1

DRAGANA POPOVIC METODE ODRE£>IVANJA URANIJUMA

GORDANA £>URIC2
U UZORCIMA IZ ZIVOTNE SREDINE
1 Katedra za fiziku i biofiziku,
Fakultet veterinarske medicine,
Beograd U radu se razmatra metodoloqije odreCfivanja uranijuma (DU) u uzorcima iz Zi-
votne sredine: standardizacija postupaka uzorkovanja (uzroci iz iivotne sredl-
2AAOM, Beograd ne, bio/aSki uzroci), metode obrade i pripreme uzoraka za merenje, metode
merenja (spektrometrija gama zracenja, atomska apsorpciona spektrometrija,
PREGLEDNIRAD emisiona spektrometrija, X ray f1uorometrija, neutronska aktivaciona analiza) i
prikazivanja rezu/tata. Kriticki se razmatraju prednosti i nedostaci pojedinih me-
546.791.001.53:504.75 toda (hemijska obrada uzoreke, granice detekcije), kao i mogu6i izvori gresaka
i metode kontro/e sigurnosti i kontro/e kvaliteta (QA&QC), posebno kada se re-
di 0 bi%skim uzorcima. Ukazuje se ne metodo/aSke propuste u svim fazama
odreCfivanja uranijuma (DU) u uzorcima iz iivotne sredine, od prikupljanja i
obrade uzoraka do samog mernog postupka, sto je u konkretnom s/ucaju u
mnogome oteialo procenu efekata upotrebe municije sa osiromaSenim urenl-
jumom u toku NATO bombardovanja Jugos/avije, 1999. godine.

Osnovna "pokretacka snaga" za sistematsko priku-
pljanje podataka 0 sadrZaju radionuklida u zlvotno] sre-
dini jeste pravna regulativa. Ona obavezuje na
preliminarna istraZivanja pri planiranju gradnje nuklear-
nih i drugih industrijskih postrojenja, kao i na kontinuira-
ni monitoring. Znacaj ovih istrazivania jeste zdravstveni,
socijalni i ekonomski, ali njihovo izvodenje mora biti is-
kljucivo u do menu odgovornosti nauke [1].
Krajnji cilj odredivanja aktivnosti radionuklida jeste
odredivanje stepena ozraclvanla humane populacije, tj.
procena primljene doze zracenla, Procena doze pred-
stavlja niz postupaka koji obuhvataju identifikaciju radi-
onuklida iii izvora zracanja, odredivanje aktivnosti i
migracije radionuklida u zivotnoj sredini, procenu aktiv-
nosti unete u organizam i odredivanje svih relevantnih
parametara unutar ovih postupaka. Ovi podaci su osno-
va za epidernioloske studije koje treba da uspostave ve-
zu izmedu bioloskih (zdravstvenih) efekata sa fizickim
parametrima zracenja, Postupci su veoma slozsnl jer
uporedivanje nivoa prirodne radioaktivnosti i udela proi-
zvedenih radionuklida u ukupnoj radioaktivnosti biosfe-
re, obzirom na heterogenost raspodele i porekla
prirodne radioaktivnosti, zahteva brojne podatke, koji se
razlikuiu od lokacije do lokacije, a u okviru iste, zavise
od mnogih lokalnih faktora. Na sadrza] prirodnih radi-
onuklida u zlvotno] sredini mogu uticati i Ijudske aktiv-
nosti, na primer rad elektrana na ugalj i druga fosilna
goriva. blizina rudnika uranijuma, proizvodnja fosfatnih
dubriva i sl., sto dovodi do onoga sto nazivamo tzv. te-
hnoloskirn povecar[em prirodne radioaktivnosti. Uopste,
sadrza] radionuklida u okolini se menja sa vremenom i
lokacijom, i ove promene je lakse predvideti u slucaju
prirodnih nego u slucaju proizvedenih radionuklida, sto
ipak zahteva kontinuirano pra6enje kretanja nivoa fona u
duzsm vremenskom intervalu (1,2,3). Podaci 0 aktivnosti
radionuklida predstavljaju ulazne parametre za proracun
doze zracenja.
Adresa autora: D. Popovic, Katedra za fiziku i biofiziku, Fakultet
Veterinarske medicine. Bul. JA 18, 11000 Beograd
Rad saopsten na seminaru "Oslrornaseni uranijum - istine i
zablude", odrzan 21. juna 2001. u Beogradu
U opstern slucaju proracun doze u bioloskom sis-
temu [4] se rnoze predstaviti kao
H=kIC
gde je H - (efektivna) ekvivalentna doza, k - dozni kon-
verzioni faktor, 1- uneta kolicina materijala koji sadrzi ra-
dionuklide, a C - koncentracija (aktivnost) radionuklida.
Faktor k zavisi od vremena, starosti, pola, tezine i indivi-
dualnih osobina jedinke, ukljucujuci i konverziju Bq/Sv,
ali se uzima za konstantu. Koncentracija radionuklida
odnosi se na kolicinu radionuklida u vazduhu, vodi iii
hrani, i rnoze se izraziti preko jednacine
C = Q ex/Q) v t T
gde je Q - aktivnost radionuklida, v - brzina depozicije, t
- vreme prisustva radionuklida u zivotno] sredini, T -
transfer faktor, X/Q - faktor "razblazenia" (m3,m3,kg/u je-
dinici vremena). Transfer faktor zavisi od radionuklida,
puteva migracije, metabolickih, fizicklh i hemijskih pro-
menljivih, dok faktor "razblaZenja" ukljucuje i fizicko i bi-
olosko vreme poluraspada.
IstraZivanja sadrZaja radionuklida u zivotno] sredini
okolini i organizmu, ukljucuju sakupljanje uzoraka va-
zudha, vode, hrane,tla, tkiva i ekskreta, a glavni putevi .
izlaganja populacije dejstvu zracenla iz okoline jesu in-
halacija i ingestija. Osnovni principi uzorkovanja, mere-
nja i prezentacije podataka dati su u prirucnlcirna
medunarodnih i nacionalnih organizacija: International
Communittee for Radiation protection ICRp, International
Atomic Energy Agency IAEA, World Health Organization
WHO, American Society for Testing and Materials, US
Department of Commerce / National Institute for Stan-
dard and Technology, Health Physics Society itd, koji is-
tovremeno propisuju i programe kontrole pouzdanosti i
kontrole kvaliteta (Quality Assence and Quality Control
QA/QC). Cilj ovih programa jeste definisanje postupaka
provere validnosti merenja tj. procena tacnosti i preci-
znosti mernog postupka i merne metodologije, uopsts
[4-6].

