ПРИВРЕДНО ПРАВО I

• Привредно право је грана позитивног права

која садржи правне норме којима се уређује
правни положај привредних субјеката, њихов
однос према држави и њихови узајамни
правни послови у вези са прометом робе и
новца.

• Привредно право је и научна дисциплина у

којој се објашњавају и изучавају правне норме
којима се уређује правни положај привредних
субјеката.
• ПРИВРЕДНО ПРАВО ЈЕ ПОДЕЉЕНО НА ТРИ ДЕЛА:

1. У ПРВОМ ДЕЛУ – СТАТУСНОМ објашњавају се

правна правила којима се уређује правни положај
привредних субјеката и њихов однос према држави.

2. У ДРУГОМ ДЕЛУ – УГОВОРИ РОБНОГ ПРОМЕТА

обрађују се правна правила којима се уређују правни
послови привредних субјеката у вези са прометом робе и
новца.

3. У трећем делу се обрађују банкарски послови и хартије

од вредности.
• ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПРИВРЕДНОГ ПРАВА

• Рудиментарне облике правила привредног

(трговинског) права налазимо већ у неким правним
споменицима старог века. У Хамурабијевом законику
(18. век пре н.е.) постоје правила о купопродаји, зајму,
каматама, превозном, кредитном послу, о
посредништву, строгости према дужнику и др.
• Римљани су развили трговину унутар своје државе,
али и у тадашњој међународној заједници. Заједничка
особина за трговину и праксу њеног уређивања у
античким државама било је одсуство, тј. непостојање
посебне гране права која би уређивала односе у
ондашњој трговини.
• Разлоге за то треба тражити у друштвеној
производњи натуралног карактера и непостојању
трговаца као посебног друштвеног сталежа.
Додуше, постојало је развијено право промета али
оно није било трговинско право већ грађанско
право.

• У средњем веку у XI, XII и XIII веку настаје

трговачко право, као право трговаца, који су
уживали феудалну привилегију – слободу
трговине, најпре у средњовековним приморским
трговачким градовима северне Италије, касније
Шпаније, Холандије, Енглеске, Француске и др.
• У Новом веку, стварањем националних,
апсолутистичких и централистичких држава
заснованих на савезу владара и трговачког сталежа,
долази до кодификације трговачког права на нивоу
ових држава.

• Значајне кодификационе радове на пољу трговинског

права представљају:
• Швајцарски Закон о облигацијама из 1911 године, у
коме су на јединствен начин уређене облигације
грађанског и трговинског права. У Италији је 1942.
године донет Грађански законик у коме је извршена
јединствена кодификација грађанског и трговинског
права. Затим је 1962. године донет Једнообразни
трговачки законик САД (Uniform Commercial Code).
 Значајне кодификације трговинског права
извршене су почетком 90-их година овог века у
постсоцијалистичким земљама: у Словачкој и
Чешкој донет је модеран Трговински законик из
1991, у Мађарској - Закон о привредним
друштвима из 1989, у Румунији - Закон о
трговинским друштвима из 1990. итд.
• У развоју трговинског права код нас разликујемо три
фазе: прва - у којој је трговинско право настало и
развијало се на основама традиционалног, класичног
трговинског права и која је трајала до 1946; друга - од
1946. до 1988. у којој је изграђивано, најпре
административно, а онда самоуправно привредно
право и трећа - од краја 1988, када је донет Закон о
предузећима и други савезни системски закони, којима
је отпочео процес реконструкције нашег привредног
права на основама традиционалног трговинског права,
а нарочито по узору на право ЕУ.
• У првој фази и у приморским јужнојадранским
трговачким градовима (Дубровник, Котор, и др.),
најпре је дошло до развоја чувеног средњовековног
lex mercatoria, по узору на трговачку праксу
северноиталијанских приморских трговачких градова.

