KALENDAR I MI U NJEMU

Transkript DREVNIKA br. 36

Kalendar, hronologija vremena. Da li je dovoljno poznajemo i kako je

nastala? Pitanja na koja ćemo večeras pokušati da damo neke od odgovora
na ta pitanja i pojasnimo zasto se vreme meri na način na koji se meri i
kako bi zapravo trebalo da se meri a i kako se pravilno računaju doba
dana i meri vreme.

Dugo je trebalo da se nađu odgovori na neka od ovih pitanja ali je pravi odgovor
došao nakon otkrića Ačinskog žezla, koje je najdrevniji kalendar koji je nađen na
Midgard Zemlji na teritoriji savremene Rusije. Njegova starost je 18 000 godina.
Kakva je stvarna hronologija naših predaka? Odgovor je nađen u Sibiru tokom
iskopavanja Ačinskog paleolitskog naselja. Ispostavilo se da su pre još 18 000
godina, naši preci ne samo živeli na teritoriji današnjeg Sibira, već su mnogo pre
formiranja sumerske, egipatske, indijske, kineske civilizacije imali savršeni luni-
solarni kalendar. To je još jedna nesporna potvrda o postojanju visoko razvijene
kulture u savremenoj Rusiji. Dok zvanična istoriografija kaže da su u to vreme
ruska ravnica i Sibir bili pokriveni glečerima velikim mnogo kilometara.
U drugoj polovini dvadesetog veka u Ačinskom rejonu Krasnojarske oblasti,
naučnik - arheolog Georgije Aleksandrovič Avramenko je pronašao drevno naselje
datirano u period od 28-20 hiljada godina pre nove ere, sada poznato kao naselje
Ačinsk. Ovo drevno naselje je poznato po neverovatnom otkriću. Godine 1972,
prilikom iskopavanja Ačinskog naselja, doktor istorije, arheolog Vitalij Epifanovič
1
Laričev otkrio je misteriozni objekat koji je zbunjivao naučni svet, ali koji je
promenio konvencionalne ideje o gornjem paleolitu i drevnim stanovnicim Sibira.
Ovaj nalaz je mali štap, isklesan iz mamutove kosti. Na površini od mamutove
kosti, majstor gornjeg paleolita je sa preciznošću jednog zlatara ucrtao spiralni
obrazac sastavljen od 1065 različitih linija. Dalje analize su pokazale da je broj
šupljina u spirali, svojim oblikom i dubinom potčinjena zakonomernosti. Ovaj nalaz
je nazvan Ačinsko žezlo.

Ačinsko žezlo - najstariji kalendar na svetu

2
 Na prvi pogled ovaj predmet može izgledati kao običan uzorak kulture kamenog
doba, ali to je samo na prvi pogled. Naučnici su ga pažljivo proučavali i napravili
senzacionalan zaključak: Starost Ačinskog štapa, prema konzervativnim procenama,
je više od 17 000 godina. Višestruki nezavisni pregled je utvrdio da je Ačinski štap
jedan od najstarijih pronađenih do danas, kalendara, u čijem se osnovu javljaju
položaji Sunca i Meseca.

Takođe, na osnovu duboke analize nalaza, naučnici su zaključili, da su pre

18.000 godina, u današnjem Sibiru, živeli naši preci, mnogo pre formiranja
sumerske, egipatske, indijske i kineske civilizacije i imali savršeni luni-solarni
kalendar! Dakle, sve ovo ukazuje na činjenicu da su drevni stanovnici Sibira u
kamenom dobu, ne samo posedovali znanje astronomije, matematike i drugih
srodnih nauka, već su takođe imali jedinstveni alat za to. A ako uzmemo u obzir
poziciju zvanične istoriografije, složićete se, da je to prilično čudna zanimacija za
gornjo-paleolitske ljude, koji su pored toga živeli na teritoriji koja je u to vreme bila
prekrivena glečerima.

Predmeti nađeni tokom iskopavanja Ačinskog naselja su još jedan od mnogih

dokaza da su naši preci, još pre 18 000 godina, živeli na teritoriji današnjeg Sibira, i
još tada imali veoma razvijenu kulturu. No sada ćemo krenuti sa nekim od osnovnih
pojmova i povezati malo kretanja na nebu da bi došli do kalendara.

Zanimljivo je koliko su se narodi otuđili od svoje izvorne religije, stare više

hiljada godina. Iako se zna da pripadamo slavenskoj grupi naroda, malo ljudi je
upoznato sa, našim božanstvima i svim onim znanjem koje su naši preci imali.
Ogromno duhovno znanje koje se nalazilo u staroslavenskim spisima izgubljeno je i
zaboravljeno.
I tako godina za godinom, vek za vekom, sloveni su se pod prisilom tamnih sila i
njihovih religija sve više odvajali od svoje vere, izgubivši time svoj genetski kod koji
je zapisan unutar svake slavenske duše.
Nasilno menjanje svoje tradicije i duhovnosti stvorilo je veliku religioznu
zabunu koja se kroz istoriju sve više povećavala. Rušenje slavenskih paganskih
hramova, proganjanje i ubijanje sveštenika, paljenja knjiga pa i čitavih biblioteka, deo
su stradanja kroz koje je u proteklih nekoliko hiljada godina prošla najstarija rasa na
planeti.
Proterivanja koje su slavenski narodi preživljavali, stvorilo je jedan veliki otpor
prema religiji koja joj se nametnula. Ipak iz određenih političkih razloga veliki broj
Slaveno-Arijevaca zaboravljaju svoju pravu veru i prihvataju drugu koja ni po

3
genetskom kodu ni po prirodi Slovena nikada nije mogla biti stvarno
prihvaćena.
Naš paganizam je religija koja potiče iz drevnih Veda. Paganizam –to je jedna
filozofija života i ne bi se čak moglo reći da je to religija. I samim tim, nazovimo je
slovenska religija identična je Vedskoj arijevskoj religiji, o čemu svedoči srbski
jezik koji je od svih jezika najsličniji Sanskritu, drevnom jeziku na kome su
zapisani najstariji sveti spisi-Vede. E sada, objašnjavali smo u jednoj emisiji, da se
ne ponavljam, kako je nastao Sanskrit, znači nije srpski nastao od sanskrita nego je
sanskrit nastao od srpskog jezika, u vreme prvog pohoda na kult KaliMa, kada su
tamo ostali Srbi da žive i ženili se lokalnim ženama koje su pričale drugim jezikom
pa se tako taj jezik blago iskvario a ipak je 70% ostao sličan srpskom, tj. staro srpskom
jeziku.
Zašto uopšte govorimo o ovome? Razlog je vrlo jasan, a to je, da su naši magovi-
volhovi i sveštenici bili vrsni astrolozi, i da su savršeno pratili kretanje planeta na
nebu, i na osnovu toga organizovali svoje živote.
Sve ovo se dešavalo mnogo pre nego što su Grci i Rimljani imali bilo kakav
nagoveštaj o atrologiji. Svo znanje koje mi danas smatramo da dolazi od starih
Grka odnosno Rimljana, jer koristimo njihove nazive sazvežđa i planeta, ustvari
dolazi upravo od naše iskonske vere. Grci su sve naučili od nas, što je poznato
izuzetno malom broju ljudi. Zahvaljujući činjenici da danas mnogi rade na obnovi
staro slovenske, hajde da je nazovemo, religije, mada to nije religija, neke
zanimljivosti izlaze na svetlost dana.

Sazvežđa u Slavjansko-arijevskoj KULT-Uri

Imena sazvežđa i planeta koje danas koristimo vezana su za grčke odnosno
rimske bogove. Ipak sva znanja kojim su raspolagali, samo je deo onoga što su naši
preci hiljadama godina pre njih koristili. Istorija se iz poznatih razloga nije previše
bavila Slovenima, pa je time u zaborav pala čitava kultura i veliko duhovno bogatstvo.
Na svu sreću ulaskom Urana u sazvežđe Riba, mnoga zaboravljena i skrivena učenja
biće probuđena. Upravo se to dešava već nekoliko godina u nazad.
Iz tog razloga evo nekoliko detalja o tome kako su naši preci Slaveno-Arijevski
astrolozi zvali zodijačka sazvežđa.

