SOFISTI

- Profesionalni putujući učitelji

- Sofista – neko ko nešto zna i ume i spreman je druge da podučava
- Govorna teorija, retorika i tehnike lepog izražavanja, gramatika i poetika
- Prirodni zakon – jedini pravi i čist oblik pravde
- Građanski zakon – nametnut i tiranski
- Ne podržavaju tradiciju i religiju

1. Protagora – „Čovek je merilo svih stvari: onih koje jesu da jesu i onih kojr nisu da nisu“
- Sva znanja su delo čoveka, stoga su i nesavršena; uvodi određenu vrstu tolerancije među
različitim pogledima na svet.
- Za svakoga je istina ono što se njemu čini; postoji samo subjektivna istina – relativizam –
odbacivanje postojanja onbjektivne istine
2. Hipija – „Ljudi su srodnici, pripadnici jednog društva i sugrađani po prirodia ne po ljudskom
zakonu, jer je jednako jednakom po prirodi srodno, a zakon nasilnih ljudi, mnogo toga im
nameće protiv prirode“
- Započinje klasični sofistički način gledanja na zakone – u suprotnosti su sa prirodom
- Stav o ljudskoj nejednakosti
3. Gorgija – „Ljudi su po prirodi nejednaki. Vrlina jakih leži u vladavini, a slabih u pokoravanju“

SOKRAT

- NIJE sofista!
- Nema pisane tragove – o njemu i njegovom životu saznajemo iz sekundarnih izvora
(Platon)
- Nomos ( zakon ) – centralni pojam Sokratove političke filosofije.
- Stavlja naglasak na ideju pravde; insistira na usklađenosti nomosa, fizisa (prirode) i
pravde sa celokupnim božanskim umom
- Kršenje prirodnog prava ne postoji samo u tiraniji nego i u državi u kojoj su određeni
pozitivni zakoni i imaju podršku većine gradova
- Paralela neposlušnosti Antigone i Sokrata
- Zakoni – božansko delo koje ljudi razrađuju, preciziraju i nadopunjuju, uvek u duhu
pravde, kako bi mogli zajedno živeti u polisu; određuju čovekov celokupan socijalni
habitus
- Izjednačava obaveze prema roditeljima i Atini
- Svestan je ograničenosti ljudskog razuma -> predlaže formulu „ubeđuj ili se pokoravaj“
- Zakoni nisu isto što i polis – magistrati mogu grešiti kada ih donose i primenjuju
- Narodna skupština, Porotni sud, javna mesta ( ulice, trgovi itd ) – mesta koja su bila
namenjena za ubedjivanje sugrađana u svoje stavove
- Kada pojedinac ubeđuje sugrađane u nepravednost nekog zakona, njegovo
nepokoravanje tom zakonu biva opravdano tj. Čist je pred zakonima i ne snosi krivicu čak
i ako ne ubedi sugrađane u svoje tumačenje
- Sokrat je 4 puta pobijao pravednost atinskih zakona
1. Suprotstavljanje na Narodnoj skupštini posle bitke kod Arginuskih ostrva – ne želi
glasanje (o krivici vojskovođa za smrt 4 hiljade ratnika) po filama jer to nije po zakonu
 2. Vreme oligarhijske vladavine Tridesetorice – odbija dovesti Leona Salaminjanina kako
bi ga oligarski ubili – svestan samovolje oligarhije ne pokusava da se opravda i
prepušta im se na milost i nemilost – ostaje u životu zbog ubrzog rušenja oligarhije
3. Optužen za nepoštivanje državne religije i kvarenje omladine – kamuflirano političko
suđenje – Sokrat brani ideale stare demokratske Atine ( Atina u ovo vreme
represivan, histeričan i ksenofobčan polis ) – ne uspeva ubediti porotnike i biva
optužen
4. Drugi deo suđenja, nakon što mu je več preduđeno da je kriv – ostalo da se reši
pitanje kazne – govori porotnicima da voli i poštuje svoje sugrađane ali Boga voli više
pa neće prestati sa svojom filosofijom – presuđena mu je smrtna kazna – sokratovo
samoubistvo

- Sokratov „demon“ – glas savesti

- Nepravedno nepokoravanje – doprinos rušenju polisa
- Ubeđivanje – način da se neposlušni građanin opravda roditelju-gradu zbpg svog
ponašanja; svrha ubedjivanja je namiriti dug a ne promeniti zakon

