DATE DOWNLOADED: Sat Nov 26 14:16:06 2022

SOURCE: Content Downloaded from HeinOnline

Citations:

Bluebook 21st ed.

Nikola Memedovic, Sloboda Licnosti, Polni Moral i Njihova Krivicnopravna Zastita, 13
Yugoslavian J. CRIMIN. & CRIM. L. 707 (1975).

ALWD 7th ed.

Nikola Memedovic, Sloboda Licnosti, Polni Moral i Njihova Krivicnopravna Zastita, 13
Yugoslavian J. Crimin. & Crim. L. 707 (1975).

APA 7th ed.

Memedovic, N. (1975). Sloboda licnosti, polni moral njihova krivicnopravna zastita.
Yugoslavian Journal of Criminology and Criminal Law, 13(4), 707-718.

Chicago 17th ed.

Nikola Memedovic, "Sloboda Licnosti, Polni Moral i Njihova Krivicnopravna Zastita,"
Yugoslavian Journal of Criminology and Criminal Law 13, no. 4 (October-December
1975): 707-718

McGill Guide 9th ed.

Nikola Memedovic, "Sloboda Licnosti, Polni Moral i Njihova Krivicnopravna Zastita"
(1975) 13:4 Yugoslavian J Crimin & Crim L 707.

AGLC 4th ed.

Nikola Memedovic, 'Sloboda Licnosti, Polni Moral i Njihova Krivicnopravna Zastita'
(1975) 13(4) Yugoslavian Journal of Criminology and Criminal Law 707

MLA 9th ed.

Memedovic, Nikola. "Sloboda Licnosti, Polni Moral i Njihova Krivicnopravna Zastita."
Yugoslavian Journal of Criminology and Criminal Law, vol. 13, no. 4, October-December
1975, pp. 707-718. HeinOnline.

OSCOLA 4th ed.

Nikola Memedovic, 'Sloboda Licnosti, Polni Moral i Njihova Krivicnopravna Zastita'
(1975) 13 Yugoslavian J Crimin & Crim L 707

-- Your use of this HeinOnline PDF indicates your acceptance of HeinOnline's Terms and
Conditions of the license agreement available at
https://heinonline.org/HOL/License
-- The search text of this PDF is generated from uncorrected OCR text.
-- To obtain permission to use this article beyond the scope of your license, please use:
Copyright Information
Mr Nikola MEMEDOVIC,
'amenik okruinog ja vnog utzioca
u Eeogrrfau

SLOBODA LICNOSTI, POLNI MORAL I NJIHOVA

KRIVICNOPRAVNA ZASTITA

Krivicna dela iz glave XVI jugoslovenskog Krivicnog zakonika tine

grupu krivinih dela 6iji je objekt zastite dostojanstvo 1i.nosti i moral kao
jedna od najznacajnijih kategorija dela drustvene svesti. "Ova krivicna dela
su u nasoj sredini bila uvek vise ili manje aktuelna, ali su nedovoljno ili bo-
Ije redi gotovo nikako sire proucavana, mada se na njih dosta cesto, naro-
Uito preko sredstava masovnih medija ukazuje4'). Zastita slobode &oveka, in-
tegriteta njegove licnosti u najsirem smislu i svega onoga sto je imanentno
njemu, jesu osnovni postulati krivicnopravnog regulisanja, a nta sloboda i do-
stojanstvo licnosti, opet, nisu nista drugo nego vidovi iii manifestacije izves-
nog polnog morala koji je izgraden i vladajudi u konkretnom druatvu ). No,
»tovek mole da se svojim ponasanjem u odredenoj situaciji ne ispoljava kao
tovek, pa tak i kada to 6ini relativno svesno i slobodno, a ne samo kao bio-
loska jedinka ,). Tako usmereno ponasanje 6oveka tj. onaj njegov deo 6ija
je setika i moral upravo negacija etike i morala kao dela drustvene svestik 4 ),
upuduje nas da odredimo precizne kvalifikative za potrebe krivicno-pravnog
regulisanja.
Usmeravajuci nasu paznju na ponaianja koja se kredu a sferi seksu-
alnog5 ) iivota &oveka - mi se %c,odmah moemo pitati gde su relacije doz-
voijenog, odnosno zabranjenog, prirodnog i neprirodnog. Ovo pitanje i tra-
fenje odgovora, vodi nas u domnen odnosa morala i prava ili da budemo ta-
ni, odnosa polnog iorala i prava. Uopste uzev, veza morala i prava je nepre-
kidna. To se, pre svega, ogleda U uticaju koji moral vrsi na pravo. On mole
1) Mr S. P i h1 e r: Sticaj i saucesnistvo kod kriv. dcIa protir dostojanstva lidnosti morala
na pcdrucju Srbije Van pokrajina - Prani iivot br. 12/74, sir. 27
2) %lrs, P ; h Ic r: hti rad, slr. 27.
3) Dr P. K o b e: Garanrcije za zastitu integrilteta licnosti i trajanje kriv. postupka - reg. sa
SimInJoZJu od rinog t Mostaru. oktobra 1i94., str. 4.
41 Dr P. K o b e: isi rad, str. 20.
51 Im rn: seksoalni ivot, seksualni odnosi, seksualna zadovolistva, seksualni moral, vsd su uobi-
6ajeni u strudnoj titeraturi, pa ce neki bill upotrebljeni i u Oan radi.

