kolektivne tvo- revine, na primer, jezik, obi¢aje, pravo, ekonomske i kulturne tekovine. Upravo zbog toga Sto ne smatra da prouéavanje pojedi- naca, kao clementarnih ¢estica drustva, moze da bude od veée koristi_za_sociologiju, Kont smatra da podaci u kojima pojedinci ha osnovu samoposmatranja iznose neko svoje iskustvo nemaju veéu nauénu_vrednost. Ovim Kontovim stavom poéinje dugotraj na rasprava, koja se jo3 uvek s vremena na vreme ponovo rasplam- sava, o tome da li su podaci samoposmatranja nauéno upotreb- ljivi. Kasnije, u sistematskom izlaganju epistemolo&kih osnova na- uke postace razumljivije u emu se sastoji ovaj problem. Ovde je dovoljno reéi da su pozitivisti uvek narotito isticali da svaki izvorni nauéni podatak mora da bude intersubjektivno proverljiv, Sto znaéi da ga mogu nezavisno proveriti nauéno kompetentni posmatra¢i. Podaci samoposmatranja se ne mogu direktno inter: subjektivno proveravati, jer stanja svesti, na koje se oni odnose, — moze u neposrednom psihitkom obliku — opazati samo ¢ovek u éijoj se svesti ona pojavijuju. Drugi mogu posmatrati samo neka ispoljavanja tih stanja, na primer na izrazu lica, na opStem stanju organizma, u raznim spoljnim radnjama. Mnogi pozitivisti i bihej- vioristi u psihologiji i sociologiji su Zeleli da iskljuée neposredni prodor u svest putem samoposmatranja kao izvor nautno upo- trebljivih podataka i da se ogranite na prouéavanje svesti na osnovu spoljnih manifestacija ponaSanja. To stanoviste je doslo najizrazitije i najpotpunije do izrazaja dvadesetih godina nageg veka u tzv. bihejviorizmu. Medutim, kao Sto se vidi, diskusija oO nautnoj vrednosti podataka samoposmatranja pocinje vec s Kontom. 52 Ved na osnovu onoga Sto je regeno o njegovom shvatanju drugtva i opStem metedoloskom stanoviStu da se dru&’tvo moze proutavati samo kao celina, lako je zakljuciti da eksperiment, kao izrazito analiti¢ki oblik istraZivanja nema veéu ulogu u Kontovoj metodologiji. Utoliko pre jer on kritikuje aktivistitka gledista o potrebi uplitanja u druStveni tok radi izvodenja prakti¢nih pro- mena. Kont je smatrao da su _u sociologiji neizvodljivi_tzv. nepo- sredni_eksperimenti, organizovani_u_naucne svrhe, i ovo obraz! gao pre svega velikom sloZenoSéu drustvenih pojava. Zbog toga treba, po Kontu, koristiti tzv. posredne eksperimente. Posrednim eksperimentima on je smatrao pojave koje odstupaju.od normal- nih drugtvenih stanja koja se zasnivaju na zakonima drustvene harmonije i prirodne filijacije, tj. postepenog progresivnog raz- voja. Sve takve pojave spadaju u druStvenu patologiju i mogu se iskoristiti kao posredni eksperimenti. Zanimljivo je da Kont_sma- tra_da su_revolucije_ najizrazitiji_patol jevi_u_drustve- nom razvoju, jer predstavijaju najdubl, eéaje jovnom: zakonu drugtvenog razvoja kroz harmonij ciju, tj. poste- peno radanje novog stanja iz prethodnog.'?) Revolucije treba pro- uéavati, po Kontu, da bi se sprecile u buducnosti, ili bar da bi se ublazile neminovne dru8tvene krize. U tom pogledu je uloga socio- logije sliéna ulozi medicinskih nauka. Ideoloska fizionomija ovog glediSta, koje je logiéan zakljutak iz Kontove teorije, sasvim je jasna. Kontova sociologija_je sociologija ¢oveéanstva, a ne poje- dinih naroda, pojedinih istorijskih epoha ili pojedinih tipova drug tva. U tome je ona vrio sliéna Hegelovoj filozofiji istorije. Zbog toga Kont pridaje veliku vaZnost uporednim ispitivanjima, ali nije u stanju da Sire sagleda njihove saznajne mogucnosti. Konta su interesovali prvenstveno op&ti i jedinstveni zakoni razvoja Cove- tanstva, a on je bio ubeden da je te zakone otkrio i objasnio u svojoj teoriji o osnovnim fazama istorijskog razvoja. Uporedna istrazivanja imaju zbog toga u njegovoj metodologiji vrlo ogra- nitenu ulogu. Ona treba da posluze za ispitivanje ranijih faza u drugtvenom razvoju, i zatim pomoéu njih treba da