Obligaciono pravo

Vežbe, II nedelja

Predmetni nastavnik: Doc. dr Žaklina Spalević

e-mail: zspalevic@sinergija.edu.ba
 Obligacije sa više predmeta
• Obligacije sa više predmeta (podvrsta složenih obligacija):
 Kumulativne obligacije
 Alternitavne obligacije
 Fakultativne obligacije.

• Alternativne obligacije: obaveze u kojima dužnik duguje više predmeta,

ali se oslobađa svoje obaveze predajom samo jednog od dugovanih
predmeta.

prodavac automobil1 kupac

(dužnik) ili automobil 1 ili (poverilac)
automobil 2
automobil2

10.000,00 EUR

Doc. dr Žaklina Spalević

 Obligacije sa više predmeta
• Predmet kojim se ispunjava obaveza zavisi od izbora lica kome pripada
pravo izbora:
 Dužnik
 Poverilac
 Neko treće lice.

• Ako zakonom ili sporazumom stranaka nije ništa određeno, pravo izbora
pripada dužniku.

• Dužnik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od
dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimično predata poveriocu po
njegovom izboru.

• Bez izbora je nemoguće realizovati alternativnu obligaciju.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Obligacije sa više predmeta
• Pravo izbora predstavlja neophodan – prethodan uslov za ispunjenje
alternativne obligacije.

• Pravo izbora: jednostrana izjava volje kojom se složena obligacija

pretvara u prostu obligaciju (za izabranu obavezu se smatra da je od
početka bila jednostavna – da je njen predmet od početka bila izabrana
stvar).

• Izjava o izboru se može dati: usmeno, pismeno, posredno, neposredno,

konkludentno (ne sme biti data pod uslovom, niti vezana za rok).

• Izbor je završen kada strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu
stranu o predmetu koji je izabrala.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Alternativne obligacije
(primeri iz prakse)
1. Vežba (Na osnovu obrazloženja Rešenja Okružnog suda u Subotici,
Gž. 649/95 od 29.9.1995. godine)
 Izvršnom ispravom od 9.6.1992. godine dužnik je obavezan da u roku od 15
dana preda poveriocu šest kubika oble jelove građe ili da mu isplati
protivvrednost iste u iznosu od 1,307.680,77 dinara sa zakonskom zateznom
kamatom.
 Reč je, dakle, o alternativnoj obavezi u kojoj dužnik duguje dva ili više predmeta,
ali tako da se davanjem jednog od dugovanih predmeta gasi obaveza dužnika.
 U predmetnom slučaju dužnik je svojom izjavom od 9. novembra 1992. godine, o
kojoj je obavešten poverilac, izabrao ispunjenje nenovčane obaveze time što je
ovlastio poverioca da na njegov trošak nabavi građu na drugoj strani. Međutim,
ubrzo nakon učinjenog izbora dužnik se predomislio, te je 16. februara 1993.
godine poveriocu isplatio iznos iz izvršne isprave. Pomenuti iznos je poverilac
vratio dužniku, zahtevajući da mu dužnik isplati iznos potreban za građu koju je
on u međuvremenu sam nabavio na drugoj strani.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Alternativne obligacije
(primeri iz prakse)
 Na osnovu prethodno utvrđenog činjeničnog stanja, doneto je prvostepeno
rešenje kojim je dužniku naloženo da položi iznos potreban za građu koju je
poverilac sam nabavio na drugoj strani.
 Dužnik je uložio žalbu na pomenuto rešenje, navodeći da je on svoju
obavezu uredno izvršio isplatom iznosa iz izvršne isprave.
? Da li je dužnikova žalba osnovana?
 Relevantne odredbe:
 Pravo izbora, ako nije što drugo ugovoreno, pripada dužniku i obaveza
prestaje kada on bude predao predmet koji je izabrao. Dužnik ima pravo
izbora sve dok u postupku izvršenja jedna od dugovanih stvari ne bude
potpuno ili delimično predata poveriocu po njegovom izboru, ali se izbor
smatra izvršenim kada strana koja ima pravo izbora obavesti drugu stranu o
izvršenom izboru. Izjava o izvršenom izboru o kome je obaveštena druga
strana je neopoziva i ne može se menjati. Takvom izjavom alternativna
obaveza se pretvara u jednostavnu i obaveza se smatra takvom od početka.
Doc. dr Žaklina Spalević
 Alternativne obligacije
(primeri iz prakse)
2. Vežba (Na osnovu načelnog stava sa Savetovanja građanskih i
građansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, republičkih i
pokrajinskih vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda, Beograd od
28.5.1986. godine)
 Kad je predmet obaveze iz ugovora o prodaji određeni stan, u slučaju
nemogućnosti ispunjenja te obaveze:
? Da li kupac može zahtevati da mu prodavac preda drugi
odgovarajući stan?
? Da li se prodavac može osloboditi obaveze tako što će kupcu
predati drugi odgovarajući stan ukoliko kupac nije saglasan sa
zamenom ispunjenja?
? Da li se prodavac može osloboditi obaveze tako što će kupcu
predati drugi odgovarajući stan ukoliko je kupac saglasan sa
zamenom ispunjenja?

