АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК ЗВЕЧАН

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ТВ СИСТЕМИ
ТЕМА: ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИО И ВИДЕО
СИГНАЛА

МЕНТОР: СТУДЕНТ:
Проф. др Бојан Прлинчевић Урош Радисављевић
Број индекса: 12/2021

Звечан, децембар 2023. године

 САДРЖАЈ

УВОД..........................................................................................................................................2
1. ДИГИТАЛИЗАЦИЈА............................................................................................................3
2. ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИО СИГНАЛА.........................................................................4
2.1 Одмеравање аудио-сигнала............................................................................................5
2.2 Квантовање и кодовање аудио-сигнала.........................................................................7
3. ДИГИТАЛНИ ВИДЕО СИГНАЛ........................................................................................9
3.1. Дигитализација композитног видео сигнала..............................................................10
3.2. Дигитализација компонентних видео сигнала...........................................................13
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................16
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................17

1
 УВОД

Удружење за аудио-технику АЕС (Audio Engineering Society) и Европска унија за

радио-дифузију EBU (European Broadcasting Union) заједно су развили AES/EBU
стандарде за дигитални аудио-сигнал. Ови стандарди су основ за развој
аналогно/дигиталне А/D и дигитално/аналогне D/А конверзије аудио-сигнала, као и за
даљи развој дигиталних уређаја.
Звуци у природном окружењу су претежно у аналогном облику, па се и на улазу
дигиталних аудио-уређаја појављују аналогни аудио-сигнали. Они се помоћу А/D
конвертора претварају у дигитални облик да би могли даље да се дигитално обрађују.
Упркос незнатној деградацији при дигитализацији аудио-сигнала, дигитална техника се
примењује због веома значајних предности при обради аудио-сигнала, као и при
снимању и преносу аудио-сигнала.
Дигитални сигнал на излазу мора да се конвертује поново у примарни аналогни
облик погодан за нашу перцепцију звука.
Превођење аналогних сигнала стварног света у вештачке дискретне сигнале
дигиталних уређаја, и обратно, спада у домен електронских кола која се зову
аналогно/дигитални, или А/D, и дигитално/аналогни, или D/А, конвертори. Његов
фреквенцијски опсег се ограничава нископропусним филтром и води у
аналогно/дигитални А/D конвертор, где се аналогни видео-сигнал конвертује и кодује у
дигитални бинарни еквивалент тренутне вредности улазног аналогног видео-сигнала.
Због тога се често цео А/D конвертор означава и као дигитални кодер. Дигитализовани
сигнал води се у дигитални видео-процесор, где се обавља дигитална обрада видео-
сигнала и слике, корекција временске базе у дигиталном домену и кодује видео-сигнал
у дигиталном формату, који се може емитовати или снимати на дигиталном
магнетоскопу.

2
 1. ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

DVB стандард (Digital Video Broadcasting) односно дигитално емитовање

телевизије, је група интернационално прихваћених стандарда за дигиталну телевизију,
организацију са седиштем у Женеви задужену за стандардизацију система за пренос
дигитализованог аудио и видео садржаја. Идеја је настала деведесетих година
двадесетог века, а иницијативу је 1990. дала ЕVU (Валић-Недељковић, Пралица, 2013:
12). Пројекат је основало 83 члана из редова радиодифузије, телекома, произвођача и
регулаторних агенција - 1993. године. Данас има преко 270 чланова. У многим земљама
DVB стандард замењује PAL, СЕКАМ и HTSC стандарде (и то у Немачкој, Уједињеном
Краљевству, Италији, Француској, Шпанији, Мађарској, Аусталији, Сингапуру итд).
DVB стандарди укључују:
 DVB-S - дигитални сателитски систем за фреквенције то 11/12 GHz
 DVB-C - дигитални кабловски систем компатибилан са DVB-S
 DVB-CS - дигитални СМАТВ систем прихваћен од DVB-C и DVB-S
 DVB-MC - дигитални мултипоинт дистрибуциони систем, (10GHz)
базиран на DVB-C кабловском систему
 DVB-MS - дигитални мултипоинт дистрибуциони систем, (10GHz)
базиран на DVB-S сателитском систему
 DVB-T - дигитални систем за земаљске предајнике (8 MHz и 7 MHz)
 DVB-T2 - дигитални систем за земаљске предајнике друге генерације
 DVB-SI - севис ИС, за ДВБ декодере
 DVB-TXT - ДВБ (телетекст)
 DVB-CI - ДВБ за приступ другим апликацијама
 DVB-IPI - транспорт ДВБ сервиса преко ИП-а (Бојковић, Мартиновић,
2011: 58).
Разлог за прелазак на нови стандард емитовања су могућност да се боље
искористи телевизијски канал, будући да се у каналу у коме се данас емитује један
програм у TVB стандарду могу помоћу једног предајника емитовати четири различита
програма. На овај начин број мрежа, односно програма могао би бити много већи.

