Milenko BELJANSKI =o. Sala $i: + Matarici i Raiéi ff Sombor, 1973.MATARICI SalaSi MATARICI nalaze se 2,5 kilometra istotno od Zarkovca i'kilometar juzno od ' Veli- ._kog batkog kanala. Spadaju u somborski atar, a granice se sa staparskim i siva¢kim. : _- Ovde se manje gradi, dok daleko vise pro- padaju i nestaju sala8i koji su gradeni pre sto i viSe godina. 2 ~~ 01973. godini u Matari¢ima Zive i kuée - imaju:. 4 : ; ‘ - = Josip Vukovi¢, rodom iz Conoplje, pri- zenjen u Matari¢ku porodicu (vlasnik 17 jutara wemiljé) 5-2 ge : --— Dena Matarié (6 jutara); —— Antun Matarié (17 jutara); » <— Josip Matari¢ (15 jutara); — Ivan Matarié (17, jutara); - _— Stipan Matari¢ (9 jutara); --— Ivan Matari¢-Karlin (6 -jutara); - — Stevan Civri¢, doseljen iz Stapara (1 jutro); ss — Milivoj Majski (17 jutara); — VukaSin Majski (1 jutro); — Napusten salad koji je Boza Sandin iz Stapara prodao jednom domacinu iz Kljajiceva (Krnjaje), sa 5 jutara zemlje (svi podaci o veli- 5_ Cini poseda ne moraju biti u tanéine taéni, napomena M. Beljanskog). Matarici su ovde »stotinama godina, mozda 300 i 400«, kako su izjavili Josip Matari¢ i An- tun Matari¢, s kojima se u salaSima razgovara- lo. Obojica stari 67 i 61 godinu, setaju se da su od 1916. godine na ovamo sruSeni sala3i Marka Matarica zvanog »Braca«, Lazara Matariéa, An- tuna Matari¢a zvanog »Cika«, Antuna Matari¢a zvanog »DZajin« (gde se krajem devetnaestog i potetkom XX veka nalazila skola), Andrije Matarica, Franje Matarica i Duke Raiéa*, ¢iji je otac Mati8a u Matariée do&ao iz RAICA, odakle je 1860. godine prevukao »ambar za Zito, na sonicama«. Do 1920. godine istotni kraj Matariéa bio je pod sumom, velikom do 4 jutra. Pripadala je izvesnom Cvetkovicu, advokatu iz Sombora, ali je raskréena. Majski su u Mataricima odavno, ali su po- reklom iz Sivca, gde imaju i sada rodbinu. Zemlja je crnica, dobra, dobro uspevaju pSenica, kukuruz i ostale poljoprivredne kul- ture. Voca ima malo, i ono je zakrZljalo, pa mu se ne poklanja veca paznja. SalaSi nemaju elektriénu struju, ni Skole. Deca nastavu po- hadaju u Zarkovcu. Posle drugog svetskog rata’ povela se ret o elektrifikaciji, ali Mataricani nisu bili sloZni. Kada su se, najzad, sporazu- meli i pristali da plate troSkove, cena je’ bila vrlo visoka, skoro milion starih dinara po do- macinstvu. Zbog toga kukuruz krupe u Zarkov- cu, kod Dragomira Majskog. Udaljenost od *) Njihov porodiéni nadimak je »Skenders, Sombora, od jeseni do proleéa neprohodan put zbog blata i »provala« na njemu, verovatno su razlozi da se ni stoka ne tovi u velikom broju koje biée, a vise svinja. Bliza veza sa Sombo. rom bila im je preko »Popine« ¢uprije na Ve- likom baékom kanalu, kroz Bogisiée u Gradini, ali je most 1941. godine u vreme rata srusen a posle nije obnovljen. Pa im do grada treb: preci 15 kilometara. & eve Josip MATARIC, zemljoradnik: — Osim nas, ima Matariéa u Gradini i Nenadicu, ne racunajudi one Sto stanuju u Somboru. U Gradini su Stipan Matari¢ i Antun Matari¢, Ciji je porodiéni nadimak »Brdari«. Oni su, odnosno dva Mataricka salaga bila su na levoj obali kanala i dok nije prokopan (1802. godine zavréen, napomena M. Beljanskog) to je bilo jedno mataricko podrucje, mislim. Jer oni nisu bili dalji od nas od 1.500 metara. Ta dva sala8a (jedan je posle prvog svetskog ra- ta kupio Jeca Durogevié zvani »Linjak«) vise ne postoje... Iz nagih sala8a