Doc. dr Žaklina Spalević

 Alternativne obligacije
(primeri iz prakse)
 Ako je prodavac društveno pravno lice koje se bavi proizvodnjom stanova za
tržište, odn. organizacija čija je delatnost prodaja stanova na tržištu, a osnovni
cilj kupca jeste da pribavi stan:
? Da li u slučaju nemogućnosti prodaje stana označenog u ugovoru o
prodaji za koju je odgovoran prodavac, kupac može zahtevati da mu
prodavac preda drugi odgovarajući stan?

Doc. dr Žaklina Spalević

 Alternativne obligacije
(primeri iz prakse)
3. Vežba (Na osnovu obrazloženja Presude Višeg privrednog suda, Pž.
3624/97 od 1.7.1997. godine)
 Na osnovu kupoprodajnog ugovora zaključenog između prodavca i kupca,
prodavac (dužnik) je u obavezi da poveriocu preda određenu stvar. S obzirom
da prodavac (dužnik) nije ispunio svoju ugovornu obavezu, kupac (poverilac) je
podneo tužbu sudu. Podnetom tužbom, tužilac (poverilac) je tražio isporuku
robe ili alternativno isplatu njene kupoprodajne cene. Sud je doneo odluku
kojom je tuženi (dužnik) alternativno obavezan na isplatu kupoprodajne cene.
? Da li je doneta prvostepena odluka pravilna u delu kojim je tužilac
alternativno obavezan na isplatu kupoprodajne cene?
 Relevantne odredbe:
 Alternativna obligacija je takva obligacija koja ima dva ili više predmeta ali je
dužnik dužan dati samo jedan predmet da bi se oslobodio obaveze.
Alternativna obligacija se može zasnovati samo ugovorom.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Alternativne obligacije
(primeri iz prakse)
4. Vežba (Na osnovu Presude Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž.
5511/2000 od 22.11.2002. godine)
 Ugovorom zaključenim između poverioca i dužnika, dužnik je u obavezi da
poveriocu preda određene stvari. Nakon podnete tužbe kojom je zahtevana
predaja istih, doneta je presuda kojom je tužena strana obavezana da preda
tražene predmete. Međutim, podnetom žalbom je umesto predaje stvari
traženom tužbom, zahtevana njihova novčana protivvrednost.
? Da li je podneta žalba osnovana, odn. da li se žalbom može alternativno
zahtevati novčana protivvrednost stvari ukoliko njeno ispunjenje nije
ustanovljeno ugovorom?

Doc. dr Žaklina Spalević

 Alternativne obligacije
(primeri iz prakse)
5. Vežba (Na osnovu obrazloženja Rešenja Vrhovnog suda Srbije, Prev.
620/96 i Pzz. 30/96 od 30.10.1996. godine)
 Ugovorom između stranaka ustanovljena je alternativna obligacija – isporuka
određene robe ili isplata određenog novčanog iznosa.
 Kod alternativnih obligacija pravo izbora ako nije drugačije ugovoreno pripada
dužniku. Izbor dužnika u pogledu ispunjenja jedne od više alternativnih obligacija
obavezuje i poverioca, te nakon učinjenog izbora poverilac nadalje može
zahtevati samo izabrani predmet. Izbor je neopoziv.
 U konkretnoj situaciji dužnik je svoje pravo izbora realizovao tako što je predao
akceptne naloge na ugovoreni iznos u korist računa tužoca. Tužilac je prihvatio
predlog tuženog za njihovu realizaciju, pa su se parnične stranke saglasile za
ispunjenje alternativne obligacije izražene kroz novčanu obavezu tuženog.
Nakon naplate akceptnih naloga tužilac je od tuženog zatražio razliku u ceni u
vrednosti robe odn. ispunjenje prve obligacije.
? Da li je dužnik u obavezi da poveriocu isplati razliku u ceni u vrednosti
robe?
Doc. dr Žaklina Spalević
 Fakultativne obligacije
• Fakultativne obaveze: obaveze u kojima dužnik duguje jedan određeni
predmet, ali se može osloboditi svoje obaveze i predajom nekog drugog
predmeta.