339
D. POPOVIC, et al.: METODE ODREDIVANJA URANIJUMA... Hem. Ind. 55 (7-8) 339-345 (2001)

Tebeie 1. Neki osnovni memi peremetri za brojace a/fa, beta i gama cestice
Table 1. Some basic measuring parameters for alpha, beta and gamma particles

Granica
Vreme brojanja Fon Efikasnost
Tip detektora detekcije Rezolucija
(min) (imp/min) %
(mBq)
Alfa brojaci
Tacni scintilacioni 10 1000 10 80 slaba
Gasni protocni i proporcionalni 7.5 1000 1 40 dobra
Scintilacioni ZnS 0.4 1000 0.001 40 -
Sa povrsinskom barijerom SI 0.78 1000 0.001 20 odlicna
Beta brojaci
Gasni protocni, GM i proporcionalni 79 100 10 40 -

Tecni scintilacioni 37 100 10 80 losa

Antikoincidentni, GM 3.7 1000 0.4 40 -
Fosforni scintilacioni 7.4 1000 1 40 losa
Gama brojaci
Nal(TI) 111 100 100 70 lcsa
HPGeiGeLi 74 100 0.1 4 odlicna
Si(U) 5.6x103 100 0.5 0.1 cdlicna
Phoswich Nal&Csl 370 100 25 9 dobra

Standardne metode merenja aktivnosti radionukli-
da i osnovni parametri za detektore - brojace alfa, beta i
gama zracerija, dati su u Tabeli 1 [7].
Za niske aktivnosti alfa emitera preporucule se Si
detektori sa povrsinskorn barijerom, za beta emitere te-
cni scintilacioni detektori, posebno za tricijum, dok se
kao detektori gama zracenja najcsscs koriste poluprovo-
dnicki detektori (HPGe), pre svega zbog svoje visoke re-
zolucije (poluprovodnicki detektori tipa Nal(Tl) i Nal&CsI
mogu se koristiti kao screening metoda za aktinide u ne-
kim bioloskim uzorcima, na primer fecesu; granica de-
tekcije im je oko 3,7 Bq, uz preciznu kalibraciju).
SAKUPLJANJE 1PRIPREMA UZORAKA IZ ZIVOTNE
SREDINE
Broj mesta uzorkovanja i frekvencija uzorkovanja
su vrlo znacajan segment programa istraZivanja sadrza]a
radionuklida u zivotnoj sredini i cest izvor gresaka. Pos-
toje dye osnovne kategorije ovih istraZivanja: screening
program, u slucajevirna kada se postavlja pitanje da Ii je
koncentracija datog radionuklida iznad iii ispod nekog
odredenog nivoa i survey program, kada treba odrediti
sadrza] (aktivnost) radionuklida u zlvotno] sredini iii orga-
nizmu Obicno se rezultati screening programa koriste se
za izbor lokacija za uzimanje uzoraka kod survey istrazi-
vanja, ali se u oba slucaja mora postovati osnovni prin-
cip uzorkovanja a to je uzirnanje dovoljne kolicins
uzorka, tako da jedan dec mozs ostati za rnoquce budu-
ce analize. Ovaj tzv. arhiv uzoraka iz zivotne sredine 5e
pokazao od izuzetnog znacaja pri retrospektivnim lstrazl-
vanjima zivotne sredine u mnogim laboratorijama [1,3].
Osnovni putevi unosenia radionuklida u organizam
coveka su inhalacija i ingestija, stoga su osnovni uzorci
za ispitivanje radioaktivnosti zivotne sredine uzorci aero-
sola, hrane i piiacs vode, a zatim i uzorci zernljista i ve-
getacije. U slucaju uzoraka aerosola, kada se odreduju
prirodni radionjklidi, filterski materijal (celuloza, plasticna
vlakna) mora da se analizira u odnosu na radionuklide
koji nas zanimaju pre nego sto se upotrebi za sakuplja-
nje uzoraka, jer ih sadrza] prirodnih radionuklida u njima
samima rnoze einiti nepogodnim za uzimanje uzoraka.
Koncentracije prirodnih duqozivecih radionuklida u va-
zduhu su obicno niske i pre svega potlcu od resuspen-
zovanih cestica tla. Zavisno od radiometrijske metode i
stepena vremenske rezolucije koji zelimo da postigne-
mo, treba uzeti vel ike zapremine vazduha (minimum 1
m3 ) i analizirati ih kao kompozitni iii pojedinacni uzorak.
Meseeni kompozitni aerosolni uzorci dace pouzdaniju
srednju vrednost nego dnevni uzorci.
Sakupljanje uzoraka pijace vode zavisi od vise pro-
menljivih: da Ii je u pitanju izvorna, povrSinska iii pod-
zemna voda, da Ii se radi 0 jednokratnom (grab sample)
iii kontinuiranom uzorkovanju, od lokacije. PovrSinske
vode sadrze znacajno nize koncentracije prirodnih radi-
onuklida nego podzemne iii izvorske vode. Jednokratno
uzorkovanje rnozs podrazumevati uzimanje velikog
uzorka na odredenom mestu u odredeno vreme iii saku-
pljanje manjih uzoraka, od kojih ce se pravitr kompozitni
uzorak na odredeni vremenski period. Za uzorkovanje
eesmenske vode se ne preporucujs kontinuirano uzor-
kovanje pornocu nisko protocne (low flow) pumpe, koje
se rnoze koristiti za uzimanje rezervoarske iii izvorske
vode, jer takav uzorak nije onaj kojikonacno dolazi do
populacije. Transportovanje uzoraka eesmenske vode
do laboratorije je takode problem. Jedan litar uzorka vo-
de rnozs biti dovoljan za screening program, ali za dobi-

