Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Ispitivanje Konstrukcija Predavanje 2016

    Uploaded by

    nba team
    14 views76 pages

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    14 views76 pages

    Ispitivanje Konstrukcija Predavanje 2016

    Uploaded by

    nba team

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 76
    DRZAVNI UNIVERZITET UNOVOM PAZARU STATE UNIVERSITY OF NOVI PAZAR Departman : TEHNICKE NAUKE ‘Studijski program: GRADEVINARSTVO BUJAR EMRA ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA 2015. NOVI PAZAR of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 1. OPSTE Naufna disciplina o ispitivehju objekata i konstrukcija formirana je neSto ka snije od ostalth naunih grana u gradjevinarstu. Ipak, neki posebni sludaje- vi ispitivanja objekata postojali su i ranije. Prva ispitivanja konstrukcija da- tiraju iz XV veka, U to vreme Leonardo da Vin¢i je prvi izvrSio ispitivanje razlititih oblika konstrukcije. Iavesni radovi u oblasti ispitivanja sigurnosti greda bili su izvrSeni od stra~ ne Galileja u XVI veku. On je pokuSao da dobije zavisnost izmedju uticaja si- lana konstrukciju i njenog proraéuna. U to vreme jo¥ nije bio poznat zakon o elastitnosti konstrukeije, zato je zavisnost koju je postavio Galilej, iako je bila principijelno pravilno postavijena, sadrZavala brojne netacnosti. Eksperimentalne metode ispitivanja konstrukcija, i u pocetnom stadijumu, 2a- snivale su se na teorijskom proratunu koji opisuje proces deformacija i lom pod dejstvom opterecenja, Huk je 1660 godine formulisao fizizki zakon 0 elastinosti koji je dobio pri- menu u ispitivanju problema sigurnosti konstrukelje. Ovaj zakon elastiénosti koristio je kasnije Kulen pri ispitivanju konstrukcije. Pred kraj XVI i po%etkom XVIII veka eksperimentalno su bili utvrdjeni neki stavovi mehanike za gradjevinske konstrukcije, koji su u to vreme bili veoma znagajni, Tako znatajni radovi iz te oblasti vet su bili publikovani 1773 godine U tim radovima zavisnost izmedju uticaja sila na materijal konstrukcije i njene stabilnosti bila je data u obliku koji je slitan danaSnjem. U tom peri odu jo$ nije postojao pojam o neprezanju koji ée biti izveden tek u devetnaestom veku. Galiloj, Bernuli, Lajimic, Kulon i dr, bavili su se, takodje pitanjima nosivo- sti, Oni su razmatrali nosivost, stanje loma i odgovarajuce deformacije ko- nstrukcije. Prouéavanje rada konstrukcije, u to vreme, sprovodilo se uglavnom na modeli ma, Na primer, francuski inzenjer Danizi, u cilju odredjivanja oblika ispitao Prof DrSe Bula EMRA. ip ina a ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA je model luka (sl1.1.1) 1732. godine. Pri tom ispitivanju pronaSao je da se luk prilikom loma deli na Zetiri, a ne na tri oblasti,kao Sto se ranije smatra- lo S1.1.1, Shema loma luka prema S1.1.2. Shema ispitivanja ispitivanju Daniza grede po Djugamelu Francuski istrazivat Djugamel 1776, godine izvr¥io je ispitivanje drvene gre- de (SI.1.2) '. On je hteo da doka%e da pri popretnom savijanju grede povrSi- nski (gornji) slojevi trpe pritisak. U cflju ovog ispitivanja on je izradio tri tipa drvenih greda: pune grede (prvi), sa vertikalnim otvorima u gornjoj zo- ni Carvel), ‘sa istim otvorima, ali popunjenim plo%icama od tvrdog drveta (treé: Ispitivanja sva tri tipa greda pri popreénom savijanju do loma pokazala su da je optereéenje,koje je dovelo do loma grede prvog i treéeg tipa pribliZno is~ to,dok je za grede drugog tipa bilo znatno nie. Zapa%eno je takodje da se plo dice nisu mogle lako izvaditi iz otvora (grede) jer su bile izloZene pritisku. Na osnovu toga ispitivaé je doSao do zakljuéka da su gornji delovi preseka gre- de pri popretnom savijanju izlo%eni naprezanju od pritiska, Interesantan primer ispitivanja objekata mo%e se smatrati ispitivanje drvenog mosta sistema luka koje je izveo u Rusiji Kulibin (S1,1.3) . Kulubin je 1776. godine razradio tri varijante projekta drvenog mosta sistema luka preko reke Neve, raspona 297 m. Izrada projekta mosta tolikeg raspona bio je u to vreme smeo pokuSaj. Za proveru osnovnih pretpostavii svog projekta mosta Kulibin je izradio model mosta u razmeri 1:10. On je model ispitao pri razligitim ko- mbinacijama optereéenja, Ispitivanje ovog modela izvrfila je komisija Akado- mije nauka u kojoj je uestvovao akademik Ojler. Analiza rezultata ispitivanja ie potvrdila pretpostavke od kojih je poXao autor pri projektovanju luka. 51.1.3. Projekat drvenog luénog mesta I.P. Kulibina of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA Osnovna zasluga Kulibina je u tome sto je ostvario eksperimentalno ispitiva- nje konstrukcije u cilju ne odredjivanja optereéenja koje dovodi do loma kon- strukcije,veé eksperimentalno odredjivanje njenog ponaSanja,kao i razradu o- snovnih pretpostavki modeliranja objekta, Poznati ruski inzenjer Zuravski pridavao je veliki znaiaj eksperimentalnim i- spitivanjima. Govorio je, da testo proratuni konstrukcije bez eksperimenta~ ne kontrole prelaze i oblast fantazije. Pri proratunu drvene reSetke sistema proste grede Zuravski je pretpostavio da se uticaji u vertikainim Stapovima reSetke, koji rade na zatezanje,smanjuju od oslonca ka sredini raspona, Za tu svrhu je izradio model reSétke %iji su svi vertikalni Stapovi bili izradjeni od tanke Zice istog preénika. Posle opterecenja modela u Evorovima svih ve- rtikalnih Stapova, ispitivajuci visinu tona u Stapovima utvrdio je da u Stapovi- ma blize osloncu postoje viSi tonovi. Ovo je potvrdilo pretpostavku da su ti Stapovi izloZeni veéem naprezanju