OPISIVANJE KRETANJA Q@wateriaina tabka je: 1a) telo zanemarijive mase i dimenzija; ‘a konagnih dimenzija: b) telo zanemarljive mase, malin dimenzijar telo odredene mase, ali zanemarjivo d) telo nepromenijivog oblika i zanemarljive mase ert = @oehnisat vektorpolozaja r inaisati osnovnu kinematsku jednatinu kretanja. Ratcey ako su koordinate polozaja materjalne tadke u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu . Nacrtati sliku i x, yiz, intenzitet njenog vektora polozaja je ae GET coznagiti pomenute veligine. o o£ of (@Matematick izraz defnioje srednie brzine je 2) 2 @vektor trenutne brzine je “P vi Definisati vektor trenutne brzine (prava E ten a Vektor (trenutne) brzine ima a) pravac normale na putanju i smer ka centru krivine; ») pravac pod oStrim uglom u odnosu na putanju i smer u smeru kretanja; ) pravac tangente na putanju i smer suprotan smeru kretanjay @pravac tangente na putanju iismerusmerukretanjay \Trenutna brzina je u matemati¢kom smislu: a) prvi izvod brzine po vremenu ¢) kolignik brzine i vremena @s2 predstavija izraz dr/dt? brzinu Qpeemistorane 6) intenzitet tangencijalnog ubrzanja O 1 suediniéni vektor tangent i glavne normale na putanju. Taéna jednakostje: a) G@=o(t)F b) d=o(i rv izvod vektora polozaja po vremenuy “d) kolignik impulsa i vremena d) intenzitet ubrzanja : 3 F< Qin Vet = in ME Scanned with CamScanner- se Ox = “at di = _ ). ” vA Gin See = Gin AD = Se aioo atro BC 2, Ae (4£)- Ge = ot (Gel" dt vektora sredniea ubrzanja: of a = Aces Qyenzat atemati iarez defile vetora (renunog)ubreana: wel Bien at bin GE a) @>0,a=0 OBR OHO} c)a=0,a20 d)an>0,a,40 (an —normaino ubrzanje, a, - tangencijaino ubrzanje) Usov za krivolinisko kretanje sa konstantnom brzinom (v= const, je: a) a=0, 440 b)an>0,a.20 c)an=0,a,=0 (en—normaino ubrzanje, a, - tangencijaino ubrzanje) \volinjsko kretanje sa promenljivom brzinom (v + const.) definisano je sa: 2)an=0,a,=0 b)@>Oa=0 chen>Oa20 @jar=O/a#09 (a, —normalno ubrzanje, a, - tangencijaino ubrzanje) rivolinjsko kretanje sa promenljivom brzinom (v const.) definisano je sa: a) an>0,a.=0 b)an= )an=0,a,20 Oar arog {@)-normalno ubrzanje, a, - tangencijalno ubrzanje) 1 mt ubrzanje je u matematiékom smislu: , a b) prvi izvod ugaone brzine po vremenu Bsrednje ubrzanje a su uvek paralelni: a) brzina i ubrzanje b) normaino i tangeneijalno ubrzanje ©) ubrzanje i sila (@ibrzina i tangencijaing ubrzarjes jokruziti izraz za komponentu ubrzanja koja izaziva promenu intenziteta brzine ; ae aye aa ©) ar d) at r (fo ook izraz za komponentu ubrzanja koja izaziva promenu pravea brzine oF of de ga wD Caza na slici vektore tangencjalnog a,, normalnog a, i ukupnog Ubreanja @, materijaine tatke u polozaju A. 12, Dati izraze za vektore tangencijalnog, g Normainog i ukupnog ubrzanja. 1m ce ar Scanned with CamScannerott) = at atte CS enp MBE “fe Z i, fod UGAONA BRZINAIUBRZANJE 7 ae BL : | i Napisati i matematiéku formul 4. Intenzitet ugaone brzine je .. _--2. Definisatintencitet,pravac | smer vektora ugaone brane (| nacrat sit). ee . © ‘Srednja ugaona brzina se definise kao: Jom 2) broizved opisanog ugla i vremena SME PLAN poten opisanog uo | wemens ») koliénik vremena I predenog puta d) koliénik periferne brzine ivremena lesne @Vektor ugaonog ubreanja je: 2) 8 ) 2 0 2 a te JUgaono ubrzanje u matematiskom smisly je: a) prvi izvod vektora ugaone brzine po uglu; @ppmvizvod vektora ugaone brzine po vremeny /ektor ugaonog ubrzania pri rotacionom kretanju materjaine tagke oko fiksne ose ima a) pravac tangente na kruznu pulanju u polozaju u Kojem se materijaina taéka nalazi u b) prvi izvod vektora brzine po uglu: d) drug! vod ugaone brzine po vremenu datom trenutku; pravac ose rotacije; ©) pravac radijus vektora polozaja, smer ka osi rotacije; 4) pravac radijus vektora polozaja, smer od ose rotacije; brzinom konstantnog intenziteta. Sta vazi za ovo kretanje? oxconst jaterijalna taéka se krege po kruznici a) a,=0, arconst —@)a=a, a —¢).a.=0, oF const 4) @Waterjaina tatka se kreée po kruznici brzinom konstantno ae aH CY; o - Nacrtati vektor ugaone brzine i dati jedinicu (4) = 2 nici jednako usporeno. Nacrtati prebrisani ugao, vektor ugapne QMaterijaina tavka se kreée po kruzr braine i ugaonog ubrzanja. Fito ia dadog tel DINAMIKA —_Proikvod. mace i DANE edlanja dadiog TIN Govesst vvekior koligine kretanja (impuls) i napisati matematiéku formutaclju. pal lapisat define | Nutnovog zakona | navestiu kojim sluéajevima on vad : etnias w njtnov 2pkpn dal ogo matematiay formulacju, Ubstanje tla staamerne Je orl se na rege deluye, a obrouto staxmerne magi tela - Bork coin NiSinovdg zara Ze retane tla pod dejstvom fezultantne sile F glasi (m— masa tela, 5 - brzina, @ - ubrzanje, @ - ugaona brzina): dlna) @i-teel 9 F-tbe @) Fm dt dt @ezuttantna sila F koja deluje na telo mase m, éije je