“F107 ‘PesBoog, ovstu eysuapEy dlAogeg Iepuesyozy ig eI PIsutAapery NaVASOsE N LALIZYAAINNay Nees Babovié LUKE I PRISTANISTA Prevod drogog engleskog izdanjs,Inruction to Port Engineering” 2012 Prevod: A. Babovie, tror Copyright A. Babovie 2010 on Prof. dr Miodrag lovanovié ‘Dr Mila Manojovie * tavatis Universitet u Beogradu ~ Graevinski Fakultet ‘Akedemska misao, Beograd Stamps: Akademske misao, Beograd 1sBi 1A66-513-8 Foto na prenjoj koi ‘SeafoitsKontjaerti terminal ‘Autor: Fil Brandvud NAPOMENA: Fotokopiranje it umnodavanje na bilo koji natin Wi ponowno 4 ia i EGG: ip rig Sgcee se eeae ee f tee Bg 2 poce i g @ i 2 g bo ped. |G I i -mgrmmsud afupesizy | efawonpford “ofeerueld psocapye uesBopoy uofjamsoupetod ofteyud “7 ePAEL wagqueystad vfoazes urisBopoH 7T'Z ‘ ansused nfuosnand pound wsdo 7 ‘tueoqueas migepays eu euapaacu ns nfuenonyofoud | nfuasue(d wouffeap ud psocAeyy rpepod rgojo® « esoueu uodsuen (offs ‘ep0n 2103 sMloeyo] su vam 0] 0 RPO foazes ZoupeuogFor 140 ‘2qaryodsuen 6 sqorjoiord & ‘euodsaen eftuonoyyg xupEF nas BARE] ‘npoig n eroysosd Soussonyez stuaitier wodnoyn ais0f (Lai) wzeUo} euBAONS!BD. OMNI -(epnusnst euquaidez) eporg weuseydap ony vauzazzt 98 oupigo ai0y aypuntiow eaopoig euEgaA, “(HHRIOA PeAC [BOLL ~ MCLL) 804%s0% endrqN ey 1 (LAE) BameUo; mPYSIEsHou omg n enBzeIZT 25 0529 aIDY AAPEAOSA BAoposd CUENTA “efiBojouruuay exspouq f ony eaoporg eaodn ypmpafod eamesuopgEr © eped iaouso ped mepeneu Hq 39 spAQ "BAopoq waodn fo1q ryyaA sfosod ‘BUNAOPOIG 0 DEpoOd ‘T'E vygiueysiad efuesueld nyodse pyQuNEN ‘¢n Luke i pristanista 5 L020. Dutina proto sage = - Resisvovans dun =P Dutin nasty parp Priblizan ocnos izmodu deplasmana broda brut registarske tonaze broda i DWT jeste slededi Ribas brodovi Brodovi za general’ teret: brodovi: ‘Veti koeficijenti odnose se na manje brodove. 3.2. Velidine teretnih brodova tegorifu delimitno prema svojoj nosivosti, a delimiéno prema 8 (sa podatkom o Kanalima i prevodnicama kroz koje mogu ‘Uobiajene kategorije su (prema medunarodno termi , Small handy size ~ brodovi nosivosti od 0,000 DWT do 28.000 DWT © Handy size — brodovi od 28,000 DWT do 40.000 DWT © Seaway max —ni ova put ° (brodovi Stine smanje od 32 © Qatar-max = najveéi brod najyedi brodvi za prirod © Aframax ~ tanker za nafta nosiv sgazom do 12m + Suezmax ~ najveéi brod koji maée pl (od 120,000 DWT do 200.000 DWT © Malaccamax — najveéi brod koji mote prot kroz Malaka zemljouz moze pristati uz LNG terminal u Ketaru. To su 3s sa gazom do 12m ‘od 75.000 DWT do 115.000 DWT sa i Sueckim kanalom (maksimalni gaz 19 m): 4, Tehnolosko planiranje pristanista B © Capesize ~ brodovi koji ne mogu plovii kroz Suecki i Panamski kanal, pa iz tog razloga plove oko Ria dobre nade (Juina Affiks) i Rte rog (Juana Amerika) od 180,000 DWT do 175.000 DWT © VLCC (Very Large Crude Carrier~ Velo veliki tanker za naftu) od 150.000 DWT do 320.000 DWT © ULOC (Ula Large Crude Carrier—Najveti tanker za naftu) 320.000 DWT Najveéi brod ns svetu koji je ada bio izgraden (1979) bi je Seawise Giant, (poznat pod onaéno Ma ‘Najvete plovilo izgradeno na svetu je Shell nema sopstveni p pripada grupi plovetih’pltfor