se utvrde oso- beni, ali ipak drugostepeni uzroci zbog kojih se razvoj svih druita- va nije kretao podjednakom brzinom po opStem zajedni¢kom raz- vojnom istorijskom putu. Kont je smatrao da je druStvo u kome je on Ziveo najdalje odmaklo na opStem istorijskom razvojnom putu. Prouéavajudi samo Francusku ne bi se mogle dovoljno kon- kretno upoznati ranije faze dru&tvenog razvoja. Medutim. manje razvijena savremena dru8tva nalaze se u fazama kroz koje su raz- vijena dru&tva veé prosla, jer svako druStvo, po Kontu, mora da prode isti put. Zbog tuga se uporednim prouéavanjem_druStava_ 17) Thidem, p. 213—214, 226. 93koja se nalaze na razlititim stupnjevima_op3teg evolucionog pro- cesa_moze dodi do potpunijih obaveStenja o pojedinim etapama toga procesa. ; c ere i Drugi zadatak koji se moze re&iti uporednim putem jeste otkrivanje jo’ nedovoljno poznatih uzroka_zbog kojih. se_sva druStva ne razvijaju istim tempom. Kont, kao uostalom “evropska humanisti¢ka, a narotito prosvetiteljska misao uop8te, polazi od ideje © korenitom jedinstvu Govetanstva. Sa tog stanovista on kritikuje rasizam, smatrajuci da je ljudska priroda u osnovi ista u svim Ijudima i da u svim ljudima postoji nagon za usavrSava- njem. Ali, ipak, tempo razvoja pojedinih druStava je razli¢it. Pos- tavlja se stoga pitanje koji sporedni dinioci ubrzavaju razvoj po- jedinih dru&tava, a koji koée i usporavaju razvoj drugih. Upo: na_istrazivanja treba_da_proSire saznanja_o tim spor n cima evolucije, u koje je Kont ubrajao rasu, geogra! polititke prilike.!8) Napokon, glavna_osobenost metoda sociologije jeste isto- ko _prilazenje drustvu. Ne treba mnogo objaSnjavati da ovo glaSavanje istorijskog pristupa proistiée iz teorijske zamisli u Gijem se sredi§tu nalazi ideja jednolinijskog sveopSteg razvoja tovetanstva. Kont smatra da uporedna istra%ivanja nisu dovoljna za potpunije osvetljavanje istorijskog razvoja Covecanstva; da ona éak mogu biti izvor velikih zabluda ako se pojave ili poje- dine faze u razvoju razli¢itih druStava koje se uporeduju iz dvoje iz Sireg istorijskog konteksta, i usled toga izgubi iz vida osnovni redosled faza kroz koje Govetanstvo prolazi u svojoj istoriji. Na taj naéin se ne mofe ispitati proces istorijske fili- jacije, tj. kako jedna faza rada narednu. Dalja opasnost neisto- riénog prouéavanja druStva (pri tom ne treba izgubiti iz vida da Kontov pojam istorijskog prilazenja ima najSire razmere i znaéi prouéavanje druStva u_ najopstijim istorijskim kontu- rama) jeste preuveliéavanje slutajnih i sporednih modifikacija koje se javljaju u razvoju pojedinih konkretnih drugtava usled uticaja sporednih éinilaca.'9)_Sociologiji_je neophodna_opita istorijska sinteza. Istorijski_metod, kao i prouéavanie drustva uopste, mora da bude glo! prikazuje stanje i razvoj celov: njihovih uzih delova i de tih_druStava, a ne pojedii latnosti, jer medu ovima postoji, kao Sto je reteno, tesna pove- zanost i saglasnost; svi oni su évrsto integri: u drugtvu_kao cel i iz celine crpu snagu potrebnu za svoje ostvarenje. Pro- Ugavanje pojedinih istorijskih scrija ima stoga smisla samo u glo- balnom okviru, Bez istorijskog pristupa i ograniéena na prouta- vanje savremenih oblika dru&tvenog Zivota, sociologija je kao na- 18) Ibidem, p. 210. 1) Ibidem, p. 234. 94 uka bespomoéna.