ubrzanje a, prema Il Niutnovom zakonu je petonst yB= 0 a)F =ma (matematitka formiulacija), pod uslovom da je: mzcondt) a) ubrzanje konstantno; b) impuls konstantan; c) rad sile ne zavist od puta; @)masa konstantna Scanned with CamScannerpre x delure pa deago + de Pao se isto oh spare gl) auprolnat sme ontabtom % Medu telima caligcesver repr - ects BEEING 6 Palaze nq, mecuschrem rust ped uslovon da mney? masyin ol ¢ MI Njutnoveg zakona i navest u kojm slugajevima on Vaz LA ims yektorskom obi stacie i navesti u kojim_sluéajevima je on Primer. iku Njutnov zakon ops gravitacije ina Toning PE 2 BY leka ~ mak: bac he rakerna, tela Pree tezinu u podnogju planine nego na vrhu U tezinu na vrhu planine nex f go u podnozu ©) istu vrednost tezine na vrhu planine | u njenom podnozju SILA TRENJA GRAVITACION, IA Si poor Wiper degnetr ohh ‘ett hoe op Hannes Cuney lapisatl izraz za silu trenja i definisati velitine koje se pojavjuju unjemu. Ae > Kop ws ae izana (suvo tenje) koja delujo na neko telopritkom njegovog kretanja po hrapavo} a) pravac i smer ubrzanja b) pravac i smer koji su odredeni izrazom F, = ©) pravac kretanja i'smer suprotan u odnosu na vektor relativne brzine klizanja tog telay prema podiozi 4) pravac i smer brzine u odnosu na podiogu. 8. Ucrtati na slic sile trenja koje deluju na prvo ina drugo telo, ako jel ui vd [7 | > 4. Ucrtati na slici sile trenja koje deluju na prvo ina drugo telo, ako jel uu. L_& 15, sile trenja koje deluju na telo ina podlogu. Cemu je jednaka -2 sila trenja? Definisati vel a0 koje se pojavijulu i dati njhove jedinice B OSCILACIJE i — (@2z2 oscilovanja linearnog harmonijskog oscilatora je data izrazom__L Get Wo" _ Definisati navedene oznake (o-barina fekvencita eetlovanty be vweme oscilouny Wto - potchna fsa oscilonn a v th P ‘ ) @snovna jednagina kretanja linearnog harmonijskog oscilovanja jp aeeKeo, Definisati navedene veligine X-udaliencot coh (ay. polefax"A 3 b-weeme (= keudna Prebvenei oscilovan4 @sistem eg -opruga vi ineamo harmonisko oscilovanie u horizontalnoj ravni pod dejstvom sile (dati izraz), ee, Definisati navedene velifine i dati jedinice se bine Pelt 9 es i 4, Sistem teg -opruga viii linearno harmonijsko oscilovanje_u_horizontalnoj ravni. Period Feet a(t 1a TE ae act EEN POT), a energija .oscilovania Ue You C05 (wk sXe) Qe -twtyosin( wt ato) Scanned with CamScannere vocktniclelanivelonite ednagina x= A sin (attge) je jednatina Avounte pel = Gde je Nerina Scerenci oven i Fate escitoveny’r att gy a oscilor 6. Brzina prostog lineamog harmonijskog oscilatora je data izrazom_ Y= Xe wWtos (ust 4o)} Definisati navedene oznake Xe~campituda, (y-\eufing Riek. oscilovanya +, L-vieme', Yo-pot: Fare osciloun 7. Ubrzanje prostog linearnog harmonijskog oscilatora je dato izrazomi(O\> - Cd 6b (Catt Ye) =XB Definisati navedene oznake Je-ampitude, 5 t-leutna {cob osc. -poidna fra oscil. } (-veme’ RAD, SNAGA, ENERGIJA ((DOpstevaiedi izraz za elementarni rad u fizici je: 6 4-5-3; b) d4=di-p; —c) dd=d(D-p): dd) dA=d(6")-B (B 2122.22 snagu moze se napisati u obtku: Or- jxc0s(<(F,5)); b) lal-sin<@,a); ©) @ementari mehanitki rad sile F pri pomeranju tela za dF iznosi: a) dA =|F|-|ér|-sin(<(F,ar)) @aAS [Aan] a= |Fxar| 0) da =|F|-trl-eos(-< Fyr amg -$ sakg fers pat Bps~ps-Sodh4 o= bps-ponhg a Felarpyys DV iteg fn-Dpesgggn J 5 Fazmegeh tg Scanned with CamScannerper age” Pe *Sqhy. + ora ys 2qtti-ha)> a= Gag Chrhs pati dita shaz Tae X £ lzraz 2a odredivanje brzine isticanja teénosti iz rezervoara (Torielljeva teorema), : Termodinamika \eou bepltsa kort predanu da raamenyuy rae 2 Detnsal opt kot ? aso aroun 2% Detnsatiopansrerasa ad de We Pn lowcho zasebe) teplelng 24. Osnovni (‘nult*)zakon termodinamike glasi! Ako Su 1ho B Tawede sa teesine ©) Vera izmedu Celzjusove i Kelvinove skale je: z te = Tk 273,15 | Ste = Ta + 273,15 O)le= Te d) to = Tx + 100 felon T, onletou Trojna tatka vode je _ 0% . i 27, Gustina vode na 4*C Je: Na | medusdbnoy vveéa od gustine vode na 2°C, - w 5) manja od gustine vode na 20°C, tepletngy favnoter €) manja od gustine vode na 3°C, d) manja od gustine vode na -20°C. Toplota Q se defini8e kao: ee @ ‘koligina energije koja se razmeni izmedu tela i okolinle, koligina energije koju telo ‘sadrzi, ¢) osobina tela. - ‘Specitiéna toplota¢ je Molarna toplota C je_@= H/N = 6 sajedinica za nju je, 31. Topiotni kapacitet Mje_ = .a jedinica za njega je 32. Nacrtati dijagram koji Pokazuje kako se menja temperatura tela sa dovodenjem toplote, ako [eu pocetnom trenutku telo u évrstom stanju i oznagiti na dijagramu tacku topljenja i tacky Kjusanja (7-0 aljagram). Ideatnigasovi Inet bile hye SH ¢ ona kel- sup kar sacktal Avogachwy lot ce ‘ 33, Be] molova se define kao: {ml svpshaue Pledatavlya bey osrounik jedinica UW Vg @ Jednatina stanja idealnog gasa glasi aes o> a a) pT=nRiV. ‘Termodinamiéki rad Jé pozitivan: 2) kada se nas gasom visi rad, ‘Qkada gas vrsi rad, ) kada je dovedena toplota veca od nule, d) kada se zapremina gasa smanjuje. 