Завичајна географија

НИШ

Ђорђе Димитријевић | Географија | 24.5.2019

 Ниш
- Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског
управног округа. На подручју Града Ниша је, према попису из
2011, живело 260.237 становника, док је у самом насељеном месту
живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш
трећи град по величини у Србији (после Београда и Новог Сада).

Географски положаj
-Ниш се налази 237 km југоисточно од Београда у Нишкој
котлини, с обе стране реке Нишаве, близу њеног ушћа у Јужну
Мораву. Окружен је брдима Хум, Виник и Каменички вис на
североистоку, док се на јужној страни града налазе Горица и
Бубањ.

- Путеви који воде моравском долином код Ниша се рачвају ка југу

према Солуну и Атини, као и на исток ка Софији и Истанбул.

Рељеф
- Ниш лежи на геотектонској граници кристаласте, родопске масе
и кречњачких планина источне Србије и споју великих долина
Балканскoг полуострва у пространој и плиткој котлини
неправилног облика са дужом осом од око 44 km и краћом од око
22 km. површине (око 620 km²),попречно утиснутој на
меридијански правац јужноморавске удолине. Долина Јужне
Мораве је дели на два неједнака дела; западни део, познат под
називом Добрич, који је широко отворена према Топличкој
котлини, и источни (већи) који представља Нишку котлину у

PAGE 1
ужем смислу, коју пресеца река Нишава, близу њеног ушћа у Јужну
Мораву.

- Нишку котлину окружују кречњачки масиви Калафата (837 м),

Баталовца (707 м), Црног врха (683 м) и кристаласта маса Попове
главе (534 м). Са Попове главе северна граница града се спушта на
мезграјску пречагу, а са ње улази у гребен Малог Јастребца.
Источни обод је на кречњачком гребену Сврљишких планина, а
затим на сувопланинским огранцима. Јужни обод чини кречњачки
гребен Суве планине и кристаласто било планине Селичевице.
Западни обод је кристаласти гребен Малог Јастребца од Купињака
до Батиншчичког виса.

Земљиште
- Што се педолошких карактеристика тиче, у Нишу преовлађују
алувијум и чернозем са 24, 8%, који имају највећи потенцијал за
раст и негу биљака, као и највеће могућности за гајење најширег
избора врста. Са нешто мањом плодношћу, јављају се смонице са
21,6%, док гајнице, чија плодност зависи од садржаја хумуса
обухватају површину од 87,3км2, у односу на укупну површину
града Ниша, 14,6%.

Клима
- Ниш има умерено-континенталну климу, са средњом годишњом
темперетуром од 11,4 °C. Најтоплији месец је јул са просечном
температуром од 21,3 °C, а најхладнији јануар са средњом
температуром од -0,2 °C.

- Годишње у просеку падне 589,6 mm кише и снега по квадратном

метру и буде у просеку 123 кишовита дана и 43 дана са снегом.

- Просечни ваздушни притисак је 992,74 милибара, а просечна

јачина ветра је нешто мања од 3 бофора.

PAGE 2
- Максимална икад забележена температура била је 44,2 °C 24. јула
2007, а најнижа -23,7 °C 25. јануара 1963. Максимална количина
падавина регистрована је 5. новембра 1954. и износила је 76,6 mm.
Највећа дебљина снежног покривача износила је 62 cm, од 23. до
25. фебруара 1954.

- Климатске промене Ниша прати метеоролошка станица која се

налази у нишкој тврђави на 202 метра надморске висине и која
бележи податке о времену од 1889.

Хидрографија
- У хидрографском погледу, два најважнија површинска тока
представљају Нишава и Јужна Морава. Поред њих, значајне су и
Кутинска река, Габровачка река, Малчанска река, Матејевачка
река и Хумска река. Од бара, за Ниш су карактеристичне:
Батушничка, Међуровачка и Чокотска бара.

Становништво
- Према 2011. у Нишу живи 260.274 становника, од чега 183.164 у
самом граду. Статистички годишњак за 2007. Републичког завода
за статистику бележи 254.164. становника, што значи да је
последњих година број становника у стагнацији. Највећи раст
броја становника Ниш је имао у периоду од Другогсветског рата
до 1991. године.

Привреда
- Регион јужне Србије има највише неискоришћених потенцијала,
а како ће у наредном периоду бити стециште великих државних
капиталних пројеката, очекује се да ће потенцијални инвеститори
пронаћи свој интерес да уложе капитал.

PAGE 3
- Нишки регион се налази на важној раскрсници путева између
Европе и Азије, јер повезује централну и западну Европу са Грчком
и Турском.

PAGE 4