VIII

6. ELEKTROINSTALACIJA
Potreba za električnim instalacijama i uređajima na gasovodnom sistem je
višestruka:
- osvetljenje,
- elektromotorni pogoni (kompresori i pumpe),
- različite vrste davača, za rana merenja i regulacije, potrebnih za
praćenje i upravljanje sistemom, itd.

Specifičnost ove oblasti se ogleda u tome što se kod električnih instalacija i

opreme kod gasovodnih sistema mogu pojaviti ugljovodonici koji se tran-
sportuju i distibuiraju (instalacija i uređaji u posebnoj atmosferi – rad i
održavanje istih).

Sve ovo ukazuje na posebne propise i tehničke uslove za izvođenje elektro-

instalacije – to uslovljava kvalitetnije izvođenje, električne uređaje posebne
izrade kao i obraćanje pažnje na fizičke pojave koje kod običnih instalacija
nisu od značaja (pojava statičkog elektriciteta naprimer).

Najčešći uzrok paljenja (požar, eksplozija) određenih gasovitih smeša može

dati elektrooprema u svom normalnom radu ili prilikom njihove havarije.

U svom normalnom radu to je oprema ili njeni delovi koji normalno varniče
dovoljnom energijom da se eksplozivna smeša upali (sklopke, delovi motora).

Potencijalno opasne havarijske situacije se mogu javiti na opremi (preskok

prenapona na armaturi uređaja) ili na instalacijama (struja i napon greške
kratkog spoja ili zemljospoja).

Kada nema prisustva komercijalne električne energije (električnih napojnih

uređaja i opreme), prisustvo fizičkih pojava kao što su statički elektricitet ili
električna pražnjenja atomosferskog porekla (munja), može takođe biti uzrok
paljenja eksplozivnih smeša. Ove pojave su elektromagnetnog porekla pa se
eliminisanje uzročnika paljenja vrši elektrotehničkim principima primenjenim
na projektovanje i održavanje gasovodnih objekata.

Primena električnih uređaja i instalacija mora da bude bezbedna. Primenu

rešenja uzrokuju i ekonomski faktori (ne primenjivati skupa rešenja bez
tehničko-tehnološke nužde). Zato je važno klasifikovati prostore koji su
ugroženi eksplozivnim smešama, odnosno da se odrede takozvane zone
opasnosti.

122
6.1. Zone opasnosti

U praksi se prilikom određivanja zona moraju sagledati svi faktori i usvojiti

određena metodologija koja podrazumeva redosled analiza pojedinih faktora
koji određuju prostornu granicu zona. Univerzalni model se retko može
napraviti za bilo koju tehnologiju. Osnovna načela se obično daju standardima.

Zone opasnosti su delovi ugroženog prostora.

Klasifikuju se prema koncentraciji i vremenskom trajanju eksplozivnih smeša.

Zona opasnosti 0. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih

smeša veoma veliki. To je zapravo deo prostora u kome tehnološki proces
dozvoljava prisustvo eksplozivnih smeša tokom normalnog rada u dužem
periodu. Primer: rezervoarski prostor.

Zona opasnosti 1. Prostor u kome je učestanost i trajanje eksplozivnih

smeša očekivano. Moguće je prisustvo smeša u normalnom radu jer ga
tehnološki proces dozvoljava. Primer: okolina odušnih otvora gasovoda.

Zona opasnosti 2. Prostor u kome je učestanost trajanja eksplozivnih smeša

veoma mala i nije predviđena normalnim tehnološkim procesom. Može se
desiti i trajati kratko (nekoliko puta godišnje i trajati par sati). Primer: okolina
prirubnica.

Po pravilu, prostorno, zonu 0 prate zone 1 i 2, a zonu 1 prati zona 2. Na

određivanje zona najviše utiču izvori opasnosti (trajan, primarni, sekundarni i
višestruki) i ventilacija (prirodna i prinudna).

Zona bezbednosti predstavlja prostor u kome nije moguće prisustvo smeša

zapaljivih gasova i vazduha. To je prostor u kome je primena elektroinstalacija
i opreme moguća uz uobičajenu kvalitetnu izradu i uslove koje nalaže pravilo
struke i pozitivni propisi.