387. Termodinamiéki rad i prenesena toplota 42) zvise samo od poéetnog i krajnjeg stanja sistema, © zaise od potetnog | kranjeg stan sistema i termodinamitkog procesa kroz koi sistem prosao, 4) zavise od unutranje energi penn Sai: B® Prvi zakon termodinamike glasi: napisatiizraz ‘O=alLFAi, (died Utd) 39. Napisati izraz za | zakon termodinamike Za Izolovanl sistem Gro Ato > puro Fe Rae Slegramu nacralcikitan proces i napisat | zakom termodinamike zt) slut 41. Kada nema prenosa toplote izmedu sistema (gasa) i njegove okoline:? t a) temperatura sistema raste kada sistem vr8i rad, a ) temperatura sistema opadakada sistem vr&i rad, ¢) temperatura sistema se ne menia, ah @ unutragnja energia je konstantna, @® Za izohorsku promenu stanja ideainog gasa napisati a) jednadinu stanj ) I zakon termodinamike ‘c) emu je jednak ukupni rad Za izotermsku promenu stan) TordBer, il: hoplote 3 trod) 10 povediun|@ unudraday® ener XC jealnog gasa napisat Scanned with CamScanner; eng Teeansh = p= 5 Cn aie tlcinn np ve wth ©) demu je jednak ukupni rad cement, @ 2 izcbarsku promenu staja deainog gasa napsat: ? a PA ‘) jednatinu stanja _pV = ABT 5 F Etna use? b) I zakon termodinafike Deyadehin el a cipeneteaje Haulreseje & 1 00 a <) Zemu je jednak ukupnirad_—= ODN GB? Za adjabatsku promenu stanja idéainog gasa napisal a) jednatinu stanja__ks Cp/eys —, pV¥= oc : b) I zakon termodinamike Naa'se_ 405 BR's» utS aye OF 45, Paitohorko promeni shana wat sen @dQ-dU b)dv=-da c)dA=dQ_ DUA RO 47. Pri izotermsko| promeni stanja va: Moe a)dQ=-dU b)dU=-dA @d, ocd 48. Pri adjabatskoj promeni starya vai ) d= dA c)dA=dQ_—_b) dU=dA \Nacrtat zotermsku promenu stanja idealnog gasa na p-Vi T-V dijagramu, lacrtall zoba:sku promenu stanja idealnog gasa na p-Vi V-p dijagramu. Nacrtati izohorsku promenu stanja idealnog gasa na p-Vi p-T djagramu. 52, lzvesti zraz ko}' pokazule da je Cp> Cy. 53. Izvesti raz za ukupan rad izvréen pri izotermskoj ekspanziji idealnog gasa. 54, Nad idealnim gasom se od stanja 1 do stanja 2 lzvr&i adijabatska kompresija, ali gas tre3/ owl unakiaseya fda. Pr ad precesima YY, fee Cagun anuslasnye energy JC iQ) dU=dA ~38 stanja 2 do sta.ja 3 izotermska ekspanaija do potetne zapremine (one u stanjut). \ 0, Nacrtajte u p-V dijagramu ove promene i obeledite povréinu koja je jednaka ukupnom] ' | + radu koji izvrS; gas. Da li je ukupan rad gasa vei ili manji od nule? 2 RE en RT Kakvo Je fizicko znagenje algebarskog znaka Pov Tada? . Nad idealnim gasom se od stanja 1 do stanja 2 izvréiizotermska kompresija, a od stanja 2 do stanja 3 adijabatska ekspanzija do poéetne zapremine (one u stanju 1). lacrtajte u p-V dijagramu ove promene i obelezite povréinu koja je jednaka ukupnom ‘radu koji lzvr8i gas. Da ll je ukupan rad gasa veti ili manjl od nule? ‘Kakvo Je fiziéko znagenje algebarskog znaka rada?, . Nad ideainim gasom se od stanja 1 do stanja 2 izvréiizotermska kompresija, a od stanja 2 do stanja 3 Izobarska ekspanzija do potetne zapremine (one u stanju 1). Nacrtajte u p-\'dijagramu ove promene i obelezite povr8inu koja je jednaka ukupnom radu koji izvréi gas. Da li je ukupan rad gasa veéi ili manji od nule? Kakvo je fizicko znaéenje algebarskog znaka Scanned with CamScannerJ-10. Lentinuiteker; @~ } kde nemo, ubicarya AG iskicenya Fluide palikors Leek {8 Rapreritg Quida, \eja predic Veco 90 potest peesek ceMi Sy za eke (Veeme 6 yedtole, € Zope Ewido Vota ictevne Lot Aah preseh Covi Sp 7a ‘BO | Vieme | 1 sit - - tld hs : fled ss Le-toplda tat, 013) veda ade i CORE Cat) Lis Usps Desveda ipatalt Hieang) pata, od 1-3 ad aly « Lowptha, lee sod 4% izcterwsbo Se, pa fe tad + fur Aithrs , Aine? har? Auro2 sis. Wai roel pad dkdinom © 12 Factermska fy ZO * 29% adiyabokba elepaania hye M7 hy Bus Are Ba, ® dra le 2 w Aspe Ju cho mote doet be Esa | We 00 2 vedi Fumedu ak posts} Caaliva & eae edie se 003 pacing * \% Fyateriem 8 Konduteijom 3 Yarvencjom @Povedena kelievna teplote tekom sistema (gasu) trosi na | Promena egove unateasnfe Hee 7 pa zapteminsly tact heji tay sistem (gas) ixutSi Nad oholaim ie (choline) VieVy v +192. ‘adermsha, Wowg- Ano? 1233 iadoar see, ehspant hy Awr dy dh: bathe fuco Avo Auzo obalina Si | Aygo 3. vei tod tod wad siotemom Nod od.inom Scanned with CamScannerPITANJA ZA Ill KOLOKVIJUM IZ FIZIKE epee retanje.Ono’ 2 prelst ya prenedenje’ poremedaya keer prestory a a vor’ talasa),talasi se dele na: 3. Definisall tansverzaine | ontjitudinalné talase. T fe ey Napisati jednaginu harmonijskog progresivnog talasa i definisati veligine u no) lavesti jednaginu progresivnog harmonijskog talasa. lavesti izraz za brzinu kretanja éestice sredine Koju je zahvaéena talasom