PITANJA IZ TEORIJSKOG DELA ISPITA

ZA STICANJE VAZDUHOPLOVNIH
DOZVOLA I OVLAŠĆENJA

Predmet:

PPL - Performanse leta i planiranje

Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine

Beograd, 20. april 2005. godine

NAPOMENA:
Prilikom polaganja ispita redosled ponuđenih odgovora će biti drugačiji.

Pregled pitanja:

1 - Koje od sledećih tvrđenja je ispravno?

1. dužina potrebna za sletanje na travnatu PSS je manja od betonske usled hrapavije podloge
2. smanjen otklon flapsa za sletanje omogućava kraću dužinu potrebnu za sletanje, jer će se smanjiti sila
uzgona i povećati opterećenje na stajnom trapu
3. aktiviranje površina za narušavanje uzgona će povećati efikasnost kočenja točkova
4. kočenje točkovima je najefikasnije kada su točkovi u zakočenom položaju

2 - Koje od sledećih tvrđenja kada je u pitanju akvaplaning je ispravno?

1. pojava akvaplaninga se može odložiti smanjenjem pritiska u pneumaticima
2. akvaplaning se javlja samo prilikom upotrebe kočnica, pa će otpuštanjem kočnica i ovaj nepovoljan efekat
nestati
3. usled proklizavanja točkova kao posledice akvaplaninga, sila trenja se smanjuje
4. akvaplaning može da se pojavi samo ako je kontaminacija PSS preko 3mm

3 - Smanjena gustina vazduha:

1. smanjuje dužinu potrebnu za sletanje usled smanjenja TAS (stvarne brzine vazduhoplova), i povećava
potisak na malom gasu (relant)
2. povećava dužinu potrebnu za sletanje usled povećanja TAS (stvarne brzine vazduhoplova), i smanjuje
potisak na malom gasu (relant)
3. smanjuje dužinu potrebnu za sletanje usled smanjenja TAS (stvarne brzine vazduhoplova), i smanjuje
potisak na malom gasu (relant)
4. povećava dužinu potrebnu za sletanje usled povećanja TAS (stvarne brzine vazduhoplova), i povećava
potisak na malom gasu (relant)

4 - Kakav je uticaj povećane mase vazduhoplova na potrebnu dužinu za sletanje?

1. brzina u prilazu se povećava, otpor prilikom kočenja se smanjuje, dužina za sletanje se povećava
2. brzina u prilazu se povećava, otpor prilikom kočenja se povećava, dužina za sletanje se povećava
3. brzina u prilazu se smanjuje, otpor prilikom kočenja se povećava, dužina za sletanje se smanjuje
4. brzina u prilazu se smanjuje, otpor prilikom kočenja se smanjuje, dužina za sletanje se smanjuje

5 - Koji od nabrojanih atmosferskih uslova negativno utiče na poletne i sletne mogućnosti vazduhoplova:
1. visoka temperatura, visoka relativna vlažnost i velika standardna visina
2. visoka temperatura, niska relativna vlažnost i manja standardna visina
3. niska temperatura, visoka relativna vlažnost i velika standardna visina
4. niska temperatura, niska relativna vlažnost i mala standardna visina

6 - Odredite potrebnu dužinu staze za poletanje pri sledećim uslovima:

barometarska visina 2.000 ft, temperatura 40°C, masa aviona 2.100 lb, vetar u leđa 4 kt, staza asfaltna. (gledaj
sliku 1)
1. 1.120 ft
2. 850 ft
3. 565 ft
4. 935 ft

7 - Odredite potrebnu dužinu poletanja preko prepreke visine 50 ft pri sledećim uslovima:
baromet. visina 4.000 ft, temperatura 15°C, masa aviona 2.300 lb, tiho bez vetra,staza asfaltna (gledaj sliku 1)
1. 1.250 ft
2. 1.210 ft
3. 2.100 ft
4. 1.970 ft