od sile zatezanja u odnosu na druge Stapove. U Velikoj Britaniji 1846, godine ispitan je jednokoloseéni Zeleznitki most"Bri- tanija Most" preko modela u razmeri 1:6. Na osnovu rezultata ispitivanja,u- mesto viseteg koji je u poSetku bio predvidjen,usvojen je kontinualni sistem mosta raspona 72 + 2 x 141 m sanduéastog preseka sa éelijastim pojasevima i ukruéenjima vertikalnih zidova, Iako ovaj most predstavlja sistem kontinualca preko dva polja (2 x 141,7), on je ratunat kao dve proste grede. Njihovo spa~ janje u jednu kontinualnu gredu,smatral o se,da je na strani sigurnosti. Qsnivanje laboratorija. Da bi se mogle ispitati mehaniéke osobine do tada po- ‘stoje€in i novih materijala formirane su prve laboratorije sredinom XIX veka. Stvorene laboratorije u potetku su iskijutivo sludile za ispitivanje gradjevi- nskog materijala,a kasnije su one pretvarane u laboratorije za ispitivanje gra- djevinskih konstrukeija. Tako,na primer, na Londonskom univerzitetu 1847. go- dine Godkinson formira prvu mehaniéku laboratoriju,koja se u potetku bavila ispitivanjem materijala,a kasnije ispitivanjem gradjevinskih konstrukcija, ‘U Rusiji 1853, godine je profesor Sapko organizovao pri Petrogradskom fakul= tetu mehaniéku laboratoriju kojom je kasnije rukovodio profesor Beleljubskij. U ovoj laboratoriji su, takodje,n pofetku ispitivani gradjevinskt mater!jali,a zatim konstrukeije. Ispitivanje armirano-betonskih konstrukcija, Prva ispitivanja armirano-beto— nskih konstrukcija bila su izvrSena 1866, godine u jednoj nematkoj gradjevin— skoj firmi, Regultati ispitivanja armirano-betonsiih ploéa i lukova su pokazali da je nosivost pet puta veGa u odnosu na odgovarajuée nearmirane konstrukcije. izvrgena su 1886.go- dine. Profesor Beleljubskij je 1891. godine izvrio u velikom obimu ispitivanja armirano-betonskih konstrukcija (ploéa, lukova, cevi, cilindara,rezervoara itd.). Od tog vremena sve se viSe Sire ispitivanja,kako u Rusiji,tako i u osta~ lim razvijenim evropskim zem}jama. IzvrSena ispitivenja su pokazala mnoge Pro DESe Bula EMRA. ip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 4 pozitivne osobine armirano-betonskih konstrukcija, Sto je doprinelo njihovoj Siroj i brZoj primeni u gradjevinarstvu, Analiza rezultata ispitivanja omoguéavala je ne samo proveru metodike prora~ una i kvaliteta konstrukcija, nego i njihovu korekciju i tehnologiju proizvo~ Gnje. Neophodnost takve provere uslovijavana je i time Sto je metodika prora- Suna konstrukcije bazirana na nekim upro&éenim pretpostavkama koje nisu pre- dstavljale realan rad kako gradjevinskih materijala tako i konstrukcija. Poznato je da su 30-tih godina ovog veka poteli radovi na ispitivanju metoda prorafuna gradjevinskih konstrukcija, posebno metoda proraéuna konstrukcija po graniénim stanjima,3to je zahtevalo velike eksperimentalne radove. Osnivat Prve Velike eksperimentaine Skole bio je Strelecij u SSSR-u. Ova Skola, ugla- ynom se bavila ispitivanjima mostovskih konstrukeija. U novije vreme u mno- gim, posebno u razvijenim zemljama osnovani su mnogi instituti koji rade sa- mostaino i pri fakultetima, sa odlikom plodnog rada u oblasti ispitivanja kako konstrukcija tako i objekata. Tako na primer poznati su instituti u Sovjetskem savezu -Nautni institut (NDIZB), Centraini institut gradjevinskih konstrukcija (CNIDK), Savezni institut armiranog betona(VN'I) i drugi, u Svajcarskoj EMP-a, slitni postoje u Francuskoj, Engleskoj, Nematko}, SAD, Kenadi i drugim ze- mljama, U na¥oj zemlji poznati suinstituti za ispitivenje materijale i konstru~ keija - pod nazivom: Institut za materijale SR Szbije, SR Hrvatske itd. Istradivanja otpornosti materijala, KoSi je u XIX veku formulisao matematizki aparat za opis pojava i uticaja dejstva sila na telo prvenstveno u elastitnosti. Na tom putu sretale su se ozbiljne teSkote. Lom materjala pod dejstvom opte~ reéenja predstavijao je samo za sebe izvanresino sloZenu pojavu,koju odredjuje struktura gradjenja materijala kao fizi&ki sastav. Zato je otpornost razliditih materijala uticala na promenu karaktera i reZima dejstva optereéenja u Ziro~ kim granicama, Deformacije pri lomu materijala obradjivala je specijalna o- blast fizike, Ispitivanja su se tu sastojala iz sloZeaih i detaljnih opita, a za analizu rezultata primenjivao se tada ne“usavrSen aparat mehanike i matema- . tike. U vezi s tim moe se zapazitida je taiaSnji aparat teorije elastignosti i plastitnosti samo shematski opisivao srednju krutost tela. U toj aparaturi ne- dostajali su tada elementarni sistemi iz molekula, atoma, i Sestica kojima o- periSe savremena fizike. Strukturu krutih tela zamenjivala je neprekidna de- formabilna sredina, Poznato je da se u osnovi teorije elastiénosti i plastiénosti nelazi stativki me- tod proraéuna konstrukcije. Pravamernost potvrdjivanja dosta duge istorije te- orije plastitnosti nalazi se u uspehu reSavanja rasa inZenjerskih zadataka, Slo- ~Zenost pojave procesa loma materijala uslovijavala je postepeno diferencija~ Ine pojmove loma konstrukcije. Posebna su pitanja otpornosti i krutosti,ukoli- ko prorazun ne garantuje stabilnost ili odredjivanje velitine deformacijé konst- rukeije. Rezultati pri projektovanju i ispitivanju konstrukeija razligiti su za stabilnost, otpornost i krutost, Prof DESe Bula EMRA. ip ina ra ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA Mehaniéka teorija u svom potemnom razvoju tretirala je lom materijala u veo- ma uskim pojmovima, Algoritam za reZavanje zadataka u teoriji elasti%nosti Gine tenzori napona i deformacija,koji omoguéuju dobijanje invarijante karakte- ristike naponskog i deformacijskog stanja materijala konstrukcije Ge Gey Uae Ex By Mee Ue Sy Cx | A — | aBse By Hee (4.2) Vase Gey S: | aber they Ez - 6-5. 