NAUČNE TEORIJE I METODE

NAUKA – skup sistematizovanih znanja o svetu koji nas okružuje

BAZIČNE/OSNOVNE NAUKE: biologija, hemija, fizika, geografija, istorija
PRIMENJENE NAUKE: medicina, farmacija, agronomija, tehnologija...
Naučni metod označava proces kojim naučnici dolaze do spoznaja o određenim fenomenima putem
postavljanja pretpostavki te njihovog provjeravanja kroz eksperimente. Da bi imao naučni karakter,
istraživački metod mora biti zasnovan na prikupljanju primetne, empirijske i merljive evidencije.

Metod je u teoriji saznanja i nauci, sistematski, objektivan način dolaska do

nedvosmislenog odgovora na postavljene hipoteze. Postoji više vrsta podela metoda od kojih su
najpoznatije metode u prirodnim i društvenim naukama.
Sveukupni proces naučnog metoda uključuje postavku HIPOTEZE koja proizilazi iz predviđanja
njenih mogućih i logičnih posledica, a zatim na osnovu toga sledi izvođenje eksperimenata i/ili
„terenskih” istraživanja.
HIPOTEZA – predpostavka
 1. Svrha / Pitanje
Postavi pitanje.
2. Istraživanje
Sprovedite istorijat istraživanja. Zapišite svoje izvore tako da možete navesti
svoje reference.
3. Hipoteza
Predložite hipotezu . Ovo je vrsta obrazovane pretpostavke o onome što očekujete.
(vidi primere )
4. Eksperiment
Dizajnirajte i izvedite eksperiment da biste testirali svoju hipotezu. Eksperiment
ima nezavisnu i zavisnu varijablu. Promenite ili kontrolišu nezavisnu varijablu i
zabeležite efekat koji ima na zavisnu varijablu .
5. Analiza podataka
Snimite zapažanja i analizirajte šta podaci podrazumevaju. Često ćete pripremiti
tablicu ili grafikon podataka.
6. Zaključak
Zaključite da li prihvatite ili odbacite svoju hipotezu. Komunicirajte svojim
rezultatima
Robert Huk (Robert Hooke, 1635 - 1703) bio je
engleski naučnik koji je 1665. godine
otkrio ćeliju. Huk se bavio usavršavanjem
raznih uređaja kao što su barometar, teleskop i
mikroskop. Posmatrajući ispod mikroskopa
tanko isečene režnjeve plute zapazio je šupljine
koje su po obliku bile slične šupljinama u
pčelinjem saću. Nazvao ih je ćelijama. Huk sa
tadašnjim mikroskopom nije mogao da vidi sve
delove ćelije. Video je samo prazne ćelijske
prostore oivčene ćelijskim membranama, ali je
to bilo dovoljno da prikaže ćeliju kao osnovnu
strukturnu jedinicu organizma.
Pored otkrića ćelije Huk je dokazao da se Zemlja i Mesec okreću oko Sunca u
elipsi, da nebeska tela imaju gravitaciju, kao i da se sve materije grejanjem
istežu.

Karl fon Line (Carl von Line, 1707 - 1778)

je bio švedski botaničar i lekar koji se
smatra jednim od "očeva moderne
ekologije".
Osnivač je sistematike, jedne od najvažnijih
bioloških disciplina. U sistematici biljaka fon
Line je sve biljke svrstao u kategorije po
sličnostima i uveo binarnu nomenklaturu po
kojoj svaka biljka ima dva naziva (naziv roda
i naziv vrste) na latinskom jeziku. Njegov
način imenovanja biljaka primenjuje se i kod
imenovanja životinja. Dao je i naučno ime
ljudskoj vrsti Homo sapiens i klasifikovao je
u red Primates. Lineov hijerarhijski sistem
(razdeo - klasa - red - familija - rod - vrsta) ostao je nepromenjen do danas.
U svojoj rodnoj zemlji, Line je bio osnivač prirodnjačkog muzeja u gradu Upsali i
prvi predsednik Švedske akademije nauka. Bio je član je i Fransuske akademije
nauka.
Čarls Darvin (Charles Darwin, 1809 - 1882) je
bio britanski naučnik koji je postavio
temelje moderne teorije evolucije po kojoj se
svi životni oblici razvijaju putem prirodne
selekcije.
1831. godine se ukrcao na istraživački brod
„Bigl“ i sa ekipom prirodnjaka krenuo na
naučno putovanju po svetu. Na tom putovanju
posmatrao je geološke formacije na različitim
kontinentima i ostrvima kao i velik broj fosila i
živih organizama. Za razliku od većine geologa
koji su zastupali teoriju da su pojedine vrste
životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno
jedna od druge i da je svaka prethodna vrsta nestala usled delovanja prirodnih
sila Darvin je tvrdio da se različite vrste razvijaju iz jedne vrste.
Po njegovoj teoriji čovek nastao evolucijom čovekolikog majmuna, a tome su se
najviše protivili predstavnici crkve jer su smatrali da njegova teorija negira uticaj
Boga na stvaranje čoveka i da stavlja čoveka na isti nivo sa životinjama

