ИЛИЈА ОГОРЕЛИЦА

ТВРЂАВА НА БАНОВОМ БРДУ

I<АПИЈА ТРОЈЕ

Реконструкција Хомеровог погледа на свет

ПРВО ИЗДАЊЕ

БЕОГРАД, 2018.
 ИЛИЈА ОГОРЕЛИЦА

ТВРЂАВА НА БАНОВОМ БРДУ

КАПИЈА ТРОЈЕ

ИЗДАВАЧ
Делта прес Београд

РЕЦЕНЗИЈА
СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ

ЛЕКТОР
СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ

УНОС ЛЕКТУРЕ
САНДРА СРЕЋКОВИЋ

КОРИЦЕ И ОБР АДА СЛИКА

ТОМО ОГОРЕЛИЦА

ПРЕВОДИЛАЦ
"ДИОДОРУСА" И "СТР АБОНА" (ЦИТАТИ) ЈЕЛЕНА МАЛЕШЕВИЋ

ШТАМПА
Делта прес Београд

ТИРА)К
1000

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
001.9:913(398)
ОГОРЕЛИЦА, Илија, 1965-
Тврђава на Бановом Брду : капија Троје/ Илија Огорелица ;
[рецензија
Слободан Јарчевић]. -1. изд. - Београд: Делта прес, 2018
(Београд : Делта
прес). -134 стр. : илустр. ; ЗО cm
Тиражl.000. - Рецензија: стр.130-131. -0 аутору: стр.132.
ISBN 978-86-81140-01- 7
а) Троја
COBISS.SR-ID 254600716
 ПРЕДГОВОР

Драги читаоци,
Сви они које занима давна прошлост на подручју Панонске низије и
шире, треба па)кљиво да прочитају ову књигу.
С више занимљивих података, разрађених и протумачених, писац је
дошао до невероватних и дивних истина.

Књига је писана ду)ке време, а подаци су сакупљани из разних извора,

како би се употпунила прича и поткрепила са што више доказа.
Писана је на овај начин ради лакшег праћења самог тока давних
збивања и уочавања битних чињеница.
Крените с њим кроз текст ове књиге. Пловите по давно заборављеном
мору, и доћи ћете до Троје, Авале, Београда, до наше давно записане
историје.
Мирјана Оzорелица
 У цара Тројана 7(Озје уши

Био јеgан цар који се звао Тројан. У шоzа цара су биле козје уши, йа је
реgом звао бербере ga za брију. Али, како је који ишао није се нашраz враћао,
јер чим би za обријао, цар Тројан би зайишао шша је виgео на њему. Берберин
би оgfоворио ga је виgео козје уши, а онgа би za цар Тројан оgмах йосекао.

Тако gођеpeg на jegнoz берберина, али се овај учини болесшан йа йошаље

своzа момка. Kag овај изиђе йреg цара, зайиша za цар шшо није мајсшор
gошао, а он оgzовори ga је болесшан. Онgа цар Тројан сеgне ше za момак
обрије.

Момак, бријући цара, ойази ga су у њеzа козје уши. Али каg za Тројан
зайиша шша је коg њеzа виgео, он оgzовори ga није виgео нишша. Цар му ga 12
gукаша и рече му ga ошаgа увек gолази ga za брије. Kag момак oge кући,
зайиша za мајсшор како је у цара, а он му оgzовори ga је gобро и ga му је цар
казао ga za cвafga он брије. Онgа му йокаже 12 gукаша шшо је og цара gобио,
али му не каже ga је у цара виgео козје уши. Og шо gоба овај момак је јеgнако
ишао и Тројана бријао.

За свако бријање је gобијао йо 12 gукаша и никоме није казивао ga цар

има козје уши. Али za најйосле сшане мучиши и zрисши шшо не сме шо
никоме ga каже, ше се йочне zубиши и венуши. Мајсшор шо ойази йа za сшане
йишаши шша му је, а он му на мноzо зайишкивање најйосле оgzовори ga има
нешшо на срцу, али не сме никоме казаши.

- А ga ми је - вели - ga коме zog кажем, оgмах би ми оgлакнуло.

- Кажи мени - онgа му мајсшор рече - ја нећу никоме казаши. Ако ли се

бојиш мени казаши, а ши иgи gуховнику йа кажи њему. Ако ли нећеш ни
њему, а ши изађи у йоље иза zpaga, йа искойај јаму ше завуци zлаву у њу и шри
йуша земљи кажи шша знаш. После ойеш јаму зашрйај.

Момак изабере ово шреће. Oge иза fpaga у йоље, йа искойа јаму, ше у њу
завуче zлаву и шри йуша рекне: - У цара Тројана козје уши. Онgа заzрне земљу,
и шако се смири и oge кући.

Kag йосле шоzа йрође неко време, а из оне јаме никла зова и шри йруша
нарасла лейа и йрава као свећа. Чобани каg нађу зову, оgсеку јеgан йруш и og
њеzа начине свиралу. Али каg йочну свираши, а свирала изgаје zлас: "У цара
Тројана козје уши." То се оgмах разzласи йо свему zpagy, а најйосле и цар
Тројан чује како gеца свирају: "У цара Тројана козје уши."

Чувши шо цар Тројан оgмах gозове оноzа берберскоz момка, йа za зайиша:

- Море шша си ши оzласио нароgу за мене? А он се сиромах сшане йравgаши
ga није никоме нишша казао, али ga је виgео шша цар има. Онgа Тројан
извуче сабљу ga za йосече, а момак се йрейаgне, йа све йо pegy искаже: како се

5
земљи исйовеgао, йа како је cag на ономе месшу нарасла зова og које свирала
изgаје онакав fлас.

Цар сеgне с њим у кола и йође на оно месшо ga виgи је ли исшина. Kag
шамо, али још само јеgан йруш нађу. Тројан зайовеgи ga се начини свирала og
оноfа йруша ga виgи како ће свираши . Kag они начине свиралу и йочну
свираши, а она изgаје fлас: "У цара Тројана козје уши."

Онgа се цар Тројан увери ga се на земљи нишша не може сакриши, йа

ономе берберину ойросши живош и йосле gойусши ga сваки може gолазиши
ga fa брије.

Тешко је тајне сакрити. Ако не проговори човек -

проговори природа!

6
 1. ОДИСЕЈЕВ ПОВРАТАI< У ТРОЈУ 1
1.1. УВОД

Зашто је онда Троја тј. њена локација још увек неоткривена?

Велики број људи је кроз историју покушао одгонетнути ту тајну.

Многе локације широм света су узете у разматрање . У разним кра­
јевима, имамо топониме који за корен имају Троју, у неким другим
рељеф - који се МО)Ке упоредити са рељефом описаним око Троје, у
трећем случају су упоређени народи и обичаји из тих давних времена
с данашњим становницима претпостављених локација Троје. Сваки
трагач је убеђен да су његови налази и закључци они прави. Али
коначне потврде о локацији Пријамове Троје, описане у Хомеровој
Илијади, још увек нема!

Безбројне књиге су написане о теми: Троја. Проучене и изанали­

зиране су готово све могућности, од тога да је Троја само мит или чак
само производ песничке маште, па до конкретних разрада поједи­
начних детаља у правцу потврде стварног постојања Троје!

Основ целе приче су књиге "Илијада" и "Одисеја", које су међу 10

најйревођенијих и најчишанијих књиlа у свешу. Оне саме по себи су
предмет многобројних расправа, кад и како су настале, на ком језику,
колико су йромењене go йрвих йревођења и зайисивања. Постоје
информације да су оне дело једног човека под именом Хомер, али се
не зна кад је тачно )КИвео и стварао, ни где је рођен, ни где је
сахрањен. Од gавних аншичких времена су настале мноlобројне
шеорије, али су све остале на нивоу йрешйосшавки, без праве по­
тврде.Информације о Троји се налазе и у разним митовима и
легендама, сачуваним још из gавне йрошлосши, а сакупљених и
објављених од стране моgерних свешских исшра)кивача. У античко
време је Троја заузимала ва)l(НО месшо у мноlим исшра)кивањима,
која су једним делом сачувана до данас. Данас, у време найрешка
информационе технологије, лакши је йрисшуй свим тим сачуваним
сйисима, па самим тим, и свеобухватнијем погледу на кључне
чињенице о Троји и у вези с Тројом. Тај процес је довео до спознаја да
Троја никако није могла бити на простору Мале Азије - већ само на
Балкану. Огроман gойринос том заокрету је дао самостални
исшра)кивач Мексиканац Салинас Прајс.

7
Његови налази су објављени у неколико његових књига. Вођен тим
новим сазнањима и сам се окушао са сопственом теоријом о локацији
Троје, која је остала на нивоу теорије. То је била иницијална кайисла
за бројна йреисйишивања и нове шеорије од сшране слобоgних
амашерских шраiача за Истином . Много труда и времена је уложено
у изучавање загонетке Троје и дат је огроман допринос одр)кавању
привлач но сти теме, као и стварања нових погледа на поједине детаље .
Колико је ко био близу, знаће се тек кад се дође до коначне йошврgе о
локацији Троје.

1.2. ТРОЈА 1

Да се не би дуго чекало на разрешење те мистерије, у овој књизи

hy изнеши информације које, ВОЉОМ БО)КИЈОМ, уђоше у моје
поље свести.

Октобра 2012. г. добих поруку: "Тврђава на Бановом брду - капија

Троје!"

Како ... ?

Шта ... ?

Што мени?

И безброј још питања ми пролети у тренутку кроз збуњену главу.

Шта сад ја имам с тим, па ја не прочитах "Илијаду" ни "Одисеју"

кад сам их имао за школску лектиру. Јесте да ме је историја занимала
од тих школских дана, али не толико да бих се њоме бавио, а камоли је
исправљао. Како су дан и пролазили, тако су пристизали импулси да
кренем у потрагу за одговорима на нагомилана питања. Зар је мoiyhe
да Баново брдо у Београду има неке везе са Тројом? Па Троја је била
на обали мора, а ту мора нема. Кажу научници - било је ту некада
море, али много давно, пре неколи ко милиона година. Шта радити,
одакле кренути? Баново брдо? Ка)ку ништа посебно - тамо нема ништа
пронађено из средњег века, а камоли из неке давније прошлости.
Какве везе ја имам са Бановим брдом? Само сам једном тамо био и то
пре десетак година. Возио сам ташту и супругу у посету таштиној
тетки. )Кивела је у По)кешкој улици, преко пута парка. И тад се деси -
Клик - сетих се како сам, гледајући кроз прозор из стана у приземљу, у
парку преко пута угледао велике камене блокове. Било их је неколико
и били су огромни, правоугаоне форме. Баш необичан украс парка.

8
 Упитах рођаку, која је била у дубокој старости, зна ли шта год о
тим необичним каменим блоковима. Она ми исприча како је она била
међу првим станарима у својој згради, почетком 50-тих година, и како
су грађевинци, после њеног усељења, почели да копају темеље за
зграду преко пута од њене, на доњој страни парка.

Присети се она - како су тад из земље иской.али ше необичне

камене 'i.poмage и пошто су биле толико велике и тешке за тадашњу
механизацију, да их нису могли одвести. Неко се досетио да их оставе
за украс у суседном парку. Нисам ни слутио тада - да ће то бити
"камени темељци", који ће ме повести у нову "Одисеју"! Заиста, откуд
те обрађене правоугаоне камене громаде тако дубоко у земљи? Чега су
оне биле део? Је ли могуће да су оне ту још из времена Троје? Дубина
из које су ископане, при копању подрума за стамбену зграду, потврђује
да су ту од давнина. Правилне исклесане стрнице говоре да су их
обрадили неки вешти мајстори, а њихове димензије и те)кина су
указивали да су то морали бити много јачи и већи градитељи од оних
који их оставише у парку. Оне су биле део нечег великог, огромног,
неке грађевине. Да ли је могуће да су ти случајно ископани и ту за
украс парка остављени камени блокови део - капије Троје - на коју
ми је указивала она порука. Да би то могло бити могуће, ту је,
недалеко, морало бити и море у то време!

1.з. ТРОЈА 2

Па да, и те информације одавно поседујем. Рођен сам у Славонији

у Бодеграју, између Новске и Окучана, а суседно село се зове Лађевац.
Распитујући се код једне старине откуд тај назив за село, чуо сам да су,
кой.ајуhи си'i.у за градњу првих кућа у шек й.росеченом й.равцу у gоба
Марије Терезије, пронађени осшаци некакве лађе. По тој лађи,
насеље би названо Лађевац. Вођен судбином, сазнао сам и за други
локалитет под називом Лађевац. Мој бивши комшија из Бодеграја је
ново уточиште у избеглиштву 1995. г. пронашао у месту Ковачевац
й.окрај Млаgеновца у Шумаgији. Био је вршњак и школски друг моје
сестре и зета и пошто је тамо умро 2003. године, ишли смо му на
сахрану. Стајао сам на 'i.робљу покрај гробара и чуо да сй.омињу
Лађевац. Сазнадох од њих да је и ту й.ронађена у земљи некаква лађа
приликом копања раке и да се по томе локалишеш 'i.робља и улица
која води до њега зову "Лађевац 11 и 11 Лађевачка улица 11 у селу
Ковачевац. Где има ватре има и дима, а где има лађа мора бити и
мора!

9
 Како онда да се не зна за његово постојање? Замолих пријатељицу
са Фејсбука - да ми провери има ли где каква стара карта са приказом
тог мора на подручју Панонске низије. Ускоро добих одговор да није
ништа такво нашла и да се и сам уверим - посла ми албум gревних
караша . Отворим албум, а тамо угледах као прву најсшарију майу
све ша урађену по Хомеровом опису*.
Повећам карту и угледам оно што сам трая<ио.

Слика 1 - "Велики океан {{на најсшаријој майи свеша йо Хомеру

Тако дакле, није ga 'ia нема, већ људи не мо'iу ga виgе оно са чим
нису уйознаши. Била је то потврда кључног питања - море на чијој
обали је била древна Троја.

1.4. ТРОЈА 3

И тако, уз велику помоћ и вођење Духа Светог, заплових кроз

заборављено море у потрагу! Пријатељи са фејсбука су ми били кључ­
ни сарадници. Следећа карика је била пријатељица Весна Радојловић,
која је у међувремену поставила неколико објава, које су редом дола­
зиле као одговори на мој а унутрашња питања. Осетио сам да ту има

*
http://www.henrv-davis.com/MAPS/AncientWebPages/AncientL.html

10
нешто више од пуке случајности и ПО)Келео сам је упознати . Почели
смо се договарати за место и термин сусрета . Договорили смо се да ја
дођем до ње и кренула је са упутствима како да је пронађем . У низу
описа пута, уследила је реченица: Kag gођеш go Троје, шу сам ја
близу! Застадох у чуду гледајући у поруку. Читам поново, а питања се
роје, зеза ли то она мене? Не моя<е бити, па нисам јој ни споменуо
Троју. Шта ти је та Троја, упитах! Кафиh 11 Троја 11, на ћошку улаза у моју
улицу, одговори она! И сад кад се тога сетим, осетим део тад до­
)Кивљеног неизмерног узбуђења и чуђења . Дивни су й.ушеви Госй.оg ­
њи ! Како диван и моћан синхроницитет! Крећем у потрагу за Тројом и
на првом кораку Троја, ту на ћошку њене улице. У толиком Београду је
један кафић под именом Троја и да се нађе баш у њеном суседству - па
није ли то више од чуда. Било је то добро знамење и у његовом знаку је
и протекао наш први сусрет. Много корисних информација разме­
нисмо и сазнадох за й.рей.ев 11 Илијаде 11 у gесешерцу Слободана Јар­
чевића, који је изашао из штампе пре месец, два. Вођен тим трагом у
изgавачкој куhи 11 Мирослав 11 пронађох господина Јарчевића и лично
од њега купих своју "Илијаду", уз његову посвету. Био је то наш први
сусрет и почетак сарадње .

Уследило је читање "Илијаде", читам ја њу - чита она мене! Пред

очима )Киве слике! Ни данас са сигурношћу не знам шта сам у књизи
прочитао, а шта сам, читајући ју, видео. Био је то онај зай.ањујуhи
ocehaj - Већ виђено! Читање је потрајало неколико месеци, а у мени
су се бистриле слике и јачала одлука да кренем у й.ошра'iу за gока­
зима сшечених сй.ознаја.

Путевима Господњим, шра'iајуhи за информацијама о й.ошо­

й.има, пронађох новог пријатеља на фејсбуку. Био је то Walton Rotos,
уследила је кратка али плодна сарадња, нажалост смрт нас растави -
Вечна му Слава и Памјат! Сазнадох за, и gобих 'ia og ње'iа, програм
.
анимаци)е подизања нивоа мора
*.

Било је то баш оно што ми је требало - да бих разрадио и

приказао у слици питање Лађеваца.

* http ://www.floodmap .net/

11
 Приказ локације брда сиге у селу Лађевац у Славонији, 11 км
далеко и 50 метара више од данас постојеће реке Саве.

12
 Слика З - Славонија //Лађевац" некаg

Приказ обале мора на нивоу 140 м надморске висине.

Када се погледа ова карта, постаје јасно како је било могуће да се

на тако gалеком и шолико вишем шерену од најбЛИ)Ке, данас пловне,
водене површине ре1<е Саве йронађе лађа. Та лађа није йловила
Савом - већ воденом површином, чији је ниво био на 140 м наg­
морске висине. Дрвени йреgмеши да би опстали временом закопани
у земљи, морали су бити йрекривени муљем. Та наша Славонска сига
је била управо осушени муљ, најфиније гранулације. Од давнина,
наши преци су је користили за везивни машеријал у изiраgњи зи­
gова. Било је довољно наквасити је и добро измешати да би се добио
мастан малтер који је одлично повезивао цигле у зиду. Њена масноћа,
тј. везивносш1 била је виgљива већ на њеним койовима, само се сиiа
og расшресиших машеријала - йеска могла вертикално засецаши
без ойасносши og обрушавања. Биле су то йреко 1О меша ра високе
наслаiе чисше сиiе, а изнад њих око йола мешра дебели земљани
сло-јеви. Имало их је свуgа йо обоgу Псуњских побрђа и то свуда на
исшој наgморској висини. Сагледавши све то, пред очима ми је била
слика - како огромни таласи избацују на обалу лађу, која се забада у
меки муљ изврнута на бок и како је таласи муља прекривају - да би је
сачували од пропадања .

Урадио сам карте локалитета и другог Лађевца .

Слика 4- Лађевац у Шумаgији gанас

Слика 5- Лађевац у Шумаgији у време Троје

Приказ обале мора и његових залива при нивоу og 140 м

наgморске висине.

14
 Тим йравцем сада иде ток реке Луl, која се у сушном периоду
моя<е прегазити у гуменим чизмама. Кад и како је ту могла бити
затрпана лађа ако не у време кад је ту постојало море.
"Ех то море, чекало ме , па пресушило" - како рече Ђорђе Бала­
шевић у својој песми "Панонски морнар".
По званичној науци је било ту море - али мноlо gавно. Па како
онда тако йлишко, у дубини раке, да буде пронађена лађа? Научници
тврде своје, а аргументи из земље говоре друго. Било је шу море за
које они знају1 ал је било и скоро, пре неколико хиљаgа lоgина
поново и йо њему су йловиле лађе 1 које у муљу осшаgоше сачуване
ga шо йосвеgоче. Кад ли је то било кад су коg Панчева - Старчево и
Обреновца - Црквина, близо обала Дунава и Саве, пронађена насеља
из времена Винчанске културе? Нешто ту не штима! Heмolyhe је да је
пре Винчанске културе ту моlло биши море1 по којем су йловиле ше
лађе, пре ће бити да је ту било море у време Троје! Лако за рећи, али
како то доказати кад о њему нигде ни речи. Да није тако, убрзо сам се
уверио. Поново на делу се показа фејсбук, на свом фејсбук профилу
Србкиња која )Киви у Ишалији постави слику:

Слика 6 - Приказ океана у време Троје нейознашоz аушора

Гледам у слику и не могу да верујем својим очима. Ко је тај

Диодорус Сицулус, који зна за йосшојање Океана Мора на йросшору
Панонске низије и на који Велики потоп он указује? Прогуглам мало
и пронађем*.

* http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Diodorus Siculus/home.html

15
 Опа бато, па ово је премија! Мора се веровати сшаром аншичком
исшра)кивачу и њеfовој "Исшорији". Јасно ми је да је ову карту
урадио неко ко је изучавао ту његову књигу. Обратим се у инбокс
пријатељици из Италије да сазнам откуд јој ова карта. Она ми од­
говори - да ни сама не зна и да ју је поставила зато што јој је ово било
смешно. Тад се и ја слатко насмејах, ал ' не што ми је смешна карта,
већ од среће и задовољства што ми се пред очима појави нешто тако
драгоцено. Њој као поштару је пошиљка била смешна, а мени, слу­
чајном примаоцу (постоје ли случајности или су оне нешто много
више од тога), СТИ)Ке у прави час - вреднија од сувог злата. Потрая<им
йревоg Диодорусове "Историје" на србском и нађох да је йревеgена
и објављена тек од 11. њеfове књиfе. Као и многе друге важне
историјске књиге, преводе и објављују се делови који се уклапају у
званичну историју, а све остало се шаље у заборав . Шта је - ту је,
помоћи ће гугл преводилац. И тако, Додорусова "Историја" остаде ми,
за неко наредно слободно време, за читање на екрану, које сам из­
бегав ао кад год је то било могуће, а и Гугл преводи нису поуздани.
Остадох и код питања потопа на оном што сам добио од једне
Далматинке:
• 1lezio(\ је koristio izraz "rod/r~tsu·· (yi:vo.;). по ros lije Се se L1 \ 1 r ijeZit i za 111is<:.10 о "clobu'" ili "vijekLt".
Kasniji grё ki pisci, i poslije 11j il1 i гi111ski. 111ije 11jali s t1 пеkе e l eine п te iz 11.eziodovog opisa.
• Vergi lijc (70-20 рг. Кг.). primjer ice. pove7~1.0 ј е ћеrоје sa z l atп i111 vrc111e110111. i t• redos lij edt1 cloba
istakл tю sа шо р1·,1 0 ј posljcd11jc - z la t пo i Zc ljczпo (tklogc, IV: -1. - 17). No пjcgov ш l adi S Ll\1 rc111c-
nik Ovidije (-i.3 p l". Кс 17 11.е.) v ratio se CetveгoClanoj podjeli: "z laю doba (sada izriCito аш·еа ae-
tпs ) . i iclu Ce naгa.f; taj e (pгoles) s rebren il1 , mj ede11il1Љ 1·u11C;.mil1 i :/eljt:zn ili lju(li (MetamorГoz~. 1: 89
150).
• lsto tako, t1 antickt1 prcdod :2.Ьt1 о clobiшa tшijela sc ргсdаја о vcliki111 potopinia: iskoпski ili Ogigov
potop, okoпcio је sгсЬrспо doba . Platoп (428-427 рг. Кг.) јс sшаtгао da јс to Ьi о п ajvcci potopa od
svil1 i da se dogodio 1 О . ООО god iнa prije njegova v1·e111en a. Poslije је Det1kalio11ov potop razd ijelio
Ь1·011ёаnо doba od ze ljezпoga, оdпоsпо od vгеш е 11а :i:ivt1cil1 ljudi. Gгcki izvori s po 111iпj e jos i Dai·da-
nov potop, nu kontckst nijc razradcn.
• l 11dij s kc i a пti ёkc s hc111c о s tL1p11jcvito111 propadaпjL1 шоgн sc t1s po1·cd iti s орСош idcj o ш о ..padt1
Cov jcka" k oja ј е ро ~юја l а, p ritn ie1·ice. L1 ЬiЫiiskoj u-adici ii.

Слика 7 - Пошойи йо Аншичким изворима

Стигл о је ово као одговор на моје питање, како то да званична

наука нигде не сйомиње тако ва)КНа исшоријска збивања 1 као што су
Доlађаји, бар онај њихов geo који се назива йошойом. Одговор је
стигао убрзо и показао да се зна за њих поименице, бар за 3 наведена .
Научници fлeg ajy на йошо йе с амо као на сачувана йреgања или
мишове1 а мени треба њихова йошврgа 1 јер је шо море йосшојало
између времена Дардановог и Деукалијановог потопа и по свему
судећи су били кључни за његово настајање и нестајање.
Од Србина који )КИВИ у Ирској1 сазнадох да се у ис шорији
сйомиње Оцеан Потамос, па кренух у потрагу за информацијама о
њему. Хомер у "Одисеји" / као и Хесиод у "Теогонији" / йомиње Оцеан
Потамос. Описује га као Оцеан Ре 1<у. Спомиње се и другде као Оце ан
Хиперборејаца, као Велико Море и знају да је било северно од Грчке.
Аполоније са Родоса у Аргонаутици назива доњи Дунав "Керас
Океанус 11 - Гулф или рог Оцеана. У "Илијади" постоје стихови:
"Али нема ши борбе са Дивом, Кроновим сином; ни јаки боz се
Ахелој уйореgиш не може с њиме, а ни велики моћни Океан gубоких
сшруја1 из коl.а исшичу сви 1 и реке и свако море1 врела целокуйна и
сви на земљи клаgенци бисшри; и сам се боји Океан og муња великоz
Дива и og zромова сшрашних каg јече ogoзzo са небеса!"
"Илијада 11 - Превод Милоша Ђурића

Необичног ли описа Великог Океана, из ког извиру реке и сва

мора и врела целокуйна. Да би тако шта било могуће, О1{еан је морао
бити на вишем шерену и са знашно вишим нивоом воgе од осшалих
мора у окру)кењу. Само Панонски базен са йреl.раgом у Ђердапу има
наведене каракшерисшике. Налази се северно og Грчке, йуни се
l.орњим Дунавом који извире исйоg Алйа и шече као огромна река
йрема Ђерgайу - свом ушhу1 тј. оgливу у доњи Дунав (Иштар), који
својим обликом йogceha на pol. Великог О1{еана. Тако он йуни сва
обли)кња мора, а хиgросшашичким йришиском делује на йоgземне
воgе целоl. Балкана, па му с правом йрийисују и све изворе на шом
йросшору. Звали су га ВелИI{И Океан, Океан Потамос - О1{еан Река,
Океан Хиперборејаца, Велико Море - Маре, Хелијева Море -
Хелеспонт ..... Описивали га океаном, морем, реком или језером (што
је по данашњим критеријумима и био). Информација и gоказа на све
сшране og gавнина - да је заиста невероватно да их је мало ко уочио.
Било је довољно доказа за йошврgу йосшојања тог мора - језера на
йросшору Панонскоl. базена.

Слика 8 - Рељеф йри нивоу свешских мора og йриближно 200 м

наgморске висине

17
 1.5. ТРОЈА 4

Осетио сам велико олакшање и кренуо у потрагу за описом како су

до Хелеспонта стигли Аргонаути и Ахајци. Па)књу ми привуче
Мизија, заједничка шачка оба йохоgа.