• Друга етапа у овој фази започиње са првом

кодификацијом трговачког права у нашим крајевима,
која је извршена у Србији доношењем Еснафске
уредбе из 1847. Након тога, у Србији је донет
Трговачки законик из 1860, који је важио и у
Македонији. У Црној Гори донет је Црногорски
трговачки законик из 1910. Оба законика
представљају скраћене преводе француског Code de
commеrcе из 1807.
• У Војводини и Хрватској важио је Хрватско-угарски трговачки
закон из 1875, донет по узору на Аустријски трговински
законик из 1862, који опет, представља рецепцију Општег
немачког трговинског законика из 1861. У Босни и
Херцеговини био је донет посебни Босанско-херцеговачки
трговински законик 1883 по узору на аустријски, односно
старији немачки трговински законик. На територији Словеније
и Далмације примењивао се Аустријски трговински законик
из 1862.
• У Краљевини Југославији настављене су активности на
кодификацији трговинског права, која је вршена парцијално и
споро доношењем појединих закона, као на пример: Закона о
оснивању акционарских друштава из 1922, Закона о меници из
1929, Закона о чеку из 1929, Закона о стечају из 1929,
Трговачког закона из 1937, који никад није ступио на снагу јер
није донет посебан закон о његовом ступању на снагу и др.
 Општа карактеристика трговинског права у овом
периоду огледала се у правном партикуларизму у
виду постојања два система трговинског права са
шест подсистема: у Србији, Македонији и Црној
Гори важио је систем француског трговинског права,
а у осталим деловима земље - реципирано старије
немачко трговинско право (преко аустријског
трговинског права), уз присуство тенденције
превазилажења оваквог стања изградњом властитог
трговинског права, по узору на новије, у то време
најмодерније, немачко трговинско право (немачки
Трговински законик из 1897).
 Друга фаза историјског развоја трговинског права код
нас, која почиње од 1946, класично - партикуларно
трговинско право преузела је и нова Југославија, али
кратко, јер га је већ 1946. укинула, доношењем бројних
закона, чиме је отпочео процес изградње привредног
права административног (државног) социјализма. Од
половине 1950. отпочела је изградња система
радничког, а касније и друштвеног самоуправљања, па
тиме и изградња привредног права самоуправног
удруженог рада, тзв. договорне економије.
 У овој фази разликује се период изградње система
привредног права заснованог на концепту самосталног
и самоуправног предузећа, који је био у значајној мери
организован по узору на концепт трговачког друштва
класичног трговинског права.
 Доношењем амандмана на Устав СФРЈ из 1963.
почев од 1968. и новог Устава СФРЈ из 1974. отпочео
је други период у овој развојној фази нашег
привредног права, у коме је концепт предузећа
замењен са новим концептом привредног субјекта у
облику „организације удруженог рада”. Овим
захватом наше привредно право још више се
одвојило од категоријалног система традиционалног
трговинског права, а наша привреда - од тржишне
економије.
 Ипак, у нашем привредном праву никад није учињен
потпуни раскид са традиционалним трговинским
правом.
• Трећа фаза у развоју нашег привредног права почиње
доношењем амандмана на Устав СФРЈ из 1974. у 1987.
и значајног законодавног акта - Закона о предузећима
из 1988, те бројних системских закона у области
привреде. Тиме је отпочео процес напуштања тзв.
договорне економије и враћања наше привреде
тржишном моделу, а нашег привредног права -
класичном, традиционалном трговинском праву.

• Овај процес био је значајно детерминисан

уставноправним променама наше државе (престанком
постојања савезне државе СФРЈ, онда СР Југославије,
на крају и државне заједнице Србије и Црне Горе), као
и одлучном оријентацијом ка интеграцији у ЕУ.
 У том периоду уследила је и широка законодавна
активност у виду апроксимације, хармонизације
првенствено нашег привредног права са правом
ЕУ, која је започела 2004. доношењем бројних
системских закона која траје и данас. Овај процес
интензивиран је у 2011. када је донет велики број
системских закона хармонизован са правом ЕУ
али и најновијим тенденцијама у компаративном
праву (Закон о привредним друштвима из 2011,
Закон о тржишту капитала из 2011, Закон о
споразумном финансијском реструктурирању
привредних друштава из 2011. и др.).
 ИЗВОРИ АУТОНОМНИ ОСТАЛИ
ПРИВРЕДНОГ ИЗВОРИ ИЗВОРИ
ПРАВА КОЈЕ ПРИВРЕДНОГ ПРИВРЕДНОГ
ДОНОСИ ПРАВА ПРАВА
ЗАКОНОДАВАЦ