707I
 biti u pozitivnom smislu - kada moral daje podriku odredenoj zastiti diru-
stvenih odnosa koji se ureduju pravom, ili negativan, kada pravo ne treba
pruziti zastitu torn odnosu koji ima kvalitet nemoralnLog. Tacnije recdno, re-
lacije morala i prava su takve da pravne norme nisu a kontliktu sa normarna
morala. No, kako pored normi morala kao kolektivne tvorevine odredenog
drustva, postoji individualan, subjektivan moral i moral odredenih grupa, ko-
ji je 6esto a sukobu sa ovim, to so uskiadivanje mora pravno, putem propi-
sivanja normni odrtavati.
Mora se primetiti da su i pravne norme posledica kolektivnog stvara-
nja a odredenom drustvu, pa se i u njima ogleda moral tog drustva. Dakle,
kao sto se vidi i moral i pravo imaju istu genezu -- stvara ill drustvo i sluie
svrhama drustva. Ova mala digresija na relaciji moral - pravo Cini nam se
nuinom kada je rec o normama krivitnog prava koje narotito tangira veza
sa odredenim ponasanjina koja so tida polnog zivota doveka i vidova niego-
vog zadovoljenja. Druitveni odnosi koji su u stalnoj dinamici, retlektuju sc
u promenama koje nastaju a domenu morala vaiedeg a pozitivuom pravu,
tj. i onog koji je predmet paznje a Krivicnom pravu.
Svako, pa i nase drustvo u sferi seksualnog tivota doveka ima svoj va-
2eCi moral'). »Seksualni odnosi nisu samo bioloski, nego su istovremeno i
drustveni odnosi. Oni su u svin drustvima regulisani obikajima, moralom i
pravom. Moralna shvatanja jednog druitva o raznirn oblicima seksualnog od-
nosa, odredena sui mnogobrojnim faktorima. Koji ce oblik seksualne delat-
nosti biti najvise cenjen sa aspekta seksualnog morala, zavisi od drustvenog
uredenja, ekonomskih odnosa, opste kulture i ideologije odredenog drnstva7).
Nase socijalisticko drustvo ux stalnom naporu izoradnje kvalitetno no-
vih drustvenih odnosa a kojima humanizam ima primat (narodito), daje mo-
gucnosti za svestrano ispoljavanje licnosti toveka u njegovom stvaralatkom
delovanju uz maksimalno korisdenje linih sloboda. Moze se redi da a torn
naporu ono izgraduje svoj moral. Evidentno je stoga, da su od donosenja
Krivicnog zakonika 1951. godine, do danas, nastupile iako ne sustinske ali
svakako znacajne promene a domenu morala, pa i polnog, koji nas ovde, za
potrebe krivitno-pravnog normiranja interesuje. Medutim, nalazedi se u pri-
lici da donosino tako zna~ajne zakone koji imaju svrhu zastite najznacajni-
jih vrednosti naseg socijalistitkog drultva, a cijem si sredistu covek i cni
drustveni odnosi koje on stvara, odnosi za kojima teti nase drustvo - svesni
smo da nasa painja mora biti usmerena, da to odnose, da to drustvene vred-
nosti od napada na najbolji nacin zastitimo. NaMim razmisljanjima a torn
smislu, ielimo dati svoj prilog kada je rec o doliktima protiv linosti i pol-
nog morala.
U novije vreme izostala siu U ovoj sferi drustvene svesti istrazivanja o
adrednimn ponasanjima, mada jc a savremenoj krivitno-pravnoj teoriji pri-
sutno sve Cesde isticanje liberalnijeg i elasticnijeg, odnosno fleksibilnijog
gledanja na probleme polnih sloboda i polnog morala. Nemajudi takve rezul-
tate, prinudeni sio da krenemo drugim manjo pouzdanim putevima i poku-
6) O sek Walnom Msorah na primer, F. von List kafe: -da je to apsolutna i nepromenljiva po-
java, a da je promenama jedino podlozan stav driave prema potrcbi inkrimrinisanja marnih puvre
dne - Nematko krivitno pravo, prevod M. Vesnica, 1902. god. B grad.
Dr T. Z i v a n c v i e. kafe da polni mora.l obuhvata predstave dru tea o dopuftenorn drianju
o polnom pogledo pnraden osecanjima moraine vrednostis - Osnovi knrvicnog prava Kraljevine Jugo-
slavije, Beograd, 1936. zod. str. 77.
7) Mr z. S t o j a n o v 16: Krivilno-pravno regulisanje povreda normi seksnainog morapa - Ar-
kiv za pravne I drntvcne nauke, Beograd, hr. 3-4f, str. 478.

708
sarn ustanoviti koje sI to premise norala sada vladajueg za potrebe kri-
viknOg prava i kakvo je njegovo prisustvo. Ako podmo od 2ivotna proverene
postavko da je moral varijabilna drustvena kategorija i da svako konkrotno
drustvo tokom svog hada i uopste razvoja u noecm monja sobe, onda nam
se namodo konstatacija: da je naso drustvo imalo odredene etape razvoja u
kojima sut drustveni odnosi dobili nove kvalitete, i cia a rezultatiu tog razvo-
ja vidimo promene a ponasanjima kada jo re o polnom tivotu 6oveka. Ne-
voije mogunostitna iznalaienja tog rstvarnog, varLedeg marala ad koga
Ii
moramo podi u nekim normatirnirn pristupima L krividnom zakonodavstvu,
modutim, postoje. Naime, voma je tesko u krivitno-pravne svrho udiniti
dinstikciju a okviru pojma seksualnog nOrala prema onom njegovom delu
koji de biti sanklonisan.
U trazinju mogudcnosti ia se dode co adekvatnijih zakonskih rsenja
u krivicno-pravnoj regulativi, jodino Je isprarno da so pode od prakse. Ona
jo pouzdano merilo i indikatar pojave. No, kao sto smo konstatavali problem
Je kako ta praksu nsaznati iako nas ona akru ujo. To izgleda kao paradaks
ali doista ju tako. Da bi blike odredili odnos iz domena seksualnog morala
mi moramn za patrebe krivinog prava ustanaviti pozitivnu moralna normu
kaja taj odnos zahbata. I dalje, kada dadema do blifeg saznanja o toj moral-
noj normni, ostajc da ocenjujemo da ii to ponasanjo, odnosno odnos na kuji
upucuje ta norma treba da bude i u kojoj meri razlog inkriminacije ili ne.
Ved ovo dovoljno pokazuje svu stoenost i ozbiljnast izudavanja i poznava-
nja narmi morala za krividno-pravno potrebe. Naravno, 1i se ne moema
upustati a dalja razmisljanja a ovom smislu, jasno iz razloga svnho ovog iz-
laganja, koje je, pre svega, praktidne prirode.
U ovom trenutku, dim1 narn se da je najbolje pridi neposredno analizi
postojodii inkriminacija glave XVI Knividnog zakonika, kao polaznoj osnovi,
uz osvrt na neka resenja data u nacrtima krivinnih zakonika socijalistidkih
republika i autonomnili pokrajina, odnosno pregled nekih reenja stranog za-
konodavstva iz mve oblasti.
Mokmo vcd na pdootku konstatovati da sada vakia krividno-pravna
za'tita odgavarajudit drustvenih odnosa, odnosno vrednosti iz glave XVI KZ
ima veoma dobru polazinu osnavu ca razmislimo sta moemo na prakticnom
planu uiniti a pravu poboljsanja postojedih inkriminacija, donosenja no-
vih i dokriminacija, s obzirom na osobenasti kojih saka socijalistiuka ropu-
blika odnasno auLonomna pokrajina ima. Svakako, medu najosotljivija pita-
nja spadaju ana, koja so tidu dekriminacija. Mi znamo da uopste aprivredni,
politicki i moralni problenil, po pravila, se ne resavaju krivicno-pravnim, vod
adgovarajudim drugim mermaa. Zato, >zahtev da treba svestrano proceniti
svako krividno dolo (ovde s muisli na kriv. delo iz glare XVI KZ - podvukao
N. M.) a svim njgogvim oekivanim pozitivnin i negativnim drustvenim
efektima sadran jo vod it zahtevu da moe biti proglasena krividnim delom
samo ona ljudska radnja koja je za ijudsko drustvo opasna<.9
Na pocetku smo spomenuli sta je objekt krividno-pravne zastite u gla-
vi XVI KZ. To ie sloboda davoka a sleri polnih odnosno seksualnih odnosa

8) Dr Lj. B a v c on: Mogudnosti novih inkriminacija i dekriminacija U jugoslovenskom krivi&

erom zakonodavstvu - rcer3t sa Saetiovanja a oktobra 1974. god,u Mostaru, str. 9.

