Miijana BOGiĆEVIĆ _ INTERNA REVIZIJA U Q£jGURAVAJUĆIM KOMPANIJAMA ...
38-48
Mirjana BOGIĆEVIĆ*
INTERNA REVIZIJA
U OSIGURAVAJUĆIM
KOMPANIJAMA
- MOGUĆNOST
ZA DODAVANJE VREDNOSTI
Apstrakt: Autor analizira položaj interne revizije u
domaćoj regulativi i korporativnoj praksi, sa posebnim
naglaskom na specijičnosti regulative i prakse u druš-
tvima za osiguranje. Poređenjeprakse interne revizije u
društvima za osiguranje sa primerima najbolje prakse,
potvrđuje da je postojeće regulatorno rešenje uticalo
na uspostavljanje dobre prakse interne revizije u druš-
tvima za osiguranje, ali ukazuje i na druge preduslove
koje je potrebno uspostaviti kako bi društva prepoznala
i koristila što više od potencijala interne revizije. Iako
je tradicionahio uveravanje u adekvatnost i ejikasnost
internih kontrola sa davanjem preporuka za korekcije i
unapredenja tek jedna od usluga interne revizije, ona je
u našim društvima za osiguranje dominantna, a često i
jedina predvidena iponudena aktivnost interne revizije.
Ključne reči: interni nadzor, interne kontrole,
funkcija interne revizije, dodavanje vrednosti, Povelja
(Pravilnik o internoj reviziji), Medunarodni okvir pro-
jesionalne prakse.
1. I N T E R N A REVIZIJA - PRINCIP
KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA
Sve složenije poslovno okruženje, brzina i intenzi-
tet promena, različitost interesnih grupa i potreba zašti-
te svih tih interesa na način konzistentan odgovaraju-
ćim etičkim, pravnim, društvenim i ekonomskim stan-
dardima, zahtevaju adekvatan i efikasan nadzor. Interna
revizija, kao deo internog nadzora, priznati je princip
korporativnog upravljanja.
„Interna revizija je aktivnost nezavisnog, objektiv-
nog uveravanja i savetodavna aktivnost osmišljena ra-
di dodavanja vrednosti i unapredenja poslovanja orga-
nizacije, koja pomaže organizaciji da ostvari ciljeve,
* Energoprojekt Garant a.d.o., e-mail: m.bogieevic@energoprojekt.rs.
1
International Professional Practice Framevvork, Altamonte Springs, FL: The Institute of Internal Auditors, 2009, str. iii.
2
Službeni glasnik RS br. 125/2004, u daljem tekstu: ZPD.
38
obezbedujući sistematični, disciplinovani pristup pro-
ceni i unapređenju efikasnosti procesa upravljanja rizi-
kom, kontrola i rukovodenja. "'
Kao malo koja druga funkcija u organizaciji, intema
revizija obuhvata sve njene procese, aktivnosti, projekte
i programe. Sva imovina, svi zaposleni, uključujući i tre-
ća lica - pmžaoce usluga kao i same usluge koje organi-
zacija na ovaj način pribavlja, mogu biti predmet revizi-
je. Uveravanje je tradicionalna usluga koju intema revi-
zija pruža organizaciji, dok je značajnije pružanje save-
todavnih usluga novijeg datuma. U aktuelnoj svetskoj
praksi, relativno učešće savetodavnih usluga u ukupnim
aktivnostima inteme revizije se povećava, kao posledica
zahteva za efikasnijim nadzorom.
Funkcija inteme revizije može značajno da dopri-
nese ukupnoj efikasnosti organizacije, koordinaciji iz-
među pojedinih funkcija, procesa i organizacionih jedi-
nica i povezivanju kritičnih komponenti sistema dok vr-
ši njegovu integralnu procenu, daje preporuke za otkla-
njanje slabosti i odgovarajuća poboljšanja ili pruža bilo
koju iz sve šire ponude savetodavnih usluga.
2. I N T E R N A REVIZIJA U Z A K O N U
O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
Kada je reč o regulativi, mesto inteme revizije sva-
kako je u Zakonu o privrednim društvima. Iako aktuelni
Zakon o privrednim društvima 2 , u čl. 168-170 i čl. 329-
332, baveći se pitanjima nadzora, pominje intemog revi-
zora, on ne otvara prostor za uspostavljanje inteme revi-
zije kao posebne organizacione funkcije u skladu sa isku-
stvima svetske korporativne prakse. Umesto da afirmiše
izuzetni potencijal ovog vida intemog nadzora, ZPD:
• stvara netačno i po razvoj aktivnosti internog
nadzora štetno uverenje da su intema revizija, nadzorni
odbor i odbor za reviziju (čl. 329. st.l), tri potpuno ista,
ravnopravna i međusobno zamenjiva oblika internog
nadzora, sa istim ciljevima, delokrugom i rezulztatima.
Uz tradicionalno pogrešno shvatanje inteme revizije
kao inspekcije, čija sumnjičavost i ispitivanje ugrožava
menadžment a pri tom predstavlja i visoki trošak, druš-
tva su odredbama ZPD gotovo ohrabrena da izbegnu
uspostavljanje inteme revizije - prema ZPD, ona je
ionako samo ponuđena alternativa čiji značaj ili korist
za društvo nisu dovoljno jasni;
Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010
 Revija 2a pravo osiguranja
• ne sagledava internu reviziju kao posebnu funk-
ciju. Nije jasno štaje smisao stava 5 čl. 329. ZPD: ,,In-
terni revizor je fizičko lice?" Ovaj stav ima smisla ta-
man koliko bi imao i u određivanju pojma člana nad-
zomog, upravnog, izvršnog i revizorskog odbora, ili uz
odredbe o generalnom direktoru. Ni jedan član ZPD u
odeljku o nadzoru zapravo i ne pominje internu revizi-
ju, već eksplicitno intemog revizora kao fizičko lice. U
praksi, intema revizija jeste posebna funkcija u društvu,
čak i kada je obavlja samo jedan zaposleni revizor. Šta-
više, društvo može naći ekonomski, organizacioni ili
neki dmgi interes da za obavljanje nekih ili svih usluga
inteme revizije, bez obzira da li je reč o uslugama uve-
ravanja ili savetodavnim uslugama inteme revizije, an-
gažuje specijalizovanu organizaciju. Čak i u slučaju ka-
da celokupnu aktivnost inteme revizije u društvu spro-
vodi spoljni pmžalac usluga, ne treba imati delemu: to
društvo je uspostavilo funkciju inteme revizije, bez ob-
zira ko je obavlja. Posebnost, relevantnost i sva vred-
nost koju rezultati rada interne revizije obezbeđuju
društvu, počivaju na činjenici da je ona posebna organi-
zaciona funkcija, sa strategijom, planovima i progra-
mom rada, metodologijom, uspostavljenim procedura-
ma za sprovođenje aktivnosti. Sve ovo, uveliko prime-
njivano u svetskoj praksi, ZPD nije prepoznao;
• predviđa praksu izbora i razrešenja intemog revi-
zora, 51. 331. st. 1 koja može ugroziti prctpostavke
objektivnosti u radu internog revizora: „Intemog revi-
zora i članove odbora revizora akcionarskog društva bi-
ra upravni odbor iz reda nezavisnih članova, a ako od-
bor nema takve članove ili nema dovoljan broj, nedo-
stajući broj bira skupština društva." Iz navedenog za-
ključujemo da internog revizora upravni odbor može da
izabere iz reda svojih (doduše, nezavisnih) članova. To
su članovi koji nemaju odgovornost za opcrativne funk-
cije društva. Nesporno da je učešće nezavisnih članova
u sastavu upravnih odbora i odbora za reviziju izraz do-
bre prakse i njen principijelni zahtev. Ali svi članovi
upravnog odbora, uključujući i nezavisne, imaju punu
odgovornost za svoj rad u ovom organu. S obzirom da
aktivnosti upravnog odbora, kao najvažniji domen pita-
nja korporativnog upravljanja, podležu preglcdu i oce-
ni interne revizije, ovo rešenje ZPD suprotno je ključ-
nom zahtevu člana 2. stava 1 Etičkog kodeksa Instituta
intemih rcvizora' za objektivnošću intemog revizora:
„Interni revizori ne bi smeli da učestvuju u aktivnosti-
3
Code of Ethics, Institute of Internal Auditors (IIA), dostupno na adrcsi: http://www.theiia.org/guidance/standards-and-guid-
ance/ippf/code-of-ethics/
4
Službeni glasnik RS, br. 55/2004, 70/2004 i 61/2005, u daljem tekstu: ZO.
Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010
CLANCI
ma ili odnosima koji ugrožavaju, ili se može pretposta-
viti da ugrožavaju njihovu ncpristrasnu procenu". Nije
u skladu sa principima dobre prakse da intemi revizor
bude član upravnog odbora organizacije u kojoj obavlja
poslove inteme revizije, jer može doći u situaciju da
ocenjuje aktivnost (posebno rad upravnog odbora) za
koju je i sam odgovoran.
Napred opisani nedostaci rešenja ZPD za internu
reviziju stvaraju mogućnosti da se, kao posledica pro-
movisanja neadekvatnih principa, uspostavlja neade-
kvatna praksa, posebno u okruženju koje nema dovolj-
no prethodnih informacija i iskustva sa intemom revizi-
jom. Izuzev što je naziv „intcrni revizor" samim uvođe-
njem u ZPD približen auditorijumu, svrha, odgovor-
nost, osnovni zadaci i organizacioni položaj funkcije in-
teme revizije ostali su izvan zakona.
Izuzetak od navedenog stanja predstavljaju kompa-
nije sa značajnim učešćem stranog kapitala i organizaci-
je koje pripadaju finansijskoj delatnosti o kojima će biti
reči u narednom odeljku. Napominjemo da je intema re-
vizija u javnom sektoru, koja je regulisana posebnim ak-
tom s obzirom na specifičnosti organizacija i delatnosti
koje joj podležu, nije bila predmet interesovanja ovog ra-
da, kao i da se napred izloženi zaključci ne temelje na is-
pitivanju položaja inteme revizije u javnom sektoru.
3. INTERNA REVIZIJA U ZAKONU
O OSIGURANJU
Zakon o osiguranju 4 u posebnom odeljku VI, 51.
135-141, uređuje obavezu društva za osiguranje da or-
ganizuje intemu reviziju, statutom predvidi ovu funkci-
ju kao posebni organizacioni deo i obezbedi samostal-
nost i nezavisnost ove funkcije u obavljanju poslova. U
ZO je predviđeno da interna revizija za svoj rad ncpo-
sredno odgovara nadzornom odboru dmštva, te da orga-
ni društva i zaposleni u društvu ne smeju sprečavati,
ograničavati ili otežavati izveštavanje o nalazima i pro-
cenama interne revizije. U samo četiri prethodno opisa-
na kratka stava člana 135. ZO, nudi se adekvatni okvir
za obavljanje profesionalne prakse inteme revizije i da-
je mogućnost društvima za osiguranje da ovaj važan
oblik intemog nadzora uspostave na principima i isku-
stvima najboljih praksi. Kada govorimo o intemoj revi-
ziji u društvima za osiguranje, može se smatrati da je
ZO ispravio nedostatke ZPD.
39
 Miijana BOGiĆEVIĆ _ INTERNA REVIZIJA U Q£jGURAVAJUĆIM KOMPANIJAMA ...
Fonna po kojoj je svako društvo za osiguranje uspo-
stavilo funkeiju interne revizije, uključujući i donošenje
potrebnih internih akata, je slična. Način na koji svako
društvo za osiguranje suštinski sprovodi odredbe ZO o in-
ternoj reviziji, sigurno se razlikuje, odražavajući ,,ton na
vrhu" - etičku klimu u društvu, istinsku privrženost odgo-
varajućim korporativnim vrednostima, stil rukovođenja,
otvorenost i svest o značaju uspostavljanja adekvatnog
nadzora i najzad, ali nikako manjc važno, znanje i sposob-
nost rukovodstva da sagleda koristi koje društvo može
irnati od aktivnosti inteme revizije. Za razliku od revizo-
ra koji u gotovo svakoj zemlji zatiču lokalnim zakonom
propisani profesionalni profil, propisano stmčno obrazo-
vanje i kvalifikacije, kao i lokalnu profesionalnu regulati-
vu, intema revizija se najčešće uspostavlja direktno na
principima međunarodne regulativc i prakse. U kontekstu
sve razvijenije globalizacije i osiguranja kao delatnosti,
sasvim je logično i od velikog značaja korišćenje Među-
narodnog okvira profesionalne prakse kao globalne pro-
fesionalne regulative za intemu reviziju. 5
Iako je status inteme revizije u bankama i fondovi-
ma regulisan veoma slično kao i u osiguranju, što je lo-
gično ukoliko se zna da superviziju pomenutih delatnosti
vrši ista organizacija, ovaj članak je fokusiran na položaj
i organizaciju inteme revizije u društvima za osiguranje.
4. O D N O S I N T E R N E REVIZIJE I OSTALIH
FUNKCIJA INTERNOG NADZORA
Interni nadzor je opšti pojam koji se odnosi na pre-
gledanje, ispitivanje i nadziranje pravilnosti rada, pro-
cesa i poslovanja, kao i na otklanjanje uzroka nepravil-
nosti uočenih kroz postupke nadzora. Čine ga sve vrste
i oblici kontrolnih mera i aktivnosti koje uspostavlja i
sprovodi rukovodstvo: interne kontrole, sistem intemih
kontrola, upravljanje rizicima, intcrna revizija, aktuar-
ska funkcija, funkcija provere usaglašenosti poslovanja
sa zakonom, drugim propisima i internim aktima
(„compliance"), kontroling, kontrolori, inspekcije, ad
hoc kontrole i dr. Na odgovarajući način uspostavljen,
intemi nadzor predstavlja instrument mkovodstva za
uveravanje u obavljanje njegovih svakodnevnih aktiv-
nosti. Jnterni nadzor se operacionalizuje kontrolnim po-
stupcima, procesima, intcmim kontrolama, sistemom
s
Mr Peter Hauser. „Izmene u oblasti interne revizije, kontrole i osiguranja i njihova međusobna uslovljenost", rad objavljen u
Zborniku radova sa IX godišnjeg savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije „Evropski put prava osiguranja Srbije, poseb-
no ugovora o osiguranju", Palić, april 2008, str, 60.