- устав - пословни обичаји - предратно

- закони - узансе трговинско право
- подзаконска акта - општи услови - грађанско право
- судска пракса пословања, стандардни, - правна доктрина
типски, формуларни
уговори
- трговински термини и
клаузуле
• Закони су најважнији извори права, укључујући и
привредног права у земљама које припадају систему
континенталног права, односно систему civil law. То су
земље у којима је право изграђивано под утицајем
традиције римског права међу које се убраја и наша
земља.
• Под законом у ширем смислу подразумевамо и устав,
тако да се на врху ове пирамиде писаних извора права,
укључујући и привредног права, налази устав са којим
сви остали извори морају бити у сагласности.
• Поред закона, значајни извор привредног права су и
подзаконски акти извршних и управних државних
органа: уредбе, правилници, одлуке, упутства, наредбе и
др. Подзаконски акти имају мањи значај у односу на
законе.
• Судска пракса у нашој, као и у другим земљама civil law
система, није признати формалноправни извор
привредног права.
• Аутономним изворима привредног права припадају:
пословни обичаји, узансе, општи услови пословања,
стандардни, типски, формуларни уговори, трговачки
термини и клаузуле.
• Пословни обичаји су правила која су настала
дуготрајним понављањем истог или сличног понашања у
истој или сличној ситуацији.
• Узансе су кодификовани пословни обичаји од стране
овлашћених, по правилу, недржавних тела, која су
надлежна и да их објаве, након претходног одобрења од
стране надлежног државног органа, најчешће суда.
• Општи услови пословања представљају збирку, листу
уговорних одредби (генералну, општу, сталну понуду),
под којима једна уговорна страна - састављач збирке
(понудилац), предлаже закључење уговора другој
страни. Опште услове саставља унапред једна будућа
уговорна страна, а другој страни остаје да их прихвати
или одбије.
• Привредни субјекти у пословној пракси често
примењују у уговорима на уређивање својих односа тзв.
трговачке термине и клаузуле. Реч је о терминима и
клаузулама, чије једнообразно значење су утврдиле
међународне невладине организације, нпр. Једнообразна
правила и обичаји за документарне акредитиве,
Једнообразна правила за гаранције на позив,
Једнообразна правила за инкасо, INCOTERMS и др. које
је донела Међународна трговинска комора у Паризу.
• Остали извори привредног права

• Предратно трговинско право

На основу Закона о неважности правних прописа
донетих пре 6. априла 1941. и за време непријатељске
окупације из 1946, у случају правне празнине могу се
применити под одређеним условима и правна правила
предратног трговинског права, наиме ако таква правила
нису у супротности са основама нашег друштвеног
система. Примена ових правних правила све је ређа јер
се систем нашег позитивног привредног права стално
изграђује.
• Грађанско право
У случају непостојања правила позитивног привредног
права или предратног трговинског права могу се
применити правила грађанског права на уређивање
конкретног односа код кога постоји правна празнина.

• Правна доктрина
Схватања правних теоретичара не представљају извор
привредног права. Међутим, правна доктрина објашњава,
осветљава, систематизује, а често и критикује поједина
решења, односно правила позитивног права, укључујући и
привредног права.
• Као субјекти привредног права сматрају се физичка и
правна лица, која у привредноправном промету могу
бити носиоци права и обавеза.

• Субјекти привредног права обављају делатност:

1. систематски, тј. трајно
2. стручно
3. професионално, тј. у виду занимања
3. ради стицања добити.
• Субјекти привредног права, односно привредни
субјекти, могу бити организовани у индивидуалном
организационоправном облику као предузетници и
колективном организационоправном облику са својством
правног лица као привредна друштва и као други облици
обављања привредних делатности у складу са посебним
законом (нпр. задруге, берзе јавна предузећа, која
обављају делатност од општег интереса, која оснива
држава, аутономна покрајина, јединица локалне
самоуправе и др.).

