Šta je OBD?

ŠTA JE OBD?

OBD (On Board Diagnostic) dijagnostika na vozilu je termin koji podrazumeva sposobnost
samodijagnostike vozila i komuniciranje vozila sa spoljašnjim svetom. Moderni OBD
standard omogućavaju vlasniku ili serviseru uvid u “zdrastevno” stanje vozila i omogućeno je
trenutno praćenje parametara u vozilu. Kada se javi kvar na vozilu u radu motora ili nekog
uređaja, računar tog vozila detektuje grešku a vozač se obaveštava putem MIL lampice dok
istovremeno računar memoriše grešku. Ta greška se može iščitati korišćenjem nekog
dijagnostičkog uređaja. Nakon iščitavanja kvara/greške sledi otklanjanje kvara na vozilu.
Kada govorimo o OBD-u možemo da govorimo o OBD-I i OBD-II. Veliki nedostatak OBD-I je
u standardizaciji to jeste svaki proizvođač je imao svoj priključak, svoje protokole i kod
greške. OBD-II (On-Board Diagnostics II Generation) odnosno druga generacija dijagnostike
na vozilima definiše vrstu dijagnostičkog priključaka, protokole i kodove grešaka. Kao
rezultat ove standardizacije jedan dijagnostički uređaj može pristupiti računaru bilo kog
vozila.

Koncepcija OBD sistema u vozilu:

Hronološki pregled standarda i zakonskih propisa:

RAČUNARI/MODULI NA VOZILU?

Pojedinačni ″računari″ koji se nalaze u vozilu nazivaju se kontrolni moduli, moduli ili
kontroleri. Njihov zadatak je da nadgledaju i kontrolišu rad oblasti za koju su zaduženi. Tako
na primer najvažniji računar/modul u vozilu je ECU (Engine Control Unit) modul koji je
zadužen za nadgledanje i praćenje rada motora. Ponekad u vozilima može biti i do 30
nezavisnih računara/modula. Tako pored motornog računara/modula (ECU) postoje još i
modul abs-a, modul airbag-a, modul klime uređaja, modul instrument table, modul dizel
pumpe, modul navigacije, modul grejača, modul podizača stakala, modul centralne brave,
modul farovi i mnogi drugi moduli… Nemaju sva vozila pojedinačno sve module, u zavisnosti
od opreme neka imaju više a neka manje, ali jedno je sigurno sva vozila koja imaju OBD
dijagnostiku moraju na sebi da imaju ECU odnosno računar/modul motora.

OBD-II PRIKLJUČAK?

OBD-II priključak ili DLC (Data Link Connector) dijagnostički priključak ili OBD priključak, je
priključak koji se nalazi u vozilu, a čija je glavna namena povezivanje vozila sa
dijagnostičkim uređajem. OBD-II dijagnostički priključak/utičnica ima 16 kontakata–pinova, s
tim što se na vozilu nalazi muška utičnica a na dijagnostičkom uređaju ženska utičnica.
Dijagnostička utičnica sa oznakama kontakata–pinova:

Ako vaše vozilo ima OBD-II priključak to je siguran znak da vaše vozilo ima OBD-II
dijagnostiku, pa prema tome je jako važno lociranje OBD-II priključaka. Za razliku od OBD-I
priključaka, koji se ponekad nalazi ispod haube vozila, OBD-II dijagnostički priključak je
postavljen unutar vozila na mestu koje je pristupačno, ali i zaštićeno od slučajnog oštećenja.
Najčešće se nalazi blizu vozačevog sedišta ili volana, a obično iza piksle, ispod postolja za
menjač, kutije osigurača i slično. Program za autoservisere Autodata ima veliku bazu vozila i
može puno da pomogne u lociranju OBD-II priključka u vozilu. U lociranju OBD-II priključaka
u vozilu može puno da pomogne i internet. Izdvajamo tri web stranice za koje mislimo da
mogu da pomognu u lociranju OBD-II priključaka:

http://www.obdclearinghouse.com/index.php?body=oemdb
Primeri lokacija OBD-II dijagnostičkog priključka:

ŠTA SU PROTOKOLI?

Protokoli su pojednostavljeno rečeno jezik na kome dijagnostički uređaj komunicira sa

vozilom. U većini vozila implementiran je samo jedan protokol. Po pravilu, možete odrediti
koji protokol je na vozilu gledajući raspored kontakata dijagnostičkog priključka DLC-a.
Vozilo kompatibilno sa OBD-II može koristiti bilo koji od pet protokola: SAE J1850 PWM,
SAE J1850 VPW, ISO 9141-2 KL Line, ISO 14230 KWP2000, ISO 15765 CAN.

ŠTA JE MIL LAMPICA?