6-6, Taber 5 4, - Sr 8e 5%, Sree (13) U izrazima (1,3) 64,69 ,63 swalavna normalna naprezanja, a UT, U5 su maksimalna smituéa naprezanja u materijalu konstrukcije. U masovnoj primeni razliéitih materijala bili su neophodni eksperimentalni po= daci za uporedjenje sa rezuiltatima dobijenih preko izvedenih teorijskih izraza za zatezanje, pritisak i na izvijanje armiranih konstrukcija. Jo8 ranije je bilo zapazeno da realne konstrukcije rade pod neuporedivo slozeni- jim uslovima, Zato je, pri razmatranju grenitnog stanja konstrukcije bilo neophodno uvesti realne kriterijume procesa loma materi jala, Pristup razma- tranja tog problema sastajao se iz slede¢ih faza: - formulisanja hipoteze kriterija za odredjivanje procesa loma ~ na osnovu uvojene hipoteze formuliSe se teorijski metod za odredjivanje loma ~ formulisana teorija proverava se eksperimentaino, Klasitne teorije Joma. Teorija koja se zasnivala na podacima ispitivanja napre- gnutog materijala dobijala je naziv mehanitka teorija loma. Ispitivanja u tom praveu sprovodila su se i drugim metodama,zasnovanim na analizi makro poja- ve deformacije i loma materijala,i na osnovu atomske molekularne predstave pojma gradje krutog tela. Takve teorije loma nazivane su fizikim. Imajuéi u vidu pojavu i razvitak,mehaniéke teorije loma mogu se podeliti na prve tri teorije koje su iz tradicionalizma nazvane Klasignim. Prva teorija koju je dao Galilej,polazi od predpostavke da lom materijala na- stupa kada najve¢i normalni napon dostigne krajnju vrednost (©, ) otpornosti materijala, Iz formulacije te hipoteze proizilazi da pri svakom naponskom stanju materijala,lom u datoj taéki potinje onda,kada najveéi od glavnih napo- na naprezanja dostigne graniénu vrednost otpornosti 6 ). . Prof DrSe Bula EMRA. ip ina a ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 6 Pod uslovom da se merenjem (eksperimentom ) na zategnutim i pritisnutim weorcima dolazi do istihG-otpornosti,uslov loma materijala se svodi na tri nejednaéine odnosno jednatine -& S86, <6, -G, Sys -G,s6,s0, (14) Rezultati eksperimentalnog istraZivanja su pokazali da je za materijale koje karakterigu plastitne deformacije, prethodna (prva) teorija lana saglasna sa stanjem loma materijala. Za razlitite materijale u pogetku se nije jo8 uotavala razlika loma pri jedno- stamnom « narodito pri sloZenom naprezanju. Na primer, normalno napreza- nje kao kriterijum loma ne mee se primeniti za pojedine materijale Sto je kasnije i ustanovljeno. ' Druga teorija,karaktera makro tipa,osnovana jé-u XVII-om veku a zavrlena‘je Saint-Venanovom formulacijom sredinom XIX veka. U toj teoriji kvalitativni kriterijum loma uzima se u odnosu na krajnju deformaciju (Ey) .Ako su opi- tina zatezanje i pritisak dali graniéne vrednosti po deformacijama -&i + Eq, uslov loma daje se u obliku ~Ey, SE SE, -E, <8, 5&, -€&, SE, SE, (45) Za krte materijale pri malim deformacijama pojavljuje se lom,iako se stanje “naprezanja praktiéno nalazi u elastiénoj oblasti. Koristeéi vezu izmedju defor- -macije i napona F & =-4[ 6,-9¢ 6, +63)] €, =-L[ 6,-V( 6, + 63)] (4.6) €. AL 6-966, + 6.)] uslovi loma za krte materijale se mogu prikazati za slutajeve jednoosnog za- tezanja i pritiska -6, < [6-9 (6 +652] < & -G < [6,-9(6,+63)] < O& 7) -6, s [6,-%(6,+6,)] < & Po, DESe Bula EMRA. dip ina 3 ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 1 Druga teorija je vezana sa gradjom krutog tela koje €uva svoju formu,obuhva~ tajuéi proraéun i uzajamnost atoma i molekula, imajuéi u vidu sile pritiska i zatezanja. Pri nekom uzajamnom granignom stanju u oblasti atoma i molekula, veze izmedju njih oslabe i dolazi do loma tela. Ova teorija,kao i prva,pretpo- stavija da lom nastaje usled kidanja. Eksperimentaina provera druge teorije loma na materijale koji nisu krti,nije nala svoju potvrdu. Treéu teoriju loma materijala osnovao je Kulon u XVII{ veku. On pretpostavija da se lom pojevijuje u materijalu kada se prekoraéi najveGa otpornost na smi- canje. Po toj teoriji uslov loma ima oblik -% 3 % 3 % -M% 8% = % (48) -U, < % <= % Provera preko eksperimenta je pokazala da pri vige-osnom pritisku uslov loma po treéoj teoriji zadovoljava. Ovaj prilaz je naSao potvrdu i u ravnom naponskom stanju. Pri istom naprezanju tri klasitne teorije loma karakteriSu se po sledecim oso- binama: prva i druga teorija dosta objektivno opisuju proces deformucije i Jom za krte materijale, treéa teorija je viSe primenjiva za materijale koji pri zna-. Eajnom dejstvu statizkog opterecenja prelaze u plastitno stanje. Energetska teorija Joma, Klasitne teorije loma, zbog svoje ograniéenosti u pri- meni na razliite materijale koji imaju Siroku primenu u inZenjerstvunisu mogle naéi svoju Siru primenu, Zbog toga,morale su se traziti nove teorije loma, ko: je su se oslanjale na postojeée, razmatrajuéi pri lomu veti broj parametara, ili su polazile od drugih, realnijih pretpostavki,pri razmatranju loma, Takvu te~ oriju loria u drugoj polovini XIX-og veka isturio je Maksvel, a zatim nezavisno od njega,Beltrami 1885. godine. SuStina njena je u tome Sto je pri lomu évrstog tela neophodno savladati medju-atomske molekularne sile. Pri tome je neopho- dno utroSiti enérgiju (rad) koja se primenjuje za kriterijum loma materijala. Specifitni rad utroSen na deformisanu jedinicu zapremine tela saglasno teori- ji Klaperona odredjuje se jednaéinom A= 4 (Bx