ПРИЈЕДЛОГ

ПРОГРАМ ЗА ЗАШТИТУ ПОТРОШАЧА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЗА 2015.-2016.

ГОДИНУ

УВОД

Заштита потрошача је област од јавног интереса и као таква представља основ ефикасног,
конкурентног и праведног друштва. То није само економска категорија, већ и цивилизацијска
тековина развијених демократија, уређених тржишта и систем вриједностии који обезбјеђује
заштиту права, сигурности и здравља потрошача.
Савремено тржиште, осим што омогућава потрошачима широку понуду производа и
услуга, подразумијева и висок и јединствен ниво заштите права потрошача. То подразумијева
првенствено стварање институционалне структуре која представља основ за провођење ефикасне
политике заштите потрошача, надзора над тржиштем као и ефикасних инструмената за рјешавање
потрошачких спорова.
Заштита потрошача у Републици Српској утемељена је Уставом РС, у којем се у члану 53.
каже да Република Српска обезбјеђује заштиту потрошача. На овим темељима Народна
Скупштина Републике Српске је донијела Закон о заштити потрошача у Републици Српској
(„Службени гласник Републике Српске“ број 6/12 ), који је ступио на снагу почетком 2012. године.
У 2014. години донесен је Закон о измјенама и допунама Закона о заштити потрошача у
Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“ број 63/14).
Усклађивањем стандарда заштите потрошача са стандардима ЕУ, у циљу ефикасније
заштите потрошача и функционисања тржишне привреде, Република Српска даје допринос
испуњавању обавеза које је БиХ преузела потписивањем Споразума о стабилизацији и
придруживању. Испуњавање преузетих обавеза зависиће од даљег јачања административних
капацитета, као и од провођења прописа и надзора, како на нивоу БиХ, тако и на нивоу Републике
Срппске. С друге стране, потрошач утиче на пословну политику привредних субјеката и подстиче
конкурентност на тржишту. Да би се позиција потрошача оснажила и заштитила на тржиту, свака
одговорна држава доноси одређене програме и проводи политику заштите потрошача којима се
унапређују њихова знања о потрошачким правима у најширем смислу, како би потрошачи могли
доносити исправне одлуке приликом куповине производа и услуга. Овдје је важно имати на уму
да је неопходно наставити унапређивати положај потрошача на тржишту Републике Српске, без
обзира на степен формалног приближавања БиХ и Републике Српске европским интеграцијама.
Разлог оваквог става проистиче из чињенице да је унутрашње тржиште потпуно отворено, те да
смо изложени таквој тржишној утакмици у којој је непходно пружити потрошачима заштиту по
стандардима какву имају потрошачи у развијеним земљама са уређеним и ефикасним
механизмима заштите.
Законом о заштити потрошача, Република Српска је преузела основна права потрошача ЕУ
и ближе уредила поједине сегменте на овом подручју. Преузимањем директива ЕУ о заштити
потрошача, овај Закон је у високој мјери усаглашен са европским стандардима, и као такав
створио је погодан правни амбијент за заштиту потрошача, као економски слабије стране, која је у
неповољнијем положају на тржишту, у односу на трговца. Тако су у Републици Српској
обезбијеђени услови за функционисање како владиних, тако и невладиних институција, односно
независних организација потрошача, што омогућава успостављање и остваривање активне
политике заштите потрошача.
Закон о заштити потрошача дјелимично je усклађен са 11 ЕУ Директива и 1. Препоруком

1
Европске Комисије, и то:

1. Директива 92/59/ЕЕЗ о општој безбједности производа / Council Directive 92/59/EEC of 29 June

1992 on general product safety,
2. Директива 88/378/ЕЕЗ о безбједности играчака / Council Directive 88/378/EEC of 3 May 1988 on
the approximation of the laws of the Member States concerning the safety of toys,
3. Директива 85/374/ЕЕЗ о приближавању закона и других прописа држава чланица у вези са
одговорношћу за производе са недостатком / Council Directive 85/374/EEC of 25 July 1985 on the
approximation of the laws, regulations and administrative provisions of the Member States
concerning liability for defective products,
4. Директива 98/6/ЕЗ о заштити потрошача при истицању цијена производа понуђених
потрошачима/ Directive 98/6/EC of the European Parliament and of the Council of 16 February 1998
on consumer protection in the indication of the prices of products offered to consumers,
5. Директива 2005/29/ЕЗ о непоштеној пословној пракси привредних субјеката према
потрошачима на унутрашњем тржишту којим се допуњују Директива Савјета 84/450/ЕЕЗ,
Директиве Европског парламента и Савјета 97/7/ЕЗ, 98/27/ЕЗ и Регулатива ( ЕЗ ) број 2006/2004
Европског парламента и Савјета (,,Директива о непоштеној пословној пракси,,) / Directive
2005/29/EC of the European Parliament and of the Council of 11 May 2005 concerning unfair
business-to-consumer commercial practices in the internal market and amending Council Directive
84/450/EEC, Directives 97/7/EC, 98/27/EC and 2002/65/EC of the European Parliament and of the
Council and Regulation (EC) No 2006/2004 of the European Parliament and of the Council (‘Unfair
Commercial Practices Directive’),
6. Директива 85/577/ЕЕЗ за заштиту потрошача у случају уговора склопљених ван пословних
просторија /Council Directive 85/577/EEC of 20 December 1985 to protect the consumer in respect
of contracts negotiated away from business premises,
7. Директива 97/7/ЕЗ о заштити потрошача код склапања уговора о продаји на даљину /
Directive97/7/EC of the European Parliament and of the Council of 20 May 1997 on the protection
of consumers in respect of distance contracts,
8. Директива 93/13/ЕЕЗ о одредбама које се противе начелу савјесности и поштења (неправичним
одредбама) у потрошачким уговорима/ Council Directive 93/13/EEC of 5 April 1993 on unfair
terms in consumer contracts,
9. Директива 90/314/ЕЕЗ о путним аранжманима, аранжманима за одморе и аранжманима за
организована путовања/ Council Directive 90/314/EEC of 13 June 1990 on package travel, package
holidays and package tours,
10. Директива 2008/122/ЕЗ о заштити потрошача у погледу појединих аспеката временски
подијељеног коришћења непокретности, дугорочних производа за одмор, препродаје и
размјене / Directive 2008/122/EC of the European Parliament and of the Council of 14 January 2009
on the protection of consumers in respect of certain aspects of timeshare, long-term holiday
product, resale and exchange contracts,
11. Директива 199/44/ЕЗ о одређеним аспектима продаје робе широке потрошње и пратећим
гаранцијама / Directive 1999/44/EC of the European Parliament and of the Council of 25 May 1999
on certain aspects of the sale of consumer goods and associated guarantees и
12. Препорука Комисије од 4. априла 2001. године о принципима рада тијела за вансудско
рјешавање потрошачких спорова / Commission Recommendation of 4 April 2001 on the principles
for out-of-court bodies involved in theconsensual resolution of consumer dispute.

Законом о заштити потрошача у Републици Српској промовисана су основна права

потрошача , и то:

2
1. право на задовољење основних потреба, ово право подразумијева доступност најнужнијих
производа и услуга, као што су храна, одјећа, обућа, стамбени простор, вода, електрична
енергија, здравствена заштита, образовање и хигијена,
2. право на безбједност, односно право на заштиту од робе и услуга које су опасне по живот,
здравље, имовину или животну средину, односно чије је посједовање или употреба
забрањена,
3. право на информисаност, односно право на располагање тачним подацима неопходним за
разуман избор међу понуђеном робом и услугама,
4. право на избор, што подразумијева могућност избора између више роба и услуга, по
прихватљивим цијенама и уз гаранцију квалитета,
5. право да се чује глас потрошача, односно право да посредством удружења за заштиту
потрошача буде представљан и да учествује у раду надлежних органа који рјешавају питања
од интереса за потрошаче,
6. право на правну заштиту, односно право да захтијева заштиту у законом предвиђеном
поступку у случају повреде права, и право на накнаду материјалне и нематеријалне штете коју
му причини трговац,
7. право на образовање, односно право на стицање основних знања и вјештина неопходних за
правилан и поуздан избор робе и услуга, као и знања о основним правима и обавезама
потрошача и начину њиховог остваривања, и
8. право на здраву и одрживу животну средину, односно право на живот и рад у окружењу које
није ризично по здравље потрошача.

За остваривање прокламованих права потрошача одговорни су субјекти који учествују у

изради Програма за заштиту потрошача, који се доноси за период од двије године. Програмом се
утврђују циљеви политике заштите потрошача, начин и динамика остваривања тих циљева,
субјекти овлашћени за реализацију програма, финансијска средства и други елементи значајни за
остваривање заштите потрошача.
Министарство трговине и туризма, као носилац заштите потрошача сарађује са осталим
носиоцима заштите потрошача у Републици Српској на изради Програма, као координатор, те исти
предлаже Влади Републике Српске на усвајање. Програм се доноси у сложеним привредним
условима, што сигурно има одраза и на остваривање права потрошача, због чега је посебно важан
сегмент рада субјеката који врше надзор и проводе активности у циљу заштите права потрошача.

ДИО I - Развој система заштите потрошача

Резолуција број 39/248 из 1985. године, којом је Генерална скупштина Уједињених нација
донијела смјернице о заштити потрошача, подстакла је земље чланице на законско уређивање
овог подручја, те формирање и развој институција који ће ефикасно штитити права потрошача.
У Сједињеним Америчким Државама 1972. године донијет је Закон о заштити потрошача
на основу кога је успостављена посебна Савезна комисија за сигурност потрошачке робе, а од
раније су постојали за лијекове и поједине врсте хране ФДА (Food and Drug Administration)
елементи система јавне контроле квалитета, због одсуства стандарда у америчком правном
систему.

3
 Европске државе потписнице Уговора о оснивању Европске заједнице, потписаног у Риму
1957. године, донијеле су крајем 1973. године Европску повељу о обавјештавању и заштити
потрошача с њиховим правима, која се састоје од права на заштиту економских интереса, права на
заштиту од опасности за живот, здравље и имовину приликом стицања производа и услуга на
тржишту, права на правну заштиту и подршку државе, права на обавјештавање и образовање
потрошача, те права на удруживање са сврхом заштите њихових интереса, права на
представљање у тијелима која одлучују о питањима од интереса за потрошаче. Од тада до данас,
на овим принципима у Европској заједници је настало богато законодавство заштите потрошача.
Од доношења те Повеље започиње период у којем ЕУ придаје све већу важност овој
проблематици. Земље чланице ЕУ област заштите потрошача уређују бројним актима и
прилагођавајући је условима модерног тржишта, константно је подижу на све већи ниво.
Уговором о Европској унији (Уговор из Мастрихта), којим је измијењен Уговор о оснивању
Европске заједнице, политика заштите потрошача постаје службена политика ЕУ. Уговором из
Амстердама о измјенама Уговора о оснивању Европске заједнице, чланом 153., наводи се да се
права потрошача заснивају на неколико основних права уграђених у националне политике њених
чланица, а то су:

а) заштита здравља и безбједност потрошача,

б) заштита економских интереса потрошача,
в) информисање и едукација потрошача,
г) право на надокнаду штете,
д) удруживање, заступање и учешће потрошача у циљу остварења својих права и
ђ) право на правну заштиту потрошача.

Заштита потрошача је посебно динамично подручје које је у ЕУ подвргнуто доношењу

учесталих нових мјера, стога би требала представљати основу за усклађено дјеловање свих нацио-
налних тијела на подручју заштите потрошача, владиних и невладиних организација. С обзиром на
ширење подручја дјеловања уједињењем европских држава, ЕУ је својим земљама чланицама
дала директиве за стварање јединствене политике за она подручја која су до тада била искључиво
у националној надлежности. У складу с тим, јавила се и потреба за прописивањем правних
одредби које декларишу уважавање основних људских права, што је једно од главних начела
дјеловања ЕУ.
Извјештајем о Стратегији ЕУ за заштиту потрошача 2002-2006., који је резултат отвореног
дијалога између држава чланица у оквиру Зелене књиге заштите потрошача из 2001. године,
Европска комисија је утврдила бројне заједничке циљеве у осигуравању несметаног дјеловања
тржишта и постизању високог и јединственог нивоа заштите потрошача. Европска Стратегија
заштите потрошача за период 2002-2006. одређује три кључна циља:

- висок заједнички ниво заштите потрошача;

- ефикасно извршавање прописа заштите потрошача, нарочито кроз надзор тржишта, управно и
извршно судјеловање, приступ потрошача подацима о услугама и непрехрамбеним
производима те приступ механизмима за вансудско рјешавање спорова;
- укључивање организација потрошача у обликовање и провођење политике заштите потрошача,
те у друге политике Уније које се тичу интереса потрошача.

Европска комисија је 6. априла 2005. поднијела Извјештај COM (2005) 115 final, 2005/00 42
COD Европском парламенту, Савјету ЕУ, Европском економско-социјалном одбору и Одбору
регија. Овим Извјештајем се предлаже успостављање новог, заједничког програма Уније на

4
подручју јавног здравства и заштите потрошача за период 2007-2013., који представља наставак и
надоградњу постојећих програма јавног здравља и заштите потрошача, а уједно и уводи
удруживање програма на ова два подручја. Усклађењу политике заштите потрошача може
допринијети предложено стратешко усмјерење удруживања свих за потрошаче релевантних
подручја, која су у бројним државама чланицама, врло разграната и институционално подијељена
на различите ресоре унутар министарстава, због чега ће процес удруживања моћи позитивно
утицати на развој тог сада врло разгранатог подручја.
Европска Стратегија заштите потрошача за период 2007-2013. одређује пет кључних
циљева:

- бољи надзор над тржиштем и боље националне политике заштите потрошача;

- боља регулатива из области заштите потрошача;
- боља примјена регулативе и бољи механизми за обештећење потрошача;
- боље информисани и заштићени потрошачи и
- стављање потрошача у срж других ЕУ политика и регулатива.

За провођење мјера у оквиру oвог заједничког програма, Европска комисија удвостручава

средстава, што потврђује велики значај који признаје политици заштите потрошача, као једној од
политика за реализацију Лисабонске стратегије и Стратегије ЕУ за континуирани развој. Европска
комисија новом стратегијом уводи заједничку политику заштите потрошача, с обзиром да јасна
правила и досљедно провођење закона имају за резултат повјерење потрошача и конкурентно
домаће тржиште, без обзира на то гдје се потрошач или компанија налази. У складу с тим, у
оквиру ове стратегије, најављена је ревизија већине важећих директива о заштити потрошача у
смјеру постепеног прелаза од мјера „минималне“ према мјерама „максималне“ хармонизације.
Такође, Европска комисија жели достићи првенствено висок степен интеграције заштите
потрошача у друге политике ЕУ и користи заједничког тржишта за потрошаче довести до
максимума. Конкретну корист од предности заједничког тржишта, морали би имати не само
привредни субјекти, него и потрошачи у свом свакидашњем животу, како с обзиром на већи избор
роба и услуга, нижих цијена и доступности, тако и с обзиром на основне услуге.

Програм за заштиту потрошача ЕУ за период 2014.-2020. покренут је са циљем рјешавања

четири групе изазова:

- Безбједност. Постоји потреба за јачањем координације националних имплементационих

тијела и суочавањем са ризицима повезаним са глобализацијом производног ланца. Осим
тога, потражња за сигурним услугама повећава се у контексту старења становништва;
- Информисање и образовање потрошача. Постоји потреба за упоредивим, поузданим и
разумљивим информацијама, посебно у прекограничном контексту, за рјешавањем
проблема слабе упознатости потрошача и трговаца са кључним потрошачким правима, за
поузданим подацима о функционисању тржишта у корист потрошача, за јачањем утицаја
удружења потрошача, посебно у неким државама чланицама, за побољшањем постојећих
образовних и информационих алата;
- Права потрошача и ефикасна правна заштита. Потребно је даље јачање права потрошача,
посебно у прекограничном контексту, и рјешавање проблема са којима се потрошачи
сусрећу када покушавају доћи до правне заштите, такође посебно у прекограничном
контексту, како би били сигурни да су им права у свим државама чланицама заштићена
једнако добро као иу њиховој земљи.

5
 - Јачање прекограничне заштите потрошача. Потребно је јачати свијест потрошача о мрежи
европских центара за заштиту потрошача те наставити с јачањем њене ефикасности. Осим
тога, потребно је јачати ефикасност мреже националних имплементационих тијела.

Директни корисници Програма биће национална тиела надлежна за политику заштите

потрошача, безбједност и спровођење прописа, мрежа европских центара за заштиту потрошача,
удружења потрошача на нивоу ЕУ-а и национална удружења потрошача. Коначни корисници
програма биће ЕУ потрошачи, захваљујући бољим удружењима потрошача, савјетовању
европских центара за заштиту потрошача и мјерама повезаним са спровођењем прописа које
надлежна тијела због ограничених средстава у супротном не би проводила. У односу на претходни
програм, новина је то што ће се новим програмом очувати најуспјешнији елементи старог
програма, истовремено узимајући у обзир нове друштвене изазове, као што су све већа сложеност
одлучивања, потреба да се иде у сусрет одрживијим обрасцима потрошње, могућности и
пријетње које доноси развој дигитализације, те специфичне потребе рањивих потрошача.
Програм за заштиту потрошача ЕУ за период 2014.-2020., у потпуности је у складу са
циљевима стратегије Европа 2020: дигитални програм - повећање добробити потрошача, одрживи
раст - напредовање у правцу одрживе потрошње, друштвена укљученост - узимајући у обзир
рањиве потрошаче и старење становништва, паметно правно уређење - праћење потрошачког
тржишта у циљу осмишљавања паметног и усмјереног правног уређења.
У односу на буџет претходног Програма за период 2007. - 2013., који је износио
156.800.000 EUR, буџет Програма за период 2014.-2020. износи 188.800.000 EUR.

Савремено тржиште омогућава широку понуду уз потребно постизање високог и

јединственог нивоа заштите потрошача, како бисмо Републику Српску и БиХ припремили за
равноправно наступање на јединственом тржишту ЕУ. То подразумијева стварање јединствене и
квалитетне институционалне структуре као основа провођења ефикасне заштите потрошача, чиме
би Република Српска и БиХ показале да заслужују повјерење потрошача на конкурентном
заједничком тржишту, уз јасна правила и досљедно провођење закона, без обзира, гдје се
потрошач или привредни субјекат налазе. Да би се све то могло остварити, потребна су и значајна
материјална средства, која би на крају довела до значајне користи, не само привредним
субјектима, него и потрошачима у њиховом свакидашњем животу, с обзиром на већи избор робе
и услуга уз бољи квалитет и ниже цијене.

ДИО II - Носиоци заштите потрошача у Републици Српској

Како би се обезбиједила што квалитетнија реализација политике заштите потрошача,

неопходно је укључити велики број субјеката који ће бити одговорни за њено провођење. Чланом
120. Закона о заштити потрошача, одређени су субјекти одговорни за заштиту потрошача у
Републици Српској, како слиједи:

1. Влада Републике Српске,

2. Министарство трговине и туризма,
3. други републички органи управе у оквиру своје надлежности утврђене законом који уређује
стварну надлежност органа управе,
4. агенције и регулаторна тијела у оквиру своје надлежности у складу са законом којим се
уређују њихове надлежности, органи јединица локалне самоуправе,
5. Привредна комора Републике Српске и Занатско-предузетничка комора,

6
 6. удружења за заштиту потрошача,
7. образовне институције и медији,
8. Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске и други надлежни инспекцијски
органи,
9. Омбудсман у осигурању и
10. Омбудсман за банкарски систем.

Наведени субјекти учествују у изради Приједлога Програма за заштиту потрошача у

Републици Српској за период 2015-2016. година, у оквиру својих надлежности. Влада, на
приједлог Министарства трговине и туризма, усваја Програм.

1. Министарство трговине и туризма РС

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину
У 2013. и 2014. години Министарство трговине и туризма пружало је финансијску подршку
удружењима потрошача која су уписана у Евиденцију коју води Министарство. У току 2013. године
удружењима потрошача додијељена су средства за суфинансирање режијских и материјалних
трошкова и финансирање пројеката из области заштите потрошача у износу од 79.751,50 КМ, а у
току 2014., у износу од 100.000,00 КМ. Министарство је константно проводило надзор над
провођењем пројеката, контролу утрошка додијељених средстава, као и даљу испуњеност услова
за упис у Евиденцију удружења потрошача.
У току 2013. и 2014. године одржаване су конференције и округли столови на тему заштите
потрошача у области телекомуникационих услуга и услуга испоруке електричне енергије, на
којима су учествовали, поред представника Министарства, представници удружења потрошача,
регулаторних тијела и трговци/даваоци наведених услуга.
Такође, Министарство је у периоду 2013.-2014. године, кроз сарадњу са удружењима
потрошача, промовисало обавезу да надлежни органи који одлучују о правима и обавезама
потрошача – економских услуга од општег интереса на локалном нивоу формирају савјетодавна
тијела у чијем раду треба да учествују и представници удружења потрошача, као и обавезу
трговаца који пружају услуге од општег економског интереса да формирају комисију за рјешавање
рекламација потрошача, у чијем раду мора учествовати представник удружења за заштиту
потрошача. На овај начин се реализује једно од основних потрошачких права, а то је право да се
чује глас потрошача, односно право да потрошач, посредством удружења за заштиту потрошача,
буде представљен и да учествује у раду надлежних органа који рјешавају питања од интереса за
потрошаче. Ове активности биће настављене и у наредном периоду. Поред тога, Министарство је
пратило рад удружења потрошача на пољу пружања помоћи потрошачима у рјешавању
потрошачких спорова и активно сарађивало са осталим носиоцима заштите потрошача у
Републици Српској и БиХ.
Значајно је поменути да је у 2014. години усвојен Закон о измјенама и допунама Закона о
заштити потрошача у Републици Српској, који је објављен у „Службеном гласнику РС“ број 63/14.
Предметним законом врши се усаглашавање постојећег закона са Директивом ЕУ о временском
коришћењу непокретности у туризму, као и прецизније дефинисање права потрошача на
рекламацију у случају недостатка на производу, прецизније дефинисање појмова акцијска
продаја, распродаја и попуст и др.

7
Улога Институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања

Законом о заштити потрошача у Републици Српској (Службени гласник РС“ бр. 6/12 и
63/14) на једном мјесту се регулишу бројна питања која се односе на заштиту потрошача и
усклађује се законска реулатива из области заштите потрошача са европским законодавством.
Министарство трговине и туризма, као носилац заштите потрошача у Републици Српској, је
субјекат одговоран за заштиту потрошача у области трговине и услуга у трговини, као и у области
туризма и угоститељства.
Законом о трговини Републике Српске ("Службени гласник РС", број 6/07, 52/11 и 67/13 ),
уређују се: услови за обављање трговине и облици трговине, услови за обављање трговинских
услуга, начин образовања цијена, трговачка евиденција, нарушавање конкуренције, забрана
ограничавања тржишта, привремене мјере ограничења тржишта, надзор, као и друга питања од
значаја за обављање трговине на територији Републике Српске.
Законом о регулисању цијена ("Службени гласник РС", број 106/09), уређује се начин и
услови формирања цијена производа и услуга, контрола и праћење цијена од стране надлежних
органа на тржишту Републике Српске, мјере непосредне контроле цијена у случају значајних
поремећаја на тржишту и друга питања од значаја за област цијена.
Током 2012. године донесен је Закон о недопуштеном оглашавању („Службени гласник
Републике Српске“ број 52/12), којим се штите трговци од нелојалне конкуренције на тржишту у
области оглашавања, што ће у крајњој линији бити корисно и за потрошаче.
Стратегијом развоја трговине у Републици Српској за период до 2015. године, предвиђено
је унапређење заштите потрошача у Републици Српској, кроз јачање партнерског односа свих
субјеката одговорних за њихову заштиту.
Такође, у области туризма и угоститељства током 2011. године донесен је Закон о туризму
("Службени гласник РС", број 70/11, 67/13) и Закон о боравишној такси ("Службени гласник РС",
број 78/11), као и бројни подзаконски акти, од којих је од посебног значаја за заштиту потрошача
Правилник о садржају општих услова путовања туристичких агенција („Службени гласник
Републике Српске“ број 15/14). Током 2010. године донесен је Закон о угоститељској дјелатности
("Службени гласник РС", број 15/10) и Закон о јавним скијалиштима ("Службени гласник РС", број
15/10), којима су предвиђена нова законска рјешења у погледу стандардизације и
професионализације, што ће утицати на већи ниво заштите потрошача.
Народна скупштина Републике Српске усвојила је и Стратегију развоја туризма Републике
Српске за период од 2011. до 2020. године којим се кроз остварење предвиђених циљева и
задатака предвиђа и виши ниво заштите потрошача.
Такође, у сектору угоститељства и туризма током 2012. године донесен је Закон о
измјенама и допунама закона о угоститељству ("Службени гласник РС", број 57/12, 67/13), као и
бројни подзаконски акти.
Од важнијих туристичких субјеката потребно је напоменути да у Републици Српској поред
Туристичке организације Републике Српске постоји и око 30-так туристичких организација
општина/градова, које су као општинске јавне установе задужене за обављање промотивних
активности у туризму. Такође у Републици Српској као носиоци организованог туристичког
промета дјелују и туристичке (путничке) агенције, од чега око 30 агенција су регистровне као
организатори туристичког путовања (туроператери), и око 30-так као посредници у организацији
туристичког путовања (субагенти). У области угоститељства у Републици Српској је регистровано и
категорисано око 270 угоститељских објеката за смјештај (хотели и мотели и сл.) и око 5000
угоститељских објеката за исхрану и пиће (кафане, ресторани, барови, дискотеке и слични
објекти).