%) U tom pogledu se Kont prilitno razlikuje od mnogih kasnijih pozitivista, narogito pozitivista 20-tih i 30-tih_go- dina ovoga veka koji su poku¥ali da_ograni¢e polje socioloSkog prouéavanja na jedan op8ti oblik druStva, tzv. industrijsko_drus- tvo, smatrajuci da preindustrijska druStva ne spadaju u_sociolo- giju, nego da njih treba da proucava etnologija ili socijalna antro- pologija. Prilikom objaSnjavanja veza sociologije s ostalim naukama, Kont je naroégito ukazivao na znataj bioloSkih saznanja o ljud- skoj prirodi i njenim zakonima, Medutim, njegov pojam biologije je znatno Siri od savremenog. Vrlo éesto dolazi do nesporazuma j zabluda kad se navode samo termini koje neki pisac upotreblija- va, a ne i konkretno znatenje koje im on daje, a koje moze od- stupati od savremenog ili uopSte uobiéajenog. Kont, naime, biolo- giju shvata daleko Sire nego Sto je danas uobitajeno. U biologiju on uklju¢uje sva saznanja o biopsihitkim karakteristikama Cove- ka. I ba’ zato 3to je psiholoska saznanja uneo u biologiju, Kont moze da eliminiSe psihologiju iz_svoga sistema nauka. Kontov pojam biologije mnogo vise odgovara savremenom pojmu_antro- pologije, kao najop8tije nauke 0 toveku, nego biologije. Sociolo- giji su potrebna bioloska saznanja, jer ona sluze kao osnova za proveravanje najrazli¢itijih sociolo’kih teorijskih zakljutaka o drustvu. Po&to je jedinstvena ljudska priroda osnovna determi- nanta drugtvenog Zivota i istorijskog razvoja, i posto je ona u osnovi nepromenljiva, ali samo postepeno razvija svoj imanentni sadr3aj, nijedan teorijski zakljutak o dru’tvu ne moée biti prihva- éen ako protivuregi nekim osnovnim saznanjima o ljudskoj pri- rodi s kojima raspolaze biologija2!) Ovo ipak ne znati da se po- znavanje drugtva i njegovo nauéno objaénjenje mogu izvesti iz biologije. Sto istorijska evolucija dalje napreduje, sve veci znataj pored bioloSkog ima druStveno naslede. Svako pokolenje, naime, stvara i unosi svoj doprinos u opSti fond ljudske kulture, a isto- rijski nastala kultura postaje sve znaéajniji inilac daljeg razvo- ja22) Ali, iako se iz biologije ne mogu izvesti objanjenja drustve- nih pojava, nijedno takvo objasnjenje ne sme da protivreti biolos- kim saznanjima o éovekovoj prirodi. Primena metoda ostalih nauka u sociologiji je korisna i po- trebna kada se ispituju odnosi dru8tva prema prirodnoj sredini. Pojavivsi_se najkasnije, kao najmlada nauka, sociologija koristi metodoloska iskustva_starijih i razvijenih nauka. Ali i ona pozi- tivno povratno utite na te nauke. Taj pozitivni povratni uticaj so- cioloskog metoda na metode drugih nauka ogleda se, po Konto- 20) Ibidem, p. 236—242. 21) Ibidem, p. 250—253. 22) Ibidem, p. 255. 95vom misljenju, pre svega u progirivanju istorijskog pristupa u drugim naukama. Sve pojave se mogu posmatrati istorijski, i so- ciologija podstiée primerom svoga metoda istorijski ugao gleda- nja u drugim naukama, i to u onim oblastima gde je on potreban i_koristan. > No Kont je bio odluéno protiv mehanitkog prenofenja me- todoloskih postupaka drugih nauka_u sociologiju, L protiv kopi- ranja metoda drugih nauka, samo zato Sto su te nauke u svo uzim oblastima egzaktnije. On se narotito suprotstavijao unoge- nju matematicko-statistickih_metoda_u_prouéavanje drustva. To je malo neobiéno, ako se uzmme u obzir da je po osnovnom obrazova- nju bio matematiéar. Ipak, Kont nije imao nikakvog razumevanja za matematiku i za statistiku u sociologiji, a zgra%ao se pri samoj pomisli o primeni raéuna verovatnoée u prouéavanju drugtva. Na vise mesta u Te&aju pocitivne filozofije nalaze se vrlo Zuéne kri- tike Kondorseovih (Condorset) i Laplasovih (Laplace) shvatanja o korisnosti unoSenja matematitkih metoda i teorije verovatno¢e u prouéavanje drustvenih pojava. Sa Kontom, dakle, potinje u sociologiji jo’ jedna dugotrajna polemika o granicama razumne kvantifikaciie i merenja dru&tvenih pojava. P. Sorokin, jedan od najupornijih savremenih protivnika »kvantofrenije« ima u Kontu svog dalekog preteéu. No upravo ovaj Kontov odnos prema sta- tistici i teoriji verovatnoée bi mogao da posluzZi za objaSnjenje povezanosti izmedu osnovne vizije druStva i shvatanja o vrednosti nekog istraziva¢kog pristupa i postupka. Kontov primer nije usam- ljen sluéaj da se organicisti¢ka vizija druStva suprotstavija pri- meni statisti¢kih_metoda, kao_suvise 1 razbijanju_or- ganskih celina. Na kraju, jo8 nekoliko optih kriti¢kih