Ema + By Eyy +92 Exz +VaryEaayt PyEyzt Ve bear) (1.9) Da bi se izrazio uslov loma kroz tri invarijante ©,, 62,63 primenjuje se op- Sti zakon Huka, Sto ipak,ogranitava oblast primene teorije samo za krte ma- terijale. ISPITIVANJE KONSTRUKCIA 8 AV= gi [ G+ 6+ 65- 29(6,6, +6,6, + 6,6, )] (419) Pri ispitivanju elemenata na jedncosno zatezanje dobija se granitno matenje rada u obliku © Ay= oe 1.1) Uslov lama , udatom sluéaju prikazuje se u slede¢em obliku [6,'+62 + 65-20 (6,6, +6,6, +6,6, s& (arg) Ta teorija,kao Sto se vidi,polazi od pretpostavke da se lom pojavljuje pri ela~ sti€nom stanju materijala,Sto je nedostatak, Ona dolazi u protivrecnost sa Te- zultatima opita pri vi8eosnom hidrostatitkom pritisku 6,= 6-656. Tada se izraz za rad dobija u obliku 2 Aye 152236 4.43) Huber je primenio teoriju Beltramija, ograni%avajuéi uslov loma poloZajem vrednosti srednjeg normalnog naprezanja + Go + 6, 5+ Ge 2=6, >O (ta) 3 Ss Ako u datoj tacki materijala konstrukcije preovlada _ pritisak 6s>0 ona se za kriterijum loma — primenjuje samo rad koji se utro3i na promenu oblika. Rad koji se odnosi na promenu zapremine tela, odgovara radu pri hidrostati- kom vieosnom pritisku Ay= GE = ©. (6,46, +658) (4s) gde se Ey odnosi na promenu zapremine koja se odredjuje opStim zakonom Huka E/=€,+6, +8, ee ( 844 6, +6, ) (416) ‘Tada je Ay = 422% (6, +6, 46,)” az) Otud se rad utro¥en na promenu oblika odredjuje slede¢im izrazom Prof DESe Bula EMRA. ip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 9 Aye An Ar = 244Y) ( 674.67 +63 4 6,6,-6)6,~6,6, )= 0 2 = 1 [6,-6,F4(6,- 6+ (65-6, ] (a8) Graniéne vrednosti rada pri jednoosnom pritisku ©,= Gg=O, Gg=6y Ag= ay 26, 49) Uslovi Joma pri <0 prikazuju se u obliku (6,65 )'+(Gp-65)'+ (65-6,) $ 262 (420) U sluéaju 6,70 izraz (1,14) sadr¥i prethodne uslove loma koje je formulisao Beltrami, Osnova ovog prilaza reSenju zadatka spada u postupak Maksvela. Svojstvo uslova (1.14) je u tome Sto on ne sadrZi konstantne elastiénosti,zato se on moe primeniti za kriterijum Joma pri prelazu materijala iz elastiénog u plastiéno stanje sa moguénoSéu dostizanja plastiénih deformacija,ali ne i loma, Polazeéi od tog rasudjivanja Mizes i Henki (1913 - 1924.) su formulisali uslov plastitnosti materijala u obliku. (©,-G 9+ ( G65) + (65-6 ,F = 262 (124) Prethndni izraz predstavija suStinu energetske teorije loma. Promene oblika elementa,bez promene njegove zapremine,tesno su povezane sa smicanjem i smiéuéim naprezanjima, Po tim parametrima neke teorije,kao Sto se vidi iz prethodnih izraza,kvalitativno i kvantitativno su bliske medju sobom. Osnovni uslov lome tih teorija jeste u moguénosti prelaza materijala u plastitno stanje. U novije vreme energetska teorija Joma dobija Siru prime- nu u praktitnom inZenjerstvu, Morova teorija loma, U svojoj teoriji Mor polazi od pret postavke da se naru- Savanje otpornosti materijala pojavljuje usled smicanja u ravnima koje prolaze kroz osu pravea 6g srednjeg glavnog napona, Te ravni se opisuju u koordinant- nom sistemu 64, ©3,6,krivom AC koja se projektuje na glavni Morov krug u koordinantni sistem €=6, sl. 1.4. Neka se u ravni M pojavi smicanje. Tada.ée na nju delovati normalni napon 6(6=0Q') i smizuéi napon'T (=QM koji po teoriji Mora daju granitne vredno- sti. of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 10 Sl. 1.4 Prikaz naponskog stanja u prostoru-a, u ravni -b U datom slutaju velizina granitnog smituéeg napona zavisi od vrednosti nor ~malnog napona 6 na povrSini smicanja. Teorija Mora ée u ovom sluéaju re- zultirati iz poloZaja koje je formulisao Kulon, SuStina te teorije svodi se na to da se pri lomu materijala usled smicanja,suprotstavija smiéuéi napon u obla- sti pritiska, gde se odredjuje ne samo cepanje éestica tela medju sobom,veé i sila trenja. U tom sluéaju granitna vrednost smituéeg napona odredjuje se izrezon = U,- hg gde je %q - grani&ni smiéuéi napon - lig - Koeficijent trenja 6 ~ normalni napon na ravan smicanja %G_ - smizuéi napon u ravni C as SU.1.5 Prikaz granidne krive po Moru Za razlitita granitna stanja naprezanja,koje karakteriSe odgovarajuéi graniéni keug A’M'C’, graniéna taéka M obrazuje 2a dati materijal graniénu krivu &f (sl. 1.5). Napregnuto stanje elementa materijala moguée je izabrati u vidu prostorne ta~ éke sa koordinatama koje su jednake gl avnim naprezanjima, Tada Ge jednatine otpornosti biti prikazane kao nekoliko povrina. Za energetsku teoriju to ée Po, DESe Bula EMRA. dip ina 3 ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA i biti cilindriéna povr¥ina sa osom jednako nagnutom u odnosu na glavne ose na~ prezanja i polupretnikom r= 246, Za teoriju maksimainih smiguéih napreza- nja graniéna povrSina ée biti Sestostrana prizma, takodje sa tom osom. Pri tom duzina strane Sestougaone osnove ée biti @ = V2/5 Or. U opStem sluéaju jednatina granitnih povrSina ée imati oblik $,(6,,62:63:67)=0 4y(6,,62 56315 )=0 f,(6,,62363:6,)°O (123) gde su fufarfs - funkcije glavnih naprezanja Gy ~ granica tetenja “Ng - otpor. smicanja ©, - otpor kidanja Oblik funkcije zavisi od primenjene teorije otpornosti. Sve istovremene povrsi- ne formulisane jednatinama(1.23)Zine prostornu oblast,unutar koje tatke izrazZa- vaju stanje naprezanja,koje ne dovodi materijal do loma, Tatke koje padaju na tu ili drugu graniénu povrSinu Ge odgovarati stanju napregnutog materijala prikome nastupa njegov lom, Neka se dopusti nekoliko odstupanja od tatnog oblika, funkcije f,,f2 ,f3 je moguée uprostiti,i svesti zadatak ka nalaZenju gra- nignih krivih rasporedjenih u jednoj ravni. Tako, ako