8
 У области заштите потрошача у туризму потребно је обезбиједити провођење одредби
Закона о заштити потрошача у сегменту дјеловања туристичких агенција и њихових обавеза према
корисницима услуга. Законом је заштићен потрошач-корисник услуга туристичких агенција, док
потрошачи у туризму и угоститељству своја права у области осигурања остварују путем тренутно
важећих прописа у Републици Српској, т.ј. корисник угоститељских услуга је заштићен у погледу
прописивања обавезних минималних, општих и посебних услова, вођења књиге утисака, у којој
потрошач има право приговора на пословање угоститеља, обавезне интервенције инспекцијских
органа у случају основаности приговора, путем обавезне категоризације којом се стандардизује
квалитет услуге у објектима поједине врсте, прописивањем обавеза угоститеља у погледу
утврђивања норматива хране и пића, обавезног издавања рачуна, обавезног увођења HACCP
(Hazard analysis and critical control points) стандарда у поступку припремање хране и сл. У току је
измјена Закона о туризму у правцу пооштравања одговорности туристичке агенције у сегменту
сповођења групних туристичких путовања, као што су ђачке екскурзије и то увођењем додатног
обезбјеђења у случају нереализације или дјелимичне реализације екскурзије у виду посебне
банкарске гаранције. Надаље законом ће се обезбиједити јединствени садржај општих услова
путовања, као и прописати унифицирани образац уговора о извођењу ђачке екскурзије.
Стандардизација представља општи приступ и опште начело у туристичкој понуди,
посебно у модерном туризму, када су туристима потпуно познати стандарди и најчешће
представљају основно опредјељење за путовање знајући шта их на том путовању очекује.
Када је ријеч о категоризацији угоститељских објеката за смјештај битно је напоменути да
не постоје утврђени ЕУ стандарди, из разлога што су навике становништва, односно домаћих
туриста у свакој земљи различите, као и географско-климатске и друге карактеристике. Приликом
израде Правилника o категоризацији угоститељских објеката и условима за разврставање хотела у
подврсте („Службени гласник РС, бр. 118/12) у обзир су узете препоруке Свјетског удружења
хотелијера. Ентитетски правилници који третирају предметну област скоро у потпуности су
усклађени.
Министарство трговине и туризма има активну сарадњу са удружењима потрошача из
Републике Српске којима је основни циљ пружање помоћи потрошачима у реализацији њихових
права и интереса, подизање јавне свијести и степена образовања потрошача. Срадња
Министарства и удружења се одвија и кроз пружање финансијске подршке удружењима
суфинансирањем материјалних и режијских трошкова, финансирањем пројеката, те кроз
припрему Програма за заштиту потрошача у Републици Српској.

2. Министарство за економске односе и регионалну сарадњу

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину
Програмом за заштиту потрошача у Републици Српској за 2013-2014. годину, нису
предвиђене активности чија би реализација била у надлежности Министарства за економске
односе и регионалну сарадњу.

Улога Институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања

9
 Према Закону о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“, бр. 118/08,
11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12), Министарство за економске односе и регионалну сарадњу,
између осталог, надлежно је за привлачење страних улагања у Републику, промоцију привредних
потенцијала Републике у иностранству, подстицање развоја и унапређења прекограничне
сарадње, успостављање система и нормативно уређивање процјене утицаја прописа,
координација активности у вези са процесом европских интеграција итд. Везано за процес
европских интеграција, Министарство координира активности у вези са испуњавањем обавеза
које произилазе из Споразума о стабилизацији и придруживању, координира припрему и учешће
представника институција Републике Српске у поступку преговора са Европском унијом,
координира процес усклађивања законодавства Републике Српке са прописима Европске уније, те
врши оперативну координацију активности министарстава у циљу обезбјеђења адекватног учешћа
Републике Српске у програмирању и провођењу програма и пројеката ЕУ. Према наведеном,
заштита потрошача није у директној надлежности Министарства за економске и регионалну
сарадњу.
Поступајући према Одлуци о поступку усклађивања законодавства Републике Српске са
правном тековином Европске уније и правним актима Савјета Европе („Службени гласник
Републике Српске“, бр. 46/11, 1/14 и 95/14), Министарство је обавезно да координира рад
републичких органа управе у процесу усклађивања законодавства Републике са правном
тековином Европске уније и правним актима Савјета Европе. С тим у вези, у свом раду,
Министарство пружа техничку и стручну подршку свим предлагачима прописа у поступку
усклађивања домаћег законодавства са EU acquis, те даје оцјену степена усклађености истих. Како
је за израду Закона о заштити потрошача у Републици Српској, ресорно надлежно Министарство
трговине и туризма, Министарство за економске односе и регионалну сарадњу активно је
учествовало у изради предметног законског прописа, те дало Мишљењео усклађености овог
закона са прописима ЕУ.

3. Министарствo здравља и социјалне заштите

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину
Током 2013. и 2014. године, већина активности при реализацији планираних циљева је
провођена континуирано:
Именовани заштитници права осигураних лица присутну су у свим пословницама Фонда
здравственог осигурања. Примарни задатак заштитника права је да се нађе уз осигураника када
му је потребан савјет, информација, помоћ код захтјева и поднесака, посредовање у случају
евентуалних неспоразума са особљем установе у којој користи услугу и спречавање појаве
кршења права из здравственог осигурања. Регистар заштитника је доступан и на интернет
страници Фонда здравственог осигурања.
Редовне мјесечне анкете са пацијентима у домовима здравља и болницама у континуитету
су реализоване, пацијенти су анкетирани о задовољству пруженим услугама, односом запослених,
организацијом рада, и сл.
Израђеним водичима кроз права из здравственог осигурања може се приступити путем
интернет странице Фонда здравственог осигурања Републике Српске, а у питању су сљедећи
водичи: Пријава на здравствено осигурање; Право на избор доктора и здравствене установе;
Права у болници; Право на лијекове; Дјеца, труднице и лица са више од 65 година; Партиципација

10
или лично учешће у трошковима здравствене заштите; Право на медицинска средства (ортопедска
и друга помагала); Право на физикалну рехабилитацију; Право на здравствену заштиту изван РС;
Права у оквиру примарне здравствене заштите; Водич кроз прописе; Како поступити у случају
корупције.

Улога Институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања

Законом о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ број 106/09)

регулисана су права и обавезе грађана и пацијената у остваривању здравствене заштите, према
ком сваки грађанин има право да здравствену заштиту остварује уз поштовање највишег могућег
стандарда људских права и вриједности. Наведена права и обавезе су прописани члановима 17.
до 33. Закона. Инспекцијски надзор над провођењем Закона и других прописа из области
здравства врши Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске путем здравствене
инспекције.
Законом о здравственом осигурању ("Службени гласник Републике Српске" бр. 18/99,
51/01, 70/01, 51/03, 17/08, 1/09 и 106/09) регулисана су права осигураника – корисника
здравствених услуга. У поступку остваривања наведених права, примјењују се одредбе Закона о
општем управном поступку.
Заштита права осигураника, односно пацијената, је један од приоритета Фонда
здравственог осигурања РС. Ова област је нарочито била у фокусу Стратешког плана развоја ФЗО
(2008-2012. године), у оквиру којег су реализоване бројне конкретне активности. Такође, и у
новом Стратешком плану развоја ФЗО РС (2013-2018) предвиђено је даље унапређење односа
према осигураницима, заштити права осигураних лица, унапређења информисања осигураника,
као и унапређење односа и сарадње са пословним партнерима Фонда. У складу са тим,
Стратешким планом је предвиђено уклањање административних баријера које умањују
доступност здравствених услуга; постизање оптималне доступности информација које доприносе
побољшању доступности здравствних услуга итд.
Законом о предметима опште употребе („Службени гласник Републике Српске“ број 50/10)
у сврху заштите здравља људи и животне средине уређују се услови које у погледу безбједности
морају испуњавати предмети опште употребе који се производе или увозе ради стављања на
тржиште. Наведеним законом прописано је да се на тржиште мора ставити безбједан предмет
опште употребе, који у погледу декларације, сензорних својстава, састава, микробиолошке
исправности, врсте и садржаја штетних и других материја не могу штетно утицати на здравље
људи и животну средину.
На основу наведеног закона, објављени су сљедећи правилници из ове области:
Правилник о посебним условима за производњу и стављање на тржиште предмета опште
употребе („Службени гласник Републике Српске“ број 17/15), који је дјелимично усклађен са
Одлуком бр. 768/2008/Е3 Европског парламента и Савјета од 09. јула 2008. године о заједничком
оквиру за стављање на тржиште производа и о стављању изван снаге Одлуке Савјета 93/465/Е3.
Правилник о безбједности предмета широке потрошње („Службени гласник Републике Српске“
број 17/15), који је дјелимично усклађен са Уредбом (ЕЗ) бр. 1223/2009 Европског парламента и
Савјета од 30. новембра 2009. године о козметичким производима и Одлуком бр. 768/2008/ЕЗ
Европског парламента и Савјета од 09. јула 2008. године о заједничком оквиру за стављање на
тржиште производа и стављање изван снаге Одлуке Савјета 93/465/ЕЗ.
Правилник о безбједности дјечијих играчака („Службени гласник Републике Српске“ број
18/15), који је дјелимично усклађен са Директивом 2009/48/ЕС Европског Парламента и Савјета
од 18. јуна 2009. о безбједности играчака.

11
 Правилник о безбједности материјала и предмета који долазе у непосредан додир са
храном („Службени гласник Републике Српске“ број 18/15), који је дјелимично усклађен са
Уредбом (ЕЗ) бр. 1935/2004 Европског парламента и Вијећа од 27. октобра 2004. о материјалима и
производима који долазе у додир са храном.
На индиректан начин су извјесни аспекти заштите здравља потрошача обухваћени и
Законом о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ број
14/10) којим је, између осталог прописано да се ради спречавања преношења заразних болести,
под здравствени надзор стављају лица запослена у:
- производњи, на припреми обради, преради, доради, паковању промету и услуживању
храном,
- на одржавању система за снабдијевање становништва водом за пиће,
- у производњи козметичких средстава,
- на пословима рада са дјецом у јаслицама, вртићима, дјечијим домовима,
- на пружању услуге његе и уљепшавања у салонима,
- на пословима производње и паковања лијекова и медицинских средстава и
- здравствени радници и други радници који раде на пословима дијагностике, лијечења,
његе и услуживања болесника на мјестима са високим ризиком од инфекције.

У Републици Српској примјењује се Закон о лијековима и медицинским средствима

("Службени гласник БиХ“ број 58/08). Надлежни органи у смислу овог закона су: Министарство
здравља и социјалне заштите Републике Српске, Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ.
Закон уређује промет лијекова и медицинских средстава, услове и мјере за обезбјеђивање
квалитета, безбједности и дјелотворности лијекова и медицинских средстава као и надзор над
производњом и прометом истих. У Републици Српској је у примјени и Закон о апотекарској
дјелатности РС („Службени гласник Републике Српске“ бр. 119/08,1/12 и 33/14) којим се уређује
начин организовања и спровођења апотекарске дјелатности у хуманој медицини.
Примјеном наведених закона, грађанима Републике Српске се у здравственим установама
апотекама обезбјеђује здравствена услуга која поред доступности квалитетног, одобреног лијека и
медицинског средства подразумијева и рад магистара фармације на промоцији и унапређењу
здравља грађана примјеном стечених знања. Инспекцијски надзор над провођењем овог закона
врши Републичка управа за инспекцијске послове путем Здравствене инспекције.
Област хемикалија и биоцида у Републици Српској је уређена Законом о хемикалијама
(„Службени гласник Републике Српске“, број 25/09) и Законом о биоцидима („Службени гласник
Републике Српске“, број 37/09). Овим законима прописани су услови за безбједно стављање на
тржиште и коришћења хемикалија и производа који их садрже како би се елиминисала њихова
штетна дејстава на људско здравље и животну средину. Осим наведеним законима, посебни
услови који се односе на обиљежавање хемикалија и производа који их садрже у погледу опасних
својстава, начин њиховог паковања, садржај етикете, упутства и друге информације које су
значајне за корисника, као и услови рекламирања овакве врсте производа како би се спријечило
довођење корисника у заблуду у погледу опасних својстава хемикалија, прописани су и сљедећим
подзаконским актима: Правилником о класификацији, паковању и обиљежавању хемикалија и
одређених производа („Службени гласник Републике Српске“, број 50/10), Правилником о
обиљежавању детергената („Службени гласник Републике Српске“ бр. 8/10 и 104/14) и
Правилником о специфичним захтјевима који се односе на класификацију, паковање,
обиљежавање и рекламирање биоцида („Службени гласник Републике Српске“ број 10/11).
Посебним актима прописана су ограничења и забране употребе одређених хемикалија и
биоцида који представљају неприхватљив ризик по здравље и животну средину (Правилник о

12
 условима за ограничење и забрану производње, промета и коришћења хемикалија („Службени
гласник Републике Српске“, бр. 100/10 и 63/13) и Правилник о списку активних супстанци које нису
дозвољене у биоцидним производима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 32/10, 74/11,
85/12 и 13/15)). Инспекцијски надзор над провођењем прописа из ове области врши Републичка
управа за инспекцијске послове путем Здравствене инспекције.
Законом о социјалној заштити (у даљем тексту: Закон) („Службени гласник Републике Српске“
број 37/12) уређује се систем социјалне заштите, носиоци, корисници и права корисника
социјалне заштите, поступак и услови за остваривање права, дјелатност установа социјалне
заштите, надзор и друга питања значајна за функционисање и остваривање социјалне заштите
грађана. У остваривању права из Закона корисник је равноправан учесник у процесу избора
одлука и мјера које се предузимају у његово име а у његовом су интересу.
У области социјалне заштите врши се унутрашњи, инспекцијски и стручни надзор. Унутрашњи
надзор врши се у складу са Законом који прописује рад управних органа и законом о управној
инспекцији. Инспекцијски надзор врши инспекција надлежна за социјалну заштиту. Надзор над
спровођењем стручног рада установа социјалне заштите, без обзира у чијем је власништву
установа основана, врши Министарство здравља и социјалне заштите. Стручни надзор обухвата
преглед стања у погледу организације рада, рада стручних радника, радника на осталим
пословима социјалне заштите, сaрадника, коришћења стручних метода рада, поштовања
прописаних процедура, квалитета и обима обављених услуга. Ближи услови и начин вршења
стручног надзора у установама социјалне заштите прописани су Правилником о вршењу стручног
надзора („Службени гласник Републике Српске“, 15/15), док су општи и посебни услови у погледу
простора, опреме и броја стручних и других радника за оснивање установа социјалне заштите те
поступак утврђивања испуњености услова за почетак рада прописани Правилником о условима за
оснивање установа социјалне заштите („Службени гласник Републике Српске“, број 24/13).
Породично правна заштита у Републици Српској нормирана је Породичним законом
Републике Српске („Службени гласник Републике Српске бр. 54/02, 41/08 и 63/14). Породичним
законом је између осталог, прописана заштита лица под старатељством, на начин да штићеник,
његови сродници, органи безбједности и правосудни органи, јавне службе, невладине и владине
организације као и сваки грађанин могу уложити приговор на рад стараоца и органа старатељства.
Исти се подноси надлежном органу старатељства или органу надлежном за рјешавање у другом
степену у правним стварима старатељства, односно на рад органа старатељства.
Закон о дјечијој зашитити („Службени гласник Републике Српске“ 4/02, 17/08 и 1/09)
прописује да се над обављањем стручног рада у дјелатности дјечије заштите врши стручни надзор.
Истим се утврђује да ли се стручни рад на остваривању дјечије заштите заснива на савременим
научним и стручним методама и достигнућима за ту врсту дјелатности, те да ли се она организује
на најцјелисходнији и најефикаснији начин. Надзор над стручним радом у дјечијој заштити врши
се стално и систематски, непосредним увидом, контролом и другим облицима провјере
остваривања задатака, ондосно начина организовања и примјене одговарајућих стручних
поступака и метода на остваривању појединих права и облика дјечије заштите.

4. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину

13
 У 2013.години подстицајна средства су кориштена за сљедеће намјене, а везано за активности
Програма за заштиту потрошача, гдје је носилац активности Министарство: 53 корисника су
остварила подстицајна средства намијењена за увођење система квалитета и безбједности хране; 6
корисника за подршку органској производњи; 6 корисника за подршку збрињавања отпада; 18
корисника за порибљавање водотока; 134 корисника за опремање лабараторија за контролу
квалитета пољопривредних и прехрамбених производа; 490 корисника за заштиту животиња. Број
корисника који су користили средства према Програму у 2014. години није коначан, из разлога што
је обрада захтјева у току.

Улога Институције у систему заштите потрошача

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде врши управне и друге стручне

послове који се односе на: заштиту и коришћење пољопривредног земљишта; заштиту
пољопривредног биља и производа од узрочника болести, штеточина и корова; производњу и
промет сјемена и садног материјала, едукацију пољопривредног произвођача, производњу и
унапређење, узгој и селекцију сточарства; прехрамбену индустрију; индустрију сточне хране;
индустрију пића; ветеринарску дјелатност; здравствену заштиту и идентификацију животиња;
контролу хигијенске исправности и квалитета сировина и производа животињског поријекла до
момента стављања у промет, сточне хране, воде за напајање животиња; унапређење производње у
шумарству, узгој, заштиту, уређивање и унапређивање шума, стање дрвног фонда; експлоатацију
шума; пошумљавање деградираних и изданачких шума, голети и крша; комуникацију у шумама;
ловство и ловну привреду; интегрално управљање амбијенталним водама; припремање и доношење
планова и основа; биланс вода; спровођење заштите од штетног дејства вода; одређивање услова и
издавање дозвола за захватање и коришћење вода; спровођење и организовање контроле квалитета
вода; предузимање мјера за обезбјеђење воде за потребе водоснабдијевања становништва и
индустрије; хидромелиорације; функционисање републичког хидрометеоролошког завода и
противградне заштите РепубликеСрпске; пружање информација путем медија и других видова
информисања о свом раду и врши друге послове послове у складу са законом и другим прописима
Републике Српске и Босне и Херцеговине.
С обзиром на надлежности које су горе наведене и дата визија Министарства да “Република
Српска буде економски јака, здрава животна средина са очуваним ресурсима, развијеног аграра и
задовољних произвођача и потрошача", проистиче и значајна улога Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде у заштити потрошача. Најважнији правни прописи које имплементира
Министарство, а који доприносе заштити потрошача су: Закон о храни ("Службени гласник РС" број
49/09) којим се уређују права и одговорности надлежних органа у вези са храном и храном за
животиње произведене у Републици Српској или увезене и стављене у промет у Републици Српској,
основ и општи захтјеви за висок ниво заштите, хигијене, квалитета и здравствене исправности хране и
хране за животиње, те обавезе су бјеката у пословању са храном и пословању са храном за
животиње, о питањима хигијене и здравствене исправности хране и хране за животиње. Један од
главних циљева је да се обезбиједи „Висок ниво заштите живота и здравља људи и заштита интереса
потрошача".
У Републици Српској на снази су и сљедећи закони који имају значајнију улогу у заштити
потрошача: Закон о сточарству ("Службени гласник РС" број 34/06 и 16/11),; Закон о пољопривреди
("Службени гласник РС" бр.: 70/06, 20/07,86/07 и 71/09), Закон о органској производњи хране
("Службени гласник РС" број 12/13), Закон о ветеринарству у РС ("Службени гласник РС" број 42/08 и
6/12), Закон о водама ("Службени гласник РС" број 50/06 и 92/09),Закон о заштити природе
("Службени гласник РС" број 113/08), Закон о заштити здравља биља у РС ("Службени гласник РС"

14
број 25/09), Закон о вину и ракији ("Службени гласник РС" број 71/09), Закон о биоцидима
("Службени гласник РС" број 37/09), Закон о ловству ("Службени гласник РС" број 60/09), Закон о
рибарству ("Службени гласник РС" број 72//12). Законом о генетички модификованим организмима
("Службени гласник РС" број 113/08).
5. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. Годину

У претходном временском периоду реализоване су сљедеће активности из области

заштите животне средине, са посебним освртом на аспект заштите потрошача Републике Српске:
1. Усвојена је Републичка Стратегија заштите ваздуха Републике Српске са акционим
планом управљања квалитетом ваздуха и Стратегија заштите природе Републике Српске, којима су
утврђени циљеви управљања животном средином што је у складу са обавезама које су
прихваћене на Самиту одржаном у Јоханесбургу 2002. године. Донесена акта подразумијевају да
ће се кроз одрживи развој респектовати животна средина као темељна компонента тог
дугорочног планирања. Управо кроз тај интегрални дугорочни приступ водећи рачуна о
социјалном, економском и еколошком аспекту могуће је планирати одрживи развој, а што је од
посебног значаја за Републику Српску.
2.Министар утврђује подзаконским актом граничне вриједности и стандарде за врсте
постројења или дјелатности у складу са најбољим расположивим технологијама и савременим
научним достигнућима како би се утицаји постројења на животну средину спријечили или свели
на најмању могућу мјеру. Тако је донесен и Правилник о еко-ознакама у циљу означавања
еколошких производа широке потрошње, прије стављања у промет. У циљу означавања
еколошких производа, предузећима који испуњавају услове , додјељује се ЕКО-Ознака у циљу
означавања производа који се пуштају у промет.
Очито је да су усвајањем сета закона о заштити животне средине у Републици Српској, те
постепеном припремом подзаконских аката створени правни оквири за све неопходне активности
у сфери заштите животне средине и одрживог развоја а самим тим и заштити потрошача.
3. Реализован је пројекат „Чистија производња и усвајање најбољих расположивих техника
(Best Available Techniques - BAT) из појединих области. У европској и свјетској пракси се већ
годинама користе нови приступи у производњи као што је ,,чистија производња,, или ,,најбоље
расположиве технологије,,. За разлику од класичне производње која рјешава посљедице (обрада -
збрињавање отпада на крају процеса) чистија производња рјешава проблеме кроз избјегавање
настајања отпада на извору, кроз организационе мјере и модификацију процеса.
Термин ,,чистија производња,, је први пут дефинисан крајем 1990. године од стране УН
Програма за животну средину као: ,,Чистија производња је континуирана примјена интегралне,
превентивне стратегије на процесе, производе и услуге ради побољшања ефикасности и смањења
ризика по људе и животну средину,,. У индустријским процесима чистијом производњом се
осигурава уштеда сировина, енергије и воде, смањује употреба опасних и токсичних сировина,
смањује се количина и токсичност свих емисија и отпада на извору, и за вријеме производног
процеса што такође директно утиче на заштиту потрошача.
BAT (најбоље расположиве технике) према acquis communautaire дефинишу се као
најмодерније и ефикасније методе за смањење загађења и управљачки системи за смањење
емисије.

15
 4. У протеклом периоду ово Министарство је пратило реализацију разних пројеката којима
се прате активности на проширењу и унапређењу инфраструктуре у области заштите животне
средине.

Улога институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања

Позитивно-правним прописима који регулишу заштиту животне средине настоји се

обезбиједити ефикасан и одржив приступ управљању животном средином, онакав какав се већ
увелико имплементира у Европској унији, у циљу очувања и заштите животне средине, заштите
здравља, а самим тим и заштите потрошача. Кроз утврђене циљеве промовише се низ активности
и дјелатности који ће се примјењивати на све елементе животне средине (ваздух, вода,
земљиште, флору и фауну, пејзаж, изграђену животну средину), али на један цјеловит –
интегралан начин.
Законима су утврђена начела заштите животне средине и то:
 начело одрживог развоја,
 начело предострожности и превенције,
 начело замјене,
 начело интеграције,
 начело сарадње и подјеле одговорности,
 начело јавности и приступа информацијама и
 начело загађивач плаћа.