• Највећи број привредних субјеката непосредно обавља

неку лукративну (добитну) делатност, док су одређени
привредни субјекти по својој правној природи облици
удруживања, обављају делатност којом доприносе
унапређењу обављања делатности својих чланова.
 “ПРЕДУЗЕТНИК је пословно способно физичко
лице које обавља делатност у циљу остваривања
прихода и које је као такво регистровано у складу
са законом о регистрацији.”
 Предузетник као привредни субјект послује на
основу одређене економске, организационе и
правне целине.
 За све обавезе одговара целокупном својом
имовином.
 Делатност обавља под пословним именом.
 Седиште предузетника је место из кога управља
обављањем своје делатности.
 Може да обавља све делатности које законом нису
забрањене.
 Лица која раде за предузетника морају са њим бити у
радном односу или ангажована по другом дозвољеном
правном основу. Од наведеног правила изузетак су
чланови породичног домаћинства предузетника који
могу повремено или привремено под одређеним
условима да раде за предузетника и без заснивања
радног односа.

 Предузетник може да прекине обављање своје

делатности о чему мора да истакне обавештење у
месту у коме обавља своју делатност као и да ову
правну чињеницу упише у регистар.

 Предузетнику престаје својство предузетника у

тренутку његовог брисања из регистра.
 Корак 1: Агенција за привредне регистре
 Јединствена регистрациона пријава оснивања
правних лица и других субјеката и уписа у
јединствени регистар пореских обвезника
 Доказ о идентитету предузетника (за домаће
физичко лице - фотокопија личне карте, а за лица без
држављанства Републике Србије – фотокопија
пасоша, односно фотокопија личне карте ако је
издата странцу)
 Доказ о уплаћеној накнади динара на рачун
Агенције за привредне регистре;
 Уколико се предузетник региструје за обављање
делатности за коју се тражи претходна сагласност
надлежног органа као услов за регистрацију, АПР је
потребно поднети и решење надлежног органа у
оригиналу или овереној копији.
• Корак 2: Израда печата
Након подизања решења о регистрацији предузетничке радње и
потврде о пореском идентификационом броју (ПИБ) у Агенцији
за привредне регистре потребно је израдити печат привредног
друштва (код печаторезница по избору оснивача предузетничке
радње).
• Корак 3: Отворити рачун код пословне банке
1. Фотокопија решење (оригинал на увид) о упису у регистар
привредних субјеката (Агенција за привредне регистре)
2. Фотокопија решење (оригинал на увид) о пореском
идентификационом броју (Агенција за привредне регистре)
3. Образац ОП – оверени потписи лица овлашћених за заступање,
оверу је могуће извршити у било ком органу надлежном за оверу
(месна заједница, скупштина општине, суд)
4. Захтев за отварање рачуна (формулар банке)
5. Уговор о отварању и вођењу рачуна/ у два примерка (формулар
банке)
6. Картон депонованих потписа, у три примерка (формулар
банке)
7. Фотокопије личне карте оснивача предузетничке радње
8. Печат предузетничке радње.
• Корак 4: Отварање картице пореског обвезника
1. Фотокопија решење (оригинал на увид) о упису у регистар
привредних субјеката (Агенција за привредне регистре)
2. Фотокопија решење (оригинал на увид) о пореском
идентификационом броју (Агенција за привредне регистре)
3. Образац ОП – оверени потписи лица овлашћених за
заступање, оверу је могуће извршити у било ком органу
надлежном за оверу (оригинал на увид)
4. Картон депонованих потписа лица овлашћених за
располагање средствима на рачуну
5. Уговор о отварању и вођењу рачуна клијента код банке
6. Образац ППДГ1 – Пореска пријава доходак грађана
7. Образац ЕППДВ – Пријава за евидентирање обвезника пореза
на додату вредност (уколико предузетник жели да постане
обвезник ПДВ-а)
Напомена: предузентици који се одлуче да воде пословне књиге
као „паушалци“ не могу бити обвезници ПДВ-а.
8. Доказ о запослењу (уколико је запослен потврда да је у
радном односу и пријава на осигурање, а уколико је пензионер
решење о пензионисању)
9. Доказ о власништву пословног простора или уговор о закупу
истог
10. Фотокопија личне карте оснивача предузетничке радње.
• Привредно друштво је правно лице које обавља делатност у
циљу стицања добити.