je reSenje iz teorije najvecih smiguih naprezanjajuslov loma ée imati oblik 6,- 62516] (4.24) Uslov naruSavanja otpornosti pri proraéunu pojava plastiénih deformacija-mo- e biti prikazan u obliku 6,-63<6, — (28) gde su6, ¢ 63 najveéi i najmanji glavni naponi. Takvim putem jednazine(1.24)i (..25)o%igledno pokazuju naruSavanje otpornosti materijala koji se odredjuju samo najve¢im i najmanjim glavnim naponima. U toku eksperimentalnog istra%ivanja koja su vrSena kasnije, dokazano je da prethodne pretpostavke nisu sasvim tatne.Srednje glavno naprezanje 6, utiée na uslove loma. Primenam takvog upro&éavanja, zajedno za tri merna pravea koordinate tataka koje izra%avaju glavna naprezanja, dobijaju se ravni sa osama 6, j 65. Gra~ nine povrSine f,,f2,f3 obrazuju krive rasporedjene u toj ravi. U tom sluéaju napregnuto stanje materijala moze biti izraZeno preko tatke Eije su koordinate ©, i 2. of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 12 Sa veéom potpunoSéu napregnutog stanja, okarakterisaneg krugom Mora,posta~ vijenom, na glavnim naprezanjima 6, + 65 u sistemu prayouganoh koordinata 6-7 - Ta naprezanja dejstvuju po raznim povrSinama koje prolaze kroz razma- tranu tatku. Ako naprezanja 6,+63 dostiZu graniéne vrednosti pri kojima na— stupa naruSavanje otpornosti,to ée odgovarajuéi krug Mora biti granitni. Na slici 1.6 prikazani su granitni krugovi li 2'za_jednoosno_naponsko sta- nje. Oni prikazuju razne veliéine graniEne otpornosti na zatezanje i pritisak. Tzmedju graniénih i napregautih stanja e biti odgovarajuéi neprekidni niz gra- niénih krugova Mora. Tu seriju krugova obavija obvojnica koje predstavija gra~ niénu krivu. Svaki krug Mora koji se€e ~ dodiruje tu krivu odgovara jednom iz. granitnih stanja naprezanja.. : Sl. 1.6. Obvojnica Morevih krugova = graniéna keiva Obvojnica preseca osu apcise u nekoj ta&ki $ koja odgovara wi¥e osnom zate- zanju sa granitnim naprezanjima OS. Na drugoj, suprotnoj strani,granitna kriva ostaje netangirana tako da lom materijala putem viSeosnog ravnomernog pritiska nije mogué ‘Teorija loma koju je predloZio Mor naSla je potvrdu u nekim rezultatima ek- sperimentalnih ispitivanja,i do danaSnjeg vremena produZava da se razvija i dopunjuje. Ona se odlikuje osobenoSéu koja se sastoji u tome Sto obuhvata (opisuje) stanje elastinosti i plastiénosti, moguénost krtog loma bez zna- éajnih deformacija J dozvoljava razlitite otpornosti materijala na zatezanje i pritisak. Brojni eksperimentalni podaci,koje su dobili razni autori,omoguéili su da se izvr8i korekcija raznih teorija loma_ materijala u konstrukciji,tako da danas postoje teorije koje su kompatibilne sa stvarnim stanjem loma materijala koji zavisi od vise nezavisno primentjivih parametara, Medjutim, joS uvek zbog. slo%enosti naponskog stanja,mnoge predloz%ene teorije loma nisu naXle svoju potvrdu u praksi, Njihov nedostatak le¥i i u tome Sto pri formiranju izraza za Jom nisu uzele sve odgovarajuée potrebne parametre, Iz tih razloga potrebni su novi napori i na teorijskom i na eksperimentalnom polju,kako bi se mogao dati odgovor na mnoga sloZena inZenjerska pitanja, nosivosti materijala u ko~ nstrukeiji, 1 Oblici konstrukcija. ¢ Svi aspekti opSteg planiranja jedne konstrukcije nalaze se pod uticajem brojnih of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 13 faktora kao Sto su strugnost radne snage, materijal konstrukcijes procena op- ~tereéenja, estetski obziri, metode konstruisanja, ukljuéujuéi Lokaciju i uslo~ ve zemljiSta. Neki od ovih faktora mogu se direktno meriti, neki se mogu pred- -videti na osnovu statistike a neki moraju biti podredjent intuitivnom ili subje- Ktivnom rezonovanjue Oblik ima, pored materijala, poseban zna&aj na projektovanje konstrukeija.po- sebno betonskihykoje se nalaze u ogranitenom obimu geometrijske konfigura- cije. Povoljnost odredjivanja ponaSanja konstrukcije)koja moze bitt predvidje- na analitigki ili eksperimentalno, prvenstveno zavisi od njenog oblika. Tz ovog razloga pogodno je Klasifikovati konstrukcijske probleme u terminima komple- ksnosti konstrukcijskih oblika, Poznata su tri uslona konstrukcijska oblika ~ jednodimenzionaini ili Linijski ~ dvodimenzionaini it povr¥inski ~ trodimenzionalni ili prostorni Klasifikacija konstrukcijskog problema ée zavisiti od oblasti koja se razmatra. Na primer, opSte ponaSanje jedne konstrukcije moze da bude jednodimenzionalno, dok bi ponaSanje jedne lokalne oblasti bilo dvodimenzionalno ili trodimenzio- nalno, Isto tako, sledeéi dalje ovu misao moZe da bude trodimenzionalno dak bi 1 lokalnoj oblast bilo jednodimenzionaino ili dvodimenzionalno stanje . Medjutim, zbog nespremnosti da se istovremeno proutava konstrukcija sa vise aspexata njeno ponaianje se obitno razmtra u zavisrosti od jednoy ili dva parametra. Linfjske konstrukeije ‘Kod linijskih konstrukeija poznate je da je jedna dimenzija primarna u odnosu na druge, Linije ovih konstrukcija mogu da budu prave, krive ili 1 jaino 4 drugo. Primeri Linijskih konstrukeija su: poluga, krona konstrukeija, okviri, reSetke, lukovi, kablovi i tome slitno (sl. 1.7). oF ee z Hd seis J a é 3 3 S1.1-7 Prineri Linijekib konstrukcija ~. ; a Nt be Tana of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 14 Nauéna disciplina koja se bavi analizom linijskih ,(skeletnih)konstrukcija naziva se teorija konstrukcija. Generalisane sile koje deluju u preseku prizmatiénog Stapa mogu se svesti na Sest komponenti. Medjutim, najée¥ée se pojavijuje manji broj sila u preseku,a time i jednostavnije razmatranje problema. Pri o- dredjivanju