PLATON

- Kritikovanje demokratskog uređenja Atine

- Samo pojedinac može biti tiranin -> celo državno telo Atine postaje kolektivni tiranin
- Demokratija i tiranija više nisu eđusobno radikalno suprotstavljeni, počinju se
poistovećivati kao jednako pervertirani oblici državnog uređenja
- Razrada republikanskog državnog uređenja (mešavina demokratskih, aristokratskih i
monahijskih elemenata) koje treba da prevaziđe slabosti svakog od tih uređenja i
obezbedi stabilnu i odgovornu vlast koja će se odupreti iskušenjima tiranije
- Nakon Sokratove smrti, Platon kreće na desetogodišnje putovanje poo Grčkoj i
mediteranskim zemljama
- Ambivalentan stav prema tiraniji
- Akademija – prva filosofska škola osnovana od strane Platona 387.g.p.n.e.
- Dion, Hion i Leonida – Platonovi učenici

1. Država

- Idealno državno uređenje aristokratija/monarhija ( u zavisnosti od broja

vladara-filosofa)
- Tiraniju proglašava najgorim državnim uređenjem
- Jedini ispravan oblik vladavine – vladavina filosofa
- „nijedna država, nijedno uređenje i isto tako nnijedan čovek neće biti
savršen dok ti malobrojni nepokvareni filosofi koje sada nazivaju
neupotrebljivim, želeli oni to ili ne, ne budu nekako sudbinom prinuđeni
da se pobrinu o državi i da joj posluže, ili dok istinska ljubav prema
 filosofiji kao kakav božanski dah ne obuzme sinove onih koji vladaju i
kraljuju ili same vladare“
- Biološka nejednakost među ljudima : požuda, volja i razum
- Samo država može biti pravedna i savršena i to pod uslovom da dobro
uskladi svoje članove unutar staleške strukture
- Požudni pojedinci -> proizvođači, odlučni pojedinci -> ratnici, razumni
pojedinci -> vladari
- „totalitarna pravičnost“ ( Karl Popper ) – biološki predodređuje filosofe
za vladarski položaj
- Filosof – posrednik istine; vladar-filosof – kopija plemenskog sveštenika-
kralja
- Platonova utopija postaje sušta suprotnost Sokratovoj filosofiji
- Ciklično smenjivanje državnih uređenja
- 5 oblika drž. Uređenja: aristokratija/monarhija, timokraija, oligarhija,
demokratija i tiranija
- Usled greške u eugeničkom redu vladara-filosofa nastaje nesavršena
generacija koja državu odvodi u propast iz kog će ga kasnije moći izvući
samo grupa ratnika koji će nametnuti timokratiju; nakon što se
vojskovođe obogate dolazi do oligarhije; oligarhija nailazi na otpor
siromašnih i biva srušena a na njenim ruševinama se gradi demokratija;
narod koji je sklon anarhiji i podložan strasrima pre ili kasnije će biti
zaveden od strane nekog demagoga koji će sebi obbezbediti tiranski
položaj;
- Nema zapisa o tome kako dolazi do rušenja tiranije ( božija
milost/sudbina? )

Odlazak u Sirakuzu

- Prvi odlazak – upoznaje mladog Diona – Dion otvoren za Platonove ideje i prihvata ih u
potpunosti – uverava Platona da je Dionizije mlađi sposoban da takođe prihvati njegove
ideje – koreni promene Platonovog mišljenja o tiraniji  tiranin postaje saradnik u
stvaranju idealnog uređenja i njegov prvi vladar (ako bog/sudbina učini tiraninovu dušu
podobnom za filosofiju)
- Drugi odlazak – Dionizije mlađi na tronu – tiranija se ne ruši nego usmerava – Dion
započinje rat protiv Dionizija mlađeg (nakon njegoovog oglušenja na Platonove ideje ) –
uspeva da ga svrgne ali biva i sam optužen za tiraniju i ubijen
- Promena mišljenja o tiraniji  menjanje koncepcije o idealnoj državi
- Vrhovnu vlast u idealnoj državi dobijajju zakoni