3
 Битно се побољшава квалитет слике и тона, који је једнак студијском, штеди се
електрична енергија на предајницима, омогућио би се пријем сигнала у покрету
(аутомобилима, возовима, аутобусима и сл.), што би омогућило пружање нових
сервиса. Уколико се користи на смислени начин, дигитална технологија може да буде
изузетно корисно оруђе за учење (Валић-Недељковић, Пралица, 2013: 14).
Да би се увео овај систем потребно је да телевизије произведу нове садржаје и да
повећају ефикасност, телеком оператери (или ТВ станице) морају да обнове свој
емисиони систем, произвођачи морају да развију нову генерацију предајне и пријемне
опреме, државе морају да прилагоде и примене нову регулативу и евентуално дају неке
субвенције. А крајњи корисник - гледалац мора да купи нови пријемни уређај.

2. ДИГИТАЛИЗАЦИЈА АУДИО СИГНАЛА

Као што је у уводу речено AES (Audio Engineering Society) и Европска унија за
радио-дифузију EBU (European Brodcasting Union) заједно су развили AES/EBU
стандарде за дигитални аудио сигнал.
Стандардизоване су три фреквенције које се користе за одмеравање аудио
сигнала у различитим применама: (Robin, Poulin, 2000: 13-17)
1. 32 kHz је једна од најранијих учестаности одмеравања за дигитални
аудиосигнал, која је установљена за примену у земљама које користе FM
стерео радиодифузне предајнике.
2. 44,1 kHz је фреквенција одмеравања установљена као кориснички
стандард за употребу у NTSC или PAL U-Matik магнетоскопима, или
видеотејп рикордерима VTR, који су опремљени са ПЦМ адаптерима за
снимање и репродукцију дигиталних аудио-сигнала који су
трансформисани у псеудовидео-таласне облике. Касније су ови VTR -ови
коришћени и при изради мастер компакт-дискова CD. Фреквенција
одмеравања 44,1 kHz је постала стандард који се такође користи у R-DAT
репродукторима.
3. 48 kHz је аудио стандард за радиодифузију. Ова фреквенција има
једноставан однос према фреквенцији 32 kHz, што олакшава услове

4
конверзије стандарда. Тиме је омогућена и примена аудио сигнала чији је пропусни
опсег до 22 kHz. Користи се кодовање са 16 или 20 битова по одмерку, а у новије време
и 24 бита ради постизања бољег квалитета и веће динамике.