Gregor Mendel (Gregor Mendel, 1822 - 1884) je austrijski botaničar, koji se

smatra začetnikom klasične genetike.
Ukrštanjem različitih vrsta graška i prećenjem
određenih osobina ustanovio je osnovne
principe nasleđivanja. Do tada se smatralo da
se osobine potomaka ne mogu unapred
predvideti. Mendelovi eksperimenti sa
graškom trajali su punih osam godina.
Proučavao je 34 različite osobine, a za 7
osobina dao je svoje proračun. Tokom svog
života Mendel je bio nepriznat od strane
naučnika toga doba i potpuno nepoznat za
javnost. Tek 16 godina posle smrti, njegov rad
dobija priznanje.
Tri naučnika su nezavisno jedan od drugog pronašli Mendelov rad i utvrdili da je
on već formulisao osnovne zakone nasleđivanja. Ti zakoni su nazvani Prvi i
Drugi Mendelov zakon nasleđivanja i oni predstavljaju osnovu za razvoj
naučne discipline zvane genetika.
Luj Paster (Louis Pasteur, 1822 - 1895) bio je
francuski mikrobiolog i hemičar.
Eksperimentalno je potvrdio da su bakterije
izazivači bolesti. Proučavanjem bolesti vina
ustanovio je da se klice iz kojih nastaju
mikroorganizmi mogu uništiti toplotom i razvio je
metodu za zaštitu namirnica kojom se uništavaju
bakterije u hrani, koja se po njemu zove
pasterizacija.
Paster je istraživao vakcine protiv mnogih
zaraznih bolesti. Unapredio je metode vakcinacije
i pronašao vakcinu protiv besnila koristeći osušenu kičmenu moždinu
zaraženih zečeva. Vakcina je prvi put upotrebljena 1885. godine na dečaku koga
je ugrizao besan pas.

Robert Koh (Heinrich Hermann Robert Koch, 1843 -

1910) je bio nemački lekar i bakteriolog koji je
pronašao bacile koji su izazivali najopasnije bolesti
tokom 19 veku.
Uz Luja Pastera smatra se
osnivačem bakteriologije. Otkrio je bacil antraksa i
turbekuloze, pronašao uzročnike kolere, ispitivao
malariju i afričku bolest spavanja. Štapićasti bacil
koji je uzročnik turbekuloze po njemu je dobio naziv
Kohov bacil. Pokušavao je da pronađe lek za
turbekulozu, ali u tome nije uspeo.
Dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 1905.
Godine

Aleksander Fleming (Alexander Fleming, 1881 -

1955) je bio škotski mikrobiolog i farmakolog koji je
otkrio gljivu Penicillium notatum.
Proučavajući bakterije stafilokoke slučajno je otkrio
da gljivice plesni sprečavaju rast i razvoj ovih
bakterija. 1928 godine, pre odlaska na godišnji
odmor 1928. godine Fleming je u svojoj laboratoriji
ostavio kolonije stafilokoka. Na povratku sa odmora
primetio je da se jedna kolonija ubuđala i da su sve
stafilokoke oko buđi uništene. Ostale kolonije su
izgledale normalno.
Dvanaest godina nakon otkrića gljive Penicillium
notatum počela je proizvodnja Penicilina, antibiotika koji je spasio život mnogim
ljudima širom planete. 1945. godine je dobio Nobelovu nagradu.
Teodor Švan je je nemački citolog, histolog, fiziolog i
zoolog. Najveće zasluge Teodora Švana su zasnivanje
ćelijske teorije i otkriće ćelija mijelinskog omotača nerava.
Zajedno sa kolegom botaničarem Matijasom Šlajdenom,
1839. godine, Švan je uspostavio osnove ćelijske teorije,
koju je iste godine objavio u čuvenom radu „Mikroskopska
istraživanja slaganja struktura i rasta kod biljaka i životinja".
Prema ovoj teoriji su sva tkiva i svi živi organizmi
sastavljeni iz ćelija. Švan je otkrio ćelije koje u perifernom
nervnom sistemu kičmenjaka oko aksona obrazuju
mijelinski omotač. Ove ćelije su po njemu dobile naziv
Švanove ćelije i neophodne su za funkcionisanje nervnog
sistema.
Švan je otkrio i izučavao pepsin, enzim za varenje proteina. Uveo u upotrebu
termin metabolizam.

Jedan od prvih koje se bavio radom na mikroskopu bio je Anton van Levenhuk
(1632- 1723) po zanimanju brusač stakla. Bio je
praktičan čovek i bavio se trgovinom platnima,
čiji je kvalitet kontrolisao pomoću lupe. Imao je
dosta vremena da se u zaleđu svoje trgovine
počne baviti sočivima.

Posebnom tehnikom i kombinacijom malih

sočiva Levenhuk je uspeo konstruisati
mikroskop sa uvećavajucom moći 500 puta. U
tajnosti je počeo praviti biljne i životinjske preparate i gledati ih pod svojom
spravom. Svoja zapažanja je u obliku pisama slao Engleskom kraljevskom
društvu (Royal Society). Tokom života poslao je preko 300 pisama. U početku je
ta saradnja bila dobra, a onda su njegova otkrića, koja su uzdrmala neke od
postojećih teorija nastanka novih organizama (spontana generacija), pa mu
uglednici iz Engleske više nisu verovali. Poslali su visoku delegaciju naučnika i
sveštenika u Delft da se uvere u Levenhukove nalaze. Posle su svi njegovi nalazi
priznati, a u nauci je odbačena teorija spontane generacije. Leeuwenhoek je krio
svoj pronalazak, i nije dao da niko sazna kako ga je napravio, niti da ga
upotrebljava, osim njega. Način na koji je on spojio sočiva je ostao nepoznanica i
dugo nakon njegove smrti.