prodavac automobil1 kupac

(dužnik) (poverilac)

automobil2

Doc. dr Žaklina Spalević

 Fakultativne obligacije
• Pravo izbora uvek ima samo dužnik (pravo izbora je njegova privilegija).

• Poverilac fakultativne obaveze može zahtevati od dužnika samo dugovani

predmet, a ne i onaj kojim dužnik, ako hoće, može takođe ispuniti svoju
obavezu.

• Fakultativna obaveza ima za izvor zakon, ugovor ili jednostranu volju.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Fakultativne obligacije
(primer iz prakse)
6. Vežba (Na osnovu obrazloženja Rešenja Višeg trgovinskog suda, Pž.
1184/06(3) od 3.11.2006. godine)
 Tužilac je konačno opredeljenim tužbenim zahtevom tražio da sud tuženog
obaveže da tužiocu preda stvar – energetski transformator bliže označenih
tehničkih karakteristika i fabričkog broja, ili da se obaveže da isplati iznos od
4.290.857,86 dinara na ime tržišne vrednosti transformatora sa zateznom
kamatom.
? Da li se opredeljeni tužbeni zahtev treba kvalifikovati kao alternativni
tužbeni zahtev ili kao fakultativna obaveza ("facultas alternativa")?
 Relevantne odredbe:
 Za razliku od alternativnih obligacija, kod fakultativnih se duguje samo jedan
predmet, ali je dužnik ovlašćen da ispuni obligaciju bilo dugovanim bilo nekim
drugim predmetom koji je određen zakonom, ugovorom ili jednostranom izjavom
volje. Zbog ovog ovlašćenja, po kome dužnik može da bira jedan od dva
predmeta kojim će ispuniti svoju obavezu, kaže se da je na strani dužnika
"facultas alternativa".
Doc. dr Žaklina Spalević
 Fakultativne obligacije
(primer iz prakse)
 Dužnik se može koristiti tom mogućnošću sve dok poverilac u postupku
prinudnog izvršenja ne dobije potpuno ili delimično predmet obaveze. Poverilac
fakultativne obaveze može zahtevati od dužnika samo dugovani predmet, a ne i
onaj kojim dužnik, ako hoće, može takođe ispuniti svoju obavezu.
 Fakultativna obaveza ima za izvor ugovor, zakon ili jednostranu volju.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Solidarne obligacije

• Solidarne obligacije: obaveze sa više poverilaca ili više dužnika, pri čemu
je svaki poverilac ovlašćen da zahteva dug u celini, tj. svaki dužnik u
obavezi da ispuni dug u celini, nakon čega potraživanje/dugovanje prestaje
prema svim ostalim poveriocima/dužnicima.

Aktivna solidarnost Pasivna solidarnost

dužnik dužnik dužnik dužnik

poverilac poverilac poverilac poverilac

Doc. dr Žaklina Spalević

 Solidarne obligacije
• Solidarnost se nikada ne pretpostavlja (osim u slučaju kada ima više dužnika
u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi).

• Otpust duga prema jednom dužniku: ne znači prestanak obaveze i ostalih

solidarnih dužnika (osim ukoliko poverilac oprosti dug svim solidarnim
dužnicima).

• Novacija izvršena između poverioca i jednog dužnika: ima dejstvo samo

na njih (ne i na ostale solidarne dužnike).