6
Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission (COSO).
40
38-48
intemih kontrola, a primena svih ovih postupaka se pro-
verava sprovođenjem revizija, kontrolom ostvarivanja
ciljeva i zadataka poslovne politike, kontrolom sprovo-
đenja akata i uputstava koje je utvrdilo mkovodstvo.
Za uspostavljanje i sprovođenje bilo kog oblika
nadzora mora se definisati područje u kome nadzor tre-
ba da deluje, ciljevi i rezultati koji treba da se postignu,
način na koji će se nadzor sprovesti, kako će se i ko iz-
veštavati o rezultatima i o preduzetim merama. Kvalite-
tan interni nadzor treba da pruži rukovodstvu sigurnost
u poslovni sistem, raspoloživost i pouzdanost informa-
cija kod donošenja poslovnih i upravljačkih odluka i si-
gumost da će prisustvo slabosti u sistemu biti blagovre-
meno uočeno, a korektivnc mere preduzete.
Uspostavljanje jednog vida nadzora ne može is-
ključivati potrebu za uspostavljenjem drugog, naprotiv,
kao što su procesi upravljanja u organizaciji međusob-
no povezani tako su i oblici nadzora povezani: međuza-
visni, komplementami i kompatibilni. Povezanost in-
teme revizije i ostalih oblika internog nadzora zasnova-
na je na funkciji koju oni imaju u upravljanju. Celoku-
pan intemi nadzor je u nadležnosti rukovodstva, kao
deo njegove upravljačke funkcije i kao sredstvo za nad-
zor nad poslovanjem, što podstiče i obavezuje rukovod-
stvo da koristi sinergijsko delovanje svih oblika inter-
nog nadzora.
5. CILJEVI I N T E R N E REVIZIJE
VS. P O S L O V N I CILJEVI
Ciljevi društva definišu šta ono želi da postigne, a
njegov trajni uspeh zavisi od ispunjenja zadatih ciljeva.
Na nivou društva, ovi ciljevi su predstavljeni kao misi-
ja i vizija, tako što misija izražava najopštije aktuelne
ciljeve, dok vizija saopštava ciljeve društva za buduć-
nost. Najčešće korišćena podela 6 ciljeva je na:
- strateške
- operativne
- ciljeve izveštavanja i
- ciljeve usklađenosti
Na primerima datim u Tabeli 1 ilustruje se odnos
ciljeva dmštva (na različitim nivoima) i ciljeva interne
revizije u vezi sa istim procesima:
Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010
 ČLANCI

Poslovni ciljevi
STRATEŠKI
Rast tržišnog učešća akvizicijom
entiteta komplementame delatnosti
Tabela 1
Ciljevi interne revizijc
Proceniti stepen tačnosti, kompletnosti i validnosti informacija na ba-
zi kojih rukovodstvo donosi odluku o akviziciji

OPERATIVNI Proceniti adekvatnost kontrole:

Svi viškovi rizika iznad visine
samopridržaja iz Tabele maksi-
malnog samopridržaja moraju biti
preneti u saosiguranje ili reosigu-
ranje
- da li jc visina samopridržaja adekvatno utvrđena. Ukoliko se utvrdi
da kontrola nije adekvatna, tj. da je visina samopridržaja neadekvat-
no utvrđena (bilo da je previsoka ili da je preniska) ne vrši se testira-
nje primene tako neadekvatne kontrole, već se radi na davanju pre-
poruka za izmenu kontrole (Tabele maksimalnog samopridržaja);
Oceniti da li se kontrola primenjuje bez odstupanja
- ukoliko se oceni da je kontrola adekvatna , ispituje se (testira) da li
se društvo pridržava kontrole (Tabele maksimalnog samopridržaja).

IZVEŠTAVANJE Ispitati da li su kontrolne aktivnosti adekvatno dizajnirane i operativ-

Evidentiranje (u poslovnim knjiga- no efikasne da obezbeđuju, na primer, da se sva potraživanja eviden-
ma) samo validnih transakcija tirana u glavnoj knjizi po osnovu premije odnose na izdate polise

USKLAĐENOST Ispitati da li su uspostavljene politike i procedure za primenu zakona

Usklađcnost sa Zakonom o bezbed- i da li su one adekvatno dokumentovane, prenete odgovarajućim ni-
nosti i zdravlju na radu voima zaposlenih u organizaciji i dobro shvaćene.

Poslovne ciljeve, kao i ciljeve internog nadzora 6. INTERNA REVIZIJA

utvrđuje rukovodstvo. Najvažnija aktivnost rukovod-
stva je planiranje, a potom odlučivanje i organizovanje.
Shodno tome, i sa pozicije interne revizije najvažnije
funkcije rukovodstva su planiranje kao početna i kon-
trola kao završna faza upravljačkog procesa, na osnovu
koje rukovodstvo preduzima potrebne mere. Pošto se
aktivnosti rukovodstva sprovode na svim nivoima (ope-
rativnom, taktičkom i strateškom) i intemi nadzor se
sprovodi na istim nivoima.
Jasno defmisani i merljivi ciljevi predstavljaju za-
date vrednosti, parametre za vrednovanje ostvarenja to-
kom vremena. Ciljevi organizacije služe kao osnov za
definisanje ciljeva inteme revizije. Uspostaviti direkt-
nu, logičnu i konzistentnu vezu između ciljeva organi-
zacije i ciljeva angažovanja inteme revizije, presudno
je za uspeh interne revizije i za pružanje efikasne po-
moći organizaciji u ostvarenju postavljenih ciljeva.
VS. INTERNA KONTROLA
Interna kontrola se najčešće defmiše kao:
„proces koji sprovodi upravni odbor, menadžment
i drugi zaposleni, osmišljen u cilju obezbeđenja razum-
nog uveravanja da će organizacija postići svoje ciljeve:
ekonomičnost i efikasnost poslovanja, pouzdanost fi-
nansijskog izveštavanja i usklađenost sa zakonom i dru-
gom regulativom." 7 ili
„svaka aktivnost koju sprovodi rukovodstvo, od-
bor i druge strane (u organizaciji) u cilju upravljanja ri-
zikom i povećanja verovatnoće da će postavljeni ciljevi
i zadaci biti ostvareni. Rukovodstvo planira, organizuje
i sprovodi aktivnosti dovoljne da obezbede razumno
uveravanje da će ciljevi i zadaci biti ostvareni."8
Inteme kontrole odražavaju poslovnu kulturu i tra-
diciju društva, filozofiju, poslovni stil, usvojene moral-
ne vrednosti, kadrovsku strukturu, stmčnost, obrazova-

7
Internal Control - Integrated Framework, Jersey City NJ: Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission,
1992, str. 13.
* Glossary to the International Standards for the Professional Practice of Internal Auditing, 2009, Institute of Internal Auditors (IIA),
dostupno na adresi: http://www.theiia.org/guidance/standards-and-guidance/ippf/standards/full-standards/?i=8317.

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010 41

 Mirfana BOGIĆEVIĆ INTERNA REVIZIJA U OgjGURAVAJUĆIM KOMPANIJAMA ...