709
 s jedne, i moral vladajudi u tim odnosima, s druge strane. nireba, dakle, za-
sitiiti svakoga od bile kakvih radnji seksualne prirode ako su takve
racinje
suprotne volji drugog lica, a i u slu{aju ako to lice na takve radnje pristaje
aMi zbog nasibja, pritiska, nezreosti iii podredenog polozajaa 9
).
Ne treba o ekivati ca de svi problemi ovde biti izneti kada
grupi krivinih dela iz ove glave KZ. Nasa nastojanja, samo su pokusaji je reC o
da
izno.enjem nekih predloga i ideja provociramo na razmisljanje o
mogudim
re cnjima a krivicnim zakonicima socijalistikih republika i autonomnih
po-
krajina.')
Driiedi se redasleda inkriminacija kako su postavljene n KZ,
sreccemo sa tzv. nasilnoin obljubom, dobro poznatom pod nazivom najpre silovanje.
se
Ova krivno delo, mote se redi, spada u klasiku krivicnih zakonika. Nijega,
bez izuzetka, poznaju sva zakonodavstva. Exempli causa, isti emo da
a Fran-
cuskam pravu cak ni opisa radnje izvrsenja ovog dela nema, s obzirom
da se
smiatra toliko poznatim, da je dovoljno bile da odredba Code pdnal-a glasi:
Ako ucini zloein silovanja... .
)

Sta se tice sadasnjeg teksta dl. 179 KZ, razmisljajudi o tome sta
bi
moglo ca se revidira (imajudi pri tome u vidu i resenja a stranom
pravu) u
smislt mogudih poboljtanja, 6ini nam se dia je (iako nije novitet), kada je
rec o avo inkriminaciji, interesantno resenje Nacrta KZ SR Slovenije, u
110 st. I. Formulacija je takva, da se dele mote izvrsiti i prema bracnoj
l.
eni
jer sc u opisu dela ne spominje vanbracna obljubaf). Medutim, u st. 4 istog
dIana nasilna obljuba supruga ili osobe koja tivi a vanbradnoj zajednici
sa
tenskam osobom, predvidena je da se goni po predlogu ostedenog. Resenje
zasluiujc paznju i mislime da je dobro. Ako hodemo biti dosledni u zastiti
linag integriteta, onda sbodu odludivanja treba obezbediti i onda kada se
radi o zenskoj osobi koja se nalazi u bradnoj odnosno vanbradnoj zajednici;
kada usled nasilja nije a mogudnosti ca slobodno izarazi svoju volju. Podse
timo se, da a Krividnom zakoniku dl. I st. 1 pile: :Ovaj Zakonik zastiduje od
nasilja, samovolje... lidnest gradanina, ojihova ustavom i zakonima zajem
e-
na prava i slobeode.. ,. Dalje, kada je red a o voj inkriminaciji, mogude
je s
raziogini i logiena razmisjati da se u okviru nje inkriminise i
prinuda na
proinprirodni blud. Sudedi po zapredenoj kazni sada predvidenaj u KZ
za
jedno I dIUgo delo a St. 1 dl. 179. i 186. drustvena opasnast je istog stedena").
Uestalom, i d. 181. KZ je predvidena (istina radi se o maloletnon i nemed-
nm lieu do 14 godina) i kaznjiva nasilna obljuba i protivrprirodni
bid, pa
nema razloga da se u jednoj inkriminiaciji ne nadu kake prirodne, tako
i ne-
91 Dr i. B a a ti, puaomuti rad, sta. 10
10)Mole so p aii pLianje kakar pnstrp 1Jniti ii na
CjInta . 'al.aako to hi da li pooi mn odom rovzrije ibi s zadrIalltojanjima t
r boliim legislativn1 , re
a pbollaoj j inked
inacia u obimu koji rda nja praka dopusta, bi- town an sb. Mc luaim mootnoj koaskr-
U do pu vowm nietcunhAkom pitanja, Nacrt Kz Socijalis dkib republka I autI h , i mole o kana no
polae>. 1ish poalcija. Tak. n pri er, Naert sR Soeonije mole so r, pittonin s:ganew prwne
nain. a dookie i \art S Ilrvasko.Jk
11) Krivini askon k RSSR pod sibovanjom podrazumeva o i snoaj
szti upotrehu fizaite 5 na
l j i ti ii o lkri anje potet abmano bospmodog sanja ostoceou.
P i- LS osoadaa olI, peaaparnu peetoja ill abinana kojom rmilac navodi
drugs coaot no Ebu o i do zr i dlej abLjube, a Lakodo I predvida kvalikovani
Ian deuje a noobiiom krutnoc i vcirMrtn lo s druins aobhania. ltneresan'Ijn o rd oblik kada ucini-
ire k-r ei no dela
.- o i ki zi it 241. u . I pre dvida siu Iil pre1snot in d e unoteebiti sila rdi izvr'
te ja onjube lb. pak, auopottubo bespomomnisil benokog flica.
beadag Iaa I oaaj Kz or pva- razliku izmedU
aonesnoonosa
iljanki IZ . s iluvajemun a rank St ljs I poloi snolai lvlen a-a s iem dnsevna bales-
0im i I nespasobisia La olpor csled olabourooai iii mlena newel,~
I Dans ki KZ, io is r lonjL, tj. dole se mole izarlid i prom branoj lead.
13 Dr Lpsbr r a it~ o a powon u rod a t
-

