HIGIJENA 1

- UVOD U MEDICINSKU EKOLOGIJU

- AEROZAGADJENJE
- KLIMA
- ZRACENJA
- BUKA
- EKOTOKSIKOLOGIJA I KANCEROGENI U ZIVOTNOJ SREDINI
- VODA ZA PICE
 MEDICINSKA EKOLOGIJA
-izucava aspekte zdravlja i bolesti koji su determinisani faktorima zivotne sredine

- Poremecaji u ekosistemima - 1.

EKOSISTEM Razvoj ljudske civilizacije dovodi do

osnovna funkcionalna i topografska
jedinica u medicinskoj ekologiji
poremecaja u ekosistemima, posebno u
ljudskim naseljima – narusena je homeostaza:
-uvodjenje vestackog materijala u biotop,
prekidanje lanaca ishrane, smanjuje se
biodioverzitet, stanjivanje ozonskog omotaca

BIOTOP BIOCENOZA
poremecaji ekoloskih cinioca se svrstavaju u 4 grupe:
(zivotno staniste) (zivotna zajednica)

1. POREMECAJI ABIOTICKIH FAKTORA

- ekstenzivno kultivisanje zemljista

- eksploatacija ruda, minerala, prirodnih energ. resursa

- sarorevanje i koriscenje prirodnih resursa:

gasovitih (CO2, CO, SO2, azotovi oksidi, oksidi teskih metala)
tecnih (nafta, naftni derivati, pesticidi, deterdzenti)
cvrstih (cadj, pepeo, prasina, smece)

2. POREMECAJI BIOTICKIH FAKTORA

Producenti u lancu ishrane
- namerno spaljivanje, divlja seca suma,
zauzimanje prostora za gradnju zemljista, vestacka
jezera
- genetski inzinjering
- havarije tankera (planktoni)

Konzumenti
- zauzimanje prostora, izmena uslova sredine
- krivolov, neumereni lov i ribolov
- najteza posledica – izumiranje

Reducenti
- promena hemizma zemljista, zauzimanje prostora
- ↓razgradnja org. materija, ↑neki mo – potrosnje
O

1
 3. POREMECAJI PRILIVA I KORISCENJE SUNCEVE ENERGIJE
- velike kolicine zagadjujucih materija u atmosferi
- ↓sunceva energija – ↓fotosinteza – ugrozavanje biljaka

4. POREMECAJI KRUZENJA MATERIJE I ENERGIJE

- remecenje lanca ishrane unistavanjem ekosistema
- klimatske promene unistavanjem ekosistema

- Opterecenje bolescu i zivotna sredina - 2.

- cinioci zivotne sredine cine 25% opterecenja bolescu kod odraslih i oko 1/3 kod dece

Bolest Faktori zivotne sredine

!smrtnost dece!

1. Dijareja higijenski neispravna voda, losa sanitacija, higijena

2. Infekcije donjih resp. puteva
3. Malarija
4. HOBP
5. HT, ishem. bolest srca
6. Maligne bolesti
7. Ψ bolesti (insomnija)
8. Katarakta
9. Povrede u saobracaju
aerozagadjenje – napolju i u zatvorenom prostoru
lose koriscenje zemljista, deflorestacija, losa drenaza vlaznih regija
aerozagadjenje cvrstim cesticama i gasovima
aerozagadjenje, duvanski dim, olovo u vazduhu, buka
Ca pluca: aerozagadjenje, duvan, azbest, radon, JZ Melanom: ↑izlaganje UV
buka
sunceva svetlost, duvanski dim, sagorevanje cvrstih goriva u domacinstvu
...

PROCENA
IDENTIFIKACIJA IZLAGANJA EVALUACIJA RUKOVODJENJE
AGENSA ONDOS DOZA- RIZIKA RIZIKOM
ODGOVOR
PROCENA EKOLOSKOG RIZIKA PO ZDRAVLJE LJUDI
pr: Utvrdjivanje SO2 prisustva u vazduhu. Procena broja ljudi koja je izlozena SO2 i da li br obolelih od
HOBP raste sa porastom konc. SO2 u vazduhu.
Potom se racuna kvantifikacija rizika - % rasta verovatnoce oboljevanja od HOBP sa ↑rasta SO2.
Na kraju se planiraju mere smanjivanja emisije SO2, kako bi se ↓incidencija oboljevanja od HOBP.

DALY: mera za opterecenje bolescu – godine izgubljene zbog MILENIJUMSKI CILJEVI RAZVOJA “zdravlje za sve”
- intervencije u zivotnoj sredini i drugim oblastima – cilj je
bolesti, nemoci ili prevremene smrti
poboljsanje zdravlja ljudi
EU: zagadjenje zivotne sredine odgovorno za 20% uk
mortaliteta i 5-10% DALY

-procenjuje se da su cinioci sa najnepovoljnijim dejstvom na

zdravlje: aerozagadjenje cesticama manjim od 2,5 μm, buka,
duvanski dim, radon, dioksini, prizemni ozon, olovo, benzen i
formaldehid

*distribucija bolesti povezanih sa faktorima zivotne sredine:

1. razlika u razvijenim (hronicne nezarazne bolesti – KVS,
maligne) i nerazvijenim zemljama (dijareja, inf. donjih resp.
puteva)
2. razlika u zivotnoj dobi: ove bolesti znacajnije kod dece! 2
 VAZDUH I KLIMA KAO FAKTORI ZDRAVLJA I BOLESTI

ATMOSFERA: gasoviti omotac oko Zemlje

- N2 78%
- O2 21%
- <1%: Ar, CO2, O3, Ne....

OZONSKI OMOTAC (stratosfera)

- zaustavlja stetne UV zrake
- Ozon (O3) nastaje dejstvom UV zraka na O2

-Izvori aerozagadjenja- 3.

Aerozagadjenje:prisustvo odredjenih zagadjujucih materija u

koncentracijama koje su u prvom redu stetne za coveka, a
PRIRODNI zatim i za njegovu okolinu
- vulkanske erupcije, sumski pozari -svako odstupanje od uobicajenog sastava vazduha koje ima
negativne posledice na zdravlje stanovnistva, zivotnu sredinu i
(cadj, CO, smole, katran)
materijalna dobra
- seizmicke i geotermalne aktivnosti
Zagadjujuca materija: svaka materija prisutna u vazduhu koja
- ekstremne vremenske pojave ima stetne efekte po zdravlje ljudi i zivotnu sredinu
- Radon
- bioloske materije (spore, polen i drugi alergeni, mikroorganizmi...)
- pustinjska prasina

Alergijske bolesti (1/3 populacije)!

- raste broj obolelih (sinergija alergena i aerozagadjenja)
Preventivne mere!
- popodne ne izlaziti iz kuce (max konc.)
- ne izlaziti ako je vetrovito
- sportske aktivnosti u prirodi uvece ili posle kise
- zatvoreni prozori; provetravati uvece
- cesto prati ruke, kosu; redovno se presvlaciti; odecu prati
posle boravka u prirodi, ne susiti na otvorenom odecu
- klime sa filterom za polen

3
 VESTACKI
1. Stacionarni (termoelektrane, toplane, kucna lozista, industrijski procesi, rafinerije nafte, deponije
cvrstog otpada) i mobilni (svi oblici transporta)

2. Prema nacinu nastanka

- 1° (direktno se oslobadjaju iz izvora): SO2, CO2, CO, ugljovodonici, azotovi oksidi
- 2° (hemijskim r-jama iz 1°): ozon, PAN

3. Prema ucestalosti javljanja

- osnovni: cadj, suspendovane cestice, talozne materije, SO2, CO2, CO, ugljovodonici, azotovi oksidi
- specificni: Pb, Hg, Cd, Be, Cl, Benzen, NH3

*U atmosferi se zagadj. materija javljaju u razlicitim oblicima:

Gas: supstance su na normalnoj temp. u gasovitom stanju
o
Pare: gasni oblik tecnosti vezan za tecnu fazu (pri normalnoj T i P u tecnoj/cvrstoj fazi)
Aerosoli: cestice/sitne kapljice dispergovane u vazduhu (nm-μm)
Dim: aerosol koji nastaje sagorevanjem organskih materija (<0,05μm) – (dim i prasina:aerosoli od cvrtih cestica)
Magle: tecni aerosoli nastali kondenzacijom vodene pare oko jezgra (aerosoli s tecnom fazom)
Smog: combo magle i dima (sve 3 agregatne faze)

ISPARLJIVA OGRANSKA JEDINJENJA

(ugljovodonici)
- nastaju ispraravanjem rastvaraca, goriva,
nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva,
OZON (O3)
prirodno (terpentini iz drveta)
- nastaje fotolizom iz NO2; moze i upadom
Efekat na zdravlje:
ozona iz stratosfere
- iritacija ociju
Efekat na zdravlje:
- iritacija resp. sistema
- RESP: bronhokonstricija, kasalj, otezano
- neki su kancerogeni
disanje (najosetljiviji resp. bolesnici –
- smanjuju vidljivost
astma!!)
- iritacija ociju
- ostar miris
AZOTNI OKSIDI (NO, NO2) - otezava rast biljaka (↓fotosinteza!)
- nastaju sagorevanjem nafte, uglja, benzina;
dejstvom bakterija u zemljistu; sumski + u sastavu fotohemijskog smoga
pozari, vulkanske erupcije, munje + efekat staklene baste!
- sagorevanjem nastaje samo 5% NO2, veci
deo iz NO
Efekat na zdravlje:
PAN (peroksi-acetil-nitrat)
- smanjuje vidljivost
- nastaje u reakciji sa NO2 sa isparljivm org. jedinjenjima
- NO2: stetno na KVS, resp.
Efekat na zdravlje:
- smanjuje otpornost na infekcije
- iritacija ociju
- povecava osetljivost na uobicajene alergene
- iritacija resp. sistema
- olaksava metastazu Ca
- veoma toksican za biljke!!!

+ kisele kise!!! 4
 -Aerosoli- 4.

- smesa cvrstih i tecnih cestica (organske i neorganske supst.) suspendove u vazduhu

Talozne materije: > 10 μm koje se same taloze usled svoje tezine

- sagorevanje cvrstih fosilnih goriva (ugalj) – delovi cestica goriva, pepeo, prasina
PM 10 (cestice manje od 10µm)
Suspendovane cestice (particulate matter, PM): <10 μm PM 2,5 (...manje od...) – dopiru do
- nastaju usitnjavanjem cvrstih partikula – slozena smesa alveola (respirabilne)
organskih i neorganskih materija PM 0,1 (100nm) – opasne zbog
(S04-, NO3-, NH4+, Cl-, elementarni/organski ugljenik, mineralna prasina, velikog broja
bioloski materijal, elementi u tragovima: Pb, Cd, Hg, Fe, Al, Si) i sposobnosti da prodru do krvi preko
- znacajan je nacin kretanja i brzina talozenja (vece se brze taloze); alveolarne membr
mogu se i medjusobno koagulisati – ovo omogucava konstantnu
distribuciju u vazduhu
Prosecna konc. PM10 u Bg 42µg/m3
- atmosferski uslovi omogucuju distribuciju na velike udaljenosti
Zakonom definisana koncentracija
materija u vazduhu:
- svakodnevno merenje konc. SO2, azotovih
oksida, PM10, PM2.5, olova, benzena, CO,
prizemnog ozona, arsena, Cd, nikla..
*ako nije propisana granica tolerancije, granicna
grenost se uzima kao tolerantna vrednost

I KAT: cist/neznatno zagadjen vazduh

- nisu prekoracene granicne vrednosti ni za jednu materiju

II KAT: umereno zagadjen vazduh

- prekoracene GV za jednu/vise, ali nisu prekoracene
tolerantne vrednosti ni za jednu

III KAT: prekomerno zagadjen vazduh

- prekoracene tolerantne vrednosti za jednu/vise materije

5
 -Industrijski i fotohemijski smog- 5.

