https://plagiarism-detector.

com 1/13

Plagiarism Detector v. 2118 - Originality Report 01/07/2023 14:53:17

Analyzed document: UML alati za modelovanje IS.docx Licensed to: Radovan Vladisavljević
Comparison Preset: Rewrite Detected language: Hr
Check type: Internet Check
TEE and encoding: DocX n/a

Detailed document body analysis:

Relation chart:

Distribution graph:

Top sources of plagiarism: 29

20% 1508 1. https://eprints.qut.edu.au/4743/1/4743.pdf

17% 1032 2. https://pdfcoffee.com/seminarski-rad-razvoj-informacionih-sistema-cosic-milan-pdf-free.html

17% 1032 3. https://pdfcoffee.com/download/seminarski-rad-razvoj-informacionih-sistema-cosic-milan-pdf-
free.html

Processed resources details: 344 - Ok / 15 - Failed

Important notes:
Wikipedia: Google Books: Ghostwriting services: Anti-cheating:

Wiki Detected! [not detected] [not detected] [not detected]

UACE: UniCode Anti-Cheat Engine report:
1. Status: Analyzer On Normalizer On character similarity set to 100%
2. Detected UniCode contamination percent:0% with limit of: 4%
3. Document not normalized: percent not reached 5%
4. All suspicious symbols will be marked in purple color:Abcd...
5. Invisible symbols found: 0

Assessment recommendation:
No special action is required. Document is Ok.

Alphabet stats and symbol analyzes:

UACE does not support the doc language! UACE logics skipped!
https://plagiarism-detector.com 2/13
Active References (Urls Extracted from the Document):
No URLs detected

Excluded Urls:
No URLs detected

Included Urls:
No URLs detected
https://plagiarism-detector.com 3/13
Detailed document analysis:
BOSNA I HERCEGOVINA REPUBLIKA SRPSKA VISOKA ŠKOLA ZA EKONOMIJU I INFORMATIKU
PRIJEDOR - SEMINARSKI RAD – PREDMET: UPRAVLJANJE PROJEKTIMA TEMA: UML ALATI ZA
MODELOVANJE IS Mentor:Student: Prof. dr Radovan VladisavljevićVladimir Anđić Prijedor, 2023.
godine SADRŽAJ UVOD3 1.POJAM INFORMACIONOG SISTEMA5 1.1.Resursi informacionih sistema7
1.2.Integracija informacionih sistema9 2.OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE (OOP)11
3.MODELIRANJE U RAZVOJU INFORMACIJSKIH SISTEMA I UML EVOLUCIJA13 4.OSNOVNI ASPEKTI
UML-A14 5.UML JEZIK ZA MODELIRANJE SISTEMA I SOFTVERSKE ARHITEKTURE16 5.1.Arhitektonski
pogledi i stilovi u UML-u16 5.2.Pristupi arhitektonskom modeliranju korištenjem UML-a17 5.3.Faza
arhitekture procesa razvoja zasnovanog na modelu18 6.METODE ARHITEKTURE20 6.1.Pokrenuti
artefakti20 6.2.Vođen domenom20 6.3.Pattern Driven21 6.4.Vođen slučajem upotrebe22
7.MODELOVANJE U UML23 7.1.Dijagram slučaja upotrebe24 7.2.Dijagram aktivnosti25
7.3.Dijagram klasa27 8.MODELIRANJE INFORMACIONIH SISTEMA U UML-u29 9.ZAKLJUČAK31
LITERATURA32 UVOD
Plagiarism detected: 0.72% https://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat22111.pd… + 5 id: 1
resources!
Unified Modeling Language (UML) je jezik za specifikaciju, vizualizaciju, konstruisanje i
dokumentovanje artefakata softverskih sistema, kao i za poslovno modeliranje i druge
nesoftverske sisteme. UML predstavlja kolekciju najboljih inženjerskih praksi koje su se pokazale
uspješnim u modeliranju velikih i složenih sistema. Unified Modeling Language (UML) je jezik za
specificiranje,
konstruisanje, vizualizaciju i dokumentovanje artefakata softversko intenzivnog sistema. Prvo i
najvažnije, Unified Modeling Language spaja koncepte Booch, OMT i OOSE. Rezultat je jedinstven,
uobičajen i široko upotrebljiv jezik modeliranja za korisnike ovih i drugih metoda. Drugo, Unified
Modeling Language otvara okvir onoga što se može uraditi sa postojećim metodama. Kao primjer,
autori UML-a ciljali su na modeliranje istovremenih, distribuiranih sistema kako bi osigurali da se
UML adekvatno bavi ovim domenima. Treće, Unified Modeling Language fokusira se na
standardni jezik modeliranja, a ne na standardni proces. Iako se UML mora primijeniti u kontekstu
procesa, naše iskustvo je da različite organizacije i problemske domene zahtijevaju različite
procese. (Na primjer, proces razvoja skupljanog softvera je interesantan, ali se izgradnja
skupljajućeg softvera uvelike razlikuje od izgradnje avionskih sistema u stvarnom vremenu od
kojih zavise životi.) Stoga su se napori koncentrisali prvo na zajednički zajednički program.
metamodel (koji objedinjuje semantiku) i drugi na zajedničkoj notaciji (koji obezbeđuje ljudsko
predstavljanje ove semantike). Autori UML-a promovišu razvojni proces koji je vođen slučajem
upotrebe, orijentisan na arhitekturu, iterativan i inkrementalan. UML specificira jezik modeliranja
koji uključuje konsenzus objektno orijentirane zajednice o osnovnim konceptima modeliranja.
Omogućava da se odstupanja izraze u smislu njegovih mehanizama proširenja. Unified Modeling
Language pruža sljedeće: Semantika i notacija za rješavanje širokog spektra savremenih
problema modeliranja na direktan i ekonomičan način. Semantika za rješavanje određenih
očekivanih budućih problema modeliranja, posebno vezanih za tehnologiju komponenti,
distribuirano računarstvo, okvire i izvodljivost. Mehanizmi proširivosti tako da pojedinačni projekti
mogu proširiti metamodel za njihovu primjenu uz niske troškove. Ne želimo da korisnici direktno
mijenjaju UML metamodel. Mehanizmi proširivosti tako da se budući pristupi modeliranju mogu
razviti na vrhu UML-a. Semantika za olakšavanje razmjene modela između raznih alata.
Semantika za određivanje interfejsa za spremišta za deljenje i skladištenje artefakata modela. U
radu se govori o modeliranju u razvoju informacionih sistema i UML evoluciji. POJAM
INFORMACIONOG SISTEMA Vrlo teško je odrediti, posebno danas, šta je najbitnije poznavati iz
oblasti informacionih sistema za menadžere, političare i sve druge korisnike informacionih
sistema. Za sve oblike organizovanja preduzeća, opštine, škole, države… je neophodno dobro
poznavati informacione sistema da bi oni mogli da opstanu i napreduju. Informacioni sistemi
mogu pomoći proizvodnim kompanijama da svoje poslovanje jednostavno odvijaju i na udaljenim
područjima, da ponude nove proizvode i servise, da iznova oblikuju poslove i radne tokove, i da
pronađu nove načine vođenja poslova.
Plagiarism detected: 4.69% https://pdfcookie.com/documents/pdfcookie-yl… + 8 id: 2
resources! pojmova u okviru informacionih sistema varira od autora do autora, međutim
Terminologija
većina stručnjaka se slaže u sledećim definicijama: Podatak je kodirana predstava o nekoj
činjenici iz realnog sveta. On je nosilac informacija i služi za tehničko uobličavanje informacija,
kako bi se one mogle sačuvati ili preneti. Pojedinačni podaci sami za sebe nemaju nikakvo
značenje ili ga imaju veoma malo. Informacija je protumačeni podatak o pojavi koju podatak
https://plagiarism-detector.com 4/13
prikazuje. Drugim rečima, informacija je prečišćen, organizovan i obrađen podatak u smislenom
kontekstu. Informacija je resurs koji je kreiran od podataka, da bi koristio menadžmentu pri
donošenju poslovnih odluka. Sposobnost menadžmenta da prikuplja i uopšte upravlja podacima
i informacijama postao je kritičan faktor uspešnosti poslovanja. Znanje se gradi na temelju novih
informacija koje se nadovezuju na postojeće znanje. Različiti ljudi mogu različito interpretirati
informacije u zavisnosti od njihovog znanja. Polazeći od tumačenja pojma sistema, proizilazi
opšta definicija informacionog sistema. Informacioni sistem (IS) se može definisati kao sistem u
kome se veze između objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija.
Osnovu informacionog sistema čini baza podataka kao izvor karakteristika sistema, objekata u
sistemu i njihovih veza. Detaljnije obrazloženje pojma informacionog sistema jeste da
predstavlja uređeni i integrisani skup podataka, procesa, interfejsa, mreža, tehnologija i ljudi
koji su u međusobnoj korelaciji u cilju podrške i poboljšanja svakodnevnih poslovnih operacija i
podrške menadžmentu u rešavanju poslovnih problema, planiranja, upravljanja, predviđanja,
koordinisanja i donošenja odluka. Informacioni sistem treba da bude model realnog sistema u
kome deluje. Ulazi u sistem menjaju stanje sistema, a ova promena se reflektuje na izlaz.
Preslikavanje realnog sistema u informacioni sistem izvodi se postupkom modeliranja realnog
sistema. Za većinu ljudi, sistemi su preveliki i kompleksni da bi se shvatili u celosti, na primer,
inženjeri koji prave automobile kreiraju modele pre nego što naprave nova kola, arhitekte prave
modele zgrada koje projektuju itd. Poslovni informacioni sistemi se ne mogu razumeti bez
modela koji predstavljaju sisteme u njihovoj realnosti.
Plagiarism detected: 2.84% https://www.quality.unze.ba/zbornici/QUALITY%… id: 3