Законима су утврђене надлежности и одговорности свих субјеката, а системом планирања,

поред осталог, обавезују се предузећа да донесу своје програме управљања животном средином.
Управо, кроз интегрални дугорочни приступ водећи рачуна о социјалном (запошљавање),
економском и еколошком аспекту могуће је планирати одрживи развој кога прихватају све земље
свијета а што је од посебне важности за Републику Српску и БиХ.
Министар надлежан за заштиту животне средине, на основу донесених закона из области
заштите животне средине, доноси подзаконске акте којим прописује све активности везане за
еколошке дозволе, одредбе за спречавање несрећа већих размјера и стандарде квалитета
животне средине. Министар утврђује подзаконским актом граничне вриједности и стандарде за
врсте постројења или дјелатности у складу са најбољим расположивим технологијама и
савременим научним достигнућима, како би се утицаји постројења на животну средину
спријечили или свели на најмању могућу мјеру. Тако је донесен и Правилник о еко-ознакама у
циљу означавања еколошких производа широке потрошње, прије стављања у промет.
У циљу означавања еколошких производа, предузећима која испуњавају услове додјељује
се ЕКО-Ознака у циљу означавања производа који се пуштају у промет.
Очито је да су усвајањем сета закона о заштити животне средине у Републици Српској, те
постепеном припремом подзаконских аката створени правни оквири за све неопходне активности
у сфери заштите животне средине и одрживог развоја, а самим тим и заштие потрошача.
У европској и свјетској пракси се већ годинама користе нови приступи у производњи као
што је ,,чистија производња,, или ,,најбоље расположиве технологије,, (БАТ). За разлику од
класичне производње која рјешава посљедице (обрада - збрињавање отпада на крају процеса)
чистија производња рјешава проблеме кроз избјегавање настајања отпада на извору, кроз
организационе мјере и модификацију процеса.

16
 Термин ,,чистија производња,, је први пут дефинисан крајем 1990. године од стране УН
Програма за животну средину као: ,,Чистија производња је континуирана примјена интегралне,
превентивне стратегије на процесе, производе и услуге ради побољшања ефикасности и смањења
ризика по људе и животну средину,,. У индустријским процесима чистијом производњом се
осигурава уштеда сировина, енергије и воде, смањује употреба опасних и токсичних сировина,
смањује се количина и токсичност свих емисија и отпада на извору, и за вријеме производног
процеса, што такође директно утиче на заштиту потрошача.
БАТ (најбоље расположиве технике) према acquis communautaire дефинишу се као
најмодерније и ефикасније методе за смањење загађења и управљачки системи за смањење
емисије.
У планираном периоду Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију
ће приступити завршној фази у реализацији планираних нормативно-правних активности из
области управљања амбалажом и амбалажним отпадом, а чији је циљ ефикасније управљање
амбалажним отпадом. Наиме, ефикасно ријешавање проблематике управљања амбалажним
отпадом је од кључног значаја за свако потрошачко друштво, имајући у виду количине ове
категорије отпада која свакодневно настаје у производно-конзумацијском систему. Сваки
грађанин, тј.потрошач (имајући у виду поистовјећивање ове двије категорије сагледане у оквиру
појма конзумеризма) има начелно право на здраву животну средину због чега се појавила потреба
за детаљнијим уређењем питања збрињавања амбалажног отпада.
Од изразитог је значаја доношење подзаконских аката из области енергетске ефикасности
која подразумијева мјере које се примјењују у циљу смањења потрошње енергије. Без обзира да
ли је реч о технолошким или нетехничким мјерама или о промјенама у понашању, све мјере
подразумевају исти, или чак и виши, степен оствареног комфора и стандарда. Гледајући шире,
енергетска ефикасност би се могла схватити и као развој и примјена технологија којима се
остварује економска уштеда, боља заштита животне средине и смањује трошење енергетских
ресурса, а да се при томе не умањује животни стандард друштва и квалитет услуга привреде, нити
се негативно утиче на привредну активност. Енергетском ефикасношћу утиче се на задовољавање
потреба данашњих генерација за енергијом на начин који не угрожава егзистенцију или опстанак
будућих генерација, првенствено мислећи на очување еколошке равнотеже кроз исцрпљивање
фосилних и необновљивих извора енергије и смањење емисија штетних гасова. Другим ријечима,
мјерама енергетске ефикасности смањује се пораст потрошње енергије, а самим тиме се смањује
и потреба за производњом исте те количине енергије, што смањује потребу за изградњом нових
капацитета, увозом енергије и повећава сигурност снабдијевања. Енергетска ефикасност данас се
сматра новим извором енергије.
Зграде су највећи појединачни потрошач енергије. Уколико се посматра потрошња
енергије у највећем сектору потрошње - сектору опште потрошње, у којем су највећи потрошачи
стамбене и нестамбене зграде, примјећује се сталан пораст потрошње финалне енергије.
У Републици Српској стамбени сектор је подручје које има највећи потенцијал за уштеде.
Процјењује се да се највеће уштеде финалне потрошње енергије имају у дијелу загријавања
простора (57%) и припрему топле воде (25%), док на електричне уређаје и расвјету отпада око
11%. За јавни сектор, процијењена топлотна потрошња је нешто нижа и износи 52% од укупне
потрошње сектора. На расвјету отпада 14%, а на потрошњу канцеларијске опреме чак 16% од
укупне финалне енергетске потрошње јавног сектора.
Због нерационалног коришћења електричне енергије и некоришћења техника за
побољшање енергетске ефикасности, јављају се значајни финансијски трошкови. Тај новац могао
би се искористити за друге потребе и у том смислу он представља губитак који би се могао избјећи
примјеном мјера енергетске ефикасности. С друге стране, финансијски издаци за увођење мјера

17
енергетске ефикасности у највећем броју случајева су једнократани, али је добит од уложених
средстава трајна у финансијском и у еколошком смислу.
Поред нормативно-правних активности, ово Министарство ће у предстојећем периоду
континуирано да ради на подизању свијести потрошача о значају заштите животне средине те у
том смислу ће представљати идејног носиоца реализације активности едукације и информисања
шире јавности путем медија, и то посебно путем радио-телевизијског сервиса и званичног
интернет портала овог Министарства.

6. Министарство управе и локалне самоуправе

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину.

У периоду 2013.-2014. године Министарство управе и локалне самоуправе је путем својих

редовних активности остварило одређене циљеве који су дефинисани у Програму за заштиту
потрошача у Републици Српској за 2013.-2014. годину.
Суфинасирањем пројеката/програма Покрета потрошача Републике Српске, дјеловано је
на информисање и едукацију потрошача и корисника услуга о њиховим правима дефинисаним
законима који обрађују ову материју. Информисање и едукација вршена је путем видео и аудио
материјала те штампаним приручницима и брошурама. Такође, вршено је пружање помоћи по
позиву потрошача као и учествовање на разним стручним скуповима. Генерална оцјена је да су у
протеклом периоду планирани циљеви успјешно остварени.
Када је ријеч о иницирању активности јединица локалне самоуправе у погледу
спровођења одредби Закона о заштити потрошача, (формирање Савјетодавних тијела, у складу са
чланом 52. Закона о заштити потрошача), Министарство ће у оквирима својих надлежности
наставити дјеловање на реализацији истих.

Улога Институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања.

Министарсво управе и локалне самоуправе, осим у дијелу суфинасирања

пројеката/програма удружења грађана нема директну односно непосредну улогу у систему
заштите потрошача. Удружење покрет потрошача, као удружење од јавног интереса, примило је у
2014. години 13.400,00 КМ. Укупан грант за удружења од јавног интереса у 2015. години износи
1.000.000,00 КМ. Реализација активности везаних за заштиту потрошача у 2016. години ће се
вршити у складу са средствима која ће се планирати Буџетом Републике Српске за 2016. годину, на
позицији Текући грант удружењима од јавног интереса.

7. Министарство индустрије, енергетике и рударства

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину

18
 Планиране активности у складу са Програмом заштите социјално угрожених категорија
везано за заштиту социјално угрожених категорија становништва према обавезама из
Меморандума о разумијевању о социјалним питањима у контексту Уговора о успостављању
Енергетске заједнице Југоисточне Европе, чији је потписник и Босна и Херцеговина, поштујући
члан 3 (5) Европске Директиве о електричној енергији и гасу - 2003/54/ЕЦ и 2003/55/ЕЦ, нису
реализоване као што је то било предвиђено за другу половину 2013. годину, усљед недостатка
финасијских средстава.

Улога Институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања

Министарство индустрије, енергетике и рударства је чланом 120. Закона о заштити

потрошача, одређено, као једна од институција одговорних за заштиту потрошача у Републици
Српској у оквиру своје ресорне надлежности.
У Републици Српској на снази је Закон о енергетици („Службени гласник РС“ брoj 49/09)
којим се уређују основи енергетске политике Републике Српске, а који има за циљ да заједно са
другим законима којима се уређује обављање енергетске дјелатности обезбиједи правне
претпоставке за сигурно и квалитетно снадбијевање купаца енергијом по начелима конкурентског
енергетског тржишта и одрживог развоја уз ефикасно кориштење енергије и заштиту животне
средине. Законом о енергетици дефинисано је и постојање Регулаторне комисије за енергетику
Републике Српске која регулише и врши надзор односа на тржишту електричне енергије, гаса и
нафте у складу са одредбама овог закона и надлежностима које су јој прописане одредбама
закона у сектору електричне енергије, сектору гаса и сектору нафте, водећи рачуна о обезбјеђењу
принципа транспарентности, правичности, подстицању конкурентности и заштити крајњих купаца.
С тим у вези, одредбама Закона о електричној енергији („Службени гласник Републике
Српске“, број 8/08-пречишћени текст, бр. 34/09 и 92/09 и 1/11), дефинисане су надлежности
Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске везано за заштиту купаца. Овим одредбама
је прописано да је Регулаторна комисија надлежна за:
 регулисање квалитета услуге и тарифа, имајући у виду интересе купаца и потребе
предузећа за испоруку електричне енергије,
 обезбјеђење транспарентног и недискриминаторског понашања на тржишту електричне
енергије,
 доношење мјера за спречавање злоупотребе монополског положаја корисника дозвола
издатих од стране Регулаторне комисије,
 учешће у рјешавању спорова и постизању споразума између купаца и дистрибутера и
снабдјевача електричном енергијом и
 обезбјеђење и других индиректних циљева заштите купаца приликом прописивања услова
дозвола за обављање одређене електроенергетске дјелатности.

На основу одредби члана 28. Закона о електричној енергији, Регулаторна комисија је

надлежна да по захтјеву странке рјешава спорове на тржишту електричне енергије у вези са:
 правом на напајање електричном енергијом,
 правом приступа на дистрибутивну мрежу,
 обавезом испоруке електричне енергије,
 тарифама по којима се енергија испоручује,
 застојима у напајању електричном енергијом,
 одбијањем испоруке електричне енергије и
 квалитетом напајања електричном енергијом.

19
 Регулаторна комисија је кроз одредбе Општих услова за испоруку и снабдијевање
електричном енергијом („Службени гласник РС“, број 90/12) обезбиједила и посебан облик
заштите крајњих купаца електричне енергије, а посебно угрожених купаца, у погледу мјера
помоћи да се избјегне искључење и мјера заштите крајњих купаца у удаљеним подручјима. Овим
одредбама су прописани услови под којима се купац може искључити са мреже, процедура
искључења, а посебно је прописана забрана искључења у дане државних празника, дане викенда
или дане када не ради услужни центар корисника дозволе. Такође, забрањено је искључење
крајњих купаца који користе електро - медицинску опрему за одржавање здравља. У случају
екстремно хладног времена, обустава испоруке се може примијенити само као крајња мјера.
У циљу обезбјеђења равноправности и недискриминације крајњих купаца у погледу
услова за прикључење објеката на дистрибутивну мрежу, Регулаторна комисија је донијела
Правилник о методологији за утврђивање накнаде за прикључење на дистрибутивну мрежу
(Службени гласник РС бр.123/08), те одобрила типове прикључка и накнаде за прикључење на
дистрибутивну мрежу.
Тарифним ставовима за кориснике дистрибутивних система и тарифним ставовима за
неквалификоване купце електричне енергије у складу са одредбама Правилника о тарифној
методологији и тарифном поступку („Службени гласник РС“, број 96/12), које Регулаторна
комисија утврђује, обезбијеђено је да цијене електричне енергије буду утврђене на основу
унапријед дефинисане методологије, засноване на објективним критеријумима, објављене прије
примјене и примијењене без дискриминације.
Питање заштите купаца електричне енергије је обрађено и у Директиви Европског
парламента и Савјета број 2003/54/ЕЗ од 26. јуна 2003. године о правилима за интерно тржиште
електричне енергије. У Анексу А ове Директиве наведене су Мјере заштите потрошача, преузете и
у наше законодавство, које обухватају: право на уговор који садржи, између осталог, унапријед
дефинисане услове снабдијевања, квалитет понуђене услуге, обавезу правовременог
информисања купца, право на надокнаду и обештећење, рјешавање спорова и друга питања,
трајање уговора, услови обнављања и окончања услуге и уговора, евенутално постојање права на
непродужење уговора, обавезу благовременог обавјештавања о условима и начину промјене
цијене, обавезу информисања о цијенама и тарифама под стандардним условима, право на избор
начина плаћања и информацију о праву на универзалну услугу за купце електричне енергије.

Даље у сектору гаса, одредбама члана 5. став 1. алинеја а) и б) Закона о гасу („Службени
гласник Републике Српске“, бр 86/07 и 121/12), прописано је да је Регулаторна комисија за
енергетику надлежна да усмјерава развој тржишта природног гаса на принципу
недискриминације, конкуренције, јавности и чувања пословне тајне учесника на тржишту
природним гасом, као и за регулацију дјелатности у сектору природног гаса за заштиту купаца
природног гаса. Чланом 3. "Обавезе јавнe услугe и заштита купаца", Директиве Европског
парламента и Савјета број 2003/55/ЕЗ од 26. јуна 2003. године o правилима за интерно тржиште
природног гаса прописано је да државе чланице, морају осигурати пуну заштиту крајњих купаца у
погледу транспарентности, општих услова уговарања, информисања и рјешавања спорова.
Надаље у Анексу А "Мјере за заштиту потрошача" у тачки б), прописана је обавеза обавјештавања
купаца природним гасом о намјери да се промијени било који услов из уговора и да се омогући
купцу да, уколико не прихвата такве услове раскине уговор. Исто тако снабдјевач је обавезан да на
адекватан начин директно обавијести купца о промјени цијене природног гаса, најкасније до
истека првог обрачунског периода у којем намјерава примјенити промијењене цијене и да му
омогући разуман рок да промијени снабдјевача уколико не прихвата промјену цијене. Имајући у
виду да се ово рјешење односи на крајње купце из категорије домаћинства који немају могућност

20
избора снабдјевача, нити да прилагоде своју потрошњу ако нису унапријед обавијештени о новим
цијенама, одобрење примјене нових цијена прије обавјештења купаца значило би да купци
немају адекватну заштиту на тржишту. Наведена Директива је транспонована у важећи Закон о
гасу.
Правилник о тарифној методологији и тарифном систему за транспорт и складиштење
природног гаса, Правилник о тарифној методологији и тарифном систему за дистрибуцију
природног гаса и снабдијевањe природним гасом и Правилник о методологији за обрачун
трошкова прикључења на дистрибутивни или транспортни систем природног гаса (сва три
објављена у „Службеном гласнику РС“, брoj 51/14) Регулаторне комисије за енергетику РС, имају
за циљ омогућавање правичног и економичног поступка регулације цијена у сектору природног
гаса, увођење тржишних механизама и међународно прихваћене праксе засноване на
принципима равноправног приступа и недискриминације корисника транспортних и складишних
система, дистрибутивних система, те јасни и унапријед познати услови приступа и коришћења
транспортних и складишних система природног гаса у Републици Српској, утврђивања цијена
снабдијевања тарифних купаца природним гасом, односно цијена јавног снабдијевања у
Републици Српској. Такође, циљ је и да се на унапријед познатим и јасно дефинисаним условима
обезбиједи утврђивање правичног износа накнаде за прикључење на систем дистрибуције или
транспорта природног гаса.
У контексту заштите потрошача, важно је напоменути и Уговор о успостављању Енергетске
заједнице Југоисточне Европе, чији потписник је и Босна и Херцеговина (Република Српска сваке
године извјештава Владу РС о реализацији обавеза, из Уговора). У контексту Уговора о
успостављању Енергетске заједнице Југоисточне Европе и Меморандума о разумијевању о
социјалним питањима, посебно је наглашена потреба заштите социјално угрожених потрошача и
предвиђена обавеза доношења социјалног програма заједно са провођењем процеса
преструктуирања и приватизације у електроенергетском сектору и либерализацијом тржишта
електричне енергије и природног гаса. С тим у вези Влада Републике Српске је, на приједлог
Министарства, крајем 2007. године усвојила један шири, системски програм мјера у циљу заштите
социјално угрожених категорија становништва у Републици Српској, под називом Програм
заштите социјално угрожених категорија потрошача електричне енергије. Програм се
континуирано проводио 2008.г., 2009. г. и 2010. године, међутим Буџетом за 2015, као и 2016.
годину нису предвиђена средства за субвенције социјално угроженим категоријама –
потрошачима електричне енергије.

Поред услуга од општег економског интереса, Министарство има веома важну улогу и у
сегменту успостављања ефикасне инфраструктуре квалитета у циљу уклањања техничких баријера
у трговини. Ефикасан систем инфраструктуре квалитета предуслов је за уређено унутрашње
тржиште, заштиту потрошача и безбједнe производе на домаћем тржишту, али и за повећање
конкурентности домаће привреде и повећање извоза домаћих производа, уз инострано признање
докумената усаглашености који прате производе. Инфраструктура квалитета је, по дефиницији
Свjетске трговинске организације, ''скуп државних и/или приватних организација, уређених
одговарајућом регулативом, чије се дjелатности односе на израду и доношење стандарда и
издавањe доказа о усаглашености са њима у сврху побољшавања подобности производа/услуга,
процеса и система за њихову предвиђену намjену, спречавања препрека у трговини и олакшавања
технолошке сарадње''. Основнe елементe инфраструктуре квалитета чине стандардизација,
метрологија, акредитација, оцјена усаглашености и надзор над тржиштем. Концепт
инфраструктуре квалитета на нивоу БиХ успостављен је тако да институције за стандардизацију,
метрологију и акредитацију су институције које представаљају земљу на међународном нивоу и
финансирају се из државног буџета БиХ. Tехничке прописе у области инфраструктуре квалитета

21
доносе надлежни органи управе који врше и овлашћивање тијела за оцјену усаглашености у
оквиру своје ресорне надлежности, док надзор над тржиштем врше инспекторати.
У складу са важећим законима Босне и Херцеговине и Републике Српске и добром
европском праксом, извршена је подјела надлежности између Босне и Херцеговине и Републике
Српске у областима стандардизације и метрологије. У складу с тиме, надлежна институција за
области стандардизације и метрологије у Републици Српској је Републички завод за
стандардизацију и метрологију, иначе управна организација Министарства индустрије, енергетике
и рударства. Завод врши управне и друге стручне послове који се односе на: доношење и
дистрибуцију регионалних стандарда Републике Српске (СРС стандарди); учествовање у изради и
доношењу стандарда Босне и Херцеговине (BAS стандарди); формирање стандардотеке СРС
стандарда и других стандарда; доношење прописа о верификацији мјерила; вршење
верификације мјерила; осигуравање сљедивости еталона и референтних материјала; учествовање
у одржавању и чувању еталона и референтних материјала, доношење прописа из области
контроле предмета од драгоцјених метала у Републици; вршење испитивања и верификације
предмета од драгоцјених метала; вођење регистра одобрених знакова произвођача и увозника
предмета од драгоцјених метала и обављање осталих послова из области стандардизације,
метрологије и контроле предмета од драгоцјених метала прописане посебним законима и
прописима Републике и Босне и Херцеговине.
Имајући на уму наведено у Републици Српској донесени су прописи који регулишу ову
област и то:
 Закон о стандардизацији у Републици Српској („Службени гласник РС“, број 13/02),
 Закон о метрологији у Републици Српској („Службени гласник РС“, бр. 13/02 и 100/11),
 Закон о предметима од драгоцјених метала у Републици Српској („Службени гласник РС“, бр.
13/02 и 100/11),
 Закон о техничким прописима Републике Српске („Службени гласник РС“, број 98/13) и
 Уредба о спровођењу оцјењивања усаглашености и начину именовања тијела за оцјењивање
усаглашености („Службени гласник РС“, број 117/13).

Треба напоменути, да су на нивоу Босне и Херцеговине у овој области донесени Зaкoн o

тeхничким зaхтjeвимa зa прoизвoдe и oцjeњивaње усклaђeнoсти („Службeни глaсник БиХ“, брoj
45/04), Упутство о начину израде и поступку доношења техничких прописа („Службeни глaсник
БиХ“, број 35/06), Програм преузимања техничких прописа („Службeни глaсник БиХ“, број 35/06) и
Одлука о плану активности за реализацију програма преузимања техничких прописа („Службeни
глaсник БиХ“, број 89/06). Поред наведених регулаторни оквир на нивоу БиХ у овој области чине и:
Закон о стандардизацији БиХ („Службeни глaсник БиХ“, број 19/01), Закон о метрологији БиХ
(„Службeни глaсник БиХ“, број 19/01), Закон о мјерним јединицама („Службeни глaсник БиХ“,, број
19/01), Закон о акредитацији БиХ („Службeни глaсник БиХ“,,број 19/01), Закон о оснивању
Института за акредитовање БиХ („Службeни глaсник БиХ“,, број 10/02), Закон о оснивању
Института за стандардизацију БиХ („Службeни глaсник БиХ“, број 44/04) и Закон о оснивању
Института за метрологију БиХ („Службeни глaсник БиХ“, број 43/04).
Даље, чланом 75. Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и европских
заједница и њихових држава чланица, обавезани су органи управе у БиХ да предузму неопходне
мјере како би се постепено постигла усаглашеност са техничким прописима Заједнице и
европским поступцима стандардизације, метрологије, акредитације и оцјењивања усклађености.
С тим у вези, у Републици Српској формирано је 2010. године, Координационо тијело за
инфраструктуру квалитета производа и услуга. Задатак овога радног тијела Владе Републике
Српске је координација активности надлежних републичких органа управе у циљу изградње
модерне, међународно признате и ефикасне инфраструктуре квалитета у Републици Српској и

22
 БиХ, доношења савремених закона и техничких прописа, као и унапређење ефикасније
комуникације и сарадње са осталим институцијама инфраструктуре квалитета у Федерацији БиХ и
на нивоу заједничких органа власти, постојећим сертификационим и контролним тијелима,
лабораторијама, удружењима, привредним коморама и сл. У раду Координационог тијела поред
осталих институција надлежних за инфраструктуру квалитета учествује и Министарство
индустрије, енергетике и рударства.
Влада Републике Српске је на својој 103. сједници, у фебруару 2013. године, на приједлог
Координационог тијела усвојила „Акциони план за преузимање директива Новог приступа у
правни систем Републике Српске од 2013.-2015. год.“. На основу овог Акционог плана у Републици
Српској је на приједлог Министарства, 2013. године, донесен Закон о техничким прописима
Републике Српске (“Службени гласник РС“, број 98/13) којим се уређује начин прописивања
техничких захтјева за производе који се стављају на тржиште Републике Српске и доношење
техничких прописа, поступак оцјењивања усаглашености производа са прописаним техничким
захтјевима, обавеза произвођача и других привредних субјеката који стављају производе у промет
или употребу, именовање тијела за оцјењивање усаглашености и сл. Закон поред осталог има за
циљ стварање високог нивоа заштите живота, здравља и безбједности људи, животиња и биљака,
заштите животне средине, потрошача и других корисника производа, као и усклађивање
техничких прописа Републике Српске. Такође, на основу Акционог плана и Закона о техничким
прописима РС, Министарство је у 2013. години донијело Уредбу о спровођењу оцјењивања
усаглашености и начину именовања тијела за оцјењивање усаглашености (“Службени гласник РС“,
број 117/13) и четири правилника у 2014. години, из своје ресорне надлежности којима се врши
транспоновање директива новог приступа, и то: Правилник о електромагнетној компатибилности
(„Службени гласник РС“, број 102/14; Правилник о безбједности машина („Службени гласник РС“,
број 103/14), Правилник о електричној опреми намијењеној за употребу у оквиру граница напона
(„Службени гласник РС“, број 107/14; Правилник о личној заштитној опреми („Службени гласник
РС“, број 107/14).

8. Министарсво финансија

Улога Институције у систему заштите потрошача

I Банкарски сектор

Омбудсман за банкарски систем Републике Српске обавља активности заштите корисника

финансијских услуга у складу са Законом о Агенцији за банкарство Републике Српске (“Службени
гласник Републике Српске“, број 59/13).
Највећи број приговора корисника финансијских услуга, у току 2013. и 2014. године, односио
се на кредитне послове, а најчешћи предмет приговора био је начин уговарања и промјене
уговорене каматне стопе на кредите у отплати.
У раду Омбудсмана на разматрању приговора и обавјештења корисника константно се
унапређује и проширује сарадња са даваоцима финансијских услуга, препоручује рјешавање
спорних односа на најбржи и најефикаснији начин, а оцјена је да организације банкарског система
предузимају активности ради унапређења транспарентности и побољшања квалитета односа
између корисника и давалаца финансијских услуга.

