Na koji način tinejdžeri biraju knjige koje će da čitaju?

Biblioteke su od svog osnivanja do danas temelji kulture i informacioni potencijal svake

zemlje, kao stožeri pismenosti, obrazovanja, neprekidnog i sveobuhvatnog pristupa
informacijama. Menjajući se i osluškujući potrebe svojih korisnika biblioteke su postale
pokretačka snaga za učenje, osnova i podrška za istraživanje, kreativnost, ali i zabavu. Tako
je bilo, a zbog potreba i interesa budućeg vremena i uz puno poverenje društvene zajednice,
tako će i biti. Odnos društva prema bibliotekama treba da bude okrenut budućnosti, a ne samo
prošlosti i kulturnoj tradiciji, jer je knjiga u svim vremenima i sredinama prepoznata kao
kulturna potreba čoveka. Uz knjigu se odrasta, sazreva, uči, raduje, živi i umire. Ona je
neodvojivi deo civilizacijskog razvoja. Danas, na početku 21. veka, čini se da knjiga i čitanje
gube bitku sa drugačijim sadržajima i aktivnostima koje nudi savremeno informatičko doba
(internet, društvene mreže, pametni telefoni), što je naročito izraženo među najosetljivijom
grupom korisnika – tinejdžerima (Vučković, 2003).

Problem nečitanja kod tinejdžera, tj. „čitanja samo kada se mora“ i smanjen broj poseta
javnim bibliotekama je globalan problem koji skreće pažnju stručne javnosti na svim
nivoima. Zašto tinejdžeri sve manje koriste klasične bibliotečke usluge i šta je uzrok i
posledica toga? Na koji način informacione tehnologije 21. veka utiču na njihove čitalačke
navike? Pored toga što su najviše pod udarom tehnoloških inovacija danas, tinejdžeri su
prinuđeni da balansiraju između literature za decu i literature za odrasle, između detinjstva i
zrelosti (Radulović, 2014).

Kada govorimo o padu korišćenja usluga biblioteke (u klasičnom smislu), ignorišemo

jedan od osnovnih uzroka. Uticaj kompjutera i interneta na mlade toliko je intenzivan da
pojedini autori čitave generacije svrstavaju pod zajednički imenitelj - gugl (digitalna)
generacija. Mladi su se radikalno promenili i nisu više zainteresovani za tradicionalne usluge
biblioteke. Širenje digitalne tehnologije u poslednjim decenijama 20. veka je osnovni uzrok.
Mladi o kojima sada govorimo predstavljaju prvu generaciju koja je odrasla okružena
računarima, videoigrama, digitalnim muzičkim plejerima, internetom, video kamerama,
mobilnim telefonima i svim ostalim digitalnim aparatima i igračkama. Naučili su da misle
drugačije i brže. Navikli su da dobiju informaciju vrlo brzo, da imaju biblioteke na svojim
laptopovima, da uče kroz igru, a funkcionišu najbolje kad su umreženi. Posledice svega toga
najbolje su vidljive kroz sledeći podatak. U Srbiji se broj čitalaca već godinama smanjuje.
Svega 5% stanovništva ima člansku kartu neke javne biblioteke. Koliki udeo u tome imaju
srednjoškolci? Istraživanje „Šta čitaju srednjoškolci“ pokazuje da je u prvom razredu srednje
škole, od 407 anketiranih učenika iz pet gimnazija (u Beogradu, Novom Sadu, Zemunu,
Požarevcu i Nišu), od sedam obaveznih knjiga iz lektire sve pročitalo samo troje
učenika.Evidentno je da je čitanje u krizi, pogotovo čitanje iz zadovoljstva (Vučković,
Todorov, 2010).