U novoj ekonomiji znanja, primena i upotreba informacionih sistema predstavalja imperativ u

poslovanju jer omogućavaju prikupljanje, čuvanje, obradu infomacija potrebnih za odlučivanje,
povećavaju brzinu poslovnog odlučivanja na srednjim i nižim organizacionim nivoima i doprinose
kvaliteti poslovnog odlučivanja. Informacioni sistem, delujući u okviru preduzeća ostavaruju
komunikaciju sa okolinom ali i unutar vlastitih organzacionih struktura. Implementacija
informacionih sistema u preduzeću predstavlja kombinaciju planiranih procedura i pažljivo
dizajniranih formi sa jedne strane i krajnjeg korisnika, menadžera, koji se služi proizvedenim
izlaznim vrednostima u procesima upravljanja i korištenja raspoloživih resursa. Out-puti (izlazne
vrednosti) informacionih sistema su: ¾ dnevni/rutinski izveštaji ili transakcijski dokumenti
kreirani u skladu sa definisanim proslovnim procesima (platne liste, fakture, narudžbe,
otpremnice itd.), ¾ sažetci izveštaja kreirani u cilju uspešnog upravljanja informacijma (analiza
troškova rada, analiza dnevene, sedmične, mesečne prodaje, dionički izveštaji itd). Postavka
informacionog sistema treba da bude kreirana na način da pruža optimalna rešenja, koja služe
kao svojevrsni orjentir u poslovanju. U situacijma, koje se (očekivano) ponavljaju, te u situacijma
gdje se proces odlučivanja ne menja nego samo njegove ulazne vrednosti, poslovni infomacioni
sistemi su programirani da samostalno donose odluke. Svako preduzeće u skladu sa zakonskom
regulativom koristi definisanu vrstu informacionih sistema.
Plagiarism detected: 12.89%https://pdfcoffee.com/seminarski-rad-razvoj-in… + 5 id: 4
resources!
Resursi informacionih sistema Informacioni sistem je sociotehnički sistem koji upotrebljava,
organizuje i efektivno i efikasno koristi određene resurse. Resursi informacionog sistema su:
ljudski resursi, hardverski resursi, softverski resursi, resursi podataka i resursi računarskih
mreža. Ljudski resursi su neophodni za funkcionisanje informacionih sistema. IT specijalisti i
krajnji korisnici informacionih sistema čine ljudske resurse. IT specijalisti su ljudi koji razvijaju,
implementiraju, ocenjuju i održavaju informacione sisteme. Ljudski resursi su organizovani u IC
(Informacionom centru) i zavisno od dimenzija organizacione strukture IC, a pre svega od podele
rada, mogu biti: projektanti informacionih sistema, sistem analitičari, programeri, administratori
baza podataka, softver inženjeri, specijalisti za hardver i mreže, operateri i drugi. Stručnjaci ovih
profila vrše određene poslove, izvršavaju konkretne radne zadatke. Krajnji korisnici su ljudi koji
koriste informacioni sistem i njegove informacione produkte u svakidašnjem radu. To mogu biti
menadžeri, analitičari, inženjeri, istraživači, komercijalisti, računovođe, tehničko osoblje i drugi.
Većina zaposlenih u organizaciji su krajnji korisnici informacionog sistema. U hardverske resurse
spadaju celokupni računarski resursi koji tehnički podržavaju rad informacionog sistema.
Računarski sistemi: serveri baza podataka (veliki i računari opšte namene), serveri aplikacija
(mini računari), radne stanice (mikro računari), periferne jedinice (štampači, tastature, monitori,
magnetni i optički čitači i drugi), elektromagnetni mediji za smeštaj podataka (diskovi, diskete,
optički diskovi, magnetne trake), zajedno čine integralnu tehničku podršku i hardverski resurs
informacionih sistema. Softverski resursi uključuju sve vrste programskih instrukcija i procedura.
https://plagiarism-detector.com 5/13
Operativni sistemi, programi prevodioci, sistemi za upravljanje bazama podataka, statistički
paketi, OLAP softver i mnogi korisnički programi (aplikativni softver) predstavljaju resurs
informacionih sistema od ogromnog značaja i značajnu intelektualnu investiciju organizacije. Niz
procedura koje upućuju korisnika kako da koristi svoj IS, su takođe značajan softverski resurs.
Podaci, informacije i znanje su resurs ne samo IS, nego i organizacije, podjednako važan kao i
drugi resursi. Ovaj resurs se često organizuje u bazama podataka (podaci i informacije),
dimenzionalnim bazama podataka u Data Warehouse (ekstrahirani i agregirani podaci i
informacije), bazama znanja, Knowledge Warehouse i dr. Resursi računarskih mreža, lokalnih i
globalnih, sa aktivnom i pasivnom mrežnom opremom, uređajima i instalacijama, su okosnica
telekomunikacionog podsistema informacionog sistema. Telekomunikacione mreže, kao što su
intranet, ekstranet i Internet, su postale neminovnost uspešnog funkcionisanja organizacije i
integralnih informacionih sistema. Ovi resursi uključuju: a) komunikacione medije, kao što su
koaksijalni kablovi, fiber-optički kablovi, mikrotalasni sistemi, satelitski komunikacioni sistemi i
drugi, b) mrežnu opremu: ruteri, svičevi, modemi, habovi, razne vrste priključaka i druga mrežna
oprema, i c) komunikacioni kontrolni softver. Ljudski resursi su neophodni za funkcionisanje
informacionih sistema. IT specijalisti i krajnji korisnici IS čine ljudske resurse. IT specijalisti su
ljudi koji razvijaju, implementiraju, ocenjuju i održavaju IS. Ljudski resursi su organizovani u IC
(Informacionom centru) i zavisno od dimenzija organizacione strukture IC, a pre svega od podele
rada, mogu biti: projektanti informacionih sistema, sistem analitičari, programeri, administratori
baza podataka, softver inženjeri, specijalisti za hardver i mreže, operateri i drugi. Stručnjaci ovih
profila vrše odreñene poslove, izvršavaju konkretne radne zadatke. Krajnji korisnici su ljudi koji
koriste informacioni sistem i njegove informacione produkte u svakidašnjem radu. To mogu biti
menadžeri, analitičari, inženjeri, istraživači, komercijalisti, računovoñe, tehničko osoblje i drugi.
Većina zaposlenih u organizaciji su krajnji korisnici informacionog sistema. U hardverske resurse
spadaju celokupni računarski resursi koji tehnički podržavaju rad informacionog sistema.
Računarski sistemi: serveri baza podataka (veliki i računari opšte namene), serveri aplikacija