23
 Ради остваривања циљева заштите корисника врло је битнo позитивно рјешавање
оправданих приговора корисника у фази претходног поступка, без потребе спровођења
формалног поступка посредовања, а што је један од основних циљева у раду Омбудсмана.
Надаље, у циљу унапређења рада и дјеловања, Омбудсман је активно сарађивао са другим
релевантним домаћим и међународним организацијама (Међународна финансијска корпорација
(IFC), Удружење економиста РС „SWOT“ и Удружење за заштиту потрошача „ДОН“).
По позиву за учлањење и придруживање ИНФО Мрежи, у оквиру активности Свјетске банке
везане за заштиту корисника финансијских услуга, 11. децембра 2012. године Омбудсман за
банкарски систем постао је члан International Network of Financial Services Ombudsman Schemes
(INFO Network), која окупља омбудсмане у области финансијских услуга из 40 земаља, и друга
тијела и структуре, а основана је са циљем унапређења свих видова експертизе и механизама
вансудског рјешавања спорова између корисника и давалаца финансијских услуга, размјеном
техничких информација и искустава у различитим областима рада и управљања њених чланова.

II Сектор осигурања

Заштита потрошача услуга осигурања обављала се кроз различите активности стручних

служби Агенције за осигурање РС, као и активности Канцеларије Омбудсмана у осигурању, а које
се предузимају ради рјешавања спора између друштва за осигурање и корисника услуга
осигурања вансудским путем (доношење појединачних или општих препорука, организовање
састанака, посредовање, и др). Највећи број запримљених приговора, као и притужби односио се
на осигурање од одговорности за моторна возила, а подносиоци су били трећа оштећена лица, а у
појединим случајевима и осигураници.
У циљу боље заштите потрошача услуга осигурања, Агенција за осигурање РС је у 2013.
години донијела Правилник о заштити потрошача услуга осигурања и омбудсману у осигурању
(“Службени гласник Републике Српске“, број 65/13). Овим Правилником регулисана је
организација и поступак заштите потрошача услуга осигурања, односно поступање Агенције за
осигурање РС након пријема приговора, притужби, жалби и других поднесака потрошача,
именовање, дјелокуруг рада и др. питања у вези Омбудсмана, као и обавезе давалаца услуга
осигурања у односу на приговоре/притужбе/жалбе у вези са рјешавањем захтјева из уговора о
осигурању.
Надаље, у току 2013. године, Канцеларија Омбудсмана и стручне службе Агенције за
осигурање РС, припремиле су и објавиле два информатора (“Шта треба знати о осигурању“ и
“Животно осигурање“), а како би грађани што боље били информисани и упознати са услугама
осигурања.
Омбудсман у осигурању је у децембру 2013. године примљен у чланство International
Network of Financial Services Ombudsman Schemes (INFO Network).
Такође, у периоду 2013. и 2014. године, јавност и осигураници су путем медија, као и
организовања предавања могли бити упознати са могућностима ефикасније заштите и
остваривања права насталих из уговора о осигурању.
Напомињемо да је новим Статутом (“Службени гласник Републике Српске“, број 2/15)
Агенције за осигурање РС детаљније уређен Омбудсман у осигурању, а који дјелује ради
алтернативног, вансудског, брзог, правичног и са минимумом формалности, рјешавања спорова
између потрошача и даваоца услуга осигурања (друштва за осигурање и посредници у осигурању).
Влада Републике Српске дала је сагласност на Статут Агенције за осигурање РС Одлуком број:

24
04/1-012-2-2719/14 од 11. децембра 2014. године (“Службени гласник Републике Српске“, број
115/14).

III Комитет за координацију надзора финансијског сектора Републике Српске

Поред наведеног, у циљу финансијске едукације младих/студената у Републици Српској, као и

промовисања финансијског тржишта и надзорних органа, Комитета за координацију надзора
финансијског сектора Републике Српске (у даљем тексту: Комитет) је у сарадњи са
високошколским установама у 2013. и 2014. години спроводио сљедеће активности:
- заједничка предавања, односно презентације из области финансија и надзора у
финансијском сектору студентима високошколских установа,
- објављивање заједничког конкурса за награђивања најбољих дипломских или стручних
радова студената из области финансија и
- организовање тзв. „дана отворених врата“ за посјету студената надзорним органима и
другим институцијама финансијског тржишта.

9. Министарство саобраћаја и веза

Оцјена остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину

Министарство саобраћаја и веза реализовало је све обавезе из Програма за заштиту

потрошача 2013-2014. година. Министарство је у сарадњи са Савезом општина и градова
Републике Српске и Републичке управе за инспекцијске послове, у 2014. години организовало
састанке на које су били позвани представници свих јединица локалне самоуправе на тему
спречавања нелегалног превоза. Урађена је промотивна медијска кампања „Стоп нелегалном
превозу“, у оквиру које је на Радио-телевизији Републике Српске емитован видео спот „Карта је
закон“, а на локалним радио станицама радијски џингл, те је организовано више ТВ емисија које
су биле посвећене овој теми, с циљем информисања грађана о значају коришћења јавног превоза
и куповине карте.
Министарство саобраћаја и веза у 2013. години организовало је кампању „Вози технички исправно
возило“, којом се утицало на свијест грађана о значају техничке исправности возила, са аспекта
безбједности у саобраћају.

Улога Институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања

Чланом 46. Закона о заштити потрошача у Републици Српској побројане су услуге од

општег економског интереса из области саобраћаја и веза, и то: услуге телекомуникација,
поштанске услуге, услуге јавног превоза путника у градском, приградском и међуградском
саобраћају, услуге аутобуских станица, услуге превоза путника у жељезничком саобраћају.
У Републици Српској на снази је Закон о телекомуникацијама ("Службени гласник РС" број
19/96). Надзор над провођењем овог закона и прописа донесених на основу овог закона, врши
Министарство саобраћаја и веза и Републичка управа за инспекцијске послове.

25
 Законом о комуникацијама БиХ ("Службени гласник БиХ" број 31/03), остварени су важни
циљеви новог регулаторног оквира Еуропске уније, као што је доношење технолошки неутралне
регулативе те потпуно одвајање регулације програмских и других садржаја од регулације
телекомуникацијске инфраструктуре и преноса информација, а такође су уграђени одговарајући
механизми који осигуравају поједностављење приступа телекомуникацијском тржишту, јачају
конкуренцију, стварају подлогу за конвергенцију телекомуникацијских услуга с услугама
информацијског друштва, дјелотворније штите кориснике услуга, потрошаче, те осигуравају
примјерену заштиту личних података и приватности корисника услуга. Тим законом је успостављена
независна институција - Регулаторна агенција за комуникације (РАК), која предвиђа успостављање и
функционисање заједничких и међународних комуникационих средстава.
Чланом 4. истог закона успостављени су регулаторни принципи телекомуникација којима су
заштићени интереси свих корисника телекомуникационих услуга у смислу доступности тих услуга,
њиховог квалитета и цијена. Основни задатак у подручју пружања јавних услуга је потпуно
усклађивање прописа надлежних из ових подручја с чланом 36. Закона о заштити потрошача у БиХ,
који се односи на начин обрачуна и наплату обављених телекомуникационих услуга.
Поштанске услуге у Републици Српској регулисане су Законом о поштанским услугама
Републике Српске ("Службени гласник РС" број 30/10). Овај закон је усклађен са актима Свјетског
поштанског савеза и са директивама ЕУ и Савјета Европе, чиме је успоставњено јединствено
тржиште, укинут је монопол јавном поштанском оператеру и извршена либерализација поштанских
услуга. Надзор над провођењем овог закона и прописа донесених на основу овог закона, врши
Министарство саобраћаја и веза, док инспекцијски надзор врши Републичка управа за инспекцијске
послове.
У БиХ дјелује Агенција за поштански саобраћај БиХ, регулаторно тијело правно-статусно
одвојено од оператера поштанског саобраћаја.
У Републици Српској на снази је Закон о превозу у друмском саобраћају Републике Српске
(„Службени гласник републике Српске“,број 111/08, 50/10 и 12/13). Уважавајући потребу
рационалније организације превоза у друмском саобраћају, те уједначавању услова за вршење
превоза у друмском саобраћају, нарочито у погледу приступа дјелатности, те усаглашавању са
европским смјерницама и уредбама, које уређују област превоза у друмском саобраћају овај
закон омогућује ефикаснију примјену, чија рјешења ће омогућити органима управе ефикасније
управљање у области превоза у друмском саобраћају.
Закон је посебну пажњу посветио корисницима услуга превоза, и то: доступност јавног
превоза у друмском саобраћају свим корисницима под једнаким условима, вршење превоза у
друмском саобраћају на начин кoјим се обезбјеђује максимална безбиједност путника и
редовност превоза, транспарентност услова, поступка и резултата усклађивања и регистрације
редова вожње, те јасно разграничење надлежности органа који проводе поступак и рјешавају по
захтјевима превозника, несметано одвијање дјелатности превоза у друмском превозу,
обезбјеђење једнаких услова за вршење превоза у друмском саобраћају за све превознике.

10. Министарство просвјете и културе

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину.

26
 Министарство просвјете и културе није било носилац активности у Програму за заштиту
потрошача у Републици Српској за 2013-2014. годину.

Улога Институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања.

Надлежност Министарства просвјете и културе прописана је чланом 19. Закона о

републичкој управи Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09,
74/10, 86/10, 24/12 и 121/12).
У оквиру своје надлежности доноси бројне законске и подзаконске прописе којима се
регулише област предшколског, основног, средњег и високог образовања, те област културе.
Имајући у виду надлежност Министарства просвјете и културе, није предвиђено
доношење правних прописа који би се директно односили на заштиту потрошача.

11. Министарство породице, омладине и спорта

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину.

У периоду 2013.-2014. године Министарство породице, омладине и спорта је путем својих

редовних активности остварило одређене циљеве који су дефинисани у Програму за заштиту
потрошача у Републици Српској за 2013.-2014. годину.
Суфинасирањем пројеката и програма за субвенцију каматне стопе за стамбено
кредитирање младих и младих брачних парова, пројеката за унапређење и развој омладинског
организовања, пројеката за изградњу, реконструкцију и санацију спортских објеката и пројектима,
као и пројеката непрофитних удружења и организација за афирмацију породице.
Када је ријеч о иницирању активности у спровођењу одредби Закона о заштити
потрошача, Министарство породице, омладине и спорта ће у оквирима својих надлежности
наставити дјеловање на реализацији истих.

Улога институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања.

Министарсво породице, омладине и спорта, осим у дијелу суфинансирања

пројеката/програма удружења грађана и спортских организација нема директну односно
непосредну улогу у систему заштите потрошача.

12. Републичка управа за инспекцијске послове

Оцјена остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013-2014. годину

1. Јачање дисциплине у примјени прописа из области заштите потрошача

27
 Инспекција за храну је у у 2013. години у унутрашњем надзору извршила укупно 935
контрола од којих је 394 или 42% од укупног броја контрола, било са неправилностима. На основу
Годишњег плана контрола извршено је 883 редовних контрола, док су на основу захтјева
потрошача и других органа и организација извршене 52 ванредне контроле. Субјектима контроле
изречено је 338 управних мјера од чега се 93% односило на отклањање различитих недостатака, а
7% на забране промета, уништавање хране и забране обављања дјелатности. Издато је 130
прекршајних налога на износ од 138.590 КМ, те поднесено 14 захтјева за покретање прекршајног
поступка. Разлог високог процента контрола са неправилностима лежи у чињеници да је у области
хране објављен велики број прописа које субјекти из различитих разлога нису испоштовали и да
субјекти у општинама без локалног инспектора занемарују прописане обавезе. Најчешћи разлози
забране промета и уништавања хране су стављање у промет хране којој је истекао декларисани
рок употребе или ненавођење рока употребе, непостојање декларације на једном од језика у
службеној употреби (декларација на страном језику) и промјена сензорних својстава хране.
Такође је утврђивано нередовно испитивање сировина и готових производа, те необављање
редовних санитарних прегледа лица која рукују са храном и лоши хигијенско-санитарних услови у
објектима који се баве производњом и прометом хране. Инспекција за храну на
општинском/градском нивоу извршила је 6.396 контрола од којих је 1.994, односно 31% било са
неправилностима. Највећи број неправилности односио се на обављање санитарних прегледа
запослених, додатну едукацију о хигијени хране, испитивање хране путем овлашћених
лабораторија и отклањање санитарно-хигијенских недостатака.
Током 2014. године у унутрашњем надзору извршено је укупно 1128 контрола, од којих је
452 било неуредно, што чини 40% од укупног броја контрола. Разлог овако високог процента
неуредности лежи у чињеници да се у области хране објављује велики број прописа које субјекти
из различитих разлога нису испоштовали и да субјекти у општинама без локалног инспектора
занемарују прописане обавезе.
Тржишна инспекција је у посматраном извјешајном периоду у унутрашњем надзору
извршила укупно 6.379 контрола од којих је 1.667 или 26% од укупног броја контрола, било са
неправилностима. На основу Годишњег плана контрола извршено је 5.847 редовних контрола, док
су на основу захтјева потрошача и других органа и организација извршене 532 ванредне контроле.
Инспектори су предузели 1.016 управних мјера, од чега је 660 отклањања неправилности, 37
одузимања робе намијењене промету и пружању услуга без документације о поријеклу и 319
забранa обављања дјелатности, забрана промета робе која није била декларисана у складу са
прописима, није посједовала гарантне листове, техничка упутства, због истеклог рока трајања и
забрану употребе мјерила, јер иста нису верификована од стране надлежне институције. Изречене
су и 1.422 прекршајне мјере од чега 1.411 прекршајних налога на износ од 865.392 КМ и
поднијето је 11 прекршајних пријава надлежним судовима. У поменутом периоду Републичка
тржишна инспекција је ван промета до отклањања недостатака на роби (непотпуне декларације,
недостатак гарантних листова и техничких упутстава), ставили робу у вриједности од 407.058 KM,
док је због непосједовања доказа о поријеклу одузета роба у вриједности од 25.065 КМ . Тржишна
инспекција је свакодневно у редовним контролама вршила надзор над примјеном закона и
контролисала да ли се привредни субјекти придржавају одердби прописа, као што су: издавање
рачуна, обавеза истицање продајних цијена, декларисање производа, посједовање гаранције и
техничког упутства, оглашавање производа и услуга и друго. Инспектори су у овим контролама
дјеловали превентивно и предузимали мјере у циљу отклањања недостатака, те на тај начин
спрјечавали да дође до повреде права потрошача. Инспекција поступа по свим конкретним
пријавама које потрошачи упућују у вези са остваривањем појединачних права, које се најчешће
односе на неприхватање рекламација за разне врсте производа и услуга (технички производи,

28
одјећа, обућа и друго). У посматраном извјештајном периоду потрошачи су поднијели 56 пријава
које су се односиле на рекламације. По свакој конкретној притужби инспекција је вршила
контролу. У свим случајевима гдје се утврдило да је захтјев потрошача оправдан, односно да је
трговац неоправдано одбио захтјев потрошача, инспектори су донијели рјешења којима су
субјектима контроле наложили да поступе у складу са одредбама закона и да омогуће потрошачу
остваривање његовог права. Тржишна инспекција на општинском/градском нивоу извршила је
12.097 контрола од којих је 2.531, односно 21% било са неправилностима. Ван промета до
отклањања недостатака на роби (непотпуне декларације, недостатак гарантних листова и
техничких упутстава), општинска/градска тржишна инспекција ставили је робу у вриједности од
133.279 KM, док је због непосједовања доказа о поријеклу одузета роба у вриједности од 89.697
КМ.
Током 2014. године Тржишна инспекција је вршила надзор над тржиштем у погледу
придржавања прописа који се односе на: трговину, угоститељство, туризам, услуге, заштиту
потрошача, цијене, мјерне јединице и мјерила, интелектуалну својину, квалитет и безбједност
непрехрамбених производа и друге области дефинисане посебним прописима. У 2014. години у
тржишној инспекцији радила су 52 инспектора. У спољнотрговинском надзору контролу су
вршилиa 4 инспектора и инспектори за храну са овлаштењем. На локалном нивоу послове
градских/општинских тржишних инспектора обављао је 72 инспектор у 48 градова/општина.
Приоритети тржишне инспекције били су: сузбијање нелегалног рада, повећање нивоа заштите
потрошача, промет безбједних производа и већи ниво заштита права носиоца права
интелектуалне својине Током 2014. године Тржишна инспекција Републике Српске је вакодневно у
редовним контролама вршила надзор над примјеном прописа који реглишу заштиту потрошача и
контролисала да ли се привредни субјекти придржавају одредби прописа. Инспектори у овим
контролама дјелују проактивно и предузимају мјере у циљу отклањања недостатака. У
посматраном периоду по различитим пријавама потрошача извршене су 642 ванредне
инспекцијске контроле, гдје су у 211 случајева утврђене неправилности и предузете управне и
прекршајне мјере. Републичка тржишна инспекција је у 2014. години по конкретним
рекламацијама потрошача којима су тражили заштиту индивидуалних потрошачких права
извршила 68 контрола, а најчешће је ријеч о неприхватању рекламација за техничке производе,
одјећу, обућу, комуналне услуге и слично. У 49 случајева утврђено је да су рекламације биле
оправдане. У току вршења инспекцијске контроле 38 рекламација је уважено и ријешено на лицу
мјеста, док су у 11 контрола инспектори издали осам рјешења о отклањању неправилности, шест
прекршајних налога и поднијели једну прекршајну пријаву. У преосталих 19 контрола утврђено је
да рекламације потрошача нису биле оправдане. Доприносом у едукацији потрошача од стране
Министарства трговине и туризма, удружења потрошача, медија и радом инспекције постигнут је
већи степен едукације потрошача који се види кроз све софицистираније представке. Битно је
истаћи да је потребно и даље едуковати потрошаче како би знали како да заштите своја права, али
и како би се упознали са обавезама које они морају поштовати. Законом о заштити потрошача
дефинисана су бројна питања која им омогућавају да остваре своја права, али је често
непознавање закона основни разлог зашто потрошачи остају ускраћени за своје право. Едукован
потрошач је најбоље заштићен потрошач. Републичка тржишна инспекција већ неколико година
уназад учествује у пројектима проактивног надзора над тржиштем, а у смислу примјене Закона о
општој сигурности производа и Наредби које посебно прописују услове безбједности за
појединачне врсте производа. Циљ ових контрола је утврдити да ли се неусклађени
непрехрамбени потрошачки производи налазе на тржишту Републике Српске, а сам пројекат се
реализују на територији цијеле Босне и Херцеговине.
Пољопривредна инспекција је у областима надзора које имају директну везу са заштитом
потрошача извршила 598 контрола, од којих су 93 или 16 % од укупног броја контрола, биле са

29
неправилностима. Ријеч је о сљедећим областима: производња и промет сјемена и садног
материјала, производња и промет средстава за заштиту биља, производња и промет дувана, вина
и ракије, производња, промет и употреба ђубрива и производња и промет рибе. На основу
Годишњег плана контрола у посматраним областима извршено је 585 редовних контрола, док је
на основу захтјева грађана и других органа и организација извршено 13 ванредних контрола.
Субјектима контроле изречено је 77 управних мјера и издата су 32 прекршајних налога на износ од
97.000 КМ. По налогу инспекције из промета је искључено 4.005,10 килограма сјемена, 2.040
комада садног материјала и 521,80 килограма средстава за заштиту биља. У 2013. години
општинска пољопривредна инспекција је извршила 4.547 контрола, од чега је 1.038 или 23 % било
са неправилностима. Општинска пољопривредна инспекција је у посматраном периоду забранила
промет 35.613,37 колограма сјемена, забрањен је промет 2.344 комада садног материјала,
забрањен је промет 391,26 килограма фитофармацеутских средстава, забрањен промет 56,5
литара ракије у ринфузи, одузето и уништено 92,3 литара ракије и забрањен промет 5.800
килограма ђубрива.
У унутрашњем инспекцијском надзору пољопривредне инспекције током 2014. године,
републички пољопривредни инспектори су у току 2014. године извршили 1.327 контрола, што је за
13% више него у 2013. години када је извршено 1.175 контролa. Извршен је већи број контрола од
планираног за 10,6%. Од укупног броја извршених контрола, 356 контрола је било неуредно тј.
26,8% извршених контрола, док је у току 2013. године било 273 неуредне контроле тј. 23,2%.
Повећање броја неуредних контрола је резултат усмјеравања и повећавања инспекцијског
надзора на оне области у којима постоји већа потреба за инспекцијским надзором. Предузетe су
укупно 344 управне мјере, од чега је корективних 267 и репресивних 77. Издато је укупно 35
прекршајних налога у укупној вриједности од 92.020 КМ. Нaјвећи број неуредних контрола је био у
сљедећим областима: контрола сузбијања амброзије, промјене намјене пољопривредног
земљишта, производња и промет рибе, промет минералног ђубрива, производња садног
материјала, промет дувана итд.
Ветеринарска инспекција је у областима надзора које имају директну везу са заштитом
потрошача извршила 538 контрола, од којих је 161 или 30% од укупног броја контрола, било са
неправилностима. Ријеч је о сљедећим областима: производња и промет сировина и хране
животињског поријекла, производња и промет хране за животиње и производња и промет
ветеринарских лијекова. На основу Годишњег плана контрола у посматраним областима извршене
су 524 редовне контроле, док је на основу захтјева грађана и других органа и организација
извршено 14 ванредних контрола. Субјектима контроле изречене су 154 управне мјере и издато је
17 прекршајних налога на износ од 68.065 КМ. Посебна пажња у контролама усмјерена је на
примарну производњу на фармама, откупним мјестима, дистрибутивним центрима, као и
производњу и промет сировина и хране животињског поријекла у клаоницама, месницама,
тржницама, складиштима увозника и сл. Налагане су мјере отклањања недостатака и
успостављања система самоконтроле субјеката и праћења сљедивости хране, контрола
декларација са посебним акцентом на означавање свјежег меса, у складу са законским
одредбама. Контролисано је узорковање од стране произвођача у складу са прописаним
критеријумима, као и поступци повлачења са тржишта производа који нису задовољавали
прописане здравствене услове. По налогу републичке инспекције у посматраном периоду у
малопродаји наложено је уништавање 255 кг намирница животињског поријекла које нису имале
печат ветеринарске инспекције као доказа извршеног ветеринарског прегледа меса намијењеног
јавној потрошњи. Такође, у прошлој години републичка инспекција је забранила промет око
108.000 кг намирница животињског поријекла и наложила враћање произвођачу у ФБиХ, који је
производе складиштио код субјекта на територији Републике Српске, јер је лабораторијским
анализама доказано да исте нису биле здравствено исправне и безбједне за људску употребу.