•—r^:— *" : "
nje i osposobljenost radnika i rukovodstva. Stanju nave-
denih karakteristika se mora dati veliki značaj kada se,
poređenjem ostvarenih veličina i uspostavljenih stan-
darda, ocenjuje se funkcionisanje internih kontrola.
Najčešča se inteme kontrole (kontrolni postupci)
dele prema načinu delovanja na one koje: sprečavaju,
otkrivaju ili naknadno koriguju greške. Bez obzira o
kojoj vrsti je reč, kontrole moraju biti potpuno razu-
mljive zaposlenima koji ih primenjuju, a odnos troško-
va uvođenja i koristi od kontrole mora da obezbedi eko-
nomičnost. Rukovodstvo nastoji da poslovanje usposta-
vi na preventivnim kontrolama, tj. na prethodnim kon-
trolnim postupcima koji omogućuju blagovremeno ot-
krivanje grešaka i najviše doprinose efikasnosti proce-
sa, dok se naknadna (korektivna) kontrola više vezuje
za funkciju nadzora. Interne kontrole se sprovode u tri
osnovne faze:
- utvrđivanje referentnih veličina (definisanje
standarda za upoređivanje/kontrolu),
- poređenje/kontrola ostvarenih veličina sa refe-
rentnom veličinom (standardom) i
- utvrđivanje efekata odstupanja ostvarenja od re-
ferentnih velikina (standarda).
Intema kontrola je prethodni postupak nadzora
jednog procesa, dok intema revizija predstavlja na-
knadno preispitivanje delotvornosti intemih kontrola.
Ponekad je u praksi teško razlikovati običnu kontrolnu
aktivnost od naknadnih aktivnosti internog nadzora.
Ipak, postoji suštinska razlika između naizgled istih ak-
tivnosti: kontrole i nadzora. Kriterijum prema kome se
opredeljuje o kojoj aktivnosti je reč jeste: da li ova ak-
tivnost, osim što sprečava / otkriva / koriguje grešku,
istovremeno identifikuje i njene uzroke i odgovaraju-
ćem nivou rukovodstva ukazuje na potrebu sistemske
korekcije kojom će se sprečiti dalje pojavljivanje greš-
ke. Adekvatno uspostavljeni nadzor mora da rezultira
identifikovanjem nepravilnosti u funkcionisanju nadzi-
rane kontrole (procesa, aktivnosti), identifikovanjem
uzroka nepravilnosti (odstupanja) i izveštajem koji će
primiti upravo onaj rukovodilac (ili nivo rukovodstva)
koji treba i može da preduzme mere za korekciju iden-
tifikovanog stanja.
Primer poređenja operativnih ciljeva i ciljeva inter-
ne revizije sa njima u vezi, naveden u Tabeli 1. može i
ovde da posluži. Tabela maksimalnog samopridržaja je
kontrola procesa prijema rizika u osiguranje. Ova kon-
trola može da se primenjuje bez ikakvih odstupanja, ali
ukoliko samopridržaj nije dobro utvrđen, društvo će i
pored stroge primene Tabele biti izloženo povećanom
42
38-48
" -—-. - : : :
riziku - bilo zato što je, noseći rizike za koje nije ima-
lo kapacitet, dovelo do nemogućnosti da izmiruje svoje
obaveze prema osiguranicima, ili zato što je, prenoseći
u saosiguranje i reosiguranje rizike koji nisu biii viško-
vi, umanjilo svoju profitabilnost. U primeni kontrole u
procesu rada ovo se ne može sagledati, ali zato nadzor
(u ovom slučaju pregled inteme revizije) može anali-
zom kontrole sagledati njenu neadekvatnost, sagledati
uzroke neadekvatnosti, dati preporuke za izmenu i izve-
stiti o tome onaj nivo rukovodstva koji je nadležan za
preduzimanje mera. Ciljevi inteme kontrole i interne
revizije u vezi sa istim procesom su različiti, kornple-
mentarni, ali ne međusobno zamenjivi (altemativni).
• Koja je uloga i značaj sistema intemih kontrola
uspostavljenog u društvu za osiguranje?
Društvo za osiguranje, kao veoma složeni sistem,
svaka njegova funkcija, proces ili aktivnost, mora ima-
ti ugrađene kontrolne postupke koje rukovodstvo uspo-
stavlja radi korišćenja informacija potrebnih za donoše-
nje poslovnih odluka.
Objedinjavanjem svih kontrolnih postupaka i pro-
cesa u jedinstveni koncept koji obuhvata celokupno po-
slovanje i proces upravljanja, uspostavlja se sistem in-
temih kontrola. I dok je pojedinačna interna kontrola
usmerena na pojedinačnu aktivnost, sistem intemih
kontrola ima daleko širi obuhvat. Samo adekvatan si-
stem intemih kontrola može da obezbedi tačne i pou-
zdane infonnacije i sigurnost u čitav poslovni sistem i
upravljanje društvom, što je od ključne važnosti za us-
pešnost rada rukovodstva i donošenje adekvatnih po-
slovnih i upravljačkih odluka.
• Šta podrazumeva dobar i pouzdan sistem intemih
kontrola društva za osiguranje?
Dobar sistem internih kontrola treba:
- da bude ugrađen u poslovanje društva predsta-
vljajući deo njegove kulture omogući društvu,
- da blagovremeno prepozna rastuće, eksteme i in-
teme, rizike u poslovanju, sa spreči ili umanji štetu ko-
ja bi mogla nastati, da prepozna uzroke uočenih nepra-
vilnosti i mogućnosti za njihovo otklanjanje,
- da ima uspostavljene procedure za blagovremeno
izveštavanje odgovarajućih nivoa primaoca izveštaja o
postojanju značajnih nedostataka i / ili slabosti, blagovre-
meno preduzimanje odgovarajućih mera, kao i izveštava-
nje odgovarajućih nivoa primaoca o preduzetim merama.
Za kvalitetno funkcionisanje sistema nije dovoljno
samo ga uspostaviti, već je potrebno stalno nadzirati i
periodično procenjivati njegovu delotvornost.
Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010
 &<SV#D*i Z»MS»QVO
jiBBLj •
osjguran!«
""•'V«"
m POUCV<M INSURANCE ...
•' •••••• t-
• Ko je odgovoran za uspostavljanje i nesmetano
funkcionisanje sistema intemih kontrola društva za osi-
guranje?
Rukovodstvo je odgovorno za uspostavljanje, odr-
žavanje, nadziranje i procenu funkcionisanja jednom
uspostavljenog sistema intemih kontrola. Pri tom se
uvek mora uzeti u obzir odnos troškova za uspostavlja-
nje i koristi od uspostavljanja kontrola. Sadržaj rada
svake poslovne funkcije podrazumeva i aktivnosti na
uspostavljanju kontrolnih postupaka u domenu sopstve-
ne odgovomosti. Poslovne funkcije su dužne da perio-
dično sprovode procenu delovanja intemih kontrola,
predlažu i preduzimaju odgovarajuće korektivne mere.
• Ko sve može pomoći rukovodstvu u proceni
funkcionisanja sistema internih kontrola?