4
 Sazvežđe Ovna kod Slavena se zvalo Belojer,
Belojer a
predstavljao je prvi mesec, početak proleća i procvat.
procvat Ime je
dobio po bogu Belojeru, odnosno Jaru ili Jarilu,
Jarilu koji je bio
razapet na krstu zajedno sa 70 kneževa na gorskom vrhu u
blizini reke Etok. Busova supruga carica Evlisija,
Evlisija skinula je
telo svog muža zajedno sa ostalim kneževima. Tela su im
posle toga bila spaljena, a nakon 40 dana Bus Belojer
vaskrsava i silazi na Alatiur goru,, ovenčan slavom. Ono se
naziva još i sazvežđe Jagnjeta.. U njemu se u blizini
zemljinog pola, može videti sazvežđe Koleda i Radunice
(Kefej Kasiopeja). Sazvežđe Koleda nalazilo se na granici
Kefej i Kasiopeja
Riba i Ovna, dok se sazvežđe Radunice nalazilo negde na
prelazu između Ovna i Bika.

Sazvežđe Lade predstavlja Bika,, ili kako su ga

sloveni nazivali Krava.. Lada je boginja ljubavi, sloge,
blagostanja i mira. Iz vimena ove krave teče mlečna reka
koju nazivamo Mlečni put.. Ova krava se zvala Zemun.U
ovom mesecu Sloveni su farbali jaja u lukovinu u čast
jajeta. Njih su nosili u hramove i nudili ih bogu
Zlatnog jajeta
Rodu, a onda bi ih kotrljali po zemlji i razbijali.
Rodu razbija Jaja se ovde
vezuju za plodnost i njima su pozdravlj
pozdravljalili probuđenu
prirodu. Nama poznata grupa zvezda kao Plejade,Plejade ustvari
su Ladine ćerke
ćerke-Plenkinje.. One se takođe smatraju ćerkama
Plenke. Na granici između Bika
Svetogora i Plenke ika i Blizanaca
sazvežđe Jarila nama danas poznato kao
nalazilo se saz
sazvežđe Oriona
Oriona.

Sazvežđe Kupale povezano je sa Blizancima.

Blizancima Ovde
su blizanci Ovsenj i Koledo.. NJihova majka je Zlatogorka
Maja a otac Dažbog. Ovsenj je rođen pre Koleda,
Koleda pa je
upregao konje u nebeske kočije praveći put svome bratu
Koledu, koji predstavlja silazak samog boga Krišne na
Koledu
zemlju. Zato se ovo sazvežđe naziva sazvežđe Kočijaša.
Kočijaša
Obojica se pojavljuju u vreme letnjeg i zimskog
solsticijuma. Na dan praznika Koleda Ovsenj ispraća staru
godinu, a Koledo dočekuje novu godinu, odnosno novo
Sunce. Ovaj su praznik uzeli i hrišćani, a slave ga kao božić.

5
 Blizancima se takođe smatraju Kupala i Kostroma
(Kastor i Poluks), koji su bili brat u sestra. Pošto nisu znali
da su u krvnom srodstvu oni su se venčali, a kada su to
saznali od tuge su se udavili u reci. Iz tog razloga Blizanci
imaju simboliku smrti, a to je predstavljeno sazvežđem
Vuka i Vučića koji se nalaze ispod Kupalovih i Kastrominih
nogu. Grci su ova sazvđa nazvali Mali i Veliki Pas.
Sazvežđe Kresenja posvećeno je bogu Koledu
(Krišni) i njegovom silasku na zemlju. Ovo je povezano sa
Znakom Raka. Iz veda znamo da se Krišna pojavio u
lunarnoj dinastiji, a pošto Luna ili Mesec vlada Rakom, ova
teorija se potvrđuje. Koledo je vratio ljudima vedsko
znanje koje je vremenom bilo izgubljeno zbog ratova,
epidemija i mrazeva. Ovde se nalazi i sazvežđe Crnog
Zmaja u kome su grci videli Hidru.

Sazvežđe Lava u slavenskoj astrologiji povezuje se sa

Dažbogom, a u tom sazvežđu nalaze se i sazvežđa Gavran
i Crni Zmaj, odmah ispod nogu Lava. Sazvežđe Lava često
se prikazivalo sa Malim Lavićem, koji se nalazio iznad
glave Velikog Lava. Veliki Lav ovde predstavlja Peruna dok
mali Lav predstavlja Dažboga. Zvezda Regul koja se ovde
takođe nalazi na staroslovenskom znači Mali car. Prva
pesma iz "Zvezdane knjige Koleda" pripisuje se znaku
Lava.

Sazvežđe Maje posvećeno je Maji Zlatogorki, koju danas

nazivamo Devica. Ona je rodila boga Koleda koji je
slovenima dao "Zvezdanu knjigu". Zvezdani lik Maje
prikazan je kao devojka koja u ruci drži klasje. Kod
slavena ona je bila zaštitnica polja, a njene zlatne
pletenice poredili su sa klasjem žita. Ovde se nalazi i
zvezda Spika što znači Klas.

6
 Sazvežđe Velesa povezano je sa znakom Vage. On
je ljude naučio da obrađuju zemlju, opismenio ih
("Velesova knjiga") i otkrio im je tajne umetnosti. Iznad
sazvežđa Velesa vidimo zvezdani lik Velikog Medveda
najjače životinje severnih šuma. Veles je često bio
prikazivan u liku medveda. On je bio zaštitnik bogatstva i
trgovine, a ponekad se pojavljivao kao ratnik sa kopljem u
ruci. Veles je prvi supružnicima stavio krune na venčanju,
i time je osveštavao ljubav. Zaštitnik je zaljubljenih.
Njegovi atributi su kruna, vaga i žrtvenik. On je prvi uveo
sistem prinošenja žrtava (samo plodove voća i povrća, a
nikako meso) na žrtvenik.

Sazvežđe Peruna povezuje se sa znakom Škorpije,

a zaštitnik (vladar) je Perun Gromovnik. U borbi između
Peruna i zveri Skiper, Perun pobeđuje pa dok mu je zver
bila pod nogama nudila mu je sva bogatstva ovog sveta da
je pusti. Ipak Perun čudovište ubija i baca ga u provaliju.
On takođe okreće Točak Svaroga (zvezdano nebo) a u
rukama drži munju, a ponekad zmiju.

Sazvežđe Kitovrasa protiče u znaku Strelca, a njima

vlada kentaur Kitovras. Rođen je u eri Jarca kada je bog
Indra udario buzdovanom u stenu a iz kamena koji se
otvorio pojavio se Kitovras i Kvasura. Buzdovan je Indri
izlio bog Svarog, pa je prema tome kentaur Kitovras sin
Svaroga. Zvezdani lik Kitovrasa predstavlja polu čoveka
polu konja koji poteže strele iz luka. Prema "Zvezdanoj
Knjizi" odapinjanje strele predstavlja kraj ere Jarca i
pošetak ere Kitovrasa. Zato što se strela graničila sa
sazvežđem Vodolije.

7
 Sazvežđe Koleda protiče u znaku Jarca, a zaštitnici
ovog sazvežđa su Indra, Koledo i Krišna. Sazvežđe Jarca
prikazuje lik boga Dije, a karakteristika mu je polu-riblja,
polu-jareća (Jarac sa repom Ribe). Boga Dija dojila je
nebeska koza Sida, rodonačelnica podzemnih duhova. U
Indiji ova boginja se zove Sati (šivina žena), u Egiptu Sida
se ogleda kroz boga zla Seta, koga su hrišćani kasnije iz
ko zna kog razloga nazvali Satanom.