Ovi podaci pokazuju da je među srednjoškolcima pravih ljubitelja knjige sve manje, i da je
čitanje iz godine u godinu sve više marginalizovano. Zašto je tako, šta i koliko tinejdžeri
čitaju, kakav je njihov odnos prema Biblioteci i čitanju govori istraživanje, tj. anketa u
pisanom obliku na slučajnom uzorku srednjih škola u Čačku. Anketirano je preko 800
učenika drugog i trećeg razreda čačanskih srednjih škola. U istraživanju je učestvovalo osam
odeljenja Gimnazije, po šest odeljenja Ekonomske i Medicinske škole, po četiri odeljenja
Tehničke i Prehrambeno-ugostiteljske škole i jedno odeljenje Mašinsko-saobraćajne škole
(umetnički smer). Pošto je cilj anketiranja bio analiza čitalačkih navika tinejdžera (13-19
godina), usvojena starost ispitanika bila je 16-18 godina. Na ovaj način je izuzeta pristrasna
ocena. Naime, učenici uzrasta 13-15 godina i dalje pohađaju osnovnu školu ili su na samom
početku srednjoškolskog obrazovanja, što remeti ustaljenost čitalačkih navika i umanjuje
reprezentativno iskustvo ispitanika. S druge strane, postoji verovatnoća da se učenici koji
imaju 19 godina pripremaju za prijemne ispite, što može uticati na drugačiji model ponašanja.
Kao reprezentativan uzorak za analizu usvojeno je 345 anketiranih (što čini preko 40%). S
ovim u skladu, analizirani su rezultati ankete koju je popunilo 137 osoba muškog pola (40%)
i 208 osoba ženskog pola (60%) (Vučković, 2003).

Pitanjem Koliko često posećuješ Biblioteku? tinejdžeri se grupišunprema navici da

posećuju Biblioteku, bilo da traže knjigu koju su u obavezi da pročitaju (lektira), ili iz ličnih
interesovanja i ispunjenja slobodnog vremena. Rezultati dobijeni anketom ukazuju na veoma
malu posećenost Biblioteke - preko polovine ispitanih učenika ulazi samo kada mora, a ostali
to čine najčešće jednom mesečno. Pitanje Zbog čega koristiš usluge Biblioteke? razvrstava
korisnike po motivu posete Biblioteci. Gotovo 70% ispitanih koristi bibliotečke usluge
isključivo zbog lektire, dok oko 35% zbog vannastavne literature. Sledeće pitanje se bavi
čitalačkim navikama ispitanika, i glasi Koliko često čitaš knjige? Preko 60% ispitanika čita
samo kada mora, ili retko, a skoro 40% smatra da često čita. Prvo pitanje, koje se odnosilo na
učestalost posete Biblioteci, pokazuje da sličan procenat učenika (42%) posećuje Biblioteku
jednom mesečno ili češće. Zbog ovoga se može naslutiti uska zavisnost između navike čitanja
i navike posete Biblioteci. Pitanje Koliko (prosečno) knjiga pročitaš u toku meseca? dalo je
sledeće rezultate: skoro 70% anketiranih pročita jednu ili ne pročita nijednu knjigu mesečno,
dve knjige mesečno čita 23% ispitanih, tri knjige 5%, a četiri i više 3% (Radulović, 2014).

Tinejdžeri su vrlo osetljiva grupa korisnika i njihove potrebe, sposobnosti i nivo zrelosti
veoma variraju. Iako nedovoljno posećuju Biblioteku, može se zaključiti da imaju želju da
promene stvari. Zbog toga se moraju tretirati s poštovanjem, prihvatanjem i željom da se
uvaže njihovi izbori, čak i ako se to razlikuje od ustaljenih bibliotečkih usluga. Posebni
programi u školama mogli bi da povoljno utiču na ovu pojavu. Takođe, povećati broj
edukativnih radionica, tribina, filmskih projekcija i sl. Ovo bi sigurno bio put za vraćanje
tinejdžera Biblioteci, ali i Biblioteke tinejdžerima.
 Literatura

Radulovć, M. (2014). Tinejdžeri i biblioteka. Glas biblioteke.

Vučković, Ž. (2003). Javne biblioteke i javno znanje, Biblioteka Matice srpske, Novi Sad.

Vučković, Ž., Todorov, N. (2010). Kultura čitanja u vremenu interneta, Narodna

biblioteka Dr Đorđe Natošević, Inđija.