30
Након откривања присуства афлатоксина у недозвољеним вриједностима у млијеку које је
увезено из Хрватске, у фебруару мјесецу започело се са појачаном контролом млијека које се
налази на тржишту Републике Српске, као и контролом сировог млијека на нашим фармама,
односно откупним мјестима. Имајући у виду да је проблем афлатоксина убрзо препознат у цијелој
регији и даље, истом се приступило систематски како би се могући ризици по здравље људи свели
на најмању могућу мјеру. Наложене су мјере мљекарама које су у систему откупа и прераде
млијека, да приликом властите контроле здравствене исправности сировине, контролишу и на
присуство афлатоксина М1. Такође су налагане провјере хране за животиње на присуство
афлатоксина Б1. Контроле су се базирале на провођењу службеног узорковања код свих
позитивних налаза у поступку самоконтроле од стране мљекара, а у складу са налазима службеног
узорковања предузимане су се превентивне и корективне мјере, а све у циљу спречавања
стављања у прераду контаминираног млијека. Инспекција је вршила контроле промета лијекова
на велико и мало, а утврђене неправилности су се односиле на прометовање ветеринарских
лијекова који се издају на рецепт. Акценат је стављен на сљедивост лијека од увозника до крајњег
корисника тј. издавања и употребе лијека од стране пацијента-животиње. Основни циљ контрола
у овој области је спречавање промета и употребе ветеринарских лијекова од стране неовлаштених
лица, те вођење евиденција о употреби лијека на фармама, а што би дало резултат у смислу
спречавања присуства резидуа ветеринарских лијекова у храни, као и употреба нелегалних
односно нерегистрованих лијекова на тржишту Републике Српске односно Босне и Херцеговине.
Ветеринарска инспекција организована на општинском/градском нивоу извршила је 9.560
контрола у којима је предузимала мјере уништавања сировина и производа животињског
поријекла који нису испуњавали прописане услове здравствене исправности, па је у производним
погонима уништено 60.500 литара сировог млијека и производа од млијека код којег је у
самоконтроли субјеката откривено присуство недозвољених резидуа и исто је нешкодљиво
уништавано по налогу инспекције.Такође је уништено и 37.553 килограма других производа
животињског поријекла.
У току 2014. године републичка ветеринарска инспекција извршила је 1098 контроле, што
представља остварење плана у износу од 111%. На повећање броја извршених контрола у односу
на планиране, утицало су ванредне ситуације које су захтијевале појачан надзор у појединим
областима надзора, посебно за вријеме и након поплава. Највећи приоритет у раду ветеринарске
инспекције у извјештајном периоду имале су области: производња и промет сировина и хране
животињског поријекла (53%), заразне болести и зоонозе (21%), ветеринарска дјелатност (13%), те
област узгоја и држања животиња (3%). Приоритети су одређивани у складу са епизоотиолошком
ситуацијом на терену, ванредним и другим околностима које су захтијевале интервенције
инспекције, као и провођење наредби и захтјева за контролу од стране надлежног Министарства и
других надлежних органа. Проценат неуредности код извршених контрола износио је 22%, и
ускладу са истим предузето је 229 управних мјера, од којих је 221 у сврху отклањања
неправилности, 4 забрана и 4 уништавања хране животињског поријекла. За учињене прекршаје
изречено је 30 прекршајних мјера путем прекршајних налога у укупном износу од 59.810 КМ.
Водна инспекција у области примјене Закона о заштити потрошача током 2013. године
укључена је у смислу заштите потрошача у подручју услуга од општег интереса, као што су:
потреба за довољним количинама здравствено-исправне воде и потреба за здравом животном
средином. Дистрибутери услуга у области вода, јавна комунална предузећа, или друга предузећа
која испуштају воду или сакупљају отпадну воду морају ове услуге ускладити са основним
потребама потрошача. У 2013. години републичка водна инспекција је извршила 832 контроле од
којих је 288 или 34.6% од укупног броја контрола, било са неправилностима. На основу Годишњег
плана контрола у посматраним областима извршене су 704 редовне контроле, док је на основу
захтјева грађана и других органа и организација извршено 128 ванредних контрола. Субјектима

31
контроле изречене су 244 управне мјере, издато је 46 прекршајних налога и пет изречених
принудних извршења путем новчане казне у укупној вриједности од 163.200 КМ. Тренутно стање
није задовољавајуће, јер је веома лоша и недовољна снабдијеваност здравствено-исправном
водом нарочито у неурбаним насељима. Инспектори нису у могућности предузимати
инспекцијске мјере због нерјешеног имовинско-правног статуса водоводног система у неурбаним
насељима. Овим се нарушавају основни критерујими-принципи универзалности услуге и
једнакости приступа и третмана свих потрошача. Недостатак материјалних средстава које не могу
издвојити саме локалне заједнице, за ову намјену, представља кључни проблем. И поред
донесеног Закључка Владе Републике Српске, број: 04/1-012-2483/08, којим се обавезују локалне
заједнице да ријеше проблем водоснабдијебања руралног становништва, није се много урадило
на овим проблемима потрошача. Такође, није боља ситуација ни кад је у питању пречишћавање и
одводња отпадних вода. У Републици Српској постоје само два уређаја за пречишћавање урбаних
отпадних вода, која су у функцији. Са становишта заштите животне средине, битно је напоменути
поред наведених проблема, да се не поштује еколошки прихватљив проток, да се у појединим
случајевима не врше мјерења захваћених количина вода (немају уграђене водомјере или су исти
неисправни). Ови проблеми су нарочито изражени приликом контрола објеката: водовода,
рибњака и проточних хидроелектрана. Општински/градски водни инспектори су у 2013. години
извршили 995 контрола, од чега је било 337 или 33.9% било са неправилностима.
Инспекцијским надзором у 2014. години, извршено je 848 котролa, од чега 656 редовних
(77.35%) и 192 ванреднe контролe (22.64 %). Од извршених 848 контролa, неуредних контрола је
327 (38.56%), изреченo je 286 управних мјерa (87.46% у односу на број неуредних контрола),
изреченa је 62 прекршајнa мјера (61 мјере изречене издавањем прекршајних налога и једна
пријава) и 10 изречених принудних извршења рјешења путем новчане казне. Укупна вриједност
прекршајних налога износи 228.290 КМ, а вриједност новчаних казни изречених путем принудног
извршења је 10.600 КМ.
Техничка инспекција је током 2013. године у областима надзора које имају директну везу
са заштитом потрошача извршила 1.794 контроле, од којих је 251 или 14% од укупног броја
контрола, било са неправилностима. Ријеч је о сљедећим областима: електроенергетика,
термоенергетика и нафта и гас. На основу Годишњег плана контрола у посматраним областима
извршено је 1.614 редовних контрола, док је на основу захтјева грађана и других органа и
организација извршено 135 ванредних контрола. Субјектима контроле изречене су 209 управних
мјера, издата су 22 прекршајна налога на износ од 59.700 КМ и поднесене 72 прекршајне пријаве.
У области електроенергетике утврђене неправилности односиле су се на мање недостатке везано
за техничку исправност електро-енергетских објеката тј. редовност њиховог одржавања, вршења
периодичних мјерења и испитивања, примјену техничких норматива и заштите
електроенергетских објеката. На трафо станицама и далеководима који су у функцији преноса
електричне енергије није било већих хаваријских стања и застоја у преносу енергије. Техничка
исправност дистрибутивних ТС, ВН и НН водова још увијек није на задовољавајућем нивоу,
посебно у удаљеним сеоским подручјима и ако су од стране дистрибутивних предузећа уложени
велики напори за њихову санацију. У области термоенергетике - опрема под притиском,
прегледано је 13.043 боце за пропан-бутан гас, гдје су код 150 боца утврђене неправилности због
чега су упућене на репарацију, док су четири боце уништене јер при прегледу и испитивању нису
задовољили техничке захтјеве. У области нафте и гаса у контроли квалитета течних нафтних горива
извршене су 2.703 анализе, гдје је анализама утврђено да 40 узорака ние било усаглашено са БАС
стандардима.
У унутрашњем инспекцијском надзору техничке инспекције, у 2014. години извршено је
1811 инспекцијских контрола од чега је 338 или 18,66% неуредних, у оквиру којих су инспектори
предузели 308 управних мјера, од чега 302 или 98,05% се односило на превентивне мјере

32
(отклањање неправилности) и 6 или 1,95% на репресивне мјере (забрана рада). Укупно је
изречено 71 прекршајна мјера, од чега 41 прекршајни налог и поднесено 30 захтјева за покретање
прекршајног поступка.
Саобраћајна инспекција је у 2013. години извршила укупно 1.269 контрола од којих је 448
или 35% од укупног броја контрола, било са неправилностима. На основу Годишњег плана
контрола извршено је 1.076 редовних контрола, док су на основу захтјева потрошача и других
органа и организација извршене 193 ванредне контроле. Субјектима контроле изречено је 306
управних мјера, издато је 369 прекршајних налога на износ од 187.030 КМ, те поднесено 13
захтјева за покретање прекршајног поступка. У области друмског саобраћаја у мањој мјери
констатоване су неправилности што се тиче квалитета рада станица техничких прегледа, а у
смислу фиктивних техничких прегледа возила и фалсификовања измјеритеља извршеног
прегледа. У прошлој години инспектори изрекли 45 мјера привремених забрана рада станицама
техничких прегледа на период од 15 до 45 дана, док су у два случаја изрекли мјере забране до
отклањањања уочених недостатака на опреми и уређајима станице техничког прегледа.
Потешкоће представља чињеница да још увијек није инплеметиран бар код на возила, као и то да
Инспекторату још увијек није омогућен приступ Информационом систему за праћење рада
станица техничких прегледа возила, што отежава рад на правовремној идентификацији ризика и
планирању инспекцијских активности. Посљедице по животе лица у жељезничком саобраћају су у
тренду смањења. Углавном страдају учесници у саобраћају који се налазе у друмским превозним
средствима, код незгода у локацијама укрштања пута и пруге у нивоу или грађани који се
неовлаштено крећу пругом. У области водног саобраћаја присутан је тренд високог нивоа
безбједности водне пловидбе и у прошлој години нису евидентирана инцидентна стања. Јединице
локалне самоуправе врше регистрацију пловних објеката, а техничке прегледе и баждарење
пловних објеката врше овлаштене организације. Неуредан такси превоз који се врши између двије
јединице локалне самоуправе је тешко, готово немогуће доказивати, посебно након донешених
законских измјена, које су такси превознику омогућиле несметан саобраћај између двије локалне
заједнице. Активности инспекције у надзору међународног друмског превоза заустављене су пред
надлежним судовима, који су у више случајева (у управном и прекршајном поступку) утврдили да
ентитетске инспекције нису надлежне у вршењу надзора над примјеном одредаба Закона о
међународном и међуентитетском друмском превозу. Општинска/градска саобраћајна инспекција
је у 2013. години извршила 5.827 контрола, од чега је било 2.187 или 37% било са
неправилностима.
Урбанистичко-грађевинска и еколошка инспекција је у 2013. години извршила укупно
1.003 контроле од којих је 301 или 30% од укупног броја контрола, било са неправилностима. На
основу Годишњег плана контрола извршена је 871 редовна контрола, док су на основу захтјева
потрошача и других органа и организација извршене 132 ванредне контроле. Субјектима контроле
изречено је 266 управних мјера и издато 65 прекршајних налога на износ од 147.529 КМ.
Анализом стања у области производње грађевинског материјала видљиво је да се стање у области
производње стратешких материјала (бетона и асфалта), а на основу дјеловања републичке
урбанистичко-грађевинске инспекције у ранијим периодима, а и у овом извјештајном периоду
знатно побољшало. Контролом погона који се баве производњом бетона и асфалта, на основу
утврђених неправилности наређене су мјере отклањања неправилности, а изречена је само једна
забрана производње бетона. Тежиште рада у области екологије било је на контроли објеката и
постројења која морају посједовати еколошку дозволу, новоизграђених објеката који не могу бити
пуштени у рад без претходно прибављене еколошке дозволе, односно контролу загађивача
животне средине, као и субјеката који се баве управљањем отпадом и њихових дозвола за
управљање отпадом. Анализом стања у овој области утврђено је да је већина субјеката прибавила
еколошке дозволе у претходном периоду, али да не проводе у потпуности све мјере прописане

33
еколошким дозволама. Већих еколошких инцидената у извјештајном периоду није било.
Градска/општинска урбанистичко-грађевинска и еколошка инспекција је извршила укупно 12.406
контрола, од чега је било 2.167 или 17,5% било са неправилностима.
У 2014. години од 954 извршене контроле у сектору урбанистичко-грађевинске и еколошке
инспекције, неуредних је било 242 (25,4%). У 182 случаја је наређена управна мјера отклањања
неправилности, а у 35 случајева предузете су репресивне управне мјере и то 11 забрана у области
обављања дјелатности због неиспуњавања услова прописаних лиценцом за грађење и израду
техничке и просторно-планске документације, 15 мјера забране у области грађења објеката, 2
забране даље израде просторно-планске документације, 2 забране у области производње
грађевинског материјала (бетон), 3 забране управљања отпадом и прекограничног кретања
отпада те 2 забране коришћења објеката због непосједовања еколошке дозволе. У 14 случајева
поднесен је захтјев за укидање лиценце по праву надзора, на основу којих је Министарство за
просторно уређење, грађевинарство и екологију укинуло 9 лиценци те у 1 случају умањило
овлашћења дата лиценцом. Одлуком Уставног суда Републике Српске укинут је један плански акт.
Издато је 28 прекршајних налога у висини од 77.200 КМ. Број контрола у којима су утврђене
неправилности у периоду јануар – децембар 2014. године (242), је мањи у односу на исти
извјештајни период у 2013. години (301), односно за 4,6%, што говори да је стање у области боље у
односу на прошлу годину, уз очигледан пораст дисциплине у примјени и поштовању прописа,
стандарда и норми, као и уређења стања у цјелини у појединим областима.
Здравствена инспекција је у 2013. години извршила укупно 1.194 контроле од којих је 400
или 34% од укупног броја контрола, било са неправилностима. На основу Годишњег плана
контрола извршено је 1.056 редовних контрола, док је на основу захтјева потрошача и других
органа и организација извршено 138 ванредних контрола. Субјектима контроле изречене су 392
управне мјере и издата 23 прекршајна налога на износ од 41.611 КМ. У области производње и
промета лијекова и медицинских средстава најчешће утврђиване неправилности су
неусаглашеност рјешења Министарства здравља са стварним стањем у погледу стручног кадра,
непоштивање радног времена апотеке, неприлагођеност секундарне амбалаже лијека за тржиште
Републике Српске, нередовно обављање санитарних прегледа запослених. Код одређеног броја
лијекова утврђено је да је истекла дозвола за стављање на тржиште али промет није забрањиван
због чињенице да по закону могу остати на тржишту годину дана од истека регистрације, ако су у
року употребе. Готово све апотеке су поднијеле захтјев за сертификацију коју обавља Агенција за
акредитацију и сертификацију здравствених установа а завршетак тог процеса се не може
захтијевати од апотека јер зависи од оптерећености Агенције. Након што је примјећено да се на
појединим порталима са сједиштем у Федерацији БиХ, оглашава продаја лијекова и нуди
алтернативно лијечење малигних болести за новац, обавијештена је СИПА, Савјет за штампане и
online медије и Регулаторна агенција за комуникације (РАК). Представници СИПА-е су дали
обећање да ће у договору са надлежним тужилаштвом предузети све мјере које им стоје на
располагању. У посматраном периоду запечаћене су двије стоматолошке амбуланте које нису
имале рјешење Министарства здравља и социјалне заштите о испуњавању прописаних услова.
Једна амбуланта је накнадно прибавила одобрење и сада ради легално. Забрањен је рад два
пензионисана доктора који су у приватној кући пружали здравствене услуге и издавали налазе.
Докторима који нису специјалисти спортске медицине и који не раде у овлашћеним амбулантама,
забрањена је овјера такмичарских легитимација за спортисте, које су овјеравали наводно
незнајући да нису овлашћени. Дом здравља Сребреница извјесно вријеме није имао воду из
водовода јер је комунално предузеће спријечило испоруку због неплаћања нагомиланих дугова,
те је вода допремана у цистернама. Инспекција је у сарадњи са Министарством здравља
континуирано пратила стање а Општини Сребреница је упућен апел да због спречавања појаве
заразних болести изнађе начин да се дому здравља обезбиједи хигијенски исправна вода, што је

34
након извјесног времена и учињено. Приликом надзора над узимањем и транспортом крви ради
издвајања матичних ћелија, утврђено је да матичне ћелије чува више банака у европским
земљама. Банке су регистроване у својим државама, а у Републици Српској имају посреднике који
преузимају узорке од болнице и предају их брзој пошти, која их транспортује у банку. Транспорт се
обавља у сетовима одобреним од стране Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ. У
област производње и промета хемикалија/биоцида најчешће неправилности утврђене су у смислу
непосједовање одобрења за обављање дјелатности са хемикалијама односно биоцидима,
коришћење хемикалија које нису уписане у одговарајући Инвентар Министарства здравља и
социјалне заштите, које нису прописно обиљежене, затим неуредно вођење евиденција те
неиспуњавање свих прописаних услова за складиштење и промет хемикалија/биоцида. Након
предузетих инспекцијских мјера велики број централних водовода и базена за купање, који
користе хемикалије и биоциде у процесу обраде и дезинфекције воде, су обезбиједили рјешење
Министарства здравља и социјалне заштите о испуњавању прописаних услова. У области заштите
од нејонизујућег зрачења запечаћен је један соларијум за који нису предочени докази о
испитивању техничке исправности. Континуирани рад здравствене инспекције у протеклим
годинама резултирао је тиме да је прибављен је велики број одобрења за употребу раније
изграђених објеката нејонизујућег зрачења. Због сложености процедуре прибавља одобрења за
употребу извора зрачења, субјектима који користе више извора, остављани су дужи рокови за
извршење рјешења. У одређеном броју апотека у промету су затечени шампони руског
произвођача, који су према оригиналној декларацији намијењени за његу длаке коња. Увозник у
Србији је преко произвођачке декларације налијепио декларацију на српском језику из које се
закључује да се ради о шампонима за људску употребу. Шампоне је пратио лабораторијски налаз
о здравственој исправности, по којем су безбједни за људску употребу. Апотеке су по налогу
инспекције све количине шампона вратиле дистрибутеру у Републици Српској, који их након
исправног декларисања може прометовати као производе за анималну употребу у ветеринарским
апотекама, али не и у хуманим апотекама. О овој појави обавијештено је Министарство здравља
Републике Србије у чијем саставу је инспекција надлежна за надзор над овим производима.
Према достављеним извјештајима, општински/градски здравствени инспектори су у 2013. години
извршили 2.831 контролу, од чега је 505 или 17,8% било са неправилностима.
У 2014. години у спољнотрговинском надзору извршен је преглед 17.267 пошиљки од чега
16.613 пошиљки предмета опште употребе и 654 пошиљке хемикалија и биоцида, при чему је у
буџет Републике Српске уплаћена накнада од 893.395 КМ. Узето је 757 узорка предмета опште
употребе за лабораторијску провјеру безбједности за људску употребу, што је 4,5% од увезених
пошиљки. У унутрашњем надзору 28,5% контрола су биле неуредне, што је мање него у 2012. и
2013. години када је било 33,5% неуредних, а значајно мање него у 2011. години, када је тај
проценат износио 37%. Од укупно 326 предузетих управних мјера 89,5% се односе на отклањање
различитих недостатака, а 10,5% на забране, од којих су већина у области производње и промета
лијекова и медицинских средстава и здравствене заштите, гдје је и највећи број прекршајних
налога.
Инспекција за заштиту од пожара је у 2013. години извршила укупно 1.150 контрола од
којих је 499 или 43% од укупног броја контрола, било са неправилностима. На основу Годишњег
плана контрола извршено је 1.047 редовних контрола, док су на основу захтјева потрошача и
других органа и организација извршене 103 ванредне контроле. Субјектима контроле изречено је
450 управних мјера и издата 42 прекршајна налога на износ од 38.422 КМ. Перманентно су вршене
контроле јавних објеката у којима се окупља већи број лица и то објеката за свадбе, културне и
спортске манифестације, биоскопи, позоришта, ђачки, пензионерски и старачки домови, вртићи,
школе и здравствено, бањски и рекреациони комплекси. Пред почетак љетне сезоне извршен је и
надзор спровођења мјера заштите од пожара објеката запаљивих течности и гасова, терминала,

35
пунионица плина, складишта, резервоара и станица за снабдијевање горивом моторних возила.
Инспектори су у контролама као посебан проблем идентификовали проблем употребних дозвола
и рјешења за обављање дјелатности у складу са предвиђеном намјеном објекта, издатих од
Одјељења за послове грађења и Одјељења за привреду локалних заједница. О овим проблемима
упозната су Одјељења за привреду локалних заједница (градови/општине) и општинска/градска
грађевинска инспекција. Посебан проблем представља организовање и спровођење заштите од
пожара у објектима са више власника (стамбени и стамбено пословни објекти), односно у
објектима гдје нису у складу са Законом о одржавању зграда формиране заједнице етажних
власника.
Током 2014. године од 1192 извршене контроле, 491 је неуредна или 41,2% Донесено је
485 управних мјера, од чега 457 рјешења за отклањање неправилности (цца 1920 наложених
мјера), које су се искључиво односиле на неиспуњеност техничких мјера заштите од пожара,
проведених обука и периодичних контрола инсталација, средстава и опреме за гашење пожара.
Донесено је и 28 забрана због техничких недостатака неспровођења мјера заштите од пожара која
непосредно пријете изазивању и ширењу пожара. Изречена су 23 прекршајна налога

2. Лабораторијска провјера усаглашених производа са дефинисаним захтјевима

Инспекција за храну је у спољнотрговинском надзору узела 4.017 узорка хране на

лабораторијску провјеру здравствене исправности, при чему је 116 анализа биле неуредно.
Суперанализом је потврђено 30 анализа, 17 анализа је демантовано, а у 69 случајева
суперанализа није рађена јер су увозници прихватили резултат прве анализе. Инспекцијским
прегледом без узорковања је утврђена неисправност код 2 пошиљке, што са потврђених 30
суперанализе и 69 прихваћених анализа чини укупно 101 неисправнa пошиљкa. Од 101
неисправне пошиљке хране, 10 je враћенo пошиљаоцу, 38 је уништено, a 53 су након додатног
декларисања пуштене у промет. Укупна количина хране стављенe ван промета је 232.186 кг – око
232 тоне и 12.000 комада јаја, од тога је уништено је 181.364 кг - око 181 тоне и 12.000 комада јаја,
а враћено пошиљаоцу 50.822 кг – око 51 тону. Што се тиче врста неисправне хране, ради се о
млијеку и млијечним производима, јајима, сировинама за производњу освјежавајућих пића,
воћним соковима, енергетским пићима, додацима прехрани, адитивима, месним производима,
кондиторским производима, шећеру и зачинима. Разлози неисправности су микробиолошка
неисправност, хемијска неисправност и истекао рок употребе. Укупна количина сточне хране
стављена ван промета је 209.700 кг-око 210 тона, од чега је уништено 25.000 кг-25 тона, враћено
пошиљаоцу 60.000 кг односно 60 тона, те након додатног декларисања стављено у промет 125.000
кг- 125 тона. У унутрашњем промету вршено је узорковање хране и брисева радних површина у
оквиру расположивог буџета Инспектората. Том приликом је узето 46 узорака хране и 12 брисева
радних површина. У оквиру мониторинга који је организовала и финансирала Агенција за
безбједност хране БиХ узето је 87 узорака хране ради утврђивања присуства контаминаната, 22
узорка хране ради утврђивања присуства ГМО и 153 узорка хране ради утврђивања присуства
пестицида.
Тржишна инспекција је у спољнотрговинском надзору контролисала квалитет
непрехрамбених производа, као и квалитет моторних горива. Број узетих узорака моторних
горива је 35, а узорковање моторних горива је извршено према прописаном Програму утврђивања
усклађености квалитета течних нафтних горива, од стране Министарства индустрије, енергетике и
рударства у Влади Републике Српске. Анализом квалитета моторних горива у овлашћеним
лабораторијамa утврђена је исправност свих пошиљки. Код непрехрамбених, техничких
производа у правилу вршила се административна и визуелна контрола (преглед документа и

36
органолептички преглед пошиљке), јер не постоје акредитоване/овлаштене лабораторије за
анализу поменутих производа.
Фитосанитарнa инспекција је у спољнотрговинском надзору прегледала 11,042 пошиљке,
извршено је узорковање 362 пошиљке, 8 пошиљки је било неуредно. У 4 пошиљке меркантилног
кромпира утврђено је присуство карантински штетног организма „Meloidogyne chitwoodi“
(колумбијска нематода корјенових гука), док је у једној пошиљци меркантилног кромпира
утврђено присуство „Globodera pallida“ (бијела кромпирова цистолика нематода). Фитосанитарни
инспектори су забранили увоз наведеног меркантилног кромпира и пошиљке су враћене
пошиљаоцима. Дио пошиљке сјемена пољопривредног биља (сјеме першуна) пакованог у кесице
по 5 грама у укупној количини од 5000 комада је уништен због тога што није одговарао
прописаном квалитету. Лабораторијским анализама минералног ђубрива НПК 7-20-30
произвођача „АДРИАТИЦА ДУНАВ“А.Д.,ВУКОВАР из Хрватске и УРЕА произвођача „ЛИНЗЕР“ из
Аустрије утврђено је да наведена минерална ђубрива не одговарају прописаном квалитету.
Фитосанитарни инспектори су забранили увоз и наредили поврат пошиљки и обе су враћене
извозницима. Фитосанитарни инспектори су у складу са Програмом посебног надзора
карантинских штетних организама на кромпиру у БиХ у 2013. години извршили сва планирана
узорковања. У унутрашњем промету у контролама производње садног материјала са матичних
стабала узето је 42 узорка за лабораторијско испитивање на присуство карантинских штетних
организама, 9 узорака било је позитивно. Са почетком прољетне сјетвене сезоне извршено је
узорковање у малопродаји 32 узорка различитих врста сјемена жита и поврћа од различитих
произвођача. Код три узорка је утврђено да нису испуњавали прописане норме квалитета, те је
наложено уништавање истих. Почетком јесење сјетвене сезоне укупно је узето је 78 узорака
сјемена, које је узорковано равномјерно при увозу и промету у унутрашњости и све анализе су
биле уредне.
У области надзора ветеринарске инспекције извршена је лабораторијска анализа 149
узорака сировина и производа животињског поријекла, највећи број узорака односио се на
млијеко, млијечне производе, месо, производе од меса, мед и друго, 4 узорка су била неуредна. У
складу са прописаном процедуром провођења и праћења мониторинга резидуа у живим
животињама и производима животињског поријекла, републички инспектори вршили су контроле
и узорковање код субјеката у општинама које немају општинску инспекцију. Након откривања
присуства афлатоксина у недозвољеним вриједностима у млијеку које је увезено из Хрватске, у
фебруару мјесецу започело се са појачаном контролом млијека које се налази на тржишту
Републике Српске, као и контролом сировог млијека на нашим фармама, односно откупним
мјестима. Наложене су мјере мљекарама које су у систему откупа и прераде млијека, да приликом
властите контроле здравствене исправности сировине, контролишу и на присуство афлатоксина
М1. Такође су налагане провјере хране за животиње на присуство афлатоксина Б1. Контроле су се
базирале на провођењу службеног узорковања код свих позитивних налаза у поступку
самоконтроле од стране мљекара, а у складу са налазима службеног узорковања предузимане су
се превентивне и корективне мјере, а све у циљу спречавања стављања у прераду
контаминираног млијека. Контроле су провођене осим према плану контрола и на основу
обавијештења Агенције за безбиједност хране БиХ (RASFF систем), обавијести увозника о
приспјећу пошиљки из увоза, као и пријава о присуству сумњиве хране животињског поријекла у
производњи и промету.
У области надзора техничке инспекције у оквиру контроле квалитета течних нафтних
горива укупно је извршено 2703 анализе квалитета течних нафтних горива. Извршено је 1,112
анализа квалитета дизел горива, анализа квалитета БМБ 95 – 764 узорка, БМБ 98 – 374 узорка,
БМБ 100-15 узорка, ЛУЕЛ-437 узорка; ЛУТ- 1 узорак. Неусаглашено је: 21 узорак дизел горива,
БМБ 95 – 6 узорка, ЛУЕЛ – 13 узорака.