skladienje te'nog prirodnog gasa iz dubokih mora. Predvidja se da ée godine uz cenu od 10 miljardi US $ (Blumberg). "Najveti brod koji je planiran jeste tanker Freedom nosivosti 3.000.000 DWT, dune 1.300 m. Zhog finansiskih problema (predratunska vrednost ii USS), izgradnja broda nije realizovana Y svetskoj floti ima oko 11.100 tankers, Tankeri godine prevoze 2,2 milijarde Jxbnih metara sirove nafte, Sirova nafia (crude) tansportyje se velikim tankerima, dok se naftai derivati (products) prevoze manjim brodovima, U poglede efikasnosti tansport nafte tankerima je na drugom mestu odmah posle ce transporta, Prosetua cena transporta naftetankerima na relaeji BliskiIstok ~ Evropa je USS po barelu (Oi and Gas Journal, 2006). Tipitne dimenzie razltiiatipova brodova date su u Dodatca 1. Nekoliko najvetih tipova brodova prikazani su na sledecim stranica(nop rag i082) sag 2p fo ay ofuasesy ez poug '9'¢ EATS (omo0 “19«20 04g 3704 SIN aI anSwE ee pauE “PE HITS a wg aug“ Z9¢ agRp af POU BAOpasR YT {pO wmpal “La cy 2OP og 2104 af (ops igpzoeS) ssa) aynsea wz pox IoA!EN CoD "SIH Giosouuay auuyy soszy)adoungy fp nage ee EL — . sonzt) ‘po8 o10e pox pfsreufat0y ‘ealon ‘eiaoyy ounUT poug cySoUlKONT Se HES (Growooeuo suman ona adouny gp aa we TELE BS ‘ampof “¢ 107 op ovageundst ovastnop apg eeoede 3 1A. 047'81 04 eranoedey eaoposqeBous od ovznasd aurpo8 “s107 apes axeoxsszar apanoyd sisxuryodns neg HAO po vac] TUMIeM! OSE PO ANIM LACT paqunuodns 149 "SmpoB “pOOT | “¢O0T NS WopesBar OLY LL Foun iL EE BXNS) adouny 11 “oxy Lf ‘SuNpOS “| 107 anodn n pauEy.Odns 199AFEN, ug of exvjop ypyauaKNE 39 {AOpoUg WI EL SUISA fw 6 aU eee 10z 9p “£107 po woods: gz nF yuoprapoud oxIpo A Baoporg 195aq (SE WINS) ySOMPY muy af O14 sUipOS “oor Po4a PIsOt ‘600% 88 Yuaton st gnunyszad ofnsrumyd oysopouyed > spend yey fe26 Luke i pristanista 3.3, Pristaniina sidrita 1 ay oes —— SS ‘ nee! 1 . : a) b) ‘Slike 3.7. Vezivanje brodov Posrebni presnik sidrisa u sh Dye 2L,+ 108, jednom sidru; b) na dva sidra [17] sdnom sidru bite: ep ‘ade su: 62) ses 1 4, Tehnolosko planiranje pristanista m7 3.4, Navigacioni uslovi za plovidbu u kanalima i pristaniStu 3.4.1. Navigacija u plovnim kanalima ‘Plovai kanal su veStatki plovai potev ren jezera,reke, mora j okeane za potrebe lovidbe. Ovde ée biti razmatrani samo prilazn i ulazni kanaliu pristanist. treba uzeti u obzir brodske trendove u svet 3.4.2. Trasa prilaznog kanala 10 puta, Ugeo shretanja izbegavati. Radius kaivine kanala treba da odgovara ugiu Ugao skretanja ‘Vzani prolazi (na primer ispod mostova) na trasi kanala zahtevaju pravu trasu u duzini od ‘najmanje pet duzina najveteg broda na abe strane suzenja"naptson nusnsonp 2 'zegptsoyd nuouso sougosods aysreasuus a1gop oa wz € =") Faiqop ez 7. 