Strujanje tecnosti kroz procepe

Strujanje tecnosti u uskim p[rocepima mogu biti ravanskog karakterra ili

prstenastog. Vaazno je za praksu zbg zaptivanja hidraulicnih ogrebotina kada izmn\
edju njihova dva pokretna dela posotje mali zarezi strujanje tecnosti u
prstenastimn procepima se pokriva ostrim zakonima hidraulike. Rejnodlsov broj za
strujamnje kroz procepe krece se u granicama od 600-1000 Analiza I skica tecnosti
kroz uzane otvore tj procepe obuhvata isticanje kroz tri osnovna slkuaja I to: 1.
ISticanjetecnosti kroz rvanski procep. 2.isitcanje tecnosti kroz prstenaste procepe 3.
Isticanje tecnosti kroz zlebaste procepe.

Odredjivanje koficijenta otpora trenja u cevima

Akcenat cemo staviti na proracun prostog cevovoda. Pod prostim cevovodom

podrazumea se ili jedna jedinstvena cev konstatnog precnika poprecnog presek
ci cev koja se sastoji iz niza deonica razlicitog preseka koji se nadovezuju jedna
na drugu.Osnovna karakteristika prostog cevovoda je da se protok menja celkom
njegovom duzinom iako se na pojedinim njegovim duzinama mogu menjati protocni
preseci odnosno brzine strujanja. Za njegovu analizu cemo oznacti (V,L,D,Lamda,
Suma u i=1, Ksi u) V-brzina strujanja tecnosti, l-duzina cevi,D-njen precnik. Lamda-
koficijent trenja . Analizu cemo sporvesti u dva slucaj I to a)za elementarnu strujnu
cev kod koje V=1 V2=V Bernulijeva jednacina ce biti Ym kroz g +H=(1+LAmda L
kroz D+ Suma od u do i=1 Ksi i) U na kvadrat kroz 2g Kod slozenog cevovoda u
zavisnosti od vrste njegovog granjanja mora se napisatio bernulijeva jednacina
uzimajuci u obzir lokalni gubitak koji se javlja u datom cevovodu. Za proracun
najcesce treba odrediti izgubljenu visinu.

Stacionarno isticanje tecnosti

Napomena : Analizu cemo izvrsiti za isticanje tecnostii kroz male I velike

otvore dok analizu isticanja kroz naglavke je data u knjizi. Isticanje tecnost
kroz otvore prvi je proucavao Toricelik I on je izveo izraz za brzinu isticanja tecnosti
iz rezervoara u atmosveri kroz mali otvor na dubini H od slobodne povrsine tecnosti
V=koren 2 puta g puta H. Kao I svako kretanje tecnosti I isticanje je praceno
odgovarajucim otporima kretanja tecnosti koji izazivaju jedan deo utrosaka strujne
energije. Glavni otpor koji se javlja u ovom slucaju je lokalni otpro samog otvora jer
se na tom mestu trenje najmanje ispoljava.

Isticanje tecnosti kroz male otvore ostrih ivica

Vrlo je neophodno da se precizno definise mali otvor kao mali otvor moze se
smatrati svaki otvor ako su ispunjeni sledeci uslovi d<H kroz 10 a<H kroz 10 Inace
mali otvori su najcesce kruznog pravougkog ali trouglastog oblika ustvari za
odlucivanje trouglastog oblika tj njegova velicina bitna je da se moze smatrati da je
brzina isticanja priblizna kinematici pri celom poprecnom preseku malog otvora.
Osnove uljne hidraulike

Kada radi medijum kod uljne hidraulike koriste se razlicite vrste uljne kako
mineralnog tako I biljnog porekla kao njihove smese

Fizicke osobine ulja

Gustina hidraulicnih ulja u uljnoij hidraulici za mineralna je sledeca prit temp od 20

stepeni celziusa Ro=960-930 kg kroz m3 dok za sinteticko ulje se krece ro=970-
1030 kg kroz m3 najvaznije zahteve koje hidraulicno ulje treba da sipuni: -dobra
mazivna svojstva - minimalna promena viskoznosti u opsegu radnih temnp – treba
da sadrzi sto manje lako ispoljivih frakcija –treba da ima sto manju apsordnu moc
prema gasovima a narocito prema vazduhu – treba da ima visoku stabilnoist porema
oksidaciji treba da ima visoku vrednost I to:moduli stisljivosti zatim specificna
toplota koficijent toplotne provodljivosti sto manju vrednost toplotnog sirenja.