Sazvežđe Krišnjeg vezujemo za znak Vodolije. Svi

bogovi po kojima su sazvežđa dobila imena ustvari vode
poreklo od Krišne, koji je izvor svih inkarnacija. Mnogi
imaju netačnu informaciju da je Krišna inkarnacija
Višnua, što ustvari nije istina. Krišna je adi-puruša što
znači prvobitna osoba. Iznad sazvežđa Krišnjeg nalazi se
sazvežđe Krilatog Konja. To je konj Krišnjeg, a naziva se
Belogrivia, (u vedama je Hajagriva). Zahvaljujući njemu
Krišni je stigao do svoje princeze Rade koju je kasnije i
oženio. Pored njegovih kopita nalazi se Labud koji je
Krišni ukazao na radinu ljubav. Po grčkom tumačenju
ovaj krilati konj je Pegaz.

Sazvežđe Roda vezuje se za zodijački znak Ribe. Dve

spojene Ribe simbolizuju dualnost svemira, podela svega
na pozitivno i negativno, na svet fizički i svet duhovni. Ove
dve Ribe se zovu Java i Nava. Ovo je takođe sazvežđe
raspetog Boga, gde boginja smrti Mara razapinje
Dažboga na Belogorju (Kavkaz). Nakon raspeća Dažbog
se preobraća u Višnjeg Boga. On je praroditelj Slavena.
Grci su u ovome videli Andromedu koja je prikivana za
stenu čekala da je neman rastrgne. U svakom slučaju
Ribe uvek predstavljaju neku žrtvu, pa bilo da je to
Dažbog, Isus, Oziris ili Odin, žrtvovanje za dobrobit drugih
u ovom sazvežđu uvek je prisutno. Voden, božanstvo

8
mora i okeana takođe se poistivećuje sa ovim sazvežđem.

Moram da napomenem zašto sve to tako utiče na nas, zato što je ceo ovaj naš
Sunčev sistem naštelovan da bi ljudi živeli ovde. Imamo savršeno poređane planete
u našem Sunčevom sistemu, što inače nije slučaj u prirodi. Ono ima tamo
drugačija kretanja, haotična, ne nalazi se sve u istoj ravni, itd. Znači neko je to
štelovao, ceo ovaj Sunčev sistem i zato imamo recimo, ovaj Mesec koji je stariji od
Sunčevog sistema, koji je nama sada ostao poslednji ovde, procenjuje se da je star oko
deset mlijardi godina. Neko je napravio ovde uslove da žive ljudi. Zato je ta
astrologija uopšte, u našem Sunčevom sistemu, hajde da kažemo bitna, jednostavno
sve je tako štelovano da ima neki uticaj na ljude. Pa i sama astrologija danas kaže da
ima 12 planeta, ustvari ih ima 13 i zato nam se ne “pogađa” horoskop nekada kada
nam rade... Ne pogađa nam se horoskop zato što današnji ljudi koji rade horoskope,
prosto su zaboravili na neke parametre. Oni ne uzimaju u obzir da se cela naša
galaksija, Mlečni put, kreće, pa ne uzimaju u obzir prolaženje kroz razne kombinacije
tih prvih izvornih materija itd. Tako da, ovo danas je uprošćena verzija horoskopa
i nemorate mnogo da vodite računa o tome da li su vam napisali u novinama da vam
je danas dobar dan u horoskopu ili nije, šanse da pogode su 50-50%, a i ako pročitate
sve znake, ako vas ne mrzi, naći ćete se u svakom znaku pomalo. Dobro, to je postal
zabava miliona, šta sada da radimo…

Iz tog razloga smo odlučili da damo osnovni pregled slavenskih bogova,

odnosno planeta i sazvežđa, koje su kasnije Grci prisvojili. Tako mi danas
koristimo njihove nazive ne znajući da su oni vezani za Slavensko-Arijevsku
religiju i tradiciju.

9
 Sloveni su od davnina bili poklonici Sunca. Zato i nije čudo što je najveću broj
hramova bio posvećen upravo ovom božanstvu. Sloveni su Sunce zvali raznim
imenima kao na primer, Sura, Horz, Ra, Jarilo, Svetovid, Dažbog. Bog Sunca je
najstarija ličnost u univerzumu uključujući ljude i polubogove. Njegova ljubav sa
Svarogovom ćerkom Volinjom, bila je krunisana sinom Horzom, koji automatski
postaje naslednik Boga Sunca.
U "Velesovoj knjizi"se kaže da je Bog jedan i brojan, i da zbog toga postoji
mnogo likova boga Sunca. Sunce-Dažbog se pojavljuje u liku Lava sa zlatnom grivom.
Lav je car među životinjama, a Sunce je car među svim planetama i zvezdama, u
našem sistemu. U staroj astrologiji Sunce se smatra božijim okom, a njegovi zraci su
ruke koje grle čitav svet. Večno je mlado jer se stalno ponovo rađa, a u isto vreme je i
najstarije. Daje snagu, znanje, veličanstvenost, zdravlje i vrhovnu vlast. Sloveni su ga
smatrali božijim izaslanikom u našem univerzumu. E sada, kada kažemo Sunce, naši
preci su mislili ne samo na Sunce ovog našeg Sunčevog sistema, već na prvobitnu
svetlost Ra, iz čega je sve nastalo.
Božanstvo koje je vladalo Mesecom zvalo se Veles. On je često bio prikazivan
kao Jelen. Veles Lunarni dočekivao je duše ljudi koji su umirali i sprovodio ih je na drugi
svet. U Velesovoj knjizi piše: "U noći je Veles hodao Svargom po Mleku Nebeskom.
Hodao je u svojoj palati ka Sadava- zvezdi do dveri Irija (raja)". Duše umrlih prvo
dospevaju na Mesec gde ih dočekuje Veles, a nakon toga idu na Sunce, jer je lunarni
zrak samo odraz sunčevog zraka. Smargl, bog žrtvovanja, domaćeg i nebeskog
ognjišta, takođe je bog lunarne svetlosti. Ipak njegov zadatak je drugačiji od
Velesovog. Veles prenosu ljudima zapovesti od Boga, dok Smargl prenosi molbe ljudi
Bogu. On stoji cele noći i osvetljava zemlju.
Mesec je protivnik Sunca. Uz pomoć Kitovrasa Mesec je preoteo ženu boga Sunca
Zoru-Zorenicu, pa se Horz dao u poteru i pronašao Zoru u Mesečevoj palati. Uz pomoć
Svarožića Horz je uspeo da preuzme Zoru i vrati je Suncu.
Kroz istoriju su se uvek suprotstavljale religije koje su obožavale Lunarne i
Sunčane bogove.
U staroj našoj mitologiji planeta Merkur je poistovećena sa Krišnjem. On je
prikriven i tajan bog, isto kao i Hermes, od koga potiče reč hermetizam, odnosno
hermetičke nauke ili skrivene nauke. Kasnije su Rimljani Hermesa poistovetili sa
Merkurom.
Krišnji je bio prvi od sinova boga što znači da je bio najbliži Suncu. Iz tog razloga
se Sloveni poistovećuju sa planetom Merkur. Krišnji je prvi ljudima doneo vatru.
Poslednji prolaz pred ulazak u svet bogova, pred vratima Sunca, nalazi se na Merkuru.
Na njemu ima dosta živih bića gde između ostalih stanuje cela Velesova družina,
Kitovras, Kvasura, Vavila itd. Kitovras ponekad ima zadatak da prevedu duše u druge