2. Zakoni

- Za uspostavljanje idealne države potreban je mlad tiranin dobrog

pamćenja i shvatanja koji je hrabar i ima plemenitu dušu, ali mu je
potrebna i pomoć filosofa
- Tiranin treba da se udruži sa zakonodavcem kako bi doneli zakone na
kojima se temelji idealna država
 - Zakonodavac deluje ubeđivanjem a tiranin silom
- Tiiranija je funkcionalna samo u prelaznom periodu a posle treba nestati
- Idealna država je mešavina monarhije i demokratije
- Sklonost ka spartanskom uređenju
- Zakoni – opis „policijske države“ u kojoj dominira plemenski kolektivizam
- Državno uređenje Sparte – aristokratska republika
- Narodna skupština – izbor geronta i efora, donošenje zakona
- Eforat ( 5 najuglednijih Spartanaca, ugl iz nižeg sloja ) – saziva Narodnu
skupštinu i Geruziju; kontroliše i smenjuje kraljeve
- Geruzija ( 2 kralja i 28 geronta, najuglednije i najstarije porodice ) –
centralno upravljačko telo
- Organi Platonove idealne države
- Narodna skupština – bira državne službenike i odlučuje o reviziji zakona
- 37 čuvara zakona – glavni upravljači od 50 do 70 godina
- Veće od 360 članova
- Noćno veće – sastavljeno od 10 najstarijih čuvara zakon koji imaju
zadatak da usmeravaju zakonodavstvo u pravcu vrlina

ARISTOTEL

- Prvi veliki grčki politički filosof

- Uspeva da konstruiše jednu krajnje racionalnu teoriju republikanskog oblika državnog
uređenja
- Nikomahova etika – prirodno pravo postaje univerzalno pravo
- Čovek je životinja spremna za prevazilaženje života u porodici i opštini podobna za život u
polisu
- Sklad izmedju fisisa i nomosa biva narušen isključivo bezakonjem – izražava se
bezobzirnim sleđenjem egoističkog interesa
- Priroda nastanka države – sastoji se u održavanju života
- Priroda razvoja države – sastoji se u srećnom životu
- Prirod okuplja ljude zahvaljujući njihovom nagonu za samoodržanjem a onda ih, kada su
okupljeni, stavlja u službu najvšeg cilja (dobra) – vođenje srećnog života
- Sve zajednice teže nekom dobru – državna zajednica ima autarhiju kao najviši cilj
- Opšte dobro  sreća  autarhija (Politika)
- Pojedinac je uvek u svom političkom životu neraskidivo vezan sa sugrađanima – njegov je
ideal autarhije uvek kolektivan tj. Vezan za državu
- Autarhija – izvor svih vrlina
- Ideal autarhije nije nagonski nego se realizuje uz pomoć razuma i vrlina sa kojima se
pojedinac rađa
- Vrline – ono što čoveka sprečava da postane najizopačenije i najdivljije biće od svih u
zadovoljavanju poolnog nagona i gladi
- Dobijaju na iracionalnosti i emocionalnosti – deo su čovekovog hereditarnog materijača i
imaju svoju dinamiku
 - One su pravi temelj jedne državne zajednice
- Vrlina – postizanje mere koja za cilj ima sredinu tj izbegavanje krajnosti
- Intelektualne i praktične vrline
- Intelektualne – razvijaju se učenjem
- Praktične – razvijaju se navikavanjem
- Razum – pomaže čoveku u ovoj degradaciji na bestijalni nivo
- Zakoni i državnici treba da navikavaju građane na vrlinu – potrebna autarhija polisa
( podela rada i reprodukcija ljudi koji će svoj život usklađivati sa vrlinom )
- Država – zajednica u kojoj vlast i zakoni razvijaju vrline, koje su građanima urođene i na
taj način se ostvaruje vrhovno dobro tj. Autarhija koja život svih građana čini srećnim
- Pravda – opšta vrlina iz koje proizilaze sve ostale
- U ispravnom polisu vrhovna vlast treba da pripada zakonima
- Pravedan je samo onaj zakon koji stvara i održava sreću u celom polisu
- Pisani zakoni nisu istinski zakoni jer se oni menjaju – najpravičniji je opšti zakon koji je
zasnovan na prirodi
- Republika kao idealno državno uređenje – mora biti dobra mešavina demokratije i
oligarhije – republika izbegava krajnosti i u isto vreme izlazi u susret i bogatima i
siromašnima
- Političke institucije nisu same po sebi dovoljne da obezbede stabilnost republike i
unaprede moralnost naroda  mora postojati snažna srednja klasa koja će uspostavljati
ravnotežu izmedju bogatih i siromašnih – održavanje ravnoteže i nepodložnost
pobunama
- Zakonodavni rad treba da obavlja pripadnik srednje klase
- Razlika izmedju republike i aristokratije/monarhije: u republici se od svih građana
očekuje da učestvuju u ostvarivanju opšteg dobra (metafora sa brodom)
- Vrlina pokoravanja – građanin vlast vrši u korist opšteg dobra ili se građanin pokorava
nosiocu vlasti koji je, opet, vrši u korist opšteg dobra
- Država je skup samo onih građana koji su sposobni za ekonomski život ( koliko para toliko
muzike )
- Pervertirana državna uredjenja (vladavina u partiikularnom interesu) : tiranija, oligarhija,
demokratija – najgora tiranija ( sadrži elemente oligarhije – stremi bogatstvu i gaji
nepoverenje prema narodu; i demokratije – proganja istaknute ljude ) – tiranija je
ogoljena despotija ( ništa dobro nema u njoj )
- Propast tiranije je prirodna nužnost