"Неки кажу ga су Грци найусшили Аулиgу месец gана йошшо је

Аzамемнон наzоворио Оgисеја ga им се йриgружи, и Калханш их йовеgе
йрема Троји својом виgовишошћу. Друzи кажу ga је Ојнона йослала своzа
сина Кориша ga их йреgвоgи. А шрећи, шшо је и ойшшейрихваћено, ga
они нису имали йилоша и ga су зайловили насумце йрема Мисији, zge су
се искрцали и йочели ga йљачкају земљу, мислећи ga су сшиzли у бли­
зину Троје. Краљ Телеф их је сашерао назаg на броgове и убио храброzа
Терсанgара, сина Тебанца Полинејка, који је јеgини йокушао ga се
брани. Taga навалише Ахилеј и Пашрокло, али каg их Телеф yzлega, он
йобеже zлавом без обзира на обалу реке Каико. Грци су били йринели
жршве Дионису у Аулиgи, gок су za Мисијци заборавили. Збоz шоzа се
Телеф зайлеше о винову лозу која се изненаgа йојави из земље и Ахилеј
za рани у бушину чувеним койљем, којим је само он моzао ga влаgа. То
койље је Хејрон йоклонио њеzовом оцу Пелеју".
"Телеф ийак не хшеgе ga се йриgружи йохоgу, навоgећи као разлоz
ga је њеzова жена Лаоgика, коју још зову и Хијера, или Асшиоха, Прија­
мова ћерка; али он каза Грцима йравац којеz шреба ga се gрже, а Кал-
- - - - - - - - - 11
ханш иошврgи шачносш њеzовоz савеша иреgсказањима .
"Књия<евност и цивилизација" - Грчки митови, Роберт Гревс

Отворим неколико карата са Мизијом у Малој Азији.

Слика 9 - Мизија у Малој Азији 1

18
 Слика 10 - Мизија у Малој Азији 2

Слика 11 - Мизија у Малој Азији 3

На свакој карти је на другом месту, како је ком аутору одговарало,

или како им је одговарало за коју причу.

19
 Читајући из разних извора ойис иуша Арiонауша и Ахајаца,
видех да Мизија, у коју су они стигли, никако није моiла биши у
Малој Азији. Морала је бити у gанашњем Подунављу у Бугарској,
тамо где се на римским каршама налази Мезија или Моезија - gоња
или gpyia. Опште је познато да су Римљани често мењали поједина
слова или њихов распоред у старим топонимима, па су неки звучали

непрепознатљиво. Ови стихови из "Илијаде" су то потврђивали.

"Taga Диве осшавио борце

И блисшаве очи обрнуо,
Обрнуо на суйрошну сшрану.
Мошрио је крајеве Трачана,
Коњоgржни у њима бишсшвују,
А шамо су Мишани са њима,
Који јесу борци из близине
И йоносни ши Хиоемонзи.
Сви су они знане млекойије,
И йравеgни А бији су с њима".

"Илијада" - Хомер, препев на десетерац: Слободан Јарчевић

По том опису, то би изгледало овако

Слика 12 - Поло)кај Мизије йо мојој йроцени

Убрзо је стигла и потврда са картом *

*
https://commons.wikirnedia.org/wiki/File:Banduri, Covens et Mortier and Lisle. Irnperi i
Orientalis et Circurnjacentiurn Regionurn.1742.A.jpg

20
 Како сам већ закључио, на њој се јасно види:

Слика 13 - Поло)кај Мизије йо слици 12 - карши 1742 fog.

На тој мапи на простору Мале Азије нема нигде Мизије

Слика 14 - Мала Азија на исшој карши без Мизије

Била је то потврда путање Аргонаута и Ахајаца према Хелес-­

понту на чијој обали је била Троја

21
 Слика 15 - Пушања йрвоz йохоgа Ахајаца go Троје

Следеће на њиховим путањама су биле Симплгаде cygapajyhe

сшене; Херкулови стубови = Ирон Гатес = Ђердапска 1шисура. Била
је то за морепловце несавладива препрека; брзе воgене сшрује, бројни
вирови, опасни йлиhаци 1 ошшре хриgи. Уз све то, због бројних
кривина тока, стиче се утисак да се високе и сшрме сшранице

кањона йримичу и оgмичу зашварајуhи и ошварајуhи йо'iлеg на

даљи ток узвоgне йловиgбе. Узбуђујући призор је то за данашње
туристе на крстарењу Ђердапом, а какав је то шокантан призор био за
те древне морепловце говоре описи са тих путовања . Аргонаути су
уз йомоh бо'iиње Ате не успели савладати ту препреку али не и
Ахајци у првом походу. Сазнали су од Телефа за путању којом се треба
кретати и опасности на том путу. Ништа им то није помогло, била је то
несавладива и за многе кобна препрека. Претрпели су знатне губитке
у лађама и људству па су одустали од борбе с тим чудом природе и
вратили се у полазне луке. Што нису успели у првом походу йошло
им је за руком у gpy'ioм uoxogy пошто је воља Бо'iова йринуgила
Телефа ga их cupoвege. Података о тим мукама Ахајаца нема у
Хомеровој Илијади", али их пронађох у:
- "КЊИ)Кевност и цивилизација Роберт Гревс - Грчки митови
- "Легенде и митови старе Грчке Н А Кун
- "Библиотека истор иј а Диодорус Сицилус

22
 Посебан печат том трагању даде садр)кај књиге Ашланшиgа у
Србији {( одломак Херкулови Стубови .

"У данашњици преовлађује мишљење да се Херкулови стубови

налазе у реону Гибралтара, али они обитавају и у Ђердапс1<ом
теснацу, названом Казан, где су део премошћења речног дна близу
острва Ада Кале. У оквиру тог места са падина Карпата, предање
казује, из Ахиловоf извора исшиче шреhи geo Дунава, назван Иштар
по бо)канству вода, владарки над људима, али и господарици гене­
ративне љубави "
Из леzенgи о Херкулу сазнајемо да га је Иштар прогутала, како
би се овај у њеној утроби три дана борио док није успео да се спасе .
Део подручја којим пролази прастара река, код Ада Кала управо носи
назив )Кдрело Гура Вани, што по нашем мишљењу сугестивно казује
да би баш у шом gешаљу требало тражити подлогу сећању на миш о
Херкуловом избављењу из утробе fopoйagнof бо;кансшва воgа. У том
случају бисмо gва оzромна сшуба названа њеfовим именом, што не
мора да значи да они чине мост или острво, имали сматрати ин­

струментом зайречења ;кgрела боzиње Ишшар, не би ли се пре­

дупредило поновно Херкулово йро;кgирање йриликом покушаја
избављења ''
"Атлантида у Србији" - Ранко Јаковљевић

Било је то довољно потврда за претпостављени йуш go

Хелесйонша

Прича о наставку йуша Ахајаца go Троје ка)ке овако:

"Прво су приспели на Лезбос, где је Одисеј ступио у ринг да се бори

против краља Филомелеида, који је своје госте приморавао да се рву са
њим; Одисеј га, гласно бодрен од свих Грка који су присуствовали,
срамно свали на под . После Лезбос п пристали су на Тенед, који се
види из Троје, а којим је тада владао Тен
"Историјска Библиотека Диодорус Сицулус

23
 То на Панонском Хелеспонту изгледа овако:

Слика 16 - Ошоци око Троје: Самошрака, Имброс, Лезбос и Тенеg

Према очекивању све се савршено уклопило. Аргонаути су

наставили йловиgбу йокрај Тројанског Сигеиума па према Само­
траци = Фрушкој Гори , заобилазеhи lреgасши Имброс и йлиhаке око
њеlа. Невреме их је приморало да се врате и заклон потрая<е у
Сигеиуму. Уследили су догађаји који су довели до пропасти Троје у
време влаgавине Лаомедонта од сшране Херкула. Кад су се
побољшали услови за пловидбу, uушовање је насшављено према
северу до Самотраке па према исшоку до Трачких йланина у
gанашњој Румунији, а затим пратећи линију обале према северу све
до Колхиде = околина gанашњеl Бана Маре. Тад погледам каршу
мало детаљније, а на њој преко 15 места с Маре у називу и сви ду}к
линије обале некадашњег Хелеспонта званог Велико Маре од Бана
Маре на северу па до Краја Ђердапа и на око 140м до 160м
надморске висине . Осшавим шу Арlонауше и њихову аваншуру и
врашим се Ахајцима и Троји

24
 1.6. ТРОЈА 5

Чишајуhи Илијаgу и пратећи слике већ виђеног склопио сам

консшрукцију од 'iлавних шачака ахејско'i ло'iора, бојно'i йоља и
йонеке og саме Троје.

Отворим гугл мапу да проверим уклапање са данашњим тереном

и на први поглед распознам све трая<ено. Усмерим йо'iлеg на йросшор
на майи исйоg Иgе = Авале. Пажњу ми заокупише необичне зелене
линије којих је било само на том простору.

Слика 17 - Прсш Бо)кuји обеле)кава Троју - зелене линије

Њихово значење сам наслутио с неверицом. Указују ли ове зелене

линије на простор Троје? Нигде другде на мапи их није било осим
овде на Троји и Бојном пољу = Липовач1<ој шуми. Вратим се ономе
што сам боље познавао, а и боље се распознавало на терену и мапи -
Ахејском логору

25
 Слика 18 - Рељефни йриказ: Троја, бојно йоље, Ахејски лоfор

Прошло је 3200 година од кад су рукама формирани беgеми,

йрокойи, навози за лађе, 'i.робне Хумке. Потоп је све то йрекрио
наносима и сав тај труд замаскирао. Џабе се трудио када знаш шта
тра)киш, лако то нађеш.

Слика 19 - Рељефни йриказ обеле)кених йозиција са слике 18

26
 Као бисери у низу су се заређали чаробни шренуци моhних
синхроницишеша, блештавих визија, драгих сусрета душа, све до
технолошки необјашњивих дешавања, попут порука у инбоксу у
контра смеру писања .

Све је добило свој смисао, све се само од себе расветлило.

Поставило ме у нову позицију и подстакло да објавим основ й.риче о
Троји . Било је неколико й.реgло'i.а да то формулишем у књи'i.у али ја
остадох код одлуке да то буде виgео машеријал. На све то СТИ)Ке
й.орука Валтона:

"За моје йојмове и кришеријуме локација Троје је фиксирана и

чесшишам ши за gобар нос без обзира на швоје" чаролије "које су ше
gовеле goвge. А ако сам на швом месшу, не би се више мно zо шруgио око
койања шројанских йоgрума, веч би сшвар арzуменширао и закључио, и
иошом се лашио јер ше занима комйлешна исшорија gpyzиx зна ­
чајних сшвари које че комйлешираши н ову слику и с шорије. Са ар zу ­
меншима, које имаш и мојим gоgацима, свакоz лygoz увериш, ga је Троја
заисша шамо zge си је ошкрио; ја чу йоgржаши швоју шезу свиме шшо
знам о шоме; али ако неко још сумња, не можеш му нишша ни са
ошкривеним йоgрумима, јер йраз не йоgруме имао је сваки найушшени
замак".

Кратка потр ага за техничким решењем израде филма брзо дала

р езултат . Тим је формира н . Приступили см о и зр ади те кст а за
сценарио. Изл ио се на п а п ир у ј ед н о м д аху, спонтан о , три год ине
пр ип р ем ан.

1.7. ТРОЈА 6 - 11 82 . год . п . н.е. (МИТ ИЛИ И СТИНА)

(TEI<CT ПО I<OJEM ЈЕ РАЂЕН ФИЛМ*)

Географским доказима и и сторијским чињеницама ТРОЈА ипак

постоји . Књи)кевна дела Илијада , Одисеја и други старогрчки
извори пру)кају информације о давним временима, између осталог о
Трој и и рату за Троју. Троја је била смештен а на обали Великог
Океана који у данашње време не постоји .
Читајући Илијаду", немамо готово никаквих информација о путу
којим су Ахајци стигли до Троје. Зато знамо да су Аргонаути и Јасон у
својој п отрази за златни м руном пловили Великим Океаном, на чијој
обали је била Троја, и да је истим Океаном пловио Одисеј у својим
покушајима повратка кући.

* https://www.youtube . com/watch?v=ЗaiM9WWO 1sQ&feature=share

27
 За разлику од Илијаде у Арlонаушици је много боље и детаљније
описан й.уш којим се СТИ)Ке go Великоl Океана . Детаљи са тог й.у­
шовања наводе нас на закључак да су на том свом путу пловили

узвоgно gанашњим Дунавом. Пловећи кроз Мизију и Тракију

Дунавом долазе до Ђерgай.ске клисуре (Хераклови сшубови) коју они
називају Симй.лlаgе. Савладавајући велике и опасне препреке (Симп~
лг де) упловљавају у Велики Океан.
Археолошки локалитети на й.оgручју Панонске низије, из gоба
Вичанске кулшуре у околини Панчева и Обреновца нам пр~кају
информације да је тај й.росшор био сув и насељен go 4500. log.
сшаре ере Ту су пронађени осшаци великих сшамбених насеља, за
то време високоl сшей.ена шехнолошке цивилизације . Званична
наука не зна узрок несшанка ших месша, али је сагласна да на шим
й.росшорима није било значајнијеl насељавања све go gоласка
Римљана Те чињенице наводе нас на закључак да се ту формирао
Велики Океан, као й.ослеgица Дардановог (библијског) потопа, који
се gologиo й.рибли;кно у време несшанка те цивилизације око 4500
log. сшаре ере.
Велики Океан је постојао у gоба Арlонауша и раша за Троју, али
није la било у gоба й.очешка й.исане исшорије. Велики Океан је не"
сшао Деукалијановим потопом на прелазу из бронзаног у гвоздено
доба 1159. год. старе ере
Иншезишеш Деукалијановоl й.ошой.а је био мањи у оgносу на
Дарgанов (библијски), и изазвао је крешање воgених маса из й.равца
зай.аgа й.рема исшоку. Не прелазећи й.ланинске масиве веће og 500
мешара наgморске висине, воgе из Великог Океана су се й.релиле
преко простора исшочних lраница шоl океана, й.роgубљујући й.рос­
шор Ђердапс1{е клисуре. То омогућава, временом, исушивање прос­
тора Панонске низије. Кретање таласа океана је на й.росшор Троје
нанело gебео земљани слој
Све то онемогућују нам лоцирање простора на ко м се налазила
Троја. Званична наука не зна за чињенице везане за постојање Великог
Океана, и упорно понавља да је на тим просторима постојало
Панонско море које је несшало й.ре 50 милиона lоgина. За разлику
од научника сшановници ових й.росшора су проналазили осшашке
лађа gалеко og воgених й.овршина и називали их Лађевцима (на
140м надморске висине). Исто тако проналазили су месша за ве·­
зивање броgова која су називали Луке
Један од локалитета је Лађевац у Славонији, где су мештани ,
копајући сигу пронашли осшашке лађе на наgморској висини 140м,
што је за 50м наgморске висине више og најбли)ке пловне водене
површине реке Саве

28
 Други Троји блия<и локалитет у селу Ковачевац йореg Мла-
gеновца, где су мештани копајући раку (гроб) не дубљу од 2м исто
тако пронашли остатке лађе. Наgморска висина је износила исто
140м, са још веhом разликом у наgморској висини и удаљености од
најбли)ке водене површине. Занимљиво је да су у истом месшу Кова­
чевцу на сусеgном брgу пронађени остаци везова за броgове, по
којима је оно добило назив Лука. Оваквих примера на подручју
Панонске низије је још много.
На основу изнесених чињеница да се закључити да је у не тако
давној прошлости на йоgручју Панонске низије йосшојало море на
нивоу од прибли)КНО 140м наgморске висине. Остаци лађа и лука
потврђују да је било йловно и да су њеlове обале биле насшањене
Потврду о йосшојању Великоl Океана проналазимо и у самој
"Илијади кроз Ахилове речи о Океану из ко г извиру све реке и сва
мора. Логично је закључити да је йосшојао океан који је на вишој
наgморској висини у односу на мора у окру)кењу. Познато је да су
Арlонауши носеhи злашно руно после посете Кирки, на њеној Ајај
на северозайаgу Великоl Океана сшиlли у ]аgранско море.

1.8. ВЕЛИI<И OI<EAH - непознат простор Ахајцима

Иако у "Илијади нема података о Ахајском походу на Троју, из

осталих доступних извора аншичкоl времена сазнајемо да су Ахајци
у свом йохоgу (йловиgби) на Троју, не знајуhи за локацију Троје
напали Телефову шеришорију у Мизији. Тек сутрадан у прекиду
битке су схватили да нису рашовали йрошив Тројанаца, веh йрошив
Телефа, Херкуловоl сина, своl савезника. Телеф оя<ењен Пријамовом
ћерком није пристао да их води до Троје, па су наставили пут даље у
непознато тра)кећи Троју. Овај податак нам говори да је Троја била
смешшена на обалама њима нейознашоl мора. На насшавку йохо­
gа на Троју, наилазе на њима несавладиву воgену йрейреку у Ђер­
дапској клисури (Херакловi сшубовi), где су претрпели губитке и били
приморани да се врате. Сплетом срећних околности по њих Телеф их
у gpyloм йохоgу ийак gовоgи go Троје.
Пошто знамо да је Мизија шеришорија на йросшору goњel шока
gанашњеl Дунава, узвоgно иза Мизије је Тракија, на чијем йросшору
се налазио Ђерgайски шеснац (Хераклови сшубови) који је gелио
воgе Великоl Океана (Панонска низија) og Ахајцима знаних мора
Прашеhи Јасона и Арlонауше, а и Ахајце на њиховом походу,
сши)кемо у Велики Океан подједнако нейознаш некаg њима, као и
нама gанас

29
 1.9. ИДА (АВАЛА) - ИЛИЈ (ТРОЈА)

Из Илијаgе сазнајемо да се Троја налазила испод шумовитог и

вреловитог усамљеног йланинскоi масива званог ИДА. Пратећи
ситуацију на рељефној мапи обала Великог океана, проналазимо
одговарајућу сличносш са ойисаним данас нама знану йланину
Авалу изнаg Бeoipaga
Просшор око Авале је са шри сшране био окру;кен воgеном
масом што су они називали некаg река1 језеро или море. Шта је
опет слично gанашњој сишуацији1 где је йросшор око Авале окру;кен
рекама Колубаром, Савом, Дунавом и Моравом . На jyiy је био спојен
са већом койненом йовршином званом Дарgанија йросшор og
Космаја go северне Макеgоније и између Дрине и Мораве.
Сам град Илиј {Троја) је био смештен западно од ИДЕ {Авале). Ти
йоgаци и данашњи рељеф нам указују на локацију Троје
Северозападније у односу на град Троју на самој обали Великоi
океана су се искрцали Ахајци и ту формирали свој војни лоiор. За
заштиту логора су йоgиiли земљане насийе с беgемом. У йоgно;кју
насийа су се налазили канали с воgом н а нивоу мора
Јеgан насий се пру)као правцем запад -исток, а gpyiи правцем
југ север. У зони њиховоi йресека се налазила кайија, кроз коју се
излазило из лоiора на бојно йоље1 йрема Троји. Изучавајући
рељефну каршу, уочавамо и gанас виgљиве шраiове тих насийа и
канала.

1.10. АХЕЈСI<И ЛОГОР И АХИЛОВА XYMI<A

Да ли случајно или сачувано у народном памћењу, простор

неgалеко og ахејске кайије1 данас носи назив Велика Моштаница
На самом йросшору лоiора 1 зайаgније1 се налази Мала Моштаница
Називи ових места одговарају претпостављеним локацијама сахра..-­
њивања йоiинулих у бишкама на простору Велике Моштанице
близу бојноi йоља1 и Мале Моштанице унушар самоi лоiора.
Једна од упечатљивијих тачака у Ахајском лоiору Ахилов гроб
Велика Хумка, по Оgисејевим речима видљива и са Трачког Сама
(Фрушке горе). Поново проналазимо насеље на том подручју йоg
називом Умка, што нам даје претпоставити да је насшало као сећање
на Ахилову хумку. Унушар самог йросшора ахејскоi лоiора, и у
данашњем рељефу су виgљиви осшаци љуgском руком формирани
као сйремишша за броgове. У самој Илијаgи 111 у форми обећања
(йророчансшва) Посејgон најављује да ће недуго након завршешка

30
Тројанскоl раша свесши све реке у јеgан шок и потпомоћи их својим
трозупцем у унишшењу ахејских беgема

1.11. БОЈНО ПОЉЕ (Липовач1{е шуме)

Равница између кайије ахејскоl лоlора и кайије Троје, која се

пру)ка даље на југ, је била бојно йоље
У наше време тај йросшор је йрекривен lусшим шумама,
ненасељен познат под називом Лийовачке шуме. Запа)камо необич
носш да тако йоlоgан йлашо за насељавање је йрекривен шумом и
ненасељен.

Локално становништво спомиње неке йаранормалне gуховне

акшивносши и енерlије на том подручју. То се моя<е довести у везу са
бројним сшраgањима јунака, на том бојном пољу, у gесешоlо­
gишњем Тројанском рашу
Удаљеност између кайија Троје и ахејскоl лоlора је неких 5
киломешара.

1.12. ИЛИЈ (ТРОЈА) оснивање

Из различитих записа добијамо информације о хронологији на

станка самог града, изградњи његових бедема и о његовом станов­
ништву.

Како је већ познато Троју су основали йошомци Дарgанове лозе

Дарgанов йраунук Ил og оца Троја. Локацију Троје по легенди
оgреgила је шарена крава, коју је Ил gобио на шакмичењу код
Фриlијскоl краља, заустављајући се на lробу боlиње Аше. Уз
блаlослов Зевса, у облику дрвета на којем је резан лик Ашене Палаgе
Зиg око Троје су йоgиlли Посејgон и Айолон слу)кеhи коg Иловоl
сина Лаомеgонша. Зиg око Троје је био неразорив, осим gела који је
раgио херој Ејак који је йомаlао боlовима у йослу. У времену йре
Тројанскоl раша Троју је био заузео Зевсов син Херкул. Пријам као
једини пре)кивели од Лаомедонтове деце, то пустошење обновио
град и вратио му стари сјај.
На ширем йросшору Троје су се налазили мноlобројни руgници
злаша, сребра и )Киве чији остаци су данас видљиви и познати у
околини Авале и Космаја.
Сам lpag је био смешшен на йрироgној висоравни са сшрмим
сшранама, које су већ саме биле geo зашшише lpaga од сйољноl
нейри1ашеља. На рубовима виса су подигнути gоgашни камени
беgеми, који су окру)кивали lpag. Траlове ју)I{НОГ бедема сам

31
лоцирао на простору Беле реке. Приликом изlраgње бране Бела
река и пратећих шумских путева механизација је укойавајуhи йуш
( йуш 1 мешар gубине) открила gелове ју)кноl беgема

Посматрајући рељефну каршу, примећујем оцршане линије које

се поклапају са йрешйосшављеним йравцима йру)l(ања Троје. На
зайаgној сшрани се уочавају две йаралелне линије које нам говоре о
ширењу lpaga на ту страну .

Недуго након йаgа Троје долази до новоz йошойа Деука­

лијановог 1159. год. Тај потоп се изразио на тај начин што се воgена
маса Великог океана кретала из йравца зайаgа йрема исшоку,
слично великом цунамију . Та вода наноси велике наслаге које
йошрйавају йросшор Троје. Остаци Троје се налазе под великим
наслаlама нанесеног талога дебљине 5 10 метара. Тако да су њиме
прекривени и сами бедеми Троје. Закључујемо да је то један од
главних узрока зашто Троја није још увек тачно лоцирана.

На ширем йросшору Троје су постојале изgвојене ушврgе у

форми кайија Троје. Једна од њих се налази на простору данашњег
Бановог брда (Северна капија), из које је наgзирана lлавна Тро­
јанска лука и воgени йуш, данашња Тойчиgерска река , йроgу)кена
Пиносавским йошоком који се пруя<ао go самих зиgина Троје. Њени
камени блокови су ископани приликом копања темеља за тамошње
зграде и остављени као украс у йарку у По)кешкој улици

Источна капија Троје се налазила недалеко од данашњег

Смедерева, на обали рукавца мора, данас познатој реци Раљи.

Ју}кна капија се налазила на ју)кном рукавцу мора , који се

пру)као данашњим током реке Луг. Ти рукавци река су залазили
gубоко у шеришорију Троје. Њима се могло прићи воденим путем
близу и самом граду.

За претпоставити је да се на том ширем подручју налазило још

места у форми града.
По званичној исшорији постојао је такозвани Римски пут који се
пруя<ао од йравца Троје на jyl йреко самог врха Космаја
Сагледавајући бесмисленосш шаквоl йуша у Римско време, да се
закључити да се ту ради о јеgином йушу који је йовезивао Троју са
Дарgанијом за време ойсаgе Троје. Био је то йуш за снабgевање и
йрисшуй йојачања йуш ойсшанка за Троју.

32
 1.13. ЕНЕЈИН ОДЛАЗАI< ИЗ ТРОЈЕ

Из Берг Илијине Енејиде , писане по информацијама Енејиног

потомка Јулија Авугуста Цезара, сазнајемо Енејину йушању кретања
после uaga Троје
Енеја оgлази из запаљене Троје на исшок на врх Иgе (Авале)
проду)кавајући правац кретања на исток, где се снабдева бродовима.
Са њима йрелази узани морски йојас на подручју данашњег шока
реке Мораве сши;куhи на шло Тракије, тадашње полуострво Тенед
То је данас йросшор између Мораве и Млаве. Одатле наставља пут,
сши;куhи на осшрво смештено на улазу у Ђердапски теснац (Аду
Калу) потопљену 70 их год. изградњом бране Ђердап. Одатле
насшављајуhи йуш данашњим шоком Дунава, излази у Среgоземље
gоКриша

1.14. ОДИСЕЈЕВО ЛУТАЊЕ

"Повратак у домовину из освојене Троје"

Из Одисеје сазнајемо о Одисејевом покушају повратка у

домовину, након успутног задря<авања на тлу Тракије.
На његовом йушу на исшок йрема Ђерgайу, захвата га јак
исшочни вешар и невреме, данас йознаш као Кошава. Невреме
оgноси његове броgове gалеко на зайаg, даље и од саме Троје у њему
непознате воде. Лушајуhи тим морима (Великим океаном) СТИ)Ке до
Кирке на Ајаји (подручје Псуња). На исто осшрво на којем је био и
Јасон

Повлачећи паралелу о наставку Јасоновог и Одисејевог пута,

закључујемо да је и Оgисеј на зайаgу Великоl океана прошао йуш go
Јаgранскоl мора. Даље тим морем проналази пут до куће.

1.15. ТРОЈА (резиме претходног)

На основу ових података да се закључити да се Троја налазила на

наведеном простору, мада делује зачуђујуће и готово немогуће. Сви
други покушаји лоцирања Троје, су Троју смештали далеко од тих
простора. Почев од Шлиманове Троје у Малој Азији, Салинасове на
Нерешви у Табели, преко Скаgра, йоgручја Макеgоније, и других
све до теорије о Троји на Балшичком мору. Сви покушаји лоцирања
Троје су остајали недоречени, упркос одређеним информацијама и
чињеницама које су ишле томе у прилог.

33
 Без обзира на све изнете аргументе овог мог открића и стварне
локације Троје неопходно је наставити истра)кивање, закључно са
откопавањем. Тиме би биле отклоњене све могуће сумње и недоумице .
Права исшина о Троји и догађајима око ње би била тиме коначно
ушврђена

Уследио је излазак на терен и снимање материјала са земље и из

ваздуха дроном. Затим студијска обрада свега припремљеног . Двадесет
минутни филм је завршен и йосшављен на УоиtиЬе 13. 7. 2015.
lоgине.

Не жалећи труда ни средстава урадисмо овај филм, свима

бесплатно доступан!

Прошле су од тада две године, подједнако занимљиве и узбудљиве,

које су донеле мноштво нових информација и потврда претходних.
Стекли су се услови за наставак Одисејевог повратка у Троју. Овај пут у
форми књиге.

34
 2. ОДИСЕЈЕВ ПОВРАТАI< У ТРОЈУ 2

2.1. ДАРДАН СА CAMOTPAI<E

Мало је историјских података очувано у писаној форми, пронађох

их само код Диодоруса и Страбона, о времену и дешавањима од
Дардана до Троје. Зато ћемо обратити пажњу на сваку реч у њима.