2.1 Одмеравање аудио-сигнала

На излазу стандардних аудио-претварача, као што су микрофон и звучник,

појављују се аналогни сигнали који се мењају континуално у времену. Конверзија
аналогних сигнала у временски дискретан нумерички формат обавља се помоћу А/D
конвертора. Развој теорије и праксе телекомуникационе технике довео је до сазнања да
између дискретних и континуалних сигнала постоји веза. Према теореми одмеравања,
сваки континуални сигнал, чији је фреквенцијски спектар ограничен од 0 до fg, где је fg
горња гранична учестаност сигнала, може се потпуно специфицирати својим
одговарајућим вредностима у дискретним временским интервалима.
Ако се кроз преносни систем преносе дискретне вредности сигнала у
временским интервалима који су једнаки или мањи од половине периоде највише
спектралне компоненте фг, могуће је на пријемној страни реконструисати оригинални
сигнал без губитака информација. Овај поступак назива се одмеравање или семпловање
(самплинг). Одмеравање се састоји у мерењу амплитуде тренутних вредности
континуалног аналогног сигнала у кратким периодичним интервалима помоћу импулса
за одмеравање. Прецизност одмеравања зависи од фреквенције импулса за одмеравање.
Овај поступак, познат и као импулсна амплитудна модулација IАМ, приказан је у
временском домену на слици 1. Из ове слике се лако може закључити да би се идеално
одмеравање добило у случају када би трајање импулса за одмеравање тежило нули.
(www.tektronix.com/video_audio).
Спектар функције одмереног аудио-сигнала може се, помоћу Фуријеове анализе,
разложити на одређени број простопериодичних компонената у функцији фреквенције,
односно у фреквентном домену. Ако се све функције са слике 1 представе у
фреквентном домену, добијају се дијаграми као на слици 2.

5
Слика 1. Одмеравање аналогног сигнала приказано у временском домену
(Извор: Здравковић, 2012: 19)

Слика 2. Одмеравање аналогног сигнала приказано у фреквентном домену

6
 (Извор: Здравковић, 2009: 20)

2.2 Квантовање и кодовање аудио-сигнала

Када се изврши одмеравање аналогног сигнала добијају се одмерци чија је

амплитуда сразмерна амплитуди аналогног сигнала у моменту одмеравања. Даљи
поступак А/D конверзије састоји се у квантовању тренутне напонске амплитуде сваког
одмерка у одговарајућем временском тренутку, тако што се његова вредност изражава
бројем усвојених мерних јединица и та вредност се назива квант амплитуде. За један
квант се може усвојити 1В или 1 мВ, или нека друга вредност, у зависности од врсте
сигнала. Овај поступак се обавља у уређају који се зове квантизер
(www.broadcstengineering.com).
Завршна операција дигитализације улазног аналогног континуалног сигнала
обавља се претварањем квантова сваког одмерка у бинарни број помоћу неког бинарног
кода, слика 3 а). Овај поступак назива се кодовање и обавља се у уређају који се назива
кодер. Тако се добија бинарни број, или бинарна реч за сваки одмерак на излазу А/D
конвертора. Ови бинарни бројеви су, дакле, само бројни дигитални еквиваленти
тренутних вредности улазног аналогног сигнала Ua, у одређеним временским
тренуцима одмеравања. Тек при реконструкцији овако кодованог аналогног сигнала Уа,
у D/А конвертору на пријемној страни, свака бинарна реч конвертује се у одговарајући
напонски ниво. Дигитализовани квантовани сигнал имаће карактеристичан степенасти
таласни облик Ud, слика 3 b) (Извор: Здравковић, 2009: 21).

7
Слика 3. Процес одмеравања и грешке квантизације у 4-битном А/D систему
(Извор: Здравковић, 2009: 22)

8
 3. ДИГИТАЛНИ ВИДЕО СИГНАЛ

Дигитални видео сигнал је метод за представљање бесконачно великог броја

нивоа аналогног видео сигнала унутар специфичног оквира (0 до 700 mV), као коначан
број бинарних бројева.
Први корак у дигитализацији видео сигнала јесте одмеравање континуалних
промена аналогног сигнала. Одмеравање сигнала је одабирање аналогног сигнала у
тачно офређеним тренуцима времена и оно мора бити толико брзо како би се спречило
било какав губитак информације коју носи тај сигнал. Аналогни видео сигнал се увек
одмерава вертикално због коришћења технике линијског скенирања (www.
quantel.com).
Фреквенција одмеравања видео сигнала мора испунити неколико услова
(Бојковић, Мартиновић, 2011: 84):
1. Мора бити најмање двоструко већа од максималне фреквенције видео
сигнала, познатије као Најквистов критеријум.
2. Мора бити довољно велика како би се омогућило лако стварање и
практично реализовање NF филтера са минималним групним кашњењем.
3. Фреквенција одмеравања мора бити целобројни умножак основних
фреквенција видео сигнала (Слика 4).