Smatra se prvim istraživačem protozoa, ljudskih spermatozoida, bakterija i

crvenih krvnih celija (eritrocita). Nakon svoje smrti svetu je ostavio 247
mikroskopa (od kojih se sedam i danas koristi), ali ne i tajnu pravljenja sočiva.
Virusi

Damnjanović Ivana
 NEMAJU ĆELIJSKU GRAĐU

NE DIŠU

NE HRANE SE

NE RASTU

NE PRIPADAJU NIJEDNOM CARSTVU!!!

 IMAJU SPOSOBNOST
RAZMNOŽAVANJA U ŽIVOJ
ĆELIJI
Virusi su na granici živog i
neživog
Malih su dimenzija i mogu se
posmatrati samo pomoću
elektronskog mikroskopa

Reč Virus na latinskom jeziku
znači OTROV

Izaziva mnoge zarazne bolesti
biljaka, životinja, ljudi
 Virusi mogu biti različitog
oblika (cilindrični, loptasti,
štapićasti...)
Građa virusa
GLAVA

NASLEDNI
MATERIJAL
VRAT

REP

KUKICE

Bakteriofag-virus koji napada bakterije

 Razmnožavanje virusa
Razmnožavaju se samo u živim ćelijama

VIRUS

Nasledni materijal

Ćelija domaćina

Ćelija domaćina
stvara delove novih
Novi virusi napuštaju virusa
ćeliju domaćina
Virusi si izazivači
mnogih bolesti Grip

Besnilo
Besnilo

Žutica Žutica

Deč ja paraliza
Dečja paraliza

Boginje Boginje

Zauške Zauške
HIV virus HIV virus izaziva
sidubolest

izaziva bolest (AIDS)
sidu (AIDS)
Neizlečiva bolest

Neizlečiva bolest
VAKCINA

Sprečava virusne bolesti

Vakcina nije lek
Vakcinu je otkrio Luj
Paster u 19. veku

Daje se zdravim osobama

Dovodi do otpornosti prema
tom virusu
Vakcina protiv HIV-a još
uvek nije pronađena
EPIDEMIJA nastaje
kada se na jednom
području bolest brzo
proširi
PANDEMIJA nastaje
ako se zaraza proširi na
čitavu državu ili
kontinent
Pandemija “španski grip” je
1918. godine odnela oko
50 000 000 života širom sveta
Hva
l
pažn a na
ji !!!
 ВИРУСИ
 Тешко је дати тачну дефиницију тога шта су вируси...
 Нису жива бића – не дишу, не хране се, не расту, не умиру
 Немају ћелју – аћелијски су, у себи носе само РНК као наследну информацију
 Не припадају ниједном царству.
 Реч „вирус“ је латинског порекла и значи „живи отров“

Вируси су најмање и наједноставније – честице

- информације
- мали програми

 Да би били живи тј функционисали потребна им је ћелија домаћина (човека,

животиње, биљке) а се називају и паразитима ћелије

Размножавање вируса:

1. Вирус се качи на ћелију

2. Вирус у ћелију домаћина убацује своју РНК као информцију
3. Вирус копира и умножава своју РНК унутар ћелије домаћина

У фазама 1 и 2 немамо симптоме болести, тад смо у ткз периоду инкубације – период
од уласка вируса у ћелију до првих симптома. У фази 3 развијамо симптоме болести.

4. У овој завршној фази постоје два могућа исхода :

А) Ћелија остаје у животу али „мутира“

па се и другачије понаша, постаје
нпр. Ћелија рака ( нпр ХПВ вирус
који код жена изазива рак грлића
материце)

Б) Ћелијска мембрана пуца и ћелија

умире, а вирус се шири на околне ћелије
тако што се обмота остацима ћелијске
мембране и тако „маскиран“ напада
ћелије у окружењу које га тешко
препознају па се и не бране (нпр вирус
ХИВ се овако понаша)

Једини спас од вируса за нас је у јачању ИМУНИТЕТА, одбрамбеног система који нас
штити.
 ВИРУСНЕ БОЛЕСТИ
ВИРОЗЕ – назив за све вирусне болести

ПАНДЕМИЈА, ЕПИДЕМИЈА

 Нема активног лека, сви лекови који се узимају током вирусне болести служе само
да ублаже симптоме
 ПРЕВЕНТИВА – јачање имунитета
- Вакцина - мала доза ослабљених вируса која се даје искључиво
здравим особама. У новије време се употреба вакцина доводи у
питање јер их је све више и неке од њих нису довољно испитане.

 Вирусне болести су заразне и преносе се тако што у тренутку нашег слабијег

имунитета вирус нападне ћелију (претходна лекција)

1. КИЈАВИЦА – сезонска болест, јавља се у виду кијања, цурења носа...