'E_npyonftpra woes worseg ws wouapaqzaqo wuatoumn - i nao mans anyats sacpende eracun ngprrojd ez rgontod ysouepaqzaqo ziqop 1{9] "a nqpinoyd nasomsonp oz exopoxg nfponzt (nsougosods sysrexouvex ago) ysis anser v2 sxopoug aun e2 (ysougosods ajsmesaneat afupatso) ,AveqrT adn a2t21 ‘uyeous8 we axopaug | a2 answs. ez axopoIg aAOU BZ Z-f BIOYUE) WZ G*[ = « angpemistd afcosnuagd oysojornyey (psougesods aysieaaueut 21gop) ,{io1944" eda enopoiq atioiar + snoposq sues ez ‘sqeusy Souzeyad pup wa (etwoid nsougosods 2ysrensueut po oustnez) Hg noxnad n eeuey eoUS eoagpHnod Ce {p] apio(d nasonp wz oye wong ap'e HS ALi ea (rzmoyd wntngnpyn) nqprsoyd ez rpouod efuafpaqzago po oustaez wus euEpOP (F 1 feeqo onasep apngts wz emug emepop (2 ngpinoyd nessusonp wz eaopoug nfpoaa vans wun IS euoqpLAo ‘CF ge ax) sveuseaje wipepeis ge of waES UAB 99% BNE njop wowed nwuES wudeNy. Nv snd ns oy sont ispuomspid 1 2977 az30 Luke i pristanista U praksi se korste trimetode prosirenja kanalau kriviname [7} © metoda odsecanja krivine, © metoda paralelnih obala, © metoda neparalelaih obala, Jinjjama, Duzina preleznice treba da inh i dobrih manevarskih sposobnosti Slika 3.10, Metoda paralenih obala [7] a 1 — oT RL Re Slika 3.11, Metoda neparalelnih obela (7) 4, Tehnolosko planiranje pristaniSta 31 ‘Kad zabtevi ze iminimalnim rad proSiren, tebe uzet u rezmatran} 3.4. Ulaz u pristaniBte 1e mogu biti zadovoljeni i kad kanal ne mode bit tegljata. we su: ‘Slike 3.12. ilustraje potrebnu minimalnu dubinu vode u akvatorspan 24 gps ss nd TERE Pe fuoftnez we nrgnp nuasezes ng co) ‘pasa BoysuoureH niwopia 2s. wou nu souet pfuanroumnye } efueary wofuestzjeue oso os'0 Ce ee 206 $65 npaten aon #7 ~06 po worn po 2209s 11 wor MF st PO Lt epee {uojBe pod zz ORY woltozOuN HesOAN B_aH Ze HORE, mY HSUPA ToT ap aes pnee e wargy ENCE wen poss us 10 a 6e0 0) of ove aro soo] 0] ose us soo} 0] one Sounepous nag BARQeUO 60 evo) 0] ost “ sms 130 ero} so] oot Co) AIP 82 OPO wi ero] oro St E9700 aT aan 7 (hop, x x e100 Ss SST we HOTEL of or] #0 epoua di (a) epoae “BT ep aa aT EAE Ee HL ‘surzng ee ered nnd ee cen eee ee ee ‘POE $E Po BPO BOUTIN WSBT eZ SUG CATAL Te OE, pong afuspanye ez suygnp ese ws oye sporg aang | sgn easzas w40 °'E HRNEL Naf Bp Se we BUND EAE aiogaoy inde ne 91 q'8 saw [pe] sree foogromstdn pon emgnp rE, ee oa es =F sn eesneg SEED ESR 8670=9 _ fom sopnang =“ = B84 a sor ermaz ‘aim sayeonstene, EL ay *a9'6 < maf epey tay eon outs JOP ae ‘epoug puns ~ Ag roey eon suipsseonoirny afeaqn owned - eon oan aur tan epoig euzq~ “4 yey eaigr— 7 ee nguumstid auospunyd oysopouney “+ eognsed | 2907 ieRezerva dubine za toleranciju u bageroy predstavjati optsnost za dno brode. je morskog dna. U sluta) Luke ipristanista 4, Tehnolosko planiranje pristanisia 35 ‘eraéunatl: Sri kanala, dubinu i element krivin. Sirina kanal Sirina plovidbenib taka: 2x 1,5 = Sirina trae iameda BBasaBa by 015m raves za varijacij Sirine: ki program za proragunKo we ict avs ox we seu foo 5 fut sues), oom one ae lelz eg/gé| ily |e]: (else nomen B/58) G8! PELE ‘nS pep mpoWq eurZIG euDITZeL eZ EMI euapnEZ eupMULE | azeIs smanjo sfewauC z1$ [94] sounanyo afreusang ers EMS | 3/2 3/2 =H 2) 3 gle . = 3° vro eure Toso apo n vowp gpupe! 