Врсте привредних друштава

• Према критериујуму организационоправне форме:

1. ПРИВРЕДНА ДРУШТВА У УЖЕМ СМИСЛУ (од. кд. доо и ад.)
2. Привредна друштва у ширем смислу (банке, берзе, задруге...)
3. Предузећа.

• Према критеријуму значаја веза при оснивању:

1. ДРУШТВА КАПИТАЛА И (ад и доо)
2. ДРУШТВА ЛИЦА (кд и од).
• ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ ВРЕМЕНСКОГ ТРАЈАЊА:
1. ДРУШТВА ОСНОВАНА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ И
2. ДРУШТВА ОСНОВАНА НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ.

• ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ БРОЈА ОСНИВАЧА:

1. ЈЕДНОЧЛАНА И
2. ВИШЕЧЛАНА.

• ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ КАРАКТЕРА ОСНИВАЧКОГ АКТА:

1. ДРУШТВА ОСНОВАНА УПРАВНИМ АКТОМ И
2. ДРУШТВА ОСНОВАНА ВОЉОМ ОСНИВАЧА.

• С ОБЗИРОМ НА КРИТЕРИЈУМ ПОВЕЗАНОСТИ СА ДРУГИМ

ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА ИМАМО:
1. ПОВЕЗАНА ДРУШТВА И
2. НЕПОВЕЗАНА, САМОСТАЛНА ДРУШТВА.
 Имовина и својина привредног друштва
 Под појмом имовина привредног друштва, подразумевамо
скуп субјективних права имовинског карактера која
припадају привредном друштву као субјекту у праву
(правном лицу), дакле, чији је оно носилац. А то су
следећа права: облигациона права, право својине, право
службености, право залоге, право ретенције, права
индустријске својине итд.
 Имовина друштва је темељ његове самосталности на
тржишту. Без имовинскоправне самосталности друштва
нема ни његове правне самосталности. Имовина друштва
је темељ његове одговорности за обавезе преузете према
трећим лицима. Нема тржишне привреде, ако њени
учесници - привредни субјекти, између осталог, немају
имовинскоправну самосталност и самосталну
имовинскоправну одговорност за обавезе преузете на
тржишту.
 У тренутку оснивања, имовину друштва сачињавају права која
су на њега пренели његови оснивачи. Наиме, уношењем
оснивачког улога, чији предмет може бити новац, ствари и
права, оснивач преноси на друштво право својине над њим, а
заузврат стиче удео или акције у њему (ако је реч о
акционарском друштву), дакле, „својину” над друштвом, која је
налик на својину у економском смислу.
 Нпр. ако оснивач унесе камион, као свој улог у основни
капитал друштва приликом његовог оснивања, онда се најпре
мора проценити вредност те ствари. На основу оснивачког
акта, камион се у јавној евиденцији уписује на име друштва и
постаје његова својина и улази у његову имовину. Заузврат
оснивач - бивши власник камиона, стиче удео у друштву (ако је
реч о ДОО) у одговарајућој сразмери, чију основу чини однос
његовог улога према основном капиталу друштва.
• Од имовине друштва треба разликовати имовину
власника удела. У имовину власника улази и његово
право својине удела у друштву. Његова имовина
одвојена је од имовине друштва у коме има удео.

• С друге стране, друштво одговара за своје обавезе

према трећим лицима целокупном својом имовином,
За ове обавезе друштва власник удела у њему не
одговара, ако је реч о акционарском или друштву с
ограниченом одговорношћу, јер уплатом основног
улога он је своју одговорност за обавезе ових
друштава, заправо, искупио.
 Правни положај огранка привредног друштва

 Привредно друштво може да образује један или више

огранака. Огранак је издвојени организациони део
привредног друштва преко кога друштво обавља
делатност у складу са законом.
 Огранак нема својство правног лица и послове са трећим
лицима обавља у име и за рачун друштва. Има место
пословања и своје заступнике. Уписује се у регистар
привредних субјеката. Привредно друштво неограничено
одговара за обавезе према трећим лицима које настану у
пословању његовог огранка.
• Путем огранка („децентрализације” своје
унутрашње организације), привредно друштво
обезбеђује већу флексибилност и ефикасност
свог пословања на тржишту.