Industrisjki smog (zimski smog)

- pre 1950. je najveci deo zagadjujucih
materija u vazduhu nastajao je
sagorevanjem uglja u
termoelektranama (dim i SO2 se
sjedine sa maglom) (+CO, NO2, susp.
koriscenjem drugih fosilnih goriva, Fotohemijski smog (letnji smog)
nuklearne energije i hidroelektrana - nastaje sagorevanjem tecnih fosilnih
– smanjeno stvaranje industrijskog
smoga goriva
Nastaje pod dejstvom sunceve svetlosi iz 1
o

cestice, Pb) zagadjujucih materija (azotni oksidi i isparliva

org. jedinjenja iz sagorevanja fosilnih goriva -
* London 1952. saobracaj!) - najznacajnije su O3 i PAN

INDUSTRIJSKI SMOG FOTOHEMIJSKI SMOG

period sa najvisim vrednostima u jutarnjim casovima poslepodne
nastaje pri temperaturi od -1 do 5 oC od 24 do 33 oC
vremenske prilike oblacno suncano i vedro
boja siv braon
efekat na zdravlje bronhijalna iritacija iritacija ociju i resp. sistema
hemijska reakcija redukcija (SO2) oksidacija (O3, PAH)
izvor sagorevanje uglja motori sa unutrasnjim sagorevanjem

1. Kisa uklanja zagadjujuce materije iz

atmosfere; vetar oduva fotohem. smog
(na udaljem mestima problem)
2. Temperaturne inverzije: (vazduh ide
vertikalno sa ↑nadm. visine – nosi
materije u visi sloj atmosfere)
Pri inverziji vazduh blizi zemlji postane
hladniji nego onaj iznad – zaustavlja
vertikalno kretanje!
3. Naselja u dolinama – brda i planine
otezavaju strujanje vazduha
4. Ruralni predeli – ↑konc. O3 – anticiklon
siri smog iz gradova u ruralne oblasti (a tu
su manje konc NO koji vrsi degradaciju O3)
prepodne!!!
– gust saobracaj - ↑emisije
tokom dana intenzivniji
Suncevi zraci – hem. reakcije

6
 -Efekti aerozagadjenja na zivotnu sredinu- 6.
I: LOKALNI EFEKTI
- povecanje to u gradovima
- smanjenje relativne vlaznosti (2-8%)
- smanjenje Suncevog zracenja koje dodje do tla (15-20%)
- smanjenje vidljivosti
- povecanje oblacnosti (cestice prasine kao kondenzacioni centri za vlagu

II: GLOBALNI EFEKTI

1. Globalno zagrevanje atmosfere (efekat staklene baste)
- iz fosilnih goriva (nafta, ugalj, prirodni gas)
nastaju gasovi staklene baste (CO2, CH4, N2O,
fluorougljovodonici, perfluorugljenici, sumpor-heksafluorid)
- najvise iz termoelektrana i toplana (21,3%) i automobila (20%)
- 61% zbog CO2. Metan sa 15% (ali ima 20x jaci efekat)

2.Ozonske rupe
- freoni (11 i 12) su najznacajniji – koriste se u sistemima za hladjenje
i u potiskivacima za sprejeve
(CFC – hlorofluorugljenici: stabilni i ne reaguju lako
sa dr. hemikalijama u atmosferi – razgrade se jedino pod
uticajem UV zr. u stratosferi .....hem r-ja.)
- ↑UV zracenje!!!!!

3. Kisele kise (acidifikacija padavina)

- padavine sa manjim pH nego uobicajeno (mogu i 3-5!)
- najznacajniji su oksidi sumpora i azota koji u dodiru sa vodom stvaraju kiseline
(SO2, H2S, merkaptani, azotovi oksidi, H2SO4, HNO3....)
- stetan efekat na vodene ekosisteme, zemljiste, vegetaciju, sume...
- efekat na resp. sistem (astma, bronhitis, Ca!)

III: EFEKTI NA ZDRAVLJE

- za kvantifikaciju i procenu efekta aerozagadjenja na zdravlje se koriste konc. PM10 i PM2,5 (μm/m3)
- stope mortaliteta ili morbiditeta
- kraci ili duzi vremenski period
- zagadjenje vazduha na 13. mestu uzroka smrti!
(higijenski neispravna voda na 10. zagadjenje vazduha u radnoj sredini na 17. izlozenost Pb na 19.)
- “preko 15% smrtnih slucajeva bi se izbeglo smanjenjem PM10 sa 70 na 20”

7
 Sinergisticki efekat zagadjujucih materija (O3, azotovi
oksidi, PM) i sa alergenima!
- oksidativni stres O3 – infl. u plucima
1. EFEKTI NA RESPIRATORNI SISTEM 7. - ostecenje DNK

- cesce alergijske bolesti; ↑smrtnost (HOBP!)

- cesca astma; mnoge cestice pogorsavaju/iniciraju astm. napade (SO2 i kod zdravih pravi bronhokonstr!)
- ↑ucestalost Ca
- cesce infekcije donjih dis. puteva
- O3: kasalj, muka, gadjenje, glavobolje,iritacija ociju/nosa/grla; vise konc – ↓VC, FEV, PEF;
pojacava osetljivost na infekcije i alergene (magloviti dani! - kod dece primecene tegobe)
- cesce egzercebacije kod osoba sa hron. kardiopulmonalnim bolestima....

2. AEROZAGADJENJE I MALIGNE BOLESTI 8.

Ca pluca: ↑rizik: pusenje, profesionalna izlozenost, aerozagadjenje u zatvorenom otvorenom prostoru
- posebno opasne male cestice (PM2.5 i oksidi sumpora)
- cesci kod osoba u gradovima
- takodje, ↑smrtnost od Ca pluca

Benzen (jedan od glavnih sastojaka benzina – isparljivi ugljovodonik – IARC GRUPA1 kancerogena )
- emisija iz benzinskih motora, pri pravljenju, distribuciji i cuvanju benzina
- iz cigareta, nekih rastvaraca u domacinstvu
- izaziva leukemiju

3. AEROZAGADJENJE I KVS BOLESTI 9.

Kratkorocne posledice posle epizode aerozagadjenja:
- ↑mortalitet KVS boles
- ↑TA (SO2, CO, PM10, PM2,5)
Dugorocne posledice:
- ↑incidencija i prevalencija KVS boles u krajevima
sa ↑↑ aerozagadjenjem
- direktni efekti (prodor u cirkulaciju) i indirektni
(sist. inflamacija, oksidativni stres, ANS dejstvo) -↑markeri zapaljenja, tromboze, ateroskleroze

KVS bolesnici, stari, deca:

- ograniciti boravak na otvorenom
- fizicka aktivnost kad je nizak nivo
aerozagadjenja
- sto manje napornih aktivnosti (pogotovu na
otvorenom!)
- koristiti preciscivace vazduha u zatvorenom

8
 - Zagadjenje vazduha u zatvorenim prostorima - 10.

ZATVOREN PORSTOR
1. stanovi Uzrocni faktori poremecaja zdravlja u zatvorenim prostorima:
2. nestambeni objekti (kancelarije,
trzni centri, javne ustanove, bolnice, 1. Vreme provedeno u ZP: >90% vremena provede u ZP (↑alerg.
skole, restorani, diskoteke, sportski bolesti)
objekti....) 2. Stednja energije: energ. efikasne zgrade (hermeticki zatvoreni
3. sva prevozna sredstva objekti) – slabije se osvezava i menja vazduh – nakupljanje zagadj.
materija!
3. Ekspanzija hemijske industrije: novi materijali koji otpustaju
stetne supstance u ZP jos neko vreme posle proizvodnje (konstr.
ZDRAVSTVENE POSLEDICE
elementi, izolacioni materijali, podne/zidne obloge, nov namestaj,
1. Specificna oboljenja vezana za stampaci...)
boravak u zgradama 4. Zanemarivanje znacaja bioloskih agensa: zaprljani filteri za klime,
↑vlage, slabo ciscenje prostora...
2. Sindromi hemijske senzitivnosti

SPECIFICNA OBOLJENJA VEZANA ZA BORAVAK U ZGRADAMA

1. Infekcija (delovanje mo): Legionella (rezervoari vode u klima uredjajima) - pneumonija
2. Imunoloski potpomognuta inflamacija: senzibilizacija na
bioloske materije (alerg. alveolitis/hipersenz. pneumonitis, *hipersenz.pneumonitis/alerg. alveolitis:
humidifier fever, astma, alerg. oka/nosa, urikarija/ekcem....) cestice bioaerosola velikog alerg.
3. Iritacija: nadrazaj koze/sluzokoza oka, usta, potenicjala(1-5μm) - do alveola  teska
pneumonija  moze do fibroze
zdrela, dusnika, vecih bronija
- ↓pH, susenje povrsinskih tkiva, s mulacija nervnih zavrsetaka
4. Intoksikacija (blaga hron. intox.): pesticidi (produkti sagorevanja fosilnih goriva, mikotoksini (vlaga)
5. Kancerogeneza: Radon!

SINDROM NEZDRAVIH ZGRADA (sick building sy - SBS) - spada u sindrome hemijske senzitivnosti 11.
- poremecaj zdravlja sa nespecif. subjektivnimsmetnjama bez objektivno uocljivih znakova
- benignog karaktera – simpt. se gube po napsutanju
kontaminirane sredine Karakteristike “nezdravih zgrada”
- novi/opsezno rekonstruisani objekti
- isparava mnogo hemikalija iz novih materijala, boja,
1. Nadrazaj sluzokoze nosa, oka zdrela – svrab, peckanje,
lakova, namestaja
osecaj suvoce - prostorije male visine (↑konc stetnih materija)
2. Opsti efekti: glavovolja, ekscesivna letargija, ↓koncetracija - prozori hermeticki zatvoreni
3. Kozni simptomi: svrab, suvoca, crvenilo - centralizovana kontrola grejanja/ventilacije (suv
4. Muka, neobican ukus u ustima, suv kasalj, bol u grudima (redje) vazduh)
- ↑nakupljanje grinja (i dr. mo) zbog tapaciranog
namestaja
- puno ljudi u malom prostoru, pusenje, necistoca...
9
 Bioloski uzrocni faktori - bioaerosol
Fizicki faktori sredine
o - u vazduhu prisutni celi mo/delovi mo/produkti njihovog metabolizma
- faktori mikroklime: ↑t , - olaksava
- unet put vazduha (odeca/obuca) ili interno stvoren
isparavanje boja i lakova iz novog namestaja;
o
optimaplna temp. za rast grinja (18-27 ); vlaga Izvori su:
(rast ↑gljivica); suv vazduh 1. Ljudi i ljubimci: deskv. epitel, ekskreti, dlake, sekreti
- neadekvatno ovetljenje, buka, aerojonizacija, 2. Insekti
specificni agensi
3. Zglavkari (grinje)
koji deluju u
4. Mo: bakterije, gljivice, protozoe
zatvorenom
prostoru
5. Polen
Hemijski agensi
-isparljivi organski rastvaraci: narazaj sluznica, **najznacajniji:
disajnih puteva…. (nov namestaj, boje lakovi…) - Gljivice iritacija vidljivih sluzokoza, tox. efekti, alergijske r-je (na penicilin!)
- azotovi oksidi + slaba ventilacija (pusenje, plinski - Grinje u tapaciranom namestaju, dusecima, jastucima, pokrivacima,
sporeti) tepisima (feces – lebdece cestice: aleregeni potencijal – rinitis, konjuktivitis,
- CO2: (marker loseg kvaliteta vazduha u ZP – dermatitis,/urtikarija/ekcem, astma)
moze i do 0.5%!) – disanje, fosilna goriva, pusenje

- Klima: efekti na zdravlje - 12.