S obzirom na kompleksnost sistema, brojne su funk-
cije dmštva čija je pomoć od velikog značaja kod proce-
ne adekvatnosti i efikasnosti sistema intemih kontrola:
kontroling, pravna funkcija, funkcija upravljanja rizikom,
upravljanje ljudskim resursima, aktuari, ekstema revizija,
IT funkcija, regulator (obavljena kontrola kao dodatna ga-
rancija pouzdanosi sistema intemih kontrola) i dr.
• Kakva je uloga pravne funkcije u procenjivanju
funkcionisanja sistema intemih kontrola i intemom
nadzoru uopšte?
Usaglašenost poslovanja sa zakonima, propisima i
intemim aktima dmštva, kao i međusobna usaglašenost
intemih akata veoma je važna, a neusaglašenost je izvor
značajnih rizika za društvo. Ispitivanje usaglašenosti je
najvažnija usluga nadzora koju može da pruži pravna
funkcija ili u okviru nje posebno organizovani deo, ili po-
sebno uspostavljena organizaciona funkcija - „complian-
ce". U razvijenim praksama na ovu funkciju se usmerava-
ju prijave nepravilnosti i primedbe korisnika usluga druš-
tva, ali i specijalni programi, tzv. „vruće linije" za dojave
nepravilnosti, nezakonitosti i neusaglašenosti.
Takođe, uobičajeno je i potrebno da se intema re-
vizija, kada u pregledu naiđe na pitanja koja su u nad-
ležnosti pravne funkcije, obraća pravnoj funkciji za sa-
vetodavne usluge. Pri tome treba obezbeditidve značaj-
ne pretpostavke saradnje:
1) intema revizija se ne sme baviti pitanjima (kao
što su stručna pravna pitanja) za koje nema dovoljno
kompentnosti, a
2) pravna funkcija se prilikom davanja mišljenja
za račun inteme revizije mora obavezati na kvalitet, od-
Urton Anderson, Andrevv J. Dahle. Implementing the International Professional Practice Framework, 3rd edition, The Institute of
Internal Auditors Research Foundation, 2009, str. 145.
Revija za pravo osiguranja ^ Broj 4/2010
—
ČLANCI7
•
nosno preuzeti odgovornost za dato mišljenje, koje in-
temoj reviziji predstavlja osnov za zaključivanje o
predmetu revizije.
Ukoliko predmet revizije podrazumeva značajnije
potrebe za pravničkim stručnim radom, praksa je da se u
timu za revizije angažuje specijalista pravne struke zapo-
slen u pravnoj funkciji dmštva. Ovo „iznajmljivanje"
usluga u praksi se naziva ,,co-sourcing" a služi kvalitetni-
jem obavljanju revizije. Naravno, uvek je preduslov da
angažovani stručnjak iz pravne funkcije nema operativnu
odgovornost za oblast koja je predmet revizije.
7. ŠTA JE ZADATAK INTERNE REVIZIJE
U PROCENJIVANJU SISTEMA
INTERNIH KONTROLA?
Svaki sistem, pa i jednom uspostavljeni sistem in-
temih kontrola, ima sklonost da se protokom vremena
narušava. Neophodno je što ranije prepoznati odstupa-
nje, oceniti njegove efekte i preduzeti efikasne mere za
vraćanje sistema u ravnotežu. Da bi to bilo blagovreme-
no i uz manje štete, svako društvo nastoji da obezbedi
što primerenije, tekuće ili posebne, procene adekvatno-
sti i efikasnosti jednom uspostavljenog sistema. Najsta-
rija, tradicionalna uloga inteme revizije upravo se od-
nosi na pregled i ocenu internih kontrola. Iako je već
davno prestala da bude jedina, ova usluga ostaje najzna-
čajnija među brojnim uslugama inteme revizije. Ono
što se menja jeste pristup u kome dominira koncept do-
davanja vrednosti i proaktivno delovanje na kome sva-
ka moderna funkcija inteme revizije mora da insistira,
bez obzira o kojim aktivnostima je reč'.
Uvođenjem inteme revizije u našu sredinu, posebno
u društva koja nisu imala dovoljno iskustva u intcmoj re-
viziji, čak ni indirektnog, preko učešća stranog kapiatala,
plan inteme revizije je bio dokument čijih su se predviđe-
nih aktivnosti, uključujući i njihov redosled, čvrsto držali
i intema revizija i nadzorni odbori. Zahtevi za odobre-
njem izmene plana smatrani su posledicom slabosti u pla-
niranju. Verujemo da su mnoge funkcije inteme revizije u
međuvremenu unapredile metodologije izrade plana, pa
ipak, potrebe za izmenama planova ostaju, čak rastu.
Mnoge promene u poslovanju, pojave novih ili porast po-
stojećih rizika, utiču na potrebu češćeg ažuriranja godiš-
njeg plana, odnosno na uspostavljanje fleksibilnih plano-
va inteme revizije. Ako se neka oblast ne procenjuje kao
rizična, treba odustati ili pomeriti planirani pregled. Funk-
43
 Miijana BOGiĆEVIĆ _ INTERNA REVIZIJA U Q£jGURAVAJUĆIM KOMPANIJAMA ...
cija interne revizije kojoj je efikasnost cilj, ne sme „anga-
žovati 99% resursa na oblasti poslovanja koje su 99%
procenjene kao nerizične.""1
Intema revizija mora dobro da poznaje proces čiji
pregled vrši, sa njim povezane rizike i postojeće kontro-
le, kako bi najpre ocenila njegovu adekvatnost." Kada in-
tema revizija u pregledu uoči nepravilnosti u funkcioni-
sanju kontrola, zaposleni i odgovomi često insistiraju na
činjenici da su kontrole primenjivane bez odstupanja.
Ali, poštovanje kontrola ima smisla samo u situaciji ka-
da su one adekvatne, dizajnirane u skladu sa poslovnim
procesom. Ukoliko je poslovni proces izmenjen toliko da
je jednom uspostavljena kontrola postala neadekvatna i
ne podržava proces, nema smisla da intema revizija ispi-
tuje doslednost u poštovanju neadekvatne kontrole. Uko-
liko je, na primer, visina samopridržaja (kontrola) neade-
kvatno određena, proveravanjem konzistentnosti njene
primene neće se prepoznati da je prijem rizika u osigura-
nje i postupanje sa viškom rizika (proces) ugrožen. Inter-
na revizija ne bi pokazala dužnu pažnju, a njen rad bi bio
neefikasan ukoliko bi se završio na uzorkovanju i utvrđi-
vanju broja ili procenta ugovora kod kojih je bilo odstu-
panja. Umesto toga, treba prvo ispitati adelcvatnost utvr-
đenog samopridržaja. Testiranje odstupanja od primene
neadekvatne kontrole ima smisla samo ukoliko je potreb-
no proceniti efekat (štetu) primene neadekvatne kontro-
le. Smatra se da polovinu vremena predviđenog za pre-
gled nekog procesa intemi revizori koriste za ispitivanje
adekvatnosti dizajna intemih kontrola i davanje prepom-
ka za njihove korekcije i unapređenje.
8. CILJEVI I N T E R N E REVIZIJE U P R E G L E D U
P R O C E S A PRAVNE F U N K C I J E
Izgradnji odnosa sa pravnom funkcijom svaki ru-
kovodilac inteme revizije mora posvetiti posebnu pa-
žnju, s obzirom na značaj oblasti koja je u nadležnosti
pravne funkcije, kao i na značaj usluga za čije priba-
vljanje je intema revizija upućena na pravnu funkciju.