"Сада ћемо се бавити острвима која се налазе у сусеgсшву Грчке у

Еzејском мору1 почев од Самошраке".
"Ово осшрво Самошрака према неким изворима некада се
звало Самос у давним временима. Али када је острво сада познато
као Самос насељено а пошто су оба острва имала исто име сшарији
Самос је почео да се назива Самошрака".

"Тако је названо по земљи Тракији која лежи преко пута самог

острва. Било је насељено људима /аутохтоним/ пореклом с тог
земљишта Очигледно је да се традиција није мењала захваљујући
томе што су били први људи и лидери на том острву".

"Али неки ка)ку да се у gревним временима то осшрво звало

Саонесус и да је назив Самошрака добило захваљујући насеље­
ницима са Самоса и из Тракије"

"Први и оригинални становници (Самотраке) су користили древни

језик који је био типичан за њих и од којег је много речи сачувано до
данашњег дана у Ритуалу њиховог я<ртвовања (сакрални термини,
речи, појмови/ знаци задр)као се фонд речи у сакралном језику)".

11Сами становници Самотраке имају причу да пре потопа који

је снашао њихов народ (Великог потопа) који је раздвојио Ки­
нејске стене од Хелеспонта је имао форму језера. Он /Понт/ био је
прогутан од река које се у њега уливају и због Великог потопа који
га је повукао својим током право у Хелеспонт потопио велики део
обале Асије као и не мали део копна саме Самотраке у море 11 •
И то је разлог, како нам је речено, зашто у новије време рибари с
времена на време својим мре)кама захватају камене капителе и
стубове, пошто су чак и читави градови захваћени инудацијом
потонули у море ".

35
 Сшановници који су били захваћени йойлавом1 како нас извори
обавештавају, склањали су се на највише gелове осшрва, али како је
ниво воде све више растао они су се молили својим старим
/предач1<им/ боговима и како су им я<ивоти били поштеђени Да би
прославили свој спас поставили су 'iранично камење око читавог
кру'iа осшрва и посветили олтаре над којима нуgе жршве што раде
чак до данашњег дана. Из ових разлога верујем да су они населили
Осшрво Самотраку йре йошойа" .

После догађаја које смо описали, јеgан од сшановника осшрва

извесни Саоном који је био, како неки кажу, син Зевса и Нимфе или
по другима, Хермеса и Рхене, ујеgинио је љуgе (нароg) који су
)Кивели разgвојен йо насеобинама и усшановио законе за њих
Њему је gашо име по називу само'i осшрва и по множини љуgи које
је расйореgио у йеш йлемена којима је gao имена по именима
својих синова" .

И док су Самотрачани )КИвели под оваквом владавином /уре­

ђењем/ они ка)ку да су се на њиховој земљи Зевсу и Елекшри (једна
од Атлантида) родила gеца Дарgан1 ]асионе и Хармонија
Од ове деце Дардан човек вичан многим иновацијама
(креацијама) је био први човек који је йрешао у Асију у чамцима
(бродовима) и на њеним обалама основао град Дардан / Дарданус,
ор'iанизовао краљевсшво у непосредној близини места где ће се у
каснијем йериоgу налазиши Троја. Hapog који је )КИвео у том
краљевству је назвао Дарgанцима йо свом имену
Они даље кажу /Самотрачани/ да је Дарgан влаgао мно'iим
нароgима у Асији и да Дарgанци који )Киве изнаg Тракије йошичу од
колонисша које је он тамо послао
Али Зевс је поя<елео да и његов gpy'iи син ]асионе у)кива у
почастима и зато га је иницирао у мистерије које су одувек (још из
древних времена) постојале на Самотраци али су од тог тренутка
такорећи биле предате у његове руке (Јасионе)
Никоме ко није посвећен није дозвољено да чује о Мистеријама/
могу само ини циј анти

Јасионе је йознаш као йрви који је почео да иницира сшранце у

Мистерије и тако довео до ширења Мисшерија у највећој мери
"Када је Кадмо, син Агенору, у својој потрази за сестром Европом,
дошао међу Самотрачане пошто је био посвећен у Мистерије О)Кенио

36
 е Хармонијом која је била Јасионеова сестра, а не као што Грци
тврде у својим митологијама ћерка Ареса
"Историјска библиотека" Књига пета, Диодорус Сицулус

Изван Абидоса се налази шеришорија Илијума Делови обале

која се й.роше)l(е go Лектума и месша на Тројанском платоу, као и
gелови на страни и.ланине Иде који су й.рий.аgали Енеји "
Песник наводи ове последње делове на два начина, час говорећи :
"Дарданци у повратку бејаху предвођени витешким сином Анхиза ,
називајући становнике Дарданским ; а другом приликом само "Дар­
данци : "Тројанци, Ликијци и Дарданци који се боре изблиза . И било
би разумно претпоставити да је у древним временима ово било место
Дарданије које песник спомиње: "На почетку Дардан је био зачеш og
Зевса Громовника и он је оснивач Дарданије; Иако у данашње
време није остало много сачуваних трагова тог (древног) града на тој
територији
Платон претпоставља да су после потопа постојале три врсте
цивилизације:
1 На планинским врховима која је била једноставна и дивља,
када су се људи плашили вода које су још увек прекривале велика
пространства;

2 Цивилизација на ни:ж:им брдима када су се људи охрабрили

зато што су видели да се равнице издИ)КУ изнад нивоа воде;

3 Цивилизација у пољима 11 •

Мо)кемо говорити једнако о 4. и 5. или више њих (врста

цивилизација), ли й.ослеgња је она на обалама мора и осшрвима
када се човек коначно ослободио страха од воде; са више или мање
храбрости која им је била потребна да приђу мору. То могло би да
упућује на неколико различитих газда цивилизације и обичаја, ек­
ономије, традиције. Првенствено у случају квалитета питомости и
дивљине, које су на неки начин служиле као основа у наредном
стадијуму. У наредном стадијуму такође треба уочити разлике између
рустичног, семиристичног и цивилизованог; И почевши оним послед­
њим квалитетима (цивилизованих) постепена претпоставка за нова
имена која се завршавају у урбаној (префињеној) и највишој култури, у
сагласности са променом односа према бољем које иду заједно са
променама места пребивалишта као и начином )Кивота
Сада ове разлике, й.о Плашону, (које је он предочио) који даје
пример й.рво'i сшей.ена цивилизације по примеру )l(ивоша Киклой.а
Који су )Кивели на некулшивисаном воhу и насшањивали су врхове

37
й.ланина )Кивеhи у й.еhинама: "Али све ове твари , он ка)ке, "расту
непосејане и необрађене за њих ... "И нису имали Већа за Скупштине
нити постављене законе, него су настањивали врхове високих планина

и )КИвели у шупљим пећинама и свако од њих је био законодавац

сопственој деци и я<енама

А као пример за gpylи сшаgијум (цивилизације) наводи )Кивош

у време Дарgана који "је основао Дарданију када још увек Свеши
Илиј није био изlрађен као град смртних људи који су у то време
)Кивели на мањим брgима и каскаgама и.ланине Иgе

А као шреhи сшаgијум наводи )Кивот у й.ољима у време Илуса;

зато што је он (Илус) традиционални оснивач Илијума (Троје), и по
њему је град добио име. Разумно је претпоставити да је он (Илус) био
сахрањен у центру равнице из разлога што је био први који се усудио
да насели тај простор:
И они су пројурили покрај гроба древног Плуса, потомка
Дардановог, кроз средину поља поред дрвета дивље смокве

Иако Илус није основао lpag на месшу на којем је caga већ око
30 сшаgијума више й.рема исшоку у правцу планине Иде и Дарда
није, на месту које се caga зове Село Илијана . Али људи садашњег
Илијума (Троје) привучени славом и )Келећи да пока)ку да је њихов
Илијум био древни град, нуде проблематичан аргумент (објашњење)
онима који се ослањају на Хомерову поезију, јер њихов Илијум не
спада у Хомер о ве градове

Остала истра)кивања такође показују да је град (Илиј) мењао

своју позицију неколико пута, а да је коначно настањен на месту где је
сада у време Креза . Ја онда сматрам да таква премештања у НИ)Ке
делове указују на различите стадијуме и моделе )Кивота и циви­
лизације; Али ово питање мора даље да се истра)кује
"Географија, књига 13 Страбон

Према Грку Луцопхрону (из 4. века ст. е. према његовом делу

,,Александра ), који упућује на Тројанска Минојску везу, могло би се
закључити да су Крићани дошли из Подунавља, односно из Троје на
Балкану
"Тројанска Словенска Мистерија Бранко Вукушић

38
 [1 Gan m
1
1 11 n

r
(
'
Слика 20 - Роgослов влаgајућих gинасшија Троје

2.2. ДАРДАНОВ ПОТОП - ВИНЧАНС I<А I<УЛТУРА

У оба цитата се помиње Велики потоп, као преломна цивили­

зацијска тачка, за време }Кивота Дардана. Да ли се ради о глобалном
или локалном дешавању тешко је закључити. Јасно је само да се то
gешавало у окру;кењу йланине Иде и низина око ње на подручју
кој е је постојало или се тад потопом формирало осшрво Самотрака.
Дардан йрви йрелази са Самотраке на Иду и тамо оснива
Дарданију, на чијем йросшору Ил касније подИ}Ке град у йоgно;кју
Иде
По Плашоновим информацијама, у Сшрабоновој Гео'i.рафији
og оснивања Дарgаново'i. 'i.paga на йаgинама Иgе go оснивања
Илово'i. 'i.paga у шројанској равници йрошекло је неколико цивили ­
зацијских ешайа, а не само неколико 'i.енерација како се ga за ­
кључиши из Енејина роgослова. То отвара могућност да је ;кивошни
век тих бо;канских йошомака био йойрилично gу;ки не'i.о gанашњих
љуgи. Докази о тој могућности йосшоје и у разним gру'i.им исшо ­
ри1ским изворима

Осшаци 'i.рађевина, па и целих 'i.pagoвa йоg ново формираним

нивоом воgене йовршине у окру;кењу Самошраке и Иgе су посебно
занимљив податак. Указује да је та йрешйошойна цивилизација била

39
шехнолошки мно'i.о найреgна. Да се gy'i.o и лейо )Кuвело на шом
йоgручју. Посшојање кулша Мистерија недвосмислено указује на
висок цивилизацијски ниво, што подразумева писменост . Време је
мирно текло и тадашње становништво је у)кивало у напретку и бла­
гостању. А онда изненада наступи Потоп . Преко ноћи се све изменило,
добрим делом нестало!
Звучи ли нам ово познато?

21- Винчанска керамика- музеј fpaga Бeofpaga

40
 ВИНЧАНСКА КЕРАМИКА У "МУЗЕЈУ ГРАДА БЕОГРАДА: "Грнча­
рија из йериоgа неолиша, Винчанска култура, око 5000 4500 година
пре нове ере, пронађена на локалитету Винча Бело брдо коg Бe­
o'ipaga, престонице Србије. (Збирка Музеја Града Београда) Винча
Бело брgо је један од најзначајнијих йраисшоријских локалишеша у
Евройи, по којем је названа читава једна култура касно'i Неолиша
Културни слој је 11 мешара gубок1 а село Винчанске кулшуре је на
овом месту йосшојало og 5400. go 4500. 'iоgине йре нове ере
Винчанска култура нам је оставила многе оригиналне занимљиве
умешничке форме, нарочишо аншройоморфне фи'iурине1 олшаре и
украшену 'iрнчарију. Винчанска култура је била веома напредна,
позната је по организованим насељима и раној експлоатацији
метала, односно бакарне руде. Најсшарији шра'iови мешалур'iије у
Евройи потичу с неколико локалишеша Винчанске кулшуре у
Србији Описује ли се у делима Диодоруса и Страбона Винчанска
цивилизација и неразјашњена пропаст њених градова и насеља
око4500годинестареере?
Проширићемо разматрање теме садр)кајем дела Грчки митови"
Роберта Гревса:
а) Једна од йрича о оснивању Троје ка)ке да је у време 'iлаgи
шреhина сшановника Криша, под вођсшвом Скаманgра, пошла да
оснује колонију. Стигавши у Фригију, они разайеше шашоре поред
мора, недалеко од града Хамаксита, испод високе планине коју
назваше Ида у част Зеусовог кретског дома. Аполон их беше поса.,.
ветовао да се настане тамо где их буду, користећи се мраком, напали
непријатељи од земље рођени; те исте ноћи читава хорда изгладнелих
пољских мишева нападе њихове шаторе и оглода све тетиве на

луковима, све КО)КНе каише на штитовима, и све остало што се могло

глодати на кретској ратној опреми. На то Скаманgар нареgи ga се шу

и осшане, посвети храм Аполону Сминтијском (око храма ускоро
никну град Сминитум) и О)Кени се Нимфом Идајом, која му роди
сина Теукара. Уз йомоh Айолона Криhани йошукоше своје нове
cycege Бебрике, али се у бици Скамандар удави у реци Ксанш, која
отада носи ње'iово име. Теу1<ар, по коме се насељеници назваше
Теукарима, наследи Скамандар. Неки, ипак, ка)ку да је крешске
исељенике йовео сам Теукар и да га је у Фригији дочекао Дардан
који му даде кћер за )Кену, а своје сопствене поданике назва Теука
рима

б) Ашињани йричају сасвим gру'iачију йричу. Они тврде да

Теукари нису дошли са Криша и ка)ку да се извесшан Теукар, који је
йрийаgао ойшшини Троје, иселио из Ашине у Фри'iију; и д а је тај

41
Теукар gочекао у Фри'iији Дарgана, сина Зевса и Плејаде Електре
Аркађана из Фенеја, а не обрашно
Да би поткрепили то тврђење Ерихшоније се појављује у pogo~
слову и ашинске и шеукарске краљевске йороgице. Ашињани даље
кая<у да се Дарgан О)Кенио Хрисом, кhерком Паланша, која му је
роgила gва сина, Иgаја и Дејманша; о ни су влаgали извесно време у
краљевини Аркаgији, коју је основао Атлант, али их је разgвојила
кашасшрофална Деукалионова поплава. Дејманш остаде у Арка
gији, а Иgај оде са оцем Дарgаном на Самошраку, коју су заједно
колонизовали, а осшрво се йо њима назвало Дарgанија. Хриса
gонела Дардану у мираз свеше ликове великих бо)кансшава чија је
свешшеница била, а он установи њихов кулш на Самошраки, мада је
њихова права имена др)као у тајности. Дарgан је основао и свеш­
шенички peg који је обављао исте обреде као и критски курети.
ц) Смрт брата му Јаси она одведе Дарgана йреко мора чак у
Tpoagy. Он тамо стиже сам, управљајући сплавом који је био на­
прављен од непромочиве КО)Ке оптерећене са четири камена. Теукар
'ia gочека 'iосшољубиво, и, како је )Келео да сузбије нека суседна
племена, понуди му удео у краљевству и ожени га принцезом Батејом.
Неки ка)ку да је та Батеја била Теукарова тетка, а неки, да му је била
ћерка.
д) Дарgан йреgло)ки ga оснују 'ipag на омањем бре)куљку изнаg
равнице где се касније узgизала Троја или Илијум, али пошто га је
једно пророчанство фри'iијско'i Айолона опоменуло да ће свакојаке
несреhе йрашиши сшановнике бygyhe'i 'ipaga, он изабра бла)ку
сшрмину йланине Иgе и назва 'ipag Дарgанија. После Теукарове
смрти Дарgан наслеgи осшашак краљевсшва, назва га йо свом
имену и расйросшре своју власш над многим азијским нароgима; он
ширио и колоније йо Тракији и gаље
е) У међувремену Дарданов најмлађи син Иgај пође за оцем у
Tpoagy, носећи све ше ликове, што омо'iуhи Дарgану ga свој нароg
уйуши у самошрачке мисшерије. Једно га йророчансшво увери да ће
му 'ipag који је основао осшаши нейобеgив све gок мираз ње'iове
)Кене буgе осшао йоg зашшишом Ашене. Ње'iов 'iроб се налазио у
оном делу Троје који се звао Дарданија док се није сйојио са селима
Илијум и Тројом у јединствени град. Иgај се настанио на Иgајским
йланинама, које се, по некима, тако зову по њему . Ту је он увео
обо)кавање фри'iијске Мајке свих бо'iова и установио мистерије
ф) Идај је имао два старија брата, Ерихтонија и Ила, или Закинту и
кћерку Идају, која постаде Финеја друга )Кена. Кад Ерихтоније наследи
краљевство у Дарданији, он се оя<ени Астриохом Симонетовом, која му
роди Троја. Ерихтоније се помиње и као краљ Крита; он је био нај -

42
богатији човек у то време и имао је три хиљаде кобила, у које је Бореј
био заљубљен. Трој је наследио свога оца Ерихтонија и није само Троја
већ је и читава Троада добила име по њему. Његова жена Калироја,
Скамандарова ћерка, роди му Клеопатру Млађу, Ила Млађег, Асарака
и Ганимеда.
х) У међувремену је Ил, Ерихшонијев браш, отишао у Фри'iију
такмичио се на играма које су се у то време одр)кавале, однео победу у
рвању и добио педесет младића и педесет девојака као награду.
Фри'iијски краљ (чије се име више не памти) даде му пегаву краву
посаветова га ga оснује 'ipag шамо 'ige крава буgе йрви йуш йочинула
Ил пође за кравом, а она ле)ке кад су стигли до брда Ате, те он ту
сагради Илијум, али не поди)ке никаква утврђења због пророчанства
које је опоменуло његовог оца Дардана. Неко, међутим, ка)ке да је то
била јеgна og Илових мисионских крава за којом је кренуо йо
савешу Айолона. Али gpy'iи gр)ке да су Илијум йоgи'iле избе'iлице из
Локриgе и да су име своје йланине Фрикион дали шројанској
йланини
и) Кад је 'iраgски ашар био обеле»<ен, Ил се йомоли Свемо'iућем
Зевсу да му се јави каквим знамењем и сутрадан он примети пред
својим шатором gрвени йреgмеш найола заривен у земљу
обрасшао морским ал'iама. То је био йалаgијум, висок 3 лакша, који
је Ашина начинила за успомену на своју мртву либијску другарицу у
игри. Палада, чије је име Атина додала свом, др)кала је у десној руци
мач, а преслицу и вретено у левој; груди јој је покривао штит. Ашина
најпре кий йосшавила на Олимйу, поред Зеусово'i йресшола, где му
је указивана велика часш; али кад је Илову прабабу, плејада Електру,
силовао Зевс, и кад је Паладин лик оскрнавила својим додиром
Ашина се наљути и суновраши заједно са кийом gоле на земљу
ј) Айолон Сминшије йосавешова Ила овако: Сачувај Бо'iињу
која је йала са неба и сачуваћеш 'ipag: јер
'ige 'iog је она, шу је
имйерија 11
На то Ил йоgи)ке храм на ушврђењу ga би зашшишио
кий
к) Неки ка)ку да је храм већ био йоgи'iнуш кад је кий сишао с
неба као Бо'iињин йоклон. Он је пао кроз кров који још није био
завршен и нађен је како стоји на свом правом месту. Дру'iи ка)ку да је
Елекшра gала йалаgијум Дарgану, свом сину кога је роgила са
Зевсом, и да је био йренеш из Дарgаније у Илијум после Дарданове
смрти. Дру'iи опет ка)ку да је йао с неба у Ашину и да га је Ашењанин
Теукар gонео у Tpoagy. А има их, опет, који верују да су постојал а gва
йалаgијума, ашински и шројански, и да је шројански био израђен og
Пелойових косшију, баш као што је Зевсов кий у Олимйији израђен
од инgијске слоноваче. А неки шврgе да је било више йалаgијума и

43
да су сви йали с неба, укључујући самошрачки кий кога је Иgај
gонео у Tpoagy. Весшалке у Риму су чувале оно што се смашрало
ориiиналним йалаgијумом. Ниједан човек не сме да га погледа не
ка)књено. Једанпут, док је паладијум још био у тројанским рукама, Ил
је йолешео ga ia сйасе приликом узбуне због ПО)Кара и ослейео је. Тек
касније је успео да умилостиви Ате ну и поврати вид .
л) Еуридика, Адраста ћерка, роди Илу Лаомедона и Темисту, која
се удала за Фригијца Каписа и, по некима, родила Анхиса. Са Стрим,
Скамандаровом кћерком и Леукип, или Зеуксипом, или Тоос, Лаоме­
дон је имао пет синова, и то: Титана, Лампа, Клитија, Хикетаона и
Подарка, као и три ћерке: Хесиону, Килу и Астиоху. Изродио је ван
брака и близанце са пастирском Нимфом Калиба. Он је оgлучио ga
caipagи чувени шројански зиg и пошло му је за руком да му у томе
йомоiну Айолон и Посејgон, који у то време беху у Зевсовој немилости
због побуне у којој су учествовали, па их је он натерао да слу)ке као
надничари. Посејgон је ipagиo док је Айолон свирао на лири и
найасао Лаомеgонова сшаgа; Ајак, Лелеiијац, йомаiао је Посејgону.
Али Лаомеgон је йреварио Боiове йриликом йлаhања и навукао на
себе њихову мр)књу. То је разлог што су и он и сви његови синови
осим Поgарка, који је добио друго име Пријем били сашрвени каg је
Херакле разорио Троју.
м) Пријем, коме је Херакле благонаклоно gоgелио шројански
йресшо, сматрао је да је узрок несреhи која се сручила на Троју било
лоше месшо на коме је град подигнут, а не љушња Боiова. Он зато
йосла једног од својих неhака да уйиша Пишонку у Делфима да ли
наg брgом Аши још ле)ки клешва. Али Аполонов свештеник Пантоја,
Отријев син, беше тако леп да Пријамов нећак заборави зашто је дошао
у Делфе, заљуби се у њега и поведе га у Троју. Иако је био љут, Пријем
немаде срца да казни свог нећака. Као накнаду за увреду која му је
причињена, Пријем запосли Пантоја као Аполоновог свештеника, а
како ia је било срамоша ga се йоново обраhа Пишонки, он обнови
ipag Троју на исшим шемељима . Пријамова прва )Кена беше Аризба.
ћерка пророка Меропа. Кад му је родила Ајсака, он је удаде за Хиртака
и у том браку она роди Хиртаковиће Асија и Нису.
"Грчки митови Роберт Гревс

Много је разних локалних варијанти приче из којих је тешко са

задовољавајућом сигурношћу утврдити о ком се простору ради. Два
йросшора у оквирима аншичкоi свеша носе назив йо Дарgану:
Дарgанија на Балкану и Дарgанели између Балкана и Мале Азије
Зато ћемо обрашиши йа)КЊУ на имена нароgа йоменуших у

44
окру)кењу Дарgаније, која се помињу у овим наводима, а йоклайају
се са йоgацима из Хомерове Илијаgе
1. Дарданци Теукри Тројанци прозвани тако по свом pogo~
начелнику Дарgану . У неким исшоријским gелима ословљава их се
Теукри по Теукру. На мањем gелу Дарgаније касније је йоgиiнуша
Троја, па је сшановнишшво у њеном окру)кењу прозвано Тројанци
2. Фригија Фри:ж:ани, по чему ли су они названи? По Фригсу?
Већина ће одмах помислити на Фригију у Малој Азији, али постојала је
Фригија = Бригија и на Балкану. Не верујете? Да видимо шта о
Фри)канима и Фригији каже Херодот у својој Историји
"3) Фри)кани су имали ойрему врло сличну Пафлаiонској, и они
су се врло мало разликовали. Фри)канима йо йричању Макеgо-
наца, у време док су сшановали у Евройи и били сусеgи Макеgонаца
било име Бриiи, а кад су се йреселили у Азију, йроменили су исто
времено и завичај и име и назвали су се Фрижани . Јермени су били
наору)кани исшо као и Фри)кани, јер су они йошомци Фри)кана. Оба
ова нароgа йреgвоgио је Аршохмо, који је био О)кењен Даријевом
ћерком"
"Историја" Херодот

Још је занимљивији следећи пасус Херодотове Историје:

"75) Трачани су ишли у рат са лисичијим КО)кама на iлави и с
кошуљом око шела, изнад које су имали йребачене шарене оiршаче,
а на ноiама и око лисшова чизме og јеленске КО)Ке. Поред тога су
имали койља за бацање, лаке шшишове og йлешера и крашке
мачеве. Ови су, каg су йрешли у Азију, gобили име Битињани а
раније су се, како сами причају, звали Стримоњани, јер су сшановали
на Стримону. Ка)ку да су их из њиховог сшароi завичаја протерали
Теукри и Мизијци. Трачанима из Азије је командовао Артабанов син
Басак "Историја" Херодот
Херодот каже да Фрил<ани и Трачани у Малу Азију долазе тек у
осмом веку п.н.е. и то са Балкана
Тражити њихово йорекло у Малој Азији је йоiрешно, што је
доказао и Екрем Акургал (1911 2002), турски специјалиста за
древне културе Анатолије. Он је био јасан да се њихово присуство у
Турској археолошки МО)Ке потврдити шек за осми век й.н.е., што ће
рећи око 400 година после Тројанског рата, те још додаје како
њихови најранији артефакти неодољиво подсећају на артефакте са
б алканских простора из касног бронзаног доба. Дакле, имамо и
археолошке доказе да је Херодот био у праву 1
Преузето из интернет обј аве Санина Муламеровића

45
 Све је то потврдио и Страбон у 7. књизи своје Географије
описујући Мисију и Мишане на Бал1{ану у Бугарском Подунављу

"2. Сада Грци смашрају да су Гети били Трачани; и да су Гети

}l{Ивели на обе стране Истра (Дунава), исто као и Мизи (Миши) који
су такође били Трачани и иgеншични са нароgом који се данас
зове Мези (Моеси); Од ових Миза (Миши) су настали (раширили се)
Мишани који сада )Киве између Лидијаца, Фригијаца и Тројанаца
А Фригијци су у ствари Бригијци (Бриги) Трачко племе као што су
и Мигдонци, Бебрици, Медобитињани, Битињани, Тхинианс и ја
мислим такође Маријандини. Ови народи су потпуно наuусшили
Евроuу (Сшару Евроuу која се налазила на Балкану) али Мизи су
осшали и шамо. Чини ми се да је Посејдоније у праву у својој
претпоставци да Хомер означава (оgређује) Мизе у Европи (мисли на
оне у Тракији) када ка)ке "Уназад окреће своје сјајне очи и погледа у
даљину ка земљи узгајивача коња Тракији и Мизима борцима из
близа . Засигурно ако би неко помислио да је Хомер мислио на Мизе
у Азији (Малој Азији) исказ се не би uogygapao. Заиста, каgа Зевс
окреhе ilolлeg од Тројанаца ка земљи Трачана, то би било gело
човека који је uомешао коншиненше и не разуме израз uесника да
повея<е Тракију са земљом Азијских Миза (Миши) који нису
"gалеко али имају зајеgничке lранице са Троаgом и које су
uосшављене иза ње и са обе сшране, и оgвојене су og Тракије
широким Хелесuоншом Када је Хомер рекао "погледао уназад
мислио је на "задњи , и он који окреће свој поглед од Тројанаца ка
народу који је или задњи од Тројанаца или на њиховим боковима,
заиста окреће свој поглед далеко, ли никако "последњима . Поново у
прилог овој фрази иде сведочење песника који повезује Мизе (Миши)
са Хипемолгима, Галактофагима и Абиима који су заиста каравански
Скити и Сармати. И до дана данашњег ова племена као и племена
Бастарени )КИве измешани са Трачанима (више с онима даље од
Дунава, али такође и са онима у самој Тракији близу Дунава). Са
њима заједно )Киве измешана и Келтска племена Боји, Скордисци,
Таурисци. Свакако Скордисци се по некима зову "Сцордистае ", а
Таурисци се такође зову Лигурисци и Тауристае ".
"Географија 7. књига Страбон

Кад све ово наведено саберемо и одузмемо резултат је више него

једнозначан! Сва описана дешавања око Дарданије, па и сама
Дарданија, налазила су се на Балкану, као и сви народи у њеном
окр~кењу! То потврђују и Трачани, по Херодоту, речима да су их из
сшароl завичаја на Балкану uрошерали Мизијци и Теукри, за

46
претпоставити је њихови сусеgи. Теукри су Дарданци, а тиме и
Тројанци, па су очигледно и они пореклом Балканци! На подручје
Мале Азије је извршена колонизација, народима са Балкана, 400
година после Тројанског рата. Да то није био насумичан йроцес
указује распоред народа много сличан распореду у старом
завичају на Балкану Много Бал1<анских градова је добило
имењаке, 1<ао и многи географски топоними у колонизованим
йросшорима у Малој Азији.
Римљани, који су себе смашрали йошомцима Енеје и ње'iових
Дарgанаца Тројанаца, су одмах йо освајању ценшрално'i Балкана
потврдили и омеђили йросшор Дарgаније, која је видљива на свим
њиховим картама. Колико информација о локацији Дарgаније су
очували кроз своју йреgају с колена на колено, а колико gобили og
зашечено'i сшановнишшва тешко је рећи, али је сигурно да су их
обоји поседовали. Енејиgа йошврђује о јаком осећању йрийаgносши
Римљана Дарgанији и сталној ше)књи о йоврашку у њу. Да је
сшановнишшво које је ойсшало у Дарgанији go gоласка Римљана
па чак и до данас брИ)КНО чувало знање о свом йореклу йошврђује
исечак из новинско'i чланка 11 Tpehe око 11 број 598 og 13.11.2012.
'iоgине:
"Неко се ту сетио и првих становника Прокупља, Дарданаца
славно'i Илирско'i йлемена које је бранило Троју и овде се, у под­
НО)Кју Хисара, по свему судећи населило после пада овог чувеног
античког града.