710
prirodne nasilne obljube. Time bi otpala sadainja inkriminacija u st. d.
186. KZ. Sto se tice st. 2 1. 179. KZ, mislimo da je jednostavnije da se oh-
hvati ovo resenje institutom aosobito teskog sluNaja, (ovdc hi, razune si,
dosla u obzir i situacija, kada je izvrsenje dela ucinjeno od strane vise oso-
ha), kakva regenja imaju nacrti SR Slovenije, SR Srbije i BiH. To je sasrim
logio i umesno, posto smrt ii teska telesna povreda kao posledica izvrse-
nja dela silovanja i jesu in praxi takvi sludajevi ovog dela. Najzad, dalja raz-
misljanja bi mogla da budu u odnosu na preispitivanje mogucnosti objedi-
njavanja a ovoj inkriminaciji i ohljuba izvrsenih nad nenodnim licern. Tak-
va resenja, podsetimo, imaju krivini zakonici nekih zemalja"'). Penalizacija
za krivicno delo iz Cl. 180. u onosu na kriv. delo iz Cl. 179. st. 1 KZ je laia.
Medutim, pitanje je da 1i hi to trehalo bili. Iako nije red o nasilnoj oblijubi,
zenska osoba nad kojom so vrsi obijuba usled svih onih prilika (koje so na-
vode a inkriminaciji) nije u stanju da shvati akt obljube da hi se eventualno
branila. Korikdenje takvog stanja u kome se nemodna osoba nalazi, ravno je
sa stanovista etike nasilju. Naravno, mogbo hi se navesti joA argumenata za
ovakvu soluciju. Neka ovo bude povod za razmisljanje.
Naredna pitanja tieu se takode kanjivih obljuba: obljuba izvrsena
nad nemodnim licen, sa decom i obijuba zloupotrebom zavisnosti ili podre-
denosti. Vedina stranih zakonodavstava unela je a svoje KZ ova krividna de-
Ia. Istina, modaliteti o pojedinim obelerjima ovih dela (na primer, sta se
uzima kao namod osobe, godine, odnosno u demu se zloupotrebe sastoje) raz-
likuju sc''
Inkrininacija u 61. 180 KZ cini nam se da je dobro postavljena jar sin-
tetizuje sva ona stanja (koja se t nekim stranim zakonicima same delimicno
navode kau obeleja dela) usted koib se irtva nalazi u prilici nemodi za of-
por, odnosno stanju neshvatanja dina obljube. Ukoliko sa a pravcu pomnu-
tog razmisljanja c nade drugo resenje, ova bi inkriminacija nasla mesta u
krivienim zakoniciM a republika i pokrajina, uz pradlog da bude i protivpri-
rodni hlud kao i obijuha a ovoj inkriminaciji kaznjiv iz ved iznetih razloga,
a takode da se kao izvrsilac ovog dela moe i tenska usoba pojaviti, odnosno
osoba istog pola kada je a pitanja protivprirodni blud. Takvi sludajevi su
mogudi, a ako je tako, onda se mora kao i ±enska i muska osoba aititi. Ne
mogu se nikakvi argumenti uvaziti dpa so a torn smislu cimi razlika. Da pomeo-
nemo, takva reenja irnaju KZ Italije, Poljske, Svedske i jos rlkih zemaljai9.
14) Takyo reoSnje ima h7 Cieosmluaike - (1. .i. koji vi okuiru inkriLminacijo silovanja predvida
i k~anijrn isrom knenon zIeuputrebu bespomonog firsko licea rad ebljte
Madarski K7. a l. 276. koji jo inlrilnacija silnojo 4odnnko kazn1n uuinioca koji is-
tonilI nosposubnost ne.sko lica da se braid ii da izrai sVOul volju rali izvrtenja obijuiro so- ir.
15) Take kada so ride inkriminacio i, 11. ( Kz frotuslti Code pdnai i okviru inkririnaci-
Jo siluvanja ulvaocuje i vanbradnu Obljuhu nad doievne bolosnurm hskom osuom iii leakoni ou1
-

bor koja je 1 1n.

Anglsaksonsko praveo takod pod inkriminacijom silvanja predvka kaItot ubljubv iara-
no nad 8enskin licen koje Jo t ant, vi stanju bes avoid ii koj, jo toliko siaboumno ili miides dr
ne mocle slivotit deo
Italijanski k2 san slvanjem ijednadui polni snetaJ iranIn sa dulno bolosninTch m(do-
te i musko lice mole bii oltdeno lice) ill neopunsobun n olpor tided slabmunuoot ii telesne n-
mcdi.
Poljski KZ posebno a cl. 170. predvida knln ivnss ublibue vind oobom koj Jo pvitpufu Iii u
lannnu1n stepeni hmen sissotonje onodaja dea i upraaJo-:a scomji postupoima.
sedski KZ poseno ui L 2 glove u krivic. delimai pmdi Inmla predvida kninjivust silojo-
Va, ko naodi drugog na obljubui UIl drugu polnu vou, koko zloiuporrobom odnosa 7avisnoeti, taki
iskorisdavoeja bosvosnog stoma il nmogninosli a :ipor il oe krdi ti stloj ddevne bolesti il sla-
boumnusti.
16) Konadno, evako rosojo imamo u Naortn SR Slutaoijo. Novarl RiH radrinva postojerle re-
sonje Kz., dok Nacmt SR Srbile, Mekedonijo, SAP Vojadine imiaju slino postav;ieon ovu ikriminiaci-
ju, s im Sto NA SR Srbij predvida i ne"I inkriminaciju spnrtivprirodni bled nod nemoidm li-
corac. fakle, nasuprot MacrIo SR Sluvenije, no doputta do izvritlac onog dcla buck i zeds a esoba.