340
D. POPOVIC, et al.: METODE ODREDIVANJA URANIJUMA".
janje preciznih podataka 0 sadrzaju radionuklida potre-
bne su velike koliCine vode.Vodu treba zakiseliti jos na
terenu, dda bi se sprecila adsorpcija materijala na zido-
ve suda, Za transport do laboratorije voda se moze kon-
centrisati u adsorpcionim iii [onoizrneniivackirn
kolonama. Cesmenska voda se obicno sakuplja dnevno
u toku nekoliko nedelja. a dnevna kolicina se uparava u
posudi za kompozitni uzorak,
Za uzorkovanje hrane usvojena su dva standardna
pristupa: metod pijacne korpe i metod duplicate uzorka,
Kod "korpa" pristupa, podatak 0 vrsti i koliclni hrane koju
populacija konzumira dobija se od drzavnih instltucija,
uzorci se uzimaju na lokalnoj pijaci i pripremaju kao za
kucnu upotrebu. Kod "duplicate" uzorka, postupak je
slozeni]i: sakuplja se vise kompozitnih uzoraka koji sa-
drzs istu koliCine svake komponente hrane koja se kon-
zumira u toku lstrazivania. Postoje jos dva pristupa u
uzorkovanju hrane: jedan je sakupljanje uzoraka obroka
iz bolnica, skola i drugih javnih institucija. a drugi proce-
na uzete hrane na osnovu analize ukupne dnevne kolici-
ne ekstreta; oba zahtevaju velike kolicine uzoraka da bi
se dobila srednja vrednost sadrzaja iii izdvojio radionu-
klid od interesa.
Uzorci vazduha (istalozeni aerosoli na filter papiru)
se obicno obraduju metodom suvog spaljivanja da SE3
uklone organske materije iz aerosola iii filter substrata.
Pepeo se sipa u platinske iii teflonske posude u koje se
dodaju rastvori saobelezivacirna (tracerima) iii stabilnim
nosacirna radionuklida, pre rastvaranja u azotnoj i HF ki-
selini.
Uzorci vode se uparavaju i koncentrisu uz dodava-
nje azotne iii HCI kiseline. Posude u Kojima je voda do-
neta sa terena se ispiraju kiselinom i sadrza] dodaje u
uzorak da bi se osiguralo da materijal nije ostao na zido-
vima. Uzorci hrane se obraduju metodom suvog iii rno-
krog spaljivanja pomo6u mineralnih kiselina. Uzorci
zernl[ista se suse i mere u nativnom staniu, uzorci vege-
tacije suse na sobnoj temperaturi.
Za proracun transfer faktora tlo-biljke sakupljaju se
uzorci tla i vegetacije. Uzorak biljke se u slucaju kada se
odreduju prirodni, za razliku od proizvedenih radionukli-
da, uzima u zoni korena, pravi se kompozitni uzorak, su-
si i homogenizuje. Prirodni radionuklidi u zsmljistu se
uglavnom odreduju metodom spektrometrije gama zra-
cenja [8,9].
METODE UZORKOVANJA I ODREfllVANJA
SADRZAJA DU U UZORCIMA IZ ZIVOTNE SREDINE
U SAD, gde se program odredivanja DU u uzorci-
ma iz zivotne sredine sistematski sprovodi od sredine
sedamdesetih godina, dye nacionalne institucije anga-
zovans na ovom programu Nacional Institute for Occu-
pational Health (NIOH) i Occupational Safety and Health
Administration Office (OSHAO). izmedu 4 priznate meto-
de za prikup!janje cestica DU iz uzoraka vazduha: ele-
ctrostticka precipitaclja, rastvaranje u impinger rastvoru,
prikup!janje natalozenih cestica prasine u staklene posu-
Hem. indo 55 (7-8) 339-345 (2001)
Tebeie 2. Filtri koje NIOH preporucuje za odrec1ivanje ureni-
jume (restvorljive irekcije)
Table 2. NiOH recommended filters for uranium detection
(soluble fraction)
Oset- Zapre-
Meta- Brzina Vreme
Tip filtra Ijivast mina
da 3 (L/min) (h)
(mg/m (L)
FLT225-5
fluores-
Ester-celuiaza 2 960 2000 8
cencija
317/0.8 mm
FLT225-5 NNA 0.05 960 200 8
de i filtracija velikih zapremina vazduha, preporucuiu ovu
poslednju zbog "jsdnostavnosti, niske cene i cinjenice
da se nakupljeni materijal obicno rnoze meriti direktno".
Cestice se skupljaju pumpama velike zapremine sa filtri-
ma od celuloze. ester - celuloze iii fiberglasa (Tabela 2)
[10].
Proces uzimanja uzoraka vazduha je automatizo-
van. a vreme uzorkovanja zavisi od metode. Ako je kon-
centracija suspendovanih cestica 10 rnm/m" (vrlo cist
vazduh), a sadrza] prirodnog uranijuma u tlu 2 Ilg/g, pre-
3
porucuie se uzimanje uzorka zapremine 2x20- Ilg/h DU.
Ako je nivo detekcije 0.25 mg DU, postupak uzorkovanja
dovoljan za detekciju DU je 125 h. Medutim. za odredi-
vanje varijacija fona na datoj lokaciji potreban je period
pred-uzorkovanja u duzini od najmanje dye nedelje. U
svakom slucaju, cak i za uzorke u Kojima se ocekuja sa-