Слика 4. Фреквенција одмеравања

(Извор: Здравковић и сар. 2006: 45)

9
 Други корак у дигитализацији видео сигнала је квантовање (Слика 5), односно
одмеравање видео сигнала по амплитуди, тј. тренутним вредностима. Овај поступак се
још може описати као додељивање дигиталних бројева нивиома напона одмереног
аналогног видео сигнала. Дужина ових дигиталних бројева, или тачније речено,
дигиталне речи, дужина дигиталне речи састављене од бинарних бројева (нула и
јединица), зависи од броја бита по одмерку који дозвољава систем.

Слика 5. Кватовање
(Извор: Здравковић и сар. 2006: 46)

3.1. Дигитализација композитног видео сигнала

Дигитални композитни видео сигнал представља конверзију композитног

аналогног видео сигнала у дигитални. Фреквенција одмеравања композитног видео
сигнала износи 4fc, где је fc фреквенција подносиоца боје (subcarrier). Приликом избора
учестаности одмеравања композитног видео сигнала водило се рачуна да она буде
једнака целобројном умношку учестаности помоћног носиоца боје fc. По препоруци
CCIR (данас носи ознаку ITU-R-BT 601) усвојено је да учестаност одмеравања
композитног видео сигнала буде једнака четворострукој вредности помоћног носиоца
боје fc за одговарајући систем, (fs=4fc). А то значи да је фреквенција одмеравања
композитног видео-сигнала 4 пута већа од фреквенције помоћног носиоца боје

10
 одговарајућег аналогног система. Учестаност одмеравања за PAL систем је
fs=4fc=17,734475 MHz, а за NTSC систем fs=4fc=14,318167 MHz (Steinberg, 1997: 55).
Дигитални композитни видео-сигнал користи се када у студију постоје и
аналогни и дигитални уређаји (као што је сада случај са већим бројем ТВ станица), а
жели се да обрада или архивирање снимљеног материјала буде дигитално или да излаз
из студија у етер буде дигиталан .Овакав начин врло је погодан током прелазног
периода, када у студију постоје аналогни и дигитални уређаји. Код мање
професионалних дигиталних студијских уређаја јефтиније је да се врши
дигитализација композитног видео-сигнала него компонентног.
Број одмерака се добија тако што се фреквенција одмеравања композитног
видео-сигнала подели са хоризонталном фреквенцијом слике:

17.734.475 Hz : 15.625 Hz = 1135 одмерака.

Цела линија за PAL систем (64 μs) садржи 1135 одмерака, активни део линије
садржи 948, а хоризонтални повратни интервал слика 6. Распоред квантизацијских
нивоа код композитног видео сигнала приказан је на слици 7. Укупан распон за 8-
битну квантизацију је од 1  255 квантизацијских нивоа. Ниво синхронизационих
импулса (синка) одговара квантизационом нивоу 1 , ниво црног одговара нивоу 65 ,
подносилац боје (берст) је на нивоу од 35  95 а ниво белог је на 254 квантизацијском
нивоу.