2. ГРИП – сезонска болест, може се добити изнова сваке године јер вирус
мутира па стечена антитела не могу да нас обране следеће године. Симптоми
су висока температура, малаксалост, болови у мишићима...
3. БОГИЊЕ – дечија болест, постоје мале и велике богиње, овчије богиње
(варичеле). Углавном се јаљају као осип по телу и пролазе временом саме од
себе. Труднице су у опасности ако добију богиње јер тада могу да роде дете
оштећено у развоју.
-једном прележана, више се не добија, постајемо имуни
4. ЗАУШКЕ – дечија болест, јавља се у виду отока пљувачних жлезда, траје око
10 дана. Једном прележана, више се не добија, постајемо имуни. Постоји
опасност за одрасле мушкарце или дечаке у убертету да остану стерилни ако
заушке добију у каснијим годинама.
5. ДЕЧИЈА ПАРАЛИЗА – вирус напада сиву масу кичмене мождине, особа остаје
потпуно или делимично паралисана.
-код нас искорењена употребом обавезне вакцине
6. БЕСНИЛО - Беснило је вирусно обољење централног нервног система (мозга
и кичмене мождине) животиња и људи. Примарно, то је болест дивљих и
домаћих животиња која се на човека преноси директним контактом са
зараженом животињом (најчешће уједом).
Болест је увек смртоносна. Спречава се вакцинацијом животиња.
7. МОНОНУКЛЕОЗА – „болест пољупца“, ако се одмах не лечи и не успостави
права дијагноза може да траје и до 6 месеци. Честа међу тинејџерима,
разменом пољубаца или пијењем из исте флаше/чаше, тј преко пљувачке.
Једном прелажана болест развија имунитет на вирус.
8. ХЕРПЕС – постоји лабијални (на уснама) и генитални (на полним органима).
Преноси се пљувачком/сексуалним путем. Једном кад се вирус унесе у
организам, остаје заувек и болест се испољава кад нам падне имунитет.
 Јавља се у виду плиха, који се временом суши и ствара се краста. Код тежих
облика јавља се температура и малаксалост.
9. КОНДИЛОМИ – полне брадавице узроковане једним од облика ХПВ вируса,
преносе се полним путем и спадају у најчеше полне вирусне болести.
Заштита у виду презерватива не помаже у потпуности тј, могућа је зараза.
Излечива је, док код жена код којих дуже траје и које сене лечеможе прећи
у.....рак грлића материце.
10. РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ – узрокован једним од облика ХПВ вируса. Излечиво
ако се открије на време и у овом случају једино и право решење је
превентива, тј редовне контроле жена код гинеколога (једном годишње
11. ХЕПАТИТИС постоје облици А и Б и Ц, вирус напада јетру која је задужена
за филтрацију и пречишћавање крви
Хепатитис А је „жутица“ (симптом су жуте беоњаче) или како је још зову
болест прљавих руку како се и преноси. Излечива је.
Хепатитис Б и Ц су опаснији од А, преносе се крвљу и сексуалним Путем.
Групе које су у ризику да добију ову болест су особе које често мењају
партнера (промискуитетне особе), хомосексуалци, наркомани, особе са
тетоважама.
12. СИДА – узрокује је вирус ХИВ.
Преноси се крвљу, сексуалним путем и са мајке на плод детета. Није исто
бити ХИВ позитиван и имати СИДУ. ХИВ позитивна особа само носи вирус и
нема симптоме (инкубација може да траје и до 10 год) али у овој фази може
да зарази друге путе. Што и јесте проблем. Када се развију симптоми тада
кажемо да особа има СИДУ. Вирус напада ћелије имуног система и особа у
ствари нема имунитет, зато је прати низ других болести и од којих на крају и
умире.
Проблем са ХИВом је тај што ако особа сумња да се заразила јуче или данас
не може одмах да се тестира већ мора да сачека период од 6 недеља до 6
месеци када је могуће открити вирус у организму. Овај период се зове још и
„празно време“, тј време кад не можемо нишра да откријемо. Сети се прошле
лекције и размножавања вируса, ХИВ вирус се маскира па га је тешко одмах
открити.

13. ПАНДЕМИЈСКЕ БОЛЕСТИ (птичији грип, свињски грип, корона)

 БАКТЕРИЈЕ
 Најједноставнији организми видљиви једино електронским микроскопом –
МИКРООРГАНИЗМИ
Наука која их проучава и њима се бави – МИКРОБИОЛОГИЈА
МИКРОБИОЛОГ – особа која се бави микроорганизмима

 Припадају царству МОНЕРА – једноћелијски организми који немају

организовано једро, тј ћелија им је ПРОКАРИОТСКА

 Живе свуда око нас, у нама и на нама

 Највише их има на ручкама/квакама, мобилним телефонима, новцу,

тастатурама...

Постоји само једно место тј намирница у којој се не могу развити бактерије –

МЕД. Зато је и здрав и раније се користио као конзерванс за чување хране.

 Постоје ДОБРЕ и ЛОШЕ бактерије

Добре се користе у пољопривреди (ђубрива), у прехрамбеној индустрији

(производња млечних производа), медицини (лекови, вакцине), за разлагање
пластике, учествују у процесима труљења, граде симбиозу са неким биљкама.
Добре бактерије за ЗДРАВЉЕ човека имајувелики значај јер нас бране од оних
лоших и помажу нам у варењу (живе нам у цревима)

Лоше изазивају болести – ПАТОГЕНЕ БАКТЕРИЈЕ.

 Облици бактерија : 1. КОКЕ (стрептококе и стафилококе)

-живе у ваздуху и непокретне су
- изазивају обољења респираторних путева, коже....