drza] DU iznad 10 Ilg/m3. preporucuie se najmanje 2 ne-
delje uzorkovanja,
Uzorkovanje zernljista je uglavnom povrSinsko, na
1 m2 , metodom slucajnoq uzorka (random sampling),
pri csmu treba imati u vidu da koncentracije uranijuma
mogu biti u slrokorn opsegu vrednosti. Uzorak se susi,
mrvi, melje i prosejava i dalje obraduje zavisno od anal i-
ticke metode, Suvo spaljivanje se preporucuje u slucaju
uzoraka velikih zaprernlna, inace se praporucuie i vlazno
spaljivanje, Posto se kod vlaznoq spaljivanja dobija uzo-
rak rastvoren u rastvoru, lakss je izvrsiti kalibraciju po-
mocu standardnih referentnih materijala poznate ken-
centracije. Za vlazo spaljivanje prsporucuju se azotna iii
perhlorna kiselina.
Ima vise metoda za odredivanje uranijuma (DU):
atomska apsorpciona spektrometrija AAS. emisiona in-
dukovana plasma spektrometrija ICPS. x ray fluorimetrija
XRF, neutronska aktivaciona analiza NNA, masena spek-
trometrija MS, Sve ove metode se mogu automatizovati,
specificne su i veoma osetljive. Za rutinske analize pre-
porucuje se AAS (graphite furnace AA spectrometry) iii
XRF, a kao metoda za kontrolu kvaliteta NNA na svakih
10-1000 uzoraka. NNA se preporucuja za precizna me-
renja sadrza]a DU u vazduhu, jer ne zahteva posebnu
pripremu uzoraka peste se filtri direktno analiziraju. Ipak,
peste je metoda skupa i ponekad treba cekati i do 6 ne-
delja da se smanji aktivnost uzorka, za rutinske analize i
341
D. POPOVIC, et al.: METODE ODREDIVANJA URANIJUMA. ..
Tebete 3. Metode odreaivanja urenljume (OU) u uzoroime iz iivotne sredine
Table 3. Methods applied for depleted uranium determination in environmental samples
Metoda Speclficnost Osetljivost (f.lg/ml)
30 (30 ppm flame)
AAS visoka
0.09 graphite furnace
Alfa spektro visoka, za izotopsko
- metrija odredivanje
ICPS visoka
ICPS/MS visoka
visoka, za izotopsko
MS
odredivanje
visoka, za izotopski
NNA
stav
nespsclflcna
Polarografija
Fell interferuje sa DU
Termalna MS (problem
visoko
priprema uzoraka)
XRF* naspecificna
*Zahteva eliminaciju jedinjenja koja mogu da interferuju sa DU spektrom; zato neophodan monohromski izvor -laser da smanji interfer-
enciju i ornoqucl automatizaciju sistema.
u ovom slucaju se prsporucuiu ICPS iii XRF, sa NNA kao
QC metodom (10, 11, 12).
Laserska XRF se posebno prsporucuie za odrsdl-
vanje sadrzaja uranijuma (DU) u vodi, gde se rnoze pos-
tiel osetljivost od 5 ng/1. Kod svih pomenutih metoda
najprostija procena donje granice detekcije LLD jeste
dye standardne varijacije vrednosti (od broja) fona.
Za odredivarj]a sadrzaja DU u zernljistu, za kon-
centracije reda vsliclne Bq/kg, kao i za odreaivanje sa-
drZaja prirodnog uranijuma u zem'jistu najceSee se
koristi standardna metoda spektrometrije gama zrace-
nja, koje je visoko specificna i ne zahteva posebnu pri-
premu uzoraka, ali zahteva preciznu kalibraciju pornocu
standardnih referentnih materijala [12,13].
ODRE£>IVANJE DU U UZORCIMA lKlVA I ORGANA
Merenje koncentracije radionuklida u organima i
tkivima je jos uvek najbolja os nova za procenu unutra-
snje doze, jer iako postoji znatan napredak u modelira-
nju procesa depozicije radionuklida u telu u slucaju
profesionalnog izlaganja, malo je podataka za modelira-
nje procene doze populacije od hronicnoq izlaganja rna-
lim dozama zracenja i za to je neophodna analiza
sadrzaja radionuklida u pojedinim organima. U ovoj
oblasti rnadutim, osim etickih i kulturnih problema, pos-
toje i druge nepoznanice. Naime, teSko je utvrditi cinjeni-
ce koje su uticale na sadrza] radionuklida u telu: vreme
provedeno na datoj lokaciji, nacin zivota, pusacke navi-
ke. Godista donatora je obicno u uskom opsegu, izme-
au 15 i 60 godina. Malo je zena donatora. To sve utica
na pouzdanost rezultata [1,3].
Za proucavanis inkorporacije radionuklida u telu,
meka tkiva (pluca, jetra, bubrezi) su od najvecsq intere-
342
Hem. indo 55 (7-8) 339-345 (2001)
Reproducibilnost Primen Ijivost
zavisi od metode wet
univerzalna
spaljivanja
100 " "
0.03 " "
0.001-0.01 1-2% "
zavisi od metode
0.03 ng/m 3 skupa
tecnog spaljivanja
2x10-1O 4% univerzalna, skupa
100-400 3% univerzalna
zavisi od metode
0.001-0.01 univerzalna