• Страно привредно друштво такође може да

образује огранак путем кога то друштво онда
обавља делатност у Републици Србији у складу
са законом.
 Привредни субјекти учествују у правном промету у
коме се разликују на основу одређених
индивидуалних обележја. Разликовање привредних
субјеката на тржишту има вишеструки значај:
 Привредни субјекти иступају на тржишту, па се стога
морају узајамно разликовати. Затим, неопходно је
њихово разликовање и пред државом, на крају морају
се разликовати и у односу на потрошаче, кориснике
услуга. Зато је њихова индивидуализација важна због:
1.заштите њихових сопствених интереса
2.заштите интереса трећих лица
3.заштите јавних интереса.
• Пословно име привредног друштва је назив, односно име под којим
оно послује.

• Пословно име садржи језгро имена, обавезне и факултативне

елементе.

• Заштита пословног имена остварује се на два начина:

1. по основу уписа у регистар и
2. по основу забране нелојалне конкуренције.
•Пословно име друштва осим језгра – назива
садржи обавезне елементе:
1. ознаку правне форме привредног друштва или
његове скраћенице („ортачко друштво” или „о.д.”
или ,,од” или нпр. „командитно друштво” или „к.д.”
или „кд”, „друштво с ограниченом одговорношћу”
или „д.о.о.” или „доо” „акционарско друштво” или
„а.д.” или „ад”)
2. ознаку „у ликвидацији”, ако је привредно
друштво у поступку ликвидације
3. место у коме је седиште друштва.
• Друштво може у свом пословању, поред пословног имена
да користи и скраћено пословно име под истим условима
и на начин под којима се користи пословно име.
• Скраћено пословно име обавезно садржи назив и правну
форму и региструје се у складу са законом о регистрацији.
• У складу са начелом слободе избора елемената пословног
имена, привредно друштво може своје име променити:
1. својом вољом
2. на основу одлуке суда донете у вези са спором за заштиту
имена или ако привредно друштво својим пословањем или
на други начин повређује част и углед лица, чије је име
унето у његово пословне име
3. на основу закона у случајевима статусних промена
друштва, измене делатности друштва и сл.
• Привредно друштво се оснива ради обављања делатности у циљу
стицања добити.

• Друштво слободно бира делатност са листе утврђених делатности.

• Привредно друштво може да обавља делатност ако испуни следеће

услове: техничку опремљеност, заштиту на раду, заштиту и
унапређење животне средине и др.

• Друштво може престати да обавља делатност: својом вољом, одлуком

надлежног државног органа и на основу закона.
• Под седиштем друштва подразумева се место из
кога се управља пословима друштва и које је као
такво одређено оснивачким актом или одлуком
скупштине.

• Адреса седишта привредног друштва уписује се у

регистар привредних субјеката.

• Одлуку о промени седишта доноси скупштина, ако

оснивачким актом, односно статутом није другачије
одређено.
• Регистар привредних субјеката је јединствена, централна, јавна,
електронска база података о привредним субјектима, формирана за
територију државе у којој се подаци уносе и чувају у складу са
законом.

• Регистар води агенција надлежна за привредне регистре преко

регистратора – физичког лица, које води регистар привредних
субјеката.
• У Републици Србији субјект који је надлежан за регистар
привредних субјеката назива се Агенција за привредне регистре
(АПР). АПР је основана 2004. године Законом о Агенцији за
привредне регистре.
• У регистар се региструју:
1. предузетник
2. од, кд, доо, ад
3. задруга и задружни савез
4. и други субјекти, који се у складу са законом региструју.