6.2. Električne instalacije u zonama opasnosti

6.2.1. Sistemi mreža

Prema JUS/IEC standardima sistemi niskonaponskih mreža se označavaju sa

dva slova od kojih se prvo odnosi na uzemljenje nule transformatora sa kojih
se napaja mreža, a drugo na uzemljenje potrošača priključenih na mrežu.

123
 Slika 6.1

Oznake znače:

T – neposredno uzemljen sistem i sa njim u vezi primenjeni sistemi: zaštitno

uzemljenje, nulovanje, zajedničko uzemljenje i sl.

I – izolovani sistem mreža, što znači posredno uzemljenje nule transformato-

ra, preko velike impedanse kojom se ograničava struja greške.

N – nulovanje, podrazumeva povezivanje svih provodnih delova potrošača za

nulti vod vezan neposredno sa uzemljenom nulom transformatora.

Posebnost primenjenih sistema mreža ogleda se u pojavi opasnog iskrenja ili

zagrevanja izazvanog strujama greške, odnosno indirektnim naponima –
indirektni naponi mogu izazvati opasno iskrenje provodnih delova različitog
potencijala. Svi potencijalni sistemi mreža nisu pogodni za ugrožene prostore.

6.2.2. Kablovi i izolovani provodnici

Za fiksne instalacije upotrebljavaju se kablovi sa metalnim, plastičnim ili

gumenim plaštom. Kablovi sa spojenim metalnim plaštom ili plaštom od
čelične žice bez zaštitnog nepromočivog plašta se ne smeju upotrebljavati.
Ukoliko se kabl ne polaže u zemlju ili peskom ispunjenu cev ili ni na koji način
nije zaštićen od požara, mora biti izrađen od samogasivog materijala koji ne
podržava gorenje.

Izolovani provodnici se mogu koristiti samo za ožičenje unutar zatvorenih

kućišta ili cevnog sistema instalacija.

Ako kablovski pribor nije ispitan za odgovarajuću zaštitu i zonu ne sme se

upotrebiti izvan zone sigurnosti.

6.3. Električni uređaji

Postavljaju se u zone što je moguće nižeg stepena opasnosti ili u neugrožen

prostor, ako to dopuštaju tehničko-tehnološki uslovi rada.

124
Ako se električni uređaji postavljaju u zone opasnosti moraju biti izvedeni u
odgovarajućoj Ex izvedbi.

6.3.1. Izbor električnih uređaja

• prema oblasti primene: u rudarstvu je oznaka I, a u industriji II;

• prema grupi gasova (A, B i C) u odnosu na maksimalni eksperimentalni
bezbedonosni zazor (MEBZ) i minimalnu struju paljenja (MSP);
najzapaljiviji, a time i najopasniji su gasovi grupe C, zatim B i na kraju A.
Uređaji planirani za grupu c mogu da se primene i za grupe B i A –
obrnuto ne važi; metan i zemni gas pripadaju grupi A, kao i smeše
propan-butana;
• prema temperaturnoj klasi, određuju se grupe gasova u odnosu na
temperaturu paljenja kao: T1 (iznad 450oC), T2 (od 300 do 450oC), T3 (od
200 do 300oC), T4 (od 135 do 200oC), T5 (od 100 do 135oC), T6 (od 85 do
100oC); metan i zemni gas pripadaju klasi T1, a smeše propana i butana
klasi T2;

Primer: iz navedenog, oznaka za zemni gas (metan) je data kao IIAT1.

• prema temperaturi okoline i radnim uslovima, podrazumeva temperature

od -20 do 60oC, ukoliko na samom uređaju nije drugačije navedeno;
• prema uslovima montaže uređaj može biti zatvoren, poluotvoren i
otvoren prostor; primenjuje se odgovarajući oblik IP NN zaštite, gde se
prvi N broj odnosi na prodiranje čvrstih tela i prašine, a drugi na prodira-
nje vlage; naprimer IP54 znači da je kućište uređaja konstruisano tako da
ne dozvoljava prodor prašine i prskajuće vode.

6.3.2. Označavanje i izrada električnih uređaja za ugrožene prostore

Svi električni uređaji i komponente, osim provodnika, koji se primenjuju u

zonama opasnosti, označavaju se sa Ex (prema sadašnjem standardu). Ranija
oznaka ovih uređaja na našim prostorima je bila S.