2 / 10
Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine
8 - Odredite potrebnu dužinu poletanja preko prepreke visine 50 ft pri sledećim uslovima:
baromet. visina 2.000 ft,temper. 30°C,m aviona 2.100 lb,vetar čeoni 18 kt,staza travnata i suva. (gledaj sliku 1)
1. 1.565 ft
2. 1.350 ft
3. 2.945 ft
4. 1.555 ft

9 - Odredite potrebnu dužinu poletanja preko prepreke visine 50 ft pri sledećim uslovima:baromet. visina 0
ft,temperatura 15°C,masa aviona 1.900 lb,tiho bez vetra,staza travnata i suva. (gledaj sliku 1)
1. 950 ft
2. 920 ft
3. 1.030 ft
4. 1.180 ft

10 - Odredite potrebnu dužinu staze za sletanje pri sledećim uslovima:

baromet. visina 1.000 ft,temperatura 30°C,masa aviona 2.300 lb,vetar čeoni 9 kt,staza asfaltna. (gledaj sliku 2)
1. 550 ft
2. 510 ft
3. 585 ft
4. 565 ft

11 - Masa i centar težišta vazduhoplova se određuje stvarnim merenjem koje vrši:

1. kompanija pre nego što se prvi put vazduhoplov uvede u upotrebu
2. vlasnik vazduhoplova pre prvog leta tog dana
3. inženjeri pre započinjanja upotrebe
4. pilot pre upotrebe vazduhoplova

12 - Odredite potrebnu dužinu staze za sletanje pri sledećim uslovima:

barometarska visina 0 ft,temperatura 10°C,masa aviona 2.300 lb,vetar leđni 10 kt,staza travnata i suva. (gledaj
sliku 2)

1. 1.850 ft
2. 510 ft
3. 765 ft
4. 1.110 ft

13 - Odredite potrebnu dužinu staze za sletanje pri sledećim uslovima:

barometarska visina 0 ft,temperatura 15°C,masa aviona 2.300 lb,tiho bez vetra,staza asfaltna. (gledaj sliku 2)
1. 530 ft
2. 545 ft
3. 520 ft
4. 510 ft

14 - Odredite potrebnu dužinu staze za sletanje pri sledećim uslovima:

baromet. visina 3.000 ft,temperatura 20°C,masa aviona 2.300 lb,tiho bez vetra,staza travnata i suva. (gledaj
sliku 2)
1. 590 ft
2. 685 ft
3. 855 ft
4. 660 ft

15 - Odredite potrebnu dužinu sletanja preko prepreke visine 50 ft pri sledećim uslovima:baromet. visina 1.000
ft,temperatura 10°C,masa aviona 2300 lb,vetar leđni 10 kt,staza asfaltna. (gledaj sliku 2)
1. 1.265 ft
2. 1.900 ft
3. 1.850 ft
4. 1.360 ft

3 / 10
Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine
16 - Odredite potrebnu dužinu sletanja preko prepreka visine 50 ft pri sledećim uslovima:baromet. visina 0
ft,temperatura 0°C,masa aviona 2.300 lb,vetar čeoni 18 kt,staza travnata i suva. (gledaj sliku 2)
1. 1.205 ft
2. 965 ft
3. 1.140 ft
4. 1.445 ft

17 - Odredite potrebnu dužinu sletanja preko prepreke visine 50 ft pri sledećim uslovima:
barometarska visina 1.500 ft,temparatura 30°C,masa aviona 2.300 lb,tiho bez vetra,staza asfaltna.(gledaj sliku
2)
1. 1.320 ft
2. 1.280 ft
3. 1.350 ft
4. 1.385 ft

18 - Faze sletanja aviona sa stajnim trapom tipa tricikl su:

1. ravnanje, voženje i pridržavanje
2. planiranje, ravnanje i pridržavanje
3. planiranje, ravnanje, pridržavanje i protrčavanje

19 - Faze poletanja aviona sa stajnim trapom tipa tricikl su:

1. zalet, uzlet i polet
2. polet, uzlet i zalet
3. zalet, polet i uzlet

20 - Suva operativna masa (Dry Operating Mass) predstavlja ukupnu masu vazduhoplova koji je spreman za
specifičan tip operacija i uključuje masu:
1. prtljaga posade, ketering i ostale specijalne opreme, vode za piće i hemikalija za toalete
2. posade i prtljaga, ketering i opremu za usluživanje putnika, vodu za piće i hemikalije za toalete
3. posade i njihovog ručnog prtljaga, specijalne opreme, vode i goriva za nepredviđene situacije
4. posade i prtljaga putnika, specijalne opreme, vode i hemikalija

21 - Maximum Zero Fuel Mass predstavlja maksimalnu dozvoljenu masu vazduhoplova:

1. koja uključuje upotrebljivo gorivo osim one količine koja se izričito isključuje prema Operativnom letačkom
priručniku vazduhoplova
2. koja uključuje gorivo koje se nosi prilikom poletanja
3. bez upotrebljivog goriva
4. bez upotrebljivog (putnog) goriva osim onog koje se izričito predviđa prema ograničenjima Letačkog
priručnika vazduhoplova

22 - Masa na poletanju podrazumeva:

1. maksimalna ukupna dozvoljena masa vazduhoplova na početku zaleta
2. maksimalna ukupna dozvoljena masa vazduhoplova za poletanje ali isključuje se gorivo
3. masa vazduhoplova koja uključuje masu svih stvari i osoba koje se nalazi u vazduhoplovu na početku
zaleta
4. maksimalna ukupna dozvoljena masa vazduhoplova na kraju popunjavanja vazduhoplova gorivom

23 - Bazna/osnovna masa praznog vazduhoplova (Basic Empty Mass) predstavlja masu vazduhoplova:
1. plus standardni dodaci kao što su neupotrebljivi fluidi, aparati za gašenje požara, kiseonička oprema za
slučaj opasnosti, dodatna elektronika
2. plus nestandardni dodaci kao što su ulje za podmazivanje, aparati za gašenje požara, kiseonička oprema
za slučaj opasnosti, itd.
3. minus nestandardni dodaci kao što su ulje za podmazivanje, aparati za gašenje požara, kiseonička
oprema za slučaj opasnosti, itd.
4. minus nestandardni dodaci kao što su neupotrebljivi fluidi, aparati za gašenje požara, kiseonička oprema
za slučaj opasnosti, dodatna elektronska oprema, itd.

4 / 10
Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine
24 - Pod terminom prtljag (baggage) se podrazumeva:
1. bilo koji teret ili roba koju osoba ne nosi na sebi
2. višak tereta (preko dozvoljene težine)
3. bilo koji tovar koji isključuje ljude i životinje
4. predmeti lične svojine

25 - Prilikom izračunavanja mase putnika i prtljaga:

A - predmeti lične svojine i ručni prtljag se uključuje; B - bebe se računaju kao deca ukoliko imaju posebno
sedište; C - standardne mase podrazumevajuda bebe nose odrasli; D - merenje se vrši neposredno pre
ukrcavanja i na susednom položaju
1. tačna su tvrđenja pod A i B
2. sva navedena tvrđenja su tačna
3. tačno je tvrđenje samo pod A
4. tačna su tvrđenja pod A, B i C

26 - Dokumentacija za masu i položaj težišta:A-mora se utvrditi pre svakog leta;B-pilot utvrđuje da se nalazi
unutar ograničenja mase i položaja težišta;C-uključuje ime osobe koja je pripremila dokumenta D-sadrži potpis
osobe koja nadgleda utovarivanje;E-potpis prihvatanja od strane pilota
1. sve navedeno je tačno
2. tačna su tvrđenja pod A, D i E
3. tačna su tvrđenja pod A i C
4. tačna su tvrđenja pod B, D i E

27 - Nakon potpisivanja liste opterećenja i položaja težišta pre leta:

1. promene tereta nisu dozvoljene
2. prihvatljive promene tereta u poslednjem trenutku se moraju dokumentovati
3. dokumentacija se ne potpisuje pre leta