• Поступак се покреће подношењем регистрационе пријаве

агенцији за привредне регистре од стране овлашћеног лица и
сматра се хитним поступком.
• С обзиром на критеријум субјекта, који покреће поступак за упис у
регистар, разликују се уписи:
1. по службеној дужности и
2. по захтеву овлашћених лица.

• Узимајући у обзир карактер, садржину и дејство, уписи се дела на:

1. коначне
2. словне
3. обавештавајуће.
 ЗАСТУПАЊЕ
ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА
 Директор и други Привредно друштво ја правно друштво и заступа га ex lеgе директор ( код „од“ то
статутарни су сви ортаци, код „кд“ сви комплементари, код „доо“ и „ад“ један или више
заступници чланова управе или директор). Оснивачким актом, статутом или другим општим
актом друштва може се одредити да поред директора, привредно друштво
привредног друштва заступају и друга лица нпр. пуномоћник директора, комерцијални директор и др.
То су статутарни заступници привредног друштва.
Пуномоћници Пуномоћник може да буде физичко лице и правно лице. Пономоћје може бити
ограничено на одређену врсту послова или на одређене послове (посебно
пуномоћје). Пуномоћник може преузимати само оне послове за чије је
предузимање овлашћен.
Прокуристи Прокура је законска форма овлашћења којим привредно друштво овлашћује једно
или више лица за закључивање правних послова и радњи у вези са делатношћу
друштва. Прокуру у писаном облику даје привредно друштво, и то само
физичком лицу-једном или већем броју лица, која не морају бити у друштву
запослена, и то као појединачну или заједничку. Прокуриста се потписује тако да
уз своје име и презиме треба да наведе да је прокуриста, тј. додатак „пп“ (per
prokuрam). Прокура може бити појединачна или заједничка.

Пуномоћници по Пономоћник по запослењу је лице које у привредном друштву ради на таквим

запослењу пословима чије обављање је у вези са закључивањем и испуњавањем одређених
уговора, на основу чега се може закључити да су самим тим овлашћени на
склапање и испуњавање тих уговора. То су продавци у продавницама,
комерцијални референти, комерцијални директори, пуномоћници и заступници
директора и др.
Трговачки путници Трговачки путници су посебна врста пуномоћника привредног друштва, који се
налазе у радном односу или другом уговорном односу (нпр. по основу уговора о
делу), са друштвом које заступају. Трговачки путници обављају своје послове
путујући из једног места у друго-изван седишта предузећа. Трговачки путници
послују на бази презентације узорака, проспеката, чиме врше функцију
економске пропаганде за свог послодавца.
 Друштво је приватноправно удружење лица
настало на основу правног посла, ради
остваривања одређеног заједничког циља.
• У поступку оснивања пословног субјекта укључујући
чак и предузетника као физичког лица, учествује и
држава у мањој или већој мери из различитих разлога
(економских, фискалних и др.). Форма њеног учешћа
у том поступку назива се легализација.

• Чланови друштва дужни су да уложе своје уговорене

улоге у имовину друштва у складу са законом,
оснивачким актом, уговором или другим актом
друштва. На основу улога стичу удео у друштву а
акционари акције друштва.

• Имовину друштва чини право својине и друга права

које друштво има по основу улога и пословања.
Привредна друштва
• Основни (регистровани) капитал друштва у
смислу закона је новчана вредност уписаних
улога чланова друштва у друштво која је
регистрована у складу са законом о регистрацији.

• Улози у друштво могу да буду новчани и

неновчани и изражавају се номинално.
• Ортачко друштво је привредно друштво.
• Оснива се уговором два или више физичких
и/или правних лица у својству ортака друштва.
• Оснивачи се обавезују да обављају одређену
делатност под заједничким пословним именом.
• Оснивачи за све обавезе друштва одговарају
солидарно целокупном својом имовином.
• Уговором о оснивању ортачког друштва
предвиђају се сви битни елементи за оснивање
друштва. Уговор о оснивању друштва, као
оснивачки акт је обавезан.
• Ортачко друштво настало је у раном средњем веку са
почетком развоја трговине, у градовима северне
Италије у IX и X веку, да би се развило у другим
градовима и другим земљама, света.