37
 Здравствена инспекција је у спољнотрговинском надзору узела 902 узорка предмета
опште употребе за лабораторијску провјеру безбједности за људску употребу. Првом анализом у
овлашћеним лабораторијама, утврђена је неисправност код 40 пошиљки од којих је 25
прихваћено а у 15 случаја је захтијевана друга анализа (суперанализа). Суперанализом је у 12
случајева потврђен налаз прве анализе а у три случаја налаз је побијен. Укупан број неисправних
пошиљки из увоза у 2013. години је 37 (0,2%). Од тог броја промет је забрањен за 33 пошиљке а 4
су стављене у промет након додатног декларисања. Једна пошиљка је незаконито стављена у
промет прије завршених лабораторијских испитивања, због чега су увознику и одговорном лицу
издати прекршајни налози. Најчешћи разлози неисправности материјала који долазе у контакт са
храном су миграција токсичних метала и визуелне промјене након потапања у тестни раствор, код
дјечјих играчака најчешћи разлози су оштри рубови који могу изазвати повреде а код средстава за
његу лица и тијела микробиолошка контаминација. На основу потписаног Споразума са
Агенцијом за надзор над тржиштем БиХ, узето је шест узорака дјечјих играчака из промета ради
испитивања миграције олова и хрома. Узета су по два узорка аутића, фигурица јунака и пластичних
коцкица за слагање. Испитивање је извршио Институт за јавно здравство Републике Српске, а сви
резултати су били уредни.

3. Јачање комуникације и размјена информација са свим носиоцима заштите потрошача

Инспектори за храну су доста времена провели утврђујући присуство неисправне хране и

материјала који долазе у контакт са храном на основу обавјештења која су пристизала са
европског RASFF-a и из других извора, као што је: Млијеко из увоза, као и млијеко произвођача из
БиХ, за које је лабораторијском анализом утврђено да има повећану концентарацију афлатоксина
М1. Том приликом у промету је затечено спорно млијеко у количини од 8.588 литара, узето је 9
(девет) узорака млијека из промета, од чега су 3 (три) узорка била здравствено неисправна због
повећаног присуства афлатоксина М1, те је из тог разлога уништено 2.150 л млијека. Хистамин у
свјеже охлађеној туњевини (филе) из Шпаније, који је дистрибуиран у Италији и даљом истрагом
надлежних органа, утврђено да је до дистрибуције дошло и у БиХ; дјечија кашица Алнатура
кашица "Бундева-кромпир-коморач" је повучена са тржишта Републике Хрватске, јер је утврђено
присуство комадића стакла у Њемачкој; Органско ланено уље "Crudigno" због повишене
вриједности полицикличких ароматских угљиководика (PAH), повучен са тржишта Републике
Хрватске; обавјештење о EPIMEN капсуле-додатак прехрани, поријеклом из Републике Хрватске да
се повуку са тржишта; обавјештење о одбијању са границе Републике Хрватске, паприке
поријеклом из БиХ, због садржаја пестицида диметоата у количини која прелази максимално
дозвољени ниво; Хепатитис А вирус у смрзнутој мјешавини шумског воћа, прерађеној у Италији од
сировине из Пољске, Србије, Чилеа, Бугарске, Шведске и БиХ на снази је повлачења са тржишта;
обавјештење о предузетим мјерама повлачења свих серија производа „Eva sardina sa češnjakom i
peršinom“ 115 g. са тржишта Босне и Херцеговине; хитно обавјештење Фрегменти пластике у
припремљеном оброку за бебе са тјестенином и поврћем, поријеклом из Француске,
дистрибуираном у БиХ, да се повуку са тржишта; повлачење RIAL – tuna komadi u salamuri, јер
производ представља ризик за здравље потрошача; повлачење производа „Vermicelli tjestenina od
riže“, „Tjestenina od rižinog brašna“ i „Vermicelli rižini rezanci“ због утврђене присутности
неауторизоване генетски модификоване риже у наведеним производима; повлачење производа
мед, пуњен у пунионици меда MEDO-FLOR d.o.o., Република Хрватска, због присутности
парметрина и алетрина који прелази дозвољени ниво; повлачење производа Стандард-домаћа
мармелада од марелице, пастеризована, због садржаја сумпор-диоксида изнад максимално
дозвољене количине поријеклом из Републике Хрватске; повлачење производа Паприка слатка
Надалина, поријеклом из Шпаније, а увезена у Републику Хрватску због повећане концетрације

38
микотиксина у наведеном производу; обавјештење о повлачењу Ајвара у коме се налазе комади
дрвета, поријеклом из Босне и Херцеговине, а увезен у Њемачку. Инспекција за храну је извршила
узорковање Ајвара у сједишту предузећа, гдје је утврђено да је ријеч о нејестивим дијеловима
паприке, а не о комадима дрвета.
Републичка тржишна инспекција Републике Српске је са Агенцијом за надзор над
тржиштем БиХ и надлежним инспекцијама Федерације БиХ и Брчко дистрикта БиХ провела
заједничке пројекте надзора према Закону о општој безбједности производа и то: дјечије
оградице за игру, дјечије столице за храњење, комоде за пресвлачење дјеце и упаљаче. Према
Наредби о безбједности машина ручне електричне бушилице, убодне електричне пиле, моторне
косе (тримери) и електричне маказе за живицу. На основу Наредбе о нисконапонској опреми:
блендере за храну, фенове за косу, свјетиљке опште намјене, продужне каблове, DVD i Blu-ray
плејере који се повезују на телевизор и ручне миксере за храну. Према Наредби о личној
заштитној опреми: плутајућа помагала за учење пливања, сунчане наочале и заштитне кациге за
бициклисте и за кориснике дасака за ролање и котураљке. Према Наредба о опреми под
притиском посуђе за кување под притиском. Тржишна инспекција Републике Српске је у
посматраном периоду као један од надлежних органа, учествовала у оперативној акцији
Министарства сигурности Босне и Херцеговине, Дирекције за координацију полицијских тијела
Босне и Херцеговине, која је проведена у циљу откривања и одузимања кривотворене робе на
простору Републике Српске.
Фитосанитарна инспекција је у складу са Програмом посебног надзора карантинских
штетних организама на кромпиру у БиХ у 2013. години извршили сва планирана узорковања. Од
укупно узетих 48 узорака, у једном узорку је утврђено присуство карантинске нематоде
„Meloidogyne chitwoodi“, због чега је за наведену пошиљку је забрањен увоз и иста је враћена
пошиљаоцу.
Ветеринарска инспекција учествовала је у активностима које се спроводе у сарадњи са
Канцеларијом за ветеринарство и Агенцијом за безбједност хране БиХ у циљу примјене
међународних стандарда, техничких прописа и система усклађености како би се олакшало
одвијање међународне трговине у складу са потписаним СПС и ТБТ споразумом. Посјетом
инспекције Канцеларије за храну и ветеринарство Европске комисије (ФВО) вршене су припремне
активности у вези млијека и производе од млијека, везано за субјекте који производе у овом
сектору, имајући у виду да је основни циљ провјера европских инспектора оцјена система
службених контрола које се раде у овом подручју. У сарадњи са Министарством, провођене су
активности у којима су у склопу радних група заједно са стручним сарадницима Ресора за
ветеринарство, учествовали и републички и надлежни општински/градски инспектори, а везано за
поступак одобравања фарми које су стављене на листу за извоз млијека и млијечних производа на
тржиште ЕУ и које би требале заједно са кандидованим објектима, бити посјећене од стране ФВО
инспекције. Као подршка реализацији планираних активности, путем Тaiex инструмента за
техничку помоћ, ангажовани су експерти који су провели симулацијске вјежбе у објектима и на
фармама, ради упознавања надлежних инспектора и субјеката који су заинтересовани да своје
производе пласирају на европско тржиште, са захтјевима који се морају испунити.
Здравстена инспекција је на основу обавјештења Агенције за безбједност хране,
пластичне тањире који су враћени из Италије због превисоког нивоа укупне миграције, а који су
произведени у Републици Српској, умјесто уништавања у РС, извезли и биће употребљени за
производњу пластичних столица. Прошле године су биле двије пошиљке са укупном количином
од 35.000 kg. Један нерегистровани лијек за побољшање сексуалне дисфункције, који се налазио у
апотекама враћен је веледрогерији која је била дистрибутер, а даљи надзор је преузела Агенција
за лијекове и медицинска средства БиХ. У два случаја у ињекционим шприцама поријеклом из
Кине, пронађена је длака. Шприце су враћене добављачу а даљи надзор је обављала Агенција.

39
Агенција је преузела надзор и над инфузијама које су првобитно биле намијењена за тржиште
Републике Хрватске, а по тендеру су испоручене болницама у Републици Српској као и над
прометом два лијека код којих је након растварања дошло до раздвајања компоненти. У оквиру
противепидемијске заштите Инспекторат је узео учешће у симулацијској вјежби „EpiSouth 2013“, у
којој су учествовале 22 земље Медитерана и Југоисточне Европе, а којом је руковођено из
Мадрида. Циљ ове вјежбе је провјера спремности земље за одговор на здравствене пријетње и
биосигурност, у складу са међународном здравственом регулативом.

4. Информисање потрошача

Из области надзора инспекција које у дјелокругу рада имају везе са заштитом потрошача, у
2013. години пласирано је 367 изјава за медије, од чега је путем Српске новинске агенције (СРНА)
пласирано 46 саопштења за јавност. Инспекторат Републике Српске заступа превентивно и
проактивно информисање јавности о активностима инспекције и резултатима рада. Такође, на
званичној интернет страници Инспектората објављивана су саопштења за јавност и вијести из
различитих области инспекцијског надзора. Ријеч је о резултатима контрола, проведеним
испитивањима, анализама, мониторинзима и осталим дешавањима. Инспекторат промовише
транспарентност у раду и приступачност свим структурама становништва.

5. Досљедна примјена прописа

Инспекторат Републике Српске је дао коментар на Нацрт закона о храни БиХ. Нацртом
овог закона нису прописане мјере које инспектор може предузети приликом контроле, нити су
прописане процедуре које се требају провести приликом инспекцијског надзора над храном која
се увози. У прелазним и завршним одредбама поменутог нацрта закона прописано је да ступањем
на снагу Закона о храни БиХ престају да се примјењују одредбе Закона о здравственој исправности
животних намирница и предмета опште употребе („Службени лист СФРЈ“, број 53/91) у којем
постоје процедуре приликом увоза хране, а примјењуjе га инспекција за храну у Републици
Српској, санитарна инспекција у Федерацији БиХ као и санитарна инспекција БД. Ако би се
наведени Закон усвојио у оваквом облику дошло би до блокаде рада инспекције за храну у
спољнотрговинском промету путем закона, што би за последицу практично имало блокаду увоза
хране у БиХ. Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске дала је коментаре на
Нацрт закона о храни у којем захтјева да се отклоне недостаци уочени у Закону. Сматрамо да је
поребно активније учешће прадставника Министарства пољопривреде, шумарства и
водопривреде у интрресорној радној групи, која је формирана приликом израде поменутог
Закона, како би се избјегли могући проблеми приликом увоза хране у БиХ. Такође инспекција за
храну дала је мишљење приликом израде Правилника о пружању информација потрошачима о
храни БиХ, који је ступио на снагу 2013. године. У сарадњи са здравственом инспекцијом
Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске припремило је Правилник о
санитарно-техничким и хигијенским условима, који је објављен 2014. године, у Службеном
гласнику Републике Српске број 68/14.

6. Едукација и подизање свијести потрошача

Неопходно је едуковати потрошаче, како би знали заштитити своја права, али и како би се
упознали са обавезама које они морају поштивати. Наиме, законом су дефинисана бројна питања
која потрошачима омогућавају да остваре своја права, али је често непознавање закона основни
разлог зашто потрошачи остају ускраћени за своје право. Едукован потрошач је најбоље заштићен

40
потрошач. У протеклој години представници Инспектората Републике Српске учествовали су у
бројним телевизијским и радио емисијама у којима су директно комуницирали са потрошачима,
одговарали на њихова питања и настојали да им укажу на њихове могућности. Такође, путем
штампаних и online медија објављени су бројни текстови у којима су као саговорници били
заступљени представници инспекцијских органа. Такође, са представницима Удружења за заштиту
потрошача остварена је коректна сарадња која се заснива на уважавању, повјерењу и доступности
у сваком тренутку. У циљу унапређења заштите права потрошача представници Инспектората су
учествовали и на бројним едукацијама и обукама.

Улога институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања

Републичка управа за инспекцијске послове контролише примјену прописа из области

заштите потрошача и лојалне конкуренције. Контролу прописа који се односе на заштиту
потрошача врше инспекције у саставу Инспектората Републике Српске и органа локалне
самоуправе. Сметње у раду инспекцијских органа представљају, недореченост Закона о заштити
потрошача у погледу одређивања надлежности појединих инспектора, недостатак лабораторија за
испитивања одређених врста роба, неоспособљеност лабораторија за утврђивање одређених,
врло значајних параметара те недовољна техничка опремљеност органа локалне управе за брзу
размјену информација.

13. Омбудсман у осигурању

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину.

Све планиране активности за период 2013.-2014. Агенција за осигурање Републике Српске

и Омбудсман у осигурању у цјелости су обавили.
У циљу боље информисаности грађана објављени су нови1 Информатори:
- „Животно осигурање“ којим су појашњени појмови из сложеног правног посла уговора о
осигурању живота, наведене најчешће врсте врсте животних осигурања засупљене у РС, дати
савјети у вези са са ком и како закључити ову врсту уговора, објашњење промјене које је
могуће вршити у току трајања осигурања и које могућности уговарач осигурања има ако више
не може да плаћа премију.

1
у 2012 години објављени су сљедећи Информатори: „Осигурање од аутоодговорности“ који је имао
циљ да се власници возила информишу о обавези закључивања осигурања од аутоодговорности, и
посљедицама незакључивања, али и трећа оштећена лица, која претрпе штете проузроковане
употребом моторног возила информишу о својим правима и начину остваривања истих, и „Шта
треба знати о осигурању" са циљем да се грађани информишу о осигурању, због чега је потребно,
које врсте постоје, како се закључује уговор о осигурању, који су најчешћи појмови из уговора о
осигурању и шта значе,

41
 - Информатор „Заштита имовине кроз осигурање“ који пружа информације о томе шта је то
осигурање имовине, због чега је потребнo, на којим начелима почива, са ким се закључује
уговор у овој врсти осигурања, а указује и о чему треба размислити прије закључивања
уговора и како поступити када се догоди осигурани случај.

Поред информатора објављено је и „Обавјештење за јавност“ којим су грађани

обавијештени са ким и како се закључује уговор о сигурању и указано на потребу да са
овлашћеним лицем, са којим се закључује уговор, разјасне све нејасноће у вези са уговором који
се жели потписати. Посебно је указано да се не потписује уговор/полиса без преузимања услова
осигурања.
Поред едукативног карактера информатори и саопштења су допринијели и смањењу броја
приговора.
У току 2013. и 2014. године запримљено је 76 приговора, 108 притужби (10 писмених и 98
усмених). 2014. године запримљено је 113 писмених поднесака, од чега 76 приговора, остварено
218 телефонских позива и 139 странаке су лично, доласком у Агенцију затражиле информације у
вези са остваривањем права из осигурања.

Најчешћи разлози због којих су се потрошачи услуга осигурања обраћали Агенцији су:
- незадовољство висином понуђене накнаде штете/одштете,
- неблаговремене исплате или исплате неспорног дјела штете
- проблеме у остваривању права по основу осигурања од посљедица несрећног
случаја/незгоде,
- незадовољство утврђиваним степеном инвалидности код осигурања од посљедица
несрећног случаја/незгоде,
- приговор због нетранспарентности обрачуна мишљења љекара – цензора
- проблеме у остваривању права по основу путног здравственог осигурања за вријеме
боравка у иностранству,
- незадовољство одбијањем осигуравача да врати неискориштени дио премије,
- наплаћивање потврде о евентуално уложеним одштетним захтјевима ради остваривања
права на бонус код ино-осигуравача,
- недостатак информације о условима осигурања и савјета шта би требало учинити да се
добије адекватно покриће,
- незадовољство у остваривању права по основу полисе животног осигурања у случају
немогућности даљег плаћања премије, приговори на малу откупну вриједност полисе
животног осигурања.

У 2013. и 2014. години одржана су четири једноневна припремно-едукацијска програма за

полагање стручног испита за посреднике у осигурању гдје је једна од тема „Заштита потрошача
услуга осигурања.“

У складу са Споразумом о заједничкој реализацији активности сарадње са

високошколским установама стручне службе Агенције и Омбудсман у осигурању одржали су
студентима Правног факултета у Бањој Луци и "Синергија" у Бијељини предавање о
карактеристикама тржишта осигурања, животном осигурању, осигурању од аутоодговорности и
заштити потрошача у осигурању.

42
 На иницијативу институције Омбудсмана за дјецу одржана су два састанка на тему:
„Осигурање дјеце у образовном систему“ као и заједнички састанак са представницима школа из
Републике Српске.

Улога институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања.

Агенција за осигурање Републике Српске основана је 2006. године, Законом о друштвима

за осигурање („Службени гласник Републике Српске“, бр.: 17/05, 01/06, 64/06 и 74/10). Агенција је
самостална непрофитна институција Републике Српске, која за свој рад одговара Народној
Скупштини Републике Српске. Сједиште Агенције је у Бањој Луци.
Правни оквир, којим је уређен правни статус, надлежности и дјелокруг рада Агенције
представљају сљедећи закони:
- Закон о друштвима за осигурање („Службени гласник Републике Српске“, број: 17/05,
01/06,64/06 и 74/10),
- Закон о посредовању у осигурању („Службени гласник Републике Српске“, број: 17/05,
64/06 и 106/09),
- Закон о осигурању од одговорности за моторна возила и осталим обавезним осигурањима
од одговорности – Пречишћен текст („Службени гласник Републике Српске“, број: 102/09
- Закон о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима („Службени
гласник
Републике Српске“, број: 13/09) и
- Закон о Комитету за координацију надзора финансијског сектора Републике Српске
(„Службени гласник Републике Српске“, бр. 49/09).
У Агенцији је формиран посебан организациони дио за заштиту и едукацију потрошача
услуга осигурања унутар којег дјелује Омбудсман у осигурању. Организација заштите потрошача
од стране Агенције, именовање и дјелокруг рада Омбудсмана у осигурању утврђени су
Правилником о заштити потрошача услуга осигурања и омбудсману у осигурању („Службени
гласник Републике Српске“, број: 65/13).

14. Омбудсман за банкарски систем

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину.

Полазећи од одредница Програма за за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013/2014. годину, могуће је констатовати испуњење свих задатака и послова основне дјелатности
организационог дијела Омбудсмана за бакраки систем РС у саставу Агенције за банкарство РС.
Када је ријеч о континуираној активности поступања по приговорима и обавјештењима
корисника финансијских услуга и њиховој правно-аналитичкој обради у сврху оцјене њихове
оправданости у времену ранијег програма постигнуто је смањење укупног броја приговора
корисника у вези са највећом групом кредитнх послова за 45 %, а посебно је значајно смањење
приговора у вези са спорним односима о промјенљивости номиналне каматне стопе, приговора
због нефункционалности рада банкомата код издавалаца електронских инструмената плаћања и
непостојања писаног уговора корисника и издавалаца електронског инструмента плаћања, те

43
смањење броја свих приговора из области мјеничног права.
Иако се највећи дио приговора расправља у поступку који претходи формалном поступку
посредовања, поводом активности спровођења поступака посредовања у мирном рјешавању
спорних односа, 6 поступака посредовања између корисника и давалаца финансијских услуга
окончано је постизањем нагодбе којима су расправљени спорни односи.
Спроведене су све активности унутар органа Агенције и консултација са другим актерима
за промоцију приједлога споразума којем приступају појединачне финансијске организације у
вези са прихватањем препорука Омбудсмана у спорним односима мале вриједности. Активности у
вези са припремом приједлога за конципирање финансијске едукације становништва обављане су
према приједлозима и захтјевима Комитета регулатора финансијског система РС који је одговоран
за израду стратешког документа у области финансијске писмености. Поред тога, у оквиру FSAP
мисије Међународног монетарног фонда која је спроведена у току 2014. године, биће урађена
између осталог и оцјена и оствареног нивоа финансијске инклузије.
У периоду 2013./14. обрађено је 286 различита упита, молби и захтјева за давање
образложења, мишљења или упутстава у вези са правима и обавезама корисника финансијских
услуга и различитим финансијским производима, те примјеном норми материјалног права у и
изван области заштите корисника, на које су дати образложени одговори, упутства или мишљења.
У погледу нормативних послова из претходног програма, активности припрема приједлога
и доношење смјернице у вези са основом и стандардним условима уговарања интеркаларне
камате као обавезе корисника су спроведене, као и израда приједлога, али исти нијен усвајан јер
је према анализама утврђено да се обрачун ове камате вршио од дана стављања средстава на
располагање, а не од одобравања кредита, иако је у уговору коришћен овај термин, док је за
измјене Одлуке о минималним стандардима за документовање кредитних активности банака
констатовано да сама законска одредба одређује да банка не може одобрити кредит без
прибављеног уговора дужника и јемца.

Улога Институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања

Члан 98. став 2. Закона о банкама Републике Српске (“Службени гласник РС“ број 44/03,
74/04, 116/11, 5/12 и 59/13) дефинише корисника финансијских услуга, у смислу овог закона, као
физичко лице које ступа у однос са банком ради коришћења услуге у сврхе које нису намијењене
његовој пословној, односно комерцијалној дјелатности.
Члан 98. став 3. Закона о банкама Републике Српске дефинише банкарске услуге као услуге
које банка пружа корисницима у пословима одобравања кредита, примања новчаних депозита и
улога на штедњу, отварања и вођења рачуна, одобравања дозвољеног прекорачења по рачуну
издавања електронских инструмената плаћања и других послова које банка обавља у складу са
законом.
Према одредби члана 98. став 4. истог закона у погледу заштите корисника по уговору о
кредиту изједначена су права корисника кредита банака, микрокредитних организација и
корисника финансијског лизинга.
Основни задаци Омбудсмана за банкарски систем Републике Српске, у складу са Законом
о Агенцији за банкарство Републике Српске (“Службени гласник РС“ број 59/13), (у даљем тексту:
Омбудсман) су:
- пружање информација о правима и обавезама корисника и давалаца финансијских
услуга,
- разматрање приговора корисника финансијских услуга и давање одговора, препорука
и мишљења, те предлагање мјера за рјешавање приговора,

44
 - праћење и предлагање активности за унапређење односа између корисника
финансијских услуга и финансијских организација банкарског система Републике
Српске,
- испитивање активности на финансијском тржишту ради заштите права корисника
финансијских услуга,
- посредовање у мирном рјешавању спорних односа између корисника финансијских
услуга и финансијских организација банкарског система Републике Српске,
- давање смјерница или препорука у вези са посебним стандардним условима или
активностима за примјену добрих пословних обичаја у пословању финансијских
организација банкарског система Републике Српске,
- предлагање Управном одбору Агенције за банкарство Републике Српске доношења
аката у области заштите права корисника финансијских услуга,
- сарадња са другим надлежним органима и обављање других радњи и послова из
области заштите права корисника финансијских услуга.
Омбудсман за банкарски систем спроводи процедуре у складу са одговарајућим
законским актима и посебно Правилима поступања Омбудсмана за банкарски систем Републике
Српске по обавјештењу или приговору корисника финансијских услуга која се примјењују у
поступку посредовања (медијације), а ради мирног рјешавања спорних односа корисника и
давалаца финасијских услуга. Уколико је рок за одговор финансијске организације у поступку
подношења приговора који се претходно спроводи код Банке, у складу са Одлуком о ближим
условима и начину поступања банке по приговору клијента (“Службени гласник РС“ број 58/10),
истекао без давања одговора или је одговор незадовољавајући за корисника, корисник има право
да поднесе приговор Омбудсману за банкарски систем РС. Након оцјене оправданости приговора,
од финансијских организација се захтјева изјашњење о свим наводима и о релевантној правној
аргументацији, као и о правној основаности одређеног поступања организације, или на којем се
евентуално темељи став да није било повреда на које позива подносилац приговора, са циљем
израде потпуних одговора или мишљења или приједлога за покретање поступка посредовања. У
овим поступцима није могуће наметање обавезујућег рјешења странкама, а сам поступак се води
уз изричит пристанак страна у спорном односу (начело добровољности), и уз одсуство
преклузивних рокова и законске форме поднесака са прописаним обавезујућим елементима.