vodi poreklo i Mataricka loza u Nenadicu. Njihov se deda GaSo tamo, preselio, imao je sinove Antuna i - Peru, koji takode imaju muku decu. . ..SluSao sam od nagih starih da su ovde u Mataricima, nekad, bili ritovi; nema ih vie... Tri kilometra dalje ka istoku je »Bikarska« ¢uprija na kana- lu. Mali Stapar je od nas daleko 7 kilometara. Antun Matari¢, zemljoradnik: — Ja nisam pismen, ali pouzdano i sasvim sigurno znam da su mi otac Karlo, stric Mar- tin i mati Jozefa i8li u Skolu koja je postojala ovde u Matariéima. Ne znam ko im je bio uditelj. Nalazila se iza sadanjeg salaSa StipanaMatariéa, malo veéa soba. ..Ne, u Mataricima nije bilo kafane ili ¢arde. Mi smo kao mladez odlazili na igranke u Gradinu, Zarkovac i Lu- gomerce. U doba nage mladosti pre zime smo i ovde zakuplijivali sobu i u njoj »dréali kolo«. Svirali su Mladen Beljanski, Ilija DuSani¢ zva- ni »Réak«, Iija Markovic, Dusko Iduski i Zi- yojin Janjatovic, svi iz Zarkovea. Nisu bili jed- na»banda«, nego jedan ili po njih dvoje, kako je kada bilo. Igralo se bunjevacko kolo, srpsko kolo, divojatko kolo, kelneruj, tandréak, lo- govac, éardas, kukunje8ée. Tako je bilo u nage yvreme, a kako su se zabayljali stari, mi to ne znamo. Znamo da se svakog avgusta meseca iglo na Jozinu kapelu u Ciéovima, odlazili smo kao Bunjevci iw Zarkovac, na Ivandan, gde je odrzavano bogosluzenje na pravoslavni na- Gin a bili smo cd risara pozivani i na Stapar- sku vodicu... Vise se »ne zvoni« na oblake, kako je nekada bilo kada nebo zacrni. Mi u Mataricima nismo imali svoje zvono, nego smo éoveku iz Zarkovca, koji nas je zvonjavom uvao od leda, godi8nje placali kojim_kilogra- ‘mom péenice ili kukuruza, On je zailazio od. kuée do kuée i Sta mu ko da. Ne&to se, ipak, promenilo i u Mataricima: Pet domac¢ina imaju traktore. Ali i pored toga neki se ne mire da ovde ostanu za vecito vreme. Nameravaju da se presele u Gradinu, blize gra- du. A ni dece nema mnogo. kao nekad. Franja Matari¢, star blizu 80 godina, zna da mu je de- da Marko imao 11 dece a otac Ivan 8 sinova, i naglaSava da su »svi Matari¢a, bilo gde da’ zive i da se bilo cime bave, poreklom iz salasa Matari¢a«. _ Na davnu pros je je u seéanju s. iz Nenad lost podseéa i predanje ko- sacuvao Antun Matarié-stariji ae Je Deena dvadesetog veka ut ziveo deda Saver CS: Matari¢, star 90 godina; inti fe priao ae njegovoj mlados' éi 2 | pio an {iu Mataricima stanovalo u Inaée, nema starih pisanih podataka - tarigima, Prema spisku naselja a 1543, odece postojali su i Matarici, i njegovi Zitelji su ka- lockoj nadbiskupiji placali desetinu. Od tada pa kroz naredna tri veka, 0 Matari¢ima kao naselju i geografskom pojmu nema nikakvih zabelezaka. Iste godine se, kao obveznici ka- loéke nadbiskupije, spominju Ciéovi i Gradina. To su najstariji podaci o salasima u okolini Sombora, s tom razlikom Sto su se Ciéovi i Gradina razvili, imaju viSe domacinstava, dok ih je u Matari¢ima sve manje. A predanje kazu- je da su tu odavno iivela 3 ili 4 brata Matari- éa, i da su oni, navodno, doéli iz Bosne. Prvé Matari¢ ubelezen je 1719. godine u somborsku knjigu rodenih katolitke crkve. Ako, njihovih potomaka 1973. gadine nema mnogo u Matari¢ima, Matariéa u Somboru i na sala8ima ima 90, starijih od 18 godina, od kojih su, prema ranijim istrazivanjima, 1969. godine joS njih 17 stanovali u Mataricima. Ali se oni medusobno ne rodakaju i ne