POLIBIJE

- Polibijeve Istorije – neprocenjiv značaj u formiranju klasičnog republikanizma

- Pravi paralelu između Sparte i Rima – ono što je Sparta stekla odjednom Rim je sticao
dugi niz godina
- Institucije državnog uređenja Rima – konzuli (monarhijski), Senat (aristokratski),
skupštine (demokratski) – ovi elementi se konstantno takmiče i ograničavaju 
onemogućenost uspostavljanja tiranije
REPUBLIKANIZAM

-život ljudi u preddržavnom stanju – zlatno doba u kojem su ljudi ispoljavali svoju dobru prirodu i
uživali blagodeti spontane prirodne harmonije

-udrživanje u državnu zajednicu – potreba pojedinca da zaštiti svoj život i imovinu

-država nastaje da bi svako slobodno i neuznemiravano raspolagao svojom imovinom

-državno uređenje mora imati pod kontrolom izbijanje konfliktnih situacija oko imovine i starati se o
ostvarivanju pravde (vrline, poštovanje zakona, podela vlasti u okviru mešovitog državnog uređenja)

-robovi žene i stranci nemaju šta tražiti u građanskoj sferi i njihova je diskriminacija pravedna

-negovanje vrline velikodušnosti prema siromašnima ali i moralno žigosanje svih aktivnosti koje ne
donose zajedničku korist za sve građane

-država radi za zajedničku korist svih ali nalaže da je svaki građanin dužan da se bezrezervno žrtvuje
za državu

-stranačke borbe – zlo ravno tiraniji

-pobune i građanski ratovi – posledice egoizma

-Lucije Kornelije Sula – početak kraja – sa svojim ljudima pokorio i opljačkao sam Rim

-stare vrline propadaju a nema novih koje bi obuzdale siromašne građane

-Petronije Arbiter ( Satirikon ) – žestokim cinizmom opisuje moralni sunovrat svojih savremenika

-zakoni ( leges ) i pravo ( ius )

- ius naturale – važi za sve ljude i mora naći svoje mesto u dobro uređenoj republici

-poslednje utvrđenje koje je republikanizam branio bile su vrline princepsa i njegova uloga u davanju
zakona i njihovom očuvanju

-princeps može uživati podršku celog naroda samo onliko dugo koliko je njegova vlast pravno
utemeljena

-tiranicid – druga reč za rimsku slobodu (sloboda nije isto što i zagarantovano ljudsko pravo)

-sloboda pojedinca – jedna od garancija slobode cele države

-pravo na otpor tiraniji počinje se izdvajati kao svojevrsno osnovno pravo – svaki Rimljanin ga ima
samim tim što živi u republici

-državni rezon – poslednje pribežište i način adapcije na radikalno pervertirano stanje rimskog
principata

- novi ideal: jaka država, na čijem je čelu sposoban državnik koji optužbe za tiraniju može da izbegne
jednostavnim obezbeđenjem reda i poretka unutar države i vođenjem brutalne politike sile prema
drugim državama
 1. Gaj Salustije Krisp – ostvaruje uspešnu političku karijeru za vreme Cezara, ali se ona
isto tako završava Cezarovom smrću
- „mnoštvo različitih ljudi koji su ranije živeli po različitim običajima, uspostavilo je među
sobom slogu, postali su građani i počeli da žive u blagostanju“
- Uništenje ovog zlatnog doba je krivica susednih naroda
- Nipodaštavanje vrlina – glavni uzročnik propasti Rima
- Katalinin rat – postavlja pitanje zašto republika propada
- Propast Rima je počela kada je iz republike ograničene na jedan polis izrasla nepregledna
imperija
- „porasla je pohlepa prvo za novcem, a zatim i za moći; to je istovremeno bio izvor sveg
zla“
- Idealno republikansko uređenje počelo se urušavati kada su se ljudi prestali zadovoljavati
malim stvarima i životom u skladu sa vrlinama te počeli jurcati za moći i novcem
-