11
 Слика 6. Број одмерака код композитног видео сигнала
(Извор: Здравковић и сар. 2006: 48)

Слика 7. Распоред квантизацијских нивоа код композитног видео сигнала

(Извор: Здравковић и сар. 2006: 49)

Теоретски потребан бинарни проток у једној секунди (64 μs, 1135 одмерака, 625
линија) за 8-битну квантизацију одређује се на следећи начин: (Tektronix, 2001: 24)
 1135 одмерака x 625 линија x 25 слика x 8 бита =141,8Mb/s за PAL систем,
или на други начин
 17,73MHz x 8бита =141,8 Mb/s за PAL систем и

12
 
 14,3MHz x 8бита = 114,4Mb/s за NTSC систем.
У пракси, за пренос дигиталног сигнала слике користи се само активни део
линије (за PAL систем има их 576, а дужина трајања активног дела једне линије износи
52 μs). Активни део слике је онај део слике који се види на екрану ТВ пријемника или
монитора.
У једној линији (52 μs) има укупно 948 активних одмерака што је еквивалентно
948 pix/liniji. Укупан број пиксела унутар једне слике (frame) износи: (Здравковић и сар.
2006: 50)

948pix/liniji x 576 линија = 646.048 pix/frame

Како се у једној секунди садржи комплетних 25 слика, то је број активних

детаља (piksela) у једној секунди једнак:

948pix/liniji x 576 линија x 25слика = 13.651 200pix/s.

Одређивање бинарног протока у једној секунди за композитни дигитални видео

сигнал (за активни део линије) при осмобитној квантизацији врши се на следећи начин:

948 активних одмерака x 576 активних линија x 25 слика x 8 бита =109,21Mb/s.

Композитни начин одмеравања захтева најмањи бинарни проток, али је и

најслабијег квалитета. Квалитет сигнала је у директној сразмери са бинарним протоком.

3.2. Дигитализација компонентних видео сигнала

Дигитални компонентни сигнали добијају се дигитализацијом компонентних R,

G, B или Y, R-Y, B-Y сигнала. Користе се код професионалних и полупрофе-сионалних
дигиталних студијских уређаја. Помоћу њих у постпродукцији се добија оригинални

13
 технички квалитет сигнала, који је исти изворном сигналу. Дигита-лизација се
врши по препоруци ITU-R BT. 601.
Свака од компоненти се посебно дигитализује. Учестаност одмеравања
луминантног сигнала је 13,5 MHz и оба хроминентна сигнала разлике 6,75 MHz. Ово
важи за структуру одмеравања 4:2:2 и однос страница екрана 4:3. Ове фреквенције
представљају одређени целобројни умножак линијске (хоризонталне) учестаности. Ова
вредност учестаности је одабрана зато јер је независна од ТВ система и иста је за PAL
и NTSC систем (Steinberg, 1997: 57).
За телевизију високе резолуције, формата 16/9, фреквенција одмеравања
луминентног сигнала је 74,25 MHz, а фреквенција одмеравања хроминентних сигнала
разлике дупло мања 37,125 MHz. Учестаност одмеравања 74,25 MHz код HDTV
формата је 5,5 пута већа од учестаности 13,5 MHz која се користи у SDTV стандарду.
Ово важи за структуру одмеравања 4:2:2 и квантовање одмерака са 8 и 10 бита.
Број одмерака у активном делу једне линије, за све три компоненте видео-
сигнала исти је за NTSC и PAL систем. Луминантни сигнал у активном делу једне
линије за структуру одмеравања 4:2:2 одређен је са 720 одмерака за однос страница 4:3
и 1920 одмерака за телевизију високе резолуције за однос страница 16:9. Број линија
код SDTV у Европи је 576, а код HDTV-а 1080 (Здравковић, 2009: 69).
Сигнали разлике боја одређени су сваки са по 360 одмерака за однос страница
4:3, односно 960 одмерака за однос страница 16:9. При томе је узето у обзир да је
људско око мање осетљиво на боју него на ниво осветљености. Дигитализација
компонентног Y, R-Y, B -Y приказана је на Слици 8.