(mini računari), radne stanice (mikro računari), periferne jedinice (štampači, tastature, monitori,
magnetni i optički čitači i drugi), elektromagnetni mediji za smeštaj podataka (diskovi, diskete,
optički diskovi, magnetne trake), zajedno čine integralnu tehničku podršku i hardverski resurs
informacionih sistema. Softverski resursi uključuju sve vrste programskih instrukcija i procedura.
Operativni sistemi, programi prevodioci, sistemi za upravljanje bazama podataka, statistički
paketi, OLAP softver i mnogi korisnički programi (aplikativni softver) predstavljaju resurs
informacionih sistema od ogromnog značaja i značajnu intelektualnu investiciju organizacije. Niz
procedura koje upućuju korisnika kako da koristi svoj IS, su takoñe značajan softverski resurs.
Podaci, informacije i znanje su resurs ne samo IS, nego i organizacije, podjednako važan kao i
drugi resursi. Ovaj resurs se često organizuje u bazama podataka (podaci i informacije),
dimenzionalnim bazama podataka u Data Warehouse (ekstrahirani i agregirani podaci i
informacije), bazama znanja, Knowledge Warehouse i dr. Resursi računarskih mreža, lokalnih i
globalnih, sa aktivnom i pasivnom mrežnom opremom, ureñajima i instalacijama, su okosnica
telekomunikacionog podsistema informacionog sistema. Telekomunikacione mreže, kao što su
intranet, ekstranet i internet, su postale neminovnost uspešnog funkcionisanja organizacije i
integralnih informacionih sistema. Ovi resursi uključuju: komunikacione medije, kao što su
koaksijalni kablovi, fiber-optički kablovi, mikrotalasni sistemi, satelitski komunikacioni sistemi i
drugi, mrežnu opremu: ruteri, svičevi, modemi, habovi, razne vrste priključaka i druga mrežna
oprema, i komunikacioni kontrolni softver. Integracija informacionih sistema Informacioni sistem
organizacije treba da je integralan, da integriše sve funkcije, procese i sve vrste informacionih
sistema. Integracija se postiže, pre svega, kroz kompozitni ili cross/function sistem, koji daje
potporu svim poslovnim funkcijama, procesima, aktivnostima, operacijama i podržava
odlučivanje svih nivoa menadžmenta i koji ima integrisane informacione resurse koje koriste sve
aplikacije i korisnici. Mnogi autori smatraju da akronim manadžment informacionih sistema
uključuje sve navedene vrste informacionih sistema. Međutim, prema nekim shvatanjima sve
osnovne vrste informacionih sistema i oblasti primene IT predstavljaju zaista jedan celoviti
sistem - informacioni sistem zasnovan na računaru (Computer-Based Information System -
CBIS). CBIS se u tom kontekstu koristi kao „kišobran“ za sve vrste informacionih sistema
podržavanih informatičkim tehnologijama.
Plagiarism detected: 2.47% https://pdfcoffee.com/seminarski-rad-razvoj-in… + 5 id: 5
resources!
Uvek se postavlja pitanje: kako, koliko široko i čvrsto sistem treba integrisati? Odluku o stepenu
integracije bi trebalo zasnivati na jasnim kriterijumima i preciznim merama integracije.
Najvažnije je u inegracionom konceptu postići efektivan i efikasan tok podataka i informacija
https://plagiarism-detector.com 6/13
izmeñu pojedinih sistema. Integracija je kompleksan proces, prouzrokuje značajne troškove,
zahteva vreme i znanje, i ima svoje, ne male, troškove operativnog funkcionisanja. Svaka
organizacija mora imati svoj pogled na integraciju, i ne postoji „tačan nivo“ integracije koji se
može preporučiti. Drugo pitanje se tiče života i smrti informacionog sistema. Koristeći se
analogijom sa živim organizmima, smatra se da ovakvi informacioni sistemi zasnovani na
računaru nastaju, rastu, sazrevaju i nestaju, pa se taj proces označava izrazom „životni ciklus
sistema“ koji u pojedinim slučajevima može trajati samo nekoliko meseci, a u drugim nekoliko
godina. Ugrubljeno posmatrano, životni ciklus informacionog sistema zasnovanog na računaru
uključuje nekoliko faza: planiranje sistema, analizu i oblikovanje sistema, testiranje i održavanje
sistema, implementaciju, kontrolu i ocenjivanje sistema. O svim navedenim komponentama
informacionog sistema zasnovanog na računaru,
kao i o stupnjevima životnog ciklusa sistema biće potanko reči u predstojećim poglavljima ovog
teksta. OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE (OOP) Većina programaskih jezika kreiranih i
korištenih u poslijednjih 30 godina se nazivaju objektno orijantisani programski jezici. Kada
pišemo aplikaciju u jeziku koji je objektno orijantisan mi manje više razlažemo naš kod na manje
logički zavisne i nezavisne cjeline. Svaki objektat ili klasa imaju svoja obilježja/atribute i funkcije
te ti objekti komuniciraju jedan sa drugim kada je to potrebno.. Po nekoj formalnoj definiciji
objektno orijentisano programiranje je koncept u kojem jedan ili više objekta međusobno rade na
rješavanju istih problema. Najpopularniji objektno orijentisani jezici su: Java, C#, C++, PHP,
JavaScript/TypeScript, Ruby... OOP najviše smisla poprima kada imamo potrebu za preslikavanjem
stvari iz realnog svijeta u našim aplikacijama, pa tako ako želimo opisati studenta (sa ne objektno
orijentisanim pristupom) bit će nam potrebno nekoliko varijabli ... kada želimo još jednog također
još nekoliko, pa ni to nije veliki problem, ali šta ako imamo potrebu da kreiramo čitav razred tada
nailazimo na problem optimizacije i skoro da je modularnost takvog projekta nemoguća. Upravo u
ovakvim situacijama OOP dolazi da riješi i olakšava čitavu priču oko rada takve aplikacije. Koraci
u objektno orijentisanom pristupu bi bio da kreiramo klasu po imenu Student sa svim atributima
koji karakterišu njega, nakon toga sa funkcijama članicama možemo opisati radnju i ponašanje
našeg objekta student... sada kada nam god zatreba novi student radimo instance i objekte klase
student i imamo modularan i optimizovan rad sa podacima u samoj aplikaciji. OOP je ideja koja je
podržana od strane većine programskih jezika i skoro da je nemoguće zamisliti moderne
aplikacije bez OOP-a. Također OOP uveliko pomaže pri segmentiranju problema i podjeli većeg
problema na niz manjih i samim tim olakšava pristup rješavanju različitih problema na koje
nailazimo u projektima koje kreiramo.