i definisati velitine u rio). ; 7, Navesti podelu talasa prema delu prostora koji zauzimalu ings’ ingker_t Keminsks —y, 4 Period - 8. Sla je "talasna dutina patti tal Je. “Definisati talasni broj i navesti njegovu jedinicu: broj_tal- dutina” na sf metara [radfm) : 9. Napisat jednakost koja povezuje brzinu prostranja talasa'c, talasnu duzinu 4, | frekvencju talasa 410. Defnisattalasni front 1 navesti podelu zapreminskin talaga, prema obliky talasnog fronta: ‘ ‘ih taiabe u layin’ gestice sted imma take Bean (clisdriaay cavansti sFerni) 11. Relacija koja povezuje promenu pritiska usled prostiranja mehaniékog talasa sa elongacijom deliéa sredine u fluidu je: 2) 26(4t)=-B- LEE © ap(ct)=-8- 20 o) aplnt)=c, 22 9) aple)aaSEt) ® Polazeti od jednatine prostog harmonijskog talasa izvesti izraz za akusti¢ki rita medue shal aK. 13, Napistliaraz za akustiék priisak i defnsat veléine uno. pe Pr+ BP = Pr~ Ray) 14. Ampituda akustiékog pritiska je definisana kao: pores B 8) Py = pedo b) Po = pBk © Po=Pd@d) p, B 15, Akustiéka impedansa se definise kao: ute pe Napisati tak izraz. Woo dea stedine Zahvacena falasct v jedinicl vremena, po sed. Povrs. LNA P-P- 16, Polazedi od definicie akusticke impedance izvest! iraz\za njenu zavisnost od brzine prostiranja tase T= By = ibe = LOEB 9 3-0 v 17. Navesilizraz za_vezihizmedu Skusti¢kog pritiska | brzine oscilovanja éestica sredine zahvaéene talasom. fox 18. Intenzitet akustiénog talasa iznosi: : - Po Po al ad) sot LO 5 De oe 22, Rezultat superpozicje dva progresivna talasa istih frekvencija i amplituda, koji se kreéu u ‘suprotnim smerovima jelshoyeein belay rae tom’ deli 23, Definisati interferenciju tala: Ran Cncva tase YW ish u >: 24, Defnsat Konsturtvnu | destukivnu Manolo prostoray eo Polaze¢i od jednaéine ravanskog progresivnog talasa Izvesti izraz za stojeci talas i definisati njegovu fazu i amplitudu. 26, Sia biva__sa___fazom__talasa_—priikom ~—odbijanja. od ~—akusticki rede stedine? faa? : 27. Sta biva sa. fzom ~—talasa_—prillkom —odbijanja_- od akustigki —gu8¢e stedine?_netmenyaisel : 28. Koja od ove Getirt jednadine ne predstavija Jednadinu stojeéeg talasa (D Je konstantna duzina): a) y = y, cos(kx)sin(ar) ¢) y=2y, sin(k(D —x))cos(wr ~ kD) dy Za svaku od tri jednagine koje Jesu Jednaéine stojeéeg talasa napisati njen deo koji predstavija amplitudu | deo koji predstavija fazu ¢ tog stojeceg talasa, i to onim redom kojim su te jednaéine navedene gore: 7 2.At= Mo SilL~¥ pe «gt -L1) sin(x)eos(cr) tts plas #2 2 : B \onsh. inka. se deavea lade ¢ pulres vaalila tales kell inket- = celomn Digiue todas dition > FA (mar) De pola Senin) 3.4" Scanned with CamScannersiaQer sind) eEa @ Vevensow p. esiakenelonaniaeitaides tue MA aly! i susednog trbuha stojeteg talasa_iznost: prvog ola yedu vor 31. Rastojanje izmedu dva susedna évora stojeéeg talasa iznosi: z 32, Rastoane zmedu dva susesna trbuhastojeeg tala anos! —TAZ2 33. Frekvencija n-tog harmonika vazduSnog stuba u cevi zatvorenoj na ot n fF _2nt), [kT "E iar nae wee 7 o 34. Frekvencija n-tog harmonika transverzainog talasa u Zici uévr8éenoj na oba kraja iznosi: aan 4) M 2 2L 25. Defnsatiezonancju Hex povedanye ample OSeiluyidN” geatica” (prinudlna osel Covent 42972 36. Napisati izraze za brzinu zvuka u gasu, évrstim telima i tenostima. Definisati navedene velicine. : se f a ELekTRomacnetnitatast © CRE T! Pox vedline Cr [% Ge (Fi feduina pase 97. Izvor elektromagnetnih talasa su: RaW =| ; Apsolutni indeks_prelamanja srédine, dija Je relativna dielektriéna konstanta «,, data je izrazom: 3 37. Napisati vezu izmedu braine prostranja elektromagnetnog talasa, dlelektrine konstante i magnetne —y _permeabilnosti sredine kroz koju se prostire:_Cw "Talasna duis infocrenoy water EU ENa:__107" do to"*m 38. Ako je talasna duzina elektromagnetskog talasa u vakuyumu 2, onda je rjegova talasna duzina u 39. Napisati_jednatinu —_progresivnog ~ harmonijskog..€:Eosin(ut-Lx Siektoragntnog tasa fractal Negov dona thy. Resides ks) Dekartovom koordinatnom sistemu. Objasnite znagenje "2 elt. suihveliina koje kristi, nue, 40, Pod kojim uslovima se javijaju efekti siateweies talgsa? TP mt lefinisati koherentne talase. 42, Fazna razika dvatlasa pr rove) getpuno konstukting interferer znosi USS =D FT] 43, Fazna razike dva talasa pri potpuno destrukfivng) interferencij iznosi_AY= =") 9 44, raz 2a intenatetrezulujudeg tala |p intrfeenei da tlasa Inenzisla' |) te se faze rariikuju 2a A¢ iznosi:, Ty +41 45. Ako se talasi prostiru kroz sredinu sa indeksom prelamanja raziitim od 1, napisati izraz za 48. Definisti Hajgensov princip i Frenelovu dopunu. 7 47. Definisati difrakciju prema Hajgens-Frenelovom prinipu. = he) 2 sinQesdsaB-A 48, izvesti jednatinu difrakcione reBetke (desno nacrtatislku). 