014 N “(qs foupof n nose crepes) asp wu apes en0se9 fog 1 “wanwoe nsfepam Souresoraud Bupa roedey usose9 —¢ “naan mou wu efepam wsendtaxd 019 = sop ro) (989) oyrdy =a “ayupel nsouspngD po Ista sneseigo 0) “apouad eoysuauIA nf af wean pou eusndoug wapopats od sipaipo 2 azout ez2a Soupet 2oun twouspaipo n nzaa woupet eu nsesoiid azows 38 ‘wzon pou ousndong, “punaozan Bu anni0g azmp 1Aopoug wp azeyeur afjoerodo aureaotaid exeznpord og ‘mgqueysnd ewioid euaaind ou wlapesqons wfuagniez rear nq 2Z0Ul eAozaA sso}ezneZ epaq.cAsouaRyMpord afjog f !ouz wp BIOL 9U FADZDA ISoIOzMEZ e7GA BP nnNoWIOdeW EGAN, 1 ystso a6 zou 204 su wanposg efuEy99 ons 1d miyoudey eoesiparpo ox fu gua E2208 un 2s wpey nfeonIs n- SKLADISN! _ PRIKLJUCAK NA Cee) i [_xo.osect AVN MREZU a [_boKz Gata DOK + Slika 4.7, Zeleznicav pristanista etn vste koloseka: ©) Manevarski, &)rantima-eyasojox usypenys oxaud as aftusaosaad ystpepys ousuiosnted 9s wfoy sqoy “euosojoy uoyego eur aS 24 oIMUGD HE WORE Pog aqol TeAaIE TmDBIIC) -mgtoesiad n nspeps ‘oustauaud 2s oap ris0 8 ‘omuugo Hy auoBeA Bu Ypoug es Oma zon 28 efoy aqor oq ‘Tuqtuesud n sforsod euo oxfoxN woKuz>|97 «STUD ¥ “BULLUOLUIEY ‘oxaid 95 oap spot migiwesud n aftussoiud 2s efoy aqox asia axu aurqzion audoyn PO aygiestad a eyesojoy efoag afeappaupo ‘tyr “wuyaofsn wygo) eeu0dA nw Og | wUD|gt nw gy “atULAO|sN WLUTsULIOW n exEDKE 006 of eyos0jox quugnipnad 1 mgrmestsd n PxBSO}O% qHEISO yMGescNOd ruafloxzop 1 ny ouaznat nw 9g HF us 99Z'T po Befueut 2u exrupexnjod max n ye roxBid snp, 1p Ugan HsesofOY yuge|Az! | pySTeASUEUK NUNN “oHUNS foYRMZA|AZ N Y99S0IOy PRMUZD|AZ 1g 0°7 po wagen ngyBau npn wp oyegan tq 20 nzarur ng Be "OKS*| Op naLFeM WOR ‘eas0j0y rurenoyaid) atsousoy 739 nfeawziper woffen 3s eum nygrueystid n woqufegeaqous ypigtUzajaz NUDUIOP IUAOUSO “ZF posoyo, pfsensue angmesud n 19950}03, rpsour sean vforg po + aigumsud zon szxjoud rfoy euoBen efasg po ssinez exasojoy qoinrazatee fore ‘squad eqn 2s nfegous eoisoud oy ez eu oynoxn yt guRE tonun waigous ug nBoyy “Bz0A afizodtoy afueuuos wz sEnis HAFO|OY HHAFTUEY -wigomsud nace anced avzpaspo nftznsdo esojoy suet mmpatod ow szeyen 2s toas0j0y psimsausy“22H0(0% a¥apaupo su nfmonda + nies ‘nfewoudud iuoBea 06 998 tworsed ony sens (esoI0H RURZTE FSHO2) BAsO|Oy HYSEADUEHL domes ejnurayor warEACIaId 6} ENTS ‘auioqerd BuIA SaaaeEN or ygquosstad afumsmand oysopouyay -wuotuaisot Soqe ofuafuge ngouod ouyaup neauieaoiaid 2Z0Ul egos 26 ep OY: (WH. ‘edures wureaoraid 26 wf|anisod wispepys quaioarez paso ong) 5a Ho ays. 29 suagjoad ony sup 2 sored 2 fais umpaf quloy po “euwqnasye amurzonod ougoenpacy sullioied 1 nfejesod 28 tses0)03 149 Rupes BuaLOAO 20m] Te BIDEN WlaIOUIe et azmO38f980[0H RIDERS [zi] aug aysueny (¢ esopoy nz (2) 1ossojoy rexznorard (1) :BySs0[04 WIMTEQO EMONS ‘gy NTS ‘zajond ov azn}s f2980]0% fqeso sop ‘wo8eA-posg toe eu egos senviaud 95 yun eumoasoox umuIpefod wy BANS) iso 2s np iso Yop “waxenp yrqeqa HU ApS zor ¥yEE0/0% WHO PO NN BAASOIOX ‘ego up ts “Bap affjatzod 35 047140 “sJogo auagsiodo 2Ap pL PEsDIO4 THIER isqunsyad yay)50 Luke i prstanista Obslni koleseci mogu odjednom primiti odredeni broj vagone. Ti vagoni se utovare ili istovare i zamene novim vagonima 2a nekaliko éasova. Nova kompozicija se obitno postavlja, Jjednom do ti puta 2a osam éasova, ‘Ukupna koliina robe Q, koja se direktmo pretovarae preko obalnih koloseka ujednoj godini QymmgkN a ade sus ‘ne ~ bro} vagona u jednoj Kompoziciji duzine operativne obele postavjenoj na