Jedna stvar koju za početak treba da razjasnimo je razlika između klase i objekta, ova dva pojma
čine suštinu OOP-a. Klasa je složeni tip podatka, korisnički definisana koja predstavlja
Quotes detected: 0.01% id: 6

"templejt"
prema kojem kreiramo objekte. Također možemo reći da je klasa definicija i opis onoga što
predstavlja, sama po sebi nema posebnu funkciju kao npr. nacrt za gradnju kuće u njemu imamo
definisane sve potrebne stvari kako će naša kuća izgledati, koje će funkcije imati, te kakve će
osobine imati, kako će se ponašati u određenim uslovima... ali na kraju krajeva to je samo nacrt
koji nam je jako koristan, ali ne možemo u njemu stanovati. Pa nam je tako potrebna instanca te
klase tj kuća. Svaka klasa ima dvije ključne stvari, a to su: atributi i njeno ponašanje
(funkcije/metode). Pa tako npr. klasa
Quotes detected: 0.01% id: 7

"čovjek"
bi kao atribute imala: ime, godine, visinu, težinu, spol.. itd, dok ponašanje ili funkcije/metode te
klase bi bile: hoda, jede, skače, spava, priča, gleda... itd.
Plagiarism detected: 2.91% https://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat540.pdf + 2 id: 8
resources! U RAZVOJU INFORMACIJSKIH SISTEMA I UML EVOLUCIJA U procesu razvoja
MODELIRANJE
informacijskog sistema jednu od presudnih faza predstavlja modeliranje sistema. Objektno-
orjentirani razvoj softvera postaje sve popularniji a razvojni proces kompjuterski podržanih
informatičkih sistema zahtijeva odgovarajući efikasan proces modeliranja. Tokom posljednje tri
dekade softver inžinjeri su postajali svjesni da razvoj objektno-orjentiranih informacijskih
sistema zahtijeva izgradnju odgovarajuće metodologije modeliranja sistema. Objektno
orjentirana paradigma, sama po sebi, pokazala se pogodna za postizanje cilja dobrog
https://plagiarism-detector.com 7/13
konceptualnog modeliranja jer je objekt, kao osnovni konstrukt, obećavao mnogo direktniji
pristup i prirodniju korespodenciju sa entitetima iz realnog svijeta nego što su to strukture
podataka. Sa druge strane, instrumenti nasljeđivanja i enkapsulacije podražavaju reusability
koncepata i komponenti softverskog proizvoda. U težnji za ostvarenjem tog cilja, posljednjih
godina, pojavili su se mnogi specijalni pristupi i metodologije modeliranja sistema. Mnogo je
napisa, referenci i osvrta koje daju osnovne poglede na te metodologije i nude okvir koji
omogućava njhovo upoređivanja sa različitih aspekata. Neke od tih metodologija privukle su
značajnu pažnju a bile su i dobro dokumentirane. Može se reći da jasnoća predstavljanja i opisa
neke metodologije najviše ovisi o kvalitetu “prikaza” (posebno grafičkog) koji obezbjeđuje.To
vrijedi za osnovne konstruktc modeliranja kao i pravila njihovog komponiranja u
veće cjeline. Poželjno je da konstmkti
Plagiarism detected: 0.8% https://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat540.pdf + 2 id: 9