28 - Raspoloživa dužina za ubrzanje i zaustavljanje (Accelarate-Stop Distance Available) je:

1. raspoloživa dužina zaleta+predpolje (TORA+Clearway)
2. raspoloživa dužina zaleta+predpolje+produžetak za zaustavljanje(TORA+Clearway+Stopway)
3. raspoloživa dužina zaleta+produžetak za zaustavljanje (TORA+Stopway)
4. raspoloživa dužina za poletanje+produžetak za zaustavljanje (TODA+Stopway)

29 - Balansirana dužina poletno-sletne staze je ona kod koje je:

1. raspoloživa dužina za poletanje = raspoloživa dužina zaleta (TODA=TORA)
2. raspoloživa dužina zaleta = raspoloživa dužina ubrzanja i zaustavljanja (TORA=ASDA)
3. raspoloživa dužina za poletanje = raspoloživa dužina ubrzanja i zaustavljanja (TODA=ASDA)
4. operacije se mogu obavljati u oba smera

30 - Na aerodromu je pritisak 1013 mb a temperatura 25 stepeni C, visina po pritisku će biti ........ , a visina po
gustini ....................... .
1. iznad srednjeg nivoa mora; ispod srednjeg nivoa mora
2. MSL (na srednjem nivou mora); MSL (na srednjem nivou mora)
3. ispod srednjeg nivoa mora; iznad srednjeg nnivoa mora
4. MSL (na srednjem nivou mora); iznad srednjeg nivoa mora

31 - Pod pretpostavkom da je tokom poletanja ubrzanje konstantno, ako se brzina poveća za 3%, dužina
potrebna za poletanje će se povećati za:
1. 6%
2. 3%
3. 9%
4. 12%

32 - Sledeće sile deluju na vazduhoplov tokom zaleta:

1. težina vazduhoplova, potisak, otpor
2. uzgon, težina vazduhoplova, aerodinamički otpor, potisak
3. uzgon, težina vazduhoplova, aerodinamički otpor, otpor točkova, potisak
4. uzgon, potisak i otpor

5 / 10
Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine
33 - Sila trenja kotrljanja na točkovima vazduhoplova tokom poletanja:
1. zavisi od ukupnog opterećenja na točkovima i smanjuje se tokom poletanja
2. zavisi od težine vazduhoplova i tokom poletanja ostaje nepromenjena
3. zavisi od distorzije pneumatika i povećava se sa brzinom
4. zavisi od trenja kugličnog ležaja točka i povećava se sa brzinom

34 - Potrebna dužina za poletanje će se povećati usled:

1. povećanja mase vazduhoplova, smanjenja otklona flapsova ispod optimalnih vrednosti, povećanja gustine
vazduha
2. smanjenja mase vazduhoplova, povećanja otklona flapsova iznad optimalnih vrednosti, smanjenja gustine
vazduha
3. smanjenja mase vazduhoplova, povećanja otklona flapsova iznad optimalnih vrednosti, povećanja gustine
vazduha
4. povećanja mase vazduhoplova, smanjenja otklona flapsova ispod optimalnih vrednosti, smanjenja gustine
vazduha

35 - Ukoliko se masa vazduhoplova poveća gradijent penjanja će se:

1. smanjiti usled povećanja sile otpora
2. smanjiti usled povećanja sile otpora i smanjenog odnosa raspoloživog potiska i težine vazduhoplova
3. povećati usled povećanja zahtevane brzine za optimalni napadni ugao
4. povećati usled povećanja potrebne sile uzgona

36 - Kombinacija kojih sila koje deluju na vazduhoplov određuje gradijent penjanja?