znaju u ieee im je «kolenu» bio zajedniéki i isti pre- lak. U Mataridima se zna za dve neobiéne je- dinice mere, za VIKU i SINIK. SINIK je meri- ca koja »prima« 10 kilograma zrna. Izraduju je Slavonci u selu BoSnjaci, koji su navraéali iv ove salage, vituci: »Sinik Sljiva, Sinik Zita«, 9jer su sobom donosili 8ljive, menjajuci ih za péenicu i kukuruz, a kome nije trebalo voce uzimali su Sinik-mericu za Zito, po ceni koliko ga stane u ovu vrstu jedinice mere. VIKA u Mataridima je, takode, omanji Savolj, koji za- prema oko 20 kilograma zrna, ali je ovde VIKA imala ruéicu »na gore« samo jednu, dok je VI- KA u Gogama kod Sombora bila drugacija, sa dve rucice »sa strane«, RAICI RAICI sala&i nisu priznat geografski po- jam, niti su tako ikad zabelezeni, premda je ovde do 1944. godine bilo 17 kuéa. RAICI su se pruzali juzno od Citova, uda- ljeni od njih 2,5 — 3 kilometra, dok su od poslednjih kuéa Lugomeraca na staparskom putu daleko 500 do 1.000 metara, pruzajuci se uz »Rai¢ku« leniju koja nije istovetna sa ne- kadagnjim putem za Baé, koji i u 1973. godini postoji kao »Baéka« lenija, dolaze¢i od Som- bora, izmedu Vla&kali¢a-Ciéova i Lugomeraca, nastavljajuci prema jugu, u pravcu Staparske vodice. »Baéka« lenija je udaljena 1.400 metara od asfaltnog puta Sombor — Stapar, prema zapadu, i sa ovim putem je paralelna*. *) U mojoj knjizi »Bokéenovit, VranjeSevo i Prigne- vica-postojbina predaka danaénjih Staparacae, koja je Stampana 1972. godine u Somobru, pogre’no sam maznaiio geografski polozaj salaia RAICI, rekavéi da se nalaze na starom putu za Bad, koji je polazio 2 Somobra. Medutim, ovog puta se nisam oslonio na setanje pojedinaca, nego sam bio na liou mesta i ustanovio da se RAICI nisu na- Izmedu asfaltnog puta Sombor — Stapar i »Backee lenije uglavili su se RATCI, sa svojim poscbnim prtom, ali 1973. godine kao zasebno naselje vise nisu postojali. Za desetak godina napusteni su i poruseni svi salasi. Jednog od njih, kojem su ostali samo zidovi od naboja, kupio je za 80.000 starih dinara, i nesto malo zemlje, Stanko Dobri¢ iz Prigrevice, podigao je krov od crvenog crepa, i po tome jedinom sa- laSu moze se odrediti gde su nekada postojali RAICI. U Raiéima su 1941/1944. godine salase imali: — Jakob Cigler (vlasnik 40 jutara zemlje); — Veca Raié (26 jutara); — Mata Raié (18 jutara); — Fridrih Hans (17 jutara); —Sana Raié (14 jutara); — Blaza Raié (20 jutara); — Dula Raié (26 jutara); — Stipan Luki¢ (12 jutara); — Duka Raié (16 jutara); — Jakob Haubert (24 jutra); — Hans Miler (30 jutara); — Jakob Hak (70 jutara); — Mihael Herner (70 jutara); — Jozef Hem-Sepika (25 jutara); — Mihael Hem (25 jutara); — Jozef Strunberger-Sepika (40 jutara); — Mihael Kirner (80 jutara). laaili na »Badkoje lenifi, nego su oni bili izmedu nje, koja im dolazi sa zapadine strane, i asfaltnog puta Sombor — Stapar. Ovim saananjem, ispravijam zabludu o polozaju RAICA i naglaSavam da nije cnako kako sam napisao u pomenutoj ‘knjizi, na 102. strani.Sa svoje lenije zemljoradnici Raica imaki su izlaz na »Baékus leniju, kao i dva ulaza-izla- za na staparski put, odmah do salasa Slavka Lugumerskog i juznije od salaSa Dure Bando. branskog. Ovaj juzniji izlaz je »Paltonina« le- nija*. fe A . Nemci iz Prigrevice, Ciji su preci naselja- vani poéev od 1763. godine, bili su bogatiji od ostalih domacina. Jakob Cigler i Jakob Hak su kod svojih salaSa