• Ukoliko dođe do konfuzije između poverioca i jednog dužnika:

 Obligacija se ne gasi
 Poverilac može da traži izvršenje obaveze prema ostalim dužnicima umanjeno za
deo koji je pripadao dužniku koji se izgubio zbog konfuzije.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Solidarne obligacije
(primeri iz prakse)
7. Vežba (Na osnovu odluke Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4980/96 od
20.11.1996. godine)
 Za vreme postojanja i rada preduzeća u pitanju, zaposlenima u istom nisu
isplaćene zarade za par meseci. U međuvremenu, dolazi do ništavosti
njegovog upisa u registar privrednih subjekata.
? Nakon ništavosti upisa u registar privrednih subjekata, ko se smatra
odgovornim za isplatu zarade u periodu postojanja jedinstvenog
preduzeća?

Doc. dr Žaklina Spalević

 Solidarne obligacije
(primeri iz prakse)
8. Vežba (Na osnovu Delimične presude Petog opštinskog suda u
Beogradu P. 3355/98 od 14.12.2005. godine, presuda Okružnog suda
u Beogradu Gž. 15047/06 od 28.12.2006. godine i presuda Vrhovnog
suda Srbije Rev. 1277/07 od 22.5.2007. godine)
 Poverilac je sa jednim od više solidarnih dužnika zaključio poravnanje.
? Da li poravnanje koje je sa poveriocem zaključio jedan solidarni dužnik
ima pravno dejstvo prema ostalim solidarnim dužnicima.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Solidarne obligacije
(primeri iz prakse)
9. Vežba (Na osnovu obrazloženja Rešenja privrednog apelacionog
suda, Pž. 9926/10 od 17.6.2010. godine)
• Zakonom o obligacionim odnosima različito su definisani položaj jemca – platca
i pristupioca dugu. Jemac – platac i dužnik su solidarni sadužnici u odnosu na
poverioca.
 Shodno iznetom:
? Ukoliko se jemac obavezao kao jemac – platac, da li je odgovoran
poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu?
? Od koga poverilac može zahtevati ispunjenje dugovane obaveze:
1. Od glavnog dužnika,
2. Od jemca, ili
3. Od obojice istovremeno?

Doc. dr Žaklina Spalević

 Solidarne obligacije
(primeri iz prakse)
10. Vežba (Na osnovu obrazloženja Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev.
1896/02 od 17.2.2001. godine)
 Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 14.08.1994. godine, dogodila se
saobraćajna nezgoda, tako što je tuženi, upravljajući svojim motornim vozilom
brzinom koja nije bila prilagođena uslovima saobraćaja, na raskrsnici naleteo
na zadnji deo vozila u vlasništvu tužioca, kojim je kritičnom prilikom upravljao
tužiočev brat.
 Tužiočevo vozilo izletelo je usled udara na trotoar i naletelo na pešaka, koji je
pretrpeo teške telesne povrede. Tuženi je osuđen na uslovnu zatvorsku kaznu
zbog izvršenog krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog
saobraćaja. Utvrđeno je da na strani vozača tužiočevog vozila nema doprinosa
nastanku štete. Tom prilikom došlo je do oštećenja tužiočevog vozila, a visina
materijalne štete, u iznosu od 36.989,20 dinara, utvrđena je putem nalaza i
mišljenja veštaka mašinsko-saobraćajne struke.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Solidarne obligacije
(primeri iz prakse)
? Ko je u obavezi da naknadi materijalnu štetu u iznosu od 36.989,20
dinara sa pripadajućom kamatom: tuženi, organizacija za osiguranje ili
solidarno tuženi i organizacija za osiguranje?
? Zašto i po kom osnovu?
 Relevantne odredbe:
 Svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i
poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće, sve dok ne bude
potpuno ispunjena obaveza, ali kada jedan dužnik ispuni obavezu ona
prestaje i svi se dužnici oslobađaju. Više solidarnih dužnika može odgovarati –
dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i uopšte sa
različitim odstupanjima.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Solidarne obligacije
(primeri iz prakse)
11. Vežba (Na osnovu Odluke Vrhovnog suda Srbije, Beograd Rev.
909/82)
 Za vreme trajanja braka, supružnici su od zajmodavca uzeli na zajam
određeni iznos novca radi kupovine zajedničke kuće. Do isteka roka
određenog u ugovoru pozajmicu nisu vratili zajmodavcu. Zajmodavac podnosi
tužbu kojom traži povraćaj svog novca.
? Ko je u obavezi prema zajmodavcu, jedan od bračnih drugova ili oba
bračna druga zajedno?

Doc. dr Žaklina Spalević