tscnoq spaljivanja
0.02 " univerzalna
sa. Pluca zadrzavaju inhalirane cestice i nerastvorni rna-
terijal koji se preko Iimfe, gde se delirnicno rastvara, pre-
nosi putem krvi u druge organe. Jetra je osnov.ni organ
za detoksikaciju i glavno mesto depozicije za mnoge ra-
dionuklide. Produkti metabolizma prolaze i mogu se de-
ponovati u bubregu u toku procesa eliminacije. Drugo
glavno mesto depozicije jesu kosti. U svim ovim organi-
ma, depozicija msdutirn, ne daje odmah homogenu ras-
podelu. Zbog toga, da bi se dobila bolja statistika, treba
analizirati sto vsci uzorak. Ima mnogo teskoca u odredi-
vanju tezine izvadenih organa, mineralizovana kost sa-
drZi kostanu srZ koja se ne mozs odvojiti, itd. Sredstva
prezervacije (formaldehid) treba izbegavati, uzorke koji
se ne analiziraju odmah treba zamrznuti, tezinupepela
uzorka trebapazlllvo odrediti, a ako se analizira samo
dec uzorka, ceo uzorak treba rastvoriti zbog homoge-
nosti, pri csmu sagorele kosti treba homogenizovati pre
rastvaranja.
Standardno, za procenu izlaganja populacije pu-
tem inhalacije iii ingestije, uzimaju se uzorci urina i to u
toku 24h iii on the spot. Za fragmente koji su uneti u telo
potrebno je whole body scanning, u slucajevlrna autop-
sije uzimaju se uzorci kostiju i tkiva. lzluclvanja DU u uri-
nu ima dye faze: 70-86% se lzluci u prva 24 casa,
ostatak za tri meseca [1,3,13].
Kao sto smo ranije videli za odredivanjs uranijuma
irna dosta metoda, ali nalveci broj laboratorija nema svu
potrebnu instrumentaciju, a ni sve metode nisu podje-
dnako osetljive. Metode koje su obicno dostupne radi-
ohemijskim laboratorijama za odredivanje nivoa
uranijuma u zlvotno] sredini sa X ray fluorometrija, laser-
induced fluorescentna spektrometrija i alfa spektro-
metrija.
D. POPOVIC, et al.: METODE ODREDIVANJA URANIJUMA. ..
Klasican fluorometrijski metod odredivanja uraniju-
ma kojim je 60-ih godina u naivecern broju slucajeva
odredivan sadrzan uranijuma u uzorcima iz zlvotne sre-
dine i bioloskirn uzorcima, daje pouzdane rezultate ako
se postupak kalibracije pazllivo izvodi. Na tacnost rezul-
tata utica i quenching efekat. Fluorometrijski instrument
treba da ima LLD od 10 ng U pri 95% granici pouzda-
nosti. Ova vrednost se dobija iz vrednosti fona instru-
menta i srednje vrednosti blank uzorka dobijene
metodom hemijske koncentracije. Metoda ima tu pogo-
dnost sto je instrumentacija stabilna u dugom vremen-
skom periodu. Metoda daje samo podatke 0 masi
U-238 u uzorku i ekstrapolacija na ukupnu aktivnost pri-
rodnog 234,235U je nepouzdana.
Laser-indukovana fluorescentna spektrometrija je
usavrsena varijacija fluorimetrijske metode. Laserski zrak
prolazi kroz tscni uzorak rastvoren u fluoru, uranijum u
uzorku apsorbuje lasersku svetlost i emituje svetlost na
drugoj talasnoj duzini. LLD metode je 0.1 ng, ali su pro-
blemi zbog quenching efekta isti, uz dodatni problem
oqranicenosti life-time lasera (oko 1000 h). Danas se
uranijum odreduje u bloloskim i geoloskim materijalima
pornocu metoda NAA i ICPS/MS. Osetljivost ovih meto-
da je reda vellclna 1 ng.
Alfa spektrometrijska merenja radiohemijski obra-
denih uzoraka se obicno koriste za merenje izotopa ura-
nijuma i torijuma, a LLD pri granici 95% pouzdanosti
lznosi 1-2 mBq za najveci broj natrica.
HASL-300 preporucuje fluorimetrijsko odredivanje
uranijuma u urinu i drugim bioloskirn materijalima (grani-
ca detekcije 1-10 J..lg/L zbog background florescencije;
za koncentracije iznad 1000 J..lg prsporucuie se razblazi-
vanje) [5].
PREZENTACIJA REZULTATA
U opstam slucaju, u slucaju aerosola, vode iii tla,
rezultati se tu daju u jedinicama aktivnosti (Bq) radionu-
klida po m3 vazduha, litru vode iii kg suve mase. U slu-
eaju hrane iii mekog tkiva, izraiavanje rezultata u
jedinicama po suvoj masi iii pepelu rnozs da bude pro-
blernaticno jer zbog razlika u uslovima izvodenja pos-
tupka spaljivanja, cesto nije rnoquce uporediti rezultate.
Stoga ih treba izraziti u jedinicama aktivnosti po kg sve-
zeg iii suvog uzorka. Slieno, u slucaju odredivanja radi-
onuklida u kostima, rezultat je najbolje izraziti po kg
pepela iii wet weight, iii kao aktivnost po kg nekog stab iI-