"Још од сшаријих лешойисаца цркве йрокуйачке, наиме, верује

се да су йрийаgници ово'i йлемена )Кивели йо йеhинама и шунелима
йрокойаним йо брgима, тако да су се ши шунели, опет у причама,
нашли као узрок йошреса. Овде су сви испустили из вида да су
Дарданци били оснивачи краљевске тројанс1<е лозе и да су,
највероватније, )КИвели у неком утврђењу које би наликовало на
њихову Троју".
"Зашто би се йрийаgници овако найреgно'i йлемена, који су и
са'iраgили тако моћну Троју, после њеног пада скривали йо йеhи­
нама и шунелима? Пре ће бити да су они овде имали формиран
град утврђење, до чијих остатака археолози још нису дошли".

47
 ск

The Balkana in the 6th century

Name о! prov ince
• scupi Provincial capital
• Gennan1a Citylfortified town
Provincial Ьorder
Diocesal Ьorder
lmperial Ьorder

22 - Границе на Балкану у Аншичко време Дарgанија

ЗНАЧИ, ТО ЈЕ ПРАВА ДАР ДАНОВА ДАРДАНИЈА!

Више нема сумње да приче и митови о Дардану и Дардановом

потопу описују збивања на Балкану, конкретно у Панонској низији, у
нека давна времена. Пре Дарgановоl. йошойа на тим просторима је
цветала Винчанска цивилизација, укључујући йросшоре йокрај река
па сад са сигурношћу знамо да је у шим мишовима и леl.енgама
ойисана суgбина нароgа и йросшора ше цивилизације . Пратећи
информације о новом сшању рељефа ших йросшора након Дарgа­
новоl. йошойа потпуно је јасно да се на простору Панонске низије
заgр;кала велика количина воgе која је формирала оl.ромно језеро
море океан. Баш како је йриказано на майи по информацијама из
Диоgорусове Исшорије".

48
 Слика 23 - Приказ океана у време Троје

Да ли је оно било ту од Дардановог потопа (око 4420 године ст.

ере) па све до његовог нестанка након пада Троје тј. до
Деукалијановог потопа (1159. године ст. е ре)?

Тешко је тврдити без поузданих информација!

Сигурно је само да је ту било у доба Аргонаута и рата за Троју!

49
 2.3. СИГЕ - ДОI<АЗ ПОСТОЈАЊА ХЕЛЕСПОНТА

Доказ и йошврgа његовог постојања су брgа сиlе формирана на

њеlовим обалама. То су дебеле наслаге муља нанесене таласима
као на слици:

24 -Приказ насшајања сиzа

Изузетно фина гранулација сига указује на дуг временски

период њиховог настајања:

25 - Фина zранулација сиfа- Мали Пожаревац

50
 То дуго време њиховог настајања, с поприлично стабилним
нивоом воде, додатно потврђују дебљине наслага од око десетак
метара:

26 -Дебљина наслаzа cuza- Ђуринци

Даширање lорњих и gоњих слојева ших бреlова cula ће пуно

йомоhи у бољем саlлеgавању шока gешавања

51
 Панонску низију са све четири стране света окру)кују високе
планине и тако од ње праве огроман базен, у који се вода слива са
њих

27 - Рељефни йриказ Евройе (Панонски базен без мора)

Само је један одлив у висини низије, и то кроз кривудав, стрмих

страна кањон Ђердап Ирон гатес.

28 - Рељеф кањона Дунава - Ђерgай

52
 Довољна је некаква природна непогода, да ли потрес (одрон,
клизиште) или поплавом нанесен материјал да направи брану
Затвори тај једини испуст и за неко време ту настаје унутрашње
море с водостајем у висини бране .

Да закључимо! Потенцијални услови за настанак језера мора у

Панонском базену су стално присутни!

Митови и легенде о Дардану и Дарданији говоре управо о

једном таквом случају Великом потопу, који је проузроковао
формирање унутрашњег мора на подручју Панонске низије!

11 Сами становници Самотра1<е имају причу да пре потопа који

је снашао њихов народ (Великог потопа) који је раздвојио
Кинејске стене од Хелеспонта је имао форму језера. Он / Понт / је
био прогутан од река које се у њега уливају и због Великог потопа
који га је повукао својим током право у Хелеспонт потопио
велики део обале Асије као и не мали део копна саме Самотра1<е у
море".

То море језеро дотиче простор Дарданије , конкретниј е пла­

нину Иду, где ј е саздан Илиј = Троја. Оно у Хомеровој Илијади има
назив Хелеспонт, океан или Хелијево море.

У gруlим аншичким изворима га препознајемо и йоg gруlим

називима: Оцеан, Оцеан Потамос Оцеан Река, Велики Оцеан,
Оцеан Хиперборејаца, Велико Море Велико Маре, Унутрашње
Море.

У Хелеспонту, насупрот Дарданије, само је једно велико острво

Самотрака. То је простор данашње Фрушке горе!

Које шајне крије шај йросшор, да се наслутити из йриче о

Дарgану и његовом пореклу и ономе шшо су о шом осшрву знали
Инgуси и Буgисши

"Што мање говоримо о тој Ш коли , или Братству, које ј е било блиско
повезано с одређеним острвом ј едног унутрашњег мора, у које су
веровали и Индуси и Будисти , али их географи и оријенталисти
сматрају 11 Митским ...
"Тајно учење Хелене Блавацки 1888. год

53
 Дарgан са Самошраке препловљава на простор где оснива
Дарgанију. Како се види на мапи, најсевернији део Дарданије који
опла1<ује Хелеспонт, на који је приспео Дардан је простор око
планине Авале. Њено тадашње име је планина Ида. Висок, шумовит,
вреловит, усамљен, морем окру)кен, од севера према југу опру)кен
планински масив. Бо'i.аш и йребо'i.аш како йрироgним бла'i.ом
(злашом, сребром, )Кивом .. ". шумама, воgама "".) шако и
цивилизацијским шековинама (Винчанска цивилизација,
.
дарgани1а, Тро1а . "" ...
???, -
С ин1иgунум, -
go gанашње1- Б eo1paga ) .'

БЕЗ ИКАКВЕ СУМЊЕ ТО ЈЕ ПРОСТОР ГДЕ СУ ДАРДАНОВИ

ПОТОМЦИ, ПОЧЕВ ОД ИЛА, ГРАДИЛИ И САГРАДИЛИ СЛАВНИ И
ЧУВЕНИ ГРАД ТРОЈУ= ИЛИЈ!

До овог закључка смо стигли пратећи Дардана, његове наследнике

и народе назване по њима!

54
 3. ОМИРОВА-ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА
Колико је добро Хомер познавао и у Илијади и Одисеји описао
Троју, простор око ње и дешавања на том простору у Тројанском рату?
Према тренутно располоя<ивим информацијама Хомерови епови
су настали неколико стотина година након Тројанског рата, на
простору поприлично удаљеном од саме Троје. Било би за очекивати
пуно произвољних и неутемељених чињеница и географских
података. Да ли је тако видећемо након извршене анализе података
садр)каних у Ил иј ади
Извукао сам из саgр)каја Илијаgе gелове са 'iео'iрафским
оgреgницама и 'iруйисао их йо шемама. Користио сам препев у
десетерцу Слободана Ја рч ев ића урађен по преводу Милоша Н.
Ђурића

з.1. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 1.

ШИРИ ПРОСТОР OI<O ТРОЈЕ

1. А шатори, пуни су ти вина,

Што га лађе ахејске gовозе,
Сваког дана из земље Тракије,
А возе la широкијем морем.
2. Тада Диве оставио борце
И блиставе очи обрнуо,
Обрнуо на суй.рошну сшрану.
Мотрио је крајеве Трачана,
Коњодр)КНИ у њима бивствују,
А шамо су Мишани са њима,
Који јесу борци из близине
И й.оносни ши Хиоемонзи.
Сви су они знане млекопије,
И праведни Абији су с њима .
3. Кад Даница светлост огласила,
А за њоме у бојеном плашту,
Над морем се зора разасула,
Ломача се тад поче гасити,
Те на њојзи нестаде пламена.
Ветрови се дворим запутише,
Преко вала Трачкоl мора и.лава.

55
 29 -Приказ йозиција Тракије и Колхиgе

Кренимо са тумачењем стихова описа ширег простора око Троје

1.1 . Прва сусеgна шеришорија је Тракија из које се ахејске

сна'i.е свакодневно снабgевају вином и й.ошребама за мно'i.обројну
војску. Тај податак подразумева да се лађе за снабgевање уй.уhују
й.рема расй.олО)l(ивом й.росшору, који не й.рий.аgа Троји и Дарgанији
где се потребне намирнице могу набавити, а према приказу на мапи је
јасно да је једини такав могућ й.росшир у окру;кењу простор Тракије
1.2. Кад се Див (Кронов син Зеус) уморио мошреhи на Троју
бојно й.оље и ахејски ло'i.ор1 'i.лegajyh их са Иде = Авале/ шаg окрене
'i.лаву на супротну страну према Тракији и Мизији. Пошто су ши
й.росшори источно од Авале јасно је да је простор Троје бојно поље и
ахејски логор западно од Авале У Сшрабоновој Гео'i.рафији и
Диоgорусовој Исшорији се прецизно ой.исују й.росшори 'i.ge :ж:иве
Трачани, Мишани, Хиоемонзи и Абији наведени у овом цитату, а то
у Подунављу низводно од Ђердапа.
1.3. Део Хелеспонта, на истоку одакле зора руди, уз простор
Тракије се зове Трачко море!

56
 3.2. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 2.
ХЕЛЕСПОНТ И CAMOTPAI<A

1. Земљошресац бо)ке Посејgоне

Моћни бо)ке чуgио се бици
Чудио се и борбама љушим
Јер сеђаше на највишем врху
А н а врху горе Трачког Сама
Видео је он планину Идску
Видео је Пријамова града
И видео све ахејске лађе
Из мора је био изронио
И на овој гори поседео.

2. Под стопама Бога Посејдона

Тресла се је и висока гора
А на гори дрхтала и шума
Посејgон је тако корачао
Три пута је само коракнуо,
Четвртим је стигао до циља.
Сйусшио се своме lpagy Ely
У којем су двори Посејдона.
Двор му ле)КИ у морској дубини,
Двор је славан, а од себе златан,
Па још блиста, јер је тако саздан,
Да би вечно такав потрајао.

3. Али они не хшеше кренуши

Ни широком Хелиноме мору
Ни ахејским брзопловним лађам
Нити у бој између Ахејаца

4. Неуморно Сунце са небеса,

Кравоока богиња је Хера,
Послала га раније да зађе,
Преко своје врло чврсте воље
Да урони у Океан широк.

5. Из воде се зора подигла,

Огрнута у том шафран плашту.
Из уста се Океана дигла.

57
 6. А све ковах у пространој пећини,
Око мене Океан је теко,
Пенио је и беснео бучно

Фру шка Гора - Самотрака

ЗО - Поzлеg на Фрушку Гору из йравца Троје

Наставимо с описом простора северно од Троје, то је Хелеспонт =

Океан острво у њему Трачки Сам = Самотра1<:а = Фрушка Гора
2. 1. Посејдон гледа Троју, бојно поље и ахејски логор са Фрушке
Горе. Значи све шо му је виgљиво са јеgне шачке осмашрања. Да је
то тако потврђује ова фотографија Фруш1<:е горе урађена са Иловог
гроба испред саме Троје. Како је видљива Фрушка Гора са ове
позиције, оку боlа Посејgона је још боље виgљив, у суuрошном
смеру, простор око Троје.
2. 2. Да се уочити употребљен појам гора за Самотра1<:у, а који
она и данас има у свом називу Фрушка Гора, за разлику од планине
Иде. Двори бога Посејдона су у морским gубинама у њеlовом lpagy
Ela, између Самотраке и Имброса. Данас је шу (дали случајно) река
Бегеј
2. 3. Ахилови коњи након страдања Патрокла кру)ке бојиштем
а испред њих је Хелино море тј. Хелијево море = Хелеспонт! То је
један од неколико назива језера мора на йоgручју Панонске низије
2. 4. Гледано из Троје и ахејског логора Сунце залази= зарања у
Океан = Хел есп о нт. Онда као и данас Сунце залази на западу ..
заиста шаgа се шамо налазило нейреlлеgно йлавешнило Океана
йрибли)КНО йросшору gанашњеl тока реке Саве
2. 5. Поново гледано из правца ахејс1<:ог логора и Троје зора се
подИ)Ке из воде и то баш из уста Океана

58
 Дивно и прецизно речено УСТА ОКЕАНА!

Шта су та уста Океана? То су уста из којих се Океан излива ван

свог простора. Како је већ наведено, једини излив мора језера са
простора Панонске низије је кроз кањон Ђердапа, па су то и једина
уста тог мора Океана. Ђердап се налази источно од Иде = Авале па
тим и од Трој е и управо отуд са уста Океана израња рујна зора
2. 6. Хефест 1<ује у пећини у Посејдоновој Еги, а изнад њега тече
Океан . Океан Потамос = Океан река! Заиста наш Океан = Хелеспонт
тече од запада (данас реке: Дунав, Драва и Сава са свим им
притокама) према својим устима (где се излива) на југоистоку кроз
Ђердап.

ВЕЛИЧАНСТВЕНИ ХОМЕР И ЈОШ ВЕЛИЧАНСТВЕНИЈИ ОПИСИ

ТАКО СПЕЦИФИЧНИХ ДЕТАЉА ОКЕАНА= ХЕЛЕСПОНТА!

Хомер посебно детаљно описује простор ахејског табора

3.3. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 3.

АХЕЈСI<И ЛОГОР (ТАБОР)

1. Црна лађа тад заплови брзо,

Ка широком ахејском табору.
Око лађе таласи су бучни,
Али лађа лако савлађује
Сву пучину плаветнога мора.
Кад ахејском шабору сшиiоше
Извукоше лађу на й.р)кину
На й.р)кину на јеgноме бреiу1
Па под лађу брвна подметнуше,
Тад се момци свукуд размилише,
Свом чадору, или својој лађи.

2. Лађе су им мало gаље биле

А на )Калу поред сињег мора
И б~ишшењиман~ебл~~
Ле)кале су й.рве на обали
А беgем й.оgаље й.оgиiнуш
Исй.реg лађа најgаљих og мора
Мада беше обала широка 1
За све лађе месша није било
А и војсци ту би било тесно,

59
Па су неке йоgаље смесшили
И тако су ше броgове своје
Као сшубе на койну ређали
И йокрили скоро цели залив,
Иза које'i узgи)ке се брgо

3. Зато зором ти устави битку,

Ми ћемо се листом окупити
И све мрце брзо покупити,
На кола их одмах товарити,
Која вуку мазге и волови,
Све покојне, ми ћемо спалити,
Мало даље од црнијех лађа,
Да би свако неку кост узео,
Па кад своме завичају стигне,
Да кост преда деци погинулог.
Jegнo'i hемо 'iроба найравиши,
Ископат га около ломаче,
И засути свима погинулима.
Око 'iроба висок беgем gи'iнуш
То је беgем за оgбрану лађа
За одбрану и нас Ахајаца
На беgему 'ipagиheмo враша
Чија крила треба да су чврста,
Кроз њих hемо увек йролазиши
Кроз њих 'iониш и коње и кола
Преg беgемом треба gубок јарак,
Дубок јарак около беgема
Да устави коње и јунаке,
Да Тројанци не сши'iну go лађа
И йренесу рашишше og Троје.

4. Па се одмах сјурише ка мору!

Сјурише се ка Икарском мору .

5. Е, тако се йонашаше Ахајци '

Напустише простор око лађа,
Оставише и чадоре своје,
Сље'iоше се око Скаманgра,
Пришиснуше равницу ше реке,
Мноштво војске притиснуло поље,
Цветно поље испред Скамандра.

60
6. То је била лађа Оgисеја
Укошвљена уйрав на среgини

7. Кад дотрча лађи Оgисеја

Ту зборови lge се заказују
Ту где често некоме се суди
} .. олшари lge су за боlове,
Које gи;ке војска Ахејаца.

8. У среgини збора ахејскоl

Аlамемнон шаgа је усшао ....
Сви Ахејци сеђаше на месту
И слушаше краљеву молитву ....
)Кртви вепру грло пресекао,
А онда је вепра подигао,
Подигао сна)кни Талтибије
И бацио у дубоко море,
Да га рибе имају за храну.

9. Исто тако ахејске су чете,

Кретале се од лађе до лађе,
Од једнога до чадора другог,
Долазише до места Скупштине,
Онда крећу дуж дубоког )Кала.

10. У граду су тако сви јецали

А Ахајци стигли су до лађа,
Сад су они већ на Хелеспонту,
Свак се своме броду растрчао.

11. Син Пелејев леlне уз иlало

Поред њеlа бучало је море
Уздисао претешко је Ахил,
Пореg мора на чисшоме месшу,
Где се вали бију с бреlовима
Мирмидонци беше поред њега.

12. После свега усто је са одра,

Из шатора обали кренуо,
Те крај мора само тумарао.

61
13. Ви Ахајци gу'iокоси лейи
Ви му 'iробно'i хума йоgи'iнише
Крај широко'i тога Хелесйонша
Кад ко буде касније пловио
А по сињем и дебелом мору,
Са лађа ће вако говорити:

14. Нудер, каg Ахајци gу'iокоси

А у милу и очинску земљу
На лађама својим се йовраше
Ти беgеме йоруши им тада
И у сиње сшровали их море,
Дy'io'i )Кала тад зашрйај йеском,
Те ахејски а велики беgем
Да йошuуно несшане ogaнge

31-Ахејски шабор(лоzор)

62
32 -Навоз и ( сйремишша) за броgове у нушар залива, Ахејскоz лоzора

3.1. Ахеј с ки табор ле)КИ на обали плаветног Хелеспонта.

Приспећем на обалу лађа се извлачи из воде на пр)кину! Појам
пр)кина односи се на сигу ситан осушен муљ нанесен таласима

мора ду}К обале

3.2. Овде имамо целокупну слику широког логора. Прве лађе су
на морској обали )Калу, али је то мало простора за многобројну флоту
од преко 1200 бродова, па су веhим gелом лађе смешшене у заливу
унушар ло'iора . Извучене на суво слу»,иле су за смешшај војске и
око њих су йоgизани чаgори. Људским радом, ду)К залива, форми­
рана су йравоу'iаона узвишења раgи максимално'i искоришhења
йросшора обале. Исйреg лађа најgаљих og морске обале, смеш­
шених у заливу, узgи)ке се брgо које је искоришhено за 'ipagњy
беgема за зашшишу ло'iора насйрам бојно'i йоља .
3.3. По'iинули Ахајци у биткама на бојном пољу између ахејског
логора и Троје се йревозе у ло'iор и сахрањују у зајеgничке 'iробнице
оgмах иза беgема, подаље од лађа. Над гробницама су подигнуте
хумке од земљаног насипа. Данас на том простору се налази село
под именом Велика Моштаница, наводно тако названа по моштима
неког праведника. Знам да звучи невероватно али назив Велика
Моштаница чува сећање на велику гробницу хумку где су
йохрањене мошти, на бојном пољу сшраgалих ахејских бораца. Да је
тако потврђује данашње село Мала Моштаница која се налази
унутар некадашњег ахејског логора, где су подаље од бојног поља и

63
бедема сахрањени борци йоgлеlли ранама заgобијеним у бишкама и
gpylи борци умрли og болесши. Ту је подигнута мања гробница
хумка - моштаница. Бедем је био стрмих спољних страница, а у
подно}кју бедема је био јарак испуњен водом. На бедему су биле
издигнуте I{уле - стра}каре чији йоло)кај је виgљив у gанашњем
рељефу. Између кула су биле разне препреке од шиљака и плетера.
3.4. Само овде део Хелеспонта око ахејског логора се именује
Икарским морем. Како смо већ видели и на другим местима у
Илијаgи и, Хомер вешшо убаци йо неку ва)кну информацију за
простор који описује, коју даље не појашњава, па је тако и овде изнео
информацију да је то йросшор везан са gешавањима мишскоl
Икара
3.5. Северни руб логора је на обали Хелеспонта, видљив са
Самотраке. Источни и ју}КНИ руб логора омеђен је брдом на којем
се налази бедем, наспрам бојног поља и Троје. Преостали западни
руб логора је на обали реке Скамандар, како овде сазнајемо. Данас
тим правцем тече река Колубара, са пространим равницама с обеју
страна тока. У Тројанска време ту је био ток великог и водом богатог,
из река централне Шумадије, Скамандра. Наспрам ахејСI{ОГ логора су
се мешале јаке воgене сшрује моhноl Скамандра и Океана који
шече. Под утицајем струја Океана, воде Скамандра настављају
даље да теку уз обале Тројанске територије, тако да се њима пунио
залив унутар ахејског логора као и ток источније реке Ксант (коју
Хомер, да л' због тога или неког другог разлога) неколико пута
именује Скамандром. На крају тока воде Скамандра се здру}l{ују с
водом реке Симон ет, одакле се даље мешају са водама Океана.
3.6. У ценшру ахејскоl лоlора, на обали злива, налазила се
Оgисејева лађа. Иако Одисеј није централна личност Илијаде" , из ове
реченице је јасно да он и њеlова лађа заузимају ценшрално месшо у
ахејском шабору, па тиме и међу Ахајцима.
3.7. Овде се додатно потврђује значај улоге Одисеја међу Ахајцима
јер баш коg њеlове лађе су lлавни олшари. То је место где се Зборови
одр)кавају и доносе све ва)кне одлуке. Тај йоgашак указује на йоlоgан
йлашо за оgр)l<авање Скуйшшине. На слици (32) сйремишша за
броgове лако је уочити geo залива који нема формиране йраво
уlаоне йлашформе за лађе и управо је то йросшор око Оgисејеве
лађе где су мноlољуgне скуйшшине оgр)l<аване, а где се оlромно
мношшво бораца моlло смесшиши. Изнаg Оgисејеве лађе налазило
се блаlо брgо све до тамније линије на мапи, тако да је шај йросшор
имао форму йрироgно формирноl амфишеашра
3.8. Ево слике тог простора где Аlамемнон сшоји у ценшру
скуйшшине, а љуgсшво сеgи около на узвишењу тако да га сви виде

64
и чују. Њему иза леђа је воgа залива у коју бацају йосебну врсшу
)l(ршве боiовима за йосебно ва)кне молишве
3.9. Види се да се og месша скуйшшине мора наставити крешање
gуж )Кала залива, ga би 'ia се заобишло и сшиiло go кайије у беgему,
на коју се излазило на бојно йоље, а која се налазила на йресеку
jy)l(HO'i и исшочно'i беgема
3.10. Још једном йоказује ga је geo ахејских лађа на обали
Хелесйонша
3.11. и 12. Баш ту на обали Хелесйонша су биле смештене
Ахилове лађе и ње'iових Мирмиgонаца. Ту на обали према отвореном
мору имамо праву слику морске обале с јаким таласима и сталним
шумом мора .

3.13. Након сшраgања Пашрокла оgр)кана је у част покојника

йосебна церемонија уз сйоршска шакмичења која ће касније
послу)кити као узор за Олимпијске игре. Његови йосмршни осшаци
су йохрањени на простору йокрај Ахилових лађа, на обали
Хелесйонша. На том месту су касније йоло)кили урну са Ахиловим
йосмршним осшашцима и насули велику хум1{у
3.14. Ови сшихови нам јасно указују зашто у данашњем рељефу
и дубинама земље коју тамошњи становници обрађују нису
пронађени трагови ахејског боравка на њима. Исто се десило и с
простором саме Троје. Недуго након пада Троје десио се Догађај
(Деукалијанов потоп) који је порушио и дебелим наслагама муља
потрпао све што је од рата преостало.

33 -положај и облик Ахилове Хумке

65
 3.4. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 4.
БОЈНО ПОЉЕ

Највећи geo Илијаgе су бишке на бојноме йољу, па да видимо

колико је ту веродостојан Хомеров опис.

1. Тројанци су безглаво бе)кали1

Илово'i се 'iроба gохвашили
Тога Ила йошомка Дарgана
Бея<али су по пољу около,
Мимоишли и Смокава стабло,
)Ке л ећ само да у град умакну, .... ,
Кад до Скејских gошрчаше врата
И д о Свете букве пристигоше,

2. Хекшор сад а јесте међ љуgима

Који з н ају световати га добро.
С а њима се go'ioвapa сад а,
Поред 'iроба бо)канско'iа Ила
Где никакв а бука н е й ос ш оји

3. Кад је Пријам вози о кр ај 'iроба ,

А крај гроба сво'iа йрешка Ила ,
Ту устави и коње и мазге,
Да из реке воде се напију .

4 . Кад стигоше до Илија 'ipaga ,

И до gве река коg Илија ,
Једно јесте река Симонет,
А друга је чувени С камандар ,
Две реке и воgе зgру)кују .

5. На бојишшу што се исйру)кило

А између gве Тројанске реке
Прва Ксанти, друга је Симонет .

6. О том Хекшор ништа знао није,

Борио се он на левом крилу ,
Где су 'iлаве највише йаgале ,
Паgале су баш йореg Скаманgра.

66
7. Па нек лете и на gесну сш рану -
Према зори и јаркоме сунцу,
Па нек лете и на леву сшрану -
Према тами шамо на зай.аgу.

8. Е, тако су и оlњеви сјали ,

Измеђ лађа и Ксаншових вала ,
А огњеви што их Тројци ло;каху,
Што ложаху uog Илијским l.pagoм.

9. Зар не чујеш, не чули те људи,

Да Тројанци на Избрешком й.ољу,
На gомаку ахејских броgова ,
Тамо ле;ке за борбу су сй.ремни ,
Измеђ нас је крашко расшојање?