711
 U sraislu iznetog, kada jo u pitanju st, 2 ave inkriminacije, (ako bi astao kaa
posebna inkriminacija cl. 180), bio hi obuhvaden institutom xosobito teskog
sludaja,.
Kada su u pitanju polni odnosi sa dccom sva zakonodavstva u krivi-
ne zakonike unose odredbe o zastiti maloletnika u tim odnosima. Razume se,
cilj je da se zastito doca ne sama zbag toga ,to uiivaju posebnu zastitu u
nasom zakonodavstvu, ved i od poslodica (fizidkib i psihidkih) trauma. Inkri-
minacija KZ ua st. I 1. 181. predvida kaznjivost obijube sa decom (bez obzi-
ra na pal) kada dete nije navrsilc 14 godina, uz pristanak'"a) Ovdo jo sa ob-
ljubom izjednaCen i tin protivprnrodnog bluda. To je sasvim razumljivo.
Dccu troba zastiti od svih mogutih ponasanja cija je svrha zadovoljenje
polnog nagona. Sto se tide At. 2 ovog (Rana, uzimajudi iste granice detijeg
doba, ima se u vidu zaatita nemodnog doteta. Sa nemodi je izjednaten akt
silo ili pretnje u cilju vrsenja abljube i, naravno, penalizacija je ostrija nego
t stovu 1.
Interesantno je istadi, da delo iz ovog stava ima sliunasti sa delima iz
1 cl. 179, 180 i 186. KZ. Razlika je samo u dobu osoba. Razume se, objokt
st.
obljube kod dela iz 61. 179. i 180. KZ je zenska osoba. Uvidajudi ove slidnosti,
na neki nadin se sugerira pomisao no bi ti mogla da se postave i drugaija
formnalna resenja, ali u okviru jedne inkriminacije - silovanje. No, ostavimo
to kao povod da se u torn pravcu moe razmisljati. Mislimo da bi, gledajudi
iz jednag drugog ugla, cola inkriminacija bila jodnostavnija i krada ako bi
Frmulacijom st. 2, predvidajudi kaznjavanje za »osobito tegak stucaja, sa-
mii tim ukljucila i nemod, odnosno nasiljo ii pretnju n cilju izvronja rad-
nji iz st. 1. Razumne so, penalizacija hi bila ostrija, a time hi otpao st. 3 sa-
dasnjo inkriminacije. Kao argument za ovakav stay neka posluzi i dinjenica
da kazne iz st. 2 odnosno st. 3 6l. 181. nisu u znadajnam raskoraku.
Danas vedina zakonodavstava obljubu izvrsenu zloupotrebom polozaja
inkriminie1). Ovo je sasvim razumiljivo s obzirom na specijalan odnos uti-
nioca i podredenog odnosno zavisnog lica koji ima i svoj socijalno-moralni
znadaj, pa se ne moze dopustiti da se taj odnos koristi u cilju zadovoljenja
polnog nagona.
Autoritativni poloaj nekih osoba pruia im mogudnosti da ga zloupo-
treb i iznude ohijubu ili druge vidove bluda sa potdinjenim im osobama.
Zbog toga jo nuia zastita i punoletnih, a ne samo maloletnih osoba. Uini-
lac iz st. 1 cl. 182. KZ ne mozo biti zfnska osoba. Ovakvo resenje KZ ima raz-
loga verovatno u Linjonici, da inate najoesce biva da muske osobo koriste
svoj poloaaj nadredenosti ili druge vidao zavisnosti ienskc osabo prema nji-
ma, to jo navodo na obljubu. Prava je retkost da to tine gene. Ako je tako

161) U prednacrin SR Hratske :a inkrininacija je data doala inne i jednostavna je s3 do,

bcr pogodaucim nazivem: obljuba s djetetom, kae I novinomUa nienom st. 2, kada ka posladien ob.
ijube s djetetom predvid: tudn cu i naravno a st. 4 kvalifikovani obbk avog dcla.
17) Tako, svajarsiki K7 predvida kanjivost obljube sa licm smetenim a bolnici, zavodu za
siromane iii neabrinute iii sa osobom koja je sastben posiaa a neku ustanovu sa zatvorenom, pji-
avorenom i1i okrivljenon osobom, alo j takva osobapod nadzarom rtinia ali je od ajega avisna.
Cehoslovadki KZ predvida kao Utienia slobode od 2-10 godina zs osohn koja navodi zosapg-
trebom zavianosti naioletnika do 15 goda na obijbu, a ia abtisb.a a istom lcvojsva sa punoletnon
osobons predvida kazans lisenja slobode do 2 god.
KZ RSSR inkriainite :pr-isaaoravanje fenske ,ache na stupanje
04e namne atias.i a dragns ablikas ad a1rane osobe groans kopoi se tonsko as polan vzu ili ;a Lntile 0 j
i sfcuibcnoj zavisnosti-
bice naid atrn
Poljski KZ predvida kazljavanje zlsupgatrebe ?Avisnosti na obljubt ii isvirienje
tog dla - s
tim dia je patroeban predieg zat gonjanje.

712
ti zivotnim piilikama, onda ima punog opravdanja da se tako i krivifno-prav-
na zastita usmeri. Zato, Cmi nam se, da ovde ne treba insistirati na zastiti
muAke osobe' ). Medutim, nije doista jasno, kada je rec o protivprirodnom
bludu, sta je zakonodavca navelo da ga ovde ne spomene. Sasvim su mogutce
(a ne bi se moglo tvrditi da su retke prilike, samim tim sto slucajevi ne do-
laze pred sud) situacije da muska osoba koristeti zavisnost druge muske oso-
be prema njoj, izvrsi akt protivprirodnog bluda. Mislimo da je zakonodavac
duan ovde zastiti i mugke osobe kada je rec a zloupotrebama,)
Daista, de lege lata mi ne vidimo nacin za gonjenje takvog ucinioca
putem inkriminacije iz cl. 183. KZ. Prema tome, sve jedno je, kako ce se for-
malno-pravno resiti, pledirano da se inkriminacija c1. 182. u ovom smislu
dopuni, odnosno odgovornost za protivprirodni biud inkriminise".). U stavu
2 su predvideni i katnjivi posebni sludajcvi zloupotrebe ucinioca prema ma-
loletnicima u cilju izvrsenja obljube ill protivprirodnog bluda, dok su stavom
3, kao tezim - kvalifikovanim oblikom ovog dela, predvideni sluajevi, ako
je delo utinjeno sa detetom. Posto su sa ova dva stava inkriminacije obuhva-
ceni svi vidovi zadovoljenja poLnog nagona zloupotrebom poloiaja sa malo-
letnirn osobama i decom (ako ovde jos imamo u vidu i N. 183. KZ), to se,
Cini nam se, ne bi mogli staviti prigovori ovakom resenju.
Vet iz iznetih razloga, kada govorimo o cl. 183. KZ, sledi da bludne ra-
dinje iza kojih stoji prinuda odnosno sila, kada je a pitanju stanje nemoti ili
nesposobniost za otpor, odnosno zavisnost i nezrelost osobe sa kojam se ovo
Cii, ima punog apravdanja da se stave pod udar zakona. Obrnuto, »ako ir.
bludce radnje nisu povezane sa silom, pretnjom ili drugim oblicima naslija,
odnosno zloupotrebom, onda se postavija pitanje dekriminacijeu ). Meda-
tim, moe se pitati, sto je za inkriminisanje od vainosti, kakvec prirod" ',,
pojedine bludne radnje i na koji natin se vrse, da bi sc mogla oceniti njiho-
va asocijalnost odnosno stetnost sa aspekta moralnih znacajki. No, t1 bi zah-
tevalo diferenciranje i blize obeleiavanje pojedinih bludnih racinji koje so
imaju kazniti, pa bi takar pokusaj bio suvise kazuistitki-). Cmii nto se, da
zasluzuje pa.nju resenje u nacrtu KZ SR Slovenije u vezi bludnih r:dnji. Na-
crt cl. llt predvida novo krivitno delo -- seksualno nasilje, koje se orde oZ-
natuje kao izvrsenje ili podnasenje inekog polnog dinac koji nije obuhv:dn
M. 110. Nacrta (koji predvida kriv. dela silovanja).")
U teariji se istite, kada je ret o bludnim radnjama - da s lto ona
ponasanja koja predstavljaju sve ostale vidove spajanja tela (radi izazivanja
ili zadovoljenja polnog nagona sum oblIjubo i protivprirodnog bluda. Ukoli-
ko se ne dode na ideju da bludne radnje posebno u svakoj inkriminaciji na-
dc mesto (takvo resenje npr. ima KZ Svajcarske -- cl. 189), onda je najboljc
zadriati sadasnji koncept KZ, koji ne samo da je jednostavan, nego i davolj-