2. БАЦИЛИ (штапићасте)
- живе у земљишту и човеку, покретне су јер имају бич
- изазивају разна обољења, нпр бацил туберкулозе

 УСЛОВИ за развој бактерија : одговарајућа ТЕМПЕРАТУРА и ВЛАГА

 Хигијенске мере које предузимамо да смањимо број бактерија око нас:

-ДЕЗИНФЕКЦИЈА (врши се хемијским средствима)
-СТЕРИЛИЗАЦИЈА (врши се високим температурама изнад 100С)
-ПАСТЕРИЗАЦИЈА (на овај начин се обрађује храна, нпр млеко, загревање око 60С)
BAKTERIJE
 BAKTERIJE

Najstarija bića na Zemlji

Ima ih svuda oko nas (voda, vazduh,
zemljište, živa bića)
Otkrivene su nakon otkrića mikroskopa
Jednoćelijski organizmi
Nemaju organizovano jedro
Pripadaju carstvu monera
 Oblik
bakterija
Loptast - koke
Štapićast - bacili
Spiralan - spirili
 Građa bakterije

Izraštaji-pili
Jedrov materijal
Kapsula
Organele

Bič
Ćelijska membrana Citoplazma
Ćelijski zid
 Razmnožavanje
bakterija
Prosta deoba
Majka ćelija

Ćerke ćelije
 Ishrana bakterija

Heterotrofno
(saprofitski,
parazitski)
Autotrofno
Postoje bakterije koje izazivaju mnoge
bolesti: karijes zuba, tuberkulozu, tetanus,
šarlah, razna zapaljenja
Antibiotici
Neke bakterijske bolesti se suzbijaju
vakcinacijom
Be-Se-Že (BSG) vakcina protiv tuberkuloze
Tuberkulozu izaziva bacil tuberkuloze
Otkrio ga je bakteriolog Robert Koh
 Uloga u prirodi i
značaj za čoveka
Razlažu uginule organizme
Grade simbiozu sa korenom nekih biljaka
U prehrambenoj industriji
Neke bakterije mogu razlagati plastiku, kao i
mnoge druge vrste otpada
HVALA NA PAŽNJI :)
 БАКТЕРИЈСКЕ БОЛЕСТИ
 Бактерије које изазивају болести називамо – ПАТОГЕНИМ БАКТЕРИЈАМА
 Група лекова којом се лече бактеријске болести – АНТИБИОТИЦИ
Први антибиотик – ПЕНИЦИЛИН открио је Александар Флеминг
 ПРЕВЕНТИВА: - јачање имунитета
- Хигијена
- Вакцине (подсети се шта су у лекцији Вируси)

1. АНГИНА – изазивач је Стрептокок, Стафилоок, Пнеумокок, гнојна упала грла,

симптоми су висока температура, бол у грлу, малаксалост, успешно се лечи
антибиотицима. У крајницима се стварају гнојни чепови.
Деца бурније реагују, као и одрасли чије су имунобиолошке снаге ослабљене или
исцрпљене. Болест се развија од неколико часова, до неколико дана, а болесници се
врло често сами лече.
-Бол у пределу тонзила, симетрично изражен, болови су нарочито интензивни при
гутању, а врло често се шири и према ушима.
-Споља на врату болна осетљивост те регије или већег подручја врата.
-Већ другог-трећег дана, могу да се пипају увећане, болне лимфне жлезде врата.
-Некада је присутна појачана саливација (лучење пљувачке), а некада и осећај
сувоће и задах из уста.
-Може да буде присутан тризмус (грч вилице) услед чега је узимање хране отежано,
а и говор може бити измењен.
-Болест већ од почетка прате и општи симптоми: висока телесна температура,
дрхтавица, болови у мишићима, општа сломљеност, малаксалост, главобоље.

2. ТУБЕРКУЛОЗА – заразно обољење где особа искашљава крв, веома заразна. Изазива
је бацил туберкулозе * Кохов бацил. Може да се јави као туберкулоза плућа, жлезда,
костију, коже...Преноси се удисањем клица у органе за варење или удисањем. Лечи
се антибиотицима, а превентива је вакцина БеСеЖе. Пораст овог обољења је чешћа
код градског становништва, код особа које живе у нехигијенским условима или код
којих је кош имунитет.
Туберкулоза још увек представља један од највећих епидемиолошких проблема.
Стручњаци указују да се од туберкулозе годишње разболи 8 до 10 милиона људи, а
умре око 3 милиона. Болест погађа углавном становништво сиромашних и
неразвијених земаља. С обзиром да се у овим земљама популација значајно
увећала, а проценат туберкулозе само незнатно смањио, данас у свету вероватно има
више туберкулозних болесника него што их је било пре 20 година. Савремене
методе лечења и висок ниво живљења скоро су елиминисали туберкулозу у
развијеним земљама, али је због појаве ХИВ-и нфекције и великог мигрирања
становништва и у овим земљама поново дошло до пораста броја оболелих од
туберкулозе.
 3. ТИФУС – искорењен, јаваљао се учестало за време Првог и Другог светског рата,
преноси се зараженом водом и храном, оставља тешке последице или је смртни
исход.

4. КУГА – „црна смрт“, харала током средњег века, процењује се да је однела више од
половине тадашње светске популације. Јавила се услед нехигијенских услова
живота тог времена.

5. ДИЗЕНТЕРИЈА- узрокује је једна врста бактерије, преноси се прљавом водом,

симптоми су честе крваве столице (проливи), ако се не лечи човек умире од
дехидратације. Зараза је могућа у Африци и деловима Азије.

6. ТРОВАЊА ХРАНОМ – једне од најчешћих бактерија које унесемо утем хране, а могу
довести до озбиљних тровања:
-САЛМОНЕЛА – преноси се путем сирових заражених јаја (колачи, мајонез, рибе,
пилетине...изазива озбиљне симптоме у виду повраћања, захтева болничко лечење

-ЕШЕРИХИЈА – нормално живи у цревима али кад доспе у уста и желудац изазива
стомачне тегобе, преноси се преко прљавих руку, неопраног воћа и поврћа. Ешерихијом
коли лако можете да се заразите и то уносом врло мале количине ове бактерије у
организам. Међу разне начине на које то може да се догоди спада унос различитих
прехрамбених производа попут млевеног меса које садржи ову бактерију, а није добро
термички обрађено. Затим приликом конзумирања непастеризованог млека или воћа и
поврћа које је заражено водом у којој се налазила бактерија.