pretovars, 4q~koligna robe koja se moée wtovarit u jedan vagon, k ~ broj kompozicija koje se dnevna postaviaju na obelne Koloseke radi pretovare, N—broj dana t godin’ kada se visi direlaan pretovar preko obalnit koloseka. Potreban bro} vagona da seta koligina robe pretovar je: 2 n= (4.5) EW 45) ‘Ulupna duzina koloseka na kojoj se mogu smestt ti vagon je: Ly = Mele 46) ateje 1 = dina jednog vagona. Dudina jodnog abeluog koloseka odgovars duni operative obale, al je efektivna duzina 2a rotovarneito mana iizosi: y= 08ly an adeje ZL, ~dutina operativne obale. Znajusi vkupaw potrebau duzina obalnih koloseka i dudinu jednog koloseka, broj obslnih koloselea se iadava: 8) sieje 7 L-dutinjednog kolosea, [Na sigan nadin dobija se i brojskladiih Koloseks ne 9) ade je La Mole (4.10) Prinier proratuna broja cbalnih Koloseka u pristanibm dat je u Tebeli 4.4 4, Telinolosko planiranje pristanista “Tabela 4.4 Proragun broja obalnih koloseka u pristanistu raypsojoy forg uafoasr, sxetoj uDaTZo|o¢ ego fxg weqanog ‘aqeqo auaneiedo ‘puygnp warzojodsey Bpps0}0y urznp wugenog uote Soupaf azn. aod foiq mogenog ‘ounap afirzodino3, afuefjarisod fore, ‘buon JSOAISON, sfustpos sreaojaud wuep [org 200A n eAoy 98 nfoy aqou mo 200A n eno} 96 wfoy aqax wuDo0%g ‘agar euoxd shugpop ‘Vista robe broj bro) 237 bro} Kk nv=QuigkN ty Larhetw Le Lq=n(Lvtd) 128 br./dan 1024 540 8 2 15 60 960000 250 Komadna roba 1 600 000 222 2, 360 640 2 1s 1500000 40 600000 250 Rasutitereti 08 360 5 600 2 1s 540.000 50 270000 120 Zitarice LL 360 40 320 a Is 600.000 50 300000 250 Nafta 4240000 ‘Ukupno 31wnagued N BALGNP YEA f us ypsaud yugaudod af uezeyud urgnp v “euor 000-06 =f uunfiuow Zouga1y Sours gg “Buon Bomex po af PEPE ‘axuiqo Fougyoqered 1 Soiseifnon smpeTys eameloods a uAUMSUE Am sisPEPS 28 BAUGND BREA seaqaqnp expeasa4 ez IPEDS "euAOYH Sou{aup per feqo rund 2 nd af on oFy “nifusazud n euzejop v eunaoreds yexdsoap wlofupe:izr 2s vfiqop of cag ony “uapns 4018010 of 1 0 g9s'L | wav qusedse afegnys m . 990°1 of afioyes aupof wmgLnog “waTELA WEE vs purpesiaud mumzodanoxd nfapes@ud os wigipepys ruaiower ‘eBojze) Usezodanord 2 ‘rezod fuga ez euerede ‘qusouaud | oxy ‘afeena oysreuoie 1 exzod nfloyarep ez wunfepaun ws apon egeanyssdees spi waulfepam mragodanaad 2 nfewoxdo wigipepys eusI00ieZ ss igquossyed afunspunyd oysopouyay “> [1] sfoxnastoy sapie9 appepes onus “pty os ey suse oby apes a5 sar oft ps enyzuen yea og -afeesasdyo ozaq wu weg wx 01 fir worego ws ound “myeqo suasesede 2m nfex291 SS US ESATO ruppeBeu —eaepepys(eunstnqod) wussoane7 “2'F “exoped 209 nq nou ByaEO[Oy HIN 23pnq ep eqeu sfueasfeponpe ‘wo;oyEZ npg BP Bqan 5 erpuziod outs exg(f “huaindn npnq ep ean BH 2pgo48 ores ‘ofimyeyur aux rpoxztoud “epes wuarp euapesqoat “apZon “ugeR aysAapEE “pnt eB ~ afronn aysiaysoue eu euiodho aqor ofwoiipepys ez azn[s TIIPERYE BALAI HEPEPIS UDIOND TS'h raqiumsud n eaezspez 26 wf qo agipepys 2s eunfoy n ossoud (Wwoxunjod) atoAdee Hs HSIONO AS TURUNEN MAPS nagqumstad n wgIpepls “Sp misnumasyad tay] ws54 Luke i pristanista Slike 4.11 Popredni presek skladistaveStatkih dubriva u HIP, Panéevo (17) \ Skladiéta za Zitarice silosi) Zitarice se