10
svetove. Pa nije slučajno što kažu da je Tesla došao sa Venere i što je on dao neki
osnov za takvo razmišljanje. Imamo čak i neke priče da su na Veneri nekada živeli
ljudi...
Po staroslavenskoj tradicji Venera je bila Maja Zlatogorka vrhovna boginja
ljubavi i plodnosti. Ona je majka za sve stvorene univerzume. Supruga je vrhovnog
boga Višnjeg i vezujemo je za ljubav, sklad, lepotu, brak i slično. Rodila se iz cveta
Astre, pa je zato neki nazivaju i Astarata ili Ištar.
Lada je kod slavena takođe boginja ljubavi i lepote. Ona je personifikacija
rađajuće prirode, bujnosti, plodnosti i rađanja. Izuzetno je lepa i skladno građena.
Put joj je mlečno-bela i nežna.. Oči su joj boje ljubičice, a usne boje maline i jagode,
dok joj je kosa vatreno zlatasta. Od reči Lada Englezi koriste reč lejdi, što znači
gospođa.
Vesna je takođe božanstvo koje je kod Slovena imalo značenje današnje Venere.
Ona je zaodenuta pelerinom od pupoljaka i cveća, ostavljajuću za sobom opojni
miris. Kada đode njen period godine, kreću povorke lepih devojaka koje su slavile
njene moći i obožavali njenu lepotu (rusalke, kraljice, dodole, lazarice i sl). U njenu
čast pevalo se i igralo.
Mars je kod Slavena bio Bog Jarila. On je sejao smrt, a boginja smrti Mara je
bila pod njegovom upravom. Ona je svojom kosom dokrajčivala smrtno ranjene
ratnike. Jarilo je ratnik i zato vlada planetom Mars. Na ovu planetu posle smrti
dolaze oni koji su obožavali ovog boga. Bića koja žive na Marsu su ratnici koji žude da
osvoje zemlju ili da međusobno ratuju. Oni vole borbu i takmičenja, i od svega najviše
u tome i uživaju.
Kod Slavena Jupiter je Perun, odnosno vrhovni bog. Njega su najviše obožavali
Srbi. Na ovoj planeti se nalazi i Perunov dvorac, a takođe tu je i njegov sin Dažbog.
Kolo Svaroga ipak okreće Perun, a iz "Velesove knjige" saznajemo da je ovo Kolo ništa
drugo do Jupiterov dvanaestogodišnji ciklus. Svaka godina ovog kruga ima svoje
božanstvo i svetu životinju. Zato se tvrdi da je Perun Jupiter, odnosno da je Jupiter
Perun. On takođe drži munje u rukama i baca ih na zemlju. U hrišćanstvu je on Ilija
Gromovnik.
Saturna kod Slavena predstavlja Svetovid, a to je upravo onaj koji se kasnije
rađa kao Svetogor i postaje car Atlantide. On je takođe Svet-rod, Sat-rod, kod Etruraca
je Satre, kod rimljana Saturn, kod Egipćana Set, i na kraju kod hrišćana Satana.
On je kod Slavena predstavljao sudbinu odnosno karmu. Njegov tron je daleko
od Sunca, a verovalo se da je to put za paklene planete.
Iako su Uran, Neptun i Pluton otkriveni relativno skoro, Sloveni imaju bogove
koji se poistvećuju sa ovim planetama. Tako je Svarog ustvari Uran, tvorac našeg

11
sveta i neba. Svarga ustvari znači "nebesko kraljevstvo". Stribog se takođe
poistovećuje sa Uranom, jer on vlada jakim vetrovima i olujama.

Neptun bi bio Voden, Bog voda, jezera i mora. Arijevski "Vanda" znači voda.
Njega su obožavali mornari i ribari, a hrišćani sa ga kasnije pokrstili kao Sv. Nikolu.
Pluton je kod Arijevaca Bog Vij, a Rimljani ga nazivaju Vijovis. Za njega se kaže
da je odgajio Velesa, a on je upravo onaj koji sprovodi duše kako na rajske (Irij) tako
i na paklene planete, odnosno carstvo Plutona.
U slovenskoj astrologiji se takođe predviđa sudbina pojedinca, društva ili
države. Da bi se osoba mogla baviti slavenskom astrologijom mora poznavati
Zvezdani zakon, koji se zove Prav. Takođe je neophodno poznavati osobine
sazvežđa, zvezda, planeta, mitove i predanja. Moralo bi se živeti unutar misterije i
u skladu sa slaveno-arijevskim kalendarom. To omogućava da se živi unutar
zvezdanog ritma univerzuma. Slovenski volhovi i zvezdari (astrolozi), znali su za
dvadesetčetvoročasovno, godišnje i epohalno kretanje neba. Poznavali su zodijak i

12
pratili kretanje planida (planeta).
Danas astrolozi primarno uzimaju dvanaest sazvežđa, odnosno ono što je u ravni
sa ekliptikom (sunčev put). Sferična slika se skoro uopšte ne koristi, jer su
zodijačka sazvežđa podeljena samo zato što leže na putu Sunca.
Sloveni su imali specifične proračune za proračunavanje pod kakvom je
zvezdom osoba rođena. Svako danas zna položaj Sunca u horoskopu, ali retko ko
zna pod kojom je zvezdom rođen, što je po Slovenima izuzetno važno. Sloveno-
arijevci su poznavali izuzetno komplikovane proračune što ovde nećemo
objašnjavati.
Jedan od primera je nestanak Atlantide, koji se desio kada je Denebola prolazila
kroz nulti zvezdani meridijan, odnosno kada su se sreli Svetogor (Devica) i Perun
(Lav). Tada je pomorsko carstvo nestalo pod vodom. To je upravo ono što smo
spominjali u prvom delu emisije, kako današnji astrolozi ne uzimaju dosta toga u obzir.
Koledo je dao ljudima kalendar kada je Poluks (Kupala) presecala nulti
meridijan, jer je zvezda Kupala povezana kako sa Blizancima tako i sa Rakom. Nakon
proračunavanja dobija se 6530. pr.n.ere sa oscilacijom od 30 godina.
Najstarija knjiga koja sadrži znanje o zvezdama naziva se "Zvezdana knjiga
Koleda". Stari sloveni su ovu knjigu dobili od boga Koleda (Krišne). Ovde se nalaze
pesme o stvaranju sveta, i svemu onom što je potrebno za astrološku nauku. Bog
Koledo je preneo ovu nauku o Velikom Kolu, i napravio prvi kalendar (dar
Koleda).

Ono što još nismo pomenuli u ovoj priči, a to je da je u celokupno to računanja,

ulazilo i 16 delova naše galaksije, koju mi danas zovemo Mlečni put. Znači, to je
bilo po znanjima naših predaka podeljeno na 16 čertoga, i svaki od Bogova je bio
pokrovitelj jednog od čertoga, gde je svaki, da kažemo, imao svoju zvezdu koja je
danas dobila neko drugo ime, i to zovemo danas raznim sazvežđima pod raznim
drugim imenima.

Kod nas je mnogo kalendarskih formi zbrajanja. Po poslednjem sada ide Godina
7526 od Stvaranja Sveta u Zvezdnom Hramu (S.S.Z.H.). Zvezdani hram je u Kini,
današnjoj Kini. To je priča koju lansiraju Rusi, vrlo verovatno da je istinita, 7526.
godina je definitivno, tu nema spora. E sada postoje dve teze, jedna je da je od
dogovaranja Mira u hramu nebeskom u Asgardu Irijskom, koji je današnji Omsk na
teritoriji Rusije, kada su bili pobeđeni Arimijci, odnosno preci današnjih Kineza, a
druga teorija je da je to možda od curenja Panonskog mora u Crno more. Znači naša
priča, sa ovih prostora, kada je Dunav dobio ovaj tok i kada je bio veliki potop ovde i
iscurilo sve u Crno more, koje je bilo nekada jezero, mnogo manje. Kažu da je bilo

13
20m niže, imamo gradove na dnu, i to smo već sve pričali, da u Srbiji imamo vezove za
brodove na brdima, tako da nam je jasno da je tu nekada bila neka velika voda.
Ali to savršeno ne označava, da
je naš Svet bio stvoren 7526 godina
unazad, kako su čitali i čitaju
hrišćani, kada još nije bilo otkazano
Petrom I to letoslovlje i uvedeno
godoslovlje od Rođenja Hristova
(R.H.)
Stvaranje Sveta u drevna
vremena nazivali su zaključenje
mirovnog dogovora među vojujućim
narodima. Taj sami mirni dogovor,
među Velikom Rasom (Sloveno-
Arijevcima) i Velikim Zmajem
(drevnim kinezima ili arimamima, kako su ih tada nazivali) bio je zaključen u dan
Jesenje Ravnodnevnice ili u 1. dan Prvog meseca Godine 5508 od Velike Studeni
(Velikog Zahlađenja ‒ Lednikovog perioda).