nog elementa, najcesce Ca. Ovaj pristup je koristan i
kod uzorka hrane [1,3].
Metodologija QA i QC zahteva i precizno opisiva-
nje proracuna i vrste greske: kod pojedinacnoq merenja
treba navesti da li greska predstavlja jednu iii dve stan-
dardne devijacije Puasonove greske, u ponovljenim me-
renjima obicno se koristi normalna iii Gausijanska
greska. Cesto se daje i ukupna nesigurnost merenja. Na
gresku utlcu razllciti parametri koji uticu na merenje (po-
luzivoti radionuklida, merna nesigurnost standarda), ali
nazalost, autori najcesce ne navode izvore ovih gresaka.
Hem. indo 55 (7-8) 339-345 (2001)
Ako se izuzme greska koje potice od izbora uzorka koji
treba da predstavi populaciju iii neku fazu zivotns sredi-
ne, naiveca greska u merenjima niskih aktivnosti u uzori-
cima iz zlvotns sredine jeste Puasonova greska merenja
(registrovanje tragova alfa cestica u razlicitim materijali-
rna iii odbroj impulsa iz detekcionog sistema). Medutim,
izvor greske jeste i uvodenje faktora korekcije pri prelazi
sa brzine brojanja na aktivnost: to su faktori korekcije za
samoapsorpciju, samorasejanje, geometriju, apsorpciju
u vazduhu, efikasnost detekcije, posebno kod tankih
uzoraka za merenje alfa aktivnosti (na primer, da bi ko-
rekcija za samoapsorpciju bila ispod 1%, debljina izvora
treba da je manja od 1% od prosecncq dometa alfa ces-
tica, odnosno povrSinska gustina uzorka treba da bude
ispod 100 J..lg/cm 2) , itd.
Kod uzoraka iz zivotne sredine, kada se radi 0 me-
renjima niskih aktivnosti, greske merenja rnoze biti i do
100%, ako se radi 0 spektrometriji gama zracenja. na
gresku posebno uticu varijacije fona i kalibracije na efi-
kasnost, odnosno korlscen]e neadekvatnih referentnih
izvora za kalibraciju [13,14].
PODACINEOPHODNIZAPOSTAVKU
BIOKINETlCKIH MODELA I PROCENU RIZIKA
Podaci 0 vslicini odnosno aercdinarnickom precni-
ku csstica - nosaca radionuklida su neophodni za pro-
cenu rizika. Zbog velike specificne gustine, dijametar
eestica uranijum dioksida rnoze biti u opsegu 0,5-1 urn,
a to su eestice koje se mogu preneti na rastojanju i do
stotinu kilometara, ali mogu i da koaqulisu sa vecim css-
ticama i istalozs se na manjim rastojanjima. Za razliku
od Zalivskog rata, gde su csstics DU bile resuspendova-
ne sa peskom, rnoze se pretpostaviti da su se na naSem
terenu one istalozile na povrSini tla, vode i vegetacije ne-
posredno u blizini mesta udara. Ovo ukazuje na potrebu
ispitivanja bioindikatorskih biljnih vrsta [14,15].
Znacajnost dobijanja analitickih postupaka sa naj-
manjom mernom neslqurnoscu sagledava se u pravoj
meri tek pri postavci biokinetlcklh modela, koji sluzs za
procenu doze od radionuklida unetih u organizam bilja-
ka, zivotinja iii coveka. Pri postavci biokinstickih modela
kod covska, treba uzeti u obzir fizioloske razlike: najno-
vija istraiivanja pokazuju da stepen izlucivan]a putem
urina i fecesa plutonijuma, uranijuma i americijuma je ve-
ci kod zena nego kod rnuskaraca [16]. Pri proceni rizika
od malih doza ne treba zanemariti Petkau efekat [17],
kojim je utvrdeno da je pri brzini doze od 0,26 Gy/min za
destrukciju celijske membrane potrebno 35Gy, dok se
pri brzini doze od 0.0001 Gy/min isti efekat postize sa
samo 0.007 Gy zbog proizvodnje slobodnog radikala 02
i vecs verovatnoce njegove reakcije sa zidom celije, Dru-
gi rnoquci efekat negativnog delovanja niskih doza je
smanjenje broja monocita i do 80%, sto treba da bude
jedan od bitnih parametara u buducim epldsrniolosklm
studijama, jer smanjenje broja monocita smanjuje irnuni-
tet celije, Neki rezultati istrazivania posledica nesrecs u
Cernobilu potvrduju ove efekte [18].
343
 D. POPOVIC, et al.: METODE ODRE£lIVANJA URANIJUMA...
Podaci koji mogu biti korisni za proeenu rizika od
munieije sa DU jesu neki dostupni rezultati testiranja ove
munieije u SAD, koji se mogu naci u literaturi [10]. Od
pocstka sedamdesetih godina u SAD postoje brojni poll-
goni tzv. testing grounds for DU amunition, kao sto su
Los Alamos Naeionalna laboratorija u Novom Meksiku,
US Armi Balistie Research Laboratory u Nevadi, Yuma
Proving Ground u Arizoni, Jefferson Proving Ground u
Indijani, Camp Graying u Minesoti i mnogi drugi, od ko-