podigli kamene krstove sa tekstom na nematkom jeziku. Vlasnici sala- %a nematke nacionalnosti napustili su posede u Raiéima oktobra 1944. godine, kada se povla- Gila nemacka vojska, ili su logorisani marta- aprila 1945. godine, gime su izgubili pravo vlasnigtva nad zemljom, koja je ukljuéena u Fond drugtvene imovine, te kako su u Rai¢ima Nemci bili iz Prigrevice, to je prigreva¢ka Zem- ljoradniéka zadruga preuzela njihove posede, premda se nalaze u somborskom ataru. Od Raiékih Bunjevaca, koji.su tamo Zi- veli od davnina, poslednji je Dula Rai¢ napustio svoj salas i pregao u Lugomerce 1969. godine. U 1973. godini je teze uotljivo gde se koji salaS nalazio u Rai¢ima, po8to je zemlja od na- boja kuca razvuéena, drvece je povadeno, te je sve pretvoreno u ziratno zemljiste, osim’salasa sa crvenim krovom pomenutog Stanka Dobri- ea. Dula RAIC, zemljoradnik, star 73. godine: _ 7 U nadim porodicama se priéalo.da smo mi Raiéi u ovim salagima imali 400 jutara zem- *) Naziv lenije po Pal Antalu-Toni, zemljoradniku iz Dorosiova, koji je u Raicima imao sala’; prodao ga je Nemeu iz Prigrevice. lje u jednom komadu, u obliku kvadrata, i da Je sve to poticalo od pretka Paje, zvanog »Sken- der«, koji nije bio cuvaran. Nije uspeo da sa- Cuva posed, nego ga je banéenjem i beéarsagom okrnjio, te je njegovom potomstvu ostalo ma- lo zemlje, dok su Nemci iz Prigrevice ekonom- ski bivali sve ja¢i. Oni su u Raiéima Ziveli mno- go godina, od kako ja pamtim uvek znam da su medu nama bile i Svabe, kako smo ih zvali. Ne znam odakle nam porodiéni nadimak »Skender«, ali se saéuvalo predanje da su pra- pradedu Paju zvali »Skender gospodar«... Do 1919. godine moj otac i stric su bili jedno domaéinstvo i tada su se razdelili. Svaki je dobio po gest jutara zemlje. U zajedni¢kom domacinstvu bilo nas je jedanaest. Mene nisu dali u Skolu. Otac je govorio: »Sta ée mu skola, neée biti zupnik ni advokat«! Tako sam ostao nepismen... A Sto se tiée porodice Luki¢ u Raicima, ona se tame obrela putem Zenidbe. Sana Lukic, otac Stipana koje lamo kao do- macina, prizenio se u kucu Raiéa. Dura BANDOBRANSKI, zemljoradnik, star 73. godine: — Ja sam roden u Sidanima, kojih stoti- nak metara od Raiéa. Nikada nisam slusao da je ovde bilo 8ume, ali se dobro se¢am »Gajske«, izmedu Prigrevice i Svilojeva, od Stapara zapadno. Kroz nju sam kao dete prolazio i tamo je moj otac: odlazio po ogrev. Kada sam bio moméuljak otac kupi 5 jutara zemlje i sala8 kod sonéanske »Debele« Sume. Kako nam se tamo nije svidalo, vratimo se u Lugo- merce, kojima pripadaju Sidani: ova} moj sadagnji sala§ je podignut 1919. godine i pos- lednji je u Lugumercima, sa desne strane 43Sfaparskog puta. Mteo bih Kazati da »Raicka« lenija nije isla ka Cigovima, niti se iz Ciéova moglo direkino stici u Raige, nego se moralo kretati »Ba¢kom« lenijom is nje skrenuti ka Rai¢ima, koji su se od nje istoénije 800 do 900 metara. Slavko LUGUMERSKI, zemljoradnik, star 67 godina: Nemci, koji_su u Rai¢ima imali zemlju i salase, nisu svi u Rai¢ima bili za stalno nasta- njeni. Oni su drzali_ biroge koji su im obradi- ¥ miju i timarili stoku, a kada se potne spuStati mrak Svabe su odlazile u Prigrevicu, ede s kuce... I jase seéam »Gajske« § ala je cim se ka Prigrevici prede om detinjstvu tamo je bila »ja- cuca, a u njenoj blizini i kapelice ko: ma se okruzuje mesto zvano »kalvarija« ... U detinjstvu smo éuvali svinje, te smo se sretali mi iz Lugumeraca i Raita, igrajuéi se. Igru smo zvali ati se«. Iskopamo jamu, svaki uzme ic, manje drvce odeljemo sa obe strane, u du kupe, i onda Stapiéem »pinciku« udaramo po jednom kraju, da bismo je podigli od zem- lje i drugim zamahom Stapa ponovo je dohva- tili i dobacili do jame. Ko je »pinciku« uterao u jamu, taj je medu nama bio najbolji. Druga nam je igra »dodanje«. Imali smo britve, svaki je nastojao da je bacanjem 8to vise zabo- de u zemlju; to se merilo i »merom« smo se, svaki sa svoje strane, priblizavali »meti«, ob €no zadevenoj stabljici kukuruzovine, skrace- noj, naravno. Podelimo se uéetvoro, povuéemo od »mete« svoje linije i po¢injemo sa istog od- stojanja. ... A u vezi Raiéa jo’ samo ovo, da je mx od centra Sombora do mog sa taéno 8,6 ki- lometara, a iza moje kuce, udesno s glavnos puta. skreialo se ka Rai¢ima. [stim pravcem se stizalo ina >Baéku leniju, ali Raici bili »pre« nje, kao Sto takozvanim krnjajskim putem produgavalo za Pr cu i Apatin.* Franja RAIC, zemljoradnik, star 44 godine — Skolu smo pohadali u Li jer je u Raicima nije bilo. U Lug dez odlazila na igranke i u dr Zarkovac, jer nam je bio dalje. P: svi, nikad medu nama, bez 0bz' ne i verske razlike, nije bilo se i Zivi se slozno, kao i danas! Mi Ri éa, koliko nas je tamo bilo, tojale su dve loze, Veco Ra: jedna a druga loza su bili moj otac Dula i Du- ka Raié. U davnijoj proslosti su, sigurno, svi yumercima, *) KRNJAJSKI LETNJI PUT je povezivao Xmiaju (danas Kijajicevo) sa Prigrevicom i Apatinom, koja su me- sta od kraja osamnaestog veka bila jaéa nacionalna i eko- nomska uporista naseljenih Nemaca. Kmniajski put je pro- lazio kroz >Zeljkovee (Pekanovic) u Gradini, pored Birval- ske Garde, zatim predelom Mandini Guzovi, izbijao je na Veliki baéki kanal naspram Fernbahovog poseda i preko gvozdene cuprije se spustao ka Lugumercima, pored zem- lje predaka Trive Lugumerskog, zvanth >MiSici<; Sao je Ppored ¢ande Save Lugumerskog (1973. viasnik) i sa stapar- skog puta je skretao udesne, (danas) iza salaSa Slavka Lu- gumerskog i produZavao 2a Prigrevicu i Apatin. U 1973. gocini priliéan deo nekadainjeg Kenjajskog puta je zatr- Ven, nema ga, naroéito na prostoru izmedu Gradine i Lu- gumeraca. 45bili iz istog domacinstv nismo rodakali, ili drukéije reéeno da nismo znali za stepen srodstva, i oni drugi_ su zvani »Skender«, Sto zna¢i da smo istog porekla.* ,,._ Dusan DOBRIC, zemljoradnik, star 21 go- dinu: ako smo se pazili a — Roden sam u Prigrevici a odrastao u Rai¢ima, gde je 1973. godine ostao samo nag sala’. Moj otac Stanko ga je kupio 1958. godi- ne i popravio. Imamo 4 jutra zemlje. Ja se jos secam kada su_u RAICIMA stanovali Veca Raié, Alojzije Bereti¢, izvesni Mihajlo, koji se preselio u Osijek, seéam se Stipana Raiéa, Du- le Raiéa, Duke Raiéa i srugenih salaSa. Sada smo samo mi ostali ovde, gde je lepo i tako mirno! Cetiri razreda sam zavrsio u Lugumer- cima a vise razrede osnovne Skole:u Sombo- ru... Moj otac Stanko Dobrié je roden 1928. godine u banijskom selu Majdan kod Dvora na Uni. Naseljen je posle rata u Prigrevicu (njihov salaS je do 1916. godine bio Duke DZiniéa; on ga je prodao Hansu GaSpari, da bi vlasnik 19411944. godine bio Hans Fridrih, napomena M. Beljanskog). . Do salaSa Stanka Dobri¢a moie se sti¢i au- tomobilom, ali se mora paziti. Nekadasnja »Raitka« lenija je zatrvena, nema