Најважнији прописи који се примјењују у раду Омбудсмана за банкарски систем Републике

Српске:
Закон о Агенцији за банкарство Републике Српске (“Службени гласник РС“ број 67/07 –
Пречишћени текст и 40/11)
Закон о банкама Републике Српске (“Службени гласник РС“ број 44/03, 74/04, 116/11, 5/12 и 59/13)
Закон о микрокредитним организацијама (“Службени гласник РС“ број 64/06 и 116/11)
Закон о облигационим односима ("Службени лист СФРЈ" број 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и
"Службени Гласник Републике Српске“ број 17/93, 3/96, 39/2003 и 74/04)
Закон о заштити потрошача у Републици Српској ("Службени гласник РС" број 6/12)
Закон о заштити потрошача у Босни и Херцеговини ("Службени лист БиХ" број 25/06)
Закон о унутрашњем платном промету (“Службени гласник РС“ број 52/12)
Закон о платним трансакцијама (“Службени гласник РС“ број 12/01)
Закон о мјеници ("Службени Гласник Републике Српске“ број 32/01)
Закон о парничном поступку (“Службени гласник РС“ број 58/03, 85/03, 74/05, 63/07 и 49/09)
Закон о извршном поступку ("Службени гласник РС“ број 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10 и
57/12),

45
Правила поступања Омбудсмана за банкарски систем Републике Српске по обавјештењу или
приговору корисника финансијских услуга (“Службени гласник РС“ број 111/11)(у даљем тексту:
Правила)
Одлука о централном регистру кредита пословних субјеката и физичких лица у Босни и
Херцеговини (“Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 92/11)
Одлука о минималним стандардима за документовање кредитних активности банака (“Службени
Гласник Републике Српске“ број 12/03)
Одлуке о минималним стандардима за управљање кредитним ризиком и класификација активе
банака (“Службени гласник РС“ број 12/03, 85/04, 1/06, 136/10, 127/11 и 68/12)

Анализа постојећег стања: Кроз поступање Омбудсмана за банкарски систем обавља се и

наставља извршавање функције заштите интереса корисника финансијских услуга у Републици
Српској, која према природи спорних односа и због посебног законског уређивања питања која су
се јављала као предмет спора у периоду прије примјене Закона о измјенама и допунама Закона о
банкама Републике Српске, намеће сложенија и специфична питања у поступциима у односу на
ранији период. Одговарајући поступци за у примјени ових прописа, према принципу
територијалне важности, се спроводе и према банкама из Федерације Босне и Херцеговине које
послују у Републици Српској.
Веома важни ефекти ове заштите се изражавају и у погледу секундарног циља - на плану
уштеда материјалних, персоналних и других јавних и приватних ресурса кроз алтернативни начин
рјешавања спорних односа.
Остварен је тренд значајног смањења броја приговора на поступање давалаца
финансијских услуга и интензивирање извршења обавеза обавјештавања корисника о промјенама
услова коришћења финансијских услуга.
У вези са неадекватном примјеном прописа након истека рока за усклађивање
финансијских институција са новим правилима 01.07.2012. године, запримљен је мали број
приговора, а децидна легислатива обезбјеђује да се основани приговори рјешавају позитивно.
Тиме је потврђено да извршена измјена прописа и детаљнија регулација понашања финансијских
организација производи циљане и афирмативне ефекте.
С друге стране, поступци вођени по приговорима и упити корисника и даље указују на
недовољна знања и информисаност корисника, док дио кроисника неадекватно прихвата
институте који су и уврштени у прописе ради јачања заштите њиховог положаја. Треба нагласити
потребу и за побољшањима у раду запослених у финансијским организацијама који непосредно
послују са корисницима.
Исто тако, увећана сложеност предмета спорних односа утиче на поступање дијелова
финансијских организација задужених за рјешавање приговора, тако да постоји потреба да
организације банкарског система проводе одређене активности ради унапређења квалитета
својих услуга и односа са корисницима, посебно у условима пооштравања пруденцијалних
захтјева и услова пословања у вријеме финансијке неизвјесности. Битно је за остваривање циљева
заштите корисника да су оправдани приговори са позитивним исходом за кориснике у правилу
ријешени још у фази тзв. претходног поступка, без потребе спровођења формалног поступка
посредовања, што је један од основних циљева у раду овог организациног дијела.

15. Привредна комора Република Српска

46
Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за
2013.-2014. годину.

Активности у вези са радом Арбитражног одбора за потрошачке спорове ПКРС,

предвиђене Програмом за заштиту потрошача у РС за 2013/2014. годину, нису реализоване у
пуном капацитету због недостатка финансијских средстава за промоцију Одбора и посљедично,
незаинтересованости и непријављивања кандидата за чланове Арбитражног одбора.
Промоција заштите права потрошача, реализована је кроз друге активности Коморе, као што су
конференције, семинари и округли столови у оквиру којих су обрађиване теме у вези са заштитом
потрошача, нпр. заштита права интелектуалног власништва и конзумената робе која се нуди на
домаћем тржишту, заштита у оквиру е-трговине и сл.

Улога Институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања.

Привредна комора Републике Српске (у даљем тексту: ПКРС), Законом о заштити

потрошача наведена је као један од носилаца заштите потрошача, односно субјект одговоран за
заштиту потрошача. Истим Законом Комора је надлежна да обезбиједи вансудску заштиту права
потрошача формирањем органа за арбитражно рјешавање потрошачких спорова. Управни одбор
ПКРС, на сједници одржаној 30.01.2013. године, усвојио је Правилник о Арбитражном одбору за
потрошачке спорове ПКРС, којим је прописан начин рада Арбитражног одбора, избор чланова,
правила и трошкови поступка пред Одбором. Такође, Управни одбор на истој сједници усвојио је и
Одлуку о висини и начину плаћања трошкова пред Арбитражним одбором за потрошачке спорове
ПКРС. Оба акта објављена су на интернет страници Коморе. Јавни конкурс за избор чланова
Арбитражног одбора, објављен је 19. марта 2013. године, на интернет страници Коморе, али до
сада није запримљена ниједна пријава.
Поред Арбитражног одбора, у оквиру Коморе, организовани су и Суд части и Арбитража
(унутрашња и спољнотрговинска), као институционални облици за алтернативно рјешавања
спорова између чланова Коморе. Такође, сви чланови Коморе дужни су да поштују Кодекс
пословне етике према којем заштиту пословне етике може захтијевати, односно поступак за
заштиту пословне етике може покренути лице које има на Кодексу заснован интерес, члан
Привредне коморе РС, лица овлаштена Правилником о Суду части Привредне коморе РС, субјекат
који учествује у промету, као и сваки потрошач и корисник услуга.

16. Удружења потрошача у РС

Oцјенa остварених циљева садржаних у Програму за заштиту потрошача у Републици Српској за

2013.-2014. годину
Већина циљева из Програма за заштиту потрошача у Републици Српској за 2013. – 2014.
годину је испуњена, међутим потребно је више радити на подизању квалитета рада удружења за
заштиту потрошача у РС јачањем организационих и људских капацитета.

Улога Институције у систему заштите потрошача и анализа постојећег стања

Удружења потрошача, као носилац заштите потрошача, су удружења основана у складу са

Законом којим се уређује оснивање и правни положај удружења, а чија област дјеловања је

47
остваривање заштите потрошача. Надлежности удружења за заштиту потрошача одређене су
чланом 125. Закона о заштити потрошача у Републици Српској.
Удружења потрошача у Републици Српској представљају врло битан субјект у систему
заштите потрошача јер имају улогу посредника између потрошача и надлежних органа,
инспекција и других субјеката у РС којима је законом прописана обавеза заштите потрошача, а све
у циљу заштите појединачних и заједничких интереса потрошача.
У Републици Српској дјелује седам удружења за заштиту потрошача, уписаних у
одговарајућу евиденцију коју води Министарство трговине и туризма Републике Српске, а то су:

1. Удружење грађана "Покрет потрошача Републике Српске", Бања Лука,

2. Удружење потрошача "Звоно", Бијељина,
3. Удружење грађана "Оаза", Требиње,
4.Удружење грађана "ТоPeeR", Добој,
5.Удружење грађана "ДОН", Приједор,
6.Удружење за заштиту потрошача „Реакција“, Бања Лука,
7.Удружење грађана „Центар за афирмацију младих“, Шековићи.

48
 ДИО III - Планиране активности институцијa за 2015.-2016. год. које се
односе на област заштите потрошача

1. МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ И ТУРИЗМА РС

Временски оквир у
Очекивани
којем се активност
Р.б. Активност резултат/ Носилац
реализује
Циљ/Сврха
2015./2016. год.
Обиљежавање 15.
Министарство
марта – Свјетског дана
трговине и туризма
права потрошача
РС
(одржавање тематских
Јачање јавне свијести Удружења потрошача
конференција/ 15. март 2015. и 2016.
1. о значају заштите Остали носиоци
округлих столова године
потрошача заштите потрошача
штампање и подјела
Трговци/даваоци
едукативних
услуга
материјала, наступи на
Медији
медијима...)
Учешће у изради
Дефинисање циљева
Државног годишњег Први квартал 2015. и
и задатака у циљу Министарство
2. програма за заштиту први квартал 2016.
јачања заштите трговине и туризма
потрошача за 2015. и године.
потрошача у РС и БиХ
2016. годину
Пружање финансијске
подршке удружењима
Побољшање услова за
кроз суфинансирање Министарство
3. рад и дјеловање Континуирано
материјалних и трговине и туризма РС
удружења потрошача
режијских трошкова
удружења
Министарство
Финансирања
Подизање јавне трговине и туризма РС
пројеката које Други квартал 2015. и
4. свијести потрошача о у сарадњи са
реализују удружења други квартал 2016.
правима и њиховој удружењима за
потрошача, на основу године
заштити заштиту потрошача у
јавног конкурса
РС

Организовање Успостављање и Министарство

тематских унапређење сарадње трговине и туризма
5. конференција са између носилаца РС Континуирано
носиоцима заштите заштите потрошача и Удружења потрошача
потрошача и трговаца, пружаоца Остали носиоци

49
 услуга од општег заштите потрошача
пружаоцима услуга од
економског интереса, Трговци/даваоци
општег економског
у циљу боље заштите услуга
интереса
потрошача Медији
Презентација
искустава и
Привредна комора РС
изналажење рјешења
Одржавање Округлог и Занатско-
проблема у примјени
стола на тему предузетничка комора
6. института вансудског Мај 2015.
вансудског рјешавања РС у сарадњи са
рјешавања спорова
спорова Министарством
при Арбитражном
трговине и туризма РС
одбору при
Привредној комори
Праћење рада Министарство
удружења за заштиту трговине и туризма РС
потрошача на пољу у сарадњи са
7. Евидентирање кршења пружања помоћи удружењима за Континуирано
права потршача у РС потрошачима у заштиту потрошача у
рјешавању РС
потрошачких спорова
Измјене и допуне
Правилника о
критеријумима за
расподјелу
финансијских Унапређење надзора
средстава за рад и контроле извршења
Министарство
8. удружења за заштиту обавеза корисника Четврти квартал 2015.
трговине и туризма РС
потрошача и средстава гранта за
Првилника о облику, заштиту потрошача
садржају и начину
вођења евиденције
удружења за заштиту
потрошача
Унапређење
Доношење
графичког рјешења
Правилника о
странице књиге
измјенама и допунама Министарство
9. рекламација, ради Четврти квартал 2015.
Правилника о облику и трговине и туризма
уједначавања изгледа
садржају књиге
странице и бољег
рекламација
сналажења потрошача
Тематски округли сто
Министарство
из области заштите
трговине и туризма РС
потрошача у туризму - Информисање
10. Удружења потрошача, Први квартал 2016.
(реализација потрошача у туризму
представници
туристичког пакет
туристичких агениција
аранжмана)
11. Измјене и допуне Даље усаглашавање Министарство Четврти квартал 2016.

50
 Закона са ЕУ
трговине и туризма у
легислативом и
Закона о заштити сарадњи са осталим
побољшање
потрошача у РС носиоцима заштите
постојећих законских
потрошача
рјешења
Организовање радних Министарство
Унапређење сарадње
састанака са трговине и туризма РС
Удружења за заштиту
инспекцијксим у сарадњи са
права потрошача и
12. органима ради инспекцијкисм Континуирано
инспекцијских органа
унапређења заштите органима и
ради остваривања
потрошачких права удружења за заштиту
потрошачких права
потрошача у РС
Размјена искустава из
Одржавање области заштите права
регионалних састанака потрошача са
Министарство Четврти квартал
13. /конференција о представницима
трговине и туризма РС 2015/2016. године
правима потрошача у носиоца заштите
РС потрошача у
окружењу
Размјена
информација и боља
Сарадња са осталим
комуникација из
министарствима у Министарство
14. области заштите права Континуирано
систему заштите права трговине и туризма РС
потрошача са свим
потрошача у РС
носиоцима заштите
потрошача
Рјешавање по
жалбама изјављеним
против рјешења
донесених од стране
Републичке и
општинске тржишне
инспекције на основу
Закона о заштити Надзор над Министарство
15. Континуирано
потрошача у провођењем прописа трговине и тирузма
областима које су у
ресорној надлежности
Министарства
(трговина, туризам,
угоститељство)

Информисање
Савјетовање Министарство
16. потрошача и трговаца Континуирано
потрошача и трговаца трговине и тирузма
о правима потрошача

 Средства за реализацију активности под 4. и 5. предвиђена су текућим грантом за заштиту

51
 потрошача у износу од 100.000,00 КМ за 2015. год.,a средства за ове намјене за 2016. годину
планирати ће се Буџетом Републике Српске за 2016. годину.
 За остале активности нису потребна додатна средства.
2. МИНИСТАРСТВО ЗА ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ И РЕГИОНАЛНУ САРАДЊУ
Временски оквир у
Очекивани
којем се активност
Р.б. Активност резултат/ Носилац
реализује
Циљ/Сврха
2015./2016. год.
Израда нових
Пружање техничке и
законских рјешења
стручне подршке Министарство за
која ће, у мјери у којој
предлагачима економске односе и
је то могуће, укључити
прописа, која се регионалну сарадњу у
одредбе извора права
односи на сарадњи са ресорно
ЕУ те на тај начин
1. идентификовање и надлежним континуирано
допринијети
транспозицију извора министарством (или
испуњавању обавеза
права Европске уније у дугим предлагачем) за
предвиђених
вези са заштитом сваки појединачни
Споразумом о
потрошача. пропис.
стабилизацији и
придруживању.
Координација
активности
министарстава у циљу
Министарство за
обезбјеђења Побољшање
економске односе у
адекватног учешћа у апсорпционих
сарадњи са ресорно
програмирању капацитета Републике
2. надлежним континуирано
средстава ЕУ и у оквиру доступних
министарствима за
провођењу пројеката у програма подршке ЕУ
поједине програме
оквиру програма и других донатора
помоћи.
коришћења средстава
Европске уније и
других донатора.

 Министарство за економске односе и регионалну сарадњу, наведене активности обавља у овиру

редовних активности утврђених Законом о републичкој управи и не издваја средтсва у буџету за
активности заштите потрошача.

3. МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Временски оквир у
Очекивани
којем се активност
Р.б. Активност резултат/ Носилац
реализује
Циљ/Сврха
2015./2016. год.
1. Заштитници права Обезбјеђивање Фонд здравственог Континуирано
осигураника дословног поштовања осигурања Републике
свакодневно присутни права из обавезног Српске

52
 здравственог
осигурања у сврху да
не само у
пацијенти своја права
пословницама Фонда,
остварују на најлакши
већ и у здравственим
и најједноставнији
установама и
начин. Спречавање
апотекама.
кршења права
осигураника.
Осигураници имају
могућност да истог
дана добију одговор
на било које питање Фонд здравственог
Инфо телефони и
2. из обавезног осигурања Републике Континуирано
мејлови
здравственог Српске
осигурања, да се
информишу о
процедурама итд.
Додатно унапређење
комуникације са
осигураницима;
Отварање налога ФЗО
интерактивна
РС на друштвеним Фонд здравственог
комуникација. Планирано у 2015.
3. мрежама; техничко осигурања Републике
Омогућавање години
унапређење интернет Српске
провјере статуса
странице ФЗО
осигурања преко
интернет странице
ФЗО РС и сл.
Редовном
Министарство
комуникацијом са
здравља и социјалне
удружењима
Сарадња са заштите
4. евидентирати Континуирано
удружењима грађана Фонд здравственог
проблеме на које
осигурања Републике
указују и радити на
Српске
рјешавању истих
Усклађивање са
Израда приједлога другим прописима,
Министарство
Закона о измјенама и прецизније децембар 2015.
5. здравља и социјалне
допунама Закона о нормирање године
заштите
социјалној заштити одређених института
и поступака
Израда приједлога Министарство
Усклађивање Закона децембар 2015.
6. Закона о дјечијој здравља и социјалне
са другим прописима године
зашитити заштите

 Средства се обезбјеђују кроз редован рад институција, нису планирана додатна средства.

53
 4. МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
(МПШВ)
Временски оквир у
Очекивани
којем се активност
Р.б. Активност резултат/ Носилац
реализује
Циљ/Сврха
2015./2016. год.
Стратегија интегралног
Утврђивање оквира
1. управљања водама MПШВ РС 2015.-2016.
развоја датих области
Стратешки план
Утврђивање оквира
2. развоја пољопривреде МПШВ РС 2015.
развоја датих области
руралног подручја
Унапређење
производње јаких
алкохолних пића, -
елиминисање
нелојалне
конкуренције. - развој
постојећих капацитета
произвођача и
унапређење
производње и
промета
Закон о јаким
прецизирајући
3. алкохолним пићима МПШВ РС 2015.
поступак производње
утврђивањем јасних
критеријума које
сваки произвођач
мора испунити и -
подићи квалитет
производа да
задовољава потребе
како домаћег тако и
иностраног тржишта.
Измјена Закона о
привре
4. Закон о вину Унапређивање МПШВ РС 2015.
производње вина, -
елиминисање
нелојалне
конкуренције, развој
постојећих капацитета
произвођача, те
унапређивање
производње и
промета,
прецизирајући

54
 поступак производње
утврђивањем јасних
критеријума које
сваки произвођач
мора испунити и -
подизање квалитета
производа да
задовољава потребе
домаћег, али и
иностраног тржишта.
Закон о измјенама и
допунама Закона о
5. МПШВ РС 2015.
храни

Ефикасно управљање
и одрживо
коришћење сточног
Закон о сточарству
6. фонда, у складу са МПШВ РС 2015.
европским
политикама и
прописима.
Отклањање
потешкоћа у примјени
неких дијелова
Закона, с обзиром на
то да нису завршени
започети послови
Закон о измјенама и идентификације и
7. допунама Закона о регистрације имања, МПШВ РС 2015.
ветеринарству животиња и објеката,
као и то да нису
обезбијеђени
глобални захтјеви
сигурности производа,
као предуслова
пуштања у промет.
8. Закон о измјенама и Производња, поступак МПШВ РС 2015.
допунама Закона о испитивања,
ветеринарско – регистрација, промет
медицинским на велико и мало,
производима контрола квалитета,
озна чава ње,
оглашавање и надзор
ветеринар ско-
медицинских
производа и ветери
нарско-медицинских

55
 средстава као
производа за заштиту
здравља животиња.
Дефинисање оквира
Закон о обезбјеђењу и
обезбеђења и
усмјеравању средстава
9. кориштења МПШВ РС 2015.
за подстицање развоја
подстицајних
пољопривреде и села
средстава
Доношење
Правилника о
условима и начину Подршка
Агенција за аграрна
10. кориштења пољопривредним 2015.
плаћања
подстицајних газдинствима
средстава за развој
пољопривреде и села
 Средства за реализацију активности под 10. планирана су Буџетом РС за 2015. у овиру Агенције за
аграрна плаћања, на позицији Субвенције за подстицај развоја пољопривреде и села у износу од
60.000.000,00 КМ за 2015. год. Наведена активност ће се релизовати и у 2016. години, а у складу са
средствима која ће се планирати Буџетом Републике Српске за 2016. Годину.
 За остале активности нису потребна додатна средства.

5. МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И

ЕКОЛОГИЈУ
Временски оквир у
Очекивани
којем се активност
Р.б. Активност резултат/ Носилац
реализује
Циљ/Сврха
2015./2016. год.
Доношење правних Усаглашавање са Министарство за
прописа из области: прописима/ праксом у просторно уређење, Април/мај
а)управљања отпадом ЕУ и са окружењем грађевинарство и 2015. године
(подзаконски акти из екологију
области управљања
амбалажним отпадом)
б) енергетске
1.
ефикасности Остваривање
економске уштеде,
боља заштита
животне средине и
смањење трошења
енергетских ресурса

Информисање Подизање нивоа Министарство за Континуирано у

грађана/потрошача о свијести потрошача у просторно уређење, периоду 2015-2016.
2.
заштити животне погледу заштите грађевинарство и године
средине путем медија животне средине екологију
3. Одржавање стручних Анализа Министарство за Континуирано у

56
 састанака и семинара проблематике просторно уређење, периоду 2015-2016.
из области заштите потрошач-животна грађевинарство и године
ваздуха, климатских средина и екологију
промјена и озонског унапређење
омотача и управљања методологије рада на
отпадом ријешавању кључних
питања заштите права
потрошача
Ажурирање портала Информисање Министарство за Континуирано у
Министарства са потрошача о просторно уређење, периоду 2015-2016.
подацима од значаја начинима очувања грађевинарство и године
за информисаност животне средине екологију
4.
потрошача о правној
регулативи из области
заштите животне
средине

 Средства за реализацију наведених активности обезбјеђују се из буџетских средстава Републике

Српске.

6. МИНИСТАРСТВО УПРАВЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Временски оквир у
Очекивани
којем се активност
Р.б. Активност резултат/ Носилац
реализује
Циљ/Сврха
2013/2014 год.
Суфинасирање
Информисање
пројеката/програма
потрошача о условима Удружење 2015. и 2016. година
1. удружења грађана чија
и начину остваривања грађана (трећи и четврти квартал)
је примарна дјелатност
заштите својих права
заштита потрошача
Иницирање активности
јединица локалне
самоуправе путем
Имплементација
препоруке, а како би Јединица локалне 2015. и 2016. година
2. Закона о заштити
исте приступиле самоуправе (континуирано)
потрошача
спорвођењу одредби
Закона о заштити
потрошача (члан 52.)

 Средства за реализацију активности под 1.- Средства текућег гранта за удружења од јавног интереса
 За реализацију активности под 2. нису потребна средства.

7. МИНИСТАРСТВО ИНДУСТРИЈЕ, ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА (МИЕР)

Р.б. Активност Очекивани резултат/ Носилац Временски оквир у

57
 којем се активност
Циљ/Сврха реализује
2015./2016. год.
Закон о електричној -Усклађивање са МИЕР Доношење Закона
енергији легислативом ЕУ уз предвиђено
креирање дјелотворног Регулаторна Програмом рада
тржишта електричне комисија за Министарства
енергије енергетику индустрије, енергетике
-Новим законом о Републике Српске и рударства за 2015.
електричној енергији биће годину
омогућено потпуно
отварање тржишта
електричне енергије уз
примјену трећег
енергетског пакета у
складу са Директивом
1. 2009/72/ЕК. Сви купци
електричне енргије,
између осталог,
домаћинства и мали
купци ће моћи
промијенити снабдјевача
електричне енергије на
тржишту по слободном
избору у складу са
важећим прописима које
доноси РЕЕРС. Такође
новим законом посветиће
се пажња заштити
угрожених купаца.
2. Закон о измјенама и -усаглашавање са МИЕР Доношење Закона
допунама Закона о прописима/праксом у ЕУ предвиђено
гасу РС из области гаса Регулаторна Програмом рада
(Директива 2009/73/ЕК и комисија за Министарства
Уредба 715/2009/ЕЗ) енергетику индустрије, енергетике
-информисање потрошача Републике Српске и рударства за 2015.
о свим правима на уговор годину
са пружаоцем услуга гасне компаније
повезаних са гасом. које имају дозволе Активности на
-овим законом биће за обављање имплементацији
омогућено потпуно енергетских одредби из Закона ће
отварање тржишта гаса уз дјелатности из се проводити
примјену трећег области гаса. континуирано у
енергетског пакета у периоду од 10 година.
складу са Директивом
2009/73/ЕК
-дефинисање одредби и

58
 концепта о угроженим
потрошачима, које се тичу
случајева који нису у
стању платити своје
рачуне за енергију и
између осталог и забрану
прекида испоруке таквим
купцима у критичним
временима.