desto transport plovnim te u silosima u pri je Se seta Bito. 35 m, Uobigajeni ka frist do 10m, vin lia jem Zita sa brodova imaju kapacitet 100 do 120 tona na as, titi ita q om oje wba ds sit, porehan bro easy se atunva po formuli aa «13 ade su: q* kolitna Bitaria koja se skladisti (9) + —polupreénik éelija Hi visinaéetifa +7 zapreminska tetina ita, Na slici 4.12 prikazan je tpien pristmnisi silos sa elevatorina 2a utovar 2iaica u plovilo (10) 4, Telinolosko planiranje pristanista Sika 4.12. Silos sa elevatorima za utovar tau plovila (10) Kladista za robe, kao Hoje sluéaj Kod sezonske robe, dolazi do ws oivorcnim i zatvorenim skladistima, Ova skladista oe bit odvezena zbog nedostata vozila pojedinih vesta robe odredeni procenat se ne pretovaruje rocenat robe koja se skladitivarra za pojedine vste robe. 453, Proragun kapacit Zoog neravnomemosti do ‘skladiftenja izvesne Kolii primaju viskove robe Od ukupae goditnje direkino, vet se shai ‘Prema sttisttkim podacima ovi procent iznose: + zageneralne terete 60-100% = arasute terete 30-60% + zafitarice 50-90% + zadivenu grdy 50-90%. Uskladistena robe se zadrdava u skladitim izvesno vreme. Ovo vreme zadrZavana je takode ralitto za raze viste robe i iznosi u proselcu + zageneralne terete 4-8 dana ~ zarasute terete 5-30 dana + zaFitarice 10-30 dane = za drvenu gradu 15-30 dana. Ukoliko je period zadréavanja robe u pristanstu duti, potreban i skit prostor. Proradus potrebnih povrsina skladista mode se vSiti na sledeti naéin:is ust YOxO1* *O1V000 96 = 5 ‘'S wxpandnyd w sq whiop fone = sop = (O'L¥STe %C5°S/005 £9 = ty tu pr syugadnod ny v2 wseonsez0 Fug = 12 C1 aye code, 00 09 + wayen, (000 008 0021 0sz 000005 05 o009¢ 9 oor 6 oor eci=e a ooo ors te 0UMEZ oszz 021 oo00L os 009 057 00.005 09 oor £0059 oF oct ose 0 sori (000006 1 2.01 Hrse cM 09 oe ossLI o's DI 00801 oF os (000 009 1H wao1 wupeos, 09S 052 000.049 oF 8 onese zl sme sc oz ore 6c Osim ogtxe ov : E 3 - = a i : Fo ottyi ponents | Proceat : shades = gz Bejan ana f= Sine 2 Dnevaa koliina robe 2 igheesiau Broj euwp b Zapreinska masa robe Koefcijent koiséenja povrsine Visinaseladita Potrebna povsina skids (yen ‘Dudine operatvne bale a Dieting skiadisa a 1 Powrebaa Srna stadia wre Usvojena Srna skit agquossiad afrosqumyd oysoqouyay, * ‘Sr HeqeL Naf wep eigtperys euginod wungeroud mg _ “ampepys euyexdsog 1 euesdsoupo! fupesd 95 nou ‘onrzojodses po ejan wuug euganod af oO BIFPETIS WURIOAIEZ POS, A iB ons we O° | eB we "apne ee “rasa, aap ns 998 utuai0Ne wu "2a Bupasns exp ByeAs npotIZ ntABIsO nfexoUr 2s fox wzejoud B0qz I-01 #2 21290 auanerodo aurznp po efuew af msiper¥s eurznp wusLOs “3feq0 aunrye!ado NP o e92A mq aout ett oUIGO npas woupel n wrozeA pox MDETAS WUDIONO BUIEAC petro aga nog 7 msiperts wourp woazoodsa af ESOP REPENS HUGE FUER gq wow ) experts eugzx0d euganod ~ “(1 sqpusddy) (yn) aqor mz eyseuander = A * (Qmmpeps nagar oy—b a8 ap uy wet ‘agos a1 afuarsiperys wa rugasnod vuginod piparpo a= agou ‘agar aypu efuagpeps musia 1 nu) nysutuaider (pu sondezocas Soqe pons 28 nnpaps a en moc 9" po oust ofa unspuns aan a MTEaEN {ites "BUR! $y “Sesln suapa;pO op OLN MNApeN = NOR agora SPB aqoraisin ‘ofunpepy a2 op aisqmasuoy ep sowtson © po sia ot aupofod wusgpops ws egopy (sie) WD bab olson nitro moapaf supe pee oe 9 ox agor mmo wom “ome x EAPEPEZ EPEPE EGO! 3 OH “anova a 96 wpe afpo8 ear qmpesfouq reson ‘pgtperys 25 efox aqo4 emrpnOy efutpos — ns 298 orn (ween) Fa" SOUZt NspEPIS 2 wfoy aqau BUTgTOM eUABUD suzstoug °D sayperts 2 for oop 28 ypapo Q gor aaRKOT erm aRpOP SUE PO gust oy 9558 Luke i pristaniéta 4.6, Snabdevanje vodom u pristanistima U pristaniikima se mora obezbediti voda za pie, sanitame potebe, gaSenje podara i snabdevanje brodava, Snubdevanje vodom visi se prikdjudenjem na lokalau mrebu. U slusaju da w bliini pristanista xe posioji vodovod kapaciteta dovoljnog za soabdevanje pristanifa, snabdevanje prstanista ‘moze biti autonomno, dobijenjem vode iz dubinskih bunara ili deselinizacionih post ‘Ukoliko pritisak u vodovodaoj mre2i na koju se prikjutue pristanigni vodaved nije do 4 pristanism se mode ingraditi vodotoranj. Na svakom vezu treba obezbediti jedan standardoe prikljudke na Vodavod pretnika 2,5 inta za suabdevanje brodova, ‘Vodovodineinstalacije na vezovime treba da bud adekvatno smeStene,zaStidene od ofteéenja i pristupatne ze odrZavanje. Vodomeri na vezovima treba da budu pristupeéni za ofitavanie ‘Moderna pristanita su soabdevena overenim daljinskim ofitavanjem radi neplate, ‘Materijali cevovoda su obiéno GRP, HDPE ili duktini éelik. Kod dilatacia konstrukelje treba ugraditi feksibilne spojeve cevi. Cevi treba da budu ankerovane na kxajevima, kolenime i ratvama. U hladnim regionima cevovod treba da bude zaitigen od myaza. U zatvorenim skladistime i ostalim zgradama u pristanifa vodoinstalacije treba da budu kso i u slignim objektima. 4.7. Protivpozarna zaitita ‘Svako pristanite mora biti snabdeveno adekvatnim protivpodamim sredstvima. Mreda ina pijaée vode .ograniens, moze se obezbediti poseban protivpozamni sistem s2 mor retnom vodom, ‘Protivpozamni vodovod sa hidran iu prstanita, ukljuéyjuéi otvorena i zatvorena sklacists. Restojanja medu hidrantima ne treba da budu veés (0d 50 m, Protivpozamma mreta treba da bude takvih dimenzije da istovremeno mogu raéit hdranta sa protokom od najmanje 2.000 litara u Rezidualnipritisak u sistemu treba da bude 70 KPa rasprivate (sprinklera). U upotrebi su konve protivpozarau cisterna 2,5 inta za vatrogasne creva Pokrivena skladists i poliveni pristeni treba da imaju sistem rasprSivata kapacitete 1.000 litara u minuti. Na obe strane poli hhidranta. Ovi hidranti reba da budu udaleni od skladiita oko 10 m da bi se amoguéio pristup u siudaju pozata u skladigt, Za gaSenja potara u slutaju waft derivata treba obezbediti opremu sa penom. Sve lokacie ade se upotrebljavaju ili skladiste petroejski proizvodi treba da budu snabdevene aparstina 2a gaSeaje poZara se penom, suvim prahom ili BCF (bromo-bloro-difivormetan) aparatime. Za pozare velikog inteziteta korste se voila sa penom, Unutratni prostori u skladitima, 2gradams sa sva ti sistema protipozame zaitte: sistemom rasprSiveda, hidrantime i hemijskim aparatims za geSenje potara. U hladnoj klimi treba korstt protivpo2amau vodu zagrevan ‘parom i sprinkler sistem