49. Pri difrakeij na difrakciono| re8etki (broj proreza NV ) samo jedno od navedenin tvrdenja ima taénu vrednost a) sa promenom broja proreza N menja se polozaj glavnih difrakcionih maksimuma; sina EA, ) broj dopunskih maksimuma je N'—3; 4) sa poveéanjem broja proreza NV glavni maksimum! se re, a njihov intezitet opada. 51. Kada kroz difrakcionu reSetku propustimo belu svetlost centralni maksimum je koje boje? dele. ota Shanda) “telasy Frenelova, dopuna: Hiadasinsusmecusel te tehefer ) Dil ¢ utolike izradtna ukolite ou dimenzye objebta na kome S¢ deSavia Strckang svetlesh mange ili ivie ostniye. Scanned with CamScanner ig tabegnade Tice intenaitetretutujuéeg talasa nastaog iterefencjom dva koherentnatalasa.Ts Ty Tq 42( 41 co>(k (phir ¥eda) ~MODERNA FIZIKA 54. Vinov zakon pomeranja je sledeteg oblia: 2) DT = Ags) BT?= Agee?) Amm/T?=6i © Pie = ITI 9de SU Ags, 7,5 talasna duzina pri kojoj spektraina emisiona moé ima maksimalnu vrednost, ®psoluna empertura i Vinova konstana, espekting 55. Stefan-Bolcmanov zakon je sledeéeg oblika ‘We6-T") 56, Kako glasi Vinov zakon pomeranja? Definisativeliéinekoje Se pojavjulu u njemu. ma TB 58, de-Broljeva talasna teorija moze da se predstav' | ae zh /mo tb a glasi: véestia ala, 59. Nacrtati grafik zavisnostl /= f{4) za tri razlitite temperature (2-talasna duzina). Dy 60. Prema Plankovom zakonu zratenja eneraja izraéenog kvanta je data izrazom: Gah), Masa mirovanja fotona je jednaka: = 61. Napisati relaciju koja definige fotoefekat: i+ 6 Definisati navedene oznake ulaz 64, Kineligka energija elektrona izbatenih pri foftoelekiriénom efektu proporcionaina je: a) intezitetu upadnog zraéenj Mrekvenciji upadnog zratenjag ) snazi upadnog zraéenja; 4) erveno) granic fotoefekta. Crvena granica fotoefekta je data izrazom: MUhS 65. Pri Komptonovom efektu vai zakon o odrZanju: 1a) momenta koliine kretanja i ukupne energie; b) kolidine kretanj — © koline. kretanja, | ukupne! ¢) kinetizke energije; wei Bee, talasne dutine upadnog X-zraéenja, je jednaka: shed le a maksimaina _promena talasne duzine: AAD bosh) Aa, . = (1-0 Reno's Ke Re pot. (4 6) © \linov zakon: makoimetne Leive 5a. potaotom temperature ‘m Telesnim duzinama. Scanned with CamScanner© yey wy x yeosaloyts) Te S-ysiwltO) Fee © vets g (Asin(wt-by) = Awoos (wt-) GY = Umax cos(wt -Lx) ) = NI Lo t © Ope “By BS 7-42 HB oi moduv shsljivesti dXre dy. hp -b ay Pr PrrBp =Pe- BS, ox Y cavpotetn’ priticak shofedi talas « 4: Yit¥e 5 leva na desng: re Yosin(wh-ky) S desna na levo: Ya= Yorn (ust + kx) Me \e sin (wtekx) t Yosin (trex) ne Yo sin (wheky) + sin(wts bs) | "sind +eo5h= asin dp 00> oe t \o[ 2sin wt on wn po ob 4 Dost Jeg alex) ory ae pe conlex) ~~ Scanned with CamScannerSPISAK PITANJA ZA ISPIT IZ MERENJA v ii i dati njih ice, “arrose et rgasoenmuat Sasa x. | vedx/at | a=du/dt OsikaK, ©)J, A) simolk, €) dik 3, Jedinica za specifiénu toplotu materijala je: a) J/mol, @) kom”. 4, Jedinica za Jangov moduo eleastiénosti je: a) Nim, 0) sim?, ¢) Ne oa Que d)Nm,~ ,e)kgm*. Im, 5: Jedinica za pritisak je: a) Nim, Jim’, 5 d)Nim?, e) kgm’. 6. Jedinica za gustinu je: a) Nim, 7, Pored svake od ovin jedinica napisite naziv vel ice J _enesaiva 8. Merenje neke duzune se vr&i lenjirom sa noni podeoka na nonijusu je n, a duzina merenog pret kojim je izvrSeno merenje: b) a °) e oe n=l)" a n=l)" 9, Kada se merenje neke dudune vréi lenjrom sa nonijusom, prositena merna nesigumost pr merenju nonijusom je jednaka: a) duzini jednog podeoka na lenjt ) jednog podeoka na nonijusu, c) 0,02mm, Jigine koja se njome mer som, Ako je duZina jednog podeoka na lenjiru d, bro} nost nonijusa .dmeta ¢, tada je prosirena merna nesigut 1a nonijusu je n, onda je duzina jednog d _c)n(n-I}d_— 4) 2 n 40. Ako je duzina jednog podeoka na nonijusu: een 41, Ako je pro8irena merna nesigumost mikrometarskog zavrinja 0,01mm i ako on ima 60 podeoka na ruznoj skali, jedan pun obrtaj pomeri zavrtanja za: a) 1mm, b) 2mm, d) 0,05mm e) 2,5mm 42, ako je prosirena meina nesigurost mikrometarskog zavrtnja 0,01mm i ako on ima 100 podeoka na kruznoj skali, jedan pun obrtaj pomeri zavrtanja za b) 2mm, ©) 05mm, d) 0,05mm e) 2.5mm je preénika valka lenjirom 13, lavrsili ste jedno merenj podeljaka. Ako duzina jednog podeoka na lenjiru iznost 1 4 nonijusa (lenjira sa nonijusom) £4 ‘Ako je poznato da preénik tog valjka iznosi D=7em, koji od sledecih rezultata je mogué? a) 70,125mm, b) 70,122mm, d)70,12mm. iékog klatna lenjirom sa nonijusom na kome je 10 podeljaka. yesigurnost ovog nonijusa 44, lzvrsili ste jedno merenje di ‘Ako duzina jednog podeoka na lenjiru iznosi 1mm, kolika je prosirena mera ni (lenjira sa nonijusom)?