jih su mnogi na poljoprivrednom zemljistu, Neki od ovih
rezultata ukazuju da transport vetrom nije najznacajni]
faktor u uklanjanju DU sa mesta udara i da su najvscs
koneentracije DU nadene u suspendovanim sedimenti-
ma u tekucirn vodama (52 mg/kg). U proseku, 4-12%
DU ostaje u povrSinskom sloju do 1 em, a koneentraeija
se eksponencijalno smanjuje do dubine od 15-20 em.
Podaei sa poligona u Aberdinu i Jumi pokazuju da se
DU sa mesta udara pre svega prenosi vodom, ali nedos-
taju preeizni podaci 0 konfiguraciji terena, dok rezultati
istrazivar[a na poligonu Eglin Air Force Base, na Floridi,
govore da je na mestu udara ostalo cak preko 90% DU.
Sva istrazivanja potvrduju afinitet vezivanja uranijuma za
male cestics i znatno vacs koneentraeije i do tri reda ve-
licine. u glinovitom u odnosu na druge vrste zernljista.
Proracun rizika od naknadno unetog uranijuma
(DU) zasniva se na referentnim vrednostima srednjeg
godisnjeg urosenia uranijuma putem hrane i vazduha i
referentnim vrednostima aktivnosti prirodnih radionukli-
da u hrani i vazduhu (UNCEAR87). Projekat WISE je za
potrebe obrazovanja, napravio i elektronski Uranium Ra-
diation Individual Dose Calculator, koji dosta dobro uka-
zuje na svu slozanost postupka proeene doze i brojnost
relevantnih parametara [19].
Na razvoju biokinetlckih modela za uranijum radi
se vee vise od cetiri deeenije, a najnovija verzija modela
pradlozena od strane ICRP 1995. godine [20], pociva na
kinetici I reda i ima znacajno vscl broj feedback veza
izmedu kompartmana (slika 1). Model ima prednost i to-
me sto ornoqucava proracun doze ne samo za kriticni
organ, vee i za druge lzlozene organe i tkiva (slika 2)
[21,22].
Slika 1. Model predloien ad ICAP [20]
Figure 1. Model proposed by ICAP [20]
344
Hem. indo 55 (7-8) 339-345 (2001)
Slika 2. Prorecun doze zracenja ne osnovu ICAP modela
Figure 2. Irradiation dose calculation based on the ICAP model
L1TERATURA
[1] Fissenne, I.M. Long lived radionuclides in the environ-
ment, in food and in human beings U "Final Report from
the Vth Int. Symp of the Natural Radiation Environment.
CEC, EUR 14411,187-261, Luxembourg, 1999.
[2] Popovic, D., Durie, G., Todorovic, D. Possible Impacts of
DU Ammunition on Health Environment, Danube Newslet-
ters No.7, 2001.
[3] Kathren, R.L., Radioactivity in the Environment: Sources,
Distribution and Surveillance, Harvard Academic Publ.,
GmbH, Amsterdam, 1984.
[4] Harley, N.H., et al. Depleted Uranium, National Defence
Researc Institute Rand Series, vol. 7, Santa Monica, USA,
1999.
[5] EML Procedures Manuel HASL-300, US Dept. of Energy, .
New York 1993.
[6] £luric, G., Popovic, D., Todorovic, D., Ajtic, J. Metroloskl
problemi odredivanja aktivnosti u uzorcima iz zivotne sre-
dine. Simpozijum 0 merenjima i mernoj oporemi, SANU i
SZMDM, Beograd, Zbornik radova 11/743,1998.
[7] Draqanlc. I. (ured.). Radioaktivni izotopi i zracenja. IBK
Vinca, Beograd, 1985.
[8] Durie, G., Popovic, D. Uranijum u zivotnoj sredini. Chemi-
cal Industry, Beograd, 54(2), 50-52, 2000.
[9] Spasic-doklc, V., Popovic, D., £luric, G., Kandic, A., Ajtic,
J. Merenja aktivnosti u uzorcima iz zivotne sredine: Anali-
za podataka iz upitnika 0 tehnicklm karakteristikama meri-
la i uslovima merenja aktivnosti, Simpozijum 0 merenjima i
mernoj opremi SANU i SZMDM, Beograd, Zbornik radova
11/735-742,1999.
[10] Camins, I., Smith, J.H. Analysis of Berylum and DU: An
Overview of Detection Methods in Aerosols and Soils,
UCID-21400, 1998.
[11] Zajic, V. Review of radioactivity, military use and health
effects of depleted uranium. www.zajic.
[12] Durie, G., Popovic, D. Environmental Damage Assessment
Caused by the Use of the Depleted Uranium (DU) Ammu-
nition. U "Environmental Impacts of the NATO War In
Yugoslavia - An Independent Experts Report, 103-116,
Ecocenter, Beograd, 1999.
[13] Durlc, G., Popovic, D. Problemi kontrole radionuklida u zi-
votnoj sredini, Zbornik radova XIX simpozijuma JDZZ, Go-
lubac, 161-170, 1997.
[14] Smelcerovic, M., Durie, G., Popovic, D. On sistematic and
statistics errors in radionuclides mass activity estimation.
 D. POPOVIC, et al.: METODE ODREDIVANJA URANIJUMA. .. Hem. indo 55 (7-8) 339-345 (2001)