rasporeda napona i deformacija u linijskoj konstrukciji polazi se od tri uslova: statitke ravnoteZe, kompatibilnosti deformacija i odnosa napo- na i deformacija, Ovi uslovi se odnose na stahje konstrukcije u elastitnoj o- blasti, Medjutim, stanje konstrukcije u plastitnoj oblasti odnosno oblasti,najéeSée se odredjuje eksperimentalnim putem na osnowu & ta se izvode uopStavanja, 1.1.2 PovrSinske konstruke: je. PovrSinska konstrukcija je ona koja ima‘uve primarne dimenzije (povrSinu) u odnosu na treéu (debljinu), PrimeripovrSinskih konstrukcijasu zidovi, tanke ploée, cilindritne konstru- kcije, ljuske, Sajbne i tome sligno (s1.1.8). Sl, 1.8 Primeri povrdinskih konstrukeija Sy Ove konstrukcije mogu biti krive (Ijuske) i ravne (Sajbne, plot) of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 15 Te konstrukcije su u moguénosti da prime sile upravno na povrSinu,ili udva uprayna pravca u srednjoj ravni, Ima ovih konstrukcija koje mogu da prenesu silu samo u svojoj ravni,jer je krutost na savijanje mala, takve se povrSinske konstrukeije nazivaju membrane, Medjutim, savijena membrana mode da pre- nese silit upravno na srednju ravan, zatim momenat i transverzalnu silu, Sto za~ visi od konturnih uslova. Uobiéajene sile koje deluju na povréinu malog elementa povrSinske konstrukci- je razmatraju se uglavnom na isti nagin kao kod linijskih konstrukeija. Pona¥anje i raspored napona i deformacija ovih konstrukcija mo%e se razma- trati u zavisnosti od oblika i konturnih uslova teorijski i eksperimentalno, ana- Jogno kao i kod linijskih konstrukcija. 2. ZADACT ISPITIVANJA KONSTRUKCIJA I OBJEKATA Ispitivenje objekata izazvano je neophodnoSéu ocene stanja konstrukcije a tako- djei provere tacnosti teorijskih postavki. Ispitivanje omoguéuje odredjivanje u- ticaja na nosivost konstrukcije nih faktora koje nije moguée teorijski uzeti u obzir, Pri ispitivanju se dobijaju neophodni podaci za uporedjivanje varijanti konstrukcije, uticaj prostornog rada nekih elemenata skeleta zgrade na njenu nosivost,kao i odredjivanje efekata zajednitkog raga dve razligite konstrukeije (na pr. zajednitki rad metalne grede ili re¥etke sa armirano-betonskom plo- Eom i tome sliéno), Eksperimenti su potrebni radi ocene stanja objekta vezane ili sa procesom gra- djevinske proizvodnje ili sa sanacijom ili sa ojatanjem konstrukcije, Potreba za eksperinentalnim ispitivanjina se javlja u sleie¢im slutajevima: moguénost koriSéenja konstrukcije u slutaju povecanja korisnog optereéenja, ispitivanje trajnosti gradjevinskih elemenata masovne proizvodnje putem izbornog ispiti- vanja, ispitivanja rada velikih i specijalnih objekata pri uticaju korisnog opte- reéenja, ispitivanja realnog rada sloZenog sistema konstrukcije kao i ispitiva-- nje njene sigurnosti koja se jo¥ u praksi nije potvrdila, 1.2.1 Metode ispitivanja konstrukcija i objekata__ U zavisnosti od vrste optereenja pri kojima se ispituje konstrukcija ili obje- kat razlikuju se ave metode ispitivanja: statitka (pri statitkom optereéenju) i dinamitka (pri dinamizkom optereéenju). Dinamiéka ispitivanja vr¥e se pri eksperimentalnom dinamigkom optereéenju - udarnom, vibracionom ili vibra- ciono dinarnitkom. Ispitivanje objekata,odnosno konstrukcije,vri se ili u specijalnim laboratori- Jama za ispitivanje (Laboratorija za ispitivanje konstrukcije) ili na terenu - terenska ispitivanja. Laboratorijska ispitivanja daju tafnije rezultate od tere- nskih zbog koriSGenja preciznih pribora za merenje i ostvarenih povoljnih uslo- va za ispitivanje, Medjutim , neophodno je naglasti da se u laboratorijama ne of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 16 mogu uvek stvoriti uslovi rada konstrukcije koji, odgovaraju realnim uslovima pod kojima ona radi, U danaSnje vreme za ispitivanje postojecih konstrukeija i objekata,festo se koriste pokretne laboratorije (Zeleznitki vagoni i automobili). U zavisnosti od veliine optereéenja pod kojima se vr¥i ispitivanje razlikuju se dva tipa ispitivanja a—pri korisnom eksploatacionom; opterecenju i b~pri granitnom optereéenju pri lomukoje je znatno veée, : Izbor vrste optereéenja zavisi od zadatka ispitivanja, Analiza uporedjenja re- zultata ispitivanja konstrukcije i objekata koje su se nalazile pod uticajem ko- risnog optereéenja, sa teorijskim — raéunskim podacima,daje moguénost oce- ne 0 njihovom realnom radu. Ispitivanje konstrukcije i objekata pri pojavi Joma daje moguénost odredjivanja velifine granitnog optereéenja i granice korisnog optereéenja, U laboratorijskim uslovima razlikuju se dva tipa ispitivanja: 1 - prirodna ispitivanja, konstrukcija se ispituje u prirodnoj veliéini 2 ~ modelsko ispitivanje, konstrukeija se ispituje u veli&ini koja je manja od prirodne, Sa tatke qlediSta tatnosti rezultata ispitivanja,treba dati prednost prirodrem ispitivanju jer se prilikom prenosa modelskih podataka na prototip mogu po- - javiti znatne gretke. Medjutim, ispitivanje na smanjenom modelu smanjuje i obim rada,kako na pzavijenju modela tako i na potroEnji materijala, Medju ra- zliéitim ispitivanjima posebno mesto zauzima probno ispitivanje koje se obitno radi na serijskoj izradi konstrukcije, Pri probnom ispitivanju elemenata ili kon- -strukeije, po pravilu se ispituje worak do loma, Rezulltati ispitivanja izabrane konstrukeije usvajaju se kao karakteristiéni za celu partiju iz koje je izabrana konstrukeija ili elemenat za ispitivanje, of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 17 2, STATICKO ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA T-OBJEK ATA Pod statigkim