kaoresources!
i modeli komponovani od tih konstmkata direktno i prirodno korespondiraju našoj vlastitoj
konceptualizaciji. Svaka metodologija ima svoju vlastitu notaciju. Problem je što različiti ljudi
koriste različitu notaciju pa je neophodno njihovo prevođenje i usaglašavanje. Često, jedan
simbol u jednoj notaciji ima potpuno različito značenje od značenja tog istog simbola u nekoj
drugoj notaciji.
Plagiarism detected: 2.2% https://dokumen.tips/documents/uml-prvi-dio.ht… + 3 id: 10
resources!
OSNOVNI ASPEKTI UML-A Jedan od bitnih razloga da je UML postao standardni jezik modeliranja
je njegova neovisnost o programskim jezicima. Skup notacija UML-a je jezik a ne metodologija.
UML je definiran kao “easy-to-learn” ali semantički vrlo bogat vizualni jezik modeliranja (uz
pripadajući - prateći tekstualni jezik) koji inkoiporira ideje drugih jezika modeliranja i najbolju
industrijsku praksu u razvoju softverskih proizvoda. Jedna važna činjenica je to da je UML
baziran na iskustvu primjene objektno-orjentiranih metoda u razvoju sistema. Glavni cilj
korišćenja UML-a je krciranjc modela aplikacije koji je kompletan, konzistentan i precizan.
Raspoloživost različitih alata za modeliranje omogućava ljudima koji se bave razvojem softvera
da odabem onaj alat koji naglašava aspekt koji im je važan. Najkraće rečeno, UML je grafički
jezik za: specifikaciju, vizualizaciju, konstrukciju i dokumentiranje. Osnovni gradivni blokovi UML
su: elementi modela (things), relacije (relationships) i dijagrami. Jednostavni gradivni blokovi
(konstmkti) koriste se za kreiranje velikih, kompleksnih struktura.
Slika 1. UML gradivni blokovi UML JEZIK ZA MODELIRANJE SISTEMA I SOFTVERSKE ARHITEKTURE
Slike su se koristile za prenošenje informacija desetinama hiljada godina prije nego što je
izmišljeno pisanje jer je njihovo razumijevanje lako i intuitivno. Postoji mnogo načina grafičkog
predstavljanja informacija. Međutim, ako bi svaki tim, projekat ili kompanija odabrali svoju
vlastitu grafičku notaciju, ukupni efekat bi bio pogoršanje stvari. Očigledna je poteškoća
prevođenja i komuniciranja informacija između različitih notacija jer postoji mnogo načina
predstavljanja informacija. Izbor UML-a kao jezika za arhitekturu je zbog činjenice da usvajanje
UML-a omogućava sistemskim arhitektima koji rade na analizi i dizajnu objekata jedan
konzistentan jezik za specifikaciju, vizualizaciju, konstruisanje i dokumentovanje artefakata
softverskih sistema, kao i za poslovno modeliranje. Štaviše, objektno orijentisani (OO) dizajn sve
više dominira tržištem i UML je evoluirao u najznačajniju metodologiju OO analize i dizajna. Grupa
za upravljanje objektima (OMG), osim toga, standardizirala je UML za arhitekturu upravljanja
objektima (OMA) i već je postignut dobar napredak u integraciji UML pogleda. Arhitektonski
pogledi i stilovi u UML-u Arhitektura u UML-u je predstavljena različitim pogledima na UML, što je
prikazano na slici 2. Prikazuje analizu, arhitekturu i dizajn softverskog sistema, implementaciju i
testiranje, koji su često dio glavnih razvojnih faza (od programera gledište). Strelice prikazuju
zavisnosti pogleda od informacija u drugim pogledima. Arhitektura je odgovarajući nivo
apstrakcije na kojem se pravila kompozicionog stila (tj. arhitektonskog stila) mogu iskoristiti i
treba ih razraditi. To rezultira skupom heuristika koje će, ako se slijede, garantirati rezultirajući
sistem sa određenim poželjnim svojstvima. U mnogim literaturama UML pogledi se uglavnom
koriste za predstavljanje sljedeće arhitekture sistema: Arhitektura funkcija u kojoj je sistem
strukturiran u porodicu podfunkcija koje se također nazivaju usluge ili karakteristike. Arhitektura
logičke komponente u kojoj se sistem razlaže na skupove komponenti koje formiraju arhitekturu.
Komponente se hijerarhijski razlažu na komponente i konačno modeliraju državnim mašinama.
Arhitektura koda: Svaki državni stroj se realizuje porodicama modula ili klasa koje formiraju
arhitekturu koda. Arhitektura implementacije koja mapira komponente na mrežu ili hardverske
sisteme povezane komunikacijskim vezama ili magistralom Slika 2. UML Views Pristupi
arhitektonskom modeliranju korištenjem UML-a Mnogi su zamislili prikladnost UML-a kao ADL-a
https://plagiarism-detector.com 8/13
jer pruža zajedničku platformu i notaciju od arhitekture preko dizajna do implementacije. Kao i
svaki ADL, budući da UML također zadovoljava zahtjeve ADL-a s tom prednošću što podržava više
pogleda na predstavljanje sistema iz različitih perspektiva, ovaj rad razmatra njegovo prikladno
proširenje za arhitektonsko modeliranje. Osnovno obećanje istraživanja arhitekture softvera je da
bolji softverski sistemi mogu biti rezultat modeliranja njihovih važnih aspekata tokom, a posebno
u ranoj fazi razvoja. Odabir aspekata za modeliranje i kako ih procijeniti su dvije odluke koje
uokviruju istraživanje arhitekture softvera. Četvoroslojna arhitektura metamodeliranja [21] UML-a
predlaže tri moguća pristupa za modeliranje softverskih arhitektura u UML-u: Korištenje UML-a
kakav jeste, ograničavanje UML-ovog meta modela korištenjem UML-ovih ugrađenih mehanizama
proširenja i povećanje UML-ovog meta modela kako bi se direktno podržao potrebnim
arhitektonskim konceptima. Faza arhitekture procesa razvoja zasnovanog na modelu Razvojni
proces igra ključnu ulogu u osiguravanju ukupnog uspjeha, kao i sistematske i efikasne realizacije
sistema koji ispunjava svoje zahtjeve kroz različite faze projekta. Postoje različiti modeli razvojnih
procesa od poznatog modela vodopada do modela iterativnog procesa koji se koristi u razvoju
softverski intenzivnih sistema. Do danas, razvoj vođen modelom (MDD) sa arhitekturom vođenom
modelom kako je opisano u objektu Management Group (OMG) je stekao veću popularnost u
oblasti softvera zbog svojih jasnih prednosti. Takav razvojni proces je prikazan na slici 3.
Tradicionalni modeli životnog ciklusa, kao što je model vodopada, manje su korisni u objektno
orijentisanim (OO) razvoj ili ne predstavljaju tačno proces zbog preklapanja aktivnosti i
artefakata. Ova činjenica se takođe može videti na slici 4 gde se neki razvojni artefakti, kao što
su klase i objekti, koriste i dele u velikoj meri tokom celog procesa razvoja. Ova dvosmislenost i
preklapanje, u definiciji razvojnih faza i faza, je, međutim, takođe dobra stvar jer obezbeđuje
određeni kontinuitet između faza životnog ciklusa i na taj način približava razvojne faze.
Konceptualni prekidi, koji se tako često dešavaju između faza analize i projektovanja, su olakšani.
Proces razvoja kao što je opisan na slici 3 je ojačan upotrebom različitih tehnika modeliranja
koristeći UML u različitim fazama. Potrebno je definisati okvir za modeliranje koji vodi razvoj
modela. S obzirom na okvir za modeliranje, metodološki koraci su korisni za primjenu modela u
procesu razvoja. Štaviše, izgradnja modela je složen i naporan zadatak i da bi se iz modeliranja
izvukli najbolji rezultati, potrebno ga je integrirati u proces razvoja tako da podržava sve korake u
razvoju sistema i softvera. METODE ARHITEKTURE Modalni proces razvoja uključuje modeliranje u
proces razvoja u odgovarajućim fazama koje igra definiranu ulogu za datu tehniku ​modeliranja.
Na primjer, razvoj arhitekture sistema može se postići korištenjem različitih modela tehnike za
arhitekturu. Različita prekretnica za arhitekturu sistema može se postići arhitekturom funkcija,
arhitekturom logičkih komponenti, arhitekturom koda itd. koje daju osnovne strukture
softverskog sistema u njegovim različitim fazama koristeći metode arhitekture kao što je opisano
u sljedećem pododjeljku. Pokrenuti artefakti U ovoj metodi arhitektonskog projektovanja, polazna
tačka su tekstualni zahtevi koji se koriste za identifikaciju tipova artefakata u procesu i proceduri
za postizanje ciljeva. Identifikovani artefakti se grupišu u podsisteme kako bi predstavljali
arhitektonske komponente, a zatim se definiše odnos između ovih podsistema kako bi se
razradila arhitektura i arhitektonske granice. Iako je metodologija relativno jednostavnija, često
se javljaju prepreke jer su tekstualni zahtjevi neprecizni i manje korisni kao izvor arhitektonske
apstrakcije. Vođen domenom Većina softverskih sistema može se klasifikovati prema poslovnoj
oblasti i vrsti zadataka koje podržavaju, npr. sistemi rezervacija avio-kompanija, sistemi
medicinske dokumentacije, sistemi upravljanja portfoliom, sistemi za obradu narudžbi, sistemi
upravljanja zalihama itd. Slično, takođe možemo klasifikovati delove softverskih sistema prema
njihovoj funkcionalnosti, npr. sistemi baza podataka, paketi za sinhronizaciju, sistemi toka rada,
GUI biblioteke, biblioteke numeričkih kodova, itd. Područja organizovana oko klasa sistema ili
delova sistema nazivamo domenima. Očigledno, specifični sistemi ili komponente unutar domene
dijele mnoge karakteristike jer također dijele mnoge zahtjeve. Stoga, organizacija, koja je
izgradila određeni broj sistema ili komponenti u određenom domenu, može iskoristiti stečeno
znanje prilikom izgradnje narednih sistema ili komponenti u istom domenu. Prihvatanjem
stečenog znanja iz domena u obliku sredstava za višekratnu upotrebu i ponovnom upotrebom
ovih sredstava u razvoju novih proizvoda, organizacija će moći isporučiti nove proizvode u
kraćem vremenu i po nižoj cijeni. Domain Engineering je sistematski pristup postizanju ovog cilja.
Inženjering domena je aktivnost prikupljanja, organiziranja i pohranjivanja prošlih iskustava u
izgradnji sistema ili dijelova sistema u određenoj domeni u obliku sredstava za višekratnu
upotrebu (tj. višekratno upotrebljivih radnih proizvoda), kao i obezbjeđivanje adekvatnih
sredstava za ponovno korištenje ovih sredstva (tj. pronalaženje, kvalifikacija, diseminacija,
adaptacija, montaža, itd.) prilikom izgradnje novih sistema. Svrha analize domena je da odabere i
definiše domen fokusa i prikupi relevantne informacije o domenu i integriše ih u koherentni model
https://plagiarism-detector.com 9/13
domena. Pattern Driven Iskusni programeri otkrivaju kada pristupe rješavanju novog problema da
situacija obično ima nešto zajedničko s rješenjem koje su već stvorili ili vidjeli. Problemi nisu
identični i identično rješenje rijetko će riješiti nove probleme, ali problemi su i dalje slični, tako da
će slično rješenje vjerovatno funkcionirati.
Quotes detected: 0.03% id: 11

"Slično rješenje"
generalizirano i formalizirano, naziva se obrazac dizajna. Stvaranje obrazaca dizajna je problem
apstrahiranja sličnosti dva problema i rješenja tako da se generički aspekti originalnog rješenja
mogu primijeniti na novi problem koji je pri ruci Dizajnerski obrasci kodificiraju ekspertizu dizajna
i koriste se na intuitivan način sve dok je dizajn priznata aktivnost. Namjerna upotreba
dizajnerskih obrazaca omogućava nam da razmišljamo o našim dizajnima koristeći znatno bogatiji
vokabular i da kritički razmišljamo o trgovini odstupanja koje pravimo tokom procesa
projektovanja - što rezultira bolje optimizovanim, robusnijim sistemima. Obrazac dizajna je
Quotes detected: 0.1% id: 12

"generalizirano rješenje problema koji se često pojavljuje."