8) Irak, naciri SR Srbiie i Slvenije su se it s. I ace i-nkr. rop delili ta relenja koje dai e
rcgucinost kaniavania i nwke nsobe. Ostale SR i SAPV, zadriale :u vaea re enja Kz r n4. 1 ae
ink, pri emnu NacHt Hrvatske a nenta medifikovano idu kod opisa radnje izvrcnja.
19) Tak-, zastitu predvida prednacrt SR Hrvatske a e_. 52 st. 3 i Nacrt SR Slovenije s.3 t
?) lsti stay pa cvom pitanji irna d- 1j. Wavean. pamenuti rad. ctr. 13.
21) Di Lj. B a ieo r, pimnenLi iad, s1
-

221 U xe ni stranih zak.nmdavstava tic daje se pojarn bladne rednjc. Japaloruniki KS1. 192} I
a psyagial 289. predridk amrno pokutaj odrdiivanja pojm bl dne radne ... spud bludnur aduom
i..ruune svaka take r:nijti kujrm uinilac ide n zadavoljenje tl"sne puolsts.o
5) Cini nai is da 'lain inkriaiinacije boiji. pnito iradieiunalni nneiv shudre radnje ima

priavuk, kaji asucira n1 j.dau kuprost pona oanjasi pogrdnu-

koja

713
 no jasan. ) Moglo bi se, medutim, razmisljati da i bi trebalo dopustiti
go-
nejnje na predlog ostecene osobe (kao sto to predvida Nacrt KZ SR
Makedo-
nije za deLo iz st. 1 ove inkriminacije). Takva situacija bi se ubedljivo
mogla
braniii. Napomenimo, da neke zemtje i za najteze krivicno delo ove grupe
inkriminacija - silovanje, ostavljaju ostedepoj osobi na volju krivkni
progon 8 ).
Krividno delo iz tl. 185. KZ nasa praksa, koliko nam je poznato, sve
rede bcleZi. Medu ne bas brojnim krivknim zakonicima u svetu, nas
KZ pred-
vida ovu inkriminaciju").
Ona je bila i u biviem jugosloveuskom KZ. Verovatno zadriana je i u
naiem KZ, zbog ranije dosta este pojave u nekim krajevixna zemlje
(veJ-
ncm na selima kod omladine) da su zenska maloletna lica prevarom
koja se
sastoji u obedanju braka, navodena na obijubu. Danas, iako ova pojava nije
dovoljno prou&ena, ali pradenjem statistickih pokazatelja, sledi da se retko
srece pred sudom. Zbog toga, krivikno delo iz c1. 185. KZ... aini so zrelim
za dekriminaciju. Polna sloboda dovoljno je zastitena drugim odredbama KZ.
Scm toga, opsta obavestenost Ijudi, narouito miadih i posebno u erotskoj
i
seksuadnoj sferi ved je tolika da nije mogude, niti bi bilo pravedno jednog
partnera a polnom udnosu kazniti, a drugog koji je saradivao, smatrati
za
nevinu zrtvu lukavog zavodnikaY)
Teoreticari krivinog prava nisu saglasni kada je re o protivprirod-
nom blada, sta treba pod ovim pojmom razumeti. Po jednima, to su
sva ona
ponasanja ola sa usmerena da sC na telu dirgo osobe trali zadovoijenjo
polnog nagona na protirprirodan nadin, kao Sto su: imisio in anum,
inisio
in os, imisio inter femora, cohabitatio inter mamas i kunlingus. Drugi mislo
da sam pederastija dini protivprirodni bud (uvlacenje polnog uda
a 6mar).
Nasa judikatura uzinta &ese ovo drugo misljenje, (coitus per anam), mada
ina sireg tuma cnja ovog pojma. U svakom sldijaJU, ostaje i dalje zadatak
teorije i prakse da izuiava ovO pitanje. U odnosa na stav 1 inkriminacije iz
&, 186. KZ ved srne ranije govorili. St. 2 inkriminacije mefe biti sporan. Orde
so radi o tzv. dobrovoljnoj soksualnosti izmedu mmuskih osoba. Ako se radi
saglasnosti vuija minskih osoba e diw protivprirodneg bluda, pitamo se koji
o
s: raziozi dca takvo panasanje ostane a zoni kriminala? Odgovor nije jedn-
star an. Pro svega, meramo biti nadisto sa tim, uvazavajudi medicinske razla-
, ia je ohamoscksualnost karakteristika nekih lidnosti< i pesledica biG-sO

24) O r< enjc dale Nact R Hr skc (r preciiane odredeng at. it

j v ae ia i Iklju'j- progn ;a bludne YUltiL Srl no re enjr ima INert d
ci dn SR Srblic,
Dan e mn eno nego sadAn 1(2, obrirom
rir d ek K/. SAPV tkod& a SI. 108. Narli RiH CG I Mnked!n jee zaraunr
na at. I I koji n1v. Ptos
puno into
t. 2inkrinnacj kvaiik aar oju re I SR Mkedonije predvida ianj:
-

' gd- o non ,M uirn a t 2 ve inrimninacije

kIa javnarn mest. S druge strane.
Nacrt SR Srb ie pred- ida se
Lr n o1' prednncrt SR rvatke at tin
r a I sobe ir b ado
rado vsreteno n r aga %ensk o n-
brri Ov eej emitadbo jeil inn nd sjido Kz. Slav rncki nac ri narav.na a at. 3 Flo-
mann rmdc kn- sortarLi Dije
lr nov- c iii inkrromiaci
1lvr tk Za rajenjei puhuar Prd maal Itrihon 3i s Cl, 54 Predaenra SR
(I sc, i n r irm ii e vis Itda in u
danu rj c oje inail s rlu .ulovljeaja pahote Si In na sopstvenom telo iii ravoden enj
on no mcletn na da to dm1 pred mcanbom ni drgium). Reienic zasluzuje pa >iu.
ea n re k e t mS a a r ikriminael razlik7 e vs naertima K% SR republika SAP sr v-videntne.
2T Take pIsaijak d.S upa" enonnje ca predn. ttde. ngc ra kria. dera siloania -
Ma i K C akode s 61.a289. prdkid-l knko za silovanjie, tAo I. 1t-s
i a bsudne radnje. g-njene
Ova ri Demma, na primer, Lode Pdnat. zatr pajaki I dnki KZ. Italianski Kz ima
010 IIr rI tC1D eli a vanrij t a ju zasuvdnik ved a SI-AaI,
271 Dr L a13a ud : pamenti rad, . 13
NarLi ancijctisti ki g republika SR Slovenije, Hi-alsk,. Makedonije i CLre Gore ninu predvi-
d"li aD lilt tnirnincuju. antim, aacrti sR Srbie, Bosne i Ilercega-ine- i SAPV zadtiavaju
kriinunejrsscscan K7. ova in-