Principi izrade ovih uređaja su u osnovi:

- eliminisanje uzročnika paljenja,
- kontrolisanje eksplozije ako do nje dođe i
- eliminisanje prisustva eksplozivne smeše u radnom delu elektrouređaja.

Zavisno od konstrukcije uređaja i primenjene zaštite, oznaci Ex se indeksno

dodaju mala slova koja označavaju tip zaštite:
- Exd – nepropaljivo kućište (neprodorni oklop);
- Exe – povećana bezbednost;
- Exi – svojstvena bezbednost (samosigurnost),
- Exp – nadpritisak;
- Exm – punjenje čvrstim materijalima ili inkapsulacija;
- Exo – uranjanje u tečnosti;
- Exq – punjenje peskom;
- Exs – naročita vrsta zaštite (kombinacija Exe+Exd ili Exd+Exi);
- Exn – uređaji normalne kvalitetne izrade koji ne varniče.
125
6.4. Konstrukcione karakteristike elemenata za spajanje elektro-
instalacija i uređaja

• Kućišta se izrađuju od konstrukcionog čelika najnižeg kvaliteta, lakih

metala (sadržaj Al preko 15%) i plastičnih materijala uz uslov da
izdržavaju sva relevantna ispitivanja; materijali moraju biti samogasivi ili
nezapaljivi;
• Elementi za mehaničko spajanje moraju biti učvršćeni tako da se mogu
skinuti samo pomoću alata;
• Uređaji za blokiranje se koriste da se obezbedi osiguranje primenjene
vrste zaštite (na otvaraj pod naponom); ne mogu se ukloniti delovi
blokade bez posebnog alata;
• Provodni elementi u izolacionom delu koji služe za učvršćenje provodnog
izolatora moraju biti sigurno učvršćeni, otporni na zakretanje – spoj mora
biti trajan i siguran sa provodnikom;
• Električno spajanje (stezaljke) mora biti izvedeno tako da se pritisak
spoja ne prenosi na izolator;
• Priključne kutije moraju biti izvedene u jednoj od vrsta protiveksplozijske
zaštite (najčešće Exe);
• Kućišta koja sadrže osigurače (razvodni ormari) moraju biti mehanički
blokirana, tako da se njihova zamena može vršiti samo u beznaponskom
stanju, a osigurač ne može doći pod napon sve dok kućište nije sasvim
zatvoreno.

6.5. Potrebni sertifikati za uređaje primenjene u zonama opasnosti

Pravna regulativa nameće niz zakona, propisa i naredbi koje se moraju

ispoštovati.

Sva električna oprema i uređaji, sem kablova, koji se primenjuju u zonama

opasnosti, opremljeni su pločicama sa natpisom koji sadrži:
- naziv proizvođača,
- oznaku tipa uređaja,
- oznaku protiveksplozijskog uređaja sa područjem primene (naprimer
Exd II B T3),
- proizvodni broj ako se ne radi o uređaju masovne proizvodnje
(naprimer razvodne kutije),
- standard na kome je bazirana primenjena vrsta zaštite,
- oznaku, godinu i broj tipskog ispitivanja,
- dodatne oznake utvrđene standardima za primenjenu vrstu zaštite,
- oznaka i broj pojedinačnog ispitivanja.

Generalno, sva elektrooprema i instalacije u zonama opasnosti moraju biti

kvalitetne izrade, čak i kada nisu posebne, Ex izrade.

6.6. Zaštita od opasnog iskrenja u zonama opasnosti

Ne sme se dozvoliti razlika potencijala na uređajima koja može izazvati iskru

dovoljne energije da upali eksplozivnu smešu. To su:
- Opasnost od napona greške (zavisi od primenjenog sistema mreža),
126
 - Ekvipotencijalizacija (izjednačavanje potencijala tako što se svi
metalni delovi povezuju na zajedničko uzemljenje ili na dodatni
sistem za izjednačavanje potencijala),
- Statički elektricitet (provodni delovi moraju biti elektrostatički
uzemljeni),
- Zaštita od atmosferskog pražnjenja (gromobranska zaštita).

6.7. Poslovi i postupci održavanja električnih instalacija i uređaja

Svaka kompanija ima svoj Pravilnik o održavanju koji sadrži niz radnji koje je
potrebno obaviti u toku periodičnih pregleda razvrstanih po obimu poslova i
učetanosti obavljanja.