2. CICERON
- 63. godine pne se aktivno angažuje za slamanje Katalinine zavere  prvi rimski građanin
koji dobija titulu pater patriae tj. Otac domovine
- Pridružuje se Pompeju u borbi protiv Cezara i pruža pomoć Cezarovim ubicama da ne
budu osuđeni – stradao u progonima zbog toga
- Poredi ljudsko drštvo sa prirodno nastalim organizmom
- Potreba za samoodržavanjem povlači za sobom garanciju imovine  dolazi do stvaranja
države i osnivanja gradova
- Država ima zadatal očuvanja i zaštite privatnih prava i svojine
- Zagovarao vrlinu velikodušnosti i to prema siromašnima (iako je prema njima osećao
prezir i gađenje?)
- Svetina je šljam zemlje i krvopije državne kase
- Državni se novac treba ulagati samo u javne svrhe (zidovi, dokovi, luke itd)
- Država je vrhovna zajednica za koju svaki pojedinac mora biti spreman da žrtvujr svoj
život
- Pravo nije samo sveukupnost pozitivnopravnih propisa nego i pravi zakon zdravog
razuma
- Najviše isticao ulogu prava u dobro uređenoj republici
- Puk – skup samo onih koji su udruženi u priznavanju prava i zajedničke koristi
- Pored zajedničke koristi, pravo je drugi potporni stub čitave republike
- Demokratski element gubi na značaju  jača misao o jednom imaginarnom puku koji je
izvorište sve vlasti a ne samo jedan od njenih nosilaca – rađanje ideje o demokratskoj
ustavnoj državi
- Republika je samo ona država koju je utemeljio puk većanjem
- Idealno državno uređenje – mešovito
- Monarhija, aristokratija, demokratija – nijedno DU nije pravedno i prešlo bi u vladavinu
gospodara, stranke ili anarhiju
- O državi – 5. i 6. knjiga opisuju prvog građanina – nazire se ideal konstitucionalne
monarhije koja je podrvgnuta zakonima i ograničena učešććem senata i skupština –
princeps civitatis
- Pravo na otpor tiraniji – svaki građanin ima pravo na odbranu slobode republike ukoliko
je tiranin ugrožava

3. Tit Livije – u vreme građanskih ratova još bio mladić

- Došao iz Padove u Rim – postao prijatelj sa Oktavijanom ( prvi imperator ) – prijateljstvo
ga nije sprečilo da hvali Pompeja
- Pokušavao da održi nezavisan i autonoman stav – hvalio Ooktavijana zbog uspostavljanja
mira ali je bio i pristalica republike
- Isto mišljenje kao i Salustije
- U prvim vremenima nije bilo važno ko je bogat a ko sirommašan – magistrati su bili oni
koji su bili najsposobniji za javne poslove – navodi primer Lucija Kvinkcija Cincinata 8
izabran za diktatora, posedovao samo 4 jugera zemlje )
- Bogatstvo je donelo lakomost a prevelika zadovoljstva izazivaju želju za luksuzom i
razuzdanost
- Ukazuje na prednosti koje je Rim imao od vršenja nepravde i vođenja beskrupulozne
politike sile