1 О. На кола су Хекшора й.оgиl.ли ,

Који тада и стењаше тешко.
Колима га ка l.pagy возише .
Кад већ сшиl.ну go jegнol. броgа ,
А на воgи лей.ошеке реке,
Та је река вировиши Ксанше .
А Ксант реку родио је Диве.

11. И Хефесш је имо й.рошивника

То је био боl именом Ксанш
Љуgи су га и Скаманgром звали

12. Крај мора су полегали Карци

И Пеонци са кривим луковима
Ту су јоште с њима Пелазги
А uog оним чврстим Тимбре l.pagoм
И ЛИI{Ијци и Мишани ле)ке,
Мишани су, ко што знате, љуши,
Поред њих су gобри коњаници
То су Фризи свугде су познати.
Поред града ле)ке и Меонци

13. Е тако су бе;кали Тројанци

Код Ксаншова лей.а й.рисшанишша
Преваљујуhи те у;касне вале

67
 14. Кад су војске йрисшиtле go реке
А до реке лейошекоt Ксанша
То је река gосша вировиша
Њу нам роди Диве штитоноша,
Баш стигоше до речноt мосша
Ту је Ахил Тројце разgвојио
Он је једне пред собом гонио,
Гонио их йреко йоља равна,
Бе)кали су йрема tpagy Тројци

34 -Рељефни йриказ Троје, бојноz йоља и

Ахејскоz лоzора у gоба Троје

QРдНОВИUд

,i\-
rv АТИ~

35 - Рељефни йриказ Троје, бојноf йоља и Ахејскоz лоzора, без мора

68
 4.1. Централна тачка на бојишту између Троје и ахејског логора
је Илов гроб . Он се налазио испред западне Скејске капије Троје, на
највишем узвишењу (323 м/нм) у окру:>кењу. Због тога Тројанци га
обилазе около по пољу, не пењући се непотребно на само брдо. На
данашњим картама то узвишење носи назив Петрово брдо или
Петров гроб
На овој мапи из 50 и не1<е поново чудо И л е латинично и т
р о в г р о б ћирилично. ИЛЕТРОВ ГРОБ баш на месту И Л Е Т Р О Ј
Е В О Г ИЛОВОГ ГРОБА - ХУМКЕ. Било је очекивано да пише
Петрово брдо како сам чуо да се зове, али ме у старту изненади гроб
а онда сам тек уочио необичност тог претпостављеног П Кад се
погледа пажљивије да се уочити: 1. да је прва линија дебља од друге,
2. танка смеђа линија укосо је наставак изохипсе, 3. на крајевима
друге линије постоје извијутци горњи улево, а доњи удесно.
Била би то обична греш1<а у изради ~<арте да се није десила баш
на Иловом ГРОБУ. Гробу Ила Тројевог оснивача ТРОЈЕ!

36 - Пешров fроб (Илешров fроб) 323 м/нм висине

4.2. На том највишем брду где је сахрањен Ил оснивач Илија -

Троје не постоји никаква бука. Поgаље је og ipaga Троје који је
опасан високим бедемима, још је gаље og ахејскоi лоiора, gалеко је и
og морске обале. Тако да нишша не ремеши шишину на шом
свешом месшу

69
 4.3. Испод брда на ко м се налази Илов гроб постоје извори на
jy}l<Hoj и северној падини. Јужни је извор данашње Беле ре1<е која
шече исйоg ју)кних зиgина Троје и улива се у Пиносавски йошок.
Северни извор ствара поток који тече испод северних зидина Троје
У ша gавна времена ши извори су били бо'iашији воgом не'iо gанас
Како се да виgеши на майи најкраћи йуш og Скејске кайије Троје go
кайије ахејско'i ло'iора је ишао ју)кном обилазницом исйоg Илово'i
'iроба 1 йокрај gанашње Беле Реке. Још једна необичност у данашњој
топографији назваши шако слаб и крашак шок воgе реком1 која се
зашим улива у йошок. Као да је неко хтео ушшимаши йошврgу да је
Пријем наuојио коње воgом реке (Беле реке) испод Иловог гроба, а
не йошока на шша gанас личи.
4.4. Главне две реке које уоквирују Тројанску равницу су
Симонет и Скамандар. Како смо видели Скамандар тече западно од
ахејског логора данашњим током реке Колубаре. Симонет је исто
тако текао са југа према северу, паралелно са током С1<амандра,
испод источних бедема Троје. Данас је то ток Пиносавског потока
настављен кроз Топчидерс1<у реку. И данас, као и тада, те две реке
здру}кују воде, само онда I<роз ток Океана, а данас кроз то1< ре1<е
Саве, па све заједно утичу у Дунав
4.5. На простору бојишта између источног бедема ахејског
логора и реке Симонет тече река Ксант. Испод источног ахејског
бедема је био јарак који је ишао од Главне капије, на споју ју}кног и
источног бедема, па све до обале мора. Данас ту протиче
Остру}l<нички поток Источно од њега, паралелно, је текао Ксант,
који је и сам имао извор на линији између капије ахејског логора и
Иловог гроба
4.6. Тројанска војска у нападу на ахејски логор, 'iлеgано из
ценшра са Илово'i 'iроба 1 има gва крила. Лево крило, на ко м је
Хектор, врши опсаду ју}кног бедема ахејског логора. Ју)кни бедем
ахејског логора се пру:>ка узвишењем од главне ахејске капије
према западу све до Скамандра. Хе1<тор одлучује баш ту йореg
Скаманgра йроgреши у ахејски ло'iор јер је шо најслабија шачка у
беgему. Пошто је најуgаљенија og бојно'i йоља била је слабије
ушврђена и брањена
4. 7. Да се Хектор бори под ју}l<Ним бедемом ахејског логора из
ове слике је више него јасно. Хектор стоји испред бедема 01<ренут
према северу, тако да му је исток и излазеће Сунце десно, а за
лазеће Сунце на западу лево
4.8. Десно крило Тројанске војске врши найаg на исшочни беgем
ахејско'i ло'iора. Смешшени су између ахејских беgема иза којих су
лађе и река Ксанш

70
 4.9. Тројанци су се расйореgили gу)к линије ахејскоi беgема, на
падинама брега где се gанас налази месшо Сремчица (или би јој
боље одговарао назив Средчица, јер је на средини источног
бојишта) .
4.1 О . Хектор након што је мудро напао, на левом крилу, најслабију
тачку ахејског бедема уз Скамандар и тамо повукао велик број ахејске
војске одлази у помоћ десном крилу своје војске која врши напад на
источне ахејске бедеме у близини морске обале. Ту бива рањен, па га
возе према граду уз ток Ксанта. Ксанш има крашак шок, йола шока
је слабија река, а gpyia йоловина шока је у форми залива мора
Услед cygapa морских и речних сшруја које се крећу суйрошним
йравцима у gоњем шоку настају многобројни сна)кни вршлози и
вирови. У шом gелу шока Ксанш је шолико широк и gубок ga йо
њему йлове броgови.
4.11. Хомер у Илијаgии, јасно и једнозначно именује велику
реку Скаманgар која йрошиче зайаgно og Тројанске равнице и
ахејскоi лоiора . Али у неколико наврата йрави йомешњу именујући
реку Ксанш Скаманgром. Први разлог за то је што доњи ток Ксанта
је у ствари морски залив у који залази вода великог Скамандра
гурана морским током, а други разлог је због двојаког именовања
бО}l{анства по ком су те ре1{е добиле своја имена
4.12. Северни део десног крила Тројанске војске је смештен уз
морску обалу. Ту на левој обали Ксанта на његовом ушћу налазио
се тројански град Тимбар. Била је то чврсто грађена војна утврда за
заштиту Троји најбли}кег пристаништа.
4.13. Пристаниште се налазило узводно на реци Ксант недалеко
града Тимбра. Ту је Ксанш био најшири и најgубљи. То је било
главно тројанско пристаниште, јер се налазило најбЛИ}l{е граду
Троји из ког су се морски шовари брзо и лако йревозили go ipaga
равницом. Друго пристаниште се налазило на ушћу Симонета, из
њега су морски шовари и uушници йрешоварани у веће чамце који
су йловећи узвоgно Симонешом сшизали uog саме исшочне зиgине
ipaga Троје
4.14. Град Тимбар и пристаниште су били на левој, западној,
обали реке Ксант супротној поло}Ј{ају Троје, па је због тога узводно
изнад пристаништа саграђен мост преко реке. На тај начин је
обезбеђен краћи и лакши транспорт од пристаништа до Троје

КАО И У ПРЕТХОДНИМ АНАЛИЗАМА И ОВДЕ ЈЕ ЈАСНО ДА ЈЕ

ХОМЕРОВ ОПИС ЛОГИЧАН И АПСОЛУТНО ТАЧАН ДО СИТНИХ
ДЕТАЉА!

71
 з.s. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 5.
ОПИС ГРАДА ТРОЈЕ

Остаје нам сада још да видимо опис самог града Троје.

1. А у Фшију йровалили нису,

Ту где мајка јуначине рађа,
Нит су у њој усев погазили,
Далеко је og камене Троје,
Измеђ Фшије и између Троје,
Просшрано је йлаховишо море
И безбројне хлаgовише lope.

2. А lpagoвe lусшо насељене ,

Све тројанске које нападоше,
Ахејци их бри;кно разараше ,
Бесне битке успут издржаше.

3. Лађама сам мноlо ойловио

И gванесш срушио lpagoвa ,
А јеgанесш каg сам йешке ишо,
Газећ земљу тројанску грудасту.

4. Тамнокоси Посејдон то рече,

Те их редом све поведе тада,
До беgема бо;канскоl Херакла ,
А тај беgем йовисок је био
И насуш је са обаgве сшране,
Некаg су la йоgиlли Тројанци
И Ашина њима йомаlала .
Помоћ њега Херакле се чуво
Og немани и њезиноl јарма,
Па би бе;ко и на йоље равно .
(Херакле од немани да би се спасо
Кад би од игала стала да гони га на поље равно.)
Неки боlови шу се йосаgише ,
И Посејgон беше међу њима .
Око својих рамена су они
Намошали нейровиgну маlлу.
Други бози седну на врх брега,
Красни бреl му gали име љуgи.

72
5. А ја можда могу да умакнем,
Да умакнем на и.оље Илија ,
А да онда зай.ушим се тамо,
Ка gолама og и.ланине Иgе ,
Да се негде сакријем у џбуњу.
Могао бих каgа ноhца й.аgне ,
У реци се шамо окуй.аши .
Кад ме вода ослободи зноја,
Да у Илиј ја врашим се ноhу.

6. Атина је заграјала громко,

Час крај јарка, ван утврде стојећ,
Час на бурном брегу видљивом,
Са којег је и врискала страшно .
Одсвакуд је и Ареј грајао,
Сличан много најцрњој олуји,
Тројцима је с кула наређиво ,
Да у љушу борбу насшуuају,
А зачас је уз реку Симонеш ,
Па у трку крај Красноl. бреl.а .

7. Тада нас је Диве ошй.ремио ,

Да охолог а смртног краља,
Лаомеgонш то је онда био,
Служили смо годиницу дана,
Око тога плату углависмо,
Те послове он нам одређиво.
Тројцима сам беgем сазиgао
И то бедем око цeлol. l.paga.
Беgем знадеш тај је несавлаgив ,
Сиl.урна је ol.paga Илију,
А беgем је и й.релей. и широк.

8. Око града и бедема стрмих,

војска бије битку и пропада.

9. Ако Диве буде милосрдан,

Па Тројцима й.орушимо l.paga ,
Тврgа l.paga са чешири зиgа,
Зидан граде како други није.

1О. Те освоји l.pag широких сшаза,

Граg чаробни, шшо l.a Тројом зову.

73
11. Не gajy ми ga йорушим lpaga ,
Да порушим и каg шо за;келим ,
Тога lpaga шшо је мноlољуgан,
Ево, прође gевеш lоgиница ,
Како Диве ошйосла нас Троји .

12. То је било као да је Илиј,

Бреlовиш и велики lpage ,
У великом пожару горео.

13. Највешшији у шројанској земљи ,

Они њему тада подигоше,
Дом за ;кене и gом за мушкарце ,
Подигоше и gом за locuogy,
Оgмах йореg gвора Пријамова
И gpylol gвора Хекшорова .
А сви gвори на врх lpaga Троје .

14. Хекшор журно найусшио gворе

И истим се улицама врно,
Улицама лейо уређеним,
Кад кроз lолем је lpag йројурио
И Скејских се враша gочейао,
Хтеде кроз њих само йројуриши
И на бојно йоље оgјуриши.

15. Баш на йравцу og кайије lлавне,

сшрм бре;куљак йоgи;ке се небу ,
Hacpeg йоља, йоgаље og lpaga,
Ал се лако заобиhи мо;ке.
Hapog њега баш Башија зове,
За боlове име му је Хумка,
Власнишшво је скакачице хишре,
На Олимйу, Мирином је зову.

74
 37 - Позиција шеришорије Троје

38 - Обележена Троја зеленим линијама

75
 Кренимо са широм просторном одредницом локације Троје

5.1. Територија Троје окру:>кена је Хелеспонтом који се налази

први на директној линији према Фтији тј . Према Егејској обали , а
з атим следе многи брегови све до Фтије на морској обали . На тој
линији према Фтији гледано из Троје после преласка пре1<0
Пропонта Хелеспонта следе планине у источној Србији па затим
планине кроз целу Бугарску - све до планина у Грчкој испод којих
се Фт иј а налазила.
5.2. Тројанско йолуосшрво је имало изузетно йовољан йолО)l(ај
близу усша Океана, и висок сшейен шехнолошке цивилизације
становништва што је омоlуhавало lусшу насељеносш шоl йросшора
5.3. Изузетна разуђеносш обале с неколико gубоких залива
йроgу;кених рекама омоlуhавали су велик број месша у форми
lpaga на релативно малом простору.
5.4. У овим стиховима Хомер потврђује причу о посети Аргонаута
Троји приликом које Херакле води борбу с морском немани.
Дешавања везана за ту посету су била узрок прве пропасти Тројанаца и
разарања Троје од стране Херакла. Кад се описује йросшор око Троје
често се корисши назив Тројанско йоље и Бојно йоље. Помислили
бисмо да је реч о равници али како видимо то је зараван са бројним
узвишењима и gолама . Као што се овде наводи око Тројанскоl
йлашоа је више бреlова, уз Илов lроб и Башију, шу је још Хераклов
беgем и Красни бреl
5.5. Након йреласка реке Ксанш, недалеко од морске обале, иgуhи
gаље на исшок долази се до йоgно;кја Иgе = Авале кроз које
йрошиче река Симонеш = Тойчиgерска река
5.6. Около Тројанских беgема су били јарци, а испод исшочних
беgема је шекао Симонеш и разgвајао Тројанску равницу og Иgскоl
йобрђа . Симонеш је gубоки морски рукавац, који је gосшизао go
Тројанских беgема а ниво воgе у њему је био у висини нивоа
Хелесйонша. Северни и ју;кни јарак исйоg Тројанских беgема су
били јеgним gелом исйуњени воgом на шом нивоу у које су се
уливали иошоци реке које су извирале исйоg Иловоl lроба и шекле
јарцима исйоg беgема
5.7. Податак д а је земљотресац Посејдон зидао Тројанске бедеме
указује да је то мегалитс1<а стру1<тура. Комбинација тектонски по­
мераних стеновитих слојева са надградњом вели1<им каменим
блоковима. Његова несаломљивосш се йошврgила кроз gylolo -
gишњe оgолевање сшалној ахејској ойсаgи и многобројним неусйе­
лим йокушајима њеlовоl рушења

76
 5.8. Комбинација природног узвишења с надоданим бедемима је
била стрмих страна и надвисивала јарке око бедема неколико
десетина метара.

5.9. Поgашак о чешири зиgа указује на форму правоугаоника, за

разлику од кружног облика који је био најчешћи у то време. То је било
условљено природном правоугаоном узвишеном платформом на
КОЈОЈ Је град саздан.

5.10. Још једна сйецифичносш је красила Троју и чинила је

чаробном, а то је широка стаза око града, између бедема и јарка,
покрај саме воде
5.11. Мно'iољуgан 'ipag подразумева да заузима велику йовршину
која је ойасана беgемима. Колико је Троја била велики 'ipag јасно је
из чињенице да је у њему била смешшена 'iошово сва војска, Троји у
помоћ, йрисши'iлих савезника
5.12. Велики град Илиј, смештен је на природном узвишењу
које није било равно. Тај велики, многољудни град је размештен на
неколико брегова.

Баш тих неколико брегова бреговите Троје ме довело до пре­

познавања макете, приказа града Троје. Био је то рељефни при1<аз,
пронађен у Италији на неколико локација етрушчанске цивили­
зације. Његово пронала)кење на више различитих локација је довело
научнике go закључка да је то шема за шумачење 1ашање на
основу јешре )Кршава по којој су Ешрушhани били йознаши. Да није
у йишању йриказ јешре, посумњао сам збо'i шросшране йирамиgе
која је неспојива с тим тумачењем, а онда ме широка сшаза около и
расйореg бре'iова унушра доведоше до закључка - о садря<ају
приказаном на овом рељефу.

77
 39 - Облик zpaga Троје

5. 13. Грађевине Троје су биле велелейне, а посебно мону~

меншалне су 'i.рађевине gворова влаgајуhе йороgице. Биле су смеш­
тене на врх града Троје, што ће рећи на највишем бре'i.у у Троји.

5. 14. Из ових стихова постаје јасно да су Хекшорови gвори, уз

остале дворе, насуйрош Скејске кайије. Главна капија Илија Троје
именују се дван.- ест пута у стиховима Илијаде . Један број преводилаца
именују ову капију свих дванест пута као Скејска капија, међутим,
немали број преводилаца ову капију само четири пута именује као
Скејска, док је осам пута именују као Западна капија. Пошто је
Скејс1<а Западна капија и налази се у западном делу града, gвори су
у исшочном gелу 'i.paga, на највишем брgу које на северној страни
има форму пирамиде која се наставља двостраним висом. Големи
град Троја је исйрейлешен улицама које су уређене у склаgу са
рељефним условима. Град је имао неколико кайија на исшоку
йрема обали Симонеша, једну ва)книју на jy'i.y којом се излазило на
йуш йрема Дарgанији. Зайаgна Скејска кайија на путу йрема
йрисшанишшу на Ксаншу добија йосебан значај отпочињањем
ойсаgе Троје og сшране Ахајаца јер је Ахајски ло'i.ор зайаgно og
'i.paga. На том простору између Скејске кайије и 'i.лавне кайије
ахејског логора су најчешhе вођене борбе - тако да се шај йро­
сшор назива бојно йоље.

78
 40-Хекшорова йушања og gвора go Скејске (зайаgне) кайије

5. 15. Како смо већ видели у анализама 4. 1.2.3. на линији између

капија супротстављених табора, надомак Троје, налази се Илов гроб
највише брдо на бојном пољу. Сад имамо информацију да на тој
линији испред Скејс1<е капије уздил<е се још једно, према Троји
стрмо брдо. У овом рељефном йриказу, који сам зароширао за 90
сшейени из йравца зайаgа йрема северу збоi јаснијеi обриса на iyiл
майи, њихов међусобни однос је више него јасан. Тројанска војска
након изласка кроз Скејску Зайаgну кайију заобилази са обе
сшране склой ових брgа на йушу йрема бојном йољу коме и ова
брgа йрийаgају.

79
 41 - Поzлеg са Скејске кайије на Ба шију и Илов Гроб
(зароширано за 90°)

Према очекивању и у ой.ису Троје и њене околине све је прецизно,

јасно и лако й.рей.ознашљиво у рељефу шоl й.росшора . Хомер у
Илијаgи не шроши мноlо речи на ой.ис lеоlрафских й.ојмова
његово ма1сшорсшво је у gве шри речи ой.исаши сишуације у
рељефу. Док би други писци песници требали неколико реченица, па
и страница текста да опишу специфичности неког простора и њихову
бли)ку одредницу према окру)кењу код њега је то сабијено у неколико
речи. Та шкршосш у ой.ису збунила је мноlе шраlаче локације Троје.
Покушавали су слободним сопственим тумачењем истих али би онда
упадали у његове припремљене замке. Колико год се чинило да ши
крашки ой.иси осшављају й.росшора ga их се МО)Ке й.ронаhи на
разним локацијама, то није тако. Ако би се пронашла сличносш
некоl шерена у й.ојеgиним шачкама ой.иса немоlуhе их је било
уклой.иши у целокуй.ну слику gашу у Илијаgи . Уз то постоји
неколико специфичних тачака описа који су шолико й.осебни да је
немоlуhе й.ронаhи ишша слично било lge осим на ovoj й.равој
локацији Троје. Погледајмо неке од тих бисера.

80
 3.6. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 6.
ИЗВОРИ И ВОДЕНИ ТОI<ОВИ ТРОЈЕ

1. Гониш е се по колскоме uушу

Удес ето од беgема gаљи
Обаgва су сшиlла go чесама
Оних чесми шшо су лейошеке
Где су врела ше реке Скаманgра
Два су врела gобро вировиша
Из jegнol се gим около шири,
У њему је gосша вруhа воgа,
Као )Карки огањ место воде.
Друlо врело потпуно gруlачије
У њем воgа хлаgна као шуча
Тако хлаgна и у лешње gоба
Баш је била као снег студени
Или она зимска леденица.
Близу врела широка перила
Беху она лейа, оlрађена
На њима је и рухо блистало.
Ту су йрале lосйође шројанске
А и лейе кhерке Тројанаца
То чиниле gок је мира било
Док ахејска не присти)ке војска.

6. 1. У овим стиховима Хомер описује борбу између Ахила и

Хектора недалеко Троје. Како смо видели у досадашњим анализама
Одисејеве Хомерове географије на том простору има неколико из~
вора и водених токова.

81
ЕЛИНО ПОЉЕ

о
~

42 -Воgени шокови

1. јарак испод ју}кног бедема ахејског логора, на овој мапи

двојако именован Бубањ поток и Марица. Он се пружа од капије
ахејског логора до реке Скамандар, која протиче западно од ахејског
логора. Значи моћни Скамандар тече с југа према северу и наспрам
логора се улива у Хел есп о нт.
2. јарак испод источног бедема ахејског логора, овде именован
Остру}кничка река. Пру)ка се од капије ахејског логора до обале
Хелеспонта
3. морски залив кроз средину ахејског логора, овде именован
Равеница
4. река Ксант, извире на линији између капија Троје и ахејског
логора и тече на север према Хелеспонту
5. поток који извире сев е рно испод Иловог гроба и протиче
испод северних бедема Троје и улива се у Симонет.

82
 6. пото~< река који извире са јуя<не стране Иловог гроба и
протиче испод јуя<них бедема Троје, данас носи назив Бела река, и
улива се у Симонет
7. Уз све те изворе и токове овде се појављују ВРЕЛА ТЕ РЕКЕ
СКАМАНДРА. Како је то могуће, па река Скамандар је велика моћна
река која тече са југа према северу, према Хелеспонту, западно од
ахејског логора? Како је онда могуће да Хомер описује ВРЕЛА
СКАМАНДРА надомак Троје, источно од ахејског логора? И то два
врела, једно са топлом, а друго са хладном водом. Куда теку те воде, да
ли према југу, да их Хомер МО)Ке назвати врелима изворима
Скамандра?
8. река Симонет, тече с југа према северу покрај самих
источних бедема Троје и улива се у Хелеспонт при чему здру}кује
своје воде с водом Скамандра кроз ток Хелеспонта. Раздваја
Тројанску равницу од Идских побрђа и саме Иде. На другу страну,
уо1<вирује са Скамандром простор Тројанске равнице. Данас је то
Топчидерс1<а река, која се ју}кно од Пиносаве именује Пиносавским
потоком.

Биће тешко у данашњој ситуацији пронаћи потврду да су та два

блиска врела, у та давна времена, имала толику температурну
разлику. Један извор с врелом, а други са студеном водом. Зато ћемо
узети у разматрање ово битније, да су то врела реке Скамандар. Ту
необичну ситуацију да велика река има изворе, близу свог ушћа,
ЧИЈе воде теку у супротном смеру тока реке тешко да би могли
игде другде пронаћи.

Потврду да Хомер ни овде није погрешио као ни другде у

описима у Илијади проналазимо у данашњем рељефном приказу
описаног простора. Ју}кно испод Иловог гроба, а надомак Троје,
виде се извори који даље теку на југ. Данас је то Барајевска река, са
својим притокама, која тече од севера према југу, кроз Барајево,
све до Вељина, где са другим огранцима формира заједнички ток
Бељанице. У gавна времена која Хомер ойисује то је била јеgна og
бројних река које су се сјеgињавале у моћни Скаманgар и с правом
њене изворе назива ВРЕЛА ТЕ РЕКЕ Скамандар. Колико је
Скаманgар био велика и моћна река МО)Ке се вид ети у gанашњој
сишуацији где некадашњим коритом Скамандра данас паралелно
теку три реке: Колубара, Пештан и Бељаница и тек код Драя<евца,
наспрам ахејског логора, здруя<ују воде

83
 3.7. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 7.
ТРОЈАНСI<И РУДНИЦИ - ЗЕЛИЈА (I<ОВИОНА)

1 Друlи борци og Зелије беху

Испод Иgске најни)ке су сшране
Они беху баш имућни људи,
Црну воду пију из Есопа

ПtfrltN• \ ....
,1.·•

о '
) SАКЛОПАЧА

_у*-

~~ ..,"
43-Тројански руgници - Иgа (Авала)

7 1. Хомер описује састав Тројанске војске и поново својим

шкртим стилом описује uрецизну локацију lpaga Зелије. На први
поглед тешко би се закључило да је то прецизно и једнозначно
одрадио. Шта би једном песнику из древних времена могло значити
ИСПОД ИДСКЕ НАЈНИ)КЕ СУ СТРАНЕ?

84
 Планина Ида има венац с врхом Гаргар и подножје око себе. Ми
сад знамо да је то данашња йланина Авала, али нам и то слабо
пома)ке разумети која је шо њена најни)ка сшрана. Врх Авале је
источно од града Троје, а њен масив се пру:>I{а од Кумодра:>ка на
северу све до Ковионе изнад Раље на југу. Са западне стране је ток
Симонета = Топчидерске реке и западни Идски долови, а са истока
Сатнионет река данашња Завојничка река, Бубањ поток и источни
ИдСI{И долови. Долине обеју ових река су на йрибли)кно исшој
наgморској висини и йоgјеgнако уgаљене og йланинскоl lребена
који се йру)ка йаралелно са њима између њихових токова. Да је нека
од ових страна ния<а све би могло бити јасније.

Кад gанас у опису географског предела употребимо йојам

најни)l(а сшрана углавном је то по орјеншацији lеоlрафске висине
Па је најни)ка сшрана у ствари најју)книја сшрана, јер се висина
йру)l(а у йравцу север jyl, а ширина у йравцу зайаg исшок. Делује
потпуно немогуће да је Хомер йре 3000 lоgина моlао у том смислу
lеоlрафске висине уйошребиши йојам најни)ка Иgска сшрана као
најју)книја Иgска сшрана.

Кад би тако било онда би се ово најни)ка Иgска сшрана. односило

на најју:>книји део Авалског масива тј. на Ковиону или Парцански
вис, а Зелија би била на месту данашње Раље.

И гле чуда баш на том месту наставак наведених стихова добија

свој прави смисао.