Pri transportu ugljovodonika postoji niz elektrouređaja i elektroopreme koja nije

za eksplozivne sredine i nije smeštena u zone opasnosti. Održavanje ove
opreme podleže pozitivnim, opštevažećim propisima koji su uobičajeni za ovu
opremu. Kroz Pravilnik o održavanju se daju postupci i radnje koje se obavljaju
tokom periodičnih pregleda ove opreme. Oprema ovog tipa: sistemi
besprekidnog napajanja sa ispravljačima, invertorima, akumulatorskim bateri-
jama, statičnim prekidačima, nezavisnim izvorom napajanja (dizel agregat) itd.

Za elektroinstalacije i uređaje smeštene u potencijalno opasnim eksplozivnim

prostorima (Ex uređaji), važi posebna zakonska regulativa, odnosno poseban
Pravilnik o održavanju ovakve opreme.

Uspešno i efikasno održavanje elektroinstalacija i uređaja podrazumeva da

služba koja se bavi ovom delatnošću mora da poseduje svu potrebnu
dokumentaciju za objekat prilikom preuzimanja objekta na održavanje.
Potrebna dokumenatcija: Glavni elektroprojekat izvedenog objekta, Sertifikati
Ex opreme, Fabrički sertifikati opreme i Izveštaji sa nultog pregleda.

Izveštaji sa nultog pregleda sadrže merenja obavljena na elektroinstalacijama

koja se odnose na napojnu mrežu i uzemljenje.

6.7.1. Poslovi redovnog i vanrednog održavanja elektroinstalacija i uređaja

Održavanje ove opreme se može podeliti na kontrolu, popravke i sanacije

kvarova, servisiranje i remonte.

• Kontrola

Podrazumeva pregled i proveru funkcionalnosti. Obavlja se periodično i spada

u poslove redovnog, svakodnevnog održavanja. Kontrola se obavlja vizuelnim
pregledom, mernom opremom i proverom funkcionalnosti.

Vizuelni pregled: uočavanje mehaničkih oštećenja, nedostatak galvanskih

spojeva, zaprljanost funkcionalnih delova opreme (kontakti), odstupanja od
uobičajenog rada (treperenja svetiljki) i neispravnost uređaja (električna
brojila, naprimer).

127
Merna oprema: proveravaju se parametri na nultom pregledu – prelazni otpori
uzemljivača, otpori galvanskih veza, podešenost termičke zaštite i uređaja za
brzo prekidanje struje greške.

Funkcionalne probe: proveravaju se uređaji koje su predviđene za automatski

rad, pogone pumpi, osvetljenje i sl.

Kontrola ukazuje na potrebu vršenja popravki ili sanacija na instalaciji i opremi.

• Popravke i sanacija

Ograničen je broj popravki koji se mogu izvršiti na Ex uređajima. U okviru

redovnog održavanja na ovakvoj opremi mogu se vršiti popravke manjeg
obima, uglavnom zamena potrošnih elemenata sa originalnim novim delovima
ili kompletnih elemenata elektroinstalacija. Ako popravka ne može da se izvrši
na licu mesta vrši se sanacija shodno propisima koji definišu rad na
održavanju sa ovakvom opremom.

• Remont

Remont opreme u Ex zaštiti vrši kvalifikovana, ovlašćena firma (naprimer

Radionica za remont), nakon čega izdaje sertifikat o izvršenom remontu i
stavlja oznaku na remontovan uređaj.

Remont elektroinstalacije može da vrši i firma ovlašćena za izradu instalacija

uz uslov eksterne (spoljne) verifikacije – nulti pregled, kao i za nove objekte.
Ovaj remont može da vrši i služba održavanja, ukoliko ima ovlašćenje za rad i
održavanje na ovakvoj opremi.

Treba naglasiti da se na terenu (na licu mesta) uglavnom vrši kontrola opreme
i demontaža i montaža opreme (vezano za popravke, sanacije i remonte
elektroopreme).

6.7.2. Evidencija o postupcima

Evidencija se vrši putem takozvanih ličnih kartona opreme, izveštaja o

izvršenim intervencijama, mernim protokolima itd. Sve se ovo arhivira u
pisanoj formi (putem obrazaca) tako da kasnije može biti dostupno operativi
rada i održavanja ali i inspekcijskim kontrolama. Podaci se arhiviraju i putem
računara odnosno preko baza podataka istih aktivnosti i parametara.