4. Tacit
- Obavljao službu konzula za vreme Trajana
- Mislio da su republikanska sloboda i principat pomireni u zajedničkoj vladavini
imperatora i Senata – doživljava razočarenje desetak godina kasnije – pridružuje se grupi
senatora i zalaže se za obnavljanje moći senata – osporava principat i misli da on ruši
javni život, osporava običaje predaka ii negira staru jednakost i slobodu Rimljana
- Optuživao je one najuglednije za propast Rima
- Za vreme principata vrlina je toliko degradirana da je onom ko bi je pokazivao sledila
najizvesnija smrt
- Hvali Julija Cezara jer je dao zakone po kojima ljudi treba da žive u miru pod vlašću
principa
- Odustaje od zalaganja za mešovit oblik državnog uređenja kao idealno uređenje –
mešovito uređenje je lakše hvaliti nego uspostaviti
- Rim – tiranija – republika – tiranija
- Prvi tiranin Romul – prvo zakonodavac Servije Tulije – zakon 12 tablica vrhunac je
ravnopravnosti svih Rimljana – uspon demagoga (braća Grah, Saturnin) i senatorske
stranke (Marko Livije Druz) koji su rim strovalili u niz građanskih ratova – Sula privremeno
zaustavlja ovakvu jednostranu zakonodavnu delatnost – tribuni stiču punu slobodu,
zakoni nemaju opštu vrednost nego su upereni protiv pojedinca – ovakvo degradiranje
dovodi do uspona novih tiranija (prvi vek principata)
- Rim posle propasti republike – na unutrašnjem planu tiranija imperatora i ropsko
ponašannje senata i puka – na spoljašnjem planu imperija koja rađa sjajne pobede i
uspehe u ratovima protiv varvara
- Veliki učitelj državnog rezona
STOICIZAM

- Lucije Anej Seneka

- za vreme vladavine Kaligule postao senator – za vreme Klaudija pretor i vaspitač mladog
Nerona – za vreme Nerona konzul i imperatorov savetnik sve do 59. god.
- Učešće u zaveri Kalpurnija Pizona – Neron osuđuje Seneku kao saučesnika u zaveri i kao
akt milosti dozvoljava mu da sam sebi oduzme život
- Živio je u neskladu s onim što je govorio
- Osuđivao sticanje materijalnog dobra a bio je jedan od najbogatijih ljudi svog vremena
- Odgovarao svoje čitaoce od bilo kakve vrste suprotstavljanja vlasti – učestvovao u zaveri
protiv Nerona
- Kritikovao političke moćnike – sam je bio jedan od njih
- „Uvrede moćnih treba podnositi ne samo strpljivo nego i veselog lica“
- Mudar čovek treba se sakriti u mišju rupu i izbegavati konflikte sa bilo kim
- Šta čoveka veže za zemlju ? – Ništa ; Šta mudrog čoveka veže za smrt ? - Sloboda
- Marko Aurelije
- „Bogat unutrašnji život, kao most ka božanskoj onostranosti, za stoike je jedina stvar
zbog koje vredi živeti, dok je sve ostalo što čini ovaj, materijalni svet bezvredno, prolazno
i efemerno“

- Republikanska sloboda stoji u samom središtu republikanski uređenog polisa – čovek

svom životu daje smisao tako što će postati vrli građanin republike
- Stoička sloboda ( Zenon ) – svi ljudi su stanovnici kosmopolisaa – prezir prema svim
materijalnim stvarima pa tako i bavljenju politikom
- Stoici opisuju republikanske tradicije Rima ali i orijentalne tradicije mistične monarhije
- Seoba naroda – golema pomeranja stanovništva – najcrnji period u evropskoj istoriji –
život je u ovo doba bio veoma nesiguran – opadanjem moći i slave Rima Evropa postaje
plen varvarskih plemena – period potpune društvene dezorganizacije
- Pad Rima – velika istorijska prekretnica – pre pada Rima je razdoblje koje pripada
antičkoj istoriji i spada u helenističko-rimski period – vreme posle pada otvara novo
razdoblje u istoriji koje se naziva feudalizam – vlasnici malih zemljišnih poseda traže
pomoć od moćnijih gospodara – uspostavljanje novih društvenih odnosa – odnosi između
vazala i sizerena
- Izgradnja nove drštvene piramide – kraljevi imaju posrednu moć preko vazala – feudalni
odnosi
- Razvoj hrišćanske misli :
- Patristika (mistički elementi) i sholastika (racionalni elementi)

Aurelije Avgustin (354-430)