_ Sh ‘Ako je poznato da duzi iznosi ae L=60cm, koji od sledeéih rezultata je mogué? a) 60,125cm, b) 60,122cm, sa nonijusom na kome je 20 (varijanta 50) mm, kolika je progirena merna nesigumost ovog 48. Ako je visina stuba Zive u olvorenom kraku za f niza (varijanta zadatka da je niga) od visine stuba dom u kome se meri pritisak, gustina Zive p, a atmosferski Zive u kreku kojl je povezan sa zatvorenim suc pritisak p,, tada je pritisak gasa u sudu: a) gh, b) patagh, Oech 4) -p9h, ) patph a) pritisak u zatvorenom sudu, b) pritisak u otvorenom sudu, 16. Otvoren Zivin manometar c) atmosferski prtsak, d) zbir almosferskog pritiska i prtiska u zatvorenom sudu, Scanned with CamScannerVad ‘imomo veom veliistup Stor" odreden ee eek se velba Nein bieiern pezensenths Fakes “Fushaiia, ospodele Hn vrednast § eal ® he ic 8 ncfeia tee VEEP veda Verovadneta da se NOpfaV! mate <4 : nea. edstaganye 0d totne yrednost oF cesgors < hk 3 xa odtedivanse : . he od nam nije dovolyan samo ti s Os te oe nee 7. Pomotu otvorenog manometra meri se pritsak gasa u hermetiki zarvorenom sudu. Dobija se da je briisak u sudu za ap niai (varjanta zadatka je da je visi) od almosferstkog. Ako se atmosferski piisak u Prostoriji u kojoj se nalaze sud i manometar smanji za dps, otitavanje na manometru e posle toga bit: 8) pps, ©)AP+ap>, —_d) ap, 2) kalormetar_)barometar_c)hidrometar 4) hronometar @)manometat 49. renje duina reda veléine milimetra zove se: ) barometar c) mikrometarskizavrtanj _d)hronometar_e) manometa. . Uredaj za merenje temperature zove se: 2) kelorimetar b)katetometar d) hronometar_@) manometar. 21. Uredaj za merenj a) kalorimetar pritiska zove se: ¢)termometar d) hronometar_e) manometar Uopéteno o merno] nesiqurnosti: 1, Da lije standardna merna nesigurnost imenovan ill neimenovani broj 2. Da lie relativna standardna merna nesigurnost imenovani il neimenovani broj? 3. Merenjem su dobijeni sledeéi rezultati: xy, x2... Srednja vrednost dobjenih te 4. Standardno odstu 5S od 4, Gs 6. Navest! vaznje Tunkel raspodele:(aungme ha lyravoua 7. U kom stuéau je raspodela moguéihrezutata izmdrenih Wrecnost/Gaustva rasfcdela? 8.U kom sluéaju je raspodela moguéih rezuitata iamerenih vrecnosti rougaona respodela? $a vom Slutal fe raspodea moguéihreztata zmerenin vechostuniformna respodela? Kad dicebtveg rere” 10. Verovatnota nalazenja rezultata u intervals (x, + u) je - b) je | ravnomerene raspodele; b) cod ravnomerene nego kod trou 12, Navestitipove merne nesigurnosti. Tp A, lip 13. U kom sluéalu se koristi merna nesigLrnost tipa A? Lad 14. U kom slugaju se koristi mera nesigumosttipa B2Sluea ogramcen 15. U kom sluéaju se koristi kombinovana merna nesigurnost i kako se odreduje? 16. Sta predstavia standardna merna nesigut sta izmedu ijn? merenia 7 417. lzraz za mernu nesigurnost tip A j Definisati velzine koje figurigu u njemu, 18. Ako se neka veli¢ina izmeri direktno samo jednom, kakvu mernu nesigurnost moZemo definisati za to merenje: thane korbinvany, 8) samo tb A, 2) 9A, tb8kombnovan. 49, Ako se neka velisina izmeri drekino hekoliko puta, kakvu mernu nesigurnost mozemo definisati za to meee Sapotetin, sy amowe, a saoies, OW Elioninan: 10. Ako se masa suda meri digitalnom vagom éija_poslec pol je stote delove grama, mete. "aonrinu” ned ue | teat ieamine ongiGeqereadl lg = o.scosT hy 21. Ako se ugao meri uglomerom (najmanji podeokom od 1°), koji ima i dodatak - nonijus sa 10 podeljaka sa_svake st it inu memu nesigumost ovog ugiomera up i izrazite je u marin Ue Hoo gorcntecBCeed™ 22. Ako se veliéina y indirektno meri tako Sto se velidina x jednom izmeri direktno sa standardnom memom nesigurno&éu us, pa se velifina y izraéuna kao y “0 (ili moguée varijante y=3x2), standa lala, : Scanned with CamScannermera nesigurnost indirektno merene velitine y de a relativna standardna mera nesigurnost je: 23. Ako se veligina y indirektno meri tako to se velitine x, | x; mere direktno sa standardnim mernim resigumostima Us i ua, pa se veliina y laguna kao y=x-x, (ii moguée varjante yoxrxs » Y= x? x2. yx, x3) standardna mema nesigurmost indirektno merene veligine y je: ‘Ocrediti standardnu memu nesigurnost indirektno merene velitine y=2e, + x2 (varijanta y=Y4e4%2) Tbijene jednim cirektnim merenjem veliina x=40,0cm | xa=8,35mm Cie profirene meme nesigurnost! iznose Un = 0,1 mm i Uja= 0,05 mm, tim redom y= fist 5 User Use VS 5 Loe Use/ V5 ‘Smatrati da je raspodela moguéin vrednosti veligina x, x2 8a ovim/mernim rezultatima ravnomertia. 3. Masa nekog uzorka je merena tri puta pri Gemu su dobijene sledece vrednosti: 65,989, 66,029 | 65 96g, Dali izraz za memu nesigurmost pri odredivanju mase ovog uzorka i dali Konaéan zapis rezultata. rrosirena merna nesigumost digitalne vage je iznosila 0,019. 16. Duzina nekog uzorka je merena tri puta pri Gemu su dobijene slede¢e vrednosti: 65,41¢m, 65,42cm | 38cm. Dati izraz za mernu nesigurnost pri adredivanju duzine ovog uzorka i dati konatan zapi 2) y=3,2453m | U=0,03532m j b) y =23857,38mj. i zi sa jedne ic tagaka od prave ima najmanju vednos! ©) zbir kvadrata odstupanja memin taéaka ima najmanju vrednost; 4) prolazi kroz jednak broj mernih tagaka. 