ОНИ БЕХУ БАШ ИМУЋНИ ЉУДИ

Где то на периферији бораве имућни људи, они су углавном у

престолном граду, а то је ту Троја. Како шо овgе на йериферији у
Зелији, баш имућни љуgи, йо чему и og чеlа йосшаше имућни?
Значи ли ово имућни у сшвари боlаши? Бити богат у то време
значило у главном йосеgоваши мноlо злаша и сребра. Тројански
рудници злата и сребра су били надалеко чувени и једни од
најбогатијих налазишта. Логично је да су били близу Троје, под
Идом = Авалом су бројна руgарска окна уlлавном gpylиx искойина,
не йрвенсшвено злаша и сребра

Гgе су се онgа налазили ши чувени Тројански руgници злаша и

сребра?

85
 .l.V/~. L..IV'-V't'.I..._ .LJ 1-1. ~/, .J.JVJU.ILV'll.Э.l.'\.l
1987: 133). Na sirem podrucju istoeno od Kosmaja nije
Ьilo rimskih rudnika (Vasic - Simic 1977: 52). I srebro
proizvodeno u Gornjoj Meziji u Italiju se takodcr
transportiralo preko Dalmacije (Mirkovic 1971: 269).
Sve ovo upucuje na zakljuCak da је ova rudarska regija
bila и sastavu dalmatinsko-panonskih rudnika srebra.
U kosmajskoj regiji registrirano је preko 5.000
antickih rudarskih okana (piлgae) (Tiickholm 1937:
166; IMS I s. 111; Dusanic 1980: Зб, ь. 226), vise
talionica ( officiлae plumbariae) ( CIL ЈП 6331;
Tackholm 1937: 168-170; Velickovic 1957: 109-117;
IMS I, 160-165; Dusanic 1991: 221-223) i vise odljevaka
sirovog olova (massae plumbeae) (IMS 1 s. 111-112,
hr. 1160-165; Dusanic 1991: 219-221; Koleпdo 1987:
87-98; Werner 1986: 561). Ukoliko se uz kosmajske
rudnike rnoze povezati rudnicki поvас s legendama
тetal!i Ufpiaлi (Dusaпic 1980: 13, 39) i metal(lis)
Ufpiaлi~ (ВМС ПЈ р. 235 # Ь), onda је sigurno da
је sustavna eksploatacija srehroпosnog olova па Kosmaju
otpocela najkasnije za Тrајапа te da је ova rudarska
regija Ыlа u sastavu carskog fiska. Legeпda SC s nekih
primjeraka ovog novca (RIC Пl, CIX; Mowat 1894:
392 i d.; Simic Vasic 1977: 52) upozorava na cinjenicu
d:a s:11 011i т11dюjri fjje~om 1161117 . ц
44 Исечак из књиfе "Ексйлоашација сребра на йоgручју
Римских йровинција 1 Далмације и Паноније"
Северно од Космаја на простору између Стојника 1 Губеревца,
Парцана и Баба налазе се и сада непрегледна брда шљаке.
J../UU. ~.JV 1 u,
1. Upravni aparat
Prije reforme uprave ilirickog rudarstva, sprovedene
za Marka Aurelija, eksploatacijom srebra na podrucju
Kosmaja rukovodio јс carski upravitelj (procurator
Augustz) iz reda carskih oslobodenika 3 . Time Ьi
pripadnost ove rudarske regijc carskoш fisku, osim u
rudnickom novcu s Iegendama meta/li Ulpiani i
теtа/(Љ) Ulpianis, doblo i dodatnu potvrdu.
Pri kraju prve polovice 2. st. pojavljuju se carski
upravitelji za rudnike srebra s provincijalnom odrednicom
(argeлtan·ae Pannonicae). Za razliku od upravitelja
rudarskih regija u Polimlju па jugoistoku Dalmacije i
Kosmaja lюji su Ьili carski oslobodenici, upravitelji
panonskih rudnika srebra potjecali su iz rcdova rimskih
vitezova. OCito је da је njihova sluZЬa Ьi\а znatno sirih
ingerencija ncgo опа koju su obnasali carski oslobodenici.
Bez sumпje se radilo о upгavljanju eksp.loatacijom srebra
na podn1cju provincije Panonije, dok su carski IiЬertini
nadzira1i eksploataciju и pojedinim rudan:kim regijama.
Poznata su trojica upravite!ji:I panonskih rudnika srebra.
Ыli 11 n~нile.Znafi:tj I.uciie Krcnci Ран!• i Marko Antoniie Fahiian sп Ьili
Анше Шкеfро
86
 45 - Брgа шљаке Тројанских руgника

46 - Гвозgена шљака - шљака йуна Гвожђа

Та шљака толико богата гво)кђем да су је Немци између два

светска рата, као и народне власти у Титино време одвозили у
)Кељезаре на поновно претапање. Много је одвезено али је још много
остало. Поставља се й.ишање, ако је то шљака из времена Римскоi
царсшва зашшо би ши Римљани осшавили шолике количине
iвозgене й.олу обрађене pyge? Иста таква брgа шљаке у Ишалији
Мусолини је й.решой.ио у iВО)Кђе за израgу шенкова. Тамо се зна ga
су шо осшаци ешрурскоi руgарсшва још из времена й.ре насшанка
Римскоi царсшва. Само код нас на Балкану као да никога и ничега

87
није било пре доласка Римљана на ове просторе. Ту врсшу обраgе pyga
на ошвореном ойисао је Сшрабон у својој Геоlрафији на йримеру у
Баскији у Шйанији. "Галати сматрају да њихови сопствени рудници,
како они на планини Цемменус тако и они који се налазе у подно)кју
самих Пиринеја, су једнаки онима у Турдетанији; али се метали из
последњих (Турдетаније) више поштују (на већој су цени). И у златној
прашини, кажу, да су пронала)кени груменови тешки и по пола фунте,
које су називали "палате". И њима треба само мало прераде. Они даље
ка)ку да каgа се камење разgвоји у њему се налазе мале куlлице
које наликују браgавицама када је злашо исшоиљено и йре-
чишhено неком врсшом сшийсе земље. Оно што йреосшаје
Елекшрум ; и опет када се Електрум, који саgр)ки мешавину сребра
и злаша исшойи, сребро исцури gок злашо осшаје. Зато што се тај
тип легуре лако кондензује и налик је камену. Из овог разлога такође
"Географија Страбон

Мо)кда негде другде вода МО)Ке поцрнети из неког другог разлога,

али ова вода Есопа је црна због начина обраде руд е како ју је
Страбон описао. У Тројанским руgницима коg Зелије уз боlаше
наслаlе pyge злаша, сребра и олова налазе се и наслаlе уlља. Тако да
су на брgима йокрај руgарских окана на ошворену йовршину
раширили слој уlљене йрашине йа слој боlаше pyge йа йоново слој
уlља. Kag се уlаљ йросуши слеgи њеlово йаљење. Поg шемйе­
рашурама ше вашре gолази go шойљења злаша, сребра и олова,
који се сливају низ брgо у йрийремљене јарке, йрешойљена шљака
осшаје на брgу као йоgлоlа за слеgеhи йроцес. Тако уз слој йо слој
насшаgоше оlромна брgа шљаке боlаша lво)кђем и gруlим
сасшојцима који се нису усйели исшалиши. Како Страбон описује,
cлegeha фаза је исйирање йрийремљених јарака раgи скуйљања
lрумења исшойљених сасшојака. Boga оgноси уlљену йрашину,
йейео и gpyly јаловину, сливајући се у најбли)ке воgене шокове,
осшављајуhи за собом gраlоцен шалоl. Извори и шокови реке Есой
gанашње Раље налазе се уйраво исйоg навеgених брgа шљаке,
шако ga се велики geo ших воgа којима су се изайирали јарци
сливао у њу и њену воgу чинио црном.

Податак да је вода Есопа = Раље била црна у време Тројанског

рата непобитно потврђује постојање ова1<ве врсте рударења на
овом подручју у то време. То руgарење омоlуhавало локалном сша-~
новнишшву да буду имуhни и изузешно боlаши злашом и сребром
како их Хомер описује. Све ово заједно не оставља простор сумњи да
се Хомеров ойис најни)ке Иgске сшране односи управо на најју)книју
сшрану йланинскоl масива Авале gанас йознаш йоg називом Раља.

88
 з.s. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 8.
ТЕБА - I<АДМОВА БЕОТИСI<А

У Илијаgи , од осталих Тројанских градова , Хомер посебно

детаљно и йа)кљиво ойисује 'i.pag Тебу. Распоредио је тај опис кроз
цели спев, па ћемо те стихове сада прикупити у један низ . Да видимо
МО)l<емо ли лоцираши йросшор 'i.ge се Теба налазила?

1. а) Кад нам војска свети град досе)l<е ,

Именом је Теба Беошије
Узесмо га тешком борбом, мајко.
Тада добра плена изделисмо,
Међу собом ахејски јунаци.
Атрејићу допала је кћерка,
Оног Хриса чувенога )Креца
б) А Оgисеј беше ошйловио
Сши'i.ао је go сшаро'i.а Хриса
И водио свету стоволовку
Кад у залив они уuловише
Најgубљи су За шон йронашли ......
Обали се лако йримакоше
ц) Ти си Хриси и пресветој Кили,
Поуздана и одбрана вечна,
А јаки си господар Тенед.
д) Ја у Теби1 uog uланином Пла ком
Том планином мно'i.о шумовишом

47 - Положај реона Каgмове Тебе Беошијске

89
 8.1. а) Ахејска војска упловивши у Хелеспонт похарала је све на
што је наишла на путу до Троје . Први је био Лезбос, острво надомак
Уста Океана тј. улаза у Ђердап, затим острво Тенед данас простор
између Млаве и Мораве. Следеће у низу било је подручје Тебе
Беотијс1{е. Јасно је да им се Теба нашла на путу и да је била освојена у
том походу. Кћерка )Креца Хриса из истоименог ipaga Хриса се
склонила у зиgине Тебе пред најездом Ахајаца. Из тога произлази да
је Теба близу Хриси
8.1. б) Граg Хриса је био на обали мора у једном од морских
залива, у најgубљем њеiовом зашону, Оgисеј креће из ахејскоi
лоiора једном лађом воденим путем, низ пучину, на uуш uрема
Хриси. Да нису gyio йловили тј. да није Хр иса, а шиме ни Теба,
gалеко og ахејскоi лоiора МО)Ке се закључити из стиха у Илијади ",
где се описује йриношење )Кршава боiу Айолону йо йрисшизању у
Хрису.
Целог дана момци се веселе
Гнев Господу они стишавали,
Лепом песмом и играма многим
Кренули су ујушро и ои.ловили Тројански шеришориј и сши1ли у
Хрису, а осшало им је још толико времена да Хомер моя<е рећи да су
целоi gана йевали и иiрали да би сшишали iнев Айолона
8.1. ц) Айолон је зашшишник мноiих ipagoвa, па и саме Троје. Па
зашто онда Хомер овде наводи само ова gва ipaga и осшрво Тенеg?
Указује нам на блискост и суседство ова два Тројанска града која се
налазе насупрот острва Тенед.
8.1. д) Хекшорова cyupyia Анgромаха је родом из Тебе, где је и
рођена. Она то наводи у разговору са својим супругом и наглашава да
се та Теба налази под шумовитом планином Плаком. На uросшору
Троје су само gва већа узвишења којима одговара назив планине.
Први је Ида = Авала, а други је Пла1{а. Пошто сада знамо да је
Тројански териториј обухватао простор око Авале и Космаја, јасно
је да је та планина која се тад звала Плака у ствари планина која
данас носи назив Космај. Значи Теба се налазила источно од
Космаја.
Кад саберемо све ове информације добијамо регион локације
Тебе Кадмове Беотијске. И поново у данашњој топографији на
наведеном простору имамо локалитет који указује на то Белуће, на
простору некадашње Беотије.
Теби као и Беотија било више и на разним крајевима, па
Хомер помиње највећу Тебу са сшошину враша у Еiийшу, Беошију у
Арlејском крају чији војници су у сасшаву ахејске војске, а можда и
још неке друге Тебе.

90
 3.9. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 9.
БУI<ВИН РТ - ДИВОВА СВЕТА БУI<ВА

1 Совоока Ашена кад виде,

Да Ар'iејци 'ipgнo йойаgоше
А у страшном љутом окршају,
Низ обронке Олимйу се вину
У' у свешом Илију се нађе
Њој у сусреш поя<ури Айолон
Јер Ашину виgе са Пер'iама
Он Тројцима йобеgу )Кељаше,
Kog Букве се бо'iови срешоше.
Тај go'ioвop међу бо'iовима,
Исйоg букве крај зиgина Троје
То погледа Ашина Палаgа
И са њоме сшрељач Айолоне
Тај Айолон са сребрним луком.
Обоје се у койце сшворише
Па ко тице на грану стадоше,
На буквину йонајвишу 'iрану,
Оне букве Дива муњобије

48 - Буквин рш

91
 Мар data ©20 17 Googte

49 Буквuн рш карша

9.1 . У неколико наврата Хомер спомиње Свету Букву, а

најпрецизније је лоцира у овим стиховима у ойису борбе између
Ахила и Хекшора. Јасно је да се Света Буква налазила недалеко
Тројанских бедема испред Западне Скејске капије, на бојном
пољу. Пошто се директно испред Скејске капије налазе узвишења
Батија и Илов гроб, а борци пролазе покрај Свете Букве на повратку са
Бојишта, она се могла налазити само ју)кно или северно у односу на
Илов гроб. По опису било ми је јасно да се налазила ју}кно од Иловог
гроба. Изгледало је да ће бити немогуће на данашњим картама
одредити њену прецизнију локацију. И баш тад уследи ново чудо!
Тра)кећи праву локацију извора Скамандра за анализу 6.1 . по горе
наведеним стиховима отворим гугл мапу тог простора . Обратим
па)књу на локалитет око места Лип о вица, где су се налаз или
ойевани извори. Покрећем катру лево десно, појачам увећање и
мрднем картом у десно и бленух у чуду . Гледам и очима не веруј ем !
БУКВИН РТ! Све и свашта ми се дешавало у вези Тројом и трагања за
потврдама њене локације, сведочио разним чуgима, йа и
шойонимима на gанашњим каршама који у себи садрже сеhање на
go'i.aђaje у шој йраgавној йрошлосши. Којим чудом су остали и
опстали до данашњих дана тешко је објаснити. 3200 'i.оgина је йрошло
og шаg, свег и свачег се издешавало на том простору као и у

окру)кењу. Деукалијанов потоп 1159. године старе ере поруши и

песком и муљем потрпа све оно што је преостало од
десетогодишњег рата. У1<опа дубоко Троју и ахејске бедеме

92
Природа учини све да Троја заувек нестане ал не могаше избрисат
сеhање на њу у свесши сшановника који шу )Кивљаше у нареgним
временима

Безбројни ратови прохујаше, праћени расељавањем становништва.

Много владара се измења, па и целих цивилизација И након свега
тога ту су топоними данас који по здравој логици никако не би могли
бити ту.
Укуцам у йрешра)кивач на иншернешу Буквин рш. Изађе свега
неколико информација, све се оgносе на ову локацију. На целом
lоворном йоgручју србскоl језика, само јеgна локација носи назив
Буквин рш Буква је често присутно дрво на овим просторима, па и
целе букове шуме и на први мах ништа чудно није да се неки простор
назове по њима. Ту су Липовачке шуме, Липовица, па што не би могла
бити Буковачка шума и Буковица? Да, назив по шуми букве би био
сасвим могућ и логичан али назив по једној букви подразумева да је
та буква морала бити по нечему посебна Колико ли је букава израсло
и нестало у том дугом периоду, на једном простору? Вероватно много!
Сведочиле су оне бројним ратовима и ва)кним догађајима.

Мо)ке ли се икоја og ших букви йореgиши йо ва)кносши и

значају са Свешом Дивовом Буквом оне букве Дива Муњобије?

Тешко, не само букве са овог простора већ и све букве које су икад
билогде израсле

Буквин рт је са 316 метара надморске висине највише брдо у

окру:>кењу Иловог гроба који је 323 метра високо брдо. Налази се
неких 700 до 800 метара далеко од југозападног угла Тројанских
бедема. Између њега и Иловог гроба је пут од Троје до Тројанских
перила. По тим подацима нема логичнијег места за Свету Дивову
Букву, него баш на Буквином рту!

Колико год изгледало немогуће, баш је тако

93
 з.10. ОДИСЕЈЕВА
- ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА
TPOJAHCI<A ПЕРИЛА (I<AMEHA I<ОРИТА)

Велико је то чудо, ал ' ту чудима није крај. Као и безброј пута до

тад показало се да кад Бог даје, не даје са два стиснута прста већ са
испру)кеном шаком пуном благодети!
Пошра'iа за чувеним изворима Скаманgра и Тројанским
йерилима gовела су ме go Буквино'i рша. Сад сам поново у трагач
укуцао Буквин рт да видим шта све о њему има Спомиње ли се
негде, откуд му тај назив? Изађе ми
сшраница о Лийовици и пая<љиво читам. Свашта лепог ал за
моју потрагу небитног. Онда при крају странице прочитах:
До скора су се у Липовици налазила по њивама камена
корита , па су их љуgи ваgили из земље и узиђивали у кошеве за
кукуруз. То су били, по свој прилици, римски саркофази

Штаааа, камена корита у пољима Липовице дубоко у земљи?

Ха, ха, римски саркофази! Па да, код нас све што је старо
римско, јер ваљда овде пре Римљана никог и ничег није било.
Погледам поново стихове из Илијаде
Гонише се по колскоме путу,
Удес ето од бедема даљи.
Обадва су стигла до чесама,
Оних чесми што су лейошеке
Где су врела ше реке Скаманgра
Два су врела добро вировита
Из једног се дим около шири,
У њему је доста врућа вода,
Као )Карки огањ место воде .
Друго врело потпуно другачије,
У њем вода хладна као туча,
Тако хладна и у летње доба,
Баш је била као снег студени
Или она зимска леденица.
Близу врела широка перила,
Беху она лепа, ограђена,
На њима је и рухо блистало.
Ту су прале госпође Тројанске,
А и лепе кћерке Трој ан аца.
То чиниле док је мира било,
Док ахејска не присти)ке војска.

94
 Пронађем те исте стихове у другој варијанти превода, Хомер
Илијада Превео и протумачио Томо Маретић:
Једнако я<ељно полети Ахилеј, ал 'побегне Хектор
У за зид трој ског града, а мицаше колена брза.
Покрај стражаре куле и покрај ветровите смокве
Копним се гоњаху путем др)кећи се једнако зида.
Тако обојица тад до љепотеких извора дођу,
Где два извиру врела вировите р'јеке Скамандра
Млака истиче вода из једне, те се из њега
Около извија дим ко из огња, када где гори;
А друго и лети тече студеном водом ко туча
Или ко студен снег ил 'вода, када се следи.
А ту уз изворе близу широка перила стоје,
Обзидана и лијепа, где пераху блиставо рухо
Красне тројанске )Кене и прекрасне њихове ћерке,
Док још беше мир, док не дођоше ахејски сини.

Отклоних сумњу у непрецизност Јарчевићевог препева, све је јасно

и прецизно мада мало другачије звучи.

Како сам већ у анализи 6. 1. показао, ти славни извори Ска­

мандра су данас извори Барајевске реке и налазе се на подручју
места под називом Липовица. Таква ситуација да недалеко једно од
другог постоје врела са толико различитом температуром воде су
Боя<ји дар. Той.ла воgа је неойхоgна за квалишешно йрање шканина,
а хлаgна бисшра воgа за исйирање. У многим књигама о тим
прадавним временима проналазимо описе о колекшивном оgласку

на зајеgничка йерила, на й.рање рубља. Бивало је то углавном на

обал неке бистре воде. У камену су прављена потребна удубљења
или се проналазио камен са што прибли>книјим обликом - по­
требним за процес прања. Сам йроцес се сасшојао og наквашавања
у уgубљењу у камену, а зашим се й.ракљачама уgарало рубље ga би
се исшерала йрљавшшина. Све до недавно се тако радило, а за йрање
корисшила лукшија и у куhној раgиносши й.рављени саи.уни. Тро­
јанке су имале ту срећу да недалеко Троје постоје идеални услови за
лакши и бр)КИ процес прања. Зато су ту широка, лепо уређена перила.
Обрађено и потребама прања прилагођено је много камених бло­
кова, што за корита што за пракљање .

95
 50 - Камена кориша

Та камена кориша била су расйоређена йо широкој йољани

како би било довољно места за све праље. Пољана перила се
налазила између та два славна извора, па и у бли)кем окру)кењу око
њих. Нестанком Троје нестала су и перила, земља их покрила, па су
пала у заборав. У скорије време на тим пољанама, по својим
њивама људи су проналазили та камена корита. Не знајући шта
друго с њима урадити, користили су их к о и сваки други обичан
камен за градњу.

Тако оно што је изгледало немогуће, пронаћи доказ локације

славних Тројанских извора, појави се само од себе! Камена корита са
Тројанских перила заокру)кише и даше завршни печат на Одисејеву
Хомерову географију.

Сваки стих, свака реч у Илијади доби своју потврду на терену.

Одгонетнух многе тајне, показах да и оно што је изr:ледало неве­
роватно, оно што је узроковало разне сумње у вредност и веро­
достојност информација изнесених у овом Хомеровом епу, су
апсолутно тачн и и поуздан и подаци

96
 ТКО ЈЕ ХОМЕР, ТЈ. ОМИР, ТЈ. ОМИРОС - ДА ЈЕ ЗНАО И
МОГАО ОВАКО ПРЕЦИЗНО ОПИСАТИ ПРОСТОР ТРОЈЕ?
КАО ДА ЈЕ БИО ТУ И СВОЈИМ НОГАМА СВЕ ТО ОБИШАО И
ТО У ВРЕМЕ КОЈЕ ЈЕ ОПЕВАО У "ИЛИЈАДИ 11 !
ОДГОВОР ЋЕМО НАЋИ У "ОДИСЕЈИ 11 !

97
 4. НАРОДИ ТРОЈЕ И ОI<ОЛИНЕ

4.1. ТРОЈАНЦИ, ДАРДАНЦИ И СИГИНИ

Погледајмо сада који су то нароgи описани у Илијади , који су

шаg насшањивали йросшор Троје и њене околине
1. Тројанци
2. Дарданци
3. Трачани
4. Ликијци
5. Мишани
6. Фризи
7. Карци
8. Пелазги
9. Пеонци
10. Меонци
11. Киконци
12. Пафлагонци
13. Хелизони

Ово је сасшав Тројанске војске йобројан у gpyl.oм йевању

Илијаgе
Било је још шројанских савезника који нису овде обухваhени, йа
ни у самој Илијаgи и, јер је у њој ойисан geo збивања у
gесешоl.оgишњем рашу

"Они зборе језицима многим,

Јер су стигли са различитих страна
Илиј ада" Хомер

Овај податак је посебно занимљив! Тројански савезници говоре

различишим језицима тако што се не наводи за Ахејце = Арl.ејце =
Данајце =Јелине. Они се без проблема сйоразумевају са шројанским
јунацима
Велики би посао био истра)кити све доступне информације о
наведеним народима, њиховом пореклу, сродству, језику, обичајима,
родоначелницима и којечему другом. То ми није намера у овој књизи ,
па ћемо обратити па)књу само на йоgашке који йошврђују да су сви
они тад :>кивели на територији Балкана тј. Хелма.

98
 Тројанцима су називани становници Тројанске територије , која
се налазила на северном простору некадашње Дарданије . Због тога су
они уједно Тројанци и Дарданци .

Aranl1elovac
Ара нђеловац
Topola
Топола

15;<

356

1а
га
24

51 - Положај Сиzеиума и zраница између Троје и Дарgаније

На мапи је йрибли;кна l.раница између Дарgаније и Троје, она у

ствари није као граница йосшојала веh је више у форми gефинисања
йросшора шеришорије Троје. Простор ју;кно og Троје и даље је носио
назив Дарgанија, а њени сшановници Дарgанци. Такво је било стање
у доба Трој ан ског рата. Видимо сад како се називају сшановници ших
йросшора у йочешку йисане исшорије и време на Римскоl. царсшва.

99
 Ht\jpl\HHj11 HCTOPl1Чt\Pt1, Н(\ r1ростору (\(\Ht\llllM: Србије, Oi\HOCHO у
l lomopt\KЉ у. l lo" YHt\KIЪ у 11 l lt\нон1ф1, гокорс о {lt\кнmt\. Tp11бt\l\Hml\ н
Ctil'HHtln\t\. lloтom тс нете Ht\PO(\ ( HI\ "ј11К{\ју (\{\КО-Мся1. (\dKO-TpHOdl\lt н
(\1\КО-1 ·стн. {ll\ Чl\Н( llOTOm с крст t\Kdjy у Tpl\ ЧЮt ( Tpt\ Чt\НСКН) KOMlll\CKC. ..
Ht\jpt\Httjн 11оmсн Сt1п1нt\ н Трнбt\1\t\ који Нt\ССЉt\Квју окс крt\јскс јс н·5
VI КСК(\ 11.Н.С. (\ то јс Ml\t\ hн llCPHO{\ l'KO"j{\CHOI" (\001\. Мо1·у 1\Н ес
pl\mtjc фt\ "јС ОКОЈ Ht\PO(\t\ Hl\JKt\ЛI llpoтo-TpHбt\l\CKHm и KCjt\ПI
·51\ НСКУ CH\pttjy KYl\Typy?