- O Božjoj državi – sistematski način izlaganja hrišćanskog shvatanja – prvi put jasno dolazi
do izražaja hrišćanski pogled na svet – teološko delo sa filozofskoistorijskom poentom –
objašnjava zašto je Rim pao i brani hrišćanstvo od paganskih optužbi da hrišćani snose
glavnu krivicu
- Ništa što su ljudi stvorili ne može trajati večno
 - Pravi razliku između 2 tipa zajednice
- Zemaljska država vs nebeska država – razlika se zasniva na razlici između dve vrste ljubavi
– zemaljska je država sazdana na ljubavi prema sebi koja ide čak do preziranja Boga –
nebeska država je sazdana na ljubavi prema Bogu koja ide čak do preziranja sebe – prva
slavi čoveka druga slavu Božiju – prva je proizvod čovekove želje da stekne materijalne
stvari a druga postoji oduvek i u njoj se živi pomoću vere u harmoniji i miru
- Rimska država je otelovljenje zemaljske države – u njoj preovladava samoživost,
raspinjanje ljudskih strasti, niži delovi čovekove prirode – težnja za materijalnim
- Crkva – tek vidljivi deo Božije države; prolazno središte koje treba da pomogne
hrišćanima da steknu večni život
- Crkva je iznad države jer ima važniju misiju
- Država koju stvaraju ljudi ima važnu društvenu funkciju jer obezbeđuje red i mir među
ljudima – neophodna i korisna društvena ustanova jer iz nje proizilazi hrišćanstvo i crkva
koji čoveka vode na pravi put
- Pojava Isusa Hrista – najvažniji događaj u ljudskoj istoriji – mogućnost za spasenje postaje
realnija nego ikad pre
- Papa Gelazije – učenje o dva mača, dvema vrstama vlasti i dvema vrstama hijerarhija –
svetovna vlast laičkih gospodara (imperium) koja treba da uspostavi rred mir i pravdu; i
duhovna vlast hrišćanske crkve (sacerdotium) koja treba da ukaže na put koji vodi
spasenju – imaju različite nadležnosti – zahtevaju jedna drugu kao dopunu i potporu –
daje prednost duhovnoj vlasti nad svetovnom
- 13. i 14. vek – vrhunac borbe između crkve i države – država se oslobađa od tutorstva
crkve

TOMA AKVINSKI

- Suprematija duhovne nad svetovnom vlašću

- Papa je Hristov izaslanik na zemlji i ima ovlašćenje da se stara o Božjem pravu
- Nestanakk avgustinovskih oštrih dihotomija, reaktuelizacija određenih elemenata
Aristotelovog učenja i racionalizovani pristup problemima svetovne vlasti i njenog odnosa
prema podanicima
- Zemaljska država i Božja država nisu dijametralno suprotstavljene
- Ljudi ne mogu živeti bez društva a drštvo ne može opstati bez vlasti
- Animal naturaliter politicum et sociale – čovek ne samo da je grešan nego poseduje
predispoziciju za moralan život
- Zoon politikon kombinuje sa stoičkim učenjem o prirodnom pravu
- Čovek je politička životinja koju od drugih razlikuje razum i mogućnost komunikacije
- Prirodno pravo postaje ljudima relevantno ljudima samo kao umnim bićima – prirodno
pravo nije samo obična Božja zapovest već složen sistem normi koji se mora razumeti
tako što će svaki pojedinac koristiti um
- Priznaje umnu autonomiju ljudima
- Tri vrste poslušnosti : ono na šta je čovek obavezan ( zajednički život sa drugima prema
pravnim pravilima) ; ono što mu je dopušteno ( moralno usavršavanje čoveka ) ; prema
 onome što je nedopušteno ( sve što je usmereno protiv Boga i zajedničkog života sa
drugima )
- Nepravedna vlast se ne mora slušati – pravo podanika da se odupru tiraniji – rušenje
tiranije nije buna osim kada mnoštvo podanika trpi veću štetu od rušenja nego od samog
tiranina
- Monarhija – najbolje državno uređenje
- Treba birati moralno jake kraljeve koji će odoleti iskušenjima vlasti
- Pravila prava na otpor tiraniji : blagu tiraniju je bolje podnositi nego joj se suprotstaviti;
otpor tiraniji ne treba da pokreću lični motivi nego sud javnosti;
- Najbolje je da postoji mešovito uređenje u kom je puk sebi izabrao kralja i ostavlja sebi
pravo da ga ograniči/svrgne
- Sizeren iznad vladara
- Tiranin je marioneta u Božjim rukama, manipuliše njime u odnosu na to treba li grešnike
kazniti ilii ih nagraditi
- Racionalnost sholastike: podanici treba da se mole Bogu za iskupljenje grehova sve dok
tiranin ne padne sam od sebe, a ako ne padne znači da se još nisu iskupili za svoje grehe
- Primer sirakuške starice
- Tiranin ne pada zato što Bog nagrađuje pobožnost njegovih podanika, nego zato što
tiranija nije prirodno DU tako da ljudi kao po prirodi umna bića ne mogu dugo trpeti
jednu proizvoljnu i razuzdanu vlast kakva je tiranska