714
 cijalnih indikativa i da se ona ne moze leciti kaznona. Pred ovim raziogom,
ma koliko bili argumentovani i ozbiljni, pravni, odnosno razlozi morala, da
se ponasanje inkriminise, gube u svojoj ostrini i svrsishodnosti. ;Represijorn
ovog ponasanja drustvo nista ne dobiva, ali gubi mnogo jer stvara devijantec
stigmatizirane Ijude, koji so moraju krotati na drustvenomi rubu. Uostalom,
u Evropi svega jos dve ili tri drzave krivicno gone homnoseksualost t).
Raziozi, pak, za kainjivost protivprirodnog bluda mogli bi se, a najvc-
5oj meri, sagledati u oitroj osudi pojave, odnosno amoratnost. Nas KZ ogra-
niTava kainjivost za protivprirodan bild na muskc osobe (u kom resenju so
ogleda nedoslednostt a mi znamo da je on mogud i izmedu razliitih polova,
kao i izmodu ienskih osoba ). Medutim, sto so tie argumnnta amoralnosti,
on gubi od svog zuacaja pred mnostvom razloga koji bi se u jednoj siroj ras-
pravi mogli izncti. M emo redi, bez obzira sto praksa beleLi sluiiajevc, da
su oni reLki, zapravo tesko se dokazuju, a iznosenie slu-ajeva pred jaInost
stvara osedanje neprijatnosti, a uz to, mogutte zlonamerne optizbe i ucone,
moga ostaviti veoma neprijatne i stetne posledice za aktere dina protivpri-
rodnog bluda u njihovom fivotu i radi u drutvu. Sve to skupa ima vise stete
nego koristi za drustvo. Zato, moramo se opredeliti za resenje koje jo manje
stetn&). ,Zakonodavac ne bi trebalo da venuje da je niegova du nost da
upotrebljava krivittnu represiju protiv devijacija od nutrmi seksualnog mora-
la, niti bi bez neke preke potrebe trebalo da intervenise u sferi intimnog i-
rota pojedinca. Takav star bi bio i u skladu sa domokratskim principom da
)Inost treba slobodno da bira sopstveni natin zivota ukoliko time ne ugro-
lava ostale ljudC ).
Krivicno delo podvodenja i omogudavanja vrsenja bluda iz iL. 187.
KZ, takode se retko ii praksi pojavIjuje. To bi, gledajudi in praxi pojavn mu-
glo da bude indikator za dekriminaciju dela. Medutimn, s obzirom na ono sto
smo generalno iznoii, ovaj raziog nijo dovoljan kada se radi o zastiti malolet-
nika. Stoga, ova inkrininacija treba da nade mesto u KZ SR republika i
SAP 2 ).
2 DrD) Lj. Ba
v con: ilti iad, sr. 14.
29) Nek driavo 1 SAD prldvidajo kalnjavon ieii sko ackwIa'noati.
30) Tako shvataje jt do:o do icrataja i on IX Modonarodnom kongrLs en kr-1 pnno
odrlanom 1974. god. a ag.
31) Mr Zoran S t o j an o v I 6: Iriminalno-poititki aspokt inkriminianja homoscksualn :
nalanja - JRKK Dgd, 1974 Ir. 2, st 25
Kada je red o inkritminaciji is 61 186. KZ. Narrt SR Srhijo zadriava tnkriminnoijo i t. 2 1 jol
prosirijo kriminalnu zono I no osobo droug pola. MacaIt SR Makodonijoenadrava roenj- 14, a to
into ciro i Nacrt SR C. Nacrh SR Bosne i ll rOCgoIinC, SAP' I Nacl SR Sloernijo,. n predvida
tlrjavanje ma dobrovoijan protiaprirodni hind, Mododm, -I Macri SR Bil o at. 2 C 96. koji jt'
nQo, predvida kanjivost ma osobu kokja koris5i sanrma sanij noanoidw osbr' L lt K ; radi vrlo-
aij protliprimeodn blodt. cnn rosonje wzaje painio.
32) Vodina zakonodaratna ii neto i-n ra inknrnia'ija
Poljaki K7 a dl. 174 t. I predvida kazon od jodne do doset god. litonja alobodo ko naova-
ra drugu osobo na blod a a' slam 2 ist kasno to iniai insinku korit a. tdog blda ii a to-
risto ijblia omogurnj tudi blod.
Madaraki K7 a di. 27.i dctiri staiv predvida vste %aijanti pnds'den. a katn so krede otJ
nes do rasna godina lilenja slobodc.
9vajcarski K pod podvodnem smatra idenjemna ron uk' arienje loda it kor-istoljlhja od-
nosno o aidu .anata. Svedaki a' 6l 7 predvida kana zatrora do eset msosoi ii noarna' kazoo ea
onog kin porremennno ormogodava i spume odne ,unedo drogib - sto snsatra ko pogodoannie nenorala.
Kada je red o ovoj inkriminnciji noorti SR Makedonije i SAL'V zadravajo is'i inkrininncijt
kako je o K? potavljeno, dok Na-rt SR BIT ina nosto bolje reienje formolacijomn u s. 2 di. 100, a
Nacrt SR Cone Gore u at. 3 1 52 izdvaja I ogroanidava pudodenje na p a ina' i j t n e'nskua
Tku
ho u nagrada', predvidajai i posebnau Kaz.n. Prednacrt SR Iraats'k. pored sadainjog st. I o in-
i j e podaoderajnim enakih caN, ui nua adu' u(dalkst. 2 1 187. predain ha v I
krinminacije s
anatno Sire),dot slovenadki nacrt predvidajudi takode b a v i cn e podvodjenm oklludjue da so
to dini sa oalolotnim osoana i snom d 116 a 2, Ran i mango taaaoje airtra obiljbe i drogib
pnlnih di n. o a.
Nacrt SR Srbije iu 5 stavova oae Inkrinminaciie dini razliko karat jo ti piitajo notdvodoaoni a-
latalka i deco, onogudavanje 'rtenjo hloda, s jedne i punoletne oso+e, a druge strafe, to
,dnoano
predvida posebnc kane. Kaio t so vidi, resenja su razlitita, koiima J iii coena ii protirona kri-
minauxl anna dosadansjeg teksta omog diana u KZ.