primedaba, koje se ograniéavaju na Kontova shvatanja socioloSkog metoda. Pri tome se ne zaboravija da je Kont prvi opSirnije pisao 0 sociclo%kom metodu, a oni koji su bili prvi zasluzuju da im se mnogo Sto3ta oprosti. Kont je mnogo uticao na pozitivistitka shvatanja_o socio- loskom _metodu, iako veé Mil uoéava_niz osnovnih nedostataka njegove metodologije. P. tih stataka jeste znatno pojed- nostavijenje metodoloskog problema. Kont, videli smo, nije sma- trao da je nauka prosto gomilanje Cinjenica. On je i kom prikupljanju iskustvenih podataka ireba da pr tranje istrazivackih ciljeva i da svako prikupljanje treba da bude ruk im_teorijskim nauénim idejama. Njegovo vlastito prikupljanje iskustvenih podataka, iako po obimu dosta ograni- éeno, bilo je évrsto ukljuéeno u jednu opstu sociolosku ili filozof- sko-istorijsku zamisao. Medutim, kasnije su mnogi pozitivisti prih- vatili njegova metodoloska shvatanja, a njegovu sociolosku teoriju smatrali metafizickom zabludom. A tim se Kontova metodoloSka 96 shvatanja uzmu izolovano, u njima nije tesko nai izvesna oprav- danja skupljatkog empirizma. Naime, u svojim razmatranjima_ so- ciolo’kog metoda, Kont je mnogo optirnije obradio postupke pri- kupljanja podataka nego probleme njihovog sredivanja, analize, uopstavanja i objaSnjenja utvrdenih tinjenica. Verovatno je nje- gov osnovni fenomenalisti¢ki stav o prirodi nauénih zakona uticao da shvati analizu i teorijsko obja&njenje na vrlo pojednostavljen naéin, a da ne uoti vrlo velike te&ko¢e i u toj oblasti socioloskog metoda, koje nisu manje od tegko¢a u prikupljanju pouzdanih i nauéno upotrebliivih izvornih podataka. Zatim, usled toga §to mu je izgledalo da su osnovni teorijski problemi u sociologiji uglavnom reSeni, jer on je bio ubeden da je njegova teorija konatna, da se ona moze dopunjavati ali da se ne¢e dublje menjati, Kont nije mogao da uo¢i osnovne metodo- loske prednosti nekih istrazivatkih postupaka za koje se inate zalagao. Misli se, pre svega, na_mogucnosti i zadatke uporednog metoda. U njegovoj metodologiji se ovaj metod sveo na utvrdiva- nje sporednih odstupanja pojedinih drustava od opSteg toka isto- rijskog razvoja. Da se éesto nije radilo o sporednim odstupanjima nego o razligitim pravcima u razvoju, Kont nije mogao da zamisli u okviru svoje strogo jednolinijske teorije istorijskog razvoja. Sledeéi nedostatak Kontove metodologije vrlo je neposre- dno povezan s njegovom teorijskom vizijom drustva. DruStvo je shvaceno po analogiji sa organizmom, i momentima saglasnosti i harmonije svih delova pridan je preteran i nerealistitan znataj. No zbog ovog suvige apstraktnog shvatanja drustva kao totaliteta, sociologiji su postavljeni preteino samo globalni istrazivacki za- daci. Nije se u toj priligno upro&éenoj i izrazito globalnoj zamisli dru&tva mogla sagledati sva Sirina i raznovrsnost socioloskog is- trazivanja drustva. Napokon, Kontovo insistiranje na druStveno-integrativnoj ulozi nauke, kao osnovnoj, ne samo Sto nije vodilo dovoljno ra- éuna o prvenstyeno saznajnoj prirodi nauke nego je vrlo lako mo- glo da opravda u_poziti im ima j azvijen_konfor- mistiéki_stav prema vlastitom druStvu. Ako se nauci postavi kao osnovni zadatak da sluzi kao sredstvo za integraciju i organizaciju datog druStva, konformistiéan stav nauke i zapostavijanje njene kritiéke uloge su logiéne posledice, a kritiéko-preobrazavajuca uloga nauke, na kojoj je Marks uvek insistirao, odlazi u drugi plan. Kontovo shvatanje druStvene funkcije nauke, naime, moze da slu- ti kao opravdanje za pretvaranje nauke u potpuno neautonomno orude druStvene prakse viadaju¢ih slojeva. Ono se ujedno zasniva na idealisti¢koj zabludi, vrlo raSirenoj u_reakcionarnoj feudalno- istokratskoj i konzervativno-burzoaskoj misli, da drugtvena in- tegracija poéiva na idejama a ne na drustvenim odnosima. 7 Sociolo’ki metod 97