MAKIJAVELI

- Živeo u Italiji u periodu političkog partikularizma i stranačke podvojenosti

- Crkva je glavni krivac za stanje u kom se Italija nalazi – najveća prepreka u ujedinjenju
Italije
- Do 1512 bio sekretar Firentinske republike
- Knjige : Vladaoc, Razmatranja o prvih deset knjiga Tita Livija, Istorija Firence, Mandragola,
Umeće ratovanja
- Makijavelijevo političko delo je usko i jednostrano – pokusao da stvori jednu čisto
političku teoriju, nauku o veštini vladanja očišćenu od svih ostalih elemenata –
zanemarivao ekonomsku, religijsku i moralnu stranu drštvenog života
- Politika – gola borba za moć
- Prvi moderni politički mislilac
- Vatreni nacionalist
- Vladar – oličenje svih vrlina ali mora biti u stanju da u potrebnim trenucima odstupa od
dobra i upotrebi bilo kakvo sredstvo kako bi postigao ilj tj. Spasao Italiju – pola lav pola
liisica, mora biti hrabar i lukav u isti mah –
- Politički mislilac stoji iznad svega pa čak i onih koji vode politiku
- Vladaoc – najbolji vid DU je monarhija; Razmatranja – najbolji oblik DU je republika
- Reoublika – ljudi žive u miru i slobodi i vaspitani su da žive zajednički život
- Prvo se mora uspostaviti monarhija pa onda republika
- Čovek je nagonsko biće u kom se ukrštaju i sukobljavaju različiti impulsi – teži da zadrži
ono što ima i stekne ono što nema – ljudskoj samoživosti nema kraja
- Čezare Bordžija – ostavio najsnažniji utisak na Makijavelija
- Onaj ko hoće da utiče na ljude ne sme se osloniti samo na reč nego u ruke mora uzeti
mač
- Jedan cilj – država
- Cilj nalaže upotrebu svih moogućih sredstava
- Avgusta 1495 donet zakon koji je pod pretnjom smrtnom kaznom zabranio sazivanje
parlamenta kao regularnog pučkog organa
- Consilio Maggiore – 3200 članova – odlučuje o svemu
- Raprave – klasično teorijsko delo koje se bavi prednostima i nedostacima određenih vrsta
DU
- Plebejci – čuvari slobode
- Dva tipa republike – mala ( polis – Sparta ) i velika ( imperija – Rim )
- Virtu – volja da se stvori vlastita sudbina, duh preduzetništva, sračunata smelost, oštra
inteligencija; ne isključuje surovost ni prevaru kada su neophodni – ono što je vladaru
svojstveno ne mora biti moralno
- Necesita – neophodnost ratnog stanja; kada vlada mir, tada nema nužnosti, pa samim
tim ni vrline
- Fortuna – sreća
- Tukididova Povest Peloponeskog rata – jači slabijeg kvači
- Vladar koji pokazuje pravu virtu ne može imati ni prijatelje ni pristaše
- Vladar se ne sme mešati u sukobe između podanika
- Umeće vladanja se svodi na umeće ratovanja
- Vladar mora izazvati neprijateljstvo kako bi njegova moć bljesnula još jače – čak i ako
nema neprijatelja tiranin ga mora pronaći kako bi svojim pobedama opsenjivao narod i
držao ga pod kontrolom
- Državni rezon – nastaje kako bi se vladarima objasnilo da moraju racionalno shvatiti svoj
interes da bi mogli da vladaju dugo i sigurno – zabranjuje predavanje strastima i hirovima
– zahteva od vladara da samodisciplinuje sebe pa tek onda podanike
- Unutrašnji i spoljni poslovi
- Mir u državi, rat van države
- Makijaveli ne podržava državni rezon u potpunosti – on treba da koristi smao onom
vladaru koji hoće od Italije da stvori državvu po ugledu na tadašnju Francusku i Španiju
- Zagovara ujedinjenje cele Italije
- Italijanski gradovi-države propadaju jer ne mogu da obrazuju narodne vojske i iskoriste
regenerativne potencijale rata