Da bi bio obrazac, problem se mora ponavljati dovoljno često da se može korisno generalizovati.
Rješenje također mora biti dovoljno općenito da se može primijeniti u širokom skupu aplikacijskih
domena. Ako se odnosi samo na jednu domenu aplikacije, onda je to vjerovatno analiza Obrazac
analize je sličan obrascu dizajna, ali se primjenjuje na specifičnu domenu aplikacije kao što su
finansije ili svemir. Obrasci analize definiraju načine za organiziranje modela analize objekata
specifičnih za problem unutar jedne domene aplikacije. Za neke primjere analize specifične za
domen uzorke pogledajte. Vođen slučajem upotrebe Pristup vođen slučajem korišćenja bio je
široko prihvaćena tehnika arhitekture koju koristi OO razvojna zajednica da definiše
funkcionalnost poslovanja i aplikacije sa tačke gledišta korisnika; zbog toga je tehnika toliko
popularna. U ovoj metodi, arhitektura pokazuje šta korisnik želi da uradi, a zatim dizajnira i gradi
aplikaciju koja će korisniku pomoći u tome. Iako postoji veliki broj varijanti istog koncepta, glavna
tema za izvođenje arhitektonskog prikaza prikupljanjem poslovnih zahtjeva u dovoljno detalja
kako bi se rizik za projekat sveo na minimum ostaje ista. MODELOVANJE U UML UML je jezik koji
podržava razvoj softverskih sistema. Ima zajednički okvir, koji obezbeđuje skup tipova dijagrama
koji pokrivaju različite aspekte informacionog sistema. Ovde ćemo se fokusirati na one za koje
smatramo da su najvažniji: dijagram klase, dijagram slučaja upotrebe i dijagram aktivnosti. Prvi je
glavni dijagram za statički pogled na sistem. Drugi se često postavlja kao centralni dijagram u
komunikaciji sa korisnikom (videti, na primer, Dobing & Parsons, 2000). Ovo poslednje igra
centralnu ulogu u perspektivi informacionog sistema (ili poslovno orijentisane) (vidi sledeće
odeljke). Elementarni koncepti UML-a su akter, aktivnost (i stanje), objekat i klasa. Glumac je
ljudsko biće ili (kompjuterski) sistem koji/koji je u stanju da samostalno obavlja aktivnosti. Glumac
tipično predstavlja grupu sličnih ljudskih bića/sistema i odgovara ulozi koju glumac obavlja u
datom kontekstu. Učitelj je primer za takvog glumca. U UML-u glumci su prikazani kao figure.
Aktivnost se odnosi na logički povezan skup radnji koje se izvode kao celina u nekom redosledu.
Ove radnje mogu da se izvršavaju uzastopno, alternativno, istovremeno ili u bilo kojoj kombinaciji
istih. Ispit za ocenjivanje je primer za aktivnost.
Quotes detected: 0.47% id: 13