ispitivanjem podrazumeva se ispitivanje konstrukcije pri mir- -nom - statiékom optereCenju.Eksperimentalno ispitivanje napregnutog sta~ nja konstrukcije svodi se na merenje opti i lokalnin deformacija. Koristeéi lokalne deformacije, teorijskim putem odredjuje se naponsko stanje u konstru- Keiji, u elementu ili u delu elementa. Konstrukcija gradjevine deformise se u zavisnosti od veliéine i sheme polo- Zaja spoljainih statiékih sila, fizitko-~mehaniékih svojstava materijala iz ko- jeg su one sastavijene i od geometrijskih karakteristika razmatrane konstru- Kcije Pod dejstvom optereéenja geometrija konstrukcije ili elemenata trpi promenu koja se ogleda u skraéenju i izdu%enju viakana, uzajamnom pomeranju preseka i tataka, Odredjivanje tih promena u procesu ispitivanja omoguéuje procenu o napregnutom stanju, deformisanosti i nose€oj sposobnosti konstru- Xcije, Deformisanje konstrukcije, elemenata ili posebnih manjih delova,moze biti definisano linearnom promenom taéke ili grupe tataka. U tom brojnom po- kretu (taéaka, uglova okretanja ose preseka ili bilo koje ravni i poduine defo- rmisanosti vlakana) nastaje zatezanje ili pritisak, ili i jedno i drugo,zami&ijenih viakana materijala, Svi nabrojani parametri svode se na promenu linearnih i uglovnih komponenti. U opStem sluéaju,promene _poloZaja tatke u prostoru ocenjuju se,kao Sto je poznato, preko Sest nezavisnih komponenti,odnosno preko devet komponenti. Lokalne deformacije su deformacije vlakana sa uzajemnim smicanjem pri ro- taciji konstruktivaih elemenata, Za razliku od njih opSte deformacije su pome- ranja konstrukcije u celini, Otud potreba da je za ocenu rada konstrukcije pod opteregenjem neophodno imati informaciju o geometrijskim parametrima, u krajnjoj meri po tri stanja: pre tereta, pod teretom i posle skidanja tereta. Podjednako je potrebno znati,ne samo krajnje rezultate dejstva optereéenja nego i to kako se razvijaju deformacije pri promeni optereéenja,odnosno znati zavi- snost "deformacije - optereéenje" u neprekidnom obliku u zavisnosti od prihva- Gene metode u ispitivanju, _Parametri za merenje odredjuju se pri analizi sheme rada konstrukcije, odno- sno objekta, Obim i sadréaj zadatka koji prethodi ispitivanju konstrukcije odredjuje se u zavisnosti od toga Sta se Zeli pronati,odnosno odrediti u istrazivatkoj i prak- -tignoj celini Zadatak ispitivanja moe da se ograniéi na odredjivanje deformacijskih i tra~ jnih svojstava ispitivane konstrukcije. U toku izvrSenja ispitivanja sprovodi se briZljivo istrazivanje konstrukcije,odno- sno objekta preko merenja geometrijskih velizina i paZIjivo se osmatraju veze Prof, Se Bujar EMRA dip ine ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 18 elemenata u objektu, odnosno u konstrukciji. Sva pronadjena odstupanja od projekta i nedostaci sa neophodnim obelezava— njem na specijalnim crteZima i fotografijema unose se u zapisnik ispitivanja, U periodu pripreme ispitivanja sprovodi se proveravanje gotovih proraéuna konstrukcije, U izvedenom objektu pronalaze se i n¢dostaci,i odstupanjaod projekta, Uzimajuéi u obzir prethodne podatke sprovodi se nekoliko proraéuna koji proizilaze iz razlititih pretpostavki i dopuStanja, To omoguéuje da se u hodu ispitivanja poke%e stvarna slika rada konstrukcijei odredi optimalna shema njenog proraéuna,sa utinjenom idealizacijom fizitkdmehaniékih svo- jstava materijala, sa karakteristikama veza i raSélanjivanja prostornog si- stema na.ravni. Pri ispitivanju konstrukcija primenjuje se ono optereéenje koje je jednako pro- jektovanom ~ standardnom ili,u posebnim sluéajevima,optereéenju pri lomu. U prvom sluaju, raspored optereéenja na ispitivanom objektu uzima se ono koje odgovara projektovanoj raéunskoj shemi. U drugom sluéaju moze da se trai reSenje preko specijalne ekspertize. ispitivanje greda az 7 U cilju detaljnijeg razmatranja analize nekih sloZenijih linijskih i povrSinski konstruktivnih sistoma,potrebné je prvo se upoznati sa ispitivanjen grede koje su, svakako, jednostavniji i najrasprostranjeniji sistemi pri ispitivanju. U njima se relativno lako odredjuju opSte, elastiéne, krajnje i zaostale lokalne deformacije. Na odgovarajuéoj aparaturi ze merenje koja je postavijena u za— visnosti od zadatka ispitivanja,a prema kriterijumu ispitivanja registruju se uglavnom tri stanja se odgovarajuéim Gitanjima: prvo - pre nanoSenja optere~ optereéenja, drugo, pod optereéenjem i treée - posle rastereéenja. Optere- éenje mo%e da bude nanoSeno u nekoliko faza. Elastiéne deformacije odredjuju se razlikom izmedju drugog i treéeg titanja, krajnje, razlikom izmedju dru- gog i prvog,a zaostale deformacije odredjuju se razlikom izmedju prvog i treéeg Eitanja, ~ tT , $1.2.1, Shema grede sa porer~ Ajivim osloncima of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 19 Za odredjivanje pomeranja grede pribor za merenje postavija se na osloncima, na mestu gde se ofekuje maksimalno pomeranje, i ako je potrebno (u zavisno- sti od raspona grede { zadatka ispitivanja) izmedju navedenih mesta radi de- taljnijeg odredjivanja dijagrama pomeranja, Ovo su, uglavnom,karakteristiéna mesta za pracenje pomeranja bilo koje konstrukcije. Maksimalno pomeranje grede odredjuje se na osnovu izmerenih vrednosti po- meranja na osloncima ili blizu oslonaca i u polju odnosno na sredini grede. U navedenom sluéaju ( sl, 2,1) maksimalni ugib u sredini qrede odredjuje se iz izraza Us +Uss ; a. (aay Uys f, = Us (22) gde je Us ~ ugib u sredini raspona grede UnUs: —‘cdgovarejuci ugib'ostenca grede U,,Up = ugib u taZkama 1 i 2 koje se