Pošto su sakrili tačnu Novu godinu, i nama i Rusima, Rusi je po tom događaju
računaju 21. septembra, a po nekim Srpskim pričama, Nova godina kreće na
Đurđevdan. E sad, naša crkva to sigurno zna, istorija ne zna ništa na žalost, zvanična,
ona je skroz već upropašćena. To je malo kolebanje od nekih 6 meseci samo, s
obzirom na toliki vremenski period, 7526 godina je jako dug period, a šest meseci u
tom periodu nije ništa. Znači, u pitanju je tih 6 meseci da odredimo kada je tačno Nova
godina krenula.
Pobedu je održala Velika Rasa, što je prikazano u vidu slike‒
Beli vitez na konju poražava kopljem Zmaja (grb Moskve). No
kako su hrišćani pripisivali sva dostignuća naših Predaka sebi, to
sada izgleda kako sveti velikomučenik Georgije Pobedonosac
pobeđuje zmaja, koji je opustošio zemlju paganskog cara.
Knez Rasenije vladao je u Belovodi i Ariman (upravitelj
Arimije, t.j. drevne Kine) koji su "Stvarili Svet", t.j. zaključili su mirovni dogovor među
Velikom Rasom i Velikim Zmajem, po kome poražena Arimija, postrojila se u stenu
(vojnicima u njihovu stranu!) za označenje granice Rasenije.

Stenu su nazivali Ki-Taj, što u prevodu sa drevnoslovenskog označava: Ki

‒ograda, taraba; Taj ‒ završavanje temena, veliki ‒ to jest "završena, ograničena
velika ograda (stena)". T.j. u drevna vremena "Kitajem" nazivali su visoku ogradu ili

14
snažnu stenu. Naprimer: Kitaj-grad u Moskvi, nazvan je tako iza visokih stena, koje
su ga okruživale, a sve ne iza kitajaca.
To su veliki događaji i počci novih računanja Godina kod naših Predaka. U
sećanje o tim događajima naših Predaka bila je napisana Az-Vesta (prva vest), ili
kako je nazivaju – Avesta na 12000 volovih koža. Avesta, javljajući se primerom
drevnih slovenskih knjiga, napisanih kako na pergamentu, tako i na zlatu, bila je
uništena po ukazu Aleksandra Makedonskog, koji je bio pod duhovnim uticajem žreca,
odnosno tamnih. Svetu je kasnije postala izvesna više očuvana verzija Aveste ‒ Zend-
Avesta, koju je iskazao Zaratustra, dodavši svoje komentare i ispravke.

Moram da napomenem da je današnji naziv za Kinu na ruskom jeziku Kitaj. Pa i

Slovenci je zovu Kitaj. A zašto Kitaj, mi znamo za kineski zid, znači, ograđena je i iza
ograde žive Kitajci. Priča uopšte o tom Kineskom zidu, gde bojnice, da ih ne zovemo
puškarnice pošto, tad se verovatno gađalo strelama ili nečim sličnim, idu na jug,
znači idu prema Kini. Ne idu na sever, tako da priča da je kineski zid građen za
odbranu od nekih Mongola –slabo pije vodu. Izgleda da je građen belim ljudima za
odbranu od tih Arimijaca, predaka Kineza. Ako bude neko od slušaoca zagrebao
dublje, odnosno tražio neke staroruske tekstove, naći će da su ti neki stari srbi imali
strašnih problema sa tim Arimijcima, odnosno Kinezima i jednostavno oni su njih
izazvali na borbu, i to se jako loše završilo po te Kineze da kažem. Oni su stalno
upadali u slovenska sela, krali, pljačkali i bavili se nekim neprimerenim radnjama, i
starosrbi tj. starorusi su zaratili sa njima, pobedili su i kineski car je zatražio da
sklope mir. Kineski zid je napravljen baš zbog toga da bi se razgraničili.
U raznim narodima, koji su živeli na teritoriji Evrope, bilo je raznih sistema
računanja dana. Kod Kelta i Skandinavaca u početku je bilo 9 mesečnih kalendara, ali
je posle on bio zamenjen 24-oro mesečnim. To je bilo povezano sa postojano
izmenjenim klimatskim uslovima i potpunim prelazom na runsku formu pisma. Posle
prelaza, svaki mesec označavao je svoju runu, iz takozvanog Futarha (zbornika
Rune). Meseci su se odlikovali po trajanju, tako je 1 mesec bio 14 dana, 2 mesec ‒ 15
dana i 3 meseca ‒ 16 dana... potom je ova smena ponovljena.
Takve smene u prvom redu su bila povezana sa fazom Lune, periodičnost koja je
trajala 29,5 dana. Takvim izgledom, prvih 4 meseca Runskog kalendara
(14+15+16+14=59) saodnosi se 2-im punim luna mesecima (29,5+29,5=59). Daljim
sistemom smena meseci su se sjedinili među sobom sa luna fazama sa sunčanim
kalendarom. T.j. godina Runskog kalendara sadržavala je 360 dana. Ali kako je u
Runiku bilo još i 25 praznih runa, ponekad nazvanim rune Odina, to je i ona našla
svoju primenu u kalendaru. Na kraju svake treće godine, ubaci se dopunjenih 25
meseci, u kojoj je smena dana s početka 14, a potom 15, a zatim 16 dana. Tih 25
meseci pomoglo je poravnjanju cikličnosti sunčanih godina, takođe kako ce sada to
radi ca prestupnom godinom.

15
 Na jugu Evrope, na teritoriji savremene Italije, tada su živeli Raseni, koji su
mnogo poznatiji pod nazivom Etrurci ili Tireni, koji su se takođe koristili 9-o
mesečnim kalendarom.
Stigavši na teritoriju Italije latini i sabinjani, prineli su sa sobom svoj
kalendarski sistem. Na kraju pojavio se i novi sistem, naprimer grčki "Olimpijski
ciklus" ili latinski "Kalendi od Osnovanja Rima". Latini su pokušali da nametnu
Rasenima, svoj kalendarski sistem, a kada se ta namera otkrila, latini su proglasili
Etrurce varvarima i glupima.

Julijanski kalendar
Ovde je to veći mnogoobrazni kalendarski sistem. U 45-oj g. n.e. po ukazu
Imperatora Julija Cezara, bio je uveden kao "nov" Kalendarski sistem, koga se
trebalo pridržavati na teritoriji Rimske imperije. Za osnovu tog "novog" kalendara bio
je uzet kalendar žrečeva Egipta. Julije Cezar ga je u nekoliko izmenio, i pojavio se
savim novi Julijanski kalendar.
Zamislite sa kakvim problemima su se susreli hrišćanski misionari, koji su
poslati da "prosvećuju pagane“ Evrope. Naišli su na probleme, kako sprovoditi
praznike ili u koje vreme se drži post.
Drugi kalendarski sistemi, nisu dozvolili hrišćanima -misionarima da sprovode
svoj kalendar jer datum koji odgovara Julijanskom kalendaru, nije shvatan u velikoj
meri jer su mesni kalendari bili više složeni. To na određeni način nije bilo lako za
poimanje hrišćana. Rešenje je bilo poreći stari kalendar i uvesti novi ‒ Julijanski.

Pa eto, ovo što smo pričali, znači, ni Hristos se nije rodio nulte godine.