u suvim cevime, okrivenim pirsevima trebe da budu snabdeveni 5. PristaniSta na unutrasnjim plovnim putevima 5.1, Karakteristike pristanigta na unutra’njim plovnim putevima Jesu saobragajni tvorovi slitni morskim anita potitu iz kerekteristika plovnog puta i ta na unutralnjim plovnim put cima, Razlike u odnosu na morska Kanal Rajna-Majna-Dunav je dugat 500 tona. Uksupna duzina plovni sek Birok 12'm j moze da pro svera iznosi $50,000 km, Uleaji Karakteristike merodavnog plovila diktiaju elemente akvatorje pristantta, dak plovidbeni e2im na plovaom putu diktiraelementepristansuih konstrukija, razlilu od pristanitta na Sredozemnom mor, ‘mora iznosi do jednog metra. Mada je ga vodostaia nisu Karakteristitne samo za retina ' preko 10 m (svetski rekord lunutraSnjim plovaim Nizvodno od brana, vodosiaja Pojava leda u pristaniStima na unutraSnjim plovnim putevima, iako nije ajihova iskijutiva osobenost, karakteristigna je i mora se uzet u obzir pri projektovanju obalama postoji moguénosterozije i podl preduzeti mere zaitite od udaraleda dja pojava je na ‘Papa ove peglnih widows sees YOST‘pu ogy ‘oftuedinoy wowpfe ns p90 ‘wguessud Zouxel ropjerey nfewou owen euoad wigumysd pppog“ez's ud Bouaouyquioy EUYS “E's ENN peBe alu sof soupo n nsoupeud rns wyguimstid 814 ono ouRRS aufjosoday “pu 301 .od ‘ep po mangez nfzud ‘nqpraoyd nferewwo ou oigod eup ‘uazeq ndoyst ou aaopel suefjis2 ayjoa exonte eyo ypfsuszeg wlupatez] (cI) rnd womojd eu siuesud eysuazeg ‘Z's ems oun ugqunypad | vguunsted ounsoryehoeds 9 “TS Pus uns nep exgamsud yPjsuszeq oda mrp ‘eunganod wiSuup mopoderud as i vinsopon afioeynso “wunyaL MBESTENT 1 ‘auger ou as ajap mumsaind monoid myfugennon ex meramsud “and Zouold vnd Zousoid pssa emrasd wjapog “T'7's eupaynd wyuroyd unfugesgnan eu mgumstd effoenyIsery “e's ooguunsyed jy 09a Luke i pristanista su projektovena, podetena i opremljena za prekrcavanje putnika i, oarinamica i pogranigna kontrola itd) Puricke pristaniste mogu Pristaniita sa posebnom namenom jesu pristanista poput vojnog pristaniSta, zimovnika i (Osnovni element pristanista na‘ a) vodeni deo (akve b) suvozermi deo (1 Plovidbeni deo akvatorije slu2i 2a kretanje i okretanje plovila prilikom uplovijavanja i isplovjavanja, Akvatorija obalnog pristalita U pristanittimsobatnog tpe plovai put se obiéno proiryje e slut i kao retin. “ 1 [5 Plove pur — tox vores [SND aavaTORIA Yap “QE 7] ORIIA ay “crs | oN. oes —_ * eS 5 svat cpezamtaucana 7 i ame chang ia Pein ie plviioy eee Boy ™ (1,2 do 3,0) Le 6.) de je: L,— dutina merodavnog plovila, a ee ee ae ‘om utovaraiistovara, ‘Minimalna Sirina operativnog dela akvatoie iznsi: Bay (2,5 do 3,5) By 62) ‘ade je: B,~Sirina merodavnog plovila. 6, Specijalicovana pristantSta i pristanisni terminal 6 Akvatorija bazenskog pris ‘Kod bazenskog tie pista rij ne bazen, azn kanal svi. —e—e—eE—— (OPERATINA GBA Slika 5.5, Akvatorja bazenskog pristanist [17] ‘Okretnice je smestena w bazenu, Pretnik okretnice ne treba da bude masjiod D> (1,240 1.5), 63) 6.4) 65) B= 2.88, 6.6) Siri ulaanog kanaa na lokacijama sa nepovonim meteorootkin i plvidbenim uslovime = 22 jednosmerna plovidbu: 5B, on 5B. 68)