nalaze blizu oslonca grede. Postavijanje pribora za merenje u oslonatkim presecima nije uvek moguée. U tom slugaju pribor za merenje se postavlja_od oslonca ka sredini na ra~ zmaku d, i d,. Njihove vrednosti su male velifine tako da se uglovi_nagiba uw tim takai’ mogu uzeti da su jednaki uglovima u samim osloncima. Maksi- malno pomeranje odredjuje se preko mernih velidina.u ta&kama 1i 24 u sve- dini grede, Moze se ove pomeranje dobiti preko izmerenog ugiba u sredini gre- de raspona 1, i koeficijenta 0} koji predstavija odnos maksimalnog pomeranja grede rasporia 1 i grede raspona 1, -(d,+dg). Ugib, za samostainu gredu raspona 1, dobija se proko formule 2 Une tht [sifted (bch) +12c9(L-de)] (23) . ins 14 Tz posnate jednatine dobija se ugib grede raspona 1.U= EEE eapetonjom izraza (2,4) i (2,3) dobija se koeficejenat ovih ugiba U, ‘sit ; a ae OG. SEeeaIdeulidy 86 > eanosne Uy = O, Uy (26) Tako, rmoieéi ugib grede rasponaly sa koeficijentom Oj, dobija se ugib gre~ de respona b . Ugib grede raspona |, ( Uj, ) odredjuje se preko izmerenih ve- lidina (Us, Uy ,Ug ) Koristedi formulu (2.2). of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 20 U nizu slugajeva postoji potreba odrédjivanja oslonazkih momenata savijanja u statidid neodredjenim gredama, Ako ne postoji pomeranje oslonca,ili su ne~ znatna da se mogu zanemariti, to se pri ispitivanju, preko izmerenih uglova u osloncima ili blizu oslonaca,mogu dobiti momenti ukleStenja (sl. 2.2) Sl. 2.2 Shema grede sa nepomerljivim osloncima My = 255 (tgdg -ttgoly) + He (2.7) Mo= a (tgohe 24%) + HE ar Maksimalno pomeranje prethodne grede mote da se izmeri, odnosno da se odre- di preko izraza v > ae +. ~ MaMa age (28) Ako je nepoznata i krutost grede na savijanje (EJ), pomo¢u izmerenih vrednosti uglova X, +g , koriswéi izraze(2.7), (2.8), krutost na savijanje se moze izraziti u obliku 4 e3- (29) 4a[ BU- VC tgd,t tg%e)] Oslonci grede pri optereéenju se najée3ée elastitno pomeraju. Tu se mernim priborom, pored uglova rotacije,odredjuju pomeranja oslonca i maksimalno po= meranje grede, Usled_najteiée nejednakih sleganja_oslonaca, javija se isko- Senje grede ( za ugaofs ) koje'je potrebno iskljutiti,odnosno uzeti u obzir pri raéunanju nepoznatih velitina (sl. 2.3.). Pod dejstvom optereéenja oslonci preseka grede rotiraju za uglove X4 ic Tzmereni uglovi su Yq 1 Yg . Ugao rotacije grede ® odnosno tgp- ta Tz prethodne slik: filazi da = 'z pre Ine slike proizilazi da su: o= Y4-/33 og Yr Hot, = ty CY, 8) tote = 19 Cte+ 0) (240) of, DESe Bula EMRA. dip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA a Sl. 2.3 Shema ukJjedtene grede sa pomer]jivim oslancima Uzimajuéi u obzir uglove,odnosno funkeije uglova koji se dobijaju po izrazima, (2,10) dolazi se do oslonatkih momenata grede sa elastiénim osloncima, Na osloncima uklje%tene grede Gesto se ne mogu postaviti neophodni instrume- nti za merenje pomeranja i obrtanja osldnatkih prescka, zbog toga s6,kao iu ranijim slitnim sluajevima,pribor za merenje postavija na rastojanju dy id, od osionca A odnosno B, Na tim mestima kao i na sredini grede mere se poteranja i rotactja (U;,%; )U2,%2 ). U stvariysada se razmatra greda ra spona 1, preko merih podataka, Oslonatki momenti su nepoznati, a momenti ‘od optefeéenja se lako dobijaju jer se razmatra prosta greda. Algebarska suma momenta nadjenth preko mernih podataka u odredjenom preseku,i momenta od optereéenja proste grede (1) daje moguénost dobijanja oslonatkih momenata. 2.2 IZBOR SHEME OPTERECENSA. Pri ispitivanju konstrukcija potrebno je izboru sheme optereéenja pokloniti pu— nu paZnju jer njen pravilan izbor mo%e bitno umanjiti te¥koée i cenu koStanja ispitivanja, Shema optereéenja_prvenstveno zavisi od zadatka ispitivanja ko- nstrukcije. U danainje vreme se koriste razne moguénosti 2a apliciranje opterecenja. Pored raznih prirugnih materijala, koristi se voda,a u nekim slugajevima ispi- tivanja,i vazduh pod pritiskom. Glavne shene opteresén}: Ako se konstrukcija ispituje u cilju provere proraéuna onda se obiéno usvaja ‘ona shema optereéenja koja daje maksimalni uticaj u preseku polja, oslonca ili na nekom drugom odredjenom mestu u nosaéu odnosno konstrukciji. Za ove “uticaje, po pravilu se usvajaju sheme optereGenja koje odgovaraju uticajnoj H— niji. U narednom izlaganju biée pokazana shema optereéenja pri ispitivanju nekih, u praksi najéeSée primenjenih konstrukcija. Po, DESe Bula EMRA. dip ina 3 ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 22 2.2.1.1 Sheme optere¢enja pri ispitivanju plota U zavisnosti od zadatka ispitivanja i konturnih uslova optereéenje se raspore- djuje po ploéi odnosno ‘po plogama. Ako je plota prekidna - slobodna oslonjena na grede dovoljno je opteretiti je $2 obe strane preseka po 1,51 (I-raspon plo&e sl.2.4). S1. 2.4 Shema opterecenja prekidne slobodno oslonjene ploge U sluéaju ispitivanja kontinualnih mnogo-rasponskih flo%a optereéenje se ra- sporedjuje prvo u polju koje se ispituje,a zatim u_ zavisnosti od njegovog po- loZaja,teret se nanosi preko susednih na éva ili na jedno polje (sl. 2.5). U odnosu na presek koji se ispituje,opterecenje se rasporedjuje na 1,54 evo i desno od njega. 1 rainy, ty x D>, S1. 2.5 Sheme opterecenja kontinualne ploce Prof DESe Bula EMRA. ip ina. ISPITIVANJE KONSTRUKCIIA 23 NS : Kao Sto se iz prethodnih slika vidi,raspored optereéenja je dat u zavisnosti od polozaja ploze koja se ispituje. Iz prikazanih shema proizilazi da je za ispitiva- nje korisno izabrati krajnja polja jer se u njima pri minimalnom optere

    You might also like