52 Први йознаши сшановници йросшора Србије

у йочешку йисане исшорије

Први познати становници тог простора Србије у почетку писане

историје су Трибали, Даки и Сигини
Да схватимо ко су Трибали, а ко Даки помоћи ће нам назив терћег
наведеног народа Сигини. Хомер их у Илијади спомиње у стиху:
"Одатле ме Олимпу вратише,
Ти СИЋАНИ, баш предобри људи
"Илијада", Хомер, препев: Слободан Јарчевић

Или у другој варијанти превода Томе Маретића

"Паднем на Лемнос, а мало )Кивота још бјеше у мени,

Онда ме СИНЋАНИ отуд однесу, гдјено сам пао

Спомиње Си'iине и њихов 'ipag Си'iеиум и Диоgорус у својој

Исшорији ":
"Пошто су исйловили из ]олка, настављајући подухват, прошли су
поред Свеше Горе и Самошраке, наишли су на олују која их је оgнела
до Си'iеума у Троаgи
Када су се тамо сместили, речено је, открили су на обали девицу
везану ланцима из следећег разлога: Посејgон, како се прича развија,
постаје љуш на Лаомеgона краља Троје збо'i из'iраgње зиgина, према
постојећој легенди, те је послао право из мора чуgовишше ga разори
земљу. Они који )Киве од мора (рибари) као и они што обрађују земљу
у сусеgсшву мора (обале) изненађени овим чудовиштем били су
однесени. У наставку приче, uомор је uao на љуgе и изазвао йошйуно
унишшење њихових усева, тако да су сви становници били на крају
разума због ове велике несреће Стога заједничка 'iомила се уgру)кила
у Скуuшшину и шра)кила ослобађање од невоље Краљ, речено је,

100
йослао је мисију Айолону да затражи одговор, уз милост бо)кију, шта
их је то задесило. Када је йророчишше тада обзнанило и саопштило
да је узрок био бес Посејgона и да he йроhи једино када Тројанци
својом слободном вољом оgаберу јеgно og њихове gеце и исйоруче la
чуgовишшу као храну, иако су сва деца била скупљена на гомилу,
избор је йао на краљеву hерку Хесиону. Стога је Лаомеgон био
йриморан ga исйоручи gевицу и да је остави везану ланцима на
обали.
Овде је Херакле, када се искрцао на обалу са Арlонаушима и
сазнао од девојке о њеној изненада промењеној судбини, покидао
напола ланце који су били обмотани око њеног тела, и отишао до града
да йонуgи краљу ga убију чуgовишше. Када је Лаомеgон йрихвашио
њеlову йонуgу и обећао као награду своје непобедиве кобиле, Херакле
је, ка)ку, убио чуgовишше и Хесиони је gаш избор или да найусши
свој gом са својим сйасиоцем или да осшане у својој ошаџбини уз
своје роgишеље. Девојка је одлучила да проведе )Кивот са странцем, не
само зато што је одабрала доброчинитеља и примила са њим сродство
већ и зато што се йлашила ga he се чуgовишше мо;кgа йоново
йојавиши и да ће опет бити излоя<ена од стране грађана истој
судбини из које се избавила.
Што се тиче Херакла, пошто је био сјајно почаствован даровима и
знамењем гостопримства, осшавио је Хесиону и кобиле Лаомеgону
на чување пошто је уредио да их по свом йоврашку из Колхиgе
йоново йрими, онда је исйловио у я<урби у gрушшву Арlонауша да
оствари дело које је стајало пред њима

Наставак приче на повратку из Колхиде

"После тога пловидба се наставља Глаукус је йоринуо броg у
gубину и Арlонауши йрисши;куhи у Усша Понша йрисшају уз обалу,
у то време Бизас је био краљ ше земље, по којем је и 'ipag Бизаншиум
gобио име
Тамо су йосшавили олшаре и када су дали своја обећања
(;кршве) бо'iовима , освешшали су месшо, које се чак go gанашњих
gана оgр;кава у њихову част og сшране морнара који туда йролазе
После овога изашли су на море (исйловили) и после пловидбе
кроз Пройоншис и Хелесйонш йрисшали су у Tpoagy. Када је
Херакле ошйравио у lpag свог брата Теламона и Ификла да
зашра;ке назаg и кобиле и Хесиону1 Лаомеgон, како је речено, бацио
је амбасаgоре у зашвор и планирао да йосшави засеgу и за gpy'ie
Арlонауше намером да их убије. За тај план је имао йоgршку свих
својих синова осим Пријама који му се јеgини суйрошсшавио
изјављујући да би Лаомедон требао да поштује Правду и у односу

101
(пословању) са странцима и да м уручи и сестру и кобиле како је
обећао . Али пошто нико није обратио пажњу на Пријама, он је оgнео
gва мача у зашвор и gao их тајно Теламону и њеlовим йрашиоцима
и откривајући им план свог оца он је йосшао узрок њиховоl
ослобађања.
Теламон и његови йрашиоци су одмах убили неке од чувара који
су пр)Т)кили отпор, и йобеlли на море go Арlонауша којима су дали
потпуни извештај о свему што се десило.
Према томе, они су се сйремили за борбу и изашли да сусретну
снаге које су се изливале из града уз Краља. Бој је био оштар, али је
њихова храброст дала подстрек предводницима (капетанима) а
Херакле је, како нас мит обавештава, извео најхрабрије подвиге од
свих и убио Лаомеgона. Заузимајући град прво је напао и казнио све
који су учесшвовали у завери са Краљем, а Пријаму је, збоl његовог
йравgољубивоl gyxa који је показао, йреgао краљевсшво, ушао у
савез са њим, и зашим исйловио у друштву Аргонаута
Али неки og аншичких йесника су склони мишљењу да је
Херакле освојио Троју, не уз йомоh Арlонауша, већ у свом личном
йоgухвашу са шест бродова у циљу да се gомоlне кобила
(Лаомеgонових) ~ Хомер сведочи о овој верзији у слеgеhем цишашу
Ах, какав човек, кажу, је био Херакле у муци, истрајан, са лављим
срцем, који је једном дошао да однесе кобиле Краља Лаомедона, са
шест бродова и скромним људством ипак је заузео поносни Илиум и
опустошио његове улице.

Али Аргонаути, кажу, изашли су са овог пута и стигли на

Самотраку где су поново дали своја обећања ()кртве) Великим
Боговима и посветили светом окру)кењу Чаше које се тамо до данас
чувају
Многа gpyla йисана gела о походу Арlонауша помињу Тројански
град Сигеиум. Налазио се на северном рту Тројанске територије, на
обали Хелеспонта. Његови становници су Сиги Сигини. На месту
Тројанс1<ог Сигеиума се касније појављује град Сингидон или
Сингидунум. Проблем у уочавању континуитета тог Тројанског града
зазвало ово лутајуће слово Н
Као случајно та разлика се ио1ави и у овим цишираним
йревоgима Илијаgе У йрвом йревоgу се помињу Сићани што се
односи на Сиге тј. Сигине, а у gpyloм йревоgу налазимо Синћани
што би значило Синги. Кад и како је ово Н залутало у назив овог
народа па су од Сига Сигина постали Синги, а на месту Сигеиума
настао Сингидон касније Сингидунум вероватно ће се открити
па)кљивијим изучавањем староантичких списа.

102
 53 - Положај Синzиgунума у оgносу на Бeofpag

Како видимо на овој старој мапи Сингидон се налазио на брдима

Вишњице недалеко чувеног налазишта Винчанске цивилизације . У
време Троје то је био најистуренији рт на ко м се налазио Сигеиум
Збоl. неимања информација о локацији Троје на овим просторима,
нико не goвege у везу Сиl.еиум и Синl.иgон, па тиме и не й.рей.озна
Сиl.ине као й.ошомке сшановника Тројанскоl. Сиl.еиума. Да је којим
случајем то уочено лако би повезали направљене промене у називима
потомака и других народа на овим просторима. Сигини су и даље на
својим дедовским огњиштима на ушћу Саве у Дунав , проширени
ду:>к обала ових река које су настале нестанком Хелеспонта. Ако су
Сигини опстали на својој прапостојбини где су онда Тројанци и
Дарданци?
Ту где су )l{Ивели Тројанци сад се налазе Трибали . Шта мислите
ко су Трибали, од кад су они на й.росшору Тројанаца? Ка)ку писани
извори да су они ту још од 12. века старе ере . Чудно, баш од
времена нестан1{а Троје
Видели смо неочекивану везу шой.онима овоl. й.росшора и
gol.aђaja у шоку Тројанскоl. раша која је мol.yha јеgино ако
сшановнишшво овgе има свој ней.рекинуши боравак То нам говори
да су Трибали потомци Тројанаца, само под промењеним називом.
Промена није велика, само је ТРО прешло у ТРИ и додано - бали. Да
је то тако потврду проналазимо у називу града на Темзи који су
основали Селити Тројанци и назвали га Троиа Нова, а касније му је
назив промењен у ТРИновантум, а данас је то Лондон. Као и код
промене имена Тројанци у Трибале тако и у промени имена Троиа
Нова у Триновантум . Уочавамо промену основе ТРО у нови облик
ТРИ.

103
 Шта се десило с именом Дарданци постаће нам јасно првим
погледом на ову Римску карту

54 - Увећан исечак са слике 22 (Дарgаније)

На простору древне Дарданије сад се налази Дациа. Ту где су
живели Дарданци сад се налазе ДАЦИ. Како су некад Тројанци били
и Дарданци тако су касније Даци Дачани подразумевани под
Трибале . Како су некад Тројанци Дарданци били сродници а
древним Трачанима поново Трибале и Дачане сврставају међу
Трачане. Ко има очи да види и уши да чује, све му је јасно!
Трибали су потомци Тројанаца, Дачани су потомци Дарданаца,
а Сигини тј. Синги су потомци Тројанских Сигина.

104
 4.2. ТРАЧАНИ

Трачани су први суседи и сродници Тројанаца Дарданаца,

)Киве на простору источно од Троје
Хомер кая<е:
Трачани су из земље Тракије
Хелесйонш је целу окру)кује
Својим бројним • брзим сшрујама
Илиј ада" Хомер

Тракија је обухватала острво Самотра1<а Трачки Сам, данас

простор Фрушке горе, трачко острво Тенед, данас простор између
Млаве и Мораве као и већи део источне обале Хелеспонта
Пошомке ших Трачана сйомиње Хероgош у ойису Даријеве војске
"75) Трачани су ишли у рат с лисичијим КО)Кама на глави и с
кошуљом око тела, изнад које су имали пребачене шарене огртаче, а
на ногама и око листова чизме од јеленске КО)Ке. Поред тога имали су
копља за бацање, лаке штитове од плетера и кратке мачеве . Ови су, кад
су прешли у Азију, добили име Битињани, а раније су се, како сами
причају, звали Стримоњани, јер су становали на Стримону. Ка)ку да
су их из њиховог старог завичаја протерали Теукри и Мизијци.
Трачанима из Азије командовао је Аршабанов син Басак
Историја" Херодот

То су йошомци истих оних Трачана које Хомер ойисује у Или-

јаgи у стиховима:
"Тада Диве оставио борце
И блиставе очи обрнуо,
Обрнуо на супротну страну.
Мотрио је крајеве Трачана,
Коњоgр)КНи у њима бивсшвују
А тамо су Мишани са њима,
Који јесу борци из близине
И йоносни ти Хиоемонзи
Сви су они знане млекойије
И йравеgни Абији су с њима

105
 Из ових стихова јасно да су се Трачани налазили између Троје
и Мизије па је лоl.ична шврgња да су их могли йрошераши њихови
суседи Мишани из Мизије и Теукри тј. Тројанци, како их Верl.илије
у Енејиgи назива. Оно што је мање познато је да су Трачани то gpyl.o
име Битињани gобили йо реl.иону и l.pagy из Тракије, оgакле су
йореклом. Бишинија је йознаша и као Вишинија, а шу gвојакосш
имамо у имену l.paga Виgин чији је сшарији назив Биgин. Већ смо
видели како су се временом називи шойонима шрансформисали, й а
је шако и ово Т йрешло у Д или мо;кgа обрнушо - Виgинија =
Вишинија; Биgинија = Бишинија. Део територије који су насељавали
Трачани - Битињани на простору данашње Бугарске зове се
Видинска област. Како ми рече фејсбук пријатељ "Срби Бугарске":
река Ис1<:ар је била граница између Видинске деспотовине и
Трновске Бугарске, односно између Загорја Браничева и Мезије.
Ту ре1<:у Искар наводи и Страбон у својој Географији " , као границу
између Битиније и Мизије.

Мизиј~ }
~о..Sидин~ја
ЈЈ/1 L1ЗИ,Ф trJr ~
- ...;.···р~а~!1 п ';п Мишани. i
_, .
.....
.. ... .· .. ··оь .
Ј

55 Ре ка Искар fрани ца између Миз ије и Тра чке B ug u н uje

(Би ши није)

106
 4.3.МИШАНИ

Мишани су Мизи из Мизије тј. из Бугарског Подунавља и о

њима нам је Сшрабон све рекао

"Сада Грци сматрају да су Гети били Трачани; и да су Гети

)Кивели на обе стране Истра (Дунава), исто као и Мизи (Миши) који
су такође били Трачани и индентични народом који се данас зове
Мези (Моеси) Од ових Миза (Миши) су настали (раширили се) Миши
који сада )КИве између Лидијаца, Фригијаца и Тројанаца. А
Фригијци су у ствари Бригијци (Бриги) трачко племе као што су и
Мигдонци, Бебрици, Медобитињани, Битињани Тхинианс и ја
мислим такође Маријандини. Ови народи су потпуно напустили
Европу (Стару Европу која се налазила на Балкану) али Мизи су
остали и тамо. Чини ми се да је Посејдоније у праву у својој
претпоставци да Хомер означава (оgређује) Мизе у Евройи (мислим
на оне у Тракији) када каже Уназаg окреће своје сјајне очи и йоzлеgа у
gаљину ка земљи узzајивача коња Тракији и Мизима борцима из
близа Засигурно ако би неко йомислио да је Хомер мислио на Мизе
у Азији (Малој Азији) исказ се не би йogygapao. Заиста, када Зевс
01<реће поглед од Тројанаца ка земљи Трачана, то би било дело
човека који је помешао континенте и не разуме израз йесника да
йове)ке Тракију са земљом Азијских Миза који нису 11 gалекоu Али
имају зајеgничке lранице са Троаgом и које су постављене иза ње и
са обе стране, и одвојене су од Тракије широким Хелеспонтом; Када
је Хомер рекао йоlлеgао уназаg мислио је на заgњиu, и он који
окреће свој поглед og Тројанаца ка народу који је или заgњи og
Тројанаца или на њиховим боковима, заиста окреће свој йоlлеg
далеко Али никако 11 йослеgњима . Поново у прилог овој фрази иде
сведочење песника који повезује Мизе са Хийемолlима,
Галакшофаlима и Абиима који су заиста каравански Скиши и
Сармаши. И до дана данашњег ова племена као и йлемена Басшарна
)Киве измешани са Трачанима (више са онима gаље og Дунава, али ,
такође и са онима у самој Тракији близу Дунава). Са њима заједно
я<иве измешана и келшска йлемена Боји, Скорgисци, Таурисци.
Свакако Скорgисци се по некима зову 11 Сцорgисшае{( а Таурисци се
такође зову Лиlурисци и Таурисшае
"Географија" Страбон

Уочавамо и код Мишана игру слова у промени назива Мизија у

Мезија па онда Моезија. Ко није упућен у историјске токове тешко би

107
закључио да су то варијанше назива Мизије само у gруlим језичким
варијаншама кроз различише исшоријске ейохе. Рог Океана како су
историчари звали водени ток ју)кно од Ђердапа, који је био много
шири од данашњег тока Дунава, био је северна граница Мизије .
Некад је Дунавом називан само горњи то1< који се пруя<а по
простору на ко м се налазио Хелеспонт Велики Океан, а доњи то1<
на простору Рога Океана носио назив Иштар. Западна граница
Мизије је био ток реке Ис1<ар који ју је делио од Трачана
Битињана (ВИДИЊана). Ју)кна граница се пр)')кала венцем врхова
Старе планине

56 - Планина Хелм - gанас Балкан

Стари назив Старе планине је Балкан, а још старији Хелм, па је

по њој називан целокупни простор овог полуострва - Балкан тј . по
другој верзији Хелм

108
 4.4. ФРИГИЈЦИ

Ју:ж:ни сусед Мишана су били Фризи Фригијци Бригијци

Хероgош о њима ка)ке:
"73) Фри)l(ани су имали ойрему врло сличну Пафла'iонској, и они
су се врло мало разликовали. Фри)канима по причању Македонаца,
у време док су сшановали у Евройи и били сусеgи Макеgонаца, било
име Бри'iи, а кад су се йреселили у Азију, променили су истовремено и
завичај и име и назвали су се Фри)кани . Јермени су били наору)кани
исто као и Фри)кани, јер су они йошомци Фри)l(ана. Оба ова народа је
йреgвоgио Аршохмо, који је био ожењен Даријевом ћерком
Историја" Херодот

Фригија се пру)кала на запад до обала Пропонтиса Хелеспонта

тј. до тока Ју>кне и Велике Мораве обухватајући град Нисса
данашњи Ниш.

4.5. ПЕОНЦИ

Пеонија је била ју>кни сусед Дарданије и Фригије. На простору

горњег тока реке А1<сија, данашњег Вардара и река Струмице и
Струме. О Пеонцима Хомер ка)ке:
"И Пеонци у бој се кренуше,
Криволуке лукове спремили.
Вођа сти)ке од широке реке
Од те реке именом Аксија
На којој се 'ipag Амиgон gи)l(e
Врло gалеко og Илија 'ipaga
Вођа Пеонцима јунак је Пирх.
О Аксију ваља јоште рећи,
Многе њиве она ойлођује
Таквом воgом какве gpy'ige нема

Илијада" Хомер

109
 57 - Слика Пеоније (Паеоније)

Поло)кај Пеоније је остао исти и познат под тим називом и у

античко доба тако да је уз Дарданију и Мизију поуздан орјентир
Одисејеве Хомерове географије ширег простора око Троје. Границе
тих простора на којима су )КИвели нароgи које Хомер йомиње као
шројанске савезнике су се временом йомерале шамо амо мењали
су се владари али је очигледно да сшановнишшво које Хомер ойисује
се оgноси на йрешке сшановника који gанас ;киве на шим
йросшорима.

110
 4.6. I<АРЦИ

Погледајмо сада где су живели Карци које Хомер овако описује:

"Скупише се и Карци за битку,
Шта но зборе варварским језиком
Они имају чувеног Милета,
А и Фширску lусшолисну lopy
Др)ке они јоште земље gpyle1
И простране Меанgрове вале
И стрмене врхове Микале
"Илијада" Хомер

Зна се да старо име града Краљево гласи Карановац, које је

промењено 1882. године. Река Меандар постала је синоним за
велике речне кривине меандре. Ретко где постоји овако леп пример
меандра као овај

58 - Река Меанgар у Карији, Зайаgна Морава

Вероватно препознајете меандре реке по којој су тако и постали

познати, ре1<е Меандар тј. реке Западна Морава. Из тог краја је
роgом и славни Алексанgар Карановић Велики

111
 БИОГРАФИЈА АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ

Преци из Поморавља.

Потиче из античкога братства које је насељавало простор Темнића,

односно обале у горњем току Велике Мораве .

Алексанgар Велики (356 323 й.н.е) био је највећи освајач

војсковођа Старога света. Син Филийа Дpylol и ученик Арисшошелов
Александар је уједно и највећи og царева боzаше аншичке србске
исшорије
А да је он заиста србског порекла може се видети већ код
Плутарха у делу Славни ликови антике , други део, страна 101,
издање 1990. Београд, у поглављу "Преци и родитељи Александрови"
Да је Алексанgар йо своме йореклу с очеве сшране био
Хераклиg og лозе Карана , пише Плутарх.

Пошомак Херакла

Алексанgар је пореклом из лозе најчувенијег јунака аншичке

мишолоlије Херакла (Ираклија - Серба Макариgова), кога су Рим­
љани касније йрозвали Херкулес, а који је био стварна историјска
личност.

То нам йошврђује и чувени француски исшоричар uз 1. века

Прицо де Сент Мари у свом делу Лес Славе Меридионаух, Арманд
Ле Схевалир , Парис 1674. године
Он овде наводи мишљења сшарих исшоричара и йисаца који
шврgе да је Илија или Илион оснивач Троје, по коме ће се србски
простор на Балкану касније и прозвати Илиријом, а србска племена
илирским, био уствари син Хераклов, односно син "Боlа Сербона
како је Херакле йрозван og шаgашњеl свеша

"Овде се не ради само о митологији јер се иза имена Бога

Сербона крије историјска личност Сербо Ма1<еридов, велики ос~
вајач и вођа другог похода Аријеваца у Азију око 1330. године пре
Христа , тврди се у делу Срби народ и раса , Београд, 1998. године.

Иначе, Хераклово потомство је врло разгранато. Сам Хераклиg

потиче од најсшаријеl Херакловоl сина Нила, који изроgи Клеоgеја, а
овај Арисшомаха, а овај опет роди Темену. Неопходно је довести у
везу gанашњи шойоним Темнић са Теменићима у Поморављу

112
 То аншичко брашсшво по свој прилици насељавало је йросшор
gанашње'i. Темниhа, односно обале у 'i.орњем шоку Велике Мораве . Из
родослова Хераклиgа даље налазимо да је Темен роgио Карана
оснивача йлемена Карана, односно Карановиhа, из чије лозе и
йошиче Алексанgар Велики, цар србски (Плутарх, стр . 313).

Реч КАРАН је санскришско'i. йорекла и значи руке, руко

шворци, нароg среhне руке и тако даље. Да се подсетимо да је стари
назив данашњег Краљева био Карановац, а у Темнићу и данас
постоји село Карановци. По свој прилици йлеме Карана у
праисторији је )Кивело у пределу између Мораве и Ибра (Карановца)
значи у сусеgсшву својих блиских рођака Темениhа, што је и логично.
Та географска блискост јасно упућује и на роgовску блискосш двају
србских аншичких йлемена. У науци је gоказано ga су шойоними, и
уойшше језичко наслеђе, врло йоузgани йушокази ошкривања
исшине, често поузданији од материјалних доказа.

Каран (о вић) из Македоније

Како су се Карани или Карановиhи нашли на простору данашње

Македоније, из чијеl. he се йлемена йојавиши Цар свеша? И тај
податак МО)Кемо наћи код Плутарха. Темен, роgоначелник Темана
довео је своје йлеме на йросшоре gанашње Макеgоније из Ap'i.a
ка)ке Плутарх, на страни 313 већ поменутог дела и издања.

По свој прилици, Алексанgар Велики је знао врло добро йрош­

лосш сво'i. нароgа и ње'i.ову бурну исшорију, јер дошавши на власт,
најпре је завршио дело свог оца Филипа, тако што је йокорио 'i.рчке
шеришорије и 'i.pag Тебу. А у Теби је рођен управо Херакле или Бог
Сербон, предак Александров
Значи, Алексанgар је само почео да враhа оне шеришорије које
су припадале његовом народу у прошлости, односно усйосшављао је
сшаро србско царсшво.
Касније одлуком да крене пут Индије, преко евроазијског
континтента, хтео је да опет освоји територије које су припадале
његовим славним рођацима и народу нашем најзнаменитијем
како је сам Александар Велики записао у једној даровници Србима.

Детињство код Илира и Трибала

Србско племе Трибали су насељавали централни део Србије и

централно Поморавље, а западно од њих простирали су се Илири

113
 Да је Александар Карановић био емошивно везан за своју
србску й.осшојбину, сведочи нам и његова реченица коју налазимо
код Плутарха у Славним ликовима антике на страни 113, где
будући цар света ка)ке: "Демостену који је мене, док сам боравио код
Илира и Трибала, називао дечаком Из овог цитата видимо да је
Алексанgар Велики gешињсшво и рану млаgосш провео управо на
шеришорији gанашњеl Поморавља, јер су Трибали, као што је у
науци апсолвирана, насељавали ценшрални geo Србије и ценшрално
Поморавље, а зай.аgно og њих й.росширали су се Илири, сроgни
ешнос које су и по мишовима и леlенgама и по исшоријским
чињеницама й.овезивали исши језик, исши й.реци и исша кулшура

Детињство у Темнићу

Ако смо утврдили локацију Темнића и Карана, на основу фи­

лолошких података и топографских подударности античке и данашње
географије, сличних или истоветних топонима, МО)Кемо великом
сигурношћу претпоставити да је своје gешињсшво Алексанgар Ка­
рановиh провео међу својима у Темниhу, односно на локацији негде
између Ибра и обе Мораве, јер ту су живели њеlови рођаци и својша.

Свађа са оцем

У једном тешком периоду свог живота Алексанgар Карановиh ће

поново боравити међу својима, и сачекати час й.реузимања й.ресшола
og оца Филий.а Дpylol. Наиме, као зрео младић, а жељан власти, славе
и почасти, Александар се посвађао са својим оцем, изругујући га
пијаног пред дворском свитом.
Видевши како се тетура од столице до столице, рекао му је
подругљиво: "Гледајте људи, тај се спремао да из Европе пређе у Азију,
а овамо не МО)Ке да иде из столице у столицу, а да се не сруши

(Плутарх, 111).
После ове увреде, морао је да се склони са двора, док Филипов бес
није спласнуо. И опет је сам оgабрао себи боравишше у Илирији
(Плутарх 111). Од Плутарха сазнајемо да је Алексанgар й.о мајци
воgио й.орекло og Илира, тако да је уточиште пред разбеснелим
Филипом морао да нађе у својој ујчевини, а по даљем сродству у својој
й.раgеgовини
Из историје поуздано знамо да је Алексанgар Велики, й.ре него
што је довршио освајање Хелаgе (Грчке), извршио најпре муњевиш
маневар уз варgарско моравску gолину тт изашао на Дунав са својом
војском, где је й.обеgио осиљеноl шрибалскоl кнеза Сирма из Па,-

114
ноније, оgносно Срема, који по њему и доби име. Будући врло обра­
зован код Аристотела, добар психолог, Александар је знао да му
ойасносш за йресшо најпре йреши og бли)књих, од најбли)ких
рођака и сроgника

Павел Шафарик, највећи аушоришеш свога времена за йра­

исшорију Срба Словена ка)ке:
Шесш сшошина lоgина йосле шројанскоl раша, Срби су ойеш
йрекрили цео Балкан, и у то доба Цар Алексанgар Велики gaje им
йовељом огромне земље og ]аgранскоl go Балшичкоl мора, за
њихову храбросш и верносш , пише Шафарик.

У делу Од Индије до Србије Доброслава Јевђевића, Београд,

2000. године, на страни Зб налазимо још један цитат који потврђује
везу Александра Великог са србским племенима на територији
Илирије, која је била прибли}кна по својој територијалној
распростраљености бившој Југославији
Александар Велики поклања србским племенима многе земље у
Средњој Европи и назива их великомоћни, најчувенији и најзнаме­
нитији наш народ србски

Значи, и шесш сшошина lоgина йосле Тројанскоl раша, Срби су

gоминаншна йойулација на шеришорији Балкана и йома)ку своl
цара Алексанgра Великоl у свим његовим йохоgима. То потврђује и
римски историчар Квинтијус Курцијус, који дословно ка)ке: "Скити су
храбро војевали у војсци Александровој". Под именом Скити,
Квинтијус подразумева Србе, а Скиши су велико словенско йлеме
широко распрострањено.

Да се подсетимо да је најстарије словенско име Срби, да је то

било њихово домаће име, а да су разна србска племена странци
различито и називали

То нам йошврђује не само Шафарик, већ и више исшориоlрафа

из gpylиx нароgа: Тома Маретић, Тадија Смичиклас, Фрањо Рачки, Ел
Бекри, Јан Добровски, Велтман, Зеринг, Салимил, Вацлав Мацојвски,
Александар Гиљфердинг ...

Због чињенице да су се Карановић Филий Друlи и Алексанgар

Велики, енергично борили йрошив Грка, био је разлог да мноlи
исшориоlрафи из различиших ейоха тврде да су они србскоl
йорекла, односно словенске лозе, како се og йешоl века Хрисшове
ере једним, зајеgничким именом зову сва сроgна йлемена.

115
 Чак и хрвашски исшоричар Свер доказује да је Але1<сандар по
мајци био Илир, а да су Илири једно од имена Срба, који су }Кивели
у Илирији. То име за Србе задржаће се све до 18. века. Има йоузgаних
исшоријских зайиса да је чак и Марија Терезија Србе називала
Илирима, и дала им посебне бенифиције у власти у виду Илирс1<е
канцеларије при бечком двору.

Истина о Александру Великом, пореклом од србског рода,

сачувала се кроз векове и миленијуме и дошла је и до великог србског
песника Ивана Гундулића

У свом чувеном делу Осман Гундулић кая<е

Og Лесанgра Србљанина
од свих цара, цара славна,

Алексанgро то свидочи,
краљ велики свега свита"

А хрватски песник Динко Златарић у делу Електра , односно у

посвети кнезу Зринском, исписује и ову реченицу: "О Великом Алек­
сандру краљу србском"

О в о су одломци из обј аве Алексанgар Велики и њеl.ов заl.онешни

шесшаменшu Весна Радојловић*

Кад све ово саберемо постаје јасно да су Карци које Хомер

ойисује око реке Меанgар йрешци каснијих Карана који су )Кивели
око Зайаgне Мораве, н а gеgовским оl.њишшима. То потврђује да
gревни Меанgар д анашња река Зайаgна Морава и да је то крај l.ge су
)Кивели Карци ойевани у Илијаgи

* http://vesna.atlantidaforum.com/?p=ЗЗ 1

116
 4.7. ТРОЈАНЦИ (ИЛИРИ) У ВРЕМЕ РИМСI<ОГ ЦАРСТВА

За осшале нароgе наведене у Хомеровом йойису и њихове

постојбине не добих (не нађох) овако јасне потврде па нећу износити
ни моје претпоставке јер је јасно ga су и они са ових балканских
йросшора, из окру)крња Троје. Сад кад се зна све ово о Троји и
Тројанцима за очекивати је да се у старим списима пронађу и
препознају описи простора Ли1<ијаца, Пелазга, Меонаца,
Киконаца, Пафлгонаца, Хелизона, Амазонки и gpyl.иx овgе
нейоменуших Тројанских савезника.