• Ортачким друштвом управљају ортаци непосредно и

путем пословођења. Функцију пословођења може да
врши један ортак, више ортака или сви ортаци
друштва, што се уређује оснивачким актом.

• Пословодство обавља послове заступања, односно

правне послове и друге радње, које се редовно врше
при обављању делатности друштва. Када се доносе
одлуке о питањима која су изван редовне делатности
друштва и одлуке о пријему новог ортака друштва,
потребна је сагласност свих ортака друштва.
 Правни односи између самих ортака, као и правни
односи ортака са друштвом, уређују се уговором о
оснивању друштва и уговором ортака друштва, ако
друштво има такав уговор. Уговор о оснивању
друштва, као оснивачки акт је обавезан. У супротном,
не би се могло основати ортачко друштво. Међутим,
уговор ортака није обавезан. Ортаци га могу, а не
морају закључити.
 Ортаци друштва могу слободно међусобно преносити
уделе, што значи да је пренос удела међу ортацима
друштва слободан.
 Добит ортачког друштва дели се међу ортацима
друштва у складу са уговором о оснивању друштва.
Такође, ортаци ортачког друштва сносе губитак
ортачког друштва према правилима која су утврдили у
уговору о оснивању друштва.
 Права и обавезе: Ортак ортачког друштва има право
учешћа у расподели добити, као и обавезу у сношењу
ризика. Ортак има право да учествује у управљању
друштвом, има право на пословођење друштва, да
учествује у раду других органа, ако су изабрани и да
буде обавештен о раду и пословању друштва. Ортак
ортачког друштва има право да пренесе свој удео
трећем лицу, али само уз сагласност осталих ортака
друштва. У случају преноса трећем лицу, ортаци
ортачког друштва имају право пречег стицања тог
удела. Ако остали ортаци друштва не искористе
право пречег стицања удела, ортак друштва може
пренети свој удео трећем лицу, без сагласности
осталих ортака.
• Ортачко друштво је за трећа лица привлачно
због високог степена јемства ортака друштва
(солидарна одговорност) за обавезе
друштва, што оваквом друштву даје велику
кредитну способност.

• Ортачко друштво представља чврсту

заједницу рада, капитала и пословног ризика
ортака, као оснивача друштва.
 Ортак може слободно, без ограничења, да иступи из
друштва, подношењем обавештења о иступању
осталим члановима. Предвиђено је да се захтев
подноси најмање шест месеци пре истека пословне
године, ако уговором о оснивању није другачије
одређено.

 Члан који је иступио из друштва има солидарну

одговорност за обавезе настале до иступања из
друштва. Та обавеза гаси се истеком рока од пет
година од иступања из друштва.

 Ортак који је иступио из друштва има право да

учествује у добити и губитку из послова који нису
били завршени, ако уговором о оснивању није
другачије одређено.
 Настављање друштва са наследницима
 Постоји више опција око правног положаја удела после
смрти ортака. Прва могућност, законом прописана, ако
уговором није нешто друго предвиђено, јесте то да се удео
сразмерно дели на преостале ортаке. Друга могућност
односи се на случај када је уговором између ортака
предвиђено да удео припада наследницима а наследници не
желе да прихвате удео. И у овом случају удео се сразмерно
дели на преостале ортаке. Трећа могућност, ако је уговором
предвиђено да удео припада наследницима јесте то да они
прихвате свој удео.

 Наследници настављају да послују са преосталим

ортацима, али они могу захтевати да се ортачко друштво
промени правну форму у командитно друштво а да они
стекну статус командитора.
 На овај начин, наследници не преузимају обавезу
да одговарају за обавезе друштва целокупном
својом имовином. Могуће је да преостали ортаци
не прихвате да друштво промени правну форму и
постане командитно друштво. У том случају,
наследници ступају на место преминулог ортака.

 Престанак друштва - ортачко друштво престаје:

истеком времена на које је основано или
испуњењем циља оснивања (завршетак неке
грађевине), одлуком ортака о престанку и у др.
случајевима одређеним оснивачким актом или
уговором ортака.