1. uzgon, težina, potisak
2. potisak, otpor, težina vazduhoplova
3. uzgon, težina, potisak, otpor
4. uzgon, otpor, potisak

37 - Za zadanu masu vazduhoplova gradijent penjanja će se:

1. smanjivati ukoliko se ugao flapsa povećava i ako temperatura opada
2. smanjivati ukoliko se ugao flapsa povećava i ako temperatura raste
3. povećavati ukoliko se ugao flapsa povećava i ako temperatura raste
4. povećavati ukoliko se ugao flapsa povećava i ako temperatura opada

38 - Ukoliko imate čeoni vetra, u odnosu na uslove mirnog vazduha, brzina penjanja će ............... a ugao
penjanja u odnosu na zemlju će .................. .
1. ostati ista - ostati isti
2. ostati ista - se povećavati
3. se povećavati - se povećavati
4. se povećavati - ostati isti

39 - Brzina penjanja zavisi od:

1. CLmax na krilu
2. raspoložive sile uzgona
3. razlike raspoložive i potrebne sile potiska
4. razlike raspoložive i potrebne snage

40 - Praktični plafon leta vazduhoplova podrazumeva:

1. brzina penjanja jednaka je nuli
2. sila uzgona će biti nedovoljna da se suprotstavi težini vazduhoplova
3. postojaće mala pozitivna brzina penjanja
4. razlika raspoložive i potrebne snage jedanaka je nuli

41 - Da bi se postigao maksimalan mogući dolet u uslovima čeonog vetra brzina vazduhoplova treba da bude:
1. veća srazmerno veličini brzine vetra
2. veća od optimalne brzine u mirnom vazduhu
3. manja od optimalne brzine u mirnom vazduhu
4. ista kao u uslovima mirnog vazduha

6 / 10
Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine
42 - Ukoliko se masa vazduhoplova povećava:
1. dolet se smanjuje, a visina maksimalnog doleta je niža
2. dolet se povećava, a visina maksimalnog doleta je viša
3. dolet se smanjuje, a visina maksimalnog doleta je viša
4. dolet se povećava, a visina maksimalnog doleta je niža

43 - Ukoliko se centar težišta pomeri ka prednjem dozvoljenom položaju:

1. sila otpora se smanjuje, sila uzgona se povećava, dok se dolet povećava
2. sila otpora i uzgona će se povećati, dok se dolet smanjuje
3. sila otpora i uzgona će se povećati, a doći će i do povećanja doleta
4. sila otpora se povećava, a sila uzgon i dolet se smanjuju

44 - Letenje na visini koja je niža od visine optimalnog doleta može imati prednost u slučaju da:
1. na nižoj visini visini duva pogodniji vetra koji nam omogućava veću putnu brzinu
2. stabilnost brzine je veća
3. više temperature doprinose većoj efikasnosti motora
4. krstarenje na optimalnoj visini može dovesti do udara pri velikim brzinama

45 - Dužina potrebna za sletanje će se povećati kao posledica:

1. smanjenja temperature, smanjenja visine po pritisku, PSS nagnuta uzbrdo
2. povećanja temperature, povećanja visine po pritisku, PSS nagnuta nizbrdo
3. povećanja temperature, povećanja visine po pritisku, PSS nagnuta uzbrdo
4. povećanja temperature, smanjena visine po pritisku, PSS nagnuta nizbrdo

7 / 10
Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine
 Prilozi:

8 / 10
Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine
 9 / 10
Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine
 Pregled tačnih odgovora :

1. - 3 2. - 3 3. - 2 4. - 2 5. - 1 6. - 1 7. - 3
8. - 2 9. - 3 10. - 2 11. - 1 12. - 4 13. - 3 14. - 3
15. - 2 16. - 3 17. - 3 18. - 3 19. - 3 20. - 2 21. - 4
22. - 3 23. - 1 24. - 4 25. - 2 26. - 1 27. - 2 28. - 3
29. - 3 30. - 4 31. - 1 32. - 3 33. - 1 34. - 4 35. - 2
36. - 2 37. - 2 38. - 2 39. - 4 40. - 3 41. - 2 42. - 1
43. - 2 44. - 1 45. - 2

10 / 10
Period važenja : 01. maj 2005. - 31. decembar 2006. godine