Klima: skup meteoroloskih uticaja i

Vreme: stanje elemenata klime u pojava koje cine srednje stanje
kratkom vremenskom periodu atmosfere na nekom delu Zemljine
povrsine u odredjenom vremenskom
periodu
- dinamicki sistem u kom ucestvuju i
uzajamno deluju: atmosfera, okeani,
ledeni i snezni pokrivac, procesi na tlu
(litosfera), biosfera (+covek)

- Procenjuje se u periodu od 30
uzastopnih godina; definise na osnovu
prosecnih i ekstremnih vrednosti, kao i
metereoloskih uslova

Osnovni elementi klime:

- Suncevo zracenje
o
- T vazduha i povrsine zemlje
- vazdusni pritisak
- pravac i brzina vetra
- vlaznost vazduha
- padavine i snezni pokrivac
- isparavanje
- oblacnost
- Suncev sjaj
- broj suncevih dana
- broj atmosferskih cestica

10
U zavisnosti od velicine oblasti na kojoj posmatramo klimu, mozemo razlikovati: Umereno-kontinentalna
1. MAKROKLIMU:: klima u kontinentalnim razmerama
2. MEZOKLIMU:: klima u regionalnim/lokalnim razmerama
3. MIKROKLIMU:: klima na malom porstoru/u prizemnom vazduhu do 2m visine (polje/suma/trg...),
klima zatvorenih prostora

GLOBALNO OTOPLJAVANJE: 2000-2010: 2010: najtoplija decenija

od pocetka merenja temp. na zemlji
- menja se nacin kako Zemlja funkcionise: pojava izrazenih klimatsih ekstrema
- blagi ↑To, poplave/suse, pozari, uragani, veoma niske To sa mnogo snega u zimskom periodu
- ↑mortalitet zbog vremenskih nepogoda

- “urbana vrela ostrva”: u gradovima 4-6°

4 visa To nego u okolini (asfalt,zgrade,zagadjenje,klima
zagadjenje,klima-uredjaji)

OBOLJENJA VEZANA ZA VISOKU TEMPERATURU (TERMALNI STRES) 13.

- ugrozene stare osobe, hron. bolesnici, odojcad, siromasni
- ucestvuje spoljasnja toplota + endogena toplota Osoba pretoplo odevena
(fizicka aktivnost – kapacitet mehanizama termoregulacije!) (odojcad/dementne osobe!) – ne mora da
o
+ neki lekovi (npr. diuretici!) bude visoka T

- ↑znojenje ↑rela vna vlaznost izmedju

To koze i odece  izjednaci se vlaznost – prestaje
o
isparavanje znoja i odavanje toplote  ↑↑T

VLAZNOST TERMICKI STRUJANJE VAZDUHA

VADUHA (omogucava
KOMPLEKS konvekciju)
*znacajna u zatvorenim prostorijama
- zidovi, krov pod direktnim dejstvom UV
Suncevih UV zraka postaju izvor
toplotnog zracenja
RADIJACIONA
TOPLOTA
11
Oboljenja povezana sa termalnim stresom:
1. Toplotni udar: akutna insuficijencija termoreg. centra
zbog pregrevanja organizma
- kod ↑↑To, fizicke aktivnosti, pretoplo obucenih osoba
- CNS simptomi, prestanak znojenja, to do oko 40o

2. Toplotna sinkopa (kolaps): sinkopa nastala zbog

perif VD  ↓UV (MVS)

3. Toplotni edemi:: ugl. oko clanaka prvih 10ak dana

boravka u toploj klimi

4. Egzogena hipertermija odojcadi:: isuvise utopljena odojcad

dehidratacijom zedj, zamor, oligurija, ↑to, delirijum.....moze letalno

5. Toplotna iscrpljenost dehidratacijom:

6. Fizicka aktivnsot u toploj sredini - oblino znojenje

Toplotno iscrpljenje gubitkom soli:: malaksalost, mucnina, povracanje, kolaps
Toplodni grcevi

7. Miliaria rubra: egzantem koji nastaje usled dugotrajnog jakog znojenja, u vlaznoj sredini ((vlazna koza)

Prevencija termalnog stresa

8. Anhidricno iscrpljenje toplotom:: gubitak f-cije znojnih zlezda
- izbegavati boravak na otvorenom od 11 do
17h
o
9. Psihofizicki simptomi: akutni toplotni zamor i tropska neurastenija - prilagoditi oblacenje T
- klima uredjaji, ventilatori
- smanjiti fizicku aktivnost
- prilagoditi ishranu, rehidracija

OSTECENJA ZDRAVLJA IZAZVANA HLADNOCOM

- niske T, delovanje vetra, vlaznost vazduha (telo se hladi brze u vodi nego na vazduhu)
+ telesni napor, alkoholisanost, narkotici, gladovanje....
HIPOTERMIJA:: opsti efekat hladnoce (to<35°C)
- ugl. akcidentalno (hladan stan, alkoholisanost, planine, morske/okeanske vode)
PROMRZLINE (congelatio): lokalni efekat hladnoce

INDIREKTNE POSLEDICE KLIMATSKIH USLOVA NA ZDRAVLJE

1. Ekstremni vremenski uslovi: direktno povrede i smrt; indirektno – dostupnost hrane

i pica, higijenskih uslova, invazije insekata i glodara, nedsotupnost
nedsotupnost medicinske
pomoci…(katastrofe)
2. Aerozagadjenje…
3. Vektorske bolesti – insekti i glodari (malarija, denga, kuga, encefalitisi)
4. Hrana i voda za pice: uticaj na zemljiste, suse, poplave, promene u biosferi...
12
13
 ELEKTROMAGNETNA ZRACENJA I NJIHOV UTICAJ NA ZDRAVLJE

- UV zracenje - 14.

-izmedju X zracenja i vidljive svetlosti

UV-C (<280nm): daleka, kratkotalasna radijacija - najveca energija
IZVORI UV ZRACENJA UV-B (315-280nm): srednjetalasna radijacija
UV-A (400-315nm): bliska, dugotalasna radijacija
1. PRIRODNI
- do zemlje samo ono iznad 290nm
(UV-C zaustavi ozonski omotac-debeo 3mm)
- >90% je UV-A -UV-B zavisi od debljine ozonskog omotaca!

Intenzitet UV zraka koji dopire do zemlje (UV index) zavisi od:

1. Doba dana: max u podne (10-14h)
2. Godisnjeg doba: max april-avgust
3. Oblaka: velika masa oblaka zadrzi UV zr.
4. Geografske sirine: max na Ekvatoru
5. Nadmorske visine: na 1000m se povecava za 6%
6. Ozona (apsorbuje UV): ozon dnevno/sezonski varira. ↑Ca koze:
7. Karakteristike povrsine zemlje (refleksija): sneg 80%! -↑ UV-B
8. Drveca i gradjevina: ↓UV - ljudi se vise suncaju

2. VESTACKI (pri usijanju cvrstih, tecnih, gasovitih tela):

- iz zivinih lapi sa zidovima od kvarca (PUVA th, icterus kod novorodj.)
- PUVA th, zutica novorodjencadi, solarijumi, germinicidne lampe

14
 BIOLOSKI EFEKTI:
-zavisi od talasne duzine UV, duzine ekspozicije,
dela tela, uzrasta
- UV-A slabi, UV-B 3-4x jaci

UV-B: zaustavi se na cornei

UV-A: do ocnog sociva (1% do retine)
UV-A
- ↑melanin – tamnjenje koze
- ↓elas citet (prodire do derma!)
- ubrzava razvoj Ca koze (ne moze da zapocne pojavu Ca!)
UV-B
- stimulise produkciju novog melanina (“duze ostaje boja”)
STETNI EFEKTI UV zr. (koza, oko) - produkcija debljeg epiderma – zadrzava se u epidermu
- inicira kancerogenezu
1. Eritem: 2-8h
2. Polimorfna svetlosna erupcija (“alergija na sunce”) – osip,
svrab
- kod svake osobe
- uz fotosenzitere (furosemid, amjodaron…)
- kod osetljivih osoba
3. Pigmentacija, starenje, ↓elasticnost
4. Maligne promene
- BCC, SCC – fotoeksponirane regije – hronicna ekspozicija!
- Melanom – najvise u porastu; kod mladih – smanjiti
ekspoziciju suncu dece! POZITIVNI EFEKTI UV zr.
1.Podstice stvaranje vitD: 5-15min, 2-3x nedeljno u letnjim
1. Fotokeratitis i fotokonjuktivitis mesecima dovoljno
- akutne infl. reakcije roznjace/konjuktive – “snezno
2. Th: psorijaza, rahitis, vitiligo…
slepilo” – jaka refleksija od snegna planini
3. Dezinfekcija – germicidno dejstvo (253,4nm)
2. Katarakta – najvise kod prof. izlozenih (varioci)

MERE ZASTITE OD UV ZRACENJA 15.

- ograniciti izlaganje kad je sunce u zenitu (10-14h)
- odgovarajuca odeca, sesir
- naocare za sunce (stakla sa UV zastitom)
- zastitne kreme (SPF>15); nanositi na 2h
- izbegavati solarijume!
- odojcad, mala deca, osobe sa svetlom puti – zastita! (↑rizik od Ca kasnije u zivotu!)