U "Radiation Protection - Selected Topics. IBKVinca, 476- [17] Greab, R. The Petkau Effect, Revised Edition, 1990. ISNB,
481.1989. Hill Publ., New York, 1994.

[15] Vukmirovic, Z. Release of hazardous, toxic and cancero-
genic substances into the atmosphere during warfare in
Yugoslavia and an assessment of their invironmental im-
pacts. U "Environmental Impacts of the NATO War In
Yugoslavia - An Independent Experts Report, 87-102,
Ecocenter, Beograd, 1999.
[18] Burlakova, E.B., Consequences of the Chernobyl catastro-
phe: human health. Sci. Council of Russian Radiobiologi-.
cal Academy, Moscow, 1996.
[19] WISE uranium project, www.antenna.nl/wise/uranium
[20] ICRP Publication 71, Ann ICRP25(3/4), Oxford, 1995.

[16] Taylor, D.M. Gender Specific Differences in the Biokinetics [21] Boecker B.B., Development and Use of Biokinetics Mod-
of Pu and Other Actinides. Radiat. Protect. Dosimetry, 79 els For Incorporated Radionuclides, Radiat. Protect.
(1-4) (1998) 359-362. Dosimetry 79 (1-2) (1998) 223-228.

SUMMARY

URANIUM IN THE ENVIRONMENT - METHODS OF DETECTION AND DATA EVALUATION

(Review paper)

Dragana Popovic", Gordana Eluric2

1 Department of Physics
and Biophysics, Faculty of Veterinary Medicine, University of Belgrade
2 AAEN, Belgrade

The paper considers methods and procedures of uranium (DU) determination Key words: Uranium • Environ-
in environmental samples: sampling and sampling preparation procedures ment • Detection • Risk assess-
(environmental samples, human tissue samples), methods of detection ment • Quality Assessment and
(gamma spectrometry, emission spectrometry, X-ray fluorimetry, atomic ab- Quality Control.
sorption spectrometry, neutron activation analysis) and data presentation. K1jucne reel: Uranijum • Zivotna
Sources of errors and Quality Assurance and Quality Control procedures are sredina • Procena rizika • Metod
criticaly reviewed, specially in the context of data evaluation and envi- detekcije • Kontrola kvaliteta.
ronemntal risk assessment from DU ammunition used during the NATO at-
tacks in Yugoslavia, in 1999.

345