0 klatn 4. Matematiéko klatno predstavia sistem koji se sastoji od: ‘duge i neisteglive nitii kuglice zanemarljive mas 1 i definisat i ; et i veliine cle fourisu u njemu ead i : ooo 5. Sta se postize povetanjem broja osclaia pi jednom merenju perioda’ 5 eae 6. Ako je a tangens ugla Koj, u ve2bi Odredivanje ubrzanja Zemlne tee, prava lapa sat ‘som, ubrzan| jednako: aa la ©) ra Opie @) alan? 2 7. Neka je u vezbi Odredivanje ubrzanje Zemijine tee dobijeno da je g= 9,77261mIs*. Proraéunom je dobjeno da je elativnal Standardna mema nesigumnost ~2 = 0,03209. lzratunajte prodirenu menu nesigurnost. statistiéku sigumost od] ‘Smatrajte da je raspodela mogucih rezultata e Konaéan rezultat merenja je on ym? 3) = ‘emiljne teze doBijeno da je g= 9,8317mis*, Proraéunom je 0016036. lzragunajte prosirenu memnu 8. Neka je u ve%bi Odredivanje ul dobijeno da je relativna standardna mema nesigurnost nesigurnc icky, sigurnost od ‘Smatrajte da je raspodel: icin Konaéan rezultat merenja je onda g=( + mis, uy? 0,00 16036 Guusova: 3 ~ 98cr" a A. GE Ravouggcnat (> Scanned with CamScanner2 7 Moduo J moment inere! ior modula toraie 8. Kole velitine ste u vezbi Odredivar po kojem ste odredival 30, fe modula torzje meri direktne ‘yrednosti momenta sPrega Mosom, ia trie, rave OM) 20K gla Koj, u vezbi Odredivanje mod od oscilovana klatna je BO: 2) direkino merena B)in nere a Pero’ « forxions corst 13. Torziono klatno osciuje pod dejs a oF moment 9600 osélovanja torzionog Klana i defisat vettine cs erercie 44, Dati jodinice za period oscilovanja__A a konstantu toe Nad : f= 4,436-10°%gm 15, U veibi Osredvarje momenta inercje tela nepravinog obi, dobieno je da je Fy 4 to prosirenu Proragunom je dobjeno da j relativna standarcna mema nesigumost “|= 00131. laraéundio P i i spodela mem nesigumost za 11 za staisihu sigumost od 69,747 e* f-0,001 . ‘mogutih rezultata merenja Gausova (normalna). 0, Konaéan rezultat merenjaje onda (4 Woe + 0, (4 jkom*. 16. U vedbi Odresivanje momenta inere tela neprevinag ebika, dobijeno Proraéunom je dobijeno da je relativna standardna mera nesigurt profirenu mermu nesigumost za g i 2a slatiti&hu sigumost od ‘moguéih rezultata merenja trougaona. is Konaéan rezltat merenaje onda =( 2,328 + 4, VG Nom Je da je 1-2,8384-10°Kgm". 41 =0,23677._lzraéunajte atrajte da je raspodela i zine 2v1 .éu Kuntove cevi: Broj Kundt-ovih figura koji se pri tom formira u cevi je (dokazati odgovor): 2)2, b)4, d) 12, ©) 16. 419, U vazduSnom stubu Kundt-ove cevi duzine 0,75m uspostavien je stoje¢i talas talasné dudine 0,3m. Bro] Kundt-ovih figura koji se pri tom formira u cevi je (dob a)2, b)3, o)4, emu ste u vezbi Odredivanje brzine zvuka 47. lzmerii ste da brzina zvuka u nekom material gustine 2,57-10°kgim® tznosi 300mis? lzracunajte -Jungov moduo elastignosti tog materijala. 48. U vazdusnom stubu Kundt-ove cevi diine 6/8 uspbstavifen je stojeci talas talasne duzine 0.2m. ame ° Hidrometar 21. Napiite formulu po kojoj ste odredivali gustinu nepoznate teénosti u vezbi i pojasnite oznake u njoj Da lie visina stuba 3 Kraku hidrometarske cevi bila veéa il Visine stuba vode u Pa po gh 10, Visina teBnosti se meri uredajem koji se zove _ Laterometot ; 11. Koje veligine se mere direktno_ ly, ho, ho hon akoje indirektno wo, _Ahe rt Scanned with CamScanner 2Radhni listovi za vezbu br. 1 1-2 Eksperimentalni rezultati (merenja u laboratoriji) ae aa ion (em) | fos (cm) | Ao (em) | fz (em) | hi (em) | Ah (em) Alkohol | 40,5%] 5,44 | 35,13 [bout | 4s Fh | aatS Prosirena mera nesigumost katetometra je U = _O,4em < fee —— @ yarv3e ane Proragun gustine nepoznate tetnosti % fla / hy k p= Poe! 34 4h 23 oa Proragun merne nesigurnosti ¥, ( Som 0,058 e Standardna mera nesigurnost merenja visina teénosti je “a = E 0.058B5em 0,055 eur Standardna mema nesigumost odredivanja gustine nepoznate tetnosti dobija se na osnovu sledeéeg izraza V2 lone Fe +, 21959 Konaéan zapis rezultata p= (Sit, 84+ 6,94) ig, ae 2a, ge bo’ Na kraju prorauna obavezno pisati jedinice fizitkih velitini hee Scanned with CamScannerRadni listovi za vezbu br. 2 Datum eksperimentalnog rada: Ime i prezime, br. indeksa 2M. 2018. Kotarina Teebal So/! 