715
 Inkrininacija iz 61. 188. KZ, najces6e poznata pod nazivom ntrgovina
bolir robijema ili ntrgovina ienama<, predvidena je u vedini zakonodavstava.
Noaa zemIja, kao i mnoge druge, potpisnik je Konvencije o suzbijanju i uki-
danju trgovine sa licima i eksploatacije prostituisanja drugih. Otuda i obave-
za da sc inkriminise ponasanje koje predstavlja posredovanje u vrienju pro-
stitucije), (ukoliko savezni krivicni zakon ne bude irnao ovu inkriminaciju).
Inkriminacija u naem KZ jc dobro formulisana, ali prinedbu bi morgli sta-
viti U tom smislu, da bi u st. 2 trebalo (kao sto to 6ini Nacrt KZ SR Sloveni-
je u 6l. 117, BiH 61. 101 i Makedonije - 6L. 117) predvideti koristoljublje kao
raziog izvrsenja dela (naravno, kao kvalifikovani oblik).
Najzad, kriviRna delo iz 61. 189. KZ, takode je predvidono kao obaveza
na osnovu Medunarodne konvencije za suzbijanje prometa i trgovine nomo-
ralnim publikacijama 6iji je potpisnik i Jugoslavija 4 ) Mislimo da je u osno-
vi inkriminacija u KZ dobro postavljena, pa bi je SR i SAP, moglc usvojiti
ukoliko nc bude u savcznom KZ predvidena. Naravno, kao sto to 6ini Nacr
SR Slovenije, unosedi pored postojedih pojmova i nove: javno prikazivanje
filnova (jasno. onih kojima se tesko vreda moral), zatim i to ako bi predmeti
koji se prikazuju odnosno rasturaju, proizvode, prodaju, nmogli da pobude
gnusanje iii ogor(enje javnasti«. Unosenje u inkriminaciju ovi pojmova ima
razioga s obzirom da, sa stanovinta moralnog suda, ovi predmeti ne mogu
imati publicitet.
Izlamili sno sumarno u pristup obrade krivilnih dela iz glave XVI
1Z, nasa zaparanja kao prilog materijale za izradu nacrta odnosno usagla-
savanj u verzija krivicnih zakonika socijalistidkih republika i socijalistitkih
autonomnih pokrajina. Nema sumnjo, da so o svakoj inkriminaciji iz ove gla-
ve KZ, maglc gevoriti i vise uz davanje preciznijih i celovitijih predlara pa-
lazei i sa drugih pozicija, razume so u obimu gde je to nuino i moguc.
Sto so tice naziva ove grupe inkriminacija, cini nam se, da bi sa stano-
viita sadrilne odnosa koji so stite ovin inkriminacijaina mogao da prihbati
naziv koji imaju nacrti KZ SR Slovenije, Srbije i SAPV (krivitna dela protiv
polnog integriteta i morala). Nacrti SR Slovenije i SR Makedonije a ovi gru-
pu inkriminacija uvrzduju i kriv. dolo rodoskrvljonja, medutim, 6ini nam se
da bi sc pre mogli uvafiti argumenti da ovo delo ostane u grupi kriv. dela
protiv braka i porodice. No, ovo pitanje nije ad sustinske vainosti.
Najzad, nogli bi uniniti konstataciju ntda su noki dclikti protiv javnog
morala tako delikatno prirode cia bi gonjenje istih moglo rtvama delikta
prouzrokovati .tetu koja bi sama po sebi bila vaimija ad intoresa koji ima
prarni poreclak u tome da kazni de1&").
Ovoj veoma vainoj okolnosti izvesno je cia so mora misliti kod izrade
krivicnih zakonika socijalistickib ropublika i socijalistidkih autonomnih pO-
krajina.
aZakonodavac, koji u prvom redo tci za zastitom drustva ad krimina-
]itcta, railuna i s tim da je krivicno zakonodarstva ujodno I srodstro moral-
nag vaspitanja narOda"i).
3) Krivieni vakcnici rekih zCmaija predvidaju kainjavanje i kada je ru deb izvrfeno proma
nniiw ouabi. Tako renje imaju Kz Dnanke i fali
Ov in timinaciji
.

predicaju nuertd SR SSavnije i Makedonije. WA Nacat SR Bosuc I ien.

inc predvida us-nv ukolko j c at pra idi JKZ. Nanri mtlib sR I SAP Je uc pradvidaju
34) Ukoiiko ikri niiacijn n bade uvrel ena a sa ani krivkni zkon, dobro ja relanja p.sTu-
1a II Nanu SR Sloven5je.
35) Dr Meted D a I a c i Alkmadar Md a k I a a a v: Sistem elokupaog krividnag prn a i -a-
aina J ou mlnija, Betograd, 1935 sir. 257.
36) Iil auor:I u istom dela, u . 3

716
PREGLED INKRIMINACIJA IZ GLAVE XVI KZ KOJE SU U NACRTIMA KZ SR I
SAPV ZADR±ANE (NEPROMENJENE), ODNOSNO KOJE SU PROMEJNJENE

CI. KZ SR KZ SR KZ SR KZ SR KZ SR KZ ZK SR
KZ Hrvatske Slovenije BiH Crne Gore Makedon, SAPV Srbije

179 P P P N p P N
180 P P N P P P
181 P P N P p
182 P N N P N N
N N
183 P P
N
185 N iii 0 0 0 N
O
186 P P P N N N P
187 0 0 p P N N P
188 p 0 P 0 O
189 O p 0 0 0 0
NAPOMENA: slovo P, oznatava da le inkriminaeija a KZ SR i SAPV promenjena slovo N pak da je
inkriminacija K, ostala nepromenjena; slovo 0 oznattava da je inkriminacija izostavljena.
U ovom tabelarnom pregledu nije prikazan obim irvrienih promena pojedinih inkrirnarici-
ja KZ (to se moie videUi i Naceta KZ SR i SAPV). Inkriminacjie iz el. 188. i 189. KZ kao
'to se vidi iz ovog pregleda uglavnorn so izostavljene a ima i alternativnih resenja. Neki
Narti imaju i nave inkriminacije sa originaLnim retenjima (na primer Nacrt S Slove-
nije), nacrti SR Hrvatske i SR Sije imaja takode nave inkriminacije, all one su na nov
nain formulisanc iz postojcdih clemenata inkriminacija KZ.

717