-БОТУЛИНУМ - она може да се нађе у месним конзервама када изазива њихово

надимање па тако и препознајемо конзерву која је неисправна. У 60% случајева је
смртоносна.

7. СИФИЛИС – полно преносива бактеријска болест. Сифилис је хронично заразно

обољење које нелечену особу прати кроз цео живот. Патолошке промене се могу
развијати на свим ткивима и органима па се зато сматра најтежим венеричним
обољењем. Представља значајан медицинским и социјално економски проблем. јавља
се у више фаза. 1. фаза-јавља се чир на полном органу који брзо пролази, 2.фаза-осип
по целом телу, ова фаза се може јавити пар недеља од заеажавања, у 3.фази болест
захвата све органе и у 4.фази и нервни систем. У 3 и 4 фази нема излечења.

8. ГОНОРЕЈА - полно преносива бактеријска болест, то је гнојна упала полних канала.

Изазива је бактерија Гонокок. Код мушкараца се врло брзо јави секрет из мокраћног
канала у виду жуто зеленог гноја, док код жена се симптоми јављају мало касније,
последице нелечења доводе до стерилитета. Ширењу инфекције погодују разни
фактори као: физички напори, менструација, инструментални захвати, алкохол,
промискуитет.

9. ХЛАМИДИЈА – најчешћа полно преносива бактеријска болест. Хламидија је позната

као притајена инфекција јер већине (75% - 80% заражених ) нема никакве симптоме.
Уколико не изостану, симптоми се јављају после инкубационог периода који траје од
једне до три недеље.. Бактерија је јако мала, лепи се за полне ћелије, тако отежава
оплодњу па може бити узрок стерилитета. Превентива су тестирања једном годишње
код свих сексуално активних особа и наравно коришћење презерватива.
Узрок настанка инфекције хламидијом је сексуалним путем и свака сексуално активна
особа је у потенцијалном ризику који расте са порастом броја партнера. Хламидија се
преноси оралним, вагиналним или аналним сексом, а може се пренети и прилоком
порођаја са мајке на дете.
Адолесценткиње које су сексуално активне под већим су ризиком за развој инфекције
хламидијом због недовољне зрелости грлића материце.

10. ХЕЛИКО БАКТЕРИЈА - у свом организму има је преко 50 одсто светске популације,
али је проценат оних код којих долази до развијања обољења узрокованих овом
бактеријом знатно нижи. Ова бактерија присутна је широм света, а поготово у земљама
где су хигијенски услови на ниском нивоу.
Веома често заражене особе немају никакве симптоме инфекције хелико бактеријом,
али када дође до развоја болести, симптоми могу укључивати мучнину и повраћање,
болове у желуцу и цревима, осећај тежине у желуцу, надимање, брз осећај ситости,
горушицу, лош задах и сличне гастроинтестиналне симптоме. сама хелико бактерија
има сопствену заштиту од киселине у виду омотача или капсуле која је окружује, те
говоримо о дуплој заштити.
Још једна битна карактеристика ове бактерије јесте да се веома активно креће и то
чини на основу процене промена нивоа киселости у желуцу које одлично детектује.
Због тога ова бактерија годинама опстаје у желуцу. Такође, хелико бактерија је
анаеробна бактерија, што значи да умире у ваздуху.

11. ТЕТАНУС - Најобичнија и најмања посекотина или огреботина понекад је довољна

за улазак бактерије у организам човека. Једном када уђе, она постаје активна и
излучује снажан отров, који се накупља на нервним завршецима мишића и тиме
онемогућава њихове контракције - тј. доводи до парализе.
Најопасније су оне ране које су прекривене земљом и глином, али понекад је за
инфекцију довољно убости се на трн руже или неке друге биљке. Опасан је и ујед
животиње, посебно угриз пса, јер они стално њушкају тло, а у свом пробавном систему
могу имати ову опасну бактерију. Уколико се то деси, неопходно је превентивно
примити вакцину. До инфекције долази приликом повреде, када повређено ткиво
насељавају бактерије међу којима и клостридијум тетани. Уколико је рана без
 присуства кисеоника, бактерија из облика споре прелази и активни облик и лучи један
од најјачих неуротоксинa

12. EШЕРИХИЈА КОЛИ - Ешерихија коли је врста бактерије која нормално живи у
нашем организму, и то у цревима. Већина врста ове бактерије је безопасна и чак помаже
да ваш пробавни тракт буде здрав. Међутим, неки сојеви ове бактерије и те како могу
проузроковати проблеме, уколико у свој организам унесете контаминирану храну или
воду

Без обзира на то што ова бактерија живи у цревима и што је многи повезују са тровањем
храном, чак 75 одсто до 95 процената инфекција уринарног тракта узроковано је
управо ешерихијом коли. Осим тога, инфекција ешерихијом коли може изазвати и
упалу плућа. Неке верзије ове незгодне бактерије могу направити токсин који оштећује
слузницу црева.

Ешерихијом коли лако можете да се заразите и то уносом врло мале количине ове
бактерије у организам. Међу разне начине на које то може да се догоди спада унос
различитих прехрамбених производа попут млевеног меса које садржи ову бактерију, а
није добро термички обрађено. Затим приликом конзумирања непастеризованог млека
или воћа и поврћа које је заражено водом у којој се налазила бактерија.