4 _ a 4 2— : : Oo) E: . Odredivanje odnosa x= C,/C, za vazdul a) bg 1. U veabi se 2a merenje pritiska koristi_(aNomekar 2. Uotvorenom manometru meri se_cazliva inwedu Ferohoa oritiske. Cazliva izuedu akmonfershon oribista Lostiske u sudu 3. Sta je adijabatski proces? Voces u koiein ie Cazmena tonlate sistema Sea pakasniom stedinom tanemar\itva. Rad se urdioa Cafun promene unulvine energie 4. Sta je izohorski proces? _\tohatsli_procesi su oni prorest kod ork dolar F | : lO pcomene € citiske pri Konstantinos’ sfopremina do 9 fernperoduce ili pcitiska p sas 5. Skicirati mernu aparaturu postallent such Uys tol B=venbil U- manometor 6. Koliki je pritisak vazduha u staklenoj boci zapremine V;, posle upumpavanja vazduha, ako se na manometru oéita visina Zivinog stuba hi? p= Pat Prak 7. Naglo Sirenje vazduha tokom kratkog otvaranja ventila predstavlja koji termodinamiéki proces? Bdiiobotta crows _zatio? hoa brzon_calvitantan process, nite moalo Jo dade ho znacayne cazmene toplo tea okelinom S 8. Posle adijabatskog sirenja gasa iz staklene boce (Y= Vj + AV), do8lo je do kakve promene \ temperature preostalog gasa u boci? emperatiura se_oputaa 9. Posle zatvaranja ventila, u boci dolazi do kog termodinamitkog procesa? izchurs i Dolazi li tad to hladenja ili zagrevanja vazduha u boci? _claatevos\n Taj proces se primeéuje kao kakva promena pritiska u boci? alexi do conve deat ca Pai tokau_sudu 10. Kada se ustali nova razlika visina u manometarskim cevima h, pritisak u boci je p = Pas tik 11, Temperatura gasa u boci u poéetnom i krajnjem trenutku je_ ecole. . pa tadke koje predstavijaju ta stanja mogu da se poveZu krivom koja predstavija_ Wotecqoskk proces. Scanned with CamScanner~~ Radni listovi za vezbu br. 2 QW we A J 12. Adijabatsko Sitenje od stanja (p1,V;) do stanja (px), dato je jednainom > Vis py 15. Tzotermsko Sirenje od stanja (71,7) do stanja (p,V), dato je jednatinom_PiVr= OV '4 Parametar adijabate x; dat je ierazom (uz odredene aproksimacij) Definisati veligine koje figurigu u izrazu _hs- oe ojo, 52 nalai teenost__u_skablenom suds 15. Koje veligine se mere direkino hy hy akoje indirektno _pritienl_u_boat 1 ekeponent Gdialate K _______ 6. Kolko puta se pana posupak (koRo ima merenja)? 5 owko, Eksperimentalni rezultati (merenja u laboratoriji) Redni broj hy (mm) h (mm) merenja 1 2 a 4 0000804 a 0,000 256, 5 Dir F a "POL. | cae... =.90010%9, eae x Pro’irena nesigumost merenja visine stuba tetnosti (Zive) je Us =__/ mon Proragun merne nesigurnosti Standardna nesigumost merenja visine Zivinog stuba u manometru 254459 mun % 0,58men Scanned wi ith CamScannerRadhni listovi za vezbu br. 2 Standardna mema nesigumost tipa B 0,8 z m= 0, 00 593% 0,008 Tax feunies/ =—h__., 8 Tah : Qa A 20 Standardna mema nesigumost tipa A (Koristiti rezultate dobijene u prethodnoj tabeli): =_0, o1F8 a 5Fh a 2 +(suost “3) Profirena mema nesigumost iznosi U-=34=3 9,08, = o0555 = 0,04 / ach yuh oe Konaéan zapis rezultata x= 4094 + 0,04 aA Koliko tipova meme nesigunosti imamo u veZbi?_3. mecnu neoiqurnost ipa Aid i hombinovan standacdau Vue We Ve Objasnite za8to? Tip f \roristin a Nesiguaroshy hoje se Odteduns analitizkom metcelen x vide metenia) Tip erickimo ebay opcnizere exduciye erenjo. nshumenade day, wena Saickog, Faltoa Kombinovani horistims hada imam Np Pri tp ® Scanned with CamScannerie & PER Radni listovi za vezbu br. 3 bh . In Wc f0% Datum eksperimentalnog rada: Ime i prezime, br. indeksa S420 18. Katarina. Telebak 53248 Spit A O dK Odredivanje zavisnosti tatke kijuéanja vode od pritiska 1. Na kom principu se bazira rad svih termometara?. Print da_se Promenora Temperatuse mena 1 obtdena fizizha velicina 2. Sta je isparavanje i na kojim temperaturama se ono dogada? _|oasowane & ci korn xe odvay ayy mokkuli teenosti sa Poytine te 4eénosti dosoda® 22 nga Sui temnperahurama. 3. Stajekljutanje? Khugane ye lspacavante tecnosh, nastore ko, $2 Napon Pare inednozi sa SpolyaSayim _pritishom : i'd Regn zavisi broj molekula koji prilikom isparavanja prelazi u paru?_Qd_porasta odule Od éega zavisi broj molekula Koji se iz pare vraéa ponovo u tetnost?_Od_koncentracre 5. Kada se uspostavlja ravnote2no stanje izmedi teznostii njene pare? Kade ixiednadi bro’ rolekyJa Koti seu felinle! utemena oduoti cel povrsine ‘eéosti_sa Aes maletul boise u tdinr viemena vrake iz pore u tedtost. 6, Uravnoteznom stanju, para iznad tednosti se naziva aasi¢ena Para anjen pritisak se naziva _dasicene (e 7. Ako je temperatura tenosti via, napon zasiéene pare je_ VRC! 8. Sta se deSava kada napon pare dostigne atmosferski pritisak? zine _da L 2 a khuza, 9, ZaSto voda na planini kljuéa na niZoj temperaturi?_Lodo Sto fe cdmoslersbi pritisak No plain Nig 10, Na koji natin (pomoéu pritiska) moZemo da poveamo temperaturu kljuéanja neke tetnosti? Sho ge ved! prilisak do telo probhivéa, bice pokebna yern femperatera 11.Koje veligine se, u ovoj veZbi, o¥itavaju prilikom svakog merenja? Navedite njihove oznake i opis retima_h-razliko nivow Hive uy Cevinna Manomet ta E= temper oduca 12, Napisati matemati&ki izraz po kome se izratunava pritisak pu cilindra i pojasnitifziéke veligine unjemu, p= Po~ fath 5 Pe-ahrosfersls Pritsal { Sah hidtostadid puitisal 13, Desno nacriati p-T dijagram za vodu koji P se odnosi na prelazak iz tetnosti u paru; isparavonje omatiti fazne prelaze i faze. \eondensad GASOVIT 10,6]