MIL (Malfunction Indicator Light) indikator kvara motora na komandnoj table poznata još kao
"Check Engine" lampica. Sistem vlasniku vozila pruža funkciju pravovremene indikacije
kvara na komandnoj tabli lampicom "Check Engine" poznatijom kao MIL lampica. Kada
statrujete motor, "Check Engine" to jeste MIL lampica treba da se uključi na kratko,
indicirajući da je OBD sistem spreman da izvrši dijagnostiku mogućih neispravnosti. MIL
lampica ostaje isključena sve vreme vožnje, sve dok se ne detektuje neki kvar/greška. Kada
se pojavi greška ili kvar aktivira se se MIL lampica. Time OBD-II sistem daje informaciju
vozaču to jeste ukazuje na probleme dok su još uvek mali i dok nisu prerasli u skupe
kvarove.
KODOVI GREŠAKA?

Pod DTC (Diagnostic Trouble Code) kodovima grešaka se podrazumevaju greške koje su
sačuvane u memoriji grešaka. Prilikom očitavanja memorije grešaka, ti kodovi se prikazuju
na ekranu dijagnostičkog uređaja. Na osnovu koda greške se može odrediti koja
komponenta je u vezi sa nekom neispravnosti i koja je vrsta greške. To jeste nakon
povezivanja dijagnostičkog uređaja sa vozilom i računarom/laptop-a, putem dijagnostičkog
programa možemo da iščitamo kod greški a samim tim i da utvrdimo da li postoji
kvara/greške na vozilu. Kodovi grešaka imaju pet cifara. Postoje dve vrste kodova grešaka:

Standardizovani kodovi grešaka u skladu sa SAE J 2012/ISO 9141-2 prepoznaju se po cifri

„0“ na drugoj poziciji.
Kodovi grešaka pojedinih proizvođača, označeni su cifrom „1“ na drugoj poziciji.

Struktura koda greške:

Zahvaljujući standardizaciji, sada se po prvi put otkako postoji memorija grešaka za
registrovane greške koriste uniformni kodovi. Različiti kodovi grešaka pojedinih proizvođača
sada su zamenjeni P0 kodom.

Kod greške P0, jedan za sve:

Primeri kodova grešaka:

Dijagnostički programi u svojoj bazi imaju veliki broj definicija/značenje kodova grešaka.
Program za autoservisere Autodata ima veliku bazu vozila i može puno da pomogne u
definiciji i razumevanju kodova grešaka a verzija ovog programa postoji i na srpskom jeziku
što puno olakšava razumevanje kodova greški. Kratak spisak kodova grešaka na srpskom
jeziku, možete da skinete ovde. U pronalaženju kodova greški puno može da pomogne i
internet. Izdvajamo web stranicu za koju mislimo da može da pomogne u razumevanju
kodova grešaka:

http://www.obd-codes.com

OČITAVANJE PODATAKA UŽIVO?

OBD standard omogućava i trenutno praćenje parametara u vozilu to jeste očitavanje

podataka uživo RTD (Real Time Data). OBD sistem podatake uživo dobija merenjem sa
senzorima. Tako na primer možemo da pratimo podatke o broju obrtaja motora RPM,
apsolutnoj poziciji gasa, potrošnji goriva, pritisak u usisnoj grani, protok vazduha, temperaturi
vazduha, temperaturi rashladne tečnosti, brzini kretanja vozila… itd. Može da se rade
pojedinačna očitavanja (praćenje individualnih vrednosti) ili istovremeno mogu biti prikazana
više parametra. Dijagnostički programi mogu očitavanje podataka uživo da prikažu brojčano
ili u grafičkom obliku.

AKTIVACIJA KOMPONENTI?

Aktivacija komponenti ACT (Component Activation) je dijagnostički sistem gde dijagnostički

uređaj može da preuzme kontrolu nad određenim modulom/komponentom u vozilu, to jeste
kontrolni sistem vozila prepušta kontrolu dijagnostičkom uređaju da kontroliše ili izmeni
izlazni signal. Jedonstavnije rečeno određene komponente na vozilu se mogu aktivirati radi
testa. Na primer na ovaj način dijagnostički uređaj može da "natera" ventilator za hlađenje
motora da radi. Kom modulu/komponenti i na koji način može da se pristupi dosta zavisi od
dizajna upravljačkog sistema vozila.

PROGRAMIRANJE?

ADJ (Adjust, Adjustment) podešavanje ili programiranje spada u napredne funkcije. One
pružaju razne mogućnosti programabilnih promena na kontrolnom modulu to jeste
dozvoljavaju promenu vrednosti, parametara i/ili podešavanje kontrolnog modula koji
podržava ovu funkciju. Važno je reći da ne smeju da se koristite pre nego što se dobro
prouči servisno uputstvo o vozilu.

KODIRANJE?

Kodiranje COD (Coding) je napredna funkcija gde dijagnostički uređaj dodaje novu
informaciju/kod u kontrolni modul. Primeri kodiranja su kodiranje novih kontrolnih modula,
kodiranje instrument table, kodiranje ključeva, ili zamena kompletnog upravljačkog sistema. I
za ovu funkciju glasi pravilo da ne smeju da se koristite pre nego što se dobro prouči
servisno uputstvo o vozilu.