16
Jednostavno nije moglo da se uklopi u kalendar. Kasnije je sve menjano,
dopunjavano i pravljena je priča.
Takvo ponašanje je viđeno i pri krštenju Rusa. Uvođenje Julijanskog
kalendara narod nije prihvatao. Narodu je to bilo nepojmljivo, zbog čega je nužno
na Ruskoj zemlji da se koristi tuđi kalendar sa mesecima na latinskom jeziku i još da
ne počinje u Dan Jesenje Ravnodnevnice.
Ali hrišćani su našli izlaz i izmislili slovenske nazive za Julijanski kalendar i
meseci su se umesto brojeva na latinskom zvali slovenskim nazivima: Berezen,
Kvitenj, Travanj, Crven, Lipanj, Srpanj, Veresenj, Žovtenj, Listopad, Grudenj, Sečanj,
Ljuti.
U takvom obliku hrišćani su pravili tuđi kalendar za nametanje slovenskim
narodima. Kod drugih slovenskih naroda bila je urađena rekonstrukcija Julijanskog
kalendara, i meseci su zadobili svoje slovenske nazive.
Ipak posle toga, iako su hrišćani našli izlaz iz te situacije, i u Julijanskom
kalendaru meseci su zadobili slovenske nazive, drevni Sloveno-Arijski kalendar
nije prestao da postoji. Skoro u svim slovenskim zemljama produžila se praksa po
kojoj su se ispoljavala dva kalendara, po novom (Julijanskom) kalendaru moguće
je bilo saznati o crkvenim hrišćanskim praznicima. A stari kalendar, bio je u prvom
redu za sakodnevni život ljudi, jer su se po njemu opredelili, kada počinju i kada se
završavaju seoski radovi, i druge radinosti. Ipak crkvene i svetovne vlasti nisu
uradile to, da narod praznike pominje po oba kalendara. Više od svega nije bila
sređena administracija gde se stvarala česta zabuna, koju su stvarali letopisci, jer
su, na primer, ruski letopisci koristili datume starog slovenskog kalendara, a pozvani
grčki-letopisci koristili su datume iz novog kalendara, gde se Novoleto računa od prvog
prolećnjeg polumeseca...

Nešto slično imamo i u Srbiji – svi znate da su svi Nemanjići isključivo pisali po
starom kalendaru i Sv. Sava je čak hrišćanske praznike datirao po starom
kalendaru. Prvo ubacivanje Julijanskog kalendara u Srpsku crkvu je početkom
19-og veka. I, kogod vam priča drugačije, laže vas. Bilo je paralela koje su vučene u
starom grčkom, odnosno sa grčkom crkvom, pa se nešto pisalo, datiralo se i u
srpskoj crkvi pre tog 19. veka po starom kalendaru pa onda opet po julijanskom, ali
zvanično je julijanski u Srpsku crkvu uveden početkom 19. veka, a ono što smo pričali
u emisiji o Pravoslavlju i o Petru Velikom, prvi je u Rusiju, odnosno tu Rusku
pravoslavnu crkvu, koja je stvorena od Pravoverne crkve i starih Pravoslavaca,
odnosno ove Vedske kulture koju sada nazivaju paganskom što je ustvari izvorno
Pravoslavlje, ubacio Petar Veliki.

Na primer: datum 1. mart 1005. g.n.e. po Sloveno-Arijskom kalendaru padao je

na Leto 6513 tako je razlika između Sloveno-Arijskog kalendara i kalendara od
17
Rođenja Hristovog 5508 godina, a u hrišćanskom kalendaru ta razlika je bila ‒ 5507
godina.
Da bi kako-tako uredili novi kalendar, u Leto 6856 (1348 g. n. e.) po ukazu
cara Ivana III, Novoleto u novom kalendaru bilo je fiksirano na 1 mart, a broj
godina bio je uzet od starog Slovenskog kalendara.
Sem toga, počelo je podešavanje novog kalendara u svakodnevnom životu, jedni
praznici su zabranjeni, drugi, koji su se praznovali uprkos zabranama, Hristova crkva
je prilagodila sebi. Tako, na primer:
Dan Boga Velesa bio je zamenjen Danom Vlasija;
Dan Praznika-Marene bio je zamenjen prosto Maslenicom;
Dan Boga Kupala je postao danom Jovana Krstitelja, ili kako su njega nazivali
u ruskom maniru ‒ Jovanom Kupalom, t.j. Jovanom, koji se u reci okupao;
Dan Triglava (Svaroga-Peruna-Svetovida) preobratio se u Svetu Trojicu;
Višnji Dan Boga Peruna zamenili su Danom Ilije-Proroka, i tako dalje.
Ipak iznad svega crkvene i svetovne vlasti to nisu dobro uredili, zato što se
narod koristio sa dva kalendara, zabeležili su dva Novoleta. Hrišćansko Novoleto 1.
marta, i Slovensko Novoleto u Dan Jesenje Ravnodnevnce. Ovo pričamo za Rusiju,
a za Srbiju smo rekli, Slovensko Novoleto počinjalo je na Đurđevdan. To su sve ta
datumska kolebanja, od kada je uvedeno hrišćanstvo, napravljena je kompletna zbrka
u kalendaru i razni letopisci i ljudi su datirali različito, i tu imamo zato sada neke
probleme u datiranju pojedinih događaja.
Nikakve zabrane Sloveno-Arijskog kalendara nisu pomagale, a primena žestokih
mera gorih i od običnih kazni, dale su obrnuti efekat. U mnogim gradovima i selima
počinjali su problemi i bune. Svugde su uništavali hrišćanske sveštenike i njihove
pomoćnike. Bilo je uništeno mnogo "božjih ljudi", i tada je car Ivan III rešio da "ode u
narod", jer su jedino vlasti mogle da smire pobunjen narod.
Da unapred ne bi nastali razdori, car nije samo rešio da ljudima dozvoli stari
kalendar, nego je i ozakonio pravo da narod koristi Staru Veru Predaka. Takvim
delom, na Ruskoj zemlji bilo je oficijelno ozakonjeno Dvoeverje i dva kalendara.
Znači, to pričamo o periodu pre Petra Velikog. Crkveni kalendar je bio zvanični, t.j.
državni, a stari kalendar ‒ narodni.
Sledeće izmene oficijalnog kalendara proizašle su kroz 1 Krug Života (144
godine). Pri približavanja Leta 7000 godina od Stvaranja Sveta (1492 g. n.e.), među
hrišćanima u Rusiji rasla su apokaliptička raspoloženja. Svi su čekali kraj sveta. Ali
kada su sva čekanja za vreme kraja sveta prošla, Moskovski crkveni sabor u
septembru, Leta 7000 (1492) utvrdio je novu pashu i doneli rešenje o prenosu
početka godine sa 1 marta na 1 septembar. Takva postavka je na snazi u Hrišćanskoj

18
Crkvi do danas i u mnogim manastirima na Svetoj gori i danas se taj datum
obeležava kao početak nove kalendarske godine.

Cela ova priča, u svim ovim našim emisijama, je o dejstvu tamnih sila,
odnosno parazita, na čoveka i sve ovo što se dešava oko nas, sve ovo je jedno
sluđivanje, odnosno zaluđivanje naroda i odvraćanje od njegove prirodne vere.
Ne samo od vere nego i od prirodnih zakona koji zapravo stoje već stotinama
hiljada godina zapisani, e sad neko se tu napravio pametnim, odnosno tamni rade
na tome da to poremete sve i da naprave veliku zabunu u kojoj mi učestvujemo,
sticajem okolnosti. Zato i pričamo u ovim emisijama, otkrivajući prave istine – to
nam je cilj. Prava saznanja i otvaranje svesti. Upravo imamo nekoliko kolebanja:
znači nije 21. Septembar, nije 1. Mart, nije Đurđevdan... nije ovo, nije ono ... pa šta je?!