14
 Слика 8. Дигитализација компонентног Y, R-Y, B -Y сигнала
(Извор: Здравковић, 2009: 70)
Дигитализацијом аналогних компонентних сигнала Y, R-Y, B -Y (Tektronix, 2001: 25)

Y = 0,30 R + 0,59G + 0,11B,

R – Y= 0,70R – 0,59G – 0,11 B,
B – Y= - 0,30R - 0,59G + 0,89 B,

добијају се дигитални1 сигнали Y, Cr и Cb (Tektronix, 2001: 26)

Y, Cr = 0,713 (R– Y), Cb = 0,564 (B – Y),

Структура одмеравања која одговара изабраној учестаности треба да је

ортогонална. На тај начин се добија да се одмерци по вертикалном правцу слике налазе
тачно један испод другог у узастопним линијама, Слика 9.
Линије

Слика 9. Ортогонална структура одмеравања

(Извор: Здравковић, 2009: 71)

1
дигитални сигнали Y, Cr и Cb - сигнали припремљени за дигитализацију (Tektronix, 2001: 26).

15
 ЗАКЉУЧАК

Живимо у дигиталном добу. Свет у коме живимо постао је дигиталан. Дигитална

технологија је променила и убрзано мења (,,развијени,,) свет. Сви аспекти савременог
живота налазe се ,,у власти,, дигиталних уређаја. Дигитална технологија мења
детињство милионима деце широм света. Број корисника интернета, укључујући децу и
младе, повећава се из дана у дан... Претходне реченице ,,преплавиле,, су популарну, али
и научну литературу 21. века.
У другом поглављу овог семинарског рада обрађена је дигитализација аудио-
сигнала. Упркос незнатној деградацији при дигитализацији аудио-сигнала, дигитална
техника се примењује и у аудио-техници због веома значајних предности при
дигиталној обради, снимању и преносу аудио-сигнала. Описани су основни поступци
при дигитализацији континуалних сигнала, а то су теорема одмеравања, одређивање
учестаности одмеравања и Никвистов услов, као и поступци квантовања и кодовања
одмерака.
Наведене су три стандардизоване фреквенције које се користе за одмеравање
аудио-сигнала за ФМ стерео радиодифузне предајнике, у дигиталним магнетоскопима и
компакт-дисковима, као и стандардна учестаност у радио-дифузији. Наведени су и
најчешће коришћени модулациони поступци за кодовање аудио-сигнала. Указано је на
грешку квантизације и позитиван утицај дидер поступка на ублажавање шума
квантизације и оштрих квантизационих нивоа.
Треће поглавље посвећено је претварању аналогног видео-сигнала у дигитални
облик. Да би се реализовала таква дигитализација, потребно је обавити одмеравање,
квантовање и кодовање улазног видео-сигнала чија се амплитуда мења континуално у
времену. Теорема одмеравања, функција одмеравања, као и Никвистов услов за
учестаност одмеравања, илустровани су помоћу једноставних таласних облика и
поједностављеног прекидача. Квантовање импулсних одмерака тренутних напонских
вредности аналогног сигнала обавља се додељивањем одређеног броја квантова сваком
одмерку.

16
 ЛИТЕРАТУРА

1. A Guide to Standard and High-Definition Digital Video Measurements,

www.tektronix.com/video_audio, 2001.
2. Бојковић, З., Мартиновић, Д., Основе мултимедијалних технологија, Београд,
Академска мисао, 2011.
3. Валић-Недељковић Д., Пралица Д., Дигиталне медијске технологије и
друштвено-образовне промене 3, Универзитет у Новом Саду, Филозофски
факултет, одсек за медијске студије, 2013.
4. Digital Audio, www.broadcstengineering.com, dostupno na Internetu.
5. Здравковић, С., Основе дигиталне телевизије, Радио-Телевизија Србије, 2009.
6. Здравковић, С., ОСНОВИ ВИДЕО-ТЕХНИКЕ, МСТ Гајић, д.о.о. Београд,
Дунавска, 2012
7. Здравковић, С., Стојковић, А., др Д. Мартиновић, мр. Томић, мр. Н. Поповић, Б.
Васић, М. Бранковић, Г. Филиповић, Д. Миловановић, Видео Уређаји, Институт
за уџбенике и наставна помагала, Београд, 2006.

17