Ешерихија коли се може пренети и од човека до човека, тада она може инфицирати
урогенитални тракт ако се пренесе из цревног тракта, где се иначе налази. То се такође
дешава приликом неадекватног коришћења тоалета. Као и код већине инфекцијских
болести, њен утицај зависи од имуног система организма у ком се налази.

Симптоми инфекције ешерихијом коли настају 2 до 5 дана од када се она деси, а

изражени су грчевима у стомаку, дијарејом (или крвљу у столици), мучнином,
константним замором, а некада и повишеном температуром.
ХЕМИЈСКИ САСТАВ ЋЕЛИЈЕ (стр од 24 до 27)
➢ Ћелија је сложен, динамичан и жив систем (жива је док постоји
динамичност)
➢ У ћелији се налази 500 милина различитих једињења и молекула
➢ 6 једињења је обавезно и увек присутно у ћелији – H, O, C, N, P, S
➢ Хемијски састав ћелије чине:

НЕОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА

- Вода - шећери
- Минералне материје - масти
- протеини
- никлеинске киселине

НЕОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА
➢ Вода – 70% улази у састав ћелије и сваког организма
➢ Наједноставнје једињење на Земљи али свакако и најважније
➢ Сви метаболички процеси су могући једино у води
➢ Универзални растварач и неутрална је, лако ступа у све потребне
хемијске реакције и везе се лако раскидају
➢ Ћелије са интензивнијим метаболизмом троше више воде ( ћелије
срца, бубрега мишића)
➢ Минералне соли (Na i K) обезбеђују осмотски притисак у ћелијама

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА

➢ Зову се још и „биолошки важна једињења“ јер су неопходна за живот

1. ШЕЋЕРИ (угљени хидрат и)

➢ Улога им је да обезбеђују енергију за ћелију (ћелијско дисање у
митохондријама)
➢ Енергија добијена из шећера брзо делује али је краткотрајна
➢ Врсте угљених хидрата:
-моносахариди (глукоза, фруктоза, галакатоза, рибоза, дезоксирибоза)
Глукоза – главни молекул за преношење и складиштење
енергије кроз ћелију
-дисахариди (сахароза – шећер из репе, лактоза – млечни шећер)
-полисахариди (скроб – резерва шећера код биљака,
Целулоза – градивни шећер биљака
Гликоген – резерва шећера код животиња и људи)
 ➢ Када уносимо веће количине шећера (сахароза) он се у нашем организму
разлаже на молекуле глукозе које наше ћелије троше (мозак ради
искључиво на глукозу). У случају да ту енергију не трошимо, шећер се
скалдишти у резерву гликоеген у мишићима и јетри (резерва од 2-3 дана).
Ако и ту резерву не трошимо (не крећемо се нпр) онда овај шећер прелази у масти.

САХАРОЗА (нпр чоколада)

ГЛУКОЗА

Овај процес преласка шећера у масти је

брз, приметићемо како смо брзо
ГЛИКОГЕН
„набацили које кило више“. Али срећом
по нас овај процес може да се и окрене у
супротном смеру и да енергију црпимо из
масти. Тј да их трошимо. Овај супротан
смер је мало спорији.

У екстремним ситуацијама (нпр МАСТИ

гладовање, анорексија) када се не уноси
храна и када се исцрпе све резерве
добијања енергије (гликоген и масти),
организам троши и „једе“ сопствене
мишиће.

➢ Подсети се како се одржава ниво шећера у крви: ИНСУЛИН – хормон који снижава ниво шећера
ГЛУКАГОН – хормон који подиже ниво шећера
Оба хормона лучи ендорина жлезда панкреас (гуштерача)

2. МАСТИ (липиди)
➢ Улога им је да обезбеђују енергију за ћелију (ћелијско дисање у митохондријама) и
градивна улога (граде ћелијску мембрану)
➢ Енергија добијена из масти споро делује али је дуготрајна, молекули масти
носе највише складиштене енергије по јединици масе
➢ Не растварају се у води
➢ Неке од важних масти: - холестерол (гради ћел. мембрану али неки облици се
таложе у крвним судовима)
-полни хормони ( регулишу неке функције у организму)
- стероиди (учествују у стварању протеина па се користе
код деце која касне са развојем или оболелих који губе мшићну масу)
3. ПРОТЕИНИ (беланчевине)
➢ Најразноврснији по улогама које обављају, у људском телу их има 75 000
➢ Састоје се од аминокиселина (укупно их има 20), по рецепту записаном на ДНК

➢ Осетљиви су на промене температуре и киселост

средине, нарушава им се структура
➢ Имају мноштво улога у организму, градивну улогу и
функционалну улогу
➢ Градивна улога – изградња ћелијске мембране, тела
➢ Функционална улога: -ензими (убрзавају хем.реакције,
нпр варење хране)
-хемоглобин (преноси кисеоник)
- антитела – одбрана организма
- хлорофил (фотосинтеза)
- хормони ( разне уоге)

4. НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ
➢ Имају информациону улогу, преносе наследне
информације са генерације на генерацију
➢ Код човека ДНК – дезоксирибонуклеинска киселина
Deoba ćelije
●
Spajanjem muške i ženske polne ćelije nastaje
oplođena jajna ćelija-zigot.
●
Deobom ćelija zigota nastaju sve ćelije u
organizmu.
●
Telesne ćelije izgrađuju organizam.
●
Polne ćelije jedino imaju ulogu u
razmnožavanju.
Ćelijski ciklus
Život ćelije se još naziva i ćelijski ciklus. To je život
ćelije od njenog nastanka do smrti. Sastoji se iz dva
dela: priprema za deobu – INTERFAZE i
deoba ćelije – MITOZE/MEJOZE
Interfaza Najduži period u
životu ćelije.
Ćelija
raste/udvostručuje
se, priprema se za
deobu Izgrađuju se
sve potrebne
materije.
Dolazi do udvajanja
DNK molekula.
 INTERFAZA
RAST
DUPLIRANJE
HROMOZOMA
(DNK)