Opsti izraz pri proracunu uljno hidraulicne pumpe

Protok pumpe naziva se zapreminski ili kolicinske tecnosti koji daje pumpa
u jednom vremenu. Razlikujemo dve vrste protoka I to: 1. Proracunski 2.
Stvarni protok pumpe. Najpre cemo krenuti od teoretskog protoka hidraulicne pume
koji se izrazava teoretski QT= qm =m*z*n (m3 kroz mn)

q-radna zapremina pumpe m zapremina jedne pumpe z broj komora pumpe n

broj obrtaja vratila u min ooired ovog izraza protok se mmoze izraziti kao Q sa
tackom=V*n*Eta vol kroz 1000 (l kroz min) V-geometriska radna zapremina . n-
obrtaj u min Eta vol-volumetarski stepen dejstva. Teoriski snaga pumoe se podnosi
na pogonsku snagu pumpe I izrazava se p= P*Qsa tackom kroz 600 (Kw)

P-radni poritisak pumpe . Pored ova dva opsta obrasca za protok iz njih se moze
odrediti pogonski broj obrtaja pumpe n=1000*Q sa tackom kroz V Eta vol
Moment motora odnosno izlazni moment moze se odrediti Iz izraza Miz= Delta
p*V*Eta m kroz 2* pi*100 (dan) Izlazna snaga pumpe se odredjuje Piz=Delta p*Q
sa Tackom* eta kroz 600 (kw)

Proracun zupcaste pumpe

Obuhvata protok modula zupcanika opterecenja zubaca I proracun kotrljanih lezaja.

Na kreaju se obicno odredjuje teoriska korisna snaga pumpe I pogonski moment
protok ove pumpe moze se izracunati ako se primeni empiriska formula koja se
dobija kao pretpostavka da pumpa za svaki obrtaj daje kolicinu tecnosti koja je
ravna zbiru zapremine medjuzublja (komora)oba zupcanika umanjena za zapreminu
radijalnih zazora u zahvatu uz uslov da je zapremina medjuzublja jednaka zapremini
zubaca.
Q sa tackom=V0*n=@ pi*Dn*m*b*n (m3/s) PROTOK ZUBCASTE PUMPE V0
zapremina zupcaste pumpoe Dn precnik izvodnog kruga pogonskog zupcanika m.
m-modul zupcanika. B_sirina zupcanika (m) n-broj obrtaja pogonskog zupcanika. Kod
zupcastih pumpoi obicno bro j zubaca krece se od 8-12.

PROTOK ove pumpe moze se izracubati ako se primeni empiriska formula koja se
dobija kao pretpostavka da pumopa za svaki obrtaj daje kolicinu tecnosti koja je
ravna zbiru zapremine mdjuzublja (komora)oba zupcanika umanjena za zapreminu
radijalnih zazora u zahvatu uz uslov da je zpremina medjuzublja jednaka zapremini
zubaca. Zapreminski proracun poumpe se izracunava po obrascu Qsa tackom
t=V0*n=2pi *dp*n*b*n (m3/sec)

MODUL ZUPCANIKA Pri kruznoj brzini zupcania od 10 – 12 I odnosu sirine prema

moduilu od 6 do 10 izraz za modul ce biti: m=(0,24-0,44) koren iz qp (l/min) stvarni
protok pumpe

OPTERECENJE ZUBACA Sila Fp koja deluje na zubac za zubcaniku sa brojem zubaca

od 10-15 odredjuje se po formuli C=Rl*K0*Kt*(n*h) Rl-opterecenje lezajeva K0-
koficijent koji karakterise oblik opterecenje Kt-temperaturni koficijent (n*h)-
koficijent koji zavisi od radnog veka lezaja I broja obrtaja u min.