Локација Троје је очигледно била йознаша у античко време, како

Диоgорусу, Сшрабону шако и gруl.им йисцима. То видимо и у овом
цитату Весне Радојловић

То нам потврђује и чувени француски историчар из 1. века Прица

де Сент Мари у свом делу Лес Славе Меридионаух, Арманд Ле
Схевалир,Парис1674.године

Француз овде наводи мишљења старих историчара и писаца који

тврде да је Илија или Илион оснивач Троје, по коме ће се српски
простор на Балкану касније и прозвати Илиријом, а србска племена
илирским.

Двојако је име Пријамовоl. йресшоноl. l.paga Троја и Илиј, а

њеl.ове сшановнике веhином су називали йо Троји - Тројанци.

У овом исшоријском извору видимо да је након йаgа Троје

йревлаgало име за становнике ових простора йо овом gpyl.oм имену
из чувене Илијаgе , а то је Илиј и сшановници Илири. Просшор на
ко м су Илири живели називан Илирија По Сшрабону Илирија се
простирала на највећем делу Балканског полуострва.

117
 ~=
oorнt

-~
~о

о\о"
~
"=" I PREFECTURE
,S OF ORIENS
1

..;~~::~"~
'Ь
Meditenanean Sм
.
-

~-
~
1

59 - Префекшура Илирикум

Илири су очи'iлеgно знали откуд тј . по коме и чему носе шо име

Знали су то и Римљани, који су стално 'iајили наgу у йоврашак на
йреgачка о'iњишша Троје и Дарданије. Нешрйељивосш између
Селиших Тројанаца у овом случају Римљана и сшаросеgелачких
Тројанаца caga Илира довела је до ору)кане йобуне Илира након
йојављивања Римљана на шлу Илирикума. Након трогодишњег рата
је скл опљен мир, без победника. Простор Илирикума је тада постао део
Римског царства, а становници Илири су постали пуноправни грађани
са свим правима и обавезама. Нису Римљани )Келели само
обухвашиши шај йросшор својим царсшвом већ и сеgишше Римско'i
царсшва йремесшиши у Троју шј. Илиј - Илирик како се тад тај
простор називао. Постоје информације да сумња у шакве намере
Јулија Цезара је била један од разло'iа ње'iово'i убисшва . Убиство
Цезара није спречило његове наследнике да ту намеру остваре. Знали
су да је Троја била на северу Дарgаније али не и њену шачну
локацију. Мора Хелеспонта на чијој обали се налазила више није било
па су тако йрво сеgишше смесшили у Сирмијум. Касније је
Диоклецијан сшоловао у Никомеgији у Бишинији шј. у Ромулијани
- Гамзи'iраgу са својим з е том и сувладаром. Константин је поново
об н ов и о ше)КЊУ ga сеgишше йремесши у Троју1 али ни он није знао
шачну локацију па је седиште царства сместио у Виминацијум
Сеhање на Консшаншиново сшоловање у Виминацијуму се очувал о
у имену места на шом йросшору Косшолац, скраhеница og Кон..­
сшаншинов сшолац. М н ого Римских ц ар е в а је рође н о на овим про­
ст ор има о да кле су и вл адал и.

118
 1. ТРАЈАН ДЕЦИЈЕ (ТРАЈАН Дециус) 249 - 251
Ово је први човек који је постао римски император, а рођен је на
територији данашње Србије . Његово место рођења је Будалио, односно
данашње насеље Мартинци близу Сремске Митровице (у римско доба
позната као Сирмиум) .

2. Хостилијан (ГАИУС ВАЛЕНС ХОСТИЛИАНУС МЕССИУС Куинтус

АУГУСТУС) 251
Хостилијан је рођен у Сирмијуму, тј. у данашњој Сремској Митро­
вици. Владао је само годину дана, а умро је од куге у Виминациуму,
који је такође у данашњој Србији. Он је први римски император у 40
година који је умро природном смрћу.

3. КЛАУДИЈЕ 11 ГОТСКИ (ЦЛАУДИУС 11 ГОТХИЦУС) 268 - 270

И Клаудије 11 Готски је рођен у Сирмијуму (Сремској Митровици),
а историја га је упамтила као императора који је погубио одсецањем
главе Св. Валентина, на чији се дан данас слави Дан заљубљених. Умро
је од куге у Сирмијуму.

4. Аурелијан (ЛУЦИУС Домитиус Аурелианус АУГУСТУС) 270 - 275

Рођен је у скромној породици, али је великим војничким побе­
дама успео да се пробије до звања императора. И овај император је
рођен у Сирмијуму. Умро је изненада у околини данашњег Истанбула
у походу на Месопотамију.

5. ПРОБ (МАРЦУС АУРЕЛИУС ПРОБУС АУГУСТУС) 276 - 282

Још један од императора рођених у Сирмијуму, заслу)кан је као
зачетник виноградарства у овим областима. На Фрушкој гори Проб
засадио своје виограде и данас се то место сматра за једно од
најзначајнијих виногорја у Србији .

6. МАКСИМИАН ХЕРКУЛИЈЕ (МАРЦУС АУРЕЛИУС ВАЛЕРИУС

Макимианус ХЕРЦУЛИУС АУГУСТУС) 285 305, 310
Максимиан Херкулије је рођен у Сирмијуму као и већина његових
претходника са ових простора, али је за разлику од њих владао
читавих 20 година. Иза њега је остала чувена палата у Фелик Рому­
лиана код Зајечара.

7. Констанције ХЛОР (ЦОНСТАНТИУС Цхлорус) 293 - 306

Рођен је у Дарданији, тачније у северном делу римске покрајине
Мезије Супериор (данашња Србија). Он је био отац највећег римског
императора рођеног на територији данашње Србије Константина

119
Великог. Иако не знамо са сигурношћу где је рођен Констанције Хлор,
обзиром на то да историјски списи недвосмислено показују да је
рођен у северној Дарданији, а да је његов син рођен у данашњем Нишу,
претпоставља се да је и он рођен у истом региону.
8. ГАЛЕРИЈЕ (Г АИУС Гал ер иус ВАЛЕРИУС Макимианус АУГУСТУС)
293 - 311
Он је рођен и сахрањен у Фелик Ромулиана (Гамзиграду), где је и
саградио већину објеката које и данас моя<емо видети. Иако је био
познат као велики прогонитељ хришћана, пред смрт се покајао и донео
Едикт о толеранцији.

9. Максимин Даја (ГАИУС ВАЛЕРИУС Галериус Макиминус Даиа

АУГУСТУС) 305 - 313
Рођен је у околини данашњег села Шаркамен код Неготина. У
месту где је рођен подигао је једну од само 4 царске палате ван Рима.
Иако је пре његове владавине донет Едикт о толеранцији, Максимин је
наставио са прогоном хришћана.

10. Фл авија СЕВЕР (ФЛАВИУС СЕВЕРУС) 305 - 307

Он је рођен у околи ни данашњег Ниша.

11. КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ (ФЛАВИУС ВАЛЕРИУС АУРЕЛИУС

ЦОНСТАНТИНУС АУГУСТУС) 306 - 337
Константин Велики ј е један од најзначајнијих римских импе~
ратара уопште и свакако најзначајнији римски император рођен у
данашњој Србији. Рођен је у Наису (Нишу), а познат је по Миланском
едикту који је омогућио прекид прогона хришћана. Он је први римски
император хришћанин, а после смрти је проглашен и за свеца. Цркву у
Јерусалиму на месту Исусовог гроба, први је изградио Константин.

12. Лициније (ГАИУС ВАЛЕРИУС ЛИЦИНИАНУС Лициниус

АУГУСТУС)307 324
Рођен је близу данашњег града Зајечара. Био је савладар Кон­
стантина Великог и са њим потписао Милански едикт. Међутим, он
касније повлачи свој потпис и наставља са прогонима хришћана, да би
погинуо у устанку који је подигао против Константина.

13. Констанције П (ФЛАВИУС ЈУЛИУС ЦОНСТАНТИУС АУГУСТУС)

337 361
Он је трећи син Константина Великог, а рођен је у Сирмијуму. У
и сторији је остао забеле)кен као немилосрдан владар, јер је дао да се
побију сви потомци његовог деде Констација Хлора.

120
 14. ВЕТРАНИОН (ФЛАВИУС Ветранион АУГУСТУС) 350
Рођен је негде у данашњој Србији, а владао је заједно са
Констанције П од марта до децембра 350. године .

15. Јовијан (ФЛАВИУС ИОВИАНУС АУГУСТУС) 363 364

Јовијан је једини римски император рођен у Сингидунуму (да­
нашњем Београду). Изабран је грешком, а у својој краткој владавини је
остао запамћен по неславном миру са Персијанцима.

16. Грацијан (ФЛАВИУС ГРАТИАНУС АУГУСТУС) 375 383

Рођен је као и већина римских императора из Србије у Сир~
мијуму . У време Грацијана хришћанство је постало водећа вера у
Римском царству. Он је одбацио веровање да римски цар има бо­
)Канске одлике и избацио из римског сената олтар Богиње Победе.

17. Констанције III (ФЛАВИУС ЦОНСТАНТИУС АУГУСТУС) 421

Рођен је у Наису (Нишу), а његов син Валентинијан III је последњи
владар западног Римског царства који је био по нечему значајан.

Да се све go Берлинскоi конiреса знало да су Илири у сшвари

Срби, а шиме и Тројанци, сведочи и један хрватски историчар Свер .
Он доказује да је Алексанgар йо мајци био Илир, а да су Илири јеgно
og имена Срба, који су )l(ивели у Илирији. То име за Србе задр:>каће
се све до 18. века. Има поузданих историјских записа да је чак и
Марија Терезија Србе називала Илирима, и дала им и посебне
бенифиције у власти у виду илирске канцеларије при бечком двору.
Шта се после тог Берлинског конгреса све дешавало и како су
целокупну историју окренули наглавачке већ је свима познато.

121
 4.8. НЕЗАБОРАВЉЕНА ЛОI<АЦИЈА ТРОЈЕ

Збунили су ови наводи о Троји Бечко Берлинске школе, званичне

научнике, а они целокупну јавност. Али 3200 година након пропасти
и нестанка Троје постоје појединци у Србском народу који знају
истину. Пре три године срео сам се са Јованом Деретићем, с намером
да му изнесем моја дотадашња открића. Након што сам му све потанко
изложио, чух од њега невероватну причу. Исприча ми како му је један
старији човек, познаник његовог сарадни1<а, негде од Смедерева
пре десетак година дошао са тврдњом да се Троја налази на
подручју града Београда. Чичи из Смедреве, као и мени, било је
узалудно причати. Али из тих наших сусрета са Деретићем сретоше
се наше истине. Тако сазнадох ту невероватну чињеницу да не
памте Троју само топоними на њеном простору већ да је сећање на
њу }Киво и у Србс1<ом народу. Како и којим чудом је пре)кивело сво
ово време тешко је рећи.
Још невероватније је да уз све те изворе из старих списа који
недвосмислено у1<азују да се Троја налази у Србији и да су Срби
потомци Тројанаца Трибала Илира и )Кивог с колена на колено ,
преношеног знања и сећања, а све до сад локација Троје остала
неоткривена

Нисам ни ја баш одмах и лако дошао до тачне локације града

Троје. Збунила ме она порука којом је све почело: Тврђава на Бановом
брду, капија Троје. Брзо, лако и поуздано сам пронашао локацију
ахејског логора и Ахилову хумку Умку. За локацију Троје йа)КЊУ и
йошраl.у сам усмерио йрема Бановом брgу и l.pagy Бeol.pagy. Обрт о,
окрета ал' ништа с ничим се није слагало. Тек након тих безуспешних
покушаја одбацио сам ту локацију као могућу локацију Троје. Узео
каршу преда се и кренуо из ахејскоl. лоl.ора, кад ту йосшоје
шойоними као свеgоци ших gавних gol.aђaja, лоl.ично би било да
исшо шако йосшоји шойоним који у себи чува сећање и на l.pag
Троју или бар на њене рушевине. Кренем десно од логора и за сваки
топоним потра)КИМ појашњење за његов настанак. Тако, миц по миц,
стигнем до Рушња. Завирим у књиl.у у којој сам пронашо објашњења
за настанке данашњих назива и ту пронађем да је Рушањ тај назив
добио у новије време по обрушавању земље приликом градње
1<ућа. Па цели шерен око Бeol.paga йознаш је йо клизишшима,
Бегаљичко брдо доби свој назив по земљи која бега, знају то сви који
су се возили по аутопуту преко њега. Нешто ми ту би чудно, зар Рушањ
уйраво указује на рушевине?

122
 Па то је то што тра)ким!

Рушањ јесте на брду на поло:>кају и најбоље одговара ло-

кацији на којој се налазила Троја. Погледам мало боље и gешаљније
каршу и одмах йрейознах узвишен йлашо jy)l(HO исйоg насеља
Рушањ. Још коg йрвоl ошварања lylл майе 2013. lоgине тај йросшор
је био йосебно означен зеленим линијама. Било је то много чудно јер
ших зелених линија није било ниlgе gpylge на карши осим на овом
простору. Ни Авала ни Космај нису били њима обеле)кени иако су
оне требале да означе простор националних паркова, како сам касније
пронашао објашњење за њихову намену. Тек тад каg сам схвашио да
је ту славна Троја схваших ga је 11 Прсш Бо)кји" указао ми на њену
локацију још тад.

Слика 60 - Прсш божији "Троја"

Није Рушањ на месту Троје, већ је Троја испод Рушња ния<е од

Рушња како би реко Хомер тј. ју)кније од њега. Услеgиле су йровере и
анализе које су ми ошклониле било какву сумњу. Можда бих и
поверовао овом објашњењу за настанак назива Рушњу по обрушавању
земље али кад сам од Јована Дерешиhа чуо за чичу og Смеgерева
њеlово знање о локацији Троје све је йосшало јасно. Одавно знам да
случајности не постоје, то је само правдање неверних Томи, све има
свој смисао, логику и узрок. Потпуно извесно, Рушањ је ту да чува и

123
подсећа на рушевине Троје које се налазе јуя<но од њега. Много
касније, 8. марта 2016, йошраlа за објашњењем йојма сиlе gовела ме
go Тројанског Сигеиума као првог назива Сингидона тј . Данашњег
Београда. Она тврђава на Бановом б рду јесте била Капија Троје али
за водени пут кроз реку Симонет и уједно чувар Тројанске луке
кој а се ту налазила.

124
 4.9. MAI<ETA ГРАДА ТРОЈЕ

Моје знање о 'ipagy Троји, осим оног које се мо'iло gоказаши на

основу рељефа, осшало би без йошврgе да није уследило ново чудо.
Вољом Бо)кјом и Водством Духа Светог йреg мојим очима се нашла
ова слика

Слика 61 - Облик zpaga Троје

Кад сам је угледао помислих да ово мно'iо личи йлану 'ipaga

Троје. Појави се друга варијанта.

,'..
f

62 - План расйореgа улица Троје

125
 Било је то на објави моје gpaie йријашељице Јелене Малешевиh
која ми објасни да је то пронађено у слојевима древног Етрурског
града, у Италији, и да научници шврgе да је то йриказ шаблона за
iашање на основу јешри. Мо)кда је некоме ово личило на јетру али
како објаснити ову пирамидалну творевину на јетри? Баш на том
месту у Троји постоји брдо које гледано са северне стране има
пирамидалну форму.

63 - Тројанска брgа

Не само да је пирамида ту већ и ово засечено кру}1<но брдо

покрај ње као и ово брдо облика изду}кене капи које свој врх има
управо између ова два севернија брда.

126
 На овом рељефном приказу има и ово специфично су)кење
приблил<но јајастог облика рељефа. Поново на тој позицији у
рељефу Троје имамо одступање од иначе врло стрмих страна ове
висоравни, приказано црвеном линијом на карти простора Троје.

64 - Прейознавање усечка јужне линије Тројанских беgема

у gанашњем рељефу

Како видимо, белом линијом обелел<ено, Тројански плато се

завршава полукрул<но. Све је идентично у рељефу Троје као у оном
етрурском рељефу. Није ни чудо кад се зна да су Етрушћани једно од
Тројанских племена који су се преселили у Италију након пада и
нестан1<а Троје. На овом плану Троје јасно се види појас испод
бедема, по ко м је Ахил јурио Хектора, како је описано у Илијади
Толико је сличности да вели1<ом вероватноћом моя<емо утврдити
да не само знамо тачну локацију Троје већ и да имамо пред собом и
њен план и распоред улица.

127
 САДРЯ<АЈ

1. ОД ИСЕЈЕВ ПОВРАТАК У ТРОЈУ 1 ..................................................................................................... 7

1. 1. УВОД ................................................................................................................................................... 7
1.2. ТРОЈА 1··············································································································································8
1.3. ТРОЈА 2 ·············································································································································· 9
1.4. ТРОЈА 3 ............................................................................................................................................ 10
1.5. ТРОЈА 4 ............................................................................................................................................ 18
1.6. ТРОЈА 5 ............................................................................................................................................ 25
1.7. ТРОЈА 6 - 1 182 . год . п. н .е . (МИТ ИЛИ ИСТИНА) ................................................................ 27
1.8. ВЕЛИКИ ОКЕАН - непозн ат простор Ахајцима .............................................................. 29
1.9. ИДА (АВАЛА) - ИЛИЈ (ТРОЈА) ................................................................................................. 3 0
1.10. АХЕЈСКИ ЛОГОР И АХИЛОВА ХУМКА ............................................................................. 30
1.11 . БОЈНО ПОЉЕ (Липовачке шуме) ........................................................................................ 31
1.12. ИЛИЈ (ТРОЈА) оснивање ......................................................................................................... 3 1
1.13. ЕНЕЈИН ОДЛАЗАК ИЗ ТРОЈЕ ................................................................................................. 33
1. 14 . ОДИСЕЈЕВО ЛУТАЊЕ ............................................................................................................... 33
"Повратак у домовину из освојене Троје" ......................................................................... 33
1.15. ТРОЈА (резиме претходног) .................................................................................................. 33

2 . ОДИСЕЈЕВ ПОВРАТАI< у ТРОЈУ 2 .................................................................................................... 35

2.1 . ДАРДАН СА САМОТРАКЕ ......................................................................................................... 35
2.2. ДАРДАН ОВ ПОТОП - ВИНЧАНСКА КУЛТУРА ................................................................. 39
2.3. СИГЕ - ДОI<АЗ ПОСТОЈАЊА ХЕЛЕСПОНТА ....................................................................... 50

3. ОМИРОВА-ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА ........................................................................................... 55

3.1. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 1 .......................................................................... 55
ШИРИ ПРОСТОР 01(0 ТРОЈЕ .................................................................................................... 55
3.2. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 2 .......................................................................... 57
ХЕЛЕСПОНТ И САМОТРАКА ................................................................................................... 57
3.3. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 3 .......................................................................... 59
АХЕЈСКИ ЛОГОР (ТАБОР) ......................................................................................................... 59
3.4. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 4 . ......................................................................... 66
БОЈНО ПОЉЕ ································································································································· 66
3.5. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 5 .......................................................................... 72

опис ГРАДА ТРОЈЕ··· ·· ···· ·· ·········· ·· ··· · ··· ··· · · ······· ··· · · ·· ·· ··· · ·· · · · · · ·· ·· · · · · · ·· · ·· · · · · · ··· · ···· · ····· · ········ · · · · · · ······ 72
3.6. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 6 .......................................................................... 81
ИЗВОРИ И ВОДЕНИ ТОКОВИ ТРОЈЕ ..................................................................................... 81
3.7. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 7 .......................................................................... 84
ТРОЈАНСКИ РУДНИЦИ - ЗЕЛИЈА (КОВИ ОНА) ................................................................. 84
3.8. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 8 .......................................................................... 89
ТЕБА- КАДМОВА БЕОТИСКА ................................................................................................ 89
3.9. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 9 .......................................................................... 91
БУКВИН РТ-ДИВОВА СВЕТА БУКВА .................................................................................. 91
3.10. ОДИСЕЈЕВА- ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА ........................................................................... 94
ТРОЈАНСКА ПЕРИЛА (КАМЕНА КОРИТА) ........................................................................ 94

4 . НАРОДИ ТРОЈЕ И ОКОЛИНЕ ............................................................................................................ 98

4.1. ТРОЈАНЦИ, ДАРДАНЦИ И СИГИНИ ..................................................................................... 98
4 .2 . ТРАЧАНИ ...................................................................................................................................... 105

128
 4.3. МИШАНИ ..................................................................................................................................... 107
4.4. ФРИГИЈЦИ .................................................................................................................................... 109
4 .5. ПЕОНЦИ ........................................................................................................................................ 109
4.6. I<АРЦИ ........................................................................................................................................... 111
4 .7. ТРОЈАНЦИ (ИЛИРИ) У ВРЕМЕ РИМСКОГ ЦАРСТВА .................................................... 117
4.8. НЕ ЗАБОРАВЉЕНА ЛОКАЦИЈА ТРОЈЕ ............................................................................... 122
4.9. MAI<ETA ГРАДА ТРОЈЕ ............................................................................................................. 125

О АУТОРУ .................................................................................................................................................. 132

129
 РЕЦЕНЗИЈА

Слободан Јарчевић

ТРОЈАНСКИ РАТ НА СРПСКОЈ ЗЕМЉИ

Илија Огорелица: "Тврђава на Бановом брду - капија Троје"

Књига Илије Огорелице: "Тврђава на Бановом брду - капија Троје" није

обично повјесно (историјско) дело, којим се, на уобичајен начин, осветљава,
или темељније представља део прошлости једног народа. Оно је, попут
чаробне палице, представило повјест (историју) европских народа из другог
милиенијума Старе ере - супротно слици тог времена у делима друштвених
наука!
Огорелица се бавио народима, подручјима и језицима учесника
чувеног Тројанског рата из 13. столећа Старе ере, који је изузетан повјесни
(историјски) догађај, те му се поклања велика научна пажња. Представљен је
и у најчувенијим древним Хомеровим песмама : "Илијади" и "Одисеји",
Вергилијевој "Енејиди" и у многим другим записима чувених филозофа,
хроничара и историчара Антике и Средњег века. Тројански рат је у
друштвеним наукама објашњен као рат Ахејаца (Грка) и Тројанаца, при
чему се "објашњава" да су Грци (Ахејци) једини преживели народ из тог
периода, а да су Тројанци и њихови савезници (Трачани, Дачани, Илири,
Мишани, Келти, Дарданци ...), па и народи из Азије - Скити и други, давно
изумрли. На овакав закључак се усмерио писац Огорелица и разумно износи
чињеницу - да такав научни став о античким и раносредњевековним

народима не може да издржи ни једноставну логику. Јер су споменути

народи живели у целој Европи и у великом делу Азије, рачунајући данашње
земље Руса, па и целокупну територију Мале Азије. Логика, на коју се писац
позива је лако уочљива - није могуће да народи с толиког подручја
биолошки нестану. Зато нас Огорелица уверава, да су сви споменути народи
само преци Срба и осталих Словена и да су словенски језици они којима су
се служили народи на обе зараћене стране Тројанског рата - Ахејци и
Тројанци (наравно ти језици су били тада нешто друкчији од данашњих
словенских језика, јер се језици, временом, усавршавају). Да у то време није
било грчког језика, показује Херодотов запис да су Грци дошли на Балкан
тек у 8. столећу Старе ере - 500 година после Тројанског рата. А да Грци нису
носили име Хелена, показао је и италијански историчар, Ђанкарло
Томацоли Тицијана, који је нашао записе о Хеленима у другом милиенијуму
Старе ере - они су живели на Криту, говорили су старим српским
(словенским) језиком и били су у Тројанском рату на страни Ахејаца, против
Тројанаца. Да су Грци били главни носиоци рата против Тројанаца, онда би
"Илијада" била написана на грчком језику. Преведена је на грчки језик 560.
године Старе ере, јер је тако наредио грчки краљ Пизистрат. И треба
признати Огорелици, да је његова примедба тачна - да тумачења званичне

130
повјести (историје) о Тројанском рату не могу поднети ни најосновнију
логику. А она је у вези с језиком на којем је написана "Илијада", такође,
присутна. Значи, "Илијада" није могла бити преведена ни с једног
западноевропског језика, јер су ти језици вештачки створени од 12. до 19.
столећа Нове ере, а уз њих је такав случај с језицима Румуна, Мађара и
Скандинаваца. "Илијада" није могла бити написана на грчком - јер се тај
језик почео усавршавати (на бази старословенског) тек у 8. столећу Старе
ере, а није могла бити ни на латинском језику - јер се он уобличавао тек у 6.
столећу Старе ере, на бази латинског и старословенског (старосрпског).
Поред овог логичног осврта на народе који су учествовали у
Тројанском рату (преци Срба, или Словена), Илија Огорелица уверљиво
објашњава, да легендарна Троја није могла бити у Малој Азији (Турској), где
су је сместили немачки повјесничари у 19. столећу, јер опис тројанског
подручја у "Илијади" пружа друкчију слику од тог малоазијског подручја. На
пример, у "Илијади" је описано неколико река око Троје, а у малоазијској
Троји не постоји ниједна река. Даље, "Илијада" даје податке да су планине
око Троје преко зиме затрпане снегом и оковане ледом, а у Малој Азији је то
немогуће - јер је тамо суптропска клима.
Наведене чињенице, које се логички, а не само научно, прихватају су
подстакле Огорелицу да потражи место где је Троја била у другом
миленијуму Старе ере. Упоређујући рељеф на српским земљама с описима
околине Троје, Огорелица је препознао Авалу као Иду, описану у "Илијади".
Тадашње Панонско море, које је запљускивало околину Авале, такође је
одговарало мору из "Илијаде". Уз ова два чврста упоришта, писац је, на
основу садржаја "Илијаде", препознао Мораву, Дрину, Колубару ... и чврсто
закључио да је Троја била западно од Авале и да јој је главна капија досезала
Баново брдо, данашњи део Београда. Оваквом закључку, иду у прилог записи
античких и средњевековних писаца и географске мапе тог периода, што
Огорелица наводи, тако да се његова књига не може ценити као производ
маште, често присутне у књижевности.

Но, ипак сам обавезан напоменути да су и други истраживачи Антике,

и српски и други, опет на основу описа у "Илијади" упућивали на друге
локације града Троје . Тако је и академик Милутин Јаћимовић нашао много
података у "Илијади" - о планинама, рекама и мору, који упућују на рељеф
око Скадра и Скадарског језера. Без обзира на ове различите закључке, попут
Прајсовог - да је Троја у Херцеговини, треба ценити закључке ових
истраживача, па и закључак Илије Огорелице. Сви они, без сумње, упућују
на истину о прецима Срба (Словена) - који су били учесници Тројанског рата
(на обе стране) и на чијем језику су написане чувене песме "Илијада" и
"Одисеја".

Београд, 4. новембар 7526 (2017)

131
 О АУТОРУ

Илија Огорелица, рођен 17.11.1965. године у Славонији, Бодеграју код

Окучана. Завршио је математичко-информатичку школу. Као дете је
био међу најбољим ђацима. Увек га је занимала наука и научна
фантастика, тако да је ишао на разна такмичења. Географија и
сналажење у простору су му, такође, увек добро ишли. Немирног духа,
увек спремног за нова истра)кивања. Тај дух га је и довео до писања
ове књиге.

132