„Objekat je apstrakcija skupa stvari iz stvarnog sveta, tako da: sve stvari iz stvarnog sveta u
skupu - instance - imaju iste karakteristike, svi slučajevi su podložni i usklađeni sa istim
pravilima”.
Struktura (atributi) i ponašanje (operacije) sličnih objekata okupljeni su u njihovoj zajedničkoj
klasi. Vrednosti atributa u određenom trenutku predstavljaju stanje objekta. Klase su nacrtane
kao pravougaonici sa identifikatorom objekta koji je odštampan podebljanim slovima. Za atribute
i operacije klase mogu se uvesti dodatni horizontalni odeljci. Objekat je prikazan na isti način sa
podvučenim identifikatorom objekta (opciono praćen dvotačkom i odgovarajućim identifikatorom
klase). Ocena je primer klase, F: Ocena objekta. Slika 3 pokazuje kako su ovi koncepti povezani
jedni sa drugima: akteri obavljaju aktivnosti koje uključuju objekte. Svaki objekat je instanca
tačno jedne klase. Dijagram klasa prikazuje klase i njihove odnose (koje se nazivaju asocijacije).
Dijagram aktivnosti daje detaljan prikaz redosleda kojim se aktivnosti izvršavaju. Takođe može da
prikaže relevantna stanja uključenih objekata. Dijagram slučaja upotrebe vizuelizuje slučajeve
upotrebe (složene aktivnosti) i njihov odnos prema akterima. Dijagram slučaja upotrebe Slučajevi
upotrebe su uveli Džejkobson i njegove kolege 1992. godine. Njihova knjiga je sada dostupna u 2.
https://plagiarism-detector.com 10/13
izdanju. Slučaj upotrebe opisuje način na koji akter može da komunicira sa vašom organizacijom.
On čini deo scenarija slučaja upotrebe, poslovne situacije koja bi trebalo da bude podržana od
strane dotičnog informacionog sistema. Slika 4 daje primer dijagrama slučaja korišćenja koji
uključuje 3 slučaja upotrebe i 3 aktera. Slika 3. Pregled jezika Slika 4. Dijagram slučaja upotrebe
Strelice pokazuju pravac protoka informacija. Dakle, matičar može i da čita i unosi/menjuje
ocene, dok nastavnici i učenici mogu samo da ih čitaju. Često su vrhovi strelica izostavljeni da bi
se pojednostavilo modeliranje. Svaki slučaj upotrebe je detaljan opisom aktivnosti koje čine ovaj
slučaj upotrebe na strukturiranom engleskom jeziku. Dijagram slučaja upotrebe i slučajevi
upotrebe čine osnovu za razvoj dijagrama klasa i dijagrama aktivnosti. Prvi specificiraju statičku
strukturu informacija kojima se rukuju slučajevi upotrebe, a drugi daju precizan, formalizovan
prikaz logike procesa. Dijagram aktivnosti Dijagram aktivnosti se sastoji od detaljnih aktivnosti
koje čine slučajeve upotrebe. Na slici 5 dat je primer takvog dijagrama u odnosu na slučajeve
upotrebe sa slike 4. Slučaj upotrebe Upiši se na kurs obuhvata aktivnosti Prijavi se na kurs (koje
izvodi student) i Upiši studenta (izvodi matičar). Učesnici se preslikavaju na ispit za ocenu pod
pretpostavkom da je ocena za predmet određena samo završnim ispitom. Slučaj korišćenja
Administracija ocena uključuje aktivnosti Unesi ocenu, Proveri ocenu i Promeni ocenu. Imajte na
umu da dijagram aktivnosti takođe sadrži aktivnosti koje nisu prisutne u dijagramu slučaja
upotrebe, kao što su Isporuka kursa i Pisanje ispita. To je zato što, u našem primeru, oni ne bi
trebalo da budu podržani informacionim sistemom i stoga ne predstavljaju slučajeve upotrebe
takvog sistema. Ali oni su i dalje važan deo ukupnog poslovnog procesa. Slika 5. An activity
diagram Poslovni proces na slici 5 počinje sa početnim stanjem (crna tačka). Aktivnosti su u
kutijama sa okruglim stranicama. Pravougaonici sadrže objekte u stanju gde je identifikator
objekta podvučen, a stanje objekta zatvoreno u uglaste zagrade. Dakle, nakon Unesite ocenu, na
primer, objekat Ocena je u stanju uneto. Alternativne putanje koje napuštaju aktivnost moraju biti
označene takozvanim čuvarima koji određuju pod kojim uslovima se svaka putanja kreće. Ovi
štitnici su takođe u uglastim zagradama i trebalo bi da se međusobno isključuju. Proces se
završava kada se dostigne konačno stanje (tj. krug koji sadrži crnu tačku). Glumci su uključeni u
obliku takozvanih plivačkih staza. Istovremeno izvršenje se postiže uvođenjem traka za
sinhronizaciju. Slika 6. Dijagram klasa Dijagram klasa Tipičan pristup identifikaciji klasa je
posmatranje imenica sadržanih u tekstualnoj specifikaciji sistema. Jacobson, Christerson, Jonsson,
& Overgaard sugerišu da bi trebalo da ograničimo našu pažnju na imenice sadržane u dijagramu
slučaja upotrebe da bismo izbegli da eliminišemo neprikladne kandidate za klasu. Ako ovo
primenimo na dijagram slučaja upotrebe sa slike 4, dolazimo do dijagrama klasa sa slike 6 gde
sve imenice prvog mapiraju u klasu drugog. Obratite pažnju na to da se imenica učesnici
mapiraju u razred Učenik. Dijagram klasa takođe pokazuje asocijacije između klasa koje ukazuju
na način na koji su one međusobno povezane. Povučena je jedna linija koja povezuje
odgovarajuće klase. Može se označiti glagolom koji određuje prirodu asocijacije. Pored toga,
možemo odrediti i kardinalnost sa zvezdicom koja se odnosi na neograničen broj. U primeru,
nastavnik predaje više kurseva, ali svaki kurs predaje samo jedan nastavnik. Ocena je takozvani
asocijacijski razred. On kvalifikuje relaciju između učenika i kursa i stoga je vezan za putanju
asocijacije isprekidanom linijom. MODELIRANJE INFORMACIONIH SISTEMA U UML-u UML je
dizajniran prvenstveno da podrži razvoj softverskih sistema. U takvim sistemima softverski
artefakt igra centralnu ulogu i uloga ljudskih bića je ograničena na specifikaciju zahteva i, kasnije,
na korišćenje sistema. Informacioni sistem je, s druge strane, sistem ljudske aktivnosti (ponekad
se naziva i društveno-tehnički sistem) gde neki deo sistema može biti podržan softverom. Budući
da je fokus na softverskim sistemima, prirodno je da UML ne naglašava aspekte informacionog
sistema koji ima za cilj vrednost i podršku koju može da pruži poslu, kao što su strategija (npr.
lanci vrednosti i strateški ciljevi) i organizacija ( npr. organizacione šeme i poslovni procesi). Ovim
pitanjima se bavi „poslovno modeliranje“ (koji se naziva i modeliranje preduzeća), ali UML takođe
počinje da napreduje u tom polju. Poslovni procesi mogu biti predstavljeni u UML-u. Ova tvrdnja
se, međutim, može osporiti na više načina. Pre svega, postoji vrlo malo direktne podrške za
poslovne procese u osnovnim UML dijagramima. Umesto toga, mnogi od potrebnih koncepata su
„skriveni“ u proširenjima za UML, kao što je Enterprise Collaboration Architecture (ECA) (OMG,
2004). Drugo pitanje je da li su UML modeli zaista dovoljno „razumljivi“ da formiraju čvrstu
osnovu za komunikaciju između „programera“ i „korisnika“. Empirijska studija upotrebljivosti
UML-a (Agarval & Sinha, 2003) pokazala je da UML dijagrami imaju ocenu između 4,3 i 5,3 na
Likertovoj skali od 7 tačaka, odnosno da je jednostavnost upotrebe UML-a bliža indiferentnosti (4)
nego Optimum (7). Razumljivost UML-a je takođe oslabljena redundancijama konstrukcija,
nedoslednostima i nejasnoćama. Jezici kandidati za poslovne procese (u matičnom UML-u) su
slučajevi korišćenja i dijagrami aktivnosti. Prvi su kritikovani zbog svojih konceptualnih
https://plagiarism-detector.com 11/13
nedostataka, kao što je fragmentacija objekata, kao i zbog preopterećenja konstrukcije i
dvosmislenosti. Pored toga, oni ograničavaju specifikaciju logike procesa na tekstualni oblik, koji
nije ni rigorozan ni dovoljno ekspresivan za tipične tokove kontrole. Dijagrami aktivnosti se
približavaju ispunjavanju zahteva jezika poslovnih procesa i stoga se često koriste na taj način.
ZAKLJUČAK UML je jezik opšte namjene vizuelnog modeliranja za sisteme. Može se koristiti za
isticanje različitih aspekata sistema koji su od interesa za različite zainteresovane strane. Zahtjevi
podataka su obuhvaćeni modelom domene, koji opisuje važne koncepte domene aplikacije kao
klase, asocijacije između njih i ograničenja na njih. Funkcionalni zahtjevi su obuhvaćeni modelom
slučaja upotrebe kako bi se opisali interakcije između sistema i njegovog okruženja (korisnici,
drugi sistemi). UML uključuje trenutne najbolje prakse u tehnikama objektno orijentisanog
modeliranja. UML je široko korišćen jezik za modeliranje u oblasti modeliranja softverskih sistema,
ali još uvek mora da se učvrsti u modeliranju domena, posebno u poslovnom (ili poslovnom)
modeliranju. Već su preduzeti obećavajući koraci koji su do sada doveli do rezultata kao što je
EDOC. Ali još uvek postoji potreba za istraživanjem koje obezbeđuje osnovne koncepte i
dijagrame UML-a sa semantikom specifičnom za domen kako bi bili korisniji za poslovno
modeliranje. S druge strane, dodatni koncepti kao što su EDOC procesi zahtevaju čvršću
semantičku integraciju sa postojećim modelima. Buduća istraživanja i razvoj će pokazati koji od
puteva ka integraciji je perspektivniji i stoga će se krenuti. Ali svi pomenuti pristupi dele
zajednički cilj: da se poboljša komunikacija i razumevanje između različitih ljudi koji su uključeni u
oblikovanje informacionog sistema, a samim tim i poboljšanje samog sistema. LITERATURA
Bruno, G., Torchiano, M., & Agarwal, R. (2002). UML enterprise instance models. In S. Iyer & S.
Naik (eds.), CIT 2002: Proceedings of the Fifth International Conference on Information
Technology. Bhubaneswar, India, December 21-24, 2002. New Delhi, India: Tata McGraw-Hill.
Buckingham, R.A., Hirschheim, R.A., Land, F.F., & Tully, C.J. (1987). Information systems
curriculum: A basis for course design. In R.A. Buckingham, R.A. Hirschheim, F.F. Land, & C.J. Tully
(eds.),
Plagiarism detected: 0.18% https://shsfeapi1.pdc-gate2.com/get_doc.php?… id: 14

Information Systems Education. Recommendations and Implementation (pp. 14-133).