Krilne pumpe

Krilne pumpe se mogu podeliti u dve konstruktivno razlicite pod grupe; -krilne
pumpe sa krilciima koja rotiraju zajedno sa rotorom I krilne pumpe sa krilcima
ugradjenim u statoru. Krilna pumpa sa rotorom koji nosi krilca sastoji se iz
nepokretnog kucista kome se ekscentricno obrce rotor I naizmenicno na strain
pritiska ili usisa komore I vrssi sabijanje I potiskivanje ulja. Za rszliku od ovih pumpi
ostvaruju isti efekat suprotnim dejstvom odnosno kod njih rotira ili kuciste ili jedna
bregastsa osovina dok su krilca nepokretna danas se najcesce primenjuju pumpe sa
rotirajucim krilcima.Pozitivne opsobine krilne pumpe sa rotirajucim krilcima su –vrlo
miran I tih rad bez sumova –mogucnost rehgulacije protoka promanom
ekscentriciteta -0protok bez pulzacije. Nedostatak ovog tipa pumpe je soetljivost
prema udarima pritiska kada lako dolazi do loma krilaca.

Q sa tackom=2*e*b*(D-s*z)n kroz 1000 (dm3/mn) e-ekscentricitet b-sirina krila D-

precnoik statora s-debljina krila z-broj krila n-broj obrtaja rotora

Razvodnici sa klipom

Razvodnicci sa klipo m se mogi podeliti na razvodnike sa uzduzno pomerljivim

klipom I sa obrtnim klipom. Najcesec se primenjuju razvodnici sa uzduznom
pomerljivim klipom koji imaju sledece prenosti; _relativno prosto konstrukcija –
veca sila ukljucivanja – uravnotezen pritisak I male sile aktiviranja –mali gubici –
veliki broj mogucih upravljackih funkcija
Nepovratni ventil

Propustanje ulja mogucew je samo s donje strane kuglice kada silka pritisak savlada
silu opruge I podigne kuglicu.Nepovratni ventil sa prigusnikom primenjuje se kada je
potrewbno s jedne strane imati Slobodan protok a sa druge strane prigusan protok u
sistemu.

Proporcionalni ventil

Su relativno prostije I robusnije konstriukcije I danas se kompleksni sistemi

upravljanja uljne hidraulike resavaju sa njima dok se servo ventili zbg svojih
svosjstava koriste za regulaciju u zatvorrenim regulacionim kolim za regulisanje
polozaja protoka I pritiska. Proporcionalnim razvodnikom moze se upravljati sa
kompleksnim funkcijama izvrsnog organa smer kretanja I brzina odredjuje se
jednom komponentom pri tome je izlazna velicina proporcionalna struji elektricnog
ulaznog signala.
Servo ventil

U servo hidraculici upravljacoikm signalom male snage postize se analogno

upravljnanje velikim snagama vise stotina kilovata. Servo ventil j srce srveo tehnike
I ugradjuje se u elektro hidraulickim regulacionjim kolima za regulaciju polozaja ili
brzine poznato je da se kod regulisanja unapred zadaje vrednost a proistekla
stvarnma vrednost se kontinualno meri I pretvara u velicinu koja se uporedjuje sa
zadatom velicinom. Ukoliko stvarna velicina I zadta vrednost postupaju iz njiohove
rzlike se obrazuje signal koji ce dovstei do prom,ene u uljno hidraulickom servo
sistemu u smeru izjednacavanja stvarne I zadate vrednosti.

Podela pneumatike

Pneumatika se danas deli prema radnim pritiscima na sledece oblasti: -pneumatika

niskih pritisaka tj razlika izmedju apsolutnog I atmosverskog koja obuhvata
pneumatske uredjaje za obradu informacije tj za rzlicite vrste racunskih operacija
gas pod ovim pritiskom se uglavnom ne koristi u izvrsnim uredjajima nego ulazi u
pojacivace snage koji mu daju dovoljno energije da bi preokrenuo izvrsni element

-Pneumatika srednjih pritisaka koja obuhvata najveci broj industriuskih uredaja u

tom poddrucuju pritisaka radni fluid ima dovljno energije da obavlja rad uredjaji su
jednostavne konstrukcije I dovlnjo bezbedni za masovnu primenu uz bisku ceu
proizvodnje I ofrzavanje.

-Pneumatika visokih pritisaka koija obuhvata uredjaje od kojih se trazi poseban

kvalitet tecnosti I funkcionisanja I brzina obrade komadi. Visoke perfomanse
uredjaja se postizu uz visokui cenu odrzavanje uredjaja je skupo ali zbg prednsoti
koje ima vazduh ovi uredjaji danas su nezamenljivi.