Уредба о врстама, -усаглашавање са ЕУ МИЕР Доношење Уредбе

садржају, квалитету и
прописима о обновљивим предвиђено
учешћу биогорива у изворима енергије Републичка управа Програмом рада
транспорту -циљ је стављање у за инспекцијске Министарства
промет на домаће послове РС индустрије, енергетике
тржиште биогорива и и рударства за 2015.
других ОИЕ прописаног Дистрибутери годину
квалитета, као замјене за горива (правна
дизелско гориво или или физичка лица
бензин у траснпорту, ради која течна горива
испуњавања обавеза производе, увозе
везаних за заштиту и/или стављају у
животне средине и промет)
сигурност снабдијевања
3.
горивом на еколошки
прихватљив начин
-дефинисање врста
биогорива, њиховог
квалитета, као и садржаја
биогорива у мјешавини са
фосилним горивима.
-дефинисање обавезе
информисања крајњег
купца о садржају
биогорива у мјешавини са
фосилним горивом,
уколико је већи од
прописаног
4. Програм утврђивања -праћење, тј. испитивање МИЕР Доношење Програма
усклађености физичко – хемијских предвиђено
квалитета течних карактеристика течних Републичка управа Програмом рада
нафтних горива за горива у складу са за инспекцијске Министарства
2015. годину захтјевима Одлуке о послове везано за индустрије, енергетике
квалитету течних нафтних провођење и рударства за 2015.
горива Програма на годину
тржишту

Добављачи горива

59
 (правна или
физичка лица која
течна горива
производе, увозе
и/или стављају у
промет и користе
за сагоријевање
ради производње
топлотне
енергије).
Правилник о -усаглашавање са МИЕР Доношење
утврђивању захтјева за прописима у ЕУ Правилника
екодизајн производа (Дирeктивa 2009/125/EЗ предвиђено
који користе енергију и Eврoпскoг пaрлaмeнтa и Програмом рада
њима сродних Савјета oд 21. 9. 2009.- Министарства
производа оквирна директива кojoм индустрије, енергетике
сe успoстaвљa прaвни и рударства за 2015.
oквир зa утврђивaњe годину
зaхтjeвa зa eкoлoшки
дизajн енергетско сродних
прoизвoдa)
-Овим правилником
прописује се поступак
5. утврђивања захтјева за
екодизајн производа
везаних за енергију које
морају испунити
производи обухваћени
посебним мјерама прије
стављања на тржиште или
употребу, ради доприноса
одрживом развоју кроз
повећање енергетске
ефикасности, сигурности
снабдијевања енергијом и
нивоа заштите животне
средине.
6. Правилник -усаглашавање са МИЕР Доношење
o ограничењу Директивом 2011/65/EU Правилника
употребе одређених Европског парламента и планирано Програмом
штетних супстанци у Савјета од 08. јун 2011. рада Министарства
електричној и године о ограничењу индустрије, енергетике
електронској опреми употребе одређених и рударства за 2015.
штетних супстанци у годину
електричној и
електронској опреми
-Према овом правилнику
ограничава се употреба

60
 штетних супстанци у
електричној и
електронској опреми а све
у циљу очувања здравља
људи и животне средине.
7. Правилник о -Усаглашавање са ЕУ МИЕР Доношење
означавању и Уредбом Правилника
обиљежавању 1007/2011 Европског Републичка управа предвиђено
текстилних производа парламнета и Савјета од за инспекцијске Програмом рада
27. септембра 2011. послове везано за Министарства
године о називима примјену одредби индустрије, енергетике
текстилних влакана и Правилника на и рударства за 2015.
повезаном означавању и тржишту годину
обиљежавању
сировинског састава Примјена одредби
текстилних производа Правилника биће
-Овим правилником контролисана од
прописују се захтјеви за стране тржишних
означавање и инспектора од дана
обиљежавање етикетом ступања на снагу
података о сировинском Правилника.
саставу текстилних
производа, захтјеви за
употребу назива
текстилних влакана при
наведеном означавању и
обиљежавању,
означавање и
обиљежавање етикетом
података о текстилним
производима који садрже
нетекстилне дијелове
животињског поријекла и
одређивање сировинског
састава текстилних
производа који се
означавају или
обиљежавају у складу са
овим правилником, као и
захтјеви за додатно
означавање и
обиљежавање етикетом
података о поступку и
начину одржавања
одјевних текстилних
производа, података о
скупљању при одржавању
одјевних текстилних

61
 производа, као и података
о величини одјевних
текстилних производа.
-Према овом правилнику
подаци на ознакама,
односно етикетама
текстилних
производа треба да буду
видљиви, читљиви и
разумљиви за потрошаче,
тако да не буде смањена
видљивост, читљивост и
разумљивост података о
сировинском саставу
производа.
Закон о метрологији у -усаглашавање са МИЕР Доношење Закона
Републици Српској прописима/праксом у ЕУ предвиђено
(Директива 2004/22/EC Републички завод Програмом рада
Европског парламента и за Министарства
Савјета од 31. марта 2004. стандардизацију и индустрије, енергетике
године о инструментима метрологију и рударства за 2015.
за мјерење и Дирeктивa годину
2009/34/EС Европског
парламента и Савјета од Активности на
од 23. априла 2009. реализацији одредби
године која се односи на Закона ће се
зajeдничке oдрeдбе зa проводити
мjeрнe инструмeнтe и континуирано
8. мeтoдe метролошког
надзора (ревизија
Дирeктивe 71/316/EЗ и
укидање Директиве
83/575/ЕЕС)
-транспарентност
обављања послова из
области метрологије
-стварање предуслова за
бољи рад лабараторија,
испитивања и
верификације мјерила са
крајњим циљем заштите
потрошача.
9. Правилник о -усаглашавање са Републички завод Доношење
неаутоматским вагама Директивом 2009/23 за Правилника
Европског парламента и стандардизацију и планирано према
Савјета од 23. априла метрологију Програму рада РЗСМ
2009. године о за 2015. годину.
неаутоматским вагама

62
  За реализацију активности под 2. - не постоји тренутна процјена трошкова, јер све зависи од
увођења интелигентних мјерних система који би по основу овог Закона требали бити уведени.
 За реализацију преосталих активности нису потребна додатна средства.

8. МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА
Временски оквир у
Очекивани резултат/ којем се активност
Р.б. Активност Носилац
Циљ/Сврха реализује
2015./2016. год.
Комитет за
јачање заштите права
заштита корисника координацију
и интереса корисника
финансијских услуга и надзора
1. финансијских услуга и континуирано
информисање о њиховим финансијског
повећање њихове
правима сектора Републике
писмености
Српске
израда свеобухватне
стратегије Комитет за активности ће се
финансијског заштита корисника координацију обављати у
описмењавања финансијских услуга и надзора дугорочном периоду и
2.
јавности (цјелокупна информисање о њиховим финансијског фазно, у складу са
финансијска област: правима сектора Републике планом рада Комитета
банкарство, осигурање Српске и приоритетима
и тржиште капитала)
сарадња са
високошколским
установама
(предавања из области
едукација Комитет за
финансија,
младих/студената у координацију
организовање тзв.
Републици Српској и надзора
3. „дана отворених континуирано
промовисање финансијског
врата“ за посјету
финансијског тржишта и сектора Републике
студената надзорним
надзорних органа Српске
органима и другим
институцијама
финансијског
тржишта...)
израда новог Закона о
унапређење/отклањање
банкама Републике
уочених недостатака
Српске Министарство
4. примјене Закона у крај 2015. године
финансија
области заштите
потрошача

63
  За реализацију активности нису потребна додатна средства.

9. МИНИСТАРСТВО САОБРАЋАЈА И ВЕЗА

Временски оквир у
Очекивани резултат/ којем се активност
Р.б. Активност Носилац
Циљ/Сврха реализује
2015./2016. год.
Министарство
Анализа стања Добијање информације о саобраћаја и веза
1. тржишта поштанских стању на тржишту РС, Агенција за 2015.
услуга поштанских услуга поштански
саобраћај БиХ
Омогућити примаоцу
пошиљке, купљене
преко интернета, да Повећана сигурност
2. Поште Српске 2015.
оствари увид у исту, а у куповине преко интернета
договору са
пошиљаоцем
Министарство
Спречавање Промоција јавног превоза саобраћаја и веза,
нелегалног превоза и куповине карте као Жељезнице РС,
3. кроз промоцију јавног уговора о превозу којом Аеродроми РС, 2015.
превоза и куповину се штити потрошач као превозници који
карте за јавни превоз уговорни орган врше превоз
путника
Јачање свијести код Министарство
грађана о значају саобраћаја и веза,
Штампање брошуре и исправног техничког Агенција за
летака о значају прегледа возила на безбједност
4. 2015.
техничке исправности станицама за технички саобраћаја,
возила преглед, са аспекта станице за
безбједности свих технички преглед,
учесника у саобраћају АМС РС
Доношење прописа из Унапређење области Министарство
5. области друмског друмског саобраћаја, са саобраћаја и веза 2016.
саобраћаја аспекта потрошача и Радна група
Министарство
Доношење прописа из Боље регулисање области саобраћаја и веза
6. области електронских електронских и Министарство 2016.
комуникација комуникација комуникација и
транспорта БиХ
7. Доношење Закона о Унапређење области Министарство 2016.
жељезници жењезничког саобраћаја саобраћаја и веза

64
 и Жељезнице РС
Анализа примјене Информација о
правне регулативе у постојећем стању и
области иницијатива према Министарство
8. 2015. и 2016.
телекомуникација регулаторним тијелима саобраћаја и веза
БиХ за унапређење права
корисника услуга
Отварање секције на Информисање потрошача
Министарство
9. порталу Владе о правима и обавезама из 2015.
саобраћај и веза
„Заштита потрошача“ области саобраћаја и веза
Побољшање
Отварање службене е-
комуникације са
маил адресе Министарство
10. потрошачима, на коју ће 2015.
намијењене саобраћаја и веза
моћи слати своје
потрошачима
примједбе и сугестије
Иницијатива за
Унапређење области
11. измјене Закона о Радна група 2016.
заштите потрошача
заштити потрошача
Студија јавног превоза Унапређење области
лица на републичким јавног превоза Министарство
12. 2015.
линијама у друмском саобраћаја и веза
саобраћају у РС
 Средства за провођење активности под 1. - буџет Агенције за поштански саобраћај БиХ
 Средства за провођење активности под 2. – Поште Српске
 Остале активности – буџет Министарства саобраћаја и веза
10. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
Временски оквир у
Очекивани резултат/ којем се активност
Р.б. Активност Носилац
Циљ/Сврха реализује
2015./2016. год.
Иницирање Упознавање ученика Министарство 15. март (када се и
активности јавних основних и средњих просвјете и обиљежава Свјетски
установа под школа у Републици културе РС дан права потрошача)
ресорном Српској о њиховим
надлежношћу правима као потрошачима
Министарства приликом обиљежавања
1. просвјете и културе, а Свјетског дана права
како би исте потрошача (15. март)
приступиле
спровођењу одредби
Закона о заштити
потрошача

65
  За реализацију активности нису потребна додатна средства.

11. МИНИСТАРСТВО ПОРОДИЦЕ, ОМЛАДИНЕ И СПОРТА

Временски оквир у
Очекивани резултат/ којем се активност
Р.б. Активност Носилац
Циљ/Сврха реализује
2015./2016. год.
Суфинасирање
пројеката и програма Подршка младима у Министарство
2015. и 2016. година
1. за субвенцију каматне рјешавању стамбеног породице,
(континуирано)
стопе за младе и питања омладине и спорта
младе брачне парове
Текући грант Фонда за
Подршка пронаталитетној Министарство
дјечију заштиту и 2015. и 2016. година
2. политици програма Владе породице,
Фонда треће и четврто (континуирано)
Републике Српске омладине и спорта
дијете
 За раелизацију активности под 1. Буџетом Републике Српске за 2015. годину планирана су
средства за субвенцију каматне стопе у износу од 1.500.000,00 КМ.
 За раелизацију активности под 2. Буџетом Републике Српске за 2015. годину планирана су
средства у износу од 900.000,00 КМ.
12. РЕПУБЛИЧКА УПРАВА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ
Временски оквир у
Очекивани резултат/ којем се активност
Р.б. Активност Носилац
Циљ/Сврха реализује
2015./2016. год.
Редовне и ванредне
Јачање дисциплине у РУИП и инспекције
контроле (планиране
примјени прописа из у саставу органа
1. контроле и контроле по Континуирано
области заштите локалне
дојавама и рекламацијама
потрошача самоуправе
потрошача)
Лабораторијска РУИП и инспек. у
Повремено према
провјера Узорковање и саставу органа
процјени ризика и у
усаглашености достављање на локалне
2. складу расположивим
производа са лабораторијско самоуправе и
финансијским
дефинисаним испитивање овлаштене
средствима
захтјевима лабораторије
3. Јачање комуникације и Сарадња са удружењима РУИП и инспекције Континуирано
размјена информација потрошача и другим у саставу органа
са свим носиоцима надлежним локалне
заштите потрошача институцијама. самоуправе
Размјена информација
путем међународних
система за брзо

66
 обавјештавање (RASFF,
RAPEX)
Медијско представљање РУИП и инспекције
Информисање планираних и у саставу органа
4. Повремено по потреби
потрошача реализованих локалне
инспекцијских активности самоуправе
Јасније уређење
надлежности појединих
инспектора (прецизирање
Министарство
надлежности по
трговине и
појединим областима)
туризма РУИП и
Потпуно примјењиви кроз доношење измјена и
5. инспекције у По потреби
прописи допуна Закона о заштити
саставу органа
потрошача и давање
локалне
мишљења и иницијатива
самоуправе
за измјену других прописа
из области заштите
потрошача
Едукација и подизање
6. Учешће у кампањама Надлежни органи По потреби
свијести потрошача
 РУИП се финансира из буџета, а у „Службеном гласнику Републике Српске број 119/14“ од
30.12.2014. године је објављена Одлука о усвајању Буџета Републике Српске за 2015. годину. Није
могуће дати прецизне податке о планираним средствима за 2016. годину док буџет за ту годину не
буде усвојен.
13. ОМБУДСМАН У ОСИГУРАЊУ
Временски оквир у
Очекивани резултат/ којем се активност
Р.б. Активност Носилац
Циљ/Сврха реализује
2015./2016. год.
У односу на потрошаче –
значајна новина је Министрство
регулисање обавезног финансија
Израда радног текста -
садржаја преуговорног -Влада РС
1. Закона о посредовању 2015.
информисања -Народна
у осигурању
потенцијалних скупштина
осигураника о уговору,
прије закључивања.
Омбудсман у
Израда Информатора Информисање грађана о
осигурању
на тему -осигурање од уговору у овој врсти 2015.
2. Агенција за
посљедица несрећног осигурања
осигурање РС
случаја/незгоде
3. Рјешавање по Редовна активност -Агенција за континуирано
приговорима и осигурање РС
притужбама -Омбудсман у
потрошача услуга осигурању РС

67
 осигурања

 За провођење планираних активности нису планирана посебна средства.

14. ОМБУДСМАН ЗА БАНКАРСКИ СИСТЕМ

Временски оквир у
Очекивани резултат/ којем се активност
Р.б. Активност Носилац
Циљ/Сврха реализује
2015./2016. год.
Нормативна 2015 . 2016 .
дјелатност: Усвајање нацрта и касније Нацрт Приједлог
Израду нацрта и приједлога Закона о
приједлога Закона о банкама РС ради
банкама Републике реализације преузетих Министарство
1.
Српске у оквиру радне обавеза усклађивања са финансија РС
групе Министарства најбољим праксама ММФ
финансија РС и ЕУ

2. Поступање по - континуирано по Омбудсман за 2015. 2016.

приговорима и приговору или банкарски систем
обавјештењима обавјештењу
корисника, правно
аналитичка обрада
приговора у сврху
оцјене њихове
оправданости, израда
захтјева за изјашњење
давалаца финансијских
услуга, препопорука
или приједлога
сектора за
расправљање спорног
односа, израда
одговора корисницима
финансијских услуга о
оправданости
приговора или
обавјештења, са
образложеном
примјеном важећих
прописа и препоруком
или приједлогом
сектора у вези са 2015.
даљим поступањем.

68
 Посредовање у
мирном рјешавању
спорних односа,
припрема састанка за
посредовање, уговора
о посредовању,
одржавање одвојених
састанака са странкама
у поступку
посредовања,
припрема и израда
споразума о нагодби
странака у поступку 2015.
посредовања, израда
аката о обустављању
поступка посредовања
и њихово достављање
странкама.
Предузимање
активности потребних
за промоцију
приједлога споразума
којем приступају
појединачне
финансијске
организације у вези са
прихватањем
препорука
Омбудсмана у
спорним односима
мале вриједности

3. - континуирано и по Омбудсман за 2015.

Израда одговора и потреби или позиву банкарски систем
мишљења на упит и међународних
захтјев корисника и организација
финансијских
организација и других
институција у вези са
примјеном прописа,
сарадња са 2015. 2016.
канцеларијама
међународних
организација у Босни и
Херцеговини на
унапређењу

69
 регулаторног оквира и
припреми анализа и
прегледа у области
заштите корисника
финансијских услуга,
припрема приједлога
мишљења и ставова
Агенције по питању
примјене прописа у
пословима основне
дјелатности (у оквиру
дјелокруга послова
сектора)

Као ванредне активности сектора обављаће се радње неопходне за поступање надлежних

организационих дијелова Агенције у припреми примјене корективних механизама у случају повреда
прописа из области заштите корисника финансијских услуга.
 Средства за провођење активности под 1.- У оквиру редовног финансирања из средстава Агенције
за банкарство РС и Министарства финансија РС
 Средства за провођење активности под 2. - У оквиру редовног финансирања из средстава Агенције
за банкарство РС
 Средства за провођење активности под 3. - У оквиру редовног финансирања из средстава Агенције
за банкарство РС или средстава међународних организација у Босни и Херцеговини
15. ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Временски оквир у
Очекивани резултат/ којем се активност
Р.б. Активност Носилац
Циљ/Сврха реализује
2015./2016. год.
Проналажење - Информисање ПКРС и Континуирано
финансијских потрошача и подизање потенцијални праћење отворених
средстава за свијести о њиховима пртнери за позива за достављање
промоцију правима; припрему пројектних приједлога
потрошачких права и - Информисање трговаца пројектних
Арбитражног одбора о правима и обавезама у апликација
(ЕУ и међународне области заштите (коморе,
организације, потрошача; удружења, органи
амбасаде и сл.) републичке
1.
Активности: управе, јединице
- израда промотивних локалне
материјала, самоуправе);
- организовање
конференције и
округлих столова,
- медијска промоција
потрошачких права

70
 Понављање позива за Пријава довољног броја
пријаву кандидата за кандидата за чланове Арил 2015. година
чланове Арбитражног Одбора (12 чланова) како ПКРС Септембар 2015.
2. одбора на интернет би исти могао да година
страници ПКРС функционише у пракси;
Јануар 2016. година
Јун 2016. година
Промоција права Подизање свијести о ПКРС,
потрошача у оквиру значају познавања и заинтерсована Октобар 2015. године
коморског пројекта конзумирања домаћих привредна
промоције домаће производа и лакшег друштва, органи
производње „Наше је остваривања заштите републичке
3.
боље“ права и потрошача и управе, јединице
трговаца у унутрашњим локалне
трансакцијама; самоуправе и
друге
организације
Организација Подизање свијести о ПКРС,
семинара и округлих могућностима, правима, заинтерсована Јун 2015. године
столова на тему опасностима и привредна (уколико се
заштите потрошача у могућностима заштите у друштва, органи обезбиједи подршка
оквиру интернет области интернет републичке организацији
4. трговине, спречавања трговине; подизање управе, јединице семинара кроз TAIEX –
интернет превара и свијести о значају локалне апликација у
заштите интелектуалног самоуправе и припреми)
интелектуалног власништва и куповине друге
власништва провјерених производа организације; континуирно
TAIEX;

Промоција заштите Препознавање производа ПКРС и други Посљедњи квартал

животне средине и који су произведени у заинтересовани 2015. и континуирано
безбједности условима поштовања партнери; нпр. 2016. године
производа стандарда заштите Фонд за заштиту
животне средине, животне средине и
5.
енергетске ефикасности, енергетску
друштвено одговорног ефикасност
пословања и подизање (финансирање
свијести о значају пројеката који се
куповине оваквих односе на заштиту
производа; потрошача);
 Промоција потрошачких права и Арбитражног одбора (ставка 1.) – оквирна средства 10.000,00 КМ
 Организација семинара и округлих столова (ставка 4.) – оквирна средства 5.000,00 КМ по догађају
 Промоција заштите животне средине и безбједности производа – доступна средства Фонда за
заштиту животне средине
 Остале активности – ресурси ПКРС
16. УДРУЖЕЊА ПОТРОШАЧА ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

71
 Временски оквир у
Очекивани резултат/ којем се активност
Р.б. Активност Носилац
Циљ/Сврха реализује
2015./2016. год.
Удружења за
Јачање
заштиту
организационих и Подигнут квалитет рада
потрошача РС и
1. људских капацитета удружења за заштиту 2015.-2016.
Министарство
удружења за заштиту потрошача у РС
трговине и
потрошача
туризма Владе РС
Организовање радних Удружења за
сасатанака са Унапређена сарадња заштиту
инспекцијксим Удружења за заштиту потрошача РС и
2. 2015.-2016.
органима ради потрошача и Министарство
заштите потрошачких инспекцијских органа трговине и
права туризма Владе РС
Пружање савјета и
помоћи потрошачима Повећан број успјешно Удружења за
3. у споровима са рјешених случајева у заштиту 2015.-2016.
трговцима и корист потрошача потрошача РС
пружаоцима услуга
Израђени обрасци за
евидентирање кршења Удружења за
Евидентирање кршења
4. права потрошача и заштиту 2015.-2016.
права потрошача у РС
евидентирани сви потрошача РС
случајеви
Информисање и
едукација потрошача и
других учесника на
тржишту производа и
Повећан ниво свјести
услуга путем:
потрошача из области Удружења за
Одржавања едукација,
5. обухваћених законом о заштиту 2015.-2016.
учешћа на ТВ и радио
заштити потрошача у потрошача РС
емисијама, принтаних
Републици Српској
медија, штампањем и
дјељењем
промотивних
материјала
Информисани потрошачи
Праћење цијена Удружења за
о цијенама, квалитету,
6. основних животних заштиту 2015.-2016.
контроли и безбједности
намирница у РС потрошача РС
производа и услуга
7. Одржавање Скренута пажња јавности Удружења за 2015.-2016.
Конференције о на кршења права заштиту
правима потрошача у потрошача и донесени потрошача РС и
РС закључци за унапређење Министарство
заштите потрошача у РС трговине и

72
 туризма Владе РС
Обиљежавање Организовани инфо Удружења за 2015.-2016.
Свјетског дана заштите штандови, учествовање у заштиту
права потрошача радио и ТВ емисијама потрошача РС и
8.
Министарство
трговине и
туризма Владе РС
Одржавање састанака Унапређена сарадња Удружења за 2015.-2016.
са представницима Удружења за заштиту заштиту
осталих потрошача и потрошача РС и
9.
Министарстава у Министарстава у сврху Министарство
процесу заштите квалитетније заштите трговине и
права потрошача у РС потрошача туризма Владе РС
Учествовање у јавним Достављени ставови Удружења за 2015.-2016.
расправама поводом Удружења за заштиту заштиту
доношења аката и потрошача, надлежним потрошача РС
10.
промјена цјена услуга органима о темама на
од општег економског јавним расправама
интереса
Остваривање сарадње Уврштена Удружења за Удружења за 2015.-2016.
са пружаоцима услуга заштиту потрошача у заштиту
од општег економског комисије за рекламацију потрошача РС и
интереса у складу са права потрошача услуга Министарство
11.
Законом о заштити од општег економског трговине и
потрошача у интереса туризма Владе РС
Републици Српској,
члан 51.,Став 3
Остваривање сарадње Уврштена Удружења за Удружења за 2015.-2016.
са локалним управама заштиту потрошача у заштиту
у складу са Законом о савјетодавним потрошача РС и
12. заштити потрошача у тјелимакоја одлучују о Министарство
Републици Српској, правима и обавезама трговине и
члан 52.,Став 1. потрошача. туризма Владе РС

 Планирана финансијска средства за реализацију активности из овог Програма за 2015. годину су

42.000,00 КМ за суфинансирање режијских трошкова 7 Удружења за заштиту потрошача и
58.000,00 КМ за реализацију пројеката из области заштите потрошача. Наведена средства су
обезбијеђена у Буџету Министарства трговине и туризма.
 За 2016. годину још увијек није познат износ предвиђених средстава.

ЗАКЉУЧАК

73
 Програмом за заштиту потрошача у Републици Српској за 2015.-2016. годину одређени су
приоритети на подручју заштите потрошача који су у складу са преузетим обавезама из Споразума
о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Босне и Херцеговине. Читав процес
јачања система заштите потрошача зависиће од спремности свих носилаца заштите потрошача на
извршавању утврђених задатака и поштовању наведених рокова.
Реализација овог програма у Републици Српској утицаће на јачање администартивне
заштите потрошача, подизање јавне свијести о значају заштите потрошача, те ће допринијети да
потрошачи у Републици Српској постану активни учесници у остваривању и заштити својих права.

МИНИСТАР

Mр Предраг Глухаковић

74