Cambridge: Cambridge University Press.
Colbert, E. (1998). An Overview of Object–Oriented Software Development with the Unified
Modeling Language (UML). Dobing, B., & Parsons, J. (2000). Understanding the role of use cases in
UML: A review and research agenda. Journal of Database Management, 11 (4), 28-36. Đogić, R.,
Brdarević, S. (
Plagiarism detected: 0.28% https://www.quality.unze.ba/zbornici/QUALITY%… id: 15

2015). Uloga i značaj informacionih sistema u upravljanju intelektualnim kapitalom, ”QUALITY

2015”, Neum, B&H, 10. - 13 juni 2015.
Fettke, P. (2009). Unified modeling language 2.0. In Encyclopedia of Information Science and
Technology, Second Edition (pp. 3871-3879). IGI Global. Gould, I. (2009). EFIP Guide to cocepts
and terms in data processing, London.
Plagiarism detected: 0.27% https://www.cambridge.org/core/books/elemen… + 3 id: 16
resources!
Jacobson, I., Christerson, M., Jonsson, P., & Overgaard, G. (2004). Object-oriented software
engineering: A use case driven approach
(2nd ed.). Wokingham, U.K.: Addison-Wesley. Jović, G. et. al., (2008). Menadžemnt informacioni
sistemi, Beograd. Kraus, L. (1998). Programski jezik, Elektrotehnički fakultet, Beograd. Lavagno,
L., Martin, G., & Selic, B. (2003). UML for Real. Kluwer Academic Publishers. Njeguš, A. (2009).
Poslovni informacioni sistemi, Univerzitet Singidunum, Beograd. Petre, M. (2013, May). UML in
practice. In 2013 35th international conference on software engineering (icse) (pp. 722-731).
IEEE. Sarma, S., Udupa, S., Agarwal, V. K., & Parameshwaran, K. (2007). Software system
architecture modeling using UML. In 58th International Astronautical Congress. Shen, Z., & Siau,
K. (2003). An empirical evaluation of UML notational elements using a concept mapping
approach. In S.T. March, A. Massey, &
Plagiarism detected: 0.19% https://eprints.qut.edu.au/4743/1/4743.pdf + 2 resources! id: 17

J.I. DeGross (eds.), Proceedings of the 24th Int. Conference on Information Systems
(pp 194-206). Seattle, WA, December14-17, 2003. Atlanta, GA: AIS. Shlaer, S., & Mellor, S.J.
(1988). Object-oriented systems analysis: Modeling the world in data. Englewood Cliffs, NJ:
Prentice-Hall. Stevens, R. (1998). Systems engineering: coping with complexity. Pearson
Education. 2002: Proceedings of the Fifth
https://plagiarism-detector.com 12/13
Plagiarism detected: 0.36% https://eprints.qut.edu.au/4743/1/4743.pdf + 3 resources! id: 18

International Conference on Information Technology. Bhubaneswar, India, December 21-24,

2002. New Delhi, India: Tata McGraw-Hill. Proceedings of the 24th Int. Conference on
Information Systems
(pp 194-206). Seattle, WA. https://almirvuk.blogspot.com/2016/03/uvod-u-objektivno-
orijentisano.html

Fettke, P. (2009). Unified modeling language 2.0. In Encyclopedia of Information Science and
Technology, Second Edition (pp. 3871-3879). IGI Global.

Colbert, E. (1998). An Overview of Object–Oriented Software Development with the Unified

Modeling Language (UML).

Njeguš, A. (2009). Poslovni informacioni sistemi, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 3.

Gould, I. (2009). EFIP Guide to cocepts and terms in data processing, London.

Jović, G. et. al., (2008). Menadžemnt informacioni sistemi, Beograd, str. 165.

Đogić, R., Brdarević, S. (

Plagiarism detected: 0.28% https://www.quality.unze.ba/zbornici/QUALITY%… id: 19

2015). Uloga i značaj informacionih sistema u upravljanju intelektualnim kapitalom, ”QUALITY

2015”, Neum, B&H, 10. - 13 juni 2015,
str. 88.

Kraus, L. (1998). Programski jezik, Elektrotehnički fakultet, Beograd.

https://almirvuk.blogspot.com/2016/03/uvod-u-objektivno-orijentisano.html

https://almirvuk.blogspot.com/2016/03/uvod-u-objektivno-orijentisano.html

Dobing, B., & Parsons, J. (2006). How UML is used. Communications of the ACM, 49(5), 109-113.

Petre, M. (2013, May). UML in practice. In 2013 35th international conference on software
engineering (icse) (pp. 722-731). IEEE.

Lavagno, L., Martin, G., & Selic, B. (2003). UML for Real. Kluwer Academic Publishers.

Sarma, S., Udupa, S., Agarwal, V. K., & Parameshwaran, K. (2007). Software system architecture
modeling using UML. In 58th International Astronautical Congress.

Stevens, R. (1998). Systems engineering: coping with complexity. Pearson Education.

Shlaer, S., & Mellor, S.J. (1988). Object-oriented systems analysis: Modeling the world in data.
Plagiarism detected: 0.34% https://www.cambridge.org/core/books/elemen… + 3 id: 20
resources!Cliffs, NJ: Prentice-Hall.
Englewood

Jacobson, I., Christerson, M., Jonsson, P., & Overgaard, G. (2004). Object-oriented software
engineering: A use case driven approach
(2nd ed.). Wokingham, U.K.: Addison-Wesley.

Buckingham, R.A., Hirschheim, R.A., Land, F.F., & Tully, C.J. (1987). Information systems
curriculum: A basis for course design. In R.A. Buckingham, R.A. Hirschheim, F.F. Land, & C.J. Tully
(eds.),
Plagiarism detected: 0.18% https://shsfeapi1.pdc-gate2.com/get_doc.php?… id: 21

Information Systems Education. Recommendations and Implementation (pp. 14-133).

Cambridge: Cambridge University Press.
https://plagiarism-detector.com 13/13

Bruno, G., Torchiano, M., & Agarwal, R. (2002). UML enterprise instance models. In S. Iyer & S.
Naik (eds.), CIT 2002: Proceedings of the Fifth
Plagiarism detected: 0.8% https://eprints.qut.edu.au/4743/1/4743.pdf + 4 resources! id: 22

International Conference on Information Technology. Bhubaneswar, India, December 21-24,

2002. New Delhi, India: Tata McGraw-Hill.

Shen, Z., & Siau, K. (2003). An empirical evaluation of UML notational elements using a concept
mapping approach. In S.T. March, A. Massey, & J.I. DeGross (eds.), Proceedings of the 24th Int.
Conference on Information Systems
(pp 194-206). Seattle, WA, December14-17, 2003. Atlanta, GA: AIS.

Dobing, B., & Parsons, J. (2000). Understanding the role of use cases in UML: A review and
research agenda. Journal of Database Management, 11 (4), 28-36.

Shen, Z., & Siau, K. (2003). An empirical evaluation of UML notational elements using a concept
mapping approach. In S.T. March, A. Massey, &
Plagiarism detected: 0.19% https://eprints.qut.edu.au/4743/1/4743.pdf + 2 resources! id: 23

J.I. DeGross (eds.),Proceedings of the 24th Int. Conference on Information Systems

(pp 194-206). Seattle, WA, December14-17, 2003. Atlanta, GA: AIS.Shlaer, S., & Mel

Disclaimer:

This report must be correctly interpreted and analyzed by a qualified person who bears the evaluation responsibility!

Any information provided in this report is not final and is a subject for manual review and analysis. Please follow the guidelines:
Assessment recommendations

Plagiarism Detector - Your right to know the authenticity! SkyLine LLC