U praksi, pa i svetskoj, odnos ove dve funkcije ni-
je uvek uspostavljen na način koji dolikuje značaju ko-
ji obe imaju za društvo. Autor je slobodan da iznese za-
pažanja svojih kolega iz domaće ali i strane prakse, da
su nesporazumi tokom pregleda sa rukovodstvom ove
funkcije češći nego u pregledu dmgih poslovnih funk-
10
Isto, str. 112.
11
Isto, str. 141.
1J
James S. Fargason, Legal Services: Auditing the process, The Institute of Internal Auditors Research Foundation, 2009, str. 7.
44
38-48
cija. Iako se napred izrečeno ne može potkrepiti rezul-
tatima odgovarajućeg istraživanja, autor se za iznošenje
ovog stava opredelio u nameri da razmatranjem mogu-
ćih uzroka nesporazuma doprinese boljcm razumevanju
i saradnji ove dve funkcije.
Neadekvatno kontrolisanje procesa pravne funkci-
je najčešćeje posledica je nerazumevanja (od strane in-
teme revizije) načina na koji oni funkcionišu ili uvere-
nja (rukovodstva i / ili zaposlenih u pravnoj funkciji) da
procesi pravne funkcije ne treba da podležu kontroli.
Brojne su primedbe koje se mogu očekivati pre, u toku
i po obavljenoj reviziji u pravnoj funkciji. Međutim,
,,čak i organizacije koje se bave osetljivim pitanjima dr-
žavne bezbednosti (na primer FBI) treba da podržavaju
rad inteme revizije radi uveravanja da se aktivnosti
pravne funkcije obavljaju u najboljem interesu organi-
zacije. Pri tom revizija treba da bude obavljena profesi-
onalno i blagovremeno." 12
Intema revizija mora biti svesna razloga za limiti-
rani pristup dokumentaciji i informacijama koje su vla-
sništvo pravne funkcije. Čak i pri obuhvatu koji je zbog
potrebe zaštite poverljivosti dokumenata i informacija
ograničen, revizija procesa u pravnoj funkciji može
obezbediti dragocene preporuke za korekcije ili unapre-
đenje procesa. Intema revizija se, sem u izuzetnim situ-
acijama kada se cilj pregleda posebno određuje a odgo-
varajuća ekspertska pomoć pravnika obezbeđuje, ne
upušta u ispitivanje i ocenjivanje rešenja za stmčna pi-
tanja. Smatramo da jasni stav inteme revizije i jasno
predstavljanje njenih ciljeva u pregledu procesa pravne
funkcije može doprineti uspostavljanju odnosa povere-
nja i saradnje.
Najvažniji ciljevi interne revizije i pregledi koji
preporukama značajno mogu doprineti poboljšanju i
unapređenju procesa u pravnoj funkciji bili bi:
- utvrditi da li je dmštvo uspostavilo jasne zahteve
i očekivanja od pravne funkcije,
- da li je pravna funkcija, u odnosu na zahteve
društva, uspostavila jasne sopstvene ciljeve i zadatke,
- da li su ciljevi i zadaci pravne funkcije podudar-
ni sa ciljevima društva,
- da li je društvo uspostavilo adekvatnu komunika-
ciju sa pravnom funkcijom, radi efikasnog prenošenja
informacija,
Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010
 Revijaza pravoosiguranja
- da li društvo na efikasan način koristi iznajmlje-
ne (eksterne) pravne usluge i da li su ciljevi tih aktivno-
sti podudarni sa ciljevima pravne funkcije i društva u
celini. Ovde se mogu razmotriti i principi na kojima
funkcionišu aktivnosti koje pružaju treća lica, na pri-
mer, da li su to isti ctički i profesionalni principi koji su
uspostavljeni u društvu i da li postoji rizik da spoljni
pružaoci usluga diskredituju principe prihvaće u druš-
tvu i u samoj pravnoj funkciji,
- da li se troškovi korišćenja usluga trećih lica ade-
kvatno odobravaju, da li se adekvatno dokumentuju i da
li su učinjeni u skladu sa politikama društva,
- uveriti se da rukovodstvo adekvatno upravlja ri-
zicima ove funkcije,
- uveriti se da li pravna funkcija na efikasan način
i u skladu sa politikama društva sarađuje sa drugim
funkcijama (obezbeđenje, naplata potraživanja, ljudski
resursi...),
- uveriti se da pravna funkcija blagovremeno obez-
beđuje informacije u vezi sa obavezama društva i da te
informacije usmerava na rukovodioce koji mogu da
preduzmu odgovarajuće preventivne ili korektivne ak-
cije na osnovu komuniciranih informacija.
9. KONCEPT DODAVANJA VREDNOSTI
Područja mogućih usluga kojima intema revizija
može da doda vrednost razlikuju se u svakom dmštvu i
zavise od veličine, organizacione strukture, uspostavlje-
ne etičke kulture, kompetentnosti i profesionalnih kvali-
teta rukovodstva, profila samog dmštva, kulturoloških
specifičnosti geografskog regiona u kome društvo poslu-
je, usvojene strategije, faze u životnom ciklusu društva,
planiranih promena u poslovanju, planiranih restruktui-
ranja, zahteva i očekivanja zainteresovanih strana.
Za dobro upravljanje aktivnostima inteme revizije
potrebno je razumeti pokretačke vrednosti ključnih inte-
resnih grupa. Prema ovim interesima postavljeni su i ci-
ljevi organizacije. Da li su procesi upravljanja, upravlja-
nja rizikom i kontrola adekvatni i u vezi sa ciljcvima druš-
tva, da li su ciljevi pojedinih funkcija dobro povezani sa
aktuelnim ciljevima na nivou dmštva i da li aktuelni cilje-
vi dmštva obezbeđuju ostvarenje njegove strategije,
ključna su pitanja na koja intema revizija treba da odgo-
vori dajući ocene kroz pojedinačne preglede ili sveobu-
hvatne procene, uveravanja ili savetodavne usluge.
13
Internal Auditing: Assurance & Consulting Services, Types of Consulting Services, The Institute of Internal Auditors Research
Foundation, 2009, str. 15-5.
Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010
CLANCI
Koncept dodavanja vrednosti obavezuje internu re-
viziju da svoje aktivnosti obavlja i njihov kvalitet meri
stepenom identifikovanja efikasnijih mogućnosti za po-
stizanje ciljeva društva, poboljšanjem poslovanja i sma-
njivanjem izloženosti društva riziku.
Od izuzetne važnosti je procena rizika, jer je samo
ona pouzdani indikator za angažovanje. Ukoliko jc
društvo nedavno izvršilo velike promene u poslovanju,
sasvim je sigurno da područja u kojima je bilo prome-
na treba da budu predmet revizije. Takođe, ukoliko
društvo uvodi novi informacioni sistem, program za eti-
ku ili program za otkrivanje i sprečavanje prevara,
učešće inteme revizije u timu za ovaj projekat biće zna-
čajan doprinos ukupnoj efikasnosti (smanjenju troško-
va) društva. Nedopustivo je da se tek posle implemen-
tacije ustanovi neadekvatnost projekta. Veliki rizici kao
što su skupi projekti, mogu se znatno umanjiti i moguć-
nost njihovog uspeha povećati učešćem inteme revizije
i uvažavanjem preporuka interne revizije pre imple-
mentacije. Naravno, kompetentnost inteme revizije je
neophodan uslov za obavljanje ovih usluga.