Gregorijanski kalendar
U Leto 7090 (1582 g.) katolička crkva, po ukazu pape rimskog Gregorija
XIII, uvela je novi kalendar, koji je dobio njegovo ime. U novom kalendaru
datiranje je išlo ne od Stvaranja Sveta, već od Rođenja Hristovog. Neophodnost
uvođenja novog kalendara povezivalo se sa tim, da je trajanje Julijanskog kalendara
dovelo do odstupanja od prirode, za 128 godina i jedan dan. U trenutku uvođenja
Gregorijanskog kalendara ostalo je već 10 dana razlike. Gregorijanski kalendar

19
takođe se ne smatra apsolutno tačnim: on odstupa od prirodnog za jedan dan na
svakih 3300 godina; sem toga gregorijanski kalendar je «neravnomeran». Ipak
postepeno gregorijanski kalendar bio je usvojen u većini zemalja i danas se smatra
opštepriznatim.

U nekoj novijoj istoriji, Milutin Milanković je napravio najtačniji kalendar.

Kao što je već opšte poznato, car-reformator Petar I, napravio je izlaz u Evropu,
i kaže se da je izlazio kroz prozor Rusije u Evropu kada su svi normalni ljudi ulazili
kroz vrata. Preuzimao je i uvodio sve zapadno. Ustanovio je mužicima da nose odelo
sa porubima, trakama, naklonima. Ustanovio je brijanje brada a brada je bila
bogatstvo Roda, da bi svi muškarci bili ženoliki. Pri dvoru nisu razgovarali na ruskom
jeziku koji je on smatrao jezikom prostog naroda. Govorilo se na nemačkom,
holandskom a kasnije i na francuskom jeziku. T.j. njega su nazivali "Her Piter".
Mi smo u svim vremenima čitali ne godine, već Leta. Beleške, drevna svođenja
o prošlim događajima nazivali su se letopisima, a ne Godopisima. Pisali su ih
letopisci. Mi i do danas pitamo jedan drugoga ‒ koliko brojiš leta, a ne koliko je tebi
godina. Postoji reč letoslov, a ne godosloav.

U Leto 7208 od (Stvaranja Sveta u Zvezdnom Hramu) Petar Veliki preneo je

Novoleto, izdavši 20. decembra ukaz po kojem se počelo pozdravljati od 1-og januara
"sa novim Got-om", i uveo novi inostrani julijanski kalendar, gde je posle 31
decembra 7208. počinjao 1. januar 1700 g. od rođenja Hrista (Do XVIII veka u
Moskovskoj državi bilo je primljeno letoslovlje "od stavarnja sveta", t.j. od Adama,
kako je to uvedeno u Romeji -Vizantiji u VI veku. Stvaranje sveta odnosilo se na 5 508
godini do n. e.)
Po judejskom običaju na osmi dan posle rođenja dečaka (Zavet Avrama s
Gospodom), roditelji donose njega u hram, gde rabin radi "svešteni" obred obrezanja.
T.j. takozvani dan rođenja Isusa Hrista plus osam dana i dobijemo 1 Januar. Zato se i
govorilo pri dvoru "S novim Got-om", gde reč Got na nemačkom znači Bog, t.j. "S
novim (obrezanim) Bogom". T.j. ta Petrova šala postoji i dan danas, gde ljudi gube
prvobitni smisao, i na 1. januar pozdravljaju jedan drugog s Novim obrezanim
Bogom, a ne sa Novoletom, kako je to bilo ranije... Godine 7262 (1754g.) u
Dimitrovskom regionu Belovoda, u 30 mernih vrsta od grada Tare, Savetnom
Starešini, bilo je preneto poslednje rešenje o dva Letoslova, "i da bi izbegli
gonjenja i zatvaranja, sloveni Svete Stare Pravoslavne Vere, preuzeli su zakon od ljudi
koji su služili Vizantijskoj hrišćanskoj crkvi".
Sveštenici su iskoristili Darijski Krugolet Bogobroja i od tada počinje korišćenje
Bogosluženja, praznovanje praznika i Postova a evo i šta znači POST P ‒ puno, O ‒
očišćenje, S ‒ sopstvenih, T ‒ tela. Novi kalendar ukorenio se do današnjih dana, u
molitvama među poštovaocima mesečevog kulta, t.j. bio je koristan političkim
20
interesima dinastije Romanovih, koji su podveli sve istorijske događaje pod judejsku
Toru, t.j. pisali su istoriju: Is-Tori-Ja.
Datumi i brojevi svagda su zapisivani početnim slovima. To nam govori o tome,
da je pismenost postojala kod nas dugo. I da nije bilo reforme Petra, ta bi crkvena
priča oko "prosvećivanja nepismenih pagana" davno bila zaboravljena, kao glupa šala.
Nije slučajno što je carica Katarina Velika govorila: "Sloveni su za mnogo hiljada
godina do Rođenja Hristova svoje pismo imali".

Da se malo našalim, evo u Beogradu se danas uvodi neki najnoviji kalendar, kiti se
Beograd, odprilike sredinom oktobra – tad počinje Nova godina u Beogradu. I traje do
marta, eto.

Pre odgovora na neka od pitanja, samo ćemo spomenuti da je Epoha Lisice

trajala od 392—2012 g. n. Ere.
Početak Svetlih vremena, to jest rasvetljenja, počinje u Svešteno Leto 7521
od Stvaranja Sveta u Zvezdnom Hramu (S.S.Z.H.) ili u 2012 godini od Rođenja
Hristovog. U indijanskom kalendaru Maja, noći Svaroga takođe se završavaju 22.
decembra 2012. godine. I kako je rečeno u drevnim spisima, svedoci smo
neverovatnih promena, vezane sa prelazom. Vidimo velike vojne konflikte a biće ih
i više sa mogućom primenom nuklearnog oružja ili prirodnih kataklizmi.

A posle svega nastupa rasvetljenje – epoha Vuka, lečenje prirode, pod

pokroviteljstvom jednog iz Praroditelja Slaveno-Arijskog – Boga Velesa
(predskazanje takođe zapisano u Vedama): "poteče voda na Zemlju i očisti nju".
No pravedni ljudi budu predupređeni i spaseni našim Svetlim Bogovima, i
preporodi se vedska Vera Predaka. Za tamne ljude nastupa kraj sveta, a za svetle –
kraj tame, i nastupanje tih događaja će biti u jednom kruga života (144 godine). Znači
u godinama koje nastupaju dolazi do velikog čišćenja.

Još jedna stvar koju ne možemo da zaboravimo i ne smemo da zanemarimo je

VINČANSKI KALENDAR
Star 8000 godina. Zbunjuje saznanje da se u centru Srpskog vinčanskog
sunčevog kalendara nalazi urezan dijagram energija Sunca koja u toku jedne
kalendarske godine stižu do Zemlje. Postavlja se pitanje: Kako su znali da na
Mitrovdan počinje zima? Da li su poznavali prirodnu elektromagnetnu silu koja jedina
daje odgovor na ovo pitanje?

21
 U 19. veku Ričard Karington otkrio je da sinodički rotacioni period površina na
ekvatoru Sunca iznosi 27 dana. Sinodički rotacioni period je vreme potrebno da neka
aktivna magnetna struktura na Sunčevoj površini učini jednu rotaciju gledano sa
Zemlje, odnosno da se ponovo vrati na istu poziciju sa koje je krenula
krenula.

Dugo se verovalo da je vreme jedne sinodi

sinodičke
čke rotacije konstanta. Zbog toga
pitanje promene sinodičke rotacije Sunca nije bilo predmet razmatranja u naučnim
krugovima. Međutim, posle pronalaska Vinčanskog sunčevog kalendara javila se
sumnja u stalnost brzine rotacije Sunca. Vinčanski sunčev kalendarar nastao je pre
više od 7525 godina. Opšte naučna konstatacija je da Kalendar imaju samo
narodi koji su nekad dostigli određeni stepen civilizacijskog razvoja.
razvoja

Izrađen je u obliku kružnog tanjira od keramike i nađen je na lokalitetu Vinče.