6.7.3. Posebnosti tehnološkog postupka održavanja elektroinstalacije

Posebnost se ogleda u mogućem prisustvu eksplozivnih smeša i kako su insta-

lacije i uređaji izvedeni na takav način da eliminišu uzročnike paljenja, tako ni
lica na održavanju svojim postupcima ne smeju izazvati havariju.

128
• Merenje koncentracije eksplozivnog gasa u zonama opasnosti

Merenje se vrši posebnim instrumentima koji se nazivaju eksploziometri. Oni

obično rade u opsegu od donje granice eksplozivnosti do gornje granice
eksplozivnosti (za metan od 4 do 12 Vol%) i imaju alarm (zvučni ili svetlosni)
za upozorenje o prisustvu eksplozivne koncentracije.

Ako je u pitanju laki gas (metan, zemni gas) koji je lakši po gustini od
vazduha, koncentracija se meri u gornjim delovima prostorije u odnosu na
izvor opasnosti, a ukoliko su u pitanju teški gasovi (smeše propan-butan),
koncentracija se meri od izvora opasnosti naniže po prostoriji.

Po izvršenom merenju koncentracije, kada se dokaže da nema eksplozivnih

smeša, pristupa se merenju elektroopreme.

• Merenje otpora (prelaznog otpora uzemljivača)

Merenje koje se najčešće radi na objektima.

Uglavnom se koriste digitalni instrumenti, koji imaju sopstveno napajanje i

kao takvi su potencijalno opasni za eksplozivne sredine, ukoliko nisu posebne
izrade. Zona opasnosti je prostor u kome treba definisati sve moguće
postupke i radnje lica na održavanju i rukovaoca.

6.8. Praktično izvođenje radova na elektroinstalacijama i uređajima u

zonama opasnosti

6.8.1. Električni uređaji u zonama opasnosti

Znajući da nisu dozvoljene intervencije na električnim uređajima koji se nalaze

u zonama opasnosti (Ex), osim zamene potrošnih delova originalnim delovima
po preporuci proizvođača, kontrola ovih uređaja se svodi na vizuelne preglede
i evidentiranje svih intervencija izvršenih na njima. Evidentiraju se sve
intervencije.

Vizuelni pregled uređaja, odnosno opreme, se vrši tako što se proverava da li

ima isti izgled kao kod nultog pregleda. Ako se uoče promene, vrši se
popravka. Funkcionalna provera se vrši na uređajima ili opremi koja nisu u
stalnom radu. Evidentiranje intervencije na uređajima i opremi se vrši
obavezno u kartonu koji je otvoren na početku eksploatacije.

6.8.2. Električne instalacije u zonama opasnosti

Pregled instalacija se svodi na kontrolu mera za zaštitu od opasnog iskrenja

kao osnovnog kriterijuma za izvođenje instalacija u zonama opasnosti.
Uobičajeno je da se svi postupci kontrole obavljaju prilikom periodičnog
obilaska.

129
• Kontrola uzemljenja kao zaštita od atmosferskog pražnjenja

Kontrola se vrši mernim instrumentom i vizuelno. Merenjem se na svakom

merno-rastavnom spoju proverava prelazni otpor uzemljivača pri čemu on ne
sme biti veći od 10Ω. Vizuelno se proveravaju spojevi na spoljnom uzemljenju
između provodnika, hvataljki, zemljovoda i uzemljivača.

• Kontrola izjednačenja potencijala

Predstavlja obaveznu meru zaštite od opasnog iskrenja nastalog zbog greške

na mreži, prenapona atmosferskog porekla i prenapona zbog naboja statičkog
elektriciteta. Kontroliše se merenjem instrumentom i vizuelnom kontrolom.

• Kontrola podešenosti zaštitnih uređaja za prekidanje stanja greške

Ovi uređaji se koriste kako bi što pre prekinuli struju greške u mrežama koje
su primenjene u zonama opasnosti. Kontrola se vrši posebnim instrumentima
(revitaster) koji su obično višefunkcionalni.

6.8.3. Periodičnost kontrole i evidentiranje

Periodičnost kontrole je određena pozitivnim propisima za ovu oblast i

pravilnikom kompanije koja radi poslove održavanja.

130