10. USLUGE KOJIMA INTERNA REVIZIJA
MOŽE DA OBEZBEDI NOVU VREDNOST
Osim tradicionalnog uveravanja u vezi sa funkcioni-
sanjem intemih kontrola, društva koja su adekvatno uspo-
stavila intemu reviziju mogu računati na sve raznovrsnije
savetodavne usluge'3, s pravom uverena da poznavanje
poslovnih procesa, kompetentnost i jeđinstveni položaj
ove funkcije u društvu mogu uspešno da obezbede:
- konsultacije, preporuke i savete rukovodstvu,
najčešće prilikom razvijanja i dizajniranja novih politi-
ka, procedura i kontrola,
- „post mortem" analize, kadaje potrebno što pre i što
tačnije identifikovati uzroke i izvući pouku iz lošeg isku-
stva u poslovanju koje je organizacija nedavno doživela,
- due diligence (prethodna provera, uveravanje u
stanje pre zaključivanja nameravanih poslovnih tran-
sakcija - spajanje poslovanja ili akvizicija, na primer),
- vodenje ili konsolidaciju programa za upravljanje
rizikom, programa za etiku, programa za sprečavanje i
otkrivanje prevara i slično. Svim ovim aktivnostima
osnov je dobro poznavanje poslovnih procesa, njihovih
glavnih rizika, slabosti u sistemu intcmih kontrola, mo-
gućnosti za poboljšanje kontrola i unapredenje procesa;
45
 Mirjana BOGlĆEViĆ INTERNA REVIZIJA U Q§jGURAVAJUĆIM KOMPANIJAMA ...
^ . • « • * ^ - - - - - : - . . . , .
- učešće interne revizije u radu timova za uvođenje
novih sistema, skupih i visokorizičnih programa, raznih
korporativnih i / ili poslovnih projekata. Otkrivanje ne-
dostataka u projektu ili odustajanje od projekta u što ra-
nijoj fazi pre implementacije može da uštedi značajna
sredstva,
- edukaciju i treninge za rukovodstvo i zaposlene u
organizaciji, u vezi sa procesima upravljanja rizikom i
kontrolama. Treninzi se mogu realizovati po specifičnim
temama koje su od interesa za društvo, po specifičnim
korisničkim grupama, ili po potrebi kao individualni,
- uspostavljanje „benchmarking"-a (uspostavljanje
merila, standarda ili kriterijuma, bez kojih zapravo i ne-
ma kontrole),
- saradnju sa ekstemim revizorom. Ova aktivnost
povećava efikasnost dmštva tako što umanjuje njegove
ukupne troškove revizije. Međutim, mera u kojoj će eks-
temi revizor koristiti rezultate rada inteme revizije i po-
uzdati se u njih srazmerna je stepenu u kom je ova funk-
cija razvila metodologiju rada, obezbedila sistematičnost
u pristupu, adekvatno planirala angažovanje, uspostavila
program za izvođenje revizije i dokumentovala nalaze.
Savetodavne revizije najčešće se uključuju u plan
revizije i izvode na zahtev rukovodstva, ali često i inter-
na revizija tokom angažovanja nailazi na oblasti i pita-
nja koja indikuju potrebu za posebnim savetodavnim
angažovanjem.
11. P R E T P O S T A V K E Z A D O D A V A N J E
VREDNOSTI
Kako izaći iz zatvorenog kruga u kome interne
revizija ne može ili nema objektivnih mogućnosti
da promoviše sopstvene potencijale, a rukovodstvo
ne može da prepozna gde se krije i kako
da oslobodi novu vrednost?
Saznanja koje autor ovog članka ima o vrstama
usluga inteme revizije koje se pružaju u praksi domaćih
društava, bez obzira na delatnost kojoj pripadaju, govo-
re da je tradicionalno bavljenje internim kontrolama
osnovni vid aktivnosti, a da menadžment još uvek ne
pokazuje dovoljni interes za ostalim uslugama iz sve ši-
reg depoa usluga inteme revizije. Funkcije inteme revi-
zije nisu u prilici da organizacijama značajnije dodaju
vrednost, a posledica ovoga je da rukovodstvo, ne ret-
ko, doživljava intemu reviziju kao nametnuto trošenje
ionako oskudnih resursa. Ovo ima za rezultat da ugled
14
Mr Peter Hauser, isto, str. 61.
46
38-48
_. - - • - -
inteme revizije u društvu može da bude niži nego što joj
je dat regulativom - ekstemom i intemom. A posledica
prethodnog može biti da se za funkciju inteme revizije
planira i odobrava sve manje resursa, posebno za anga-
žovanje kompetentnih profesionalaca.
Ipak, i u nedovoljno razvijenom okruženju, pozici-
ja inteme revizije može se popraviti posvećenošću i
koncentrisanim naporima rukovodioca inteme revizije
na povećanju efikasnosti funkcije koju vodi: planira-
njem i izvođenjem revizija uvažavanjem ocene rizika,
obezbeđenjem fleksibilnog plana, tj. mogućnost da pri-
oriteti revizija jednom odobreni planom mogu biti iz-
menjeni u skladu sa ažuriranom procenom rizika.
Interni revizori pojedinačno moraju posedovati
znanja, veštine i stručnost u oblastima na osnovu kojih
obavljaju dodeljene im poslove, dok intema revizija
kao funkcija (kolektivno) mora imati znanje i stručnost
za ukupnost pitanja kojima se bavi. Da bi se izbegla
svaka mogućnost nekompetentnog obavljanja posla,
funkcija inteme revizije može koristiti i usluge trećih li-
ca, specijalista za pregled oblasti za koje rukovodilac
inteme revizije proceni da ova funkcija nema dovoljno
stručnosti.
Intemi revizori su dužni da u radu manifestuju pro-
fesionalnu pažnju, razboritost i kompetentnost, a znanje
i veštine moraju neprekidno održavati, ažurirati i uve-
ćavati.
Intema revizija kao funkcija mora biti kompetent-
na, iskusna i stručna, za trajno profesionalno usavršava-
nje mogućnosti obezbeđene u skladu sa zahtevima pro-
fesije, a broj zaposlenih primeren obimu planiranih ak-
tivnosti.
„Interna revizija svoju snagu ne crpi samo iz lič-
nih i stmčnih kvalifikacija pojedinačnih revizora, već
takođe, i pre savega, iz pozicije koju uprava preduzeća
zauzima prilikom vršenja svoje kontrolne funkcije u
preduzeću" N Društvo mora uspostaviti funkciju interne
revizije na način koji će obezbediti objektivnost pojedi-
naca (bez kompromisa na račun kvaliteta i bez potčinja-
vanja sopstvenog suda o predmetu revizije drugima) i
nezavisnost funkcije (u određivanju delokruga, obima
revizije i saopštavanju rezultata revizije na nepristrasan
način). Rukovodilac inteme revizije treba da odgovara
za svoj rad onoj poziciji u organizaciji koja ima dovolj-
no autoriteta da promoviše nezavisnost, da obezbedi
sveobuhvatnost revizija, adekvatno razmatranje rezul-
Revija za pravo osiguranja Broj 4/2010
 Revija^a pravoosigMranja
tata obavljenih angažovanja i da podrži korektivne ak-
cije u vezi sa preporukama interne revizije. U društvi-
ma za osiguranje, kao i u ostalim finansijskim instituci-
jama čije poslovanje nadzire Narodna banka Srbije,
predviđene linije izveštavanja u skladu su sa najboljom
praksom i podrazumevaju direktnu komunikaciju ruko-
vodioca revizije sa nadzornim odborom ili odborom za
reviziju, kao i direktni i neograničeni pristup višem ru-
kovodstvu i nadzornom odboru.