Nosi dva simbola srpskog naroda, pa ga spravom možemo nazvati Srpski
vinčanski sunčev calendar, a ne Dunavski, kako nam sad to neki akad demici
servisiraju. Kalendar imaju samo narodi koji su nekad dostigli određeni stepen
civilizacijskog razvoja, a početak datiranja pokazuje godinu tog razvoja. Srbi su taj
civilizacijskii razvoj dostigli pre 7525 godina. Na vrhu tanjira nalazi se vinčanski
simbol za vreme koji su Srbi koristili za datiranje važnih događaja. To je simbol koji je
postao linija vodilja identiteta srpskog naroda kroz vreme i istoriju.
Datiranje Dušanovog
novog zakonika u staroj srpskoj prestonici Skoplju u leto 6857. sa
srpskim simbolom za vreme (Po katoličkom kalendaru pape Grgura Trinaestog, 1349.
godine koji u to vreme nije ni postojao).

22
 Drugi simbol na Vinčanskom sunčevom kalendaru u obl obliku je dva koncentrična
perforirana kruga. Oni su simbol Sunca kod srpskog naroda i nalaze se u mnogim
starim rukopisnim knjigama i artefaktima. Da su perforirani koncentrični krugovi
simbol srpskog naroda, može se videti na pečatu administracije srpske državedr i
kraljevske kancelarije kralja Stroimira u leto 6338
6338-6343 (po katoličkom kalendaru
835. godine). Pečat srpskog kralja Stroimira napravljen je od
pape Grgura XIII od 830-835.
čistog zlata i izgraviran ćirilicom
ćirilicom.

23
 Ćirilica pre Ćirila
Zlatni pečat je materijalni dokaz da je ćirilica zvanično pismo srpskih
država i srpskog naroda i da je nastala pre Ćirila, koji je rođen 828. godine. U
vreme kada je pečat bio izgraviran, Ćirilo je imao dve a Metodije deset godina. Pečat
je dokaz da je Srbija bila država sa administracijom i kraljevskom kancelarijom s
pečatom od zlata i pre dinastije Nemanjića. Nalazio se u jednoj nemačkoj privatnoj
kolekciji. Tokom svih ovih vekova bio je skrivan od srpskog naroda. Zašto?
Odgovor je jednostavan. Mnogim novonastalim nacijama i državama nije
odgovaralo što su ponikle na teritoriji nekadašnje Srbije, odnosno na teritoriji
na kojoj su milenijumima, i podvlačimo, MILENIJUMIMA živeli Srbi. Novonastale
nacije u traženju i izmišljanju vlastitog identiteta prisvajali su srpsku teritoriju, srpski
jezik i istoriju srpskog naroda. Da bi to uradili, morali su da sakriju istoriju srpskog
naroda i postojanje srpskih država pre Nemanjića. Što su i učinili na Berlinskom
kongresu. U tome su im pomogli tkz. vizantolozi. Negiranje svega što je srpsko osnova
je postojanja vizantologa, istoričara izmišljenog carstva. Znači Vizantija pod imenom
Vizantije nikada nije ni postojala. Ta se država zvala Romeja.
Srpski vinčanski sunčev kalendar je, verovatno, prvi u svetu pokrenuo pitanje
promene brzine sinodičke rotacije Sunca. Međutim, Srpski vinčanski sunčev
kalendar i zlatni pečat srpskog kralja Stroimira, sa prestonicom u Raškoj, materijalni
su dokaz milenijumskog postojanja srpskog naroda na ovim prostorima. Sa pojavom
Srpskog vinčanskog sunčevog kalendara rasprava evropskih država gde se nalazi
kolevka evropske civilizacije je završena. Sada se s pravom može reći da je Vinča
kolevka evropske civilizcije i da ima veliku istorijsku i naučnu vrednost.
Srpski vinčanski sunčev kalendar je, verovatno, prvi u svetu pokrenuo pitanje
promene brzine sinodičke rotacije Sunca. Na osnovu dosadašnjih merenja Sunce u
toku jedne kalendarske godine napravi 13 punih sinodičkih rotacija i do kraja
kalendarske dodajemo 13,5 zemaljskih dana. Međutim, po Srpskom vinčanskom
sunčevom kalendaru Sunce u toku jedne kalendarske godine napravi 13 punih rotacija
i do kraja kalendarske godine Srbi su pre 8.000 godina dodavali 15 zemaljskih dana!
Ovo saznanje od izuzetnog značaja za nauku, jer ukazuje da se u periodu od
8.000 godina vreme rotacije Sunca ubrzalo za 1,5 zemaljski dan. Bez obzira da li
je praistorijski Srpski vinčanski sunčev kalendar tačan ili ne, on je prvi pokrenuo
pitanje promene brzine sinodičke rotacije Sunca. Postoje naučni osnovi da je brzina
sinodičke rotacije Sunca promenljiva veličina i da je Sunce nekada sporije rotiralo
nego danas. Poznato je da Sunce zrači materiju i energiju. To znači da Sunce
zračenjem gubi masu pa je logično da usled gubitka mase povećava brzinu rotacije.
Ako pretpostavimo da su podaci iz Srpskog vinčanskog sunčevog kalendra tačni,
onda se može izračunati da se vreme rotacije Sunca u periodu od 8.000 godina
ubrzalo za 1,5 zemaljskih dana. Pod pretpostavkom da se gubitak mase Sunca vrši
24
linearno, Sunce će kroz 72.000 godina imati 13 rotacija u toku jedne kalendarske
godine. Kako promena brzine sinodičke rotacije Sunca utiče na vremenske promene,
to znači da zbog ovih razloga promenu klime na našim prostorima možemo očekivati
posle 72.000 godina. Brzina kretanja Sunčevog sistema oko centra galaksije je 250
kilometara u sekundi, a brzina revolucije Zemlje oko Sunca je 30 kilometara u sekundi.
Zemlja se oko Sunca kreće u obliku zavojnice.

Ali da ne bi to bilo tek za 72.000 godina, trude se naši drugari koji nas prskaju
iz aviona, da malo utiču I oni koliko mogu, na neku promenu klime.

Previše slučajnosti
Podizanjem naučnih satelita i analizom dobijenih rezultata naučnih istraživanja
dobija se utisak da mi tek sada otkrivamo ono što su naši preci znali. Najbolji primer je
saznanje da se na Preobraženje „preobražava i gora i voda”. Ova izreka predstavlja
deo naučnog i istorijskog nasleđa Srba. Najnovija hemijska istraživanja kiše
Beogradske škole meteorologije pokazala su da su one od Đurđevdana do
Preobraženja kisele, a od Preobraženja alkalne. Da bi se došlo do saznanja da se kiša
preobražava, potrebni su precizni hemijski instrumenti, odnosno napredna
civilizacija.
Suncu je potrebno 220 miliona godina da obiđe jedan galaktički krug; od
nastanka do danas načinilo ih je 20. Na osnovu predanja, Srbi su u prošlosti imali
naprednu civilizaciju.
Međutim, zbunjuje saznanje da se u centru Srpskog vinčanskog sunčevog
kalendara nalazi urezan dijagram energija Sunca koje u toku jedne kalendarske
godine stižu do Zemlje. Postavlja se pitanje: Kako su znali da na Mitrovdan počinje
zima? Da li su poznavali prirodnu elektromagnetsku silu koja jedina daje odgovor na
ovo pitanje?
Po Srpskom kalendaru Svetog Save, u toku jedne kalendarske godine postoje samo
dva godišnja doba – leto i zima. Leto počinje na Đurđevdan, a zima na Mitrovdan,
početkom novembra. Najnovija satelitska elektromagnetna merenja energija koje
dolaze sa Sunca na severnu i južnu hemisferu dokazuju da u toku jedne kalendarske
godine postoje samo dva godišnja doba. Kovani novac svih srpskih država nosio je
simbol Sunca.
Na Srpskom vinčanskom kalendaru nalazi se mnogo slučajnosti da bi to mogli
da zovemo slučajnost.

25