-Pneumatika super visokih pritisaka koja je danas uglavnom zastupljena na niivou

istrazivackih labaratotija

-neki auotori u pneumatiku ubrajaju tehniku vakuma.

Velicine stanja

Osnovne velicine stanja su pritisak gustina I temperature gasa osim ovih velicina
oivde ce se razmtrati viskoznost I molekulsaka tezina gasa

Pritisak

Posmatrajmo cilindrican sud 1 sa klipom 2 ako klip nije stavljen u sud u sudu ce se
nalaziti izvesna kolicina gasa vazduha pod atmosverskim pritiskom. Atmosverski
pritisak gasa u sudu podjednako deluje na sve zidove pa se sud nalazi u ravnotezi
stavljanje klipa dva gas ce se u sudu sabiti a time ce se povecati njegov pritisak
sto jew jos izrazenije akose stavi dodatni teg tri na klip pritisak je posledica udara
molekula gasa u zidove suda usled njihivog haoticnog kretanja aa prenosi se
podjednako u svim pravcima

Gustina
 U cilindricnom sudu koji ima zapreminu v nalazi se masa gasa m te dve velicine
karakterisu gustinu gasa. Gustina ili zapreminksa masa gasa jeste masa gasa u
jedinici zapremine. P=m/V

Temperatura

Temperatura gasa karakterise stepen njegove zgrejanosti pri visim temp intezitet
kretanja gasa je veci I obrnuto analogno apsolutnoij nuli pritiska definise se
apsolutna nula temp na nula k ili 273 stepena celziusa to je ona temp na kojoj
prestaje kretanje molekula gasa iskustvo nam pokazuije dase pri zasbijanju gasa
povecava njegova temp sto potvrfjuje medjusobna zavisnost velicina stanja pri
proracunima koji se odnose na stanje gasa obavezno se koriste apsolutni pirtisak I
apsolutna temperature

Termodinamicke osnove

Vazduh je stisljiv fluid ciji se velicine stanja pritiak gustina specifica zapremina I
temp mnejaju po formuli. V=1/ro P/p=Z*R*T a posto su za vazduh vrednosti
pkr=37,8 bara I Tkr=132,4 K moze se zakljuciti das u u primenjenoj pneumatic za
p<15 bara pred<0,4 I t<60 stepeni , tred<2,5 vrednosti faktora kompresobilnosti z
razlicito 1,0 odnosno vazduh se ponasa kao idealan gas vazi jednacina stanja

Izbor kapaciteta klipnog kompresora

Kapacitet Pod ovim podrazumeva preporucena kolicina vazduha I to kroz dve

vrste podataka – teoretska isporucena kolicina vzaduha – efektivna isporucena
kolicina vazduha. Efektivna isporucena kolicina zavisi od vrste kompresora od
pritiska I zapremisnkog stepena I iskoriscenja interesatan je samo podatak o
efektivnoj isporucenoj kolicini vazduha iz kompresora samo ova kolicina nam
stoji na raspolaganju za pogon uredjaja. Isporucene kolicine se daju u m3/h
uprkos tome neki proizvojdaci kompresora daju podatke za teoretske
vredmnosti.Kapacitet kompresora se odredjuje prema potrosnji vazdua od strane
pneumatskih uradjaja kao I prema rezervoaru koji se raspolaze. U opstem slucaju
moze se smatrati da pneumatski system ima potrosnju vazduha Q sa tackom 1 u
vremenskom interval t1, a Qsa tackom2 u vremenskom interval t2. Srednja
vrednosat potrosnje vazduha je Q sa tackom sr=Q sa tackom1*t1=+Q2 sa tackom
*t2 / t1+t2 Kapacitet kompresora izrzen u zavisnosti od dimenzija cilindra
kompresosra I broja obrtaja kolenastog vratila.

Pritisak
Razlikujemo: -pogonski pritisak je onaj koga isporucuje kompresor . –radni pritisak
je onaj pritisak koji je neophodan za rad na svakom random mestu. Konstatan
pritisak je preduslov za pouzdan I tacan rad od konst pritiska zavise : -brzine, - sile,-
vremenski upravljani radni elementi.

Pogon

Pogon kompresora zavisi od uslova u proizvodnji moze biti elektro motor ili motorom
sa unutrasnjim sagorevanjem u industriskijm pogonima najcesci je pogon
elektromotorom.