RAST
DEOBA
● MITOZA-deoba telesnih ćelija
● MEJOZA-deoba u toku
koje nastaju polne ćelije
 MITOZA

Deoba jedra Deoba citoplazme

Rezultat mitoze: dve ćelije koje imaju isti broj

hromozoma (2n=46) i isti genetički materijal
kao ćelija od koje su nastale.
Mitozom se održava uvek isti broj hromozoma
FAZE MITOZE
●
PROFAZA
● Nestaje jedrov omotač i
jedarce
●Hromozomi postaju vidljivi

pod mikroskopom

(dolazi do debljanja)
● Centriole putuju ka polovima
●
Između njih nastaju niti deobnog vretena
●
METAFAZA
●
Niti deobnog vretena
raspoređuju hromozome u
središnji deo ćelije-
ekvatorijalnu ravan
●
U ovoj fazi su hromozomi
najdeblji
●
Svaki se sastoji iz dve
jednake polovine:
HROMATIDE
●
U svakoj hromatidi je po
jedan DNK molekul
●
ANAFAZA
●
Hromozomi se
uzdužno dele
●
Svaka polovina
predstavlja novi
hromozom i putuje
ka suprotnim
polovima ćelije
●
TELOFAZA
●
Deoba citoplazme na dva
dela
●
Nastaju dve nove ćelije
●
U svakoj nastaje jedro sa
jedarcetom
●

Na kraju mitoze od majke

ćelije nastaju dve kćerke
ćelije koje imaju isti broj
hromozoma (2n=46) i iste
gene kao majka ćelija
 Značaj
mitoze
Regeneracija Obnavljanje izumrlih ćelija
Zarastanje rana Rast organizma
MEJOZA
● Deoba u toku koje nastaju polne ćelije
● Složena deoba (sastoji se iz dve deobe,
● mejoze 1 i mejoze 2)

Odvija se u polnim žlezdama (jajnicima žene

●
i testisima mužjaka)
Cilj mejoze da se dobiju 4 ćelije sa duplo
manje hromozoma (23) i različitim genetskim
materijalom
Zašto polne ćelije imaju duplo manje hromozoma?

n
n

2n
Spajanjem dve polne ćelije (n) u procesu
oplođenja nastaje zigot (2n).
 Mejoza Mitoza

Od 1 ćelije sa 2n hromozoma nastaju 42 ćelije sa n

2n brojem
hromozoma
brojem (broj hromozoma
hromozoma se ne menja).
(duplo manjim).
Mejoza 1
Broj hromozoma se smanjuje na polovinu
Nastaju dve ćelije od po 23 hromozoma
Redukciona deoba

Mejoza 2
Dve ćelije koje su nastale u prvoj mejotičkoj deobi se
podele još jednom.
Na kraju će nastati 4 ćelije sa n brojem hromozoma
(n=23).
 Mejoza I

Broj hromozoma smanjuje se za polovinu.

Mejoza II

Slična mitozi-nastaju 4 ćelije sa n-brojem hromozoma.

Zašto polne ćelije imaju duplo manje hromozoma?

n
n

2n
Spajanjem dve polne ćelije (n) u procesu
oplođenja nastaje zigot (2n).
HVALA NA
PAŽNJI!!!
МЕТАБОЛИЗАМ ЋЕЛИЈЕ
МЕТАБОЛИЗАМ
• СКУП БИОХЕМИЈСКИХ ПРОЦЕСА У КОЈИ СЕ ОДВИЈАЈУ У
ЋЕЛИЈСКИМ ОРГАНЕЛАМА И ОМОГУЋАВАЈУ ПРОМЕТ
МАТЕРИЈЕ И ЕНЕРГИЈЕ.
• МЕТАБОЛИЗАМ ОБЕЗБЕЂУЈЕ:
-ЕНЕРГИЈУ ЗА РАЗЛИЧИТЕ ЖИВОТНЕ ПРОЦЕСЕ
-ГРАДИВНЕ ЕЛЕМЕНТЕ ЗА РАСТ, РАЗВИЋЕ И
ФУНКЦИОНИСАЊЕ ЋЕЛИЈЕ И СТВАРАЊЕ СЛОЖЕНИХ МОЛЕКУЛА.
МЕТАБОЛИЗАМ ОБУХВАТА ДВЕ ВРСТЕ
ПРОЦЕСА:
1. КАТАБОЛИЗАМ
• ПРОЦЕС РАЗЛАГАЊА СЛОЖЕНИХ
ОРГАНСКИХ МАТЕРИЈА ПРИ ЧЕМУ СЕ
ОСЛОБАЂА ЕНЕРГИЈА нпр. ЋЕЛИЈСКО
ДИСАЊЕ.
2. АНАБОЛИЗАМ
• ПРОЦЕС СИНТЕЗЕ (СТВАРАЊА)
СЛОЖЕНИХ ОРГАНСКИХ МОЛЕКУЛА
ПРИ ЧЕМУ СЕ ПОТРОШИ ЕНЕРГИЈА
нпр. СИНТЕЗА ПРОТЕИНА,
ФОТОСИНТЕЗА.