je; jedino se moze do¢i do salaSa Stanka Dobri¢a, koji je ostao kao seéanje na naselje Sto je postojalo stotinama godina, da bi posle drugog svetskog rata potpuno i8éezlo. A koju godinu ‘ranije »RAICI« su za narod bili geografski pojam, iako naselje kao takvo nije zabelezeno. *) Svi Raiéi u Somboru nemaju nadimak »Skendere Josip RAIC, bravarski radnik: .._- Ja sam slusao price da je Skender-Baja ubijen u nekoj Sumi. Bio je prodao stoku, vo. love, u Baji, ili gde, pa kada se vraéao kuci sa- éekaju ga razbojnici i ubiju radi pljacke novea. Josip RAIC, puskar: — Mi smo Rai¢i poreklom iz Hercegovine. I to bag takvim prezimenom, a ne kao Raié ili Raji¢, kako poneko medu nama Somborcima misli. U Capljini i okolini Mostara ima mnogo Rai¢a... I ja sam od svojih starijih slugao o Skender-Baji, Paji, da je imao 300 do 400 juta- ‘ra zemlje, ali je propao zbog loseg gazdovanja i Sto je potpisao »vekslu« drugom, a kako ovaj nije vratio dug to je obaveza pala na Skender- Baju. Moj otac Pavle, koji je, verovatno, po njemu dobio njegovo ime, Gesio je govorio: »Ne- éu da prodem kao Skender-Bajac, iz éega zak- ljuéujem da je morao poginutt. Jer je moj otac kupio pusku i prilikom spavanja na salasu, ko- ji je oko 1925. godine podigao na Catalinskom putu, drzao je iznad svoje glave, da mu bude pri ruci... Seéam se da je moj deda Antun mast drzao u velikoj drvenoj kaci, skoro do po- lovine zakopanu u zemlju, da bi se mast na taj naéin duze vremena otuvala kao sveZa. Pa su mu se-rugali da mast iz kace pvadi aSovom«. Moj otac nije niSta nasledio od svojih predaka, bio je arenda§ tude zemlje. Po tome zakljucu- jem da od Skender-Baje potomstvu nije niSta ostalo od onih 300 ili 400 jutara zemlje. i pisani igi boru nala- Prvi pisani trag o Raigima u Som! vise u matiéno} knjizi rodenih katolitke erkve.Saéuvana su tri lista iz 1699. godine. Tada su rodeni: — Doroteja — k¢i Ane i Lavrentija Raiéa (11. septembra) i — Lucija — kéi Marije i Georgija Raiéa, 27. novembra 1699. godine. Raiéi su od toga vremena izrasli_u_ veliku somborsku porodicu. U 1969. godini.bilo ih je 107, starijih od 18 godina. SalaSi su ime dobili po onima koji su se ovde prvi nastanili, a to je moglo biti posle 1687. godine, kada su se Bunjevci, nakon odla- ska Turaka iz ovih krajeva, ovde naselili, do- § iz Hercegovine i sa podruéja_Dalmatin- ske Zagore. I pre ove velike seobe bilo je u Somboru Bunjevaca, na primer 1649. godine trideset do- macinstava, ali nije poznato da li su medu _nji- ma bili i Raici. Medutim, 1677. godine sombor- ski Zitelji katoli¢ke vere zahvaljuju se papi Ino- centiju XI Sto je za beogradskog biskupa, pod ciju je nadleznost spadao i. Somber, postavio Matiju Brnjakovica. Medu onima Sto su potpi- sani na pismu upucenom papi, nalaze se prezi- mena Markov! Filipovic, Jurié, Antunovic, Ivanovic, Jurisi¢, Kolari¢, Zlatenovié i Stipano- vic. Raiéa nema, Sto vodi pretpostavci da su u Sombor doéli 1687. godine, u vreme seobe Bunjevaca. ! Y Bez obzira Sto o somborskim Raitima ne- ma starijih pisanih podataka od 1699. godine, injenica je da je ova porodica svoje prezime dala salaskom naselju, koje je sticajem raznih okolnosti* nestalo. _ Uspomena na salase RAICE éuvaée ova knjizica, zbog ¢ega je i srocena. *) Bunjevoi su svoju zemlju prodali ili su je arondaci- jom dobili na drugom mestu, tako da su Raiéi uSli u kom- pleks prigreviéke Zadruge 19