Organizacija mora internim aktima da ustanovi po-
ziciju interne revizijc, da autorizuje pristup dokumcnti-
ma, zaposlenima, imovini i informacijama relevantnim
za obavljanje revizije i da na odgovarajući način defmiše
svrhu, nadležnost i odgovornost ove funkcije. Interna re-
vizija se ne bi smela baviti uslugama, ma koliko bile po-
trebne i korisne društvu, koje nisu predviđene povcljom
(pravilnikom o internoj reviziji), a dužnost rukovodioca
interne revizije je da obezbedi usklađenost aktivnosti
funkcije sa poveljom i da predlaže izmene povelje koji-
ma bi se interna revizija ovlastila za obavljanjc drugih
usluga koje trenutno nisu predviđene poveljom, a koje bi
društvu mogle da obezbcde novu vrednost.
Od dobro koncipirane povelje koja sagledava po-
trebe društva počinje promovisanje funkcije inteme re-
vizije kao nove vrcdnosti za društvo. Upravni odbor,
nadzorni i/ili odbor za reviziju, a posebno rukovodioci
inteme revizije ne bi trebalo da na povelju gledaju kao
na još jednu fonnu - ona mora da odražava suštinu i da
bude „skrojena" po meri društva kako bi mu istinski ko-
ristila.
Primena odgovarajuće profesionalne regulative -
Međunarodnog okvira profesionalne prakse 15 - u doma-
ćoj praksi nije obavezna, prcpuštena je opredeljcnju sa-
mog društva i/ili rukovodioca funkcije inteme revizije.
Samo društva čije su funkcije inteme revizije u usposta-
vljanju i metodologiji rada privržene međunarodnoj
profesionalnoj regulativi i najboljoj praksi mogu da
očekuju veću korist od ove funkcije.
ZAKLJUČAK
Istorijski događaji kao što su ekonomske krize ili
veliki finansijski skandali, uvek su se završavali, a pe-
riodi oporavka i uspona otpočinjali, rešenjima čija je
15
International Professional Praetiees Framework (IPPF), dostupno na adresi: http://www.theiia.org/guidance/standards-and-guid-
ance/ippf/.
Revija za pravo osiguranja ^ Broj 4/2010
suština unapređenje korporativnog upravljanja. Svetska
finansijska kriza koja upravo traje donela je velike pro-
bleme i postavila važna pitanja za perspcktive korpora-
tivnog upravljanja. Bez identifikacije uzroka problema
i nalaženja mehanizama za buduće sprečavanje istih i
sličnih pojava, neće moći da se povrati poverenje u
funkcionisanje finansijskih institucija. Knza je donela
značajnc izazove i za profesiju inteme revizije kao naj-
značajnijeg oblika internog nadzora.
Dobra praksa domaće internc revizije za sada se
oslanja na profesionalnu posvećenost pojedinaca koji
vode funkciju interne revizije i rukovodstvo koje ume
da prepozna i traži novu vrednost.
Mišljenja smo da je nizak nivo razvoja profesijc
intemc revizije u domaćoj sredini, nedovoljna svest o
potrebi uspostavljanja metodologije rada, sistematič-
nog, disciplinovanog i dokumcntovanog pristupa oce-
njivanju i unapređenju procesa kontrola, upravljanja ri-
zikom, i upravljanja, u značajnoj meri posledica neade-
kvatnog obuhvatanja interne revizije regulativom, te da
će potencijalna korist od uspostavljanja funkcije inter-
ne revizije biti bolje prepoznata ukoliko se na odgova-
rajući način izmeni regulativa.
Za razvoj inteme revizije, njenu poziciju u društvu
i korist koju će društvo za osiguranje imati od ove funk-
cije izraženu kroz dodavanje vrednosti i doprinos ukup-
nom povećanju efikasnosti, od presudnog je značaja
stav višeg rukovodstva prema internoj reviziji. Da bi bi-
la efikasno korišćena kao nadzor nad sve brojnijim i
kompleksnijim procesima za koje rukovodstvo ima od-
govomost, neophodno je da rukovodstvo poseduje do-
voljno infonnacija i razumevanja za potencijale i prin-
cipe rada interne revizije. Za povećanje ukupne efika-
snosti društva na bazi usluga interne revizije, odgovor-
nost i šansu imaju pođednako i rukovodstvo i sama
funkcija interne revizije.
Nije preterano reći da je interna revizija danas u
našoj sredini pionirski posao? Kada uspe, a nadamo se
da hoće, postaće rutina, sa manje početničkog entuzija-
zma ali više zrelih rezultata koji će i u našoj sredini po-
tvrditi intemu reviziju kao princip korporativnog upra-
vljanja.
47
Mirjana BOGIĆEVIĆ mework for establishing internal audit in accordance
"Energoprojekt Garant" Insurance Co. with its definition.
President of The Institute of Internal Auditors of Serbia • to make clear the connections and differences
between internal audit and other categories of internal
INTERNAL A UDITINGININSURANCE oversight, particularly the role of internal audit in in-
COMPANIES - THE OPPORTUNITY ternal control system assessment;
TOADD VALUE • to outline variety of services internal audit functi-
ons could provide, adding value and providing growth
oftotal efficiency ofthe organization;
SUMMARY
• to outline the opportunities and advantages ba-
The author traces the position of internal audit re-
sed on the synergy of legal services and internal audit
presented in Serbian regulatory rules as well as in lo-
functions.
cal corporate practices, emphasizing attributes of in-
ternal audit regulation and practices in insurance indu-
stry. The comparison of internal audit practices de-
ployed in local insurance companies with the bestprac-
tice, confirms that the actual regulation has influenced
adoption and development of good internal audit prac-
tices, but concurrently depicts other requirements to be
established in order the overall potential of internal
audit should be recognized and utilized by both mana-
gement and internal audit practitioners. Although the
traditional assurance in adequacy and efficiency of in-
ternal control system, together with the recommendati-
ons for corrections and improvements, is only one of
many internal audit services, it is often the only service
scheduled and provided by internal audit functions in
our local circumstances.
The intent of this article was:
• to outline internal audit as the profession and
function in an organization, its objectives, responsibiii-
ties and authorities, as well as the position it takes in
corporate practice;
• to outline internal audit as the profession as well
as aspects internal audit functions have been establis-
hed in local companies, particularly in insurance com-
panies;
• to compare the position of internal audit functi-
ons in local companies with the best practice, to obser-
ve key variance, to examine causes and effects and to
introspectpossibilities for improvements. Author strives
to assess how local regulatory rules are adequate fra-

48 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010