15
UV index: medjunarodni standard merenja jacine UV radijacije sa Sunca na odredjenom mestu na
povrsini Zemlje odredjenog dana/sata

16
 Blestanje (glare)
Direktno - u vidnom polju se nadje nezaklonjeni
izvor svetlosti velike sjajnosti/prozor bez zastite
- sijalice manjeg sjaja, zaklanjanje sjajnih izvora od
vidnog polja…
Indirektno (odbijanje od glatkih povrsina/belog - Prirodno i vestacko osvetljenje -16.
papira…)
VIDLJIVA SVETLOST (400-780nm)
- mat povrsine, pomeranje izvora svetlosti…

1. PRIRODNO OSVETLJENJE 2. VESTACKO OSVETLJENJE - sa uzarenim vlaknom,

.... fluoroscentne (CFL), LED (emituju vise svetlosti po utrosenoj
energ; ne emituju IC, UV, ne sadrze Hg)

ZDRAVSTVENI ZNACAJ
- dejstvo na cirkadijalni ritam (melatonin)
Poremecaj CDR: stress, gojaznost, DM, Ca

1. ↑svetlost nocu - ↓melatonin

2. Plava svetlost (el. uredjaji, stedljive sijalice…)
- budnost, paznju koncentraciju, pamcenje
- remeti cirkadijalni ritam, ↓lep na
*2-3h pred spavanje izbegavati izvore
**blue-light filters
3. Topla (crvena) svetlost za dnevne/spavace sobe;
hladna (plava) za radna mesta

- IC zracenje - 17.
PRIRODNI IZVOR: Sunce IC-A: blisko, kratkotalasno
VESTACKI IZVORI: svako telo zagrejano iznad aps. nule je izvor IC zracenja IC-B: srednjetalasno
Primene IC: IC-C: dugotalasno, daleko
- termografija (RA, Raynaud, osteoartritis, vaskulitisi….)
- IC sauna, grejanje, gradjevinarstvo, vojska….

ZDRAVSTVENI ZNACAJ:
osnovno dejstvo – zagrevanje zivog tkiva

POZITIVNI EFEKTI: opusta tetive, analgetski, BP,..

NEGATIVNI EFEKTI
1. na kozi: eritem, pigmentisana koza, opekotine
2. na oku (dolazi samo kratko IC, duze zagreva roznjacu): “katarakta stakloduvaca”, skotomi, solarna
retinopatija
3. Toplotni udar (primi se vise toplote nego sto moze da se oslobodi) i suncanica (lok. VD cereb. ks)
!4. Efekat staklene baste: ↑temperature, poplave, topljenje lednika, ↑padavine, ↑insek (vektori)...

17
 - Jonizujuce zracenje - 18.

- zracenje visoke energije; svako koje jonizuje sredinu kroz koju prolazi
1. Kosmicko
2. Nuklearno (korpuskularno – α,β,,γ) Prirodno zracenje godisnje
godisnje: 3,2 mSv
3. Rendgensko (X) Rtg glave: 2 mSv
CT grudnog kosa: 7,1 mSv
CT celog tela: 10 mSv
Prirodni izvori 85%
1. Radon (42%): iz Zemljie kore “1 snimak pluca=zracenje na letu NY
NY-London”
- u vodi, prirodnim gasovima, atmosferi, EFEKTI JZ:
gradjevinskim materijama 1. Deterministicki – zavise od doze
- zavisi od geografske sirine, nadm. visine, tipa -smatra
smatra se da akutno ispod 100mSv nema uticaj na zdravlje
zemljista, doba dana (max ujutru i uvece) AKUTNA RADIJACIONA BOLEST (>1000mSv) –celo telo
- bolesti pluca! (rudari) – posle cigareta, 2. AKUTNI RADIJACIONI SINDROM (delovi tela)
- akutni radijacioni dermatitis, katarakta, interna
uzrok Ca pluca!
kontaminacija...
*zakonom predvidjeni propisi za stambene
2. Stohasticki (kumulativni):
objekte i radno mesto
- Ca, MM, Leukemija...
2. Drugi radionuklidi
3. Kosmicko zracenje

Vestacki izvori 15%

1. Primena u medicini
2. Profesionalno izlaganje (industrija,
vojska)
ZASTITA!

18
 spavaca soba: oko 30 dB
ucionica: oko 40 dB
normalan razgovor: 60 dB
prometna ulica: 80-90 dB
diskoteke: oko 100 dB BUKA U ZIVOTNOJ SREDINI 19. 20. 21.

Zvuk: vibracija cestica; Ljudi cuju u rasponu vrekvence: 16Hz-20 000Hz

prag cujnosti: 0dB prag bola: 100dB
Buka: nezeljen i neprijatan zvuk
-sveprisutan ekoloski cinilac
- covek izlozen 24h

IZVORI BUKE
1. Prirodni: grmljavina, vetar, talasi...
2. Antropogeni (komunalna buka)
- saobracaj
- industrija u gradovima i naseljima
- ulicna buka (gradjevinske masine,
ozvucenje u diskotekama, koncertima, sportske manifestacije, utovar, istovar robe....)
- buka u domacinstvima (razni uredjaji, instalacije, susedi)

- Efekti buke - OTOAKUSTICKE EMISIJE

SOCIOACUSIS - smanjene kod neurosenz. nagluvosti
- neprofesionalan gubitak sluka uslovljen stilom - znacajno za skrining nagluvosti kod
zivota – cest kod mladih! novorodjencadi!
- slusanje glasne muzike (earbuds!), diskoteke,
koncerti STRES
- sinergizam sa CO i nikotinom (pusaci!) i - buka deluje na cortex  limb. sistem  hiperaktivnost hipotalamo-
psihoaktivnim supstancama (meth! – vazokonstr.
hipofizno-adrenalne sprege (↑kateholamini)  agresivnost,
Corti org.)
anksioznoist/ (↑kor ozla) depresija
- ototoksicni lekovi (aminoglikozidi)
- ostali organi inervisani ANS (srce, ks, pluca, GIT, endokrine)
- tinitus kao prvi simptom
- PPPS (privremeni pomeraj praga sluha) smanjenje
- ritam spavanja i budnosti
osetljivosti- moze se oporaviti pomeranjem u tihu sr. EFEKTI NA KVS
- TPPS (trajni...) – ponovno izlaganje pre potpunog
- ↑kateholamina, kor zola (vk, ↑RAAS, ↑MVS)  ↑TA ; HT
oporavka; redje moze i posle kratkog izlaganja
- rizik za infarkt miokarda (HT, hiperkoaguabilnost, hiperglikemija, ↑lipidi…)
- Prevencija!!!

OMETANJE SPAVANJA
- granica za nesmetano spavanje je 30dB
- isprekidana buka vise ometa od stalne; vise
ometa ona niske frekvence i sa vibracijama
(bus, voz)
- produzava vreme neophodno da se zaspi;
spavanje je povrsno, cesca budjenja
- umor, mood swings, pad koncentracije, 19
radne sposobnosti…
 EFEKTI NA MENTALNO ZDRAVLJE
- svaka osoba razlicito osetljiva na buku;
stres, spavanje
- uznemirenje, neprijatnost
- glavobolje, napetost,
razdrazljivost/depresivnost -> ↑upotreba
sedativa i analgetika
- pogorsava stanje kod psihijatrijskih
bolesnika
BUKA I EDUKACIONI PROCES
- govorna zona: 30-30000 Hz
- buka (npr. saobracaj) maskira glas
nastavnika, ometa pri citanju, smanjuje
memoriju, uzrokuje glavobolje
- “mentalni filter” dece se ometa – otezava
ucenje, smanjuje paznju, pamcenje; greske
na poslu
1. NA IZVOR BUKE
- zvucna izolacija na motorima
motornih vozila (75dB za automobile),
masinama, avionima, kucnim
aparatima...
- od 22h-6h: redukovanje saobracaja,
ogranicava buka restorana/kafica...
- “pesacki dani” u prometnim
ulicama; ekoloski semafori (timer)
EFEKTI NA PONASANJE LJUDI
- ometanje komunalnom bukom praceno negativnom
reakcijom na buku, cemu doprinose 3 faktora:
1. fizicka karakteristika zvuka
2. nezeljenost zvuka
3. ometanje trenutnih aktivnosti
-utice na svakodnevne aktivnosti (komunikaciju, paljenje TV,
zatvaranje prozora…)
- zatvaranje prozora! (pogotovu leti – manjak svezeg vazduha
dodatno ometa san!)
- ↑agresivnost, neprijateljstvo
- preseljenje, ↑koriscenje lekova, prijem na hospitalno
lecenje, ↑saobracajke!!!
-Mere zastite od komunalne buke-
2. NA PUT PRENOSA
- asfaltiranje kolovoza
3. MERE INDIVIDUALNE ZASTITE
- sonoizolacioni prozori, vrata; ploce
- usni cepici (da priguse bar 15dB)
na zidovima, podovima
- zelenilo/pomocne zgrade na ivicama
prometnih saobracajnica
- poslovni prostor u bucnim
stambrenim zonama
- zvucne barijere oko auto-puteva
Zakonom predvidjeno da do 2020. se
obavi mapiranje u gradovima sa preko 20
100 000 ljudi, oko glavnih puteva i
aerodroma – plan o smanjenju izlaganja
stanovnika komunalnoj buci
 EKOTOKSIKOLOGIJA 22.

Ekotoksikologija: grana toksikologije koja proucava toksicne efekte,

prouzrokovane prirodnim ili vestackim zagadjivacima, na ekosisteme.

- unos zagadjujuce materije (Fizicke/Hemijske/Bioloske) u ekosistem  degradacija materije

 rizik da dodje do opasnosti po zdravlje ljudi Toksicni efekti
- lokalni (na mestu kontakta)
Toksikologija: nauka o nepovoljnim uticajima hemijskih materija na zive organizme - sistemski
- supstance (prirodne/vestacke) koje ugrozavaju fizioloske funkcije i zdravlje
u kontaktu sa organizmom 1. Toksicni efekti
- i/ili deluju stetno na zivotnu sredinu 2. hipersenzitivne reakcije
3. mutageni efekti
Bioloski monitoring: procena uk. ekspozicije hem. supstancama, na osnovu merenja
4. teratogeni efekti
determinanti u bioloskom uzorcima eksponiranih u odredjenom vremenskom periodu.
5. kanceroeni efekti
- ukazuje na izlozenost i rizik po zdravlje
- mere se: hem. supstance, intermed/krajnji metaboliti, specif. efekti u bioloskom materijalu
(tkiva/tel tecnosti/sekreti/ekskreti/izdahnut vazduh)
(mogu samo za hem. agense sa poznatom toksokinetikom/dinamikom)

- Toksicni metali –
OLOVO (Pb)
- ranije u benzinu! (danas ne – bezolovni); pri sagorevanju uglja; industrijska obrada Pb rude
Ekspozicija
1. aerozagadjenje (saobracaj, individualna lozista, termoelektrane, topionice)
2. ingestija kontaminirane hrane (uz vazduha u povrsni sloj zemljista blizu saobracajnica/zagadjivaca 
u biljke/zivotinje covek) (ranije olovne boje, igracke – danas NE!)
3. “voda za pice” (teorijski ako su cevi od Pb, a nisu. Danas su od PVC, a ranije su bile od Fe)
Kod NEPROFESIONALNE ekspozicije (laksi oblici) – danas retko, profesionalna trovanja cesce!
- glavobolja, nesanica, razdrazljivost, ↓ape t, ↓TM, malaksalost
- “olovno bledilo” (spazam ks + anemija – hematotox)
- KVS, renalni, GIT simptomi....

ZIVA (Hg)
- prirodno: isparavanja iz Zemljine kore, okeana; vulkanske erupcije
- vestacki (“vruce tacke”): oko termoelektrana (iz uglja), autoputeva, rudnika zive, topionica ruda,
pogoni za proizvodnju boja, pesticida (Hg fungicidna)
Kod NEPROFESIONALNE ekspozicije- pare bez boje i mirisa;
1. u zatvorenom prostoru – iz aparata sa zivom (termometar...)
2. ingestija kontaminirane hrane – ribe, plodovi mora! (iz industrijskih otpadnih voda) – pod dejstvom
anaerob. bakt.predju u metil-Hg (Tox!!!)
3. Ranije iz plombi

21
 Vazni zbog:
- Postojane organske zagadjujuce materije - 23.
1. Spore razgradnje!!!!
(Persistant Organic Pollutants, POPs) 2. Sposobnosti bioakumulacije u
zivim organizmima
- grupa org. hem. materija koje danas u najvecoj meri 3. Biomagnifikacije u lancu ishrane
opterecuju zivotnu sredinu (covek na kraju lanca!)
4. Toksicnih efekata kod izlozenih
1. PCB (Polihlorovani bifenil) (1. i 2A grupa po IARC!!!!) ljudi (imunoloski/reprodukt./razvojni/
- u termoizolatorima, sredstvima za hladjenje u transformatorima i maligni)
kondenzatorima (i u stedljivim sijalicama i fluorescentnim svetiljkama)
Kontaminacija: pri nepravilnom rukovanju otpada (oslobode se), pozarima na deponijama, namerno
u nistavanje transformatora
Ekspozicija: pri ihalaciji, ingestiji, perkutano
Efekat na organizam: akumulacija u masnom tkivu i jetri  hepatitis, GIT simptomi, hematurija,
impotencija. Na kozi hlorakne.
!u mnogim zemljama prestala proizvodnja; obavezna adekvatna dispozicija otpada!

2. DIOKSINI – najtoksicniji je TCDD

- nusprodukti procesa sagorevanja (komunalni otpad, fosilna goriva u
termoelektranama, automobili bez katalizatora, gorenje tehnickih
aparata – TV, PC, stampaci, pri bombardovanju transformatora 1999.)
- opstaju decenijama u zivotnoj sredini
Ekspozicija: inhalacijom, ingestijom kontaminirane hrane
Efekat na organizam (7god poluvreme eliminacije): Na kozi hlorakne. Mijelosupresija, ↓imunitet,
atrofija timusa, hepatotox. Kancerogeni;

3. PAU (Policiklicni aromaticni ugljovodonici) – (benzoapiren u 1. grupi po IARC!!!!)

- za izdradu boja, plastike, pesticida;
- nepotpuno sagorevanje uglja, gasa, tecnih goriva; sagorevanje crvrstog otpada; cigarete; pecenje mesa
na cumuru (zagoreli delovi mesa!) – 10-100x veca konc. u gradovima
- zagadjivanje zemljista, voda preko kise, snega

4. PESTICIDI (herbicidi, insekticidi i fungicidi)

- hem materije za suzbijanje stetocina; vazni zagadjivaci z. sredine!
Organohlorni insekticidi – dejstvo na CNS, sporo se razgradjuju; !u mnogim zemljama zabranjeni!
Fungicidi – ↓oksida vne procese
- neki deluju antikoagulantno

22
 SZO – globalno najznacajniji kancerogeni
- aerozagadjenje
- Arsen, Azbest
-Kancerogene materije – 24. - Benzen, dioksini, PCB
- Fluoridi
SZO: faktori zivotne sredine i zdravstveno rizicni stilovi zivota direktan - Cd, Pb, Hg
faktor u 80% slucajeva M bolesti - Pesticidi….

PUSENJE
Faktori koji dovode do kancerogeneze:
- endogeni (hormoni, zucne kis…)
nutritivni faktori - egzogeni agensi:
1. fizicki - JZ, UV zracenje
profesionalna 2. hemijski …
izlozenost 3. bioloski
uticaji zivotne 4. kombinovani
sredine
nasledni faktori

PRIMARNA PREVENCIJA MALIGNIH BOLESTI

AGENSI 1. GRUPE PO IARC
Hemijski: benzen, As, benzoapirem, Cd, sestovalentni
Cr, Ni, formaldehid, etilen oksid,
Fizicki: JZ, UV zr, neutronsko zracenje
Mikrobioloski: EBV, HBV, HCV, HPV, H. pylori
1. Sistemsko ispitivanje kvaliteta vazduha u naseljima
- org/neorg. materije, talozne materije, teske metale u
suspend. cesticama (Cd, Mn, Pb, Hg), kancerogene materije
2. Ispitivanje namirnica i predmeta opste upotrebe
- zagadjenost hrane reziduama pesticida, teskim metalima iz
djubriva, POPs, aflatoxin, nitrati (+termicka obrada=PAU!)
3. Preventivno-medicinsko delovanje na rizicna
ponasanja po zravlje (pusenje!!!......)

23
 Kod kancerogena ne postoji bezbedan nivo
ekspozicije koji moze biti preporucen!!!
- mora prestanak upotrebe kancerogena
1. ARSEN (As)
- prirodno: vulkani
- vestacki: sagorevanje uglja, topionice metala, fungicidi, pesticidi (zabranjeni!), pusenje!
Ekspozicija: kontam. hrana; voda (Vojvodina!) – usevi, biljke...
Efekat na organizam: opasniji As iz vode! (rastvorena org. jedinjenja); ovaj iz hrane se brzo eliminise
- Ca mokracne besike!

2. AZBEST – otporan na toplotu, hemikalije...

- neprofesionalna ekspozicija: inhalacija cestica (blizu industrijske zone, objekti sa azb. ranije...)
- suspendovan u vazduhu moze da se transportuje na velike daljine
Mezoteliom pleure, Ca pluca, lariksa, ovarijuma; azbestoza samo kod prof. izlozenosti
!sinergisticki uz duvanski dim!

3. BENZEN (C6H6)
- motorna vozila (nema veze olovno/bezolovno gorivo), isparenja sa benzinskih pumpi
- lakovi, boje, lepak, “kucna hemija”
(benzinske pumpe da se grade sto dalje od skola, zgrada; rasipanje na pumpama; zamena uljanih boja i
rastvaraca proizvodima koji se rastvaraju u vodi; dispozicija otpada)
Anemija, Leukemija

4. KADMIJUM (Cd)
- pusenje!, sagorevanje fosilnih goriva, plasticnih masa (Ni-Cd baterije, elektronski otpad)
zagadjuje zemljiste (ima ga u fosfatnim djubrivima)  ingestija (iz povrca, zivotinja)
Akumulacija u bubrezima i jetri (tox!) + Ca pluca, bubrega, prostate

5. FORMALDEHID (HCOH)
- motori bez katalizatora, industrijski pogoni, iz proizvota drvne, hemijske, tekstilne industrije (smole,
lakovi, lepkovi, iverica...); cigarete! sporeti na gas. formalin (anatomija!); kao konzervans (ingestija!)
- iritira oko, gornje disajne puteve; Tumori nosa, nazofarinksa

6. HROM (Cr)
- sestovalentni Cr (antropogenog porekla) – drva za lozenje, spaljivanje cvrstog otpada, fosilna goriva
- inhalacija i ingestija, kontakt sa materijalima sa Cr
- snazan alergen; Ca bronha

7. NIKL (Ni)
- sagorevanje ulja, nafte, komunalnog otpada, elektronskog otpada; pusenje! niklovani predmeti
(bizuterija, kljucevi, kvake, metalni novcici – znacajno za senzibilizaciju!)
- ingestija – hrana biljnog porekla!
- iritira sve sluzokoze; kontaktni dermatitis (alerg.); Ca nosa, sinusa, larinksa, pluca

24
 VODA I ZDRAVLJE

- Preporuke za unos vode; balans vode u organizmu - 25.

- voda – osnov za normalno funkcionisanje organizma

- dnevne potrebe zavise od uzrasta, telesnog sastava, klimatskih uslova, navika u ishrani, fizicke
aktivnosti. Racunaju se:
1. PREKO POVRSINE TELA: 1500ml/m2
2. PREKO ENERGETSKOG UNOSA: 1ml/kcal
3. PREKO TT: 30-35ml/kg (odrasle osobe: 30-65god.); 25ml/kg (65+); 40-60ml/kg (adolescenti)
4. PREKO UNOSA ENERGIJE I AZOTA: 1ml/kcal + 100ml/g (unetog azota)

IZVORI: GUBICI:
- napici, - urin (1,2 – 1,5l)
- metab. procesi razdgradnje hranjivih materija - - prespiracija (700-900ml)
metabolicka voda (oko 300 – 350 ml) - respiracija (400ml)
- razl. namirnice: hleb: 35%, voce i povrce 85-90% - feces (100-200ml)

obezbediti ravnotezu izmedju unosa i gubitaka

- Vodosnabdevanje – 26.

Monitoring kvaliteta vode za pice:

- ispitivanje porekla vode (podzemna/povrsinska)
- lokalna inspekcija vodnog objekta udaljenost od mogucih izvora zagadjenja, tok/dubina vodotoka
- vrste i kvalitet izvorista
- kontrola zastite vodnog objekta (od zagadjenja, otpadnih voda, padavina)
- nacin prerade vode u vodu za pice + kvalitet vode u mrezi

3 Zone sanitarne zastite (prostor oko izvorista vode, mesta vodozahvata, svih uredjaja za preciscavanje,
rezervoara, vodovodne mreze) – (stoji u zakonu!)

ZONA 1: neposredna zona (z. vodozahvata –
stroge sanitarne zastite) – stiti od zagadjenja
- min 10m u radijusu oko izvora/vodnog
zahvata/uredjaja za pr./rezevoara
- zabranjeno koriscenje zemljista u bilo koje
svrhe, pristup neovlascenim licima
- zaposleni pod stalnim sanitarnim nadzorom
- ogradjena, obelezena tablom
ZONA 2: zona sire sanitarne zastite
- radijus 500m od izvora
- zabranjeno koriscenje zemljista koje bi
moglo dovesti do zagadjenja podzemne
vode (ulja, hemikalije, depoi)
- samo dopustena gradnja stanova i
puteva
- obelezena tablom
ZONA 3: najsira zona sanitarne zastite (zona
sanitarnog posmatranja)
- prostire se sve do krajnje granice sliva koje
pripada izvoristu
- stiti podzemne vode od tesko razgradljivih
materija
- prate se epidem. zbivanja 25
(infekcije/trovanja)
CENTRALNO VODOSNABDEVANJE (VODOVOD) - sistem za
snabdevanje potrosaca vodom
izvoriste (vodozahvat), kapitaža, rezervoar, razvodina
(vodovodna mreza)
- plasticne cevi na 2m dubine, iznad kanalizacionih cevi!
- problemi vezani ili za cevi (nikako od materijala koji uticu na
kvalitet, hem sastav tipa Pb, Fe, Azbest) ili za kvalitet vode
Kontaminacija nastaje
1. Pri stagniranju vode u nekim delovima mreze
(krajnje tacke, slepe tacke – npr. hidranti)
2. Iz spolj. sredine (ostecenje cevi, ↓P u sistemu –
povlacenje vode iz slkadista otpadnih
voda/sifona/slivnika – npr. u soliterima)
LOKALNO VODOSNABDEVANJE – izvorista za snabdevanje
vodom manjeg broja ljudi
- voda se doprema mehanicki ili pumpama
- vodni objekat kaptiran ili rezervoar za vodu; moze/ne
mora sistem cevi kojima se voda doprema do korisnika
- okolina zasticena od izvora zagadjenja
- iz otvorenih izvorista (povrsinska/atmosferska); iz
zatvorenih (podzemna)
- kontrolise se po higijensko-epidemijskim indikacijama ili
po zahtevu vlasnika

IZVORISTA POVRSINSKE VODE (prirodne vode otvorenih izvorista) - iz porvrsinskih slojeva zemljista,
reka i jezera
- promenljiv hem. sastav
- temperatura varira tokom godine
- mikrobioloski neispravna (izlozena kontaminaciji)

1. Kopani bunari: zidovi bunara nepropusni za vodu; pokrivena povrsina

2. Norton pumpe (pobijeni cevni bunari): na peskovitim/sljunkovitim terenima
(voda mora na min. 5m dubine)
3. Nekaptirani izvori (vrela): povrsinska ili podzemna voda slobodno izbija
na povrsinu (u Bg kaptirani – javne cesme – npr. na Kosutnjaku, Kalisu...) – hem/bakt. neispravno!
4. Cisterne: za akumulaciju atmosferskih padavina (mora biti zatvorena, zidovi nepropusni). Koriste se
pescani filteri. Voda se mora dezinfikovati
5. Vodotoci I i II klase (jezera i hidroakumulacije): za centralno i lokalno vodosnabdevanje (mora da se
precisti i dezinfikuje)

26
IZVORISTA PODZEMNE VODE (prirodne vode zatvorenih izvorista)
- hemijski sastav zavisi od zemljista
- neznatne promene temperature
- mikrobioloski ispravna

1. Arteški bunari (buseni bunari): min 6m ispod zemlje (moze i preko 1000m). Voda se crpi pomocu
pumpi. Izbija pod pritiskom (arteška) ili se penje do izvesne visine ispod nivoa terena (subarteska) (sirom
Vojvodine)
2. Reni bunari (u blizini reka – aluvijalni teren): dobijena (in)filtracijom recne vode kroz slojeve zemljista.
Usisava se pumpama. Veliki kapacitet bunara (duz Save u Bg)
3. Kaptirani izvori (vrela): Kaptaza (hvatanje) – izgradnja rezervoara za vodu na mestu gde izvire – stiti se
od zagadjenja. Dezinfikuje se po potrebi.

27

Kaptažа
 sirova voda – neobradjena voda koja
sluzi kao osnova za dobijanje vode za pice

- Prerada sirove vode u vodu za pice – 27.

1. PRERADA POVRSINSKE VODE (6 koraka)

uklanjanje krupnih suspendovanih cestica i kolodinih

(presedimentacija): postupak u kom dolazi do (PRETHLORISANJE/PRE
cestica (huminske materije)
talozenja suspendobanih cestica koje daju mutnocu, DOZONIZACIJA):
- koagulacija – soli Fe ili Al ( Fe2SO4 o Al2(SO4)3 ) 
kao i rastvrenih jedinjenja koje boje vodu oksidacija org. i neorg.
nastaju koagulumi
- dodatno dejstvo UV zraka – smanjuje i prisustvo materija u vodi (npr.
- flokulacija – poliakrilamid i epihlorhidrin  nastaju
m.o. huminske kis) koje
flokuli
- dodatno primeno sita – uklanja cvrste materije mogu biti prekursori
 neutralisu elektricni naboj cestica + adsorbuju
(mikrosita eliminisu cestice planktona i algi) sporednih proizvoda
rastvorljive cestice iz vode
nepozeljne pojave pri skladistenju: mogucnost dezinfekcije
- brzina nastajanja koaguluma i flokula zavise od
kontaminacije, isparavanje vode, stvaranje algi, o
mutnoce, boje, pH vrednosti i T vode i prisustva org.
rastvaranje hem. materija iz tla
materija

- uklanjanje cvrsih cestica, koloida, - (u sedimentacionim bazenima – voda

- (uvek poslednja faza posle
preciscavanja – kad bi se
dezinfikovala nepreciscena
voda, trebalo bi vise
dezinficijensa, uz manji uspeh i
vise sporednih produkata)
koaguluma i flokula iz vode pomocu
filtera  prolazi sloj peska i sljunka 
do dna filtera  otprema se u
rezervoar
- spori filteri (fiz, hem, biolosko dejstvo)
i brzi filteri (samo fizicko i hemijsko
se krece usporeno): bazeni podeljeni na
nekoliko komora, pregrade ne prelaze
povrsinu vode. Voda tece samo preko
pregrada, oslobadja se taloga i na izlazu
iz bazena ima mutnocu <1 NTU
28
 2. PRERADA PODZEMNE VODE (4 koraka!)
- ima karakteristican sastav (ugl. bogata Fe –Bg!!!, As, Mn,..), a ugl. mikrobiol. ispravna

- uvodjenje vazduha pod pritiskom direktno u sirovu (retencija): 4-6h u retencionim

vodu ili se voda rasprskuje bazenima – talozenje i uklanjanje
- obogacenje O2, oksidacija Fe i Mn, uklanjanje oksida i soli trovalentnog Fe i drugih
nezeljenih gasova (metana, amonijaka, vodonik- suspenodvanih materija
sulfida) i uklanjanje ugljene kis

....spori ili brzi pescani filteri...

*iako je mikrobiol. ispravna –
dezinfikuje se kako da se spreci 2°
kontaminac. u mrezi

29
 SPECIJALNE METODE PRECISCAVANJA VODE
1. Filtracija pomocu granuliranog aktivnog uglja (GAU filteri)
- uklanja emulgovana org. jedinjenja (mineralna ulja, rastvaraci, pesticidi, aromaticni ugljovodonici,
materije odgovorne za specif. miris, ukus, boju i mutnocu)
- koriste se kad postoji opsasnost od zagadjenja povrsinske vode ovim materijama
- ne utice na mikroorganizme
2. Smanjenje tvrdoce vode: uklanja jone Ca2+ i Mg2+ iz tvrde vode – dodaje se krecno mleko ( Ca(OH)2 ) –
nastaje talog (kalcijum karbonat i magnezijum hidroksid)
!!! – voda postaje meka – ↑rizik za rastvaranje teskih metala u cevima (Pb!)
3. Preciscavanje vode jonoizmenjivackim smolama (zeoliti – filtriranje – menjaju jone u vodi svojim
jonima): sluzi za demineralizaciju vode, ↓tvrdoce, uklanjanje radioaktivnih cestica do 99%
4. Fluorisanje vode (u mnogim zemljima u cilju prevencije karijesa)
- mali raspon izmedju terapijske i toksicne - po zakonu: JKP i dr. organizacije koje snabdevaju
koncentracije + varira individualni unos vode vodom za pice vise od 20 000 stanovnika, duzna
- u SRB se retko sporovodi (finansije) da obezbede u vodi za pice sadrzaj F od 0.8 do 1.2
mg/l (preko 1.2 – mora defluoracija)
5. Uklanjanje radioaktivnih cestica iz vode: pomocu zeolita
ili sintetskih jonozimanjivakih smola
+ koagulacija, aeracija ,filtracija (ovo u vandrednim situacijama)
6. Desalinacija: prerada slane vode u vodu za pice
7. Denitrifikacija: uklanjanje nitrata iz vode - ne mogu se ukloniti standardnim postupcima
8. Reverzna osmoza: uklanjanje mnogih hemijskih supst. (demineralizacija, desalinacija....)

- Dezinfekcija vode – 28.

- unistavanje vegetativnih formi mikrooganizama - hlor (dezinfekcija) i ozon (preddezinfekcija)

NUSPRODUKTI DEZINFEKCIJE – u reakciji dezinficijensa sa org. materijama (huminske, otpadne)

- faktor rizika po zdravlje ljudi (ali m.b. ispravnost ima prednost nad stetnim efektima nusprodukata)

Nusprodukti dezinfekcije hlorom 2. Drugi nusprodukti

1. THM (trihalometani: hloroform, bromoform, jodoform...)

- halosircetna kis. haloacetoni, haloaldehidi...
Na formiranje (osim same doze Cl) uticu:
(mutageno i potencijalno kancerogeno dejstvo
- pH vode (pH>8)
mogu imati)
- vreme kontakta (↑vreme – ↑THM)
- hloriti, hlorati (methemoglobinemija)
- temperatura vode/god. doba (leti vise Cl)
- hloramini (neprijatan miris, ukus)
- vrsta/konc. org. materija u vodi (org. ugljenik)
- ..............o cijoj toksicnosti nema dovoljno
- konc. Bromidnog jona
podataka
- na eksperimentalnim zivotinjama: kancerogeno (neki u 2B neki u 3.
grupu po IARC klasifikaciji), hepatotox.
- najvaznije ↓sintezu u vodi (tesko se uklanjaju!) – delovanje na f-tore 30
koji ↑sintezu (dobra prerada, manje Cl...) - zato je dezinfekcija poslednji
korak
 Nusprodukti dezinfekcije ozonom
- aldehidi (formaldehid, acetaldehid...)
- ozonirane huminske kis.
- Bromirani nusprodukti-bromati! (neka se mogu dodatno hlorisati/bromisati – nastaju halogeni
nusprodukti) – (2A grupa po IARC!!!!)

- Hemijsko zagadjenje vode za pice – 29.

Hem. jedinjenja u vodi – ponasanje zavisi od strukture, 1. SULFATI: prirodni sastojci vode.
rastvorljivosti, brzini razgradnje, bioloske ↑konc. Na i Mg-sulfata – laksativno dejstvo
transformacije (biljke, zivotinje), interakcija....

2. NITRATI, NITRITI: pirodni ili posledica fekalnog zagadjenja

3. FLUOR: kvalitet kosti i zubne gledji (deficit – vode (bakterije: azoti  amonijak, n/n 
karijes; visak – ostecenje + kosti, bubrezi, koza!) Methemoglobinemija);
mogu graditi sa aminima iz hrane nitrozamine (kancerogeni!)

4. Fe, Mn: neprijatan metalni 5. Pb: trovanja akutna i hronicna – 6. Cu: iz kucnih instalacija (cevi,
ukus; povecavaju mutnocu meka voda kroz vodovodne cevi od armature, bojleri) – metalni ukus
(Max mg/l: Fe – 0,3; Mn – 0,05) Pb (vise se ne koriste); neko posudje (pH vode <6,5 + meka – trovanja)
od keramike/kalaja

7. Zn: iz otpadnih voda (legure, 8. Hg: iz otpadnih voda (prirodni lanac ishrane
kucne instalacije – cevi, bojleri, Pb metil-ziva- tox!!!) 9. Cd: iz otpada (baterije!)
armature) - ribe, alge, morski plodovi – alimentarna – ulazi u lanac ishrane
- mucnina, povracanje, dijareja intoksikacija; Chisso-Minamata neuroloski sy

10: Al: prirodnog porekla/dodaje se pri
preradi povrsinske vode (koagulacija)
– povezan sa Alchajmerovom bolescu?
13. MINERALNA ULJA: akcidenti
(brodovi, tankeri) – neprijatan miris, ukus
- tesko se razgradjuju u prirodi
14. PAH: iz industrije/kontaminiranog
zemljista
- kancerogeni; tekso se uklanjaju iz vode
11. As: pirodnog porekla/iz otpadnih
voda...Vojvodina (podzemne vode bogate
As!!!)
(1. grupa po IARC!!!!)
- Ca mokracne besike, DM, polineuropatija,
kozne bolesti
15. HALOGENIZOVANA ORGANSKA JEDINJENJA:
doksini, furani, ugljentetrahlorid....
- iz industrije, preko pesticida – u lanac ishrane –
covek (preko mesa)
- neki su kancerogeni; deponuju se u masnom tkivu
12. FENOLI: iz otpadnik voda (plinari,
proizvodnja katrana, rafinerija,
tekstilna industrija, farmac. ind,
dezificijensi – u komunalnim optadnim
vodama!)
- menjaju miris i ukus vode; toksicni za
vodeni svet
16. PESTICIDI: iz kontaminirane
okoline
– menjaju miris i ukus
- spora razgradnja; liposolubilni

17. BIOLOSKI TOKSINI: iz algi i

18. RADIOAKTIVNE CESTICE: prirodni (iz Urana-235,238 i Torijuma)
cijanobakterija
– mala radioaktivnost- hemijsko ostecenje bubrega
– neuro/hepatotox, iritacija koze, GIT 31
Radon-222 (raspadom Urana i Torijuma) – vise u zemljistu, podzemnim vodama
- menjaju miris i ukus vode
-kratko vreme poluraspada – izlozenost pri kupanju, tusiranju, kuvanju vode (lako
isparava)
 - Mikrobiolosko zagadjenje vode za pice – 30.

Hidricne infekcije: bolesti koje se prenose unosom zagadjene vode (voda: pasivni prenosilac inf. agensa)
- vecina mo. osetljiva na hlor kao dezinficijens (nisu protozoe i virusi, moraju drugim sredstvima,npr Jod)

BAKTERIJE
1. Salmonella typhi - tifusna groznica
2. Shigella spp. – bacilarna dizenterija
3. Escherichia coli – putnicki prolivi
- O157H7 enteropatogena i enterohemoragicna
4. Campylobacter spp. – teska akutna dijareja
5. Oportunisticki patogeni: Legionella
pneumophilla(Cl rezistentna!): bol u grudima,
kasalj, ↑to
- slatkovodna jezera, potoci, reke, vodovodna
mreza, sistemi za hladjenje/vlazenje vazduha
VIRUSI – rezist. na Cl i UV
1. Enterovirusi, Norovirusi
– gastroenteritis, mucnina, povracanje, grcevi
2. Adenovirusi – resp. tegobe, konjuktivitis
(kontamin. humanim fecesom!)
3. HAV, HEV
4. Drugi: Rota!, Coronaviridae, Coxackie....
PARAZITI
1. Cryptosporidium parvum (Cl rezistentna!)
– dijareja, grcevi, mucnina, povracanje, groznica
2. Entamoeba histolytica (Cl rezistentna!)
- amebijaza (dizenterija/kolitis/apendicitis)
3. Giardia lamblia (Cl rezistentna!)
4. Slobodno zivece amebe (Naegleria i Acanthamoeba)
- meningitis/meningoencefalitis – kupanje u
jezerima/rekama
GLJIVICE
- Aspergillus, Cladosporium, Trichoderma....
NEMATODE
1. Dracunculus medinensis...
2. Schizstosoma spp.
– intestinalna/urinarna sistozomijaza

PROCENA RIZIKA PO ZDRAVLJE (od unosa kontaminirane vode) – glavni problemi:

1. Identifikacija mikroorganizma: heterogena distribucija mo. u vodi
- max tamo gde voda stagnira, a u vecem delu mali broj
- rutinski se identifikuju samo indikatori mikrobiol. zagadjenja, a ne svi pojedinacni mo. u vodi

2. Varijabilnost ekspozicije:
- individualne varijacije (kolicina vode, opste zdr. stanje, stanje imunog sistema, trudnoca....)
- varijacije u infektivnoj dozi mo. i virulenciji; rezistencija prema dezinficijensima i antibioticima

3. Interakcija hemijskih i mikrobioloskih agenasa

- neke supstance su toxini (produkti bakt.),
- neke produkt razgradnje dr. jedinjenja pod dejstvom bakt (sulfiti, nitriti, nitrati)
- neke posledica zagadjenja, prerade....

32

-Flasirana voda – 31.
PRAVILNIK O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI VODE ZA PICE:
Higijenski ispravna voda za pice
pice: voda koja odgovara u
pogledu mikrobioloskih osobina, prisustva hem.
supstanci, ostataka koagulacionih i flokulacionih
sredstava, ostataka dezinfekcionih sredstava i sporedn
sporednih
proizvoda dezinfekcije, fizicih, fizicko
fizicko-hemijskih i
hemijskih i radioloskih osobina
osobina.

Regulisane zakonom (Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pice)

- Deklarisane kao “flasirana
flasirana prirodna voda za pice”
pice i kao “stona voda” STONA VODA
- definisani uslovi pod kojima se flasira, postupci kondicioniranja na izvoru - flasirana podzemna voda za pice koja se
- NISU DOZVOLJENI:: preciscavanje i dezinfekcija hem. sredstvima moze podvrgnuti postupcima poboljsanja
(izuzev UV zracima!) kvaliteta, moze se menjati sadrzaj
rastvorenih materije (korekcija sadrzaja
FLASIRANA VODA rastvorenih materija, dodavanje neorg.
materija, dodavanje CO2-gaziranje)
“voda izvanrednih fizickih, hemijskih mikrobioloskih i
radioloskih osobina, koja se iz higijenski kaptiranog izvora - odg. kvalitetu vode za pice po svim
obezbedjenog sanitarno-zastitnim
zastitnim zonama, neposredno na osobinama…
izvoru puni u sterilnu ambalazu bez prethodnog preciscavanja
i dezinfekcije, izuzev dezinfekcije UV zracima” - nije dozvoljeno pravljenje stone vode iz
vodovodske vode!
- fizicke i hem osobine odg. kvalitetu vode sa vodovoda

- postoji rizik od mikrobiol. kontaminacije (Pseudomonas, Acinetobacter, E.coli...)

i hem. kontaminacije (Al, Be, Mn, Uran) i iz PET boca (Antimon, alkilfenoli, ftalati), staklenih boca (Pb,
Torijum)...
Zamena za javnosnabdevanje opravdana samo u slucajevima ozbiljne kontaminacije (hem/mo) ili kao
privremena mera (katastrofe)

Mineralna voda (Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu
izvorsku vodu i stonu vodu)
- uslovi.....flasiranje na izvoru....
- iz poznatih i registrovanih izvora – na povrsinu prirodnim izvorima ili preko busenih bunara
- isto kao za flasiranu, ali su DOZVOLJENI postupci za poboljsanje hem. kvaliteta, eliminaciju/uvodjenje
slobodnog CO2
- nemaju ogranicenja u sadrzaju minerala
Prema sadraju i konc. karakteristicnih sastojaka mogu biti:
biti
NA IZVORU NE SME BITI:
- bikarbonatna, sulfatna, hloridna, kalcijumova, magnezijumova,
- patogenih
h mo., ukupne koliformne
fluorna, gvozdjevita, natrijumova, ugljeno-kisela
ugljeno (CO2), nizak sadrzaj Na
bakterije, E. coli, fekalne streptokoke,
sulfidoredukujuce klostridije
Prema sadrzaju minerala (suvi ostatak na 180oC), “mineralne” vode se
- uk. br. mikrorog. ne >20bakt/ml na temp.
deklarisu: o
20-22 C u inkub. od 72h....
o
i <5bakt./ml na 37 C inkub. 24h
1. Prirodna mineralna voda sa veoma niskim sadrzajem rastvorenih
- posle flasiranja (do 12h od punjenja) <100 i
mineralnih materija (S.O. <50 mg/l)
<20
2.Prirodna mineralna voda sa niskim sadrzajem rastvorenih mineralnih !!!vise
se nego u vodi za pice dozvoljen br.
bakt!!!
materija (S.O. od 50 do 500 mg/l)

3. Prirodna mineralna voda (S.O. od 500 do 1500 mg/l) 33

4. Prirodna mineralna voda bogata mineralnim solima (S.O. >1500mg/l)

HIGIJENA 2
- HRANA I ISHRANA -
 HRANA: OSNOV PREPORUKA PRAVILNE ISHRANE I DIJETOTERAPIJE
HRANA JE: HRANA NIJE:
- svaka supstanca ili proizvod, preradjena, delimicno 1. hrana za zivotinje koja ne sluzi za proizvodnju hrane
preradjena ili nepreradjena, a namenjena za ishranu ljudi ili se 2. zive zivotinje, ako nisu pripremljene za stavljanje u
opravdano moze koristiti za ljudsku upotrebu promet radi ishrane ljudi
(biljnog, zivotinjskog, kombinovanog porekla) 3. biljke pre zetve, berbe, ubiranja plodova
- voda za pice: voda u originalnoj ambalazi (stona, mineralna, 4. medicinski proizvodi
izvorska), voda koja se dodaje tokom prireme, obrade ili 5. kozmeticki proizvodi
proizvodnje hrane 6. duvan, duvanski proizvodi
- svaka supstanca namenski dodata hrani tokom pripreme, 7. narkotici, psihotropne supst.
obrade i proizvodnje 8. ostaci (rezidue) i kontaminenti
- guma za zvakanje

ZITARICE I PROIZVODI OD ZITA 1.

Obezbedjuju najveci deo dnevnog energetskog unosa (i generalno se najvise koriste)

zitarice: psenica, pirinac, kukuruz, ovas, raz, jecam, proso, heljda

proizvodi: hleb, testenine....

PO NACINU OBRADE (razlikuju se po nutritivnoj gustini ALI imaju istu energetsku vrednost: 225-385 kcal
- integralne (od celog zrna) – vise vit. B grupe (B1, B2, B3); Mg, P, K, Ca; 4-5x veci sadrzaj unetih vlakana
- rafinisane (uklonjena opna i aleuronski sloj) - neke se obogacuju i/ili fortifikuju
- smanjuje se nutritivni sadrzaj (i do 90%)!
Obogacivanje: dodavanje nutrijenata koje
namirnica vec sadrzi
Fortifikacija: dodavanje nutrijenata koje
namirnica ne sadrzi

SKROB – u endospermu
MIKRONUTRIJENTI I VLAKNA – u ovojnici i aleuronskom sloju
(sloj ispod ovojnice)
PROT, MINERALI, VIT, MASNE KIS... – u klici

1
PROSECNI SASTAV ZRNA:
UH 60-70%:
1. skrob: efekti zavise od odnosa amiloza-amilopektin, drugih nutrijenata, termicke obrade
2. neskrobni polisaharidi – dijetna vlakna (najvise u psenici)
1/3 rastvorljiva  dejstvo mikroflore se fermentisu do MK kratkih lanaca i gasova 
vezuju holesterol; bolji glikemijski odgovor
2/3 nerastvorljiva: laksativna uloga
3. oligosaharidi (oligofruktoza, inulin): kao solubilna dijetna vlakna;
oligofruktani - uticaj na mikrofloru (↑bifidobakt. ↓E.coli, Clostridia.....)

PROTEINI 6-12%: *combo sa mahunarkama (imaju LYS) i

- gluten: psenica, raz, jecam - orizenin: pirinac namirnicama zivotinjskog porekla (sadrze
sve esenc. AK)
- deficit LYS (a u kukuruzu i TRP)  prot. zitarica nisu kompletni!

MASTI: ugl. kao polinezasicene (Ѡ-6) i mononezasicene (oleinska); (maalo zasicenih – palmitinska)
- najvise ih ima u ovsu
- dobar izvor biljnih sterola  ↓holest

* slaba iskoristljivost minerala zbog fitata u

MIKRONUTRIJENTI
spoljnjem omotacu (vezuju ih i ↓apsorpciju)
- svi vitB osim B12; dobar izvor B1, B2, B3 i vitE - bioskoristljivost bolja u rafinisanim, ali je
- Minerali: Ca, Mg, K, P, Fe (ovas!), Zn, Cu, Se ↓↓↓kolicina minerala

ANTIOKSIDANTI – najvise u kukuruzu (lutein)

fitinska kis (celo zrno) – ometa Aps. mikronutrijenata ako se pretera
fenolne kis – oslobadjaju se pod dejstvom miktroflore

BRASNO
– obrada psenice kako bi bila prihvatljiva za uporebu
(↑svarljivost)  mlevenje zrna
HLEB (brasno, voda, kvasac, so)
Stepen ekstrakcije odredjuje nutritivnu vrednost
- voda + skrob = elasticnost (glijadin + glutenin=gluten)
(kolicina tezinskih delova zrna preostalih posle mlevenja)
- kvasac (CO2) – rast belo brasno: 60-70%
- nastaju i iz skroba - ukus crno brasno: 85-95%
- hleb je sterilan posle pecenja (ali podlozan kontaminaciji) brasno od celog zrna: 100%
*ponekad se brasno fortifikuje mikronutrijentima

*vlaznost i to  amiloza prelazi iz kristalne

(ista kao dijetno vlakno – nesvarljiva) u rastvorljivu
formu (A)
(tostiranje hleba – povratak amiloze u kristalnu
formu – za stomacne tegobe super; jedino se gubi B1)

2
 POVRCE 2.
- namirnice biljnog porekla

- korenasto i krtolasto, lukovicasto, glavicasto, plodovito, cvetasto, lisnato, stabljicasto

Niskokaloricno: 12-30kcal
+ pecurke + tikve - puno vlakana (solubilna – pektin;
nesolubilna – celuloza)
- veliki sadrzaj vode Zeleno lisnato ↑↑↑) –
pogodno za niskokaloricne dijete
- Zeleno lisnato: Bogato Folnom kis, puno Fe,
Ca, ali male bioiskoristljivosti
- Proteini: malo osim u krompiru (3.2%,
nema MET)
- Skrob (vise amilopektina): krtolasto (80kcal)
i korenasto (40kcal)

LEGUMINOZE (mahunasto povrce)(spada i kikiriki)

- najbolji balans nutrijenata
- Energ. vrednost: 330-400kcal
- adekvatan unos proteina (jedino nema MET i CYS) – imaju LYS! (combo sa zitaricama)
*kuvane leguminoza 6-9%
** soja i kikiriki: 14% i 24%
- UH: 10-13/100g (6-9g je spororesorptivno) + neresorptivni oligosaharidi (flatulencija, super za creva)
- Masti (mono i polinezasicene): malo (oko 2.5%), osim kikirikija (47%) i soje (8%)
- Mikronutrijenti: B1, B2, Fe, Zn, Ca, Mg
- Fitonutrijenti (fitoestrogeni – izoflavoni i liganini) – prevencija koronarne bolesti?

Antinutrijenti (nalaze se u sirovom stanju) – toxicni, ali se uniste pripremom

- inhibitori tripsina (↓varenje), hemaglutinini (↓aps.), fitati (vezuju Fe, Zn), strumogeni (↓aps. J)
+Kikiriki – alergogen!!!!

3
 VOCE 3.
- namirnice biljnog porekla

- niska energetska vrednost (40-80kcal)

- Mikronutrijenti: vitC (narocito citrusno), narandzasto, crveno (β-karoten);
bobicasto (vitC, antioxidansi - fitonutrijenti)
- voda: max u lubenici (94%)
- vlakna (solub. dijetna): najvise limun i jabuka
Termicka obrada: ↓vitC i do 75%! Isto i pri konzervisanju, smrzavanju...

JEZGRA I SEMENKE - za dobijanje ulja, pravljenje pasta, konzumacija sirovih.....

-nutritivno bogati! !Alergogene!
JEZGRA (kostunjavo voce bogato mastima): bademi orasi, lesnici, kesten...
SEMENKE: suncokret, susam, bundeve...
- Visoka Energ vr: 560-640kcal
- ↑Prot: 2-25% (nema LYS!)
- Masti: 45-75% (osim kestena), ugl nezasicena (orasi – Ѡ-3!!!)
- Mikronutrijenti (B1,2,3, vitE; Zn, Fe,Mg,K,Ca), vlakna

MLEKO I MLECNI PROIZVODI 4.

Mleko: produkt mlecne zlezde sisara

Najvise kravlje (ako pise “Mleko” misli se na kravlje; za ostale vrste se mora naglasiti na ambalazi)
Kravlje mleko:
Kazein: sve esenc AK! (posebno LYS!)
Energ. vrednost: 35-65kcal; 88% vode
+ nosilac Ca
Proteini: 3,5%
(iz ml. zlezde: kazein 80%!, laktalbumin, laktoglobulin iz seruma: Ig, serumalbumini)
*bogati AK sa Sumporom
Masti: zavisi (prosek oko 3,8%) – 96% TAG; 65% zasicenih, 30%mononezasicenih
* obrano (do 1%), poluobrano....
Laktoza (disaharid): 4,9% - ↑aps Ca, P Netolerancija na laktozu - ↓/x laktaza
Ca – visok sadrzaj, najveca bioskoristljivost - oko 2/3 populacije (stariji!)
+P, K, Mg, Zn; vitB1, B12, vitA, vitD - nema u fermentisanim proizvodima!
*fortifikovano i obogaceno (vitA,D, Ca, probitici)

VRSTE MLEKA Alerg. na proteine mleka: 5% dece

1. PASTERIZOVANO: sprecava razvoj mo. Unistava sve patogene, ↓br. saprofita - kravlje, kozje…
- nepromenjena nutritivna vrednost
- 7d u frizideru
2. STERILIZOVANO (indirektna i direktna (UHT)): unistava sve mo i spore.
- ocuvana nutritivna vrednost (samo postaje bledosmedje)
- cuva se na sobnoj temp.
3. KONDENZOVANO, MLEKO U PRAHU: konc. prizvodi – laksa distribucija
- obavezna sterilizacija
U prahu – poboljsava vezivanje vode (pekare, prehrambena ind...)
4
 Fermentacija
Dejstvo mo-laktobacili,
laktobacili, bifidobakt... i gljivica
kvasca
MLECNI PROIZVODI (jogurt, sir, pavlaka) - razgradnja laktoze na mlecnu kis i
medjuprodukte
1. FERMENTISANI MLECNI PROIZVODI
- Jogurt (dodatak Laktobacillus...- mlecni secer na mlecnu kis)
*svi
svi sastojci kao i mleko, samo bez laktoze
**Probiotski
robiotski jogurt: sadrzi apatogene mo – Probiotike
-kolonizacija Git, kompeticija sa patogenima
- Kefir
- Kiselo mleko, pavlaka...

2. SIR- koagulacija kazeina (nastaju: zgrusani deo - Ca-parakazeinat i tecna surutka)

- 30g sira ekviv. nutr. vrednosti 250ml mleka
- prot mogu i do 20%, visok Ca;; laktoza – nema osim u cottage siru (iz surutke)
- izvor CLA (konjug. linolne kis.)
- mnogi sadrze tiramin:: oslobadja depoe kateholamina (ne u CNS) – ↑TA!! (nikako sa MAOi)!

MESO, RIBA, JAJA 5.

KONZERVISANJE MESA
MESO:: misici, jetra, bubrezi, iznutrice;
iznutrice goveda , svinja, ovce, zivina.... - ocuvanje zdravstvene bezbenosti
1. Fizicko
Fizicko: hladjenje, smrzavanje,
Energ. vrednost:: od 90 do 490kcal
pasterizacija, vakuum, kuvanje,
Voda: 50-70%
70% (zavisi najvise od masti) (voda/prot = 3,6)
sterilizacija...
Proteini (*uticu masti na kolicinu):: belo (oko 23%); crveno (oko 20%) 2. Hemijsko
Hemijsko: soljenje, salamurenje,
*sve esencijalne AK!! (posebno one bogate S – MET, “CYS”) dimnjenje, konzervansi
**mali deo prot. je kolagen iz veziva 3. Biolosko
Biolosko: starter kulture koji
(Neprot. azotne materije: kreatin, nukleotidi, slobodne AK, vitB...) metabolitima deluju na mo
Masti: zavisi od vrste (0,5 – 35%, moze i preko 50%)
*najvise zasicenih: palmitinska, stearinska; malo miristinske i laurinske; neke nezasicene
**holesterol: belo (oko 40mg), crveno (70-90mg);
(70 max u jetri i mozgu (2000mg)
Minerali (vise u govedjem): K, P, hem-Fe,
hem Zn, Mg (svinjska: jetra, bubrezi – max. Fe, Zn!!!), Se, Cu, Cl...
*veca bioraspolozivost minerala nego u hranih biljnog porekla i zitaricama
Vitamini: vitB1 (svinjsko!), vitB2, vitB3, vitB12 (junece!); organi (B12, vitA)

Suvomesnati proizvodi:- suseni, bareni, dimljeni, fermentisani

- Pravilnik o kvalitetu prozivoda od mesa (zahtevi o sastavu):
SO do 6%, voda do 60%....

5
RIBA (bar 2x nedeljno po 150g!)
Energ. vrednost (↑sa dodavanjem ulja pri *Ѡ-3 polinezasicene
konzerviranju – oko 100kcal razlike) - linoleinska (za synt. DHA, EPA...)
Proteini (sl. kao meso): 17-25% - u plavoj ribi: losos, skusa, tuna, sardela,
Masti: 0,5-15% (bela malo, plava vise*) bakalar, haringa
Mikronutijenti: vitB (2,6,9,12); Se, J, Zn, F; VitD+Ca: riba sa kostima (sardine)
!!! tijaminaza; toksicni metali (Hg!); tetrodotoksin (pufferfish); paraziti (morski plodovi)...!!!

JAJA (najcesce kokosije)

- oko 50g – 80kcal
Belance: najbolja bioiskoristljivost proteina (97%)!
Zumance: masti, holesterol; vitB12, 2,9 , vitA,D,E; Fe (↑biosk.)
*dobra svarljivost (masti 95%, UH 98%, minerali 76%)
! medijum za razvoj Salmonele ! (termicka obrada, adekvatno cuvanje)

MASTI I ULJA 6.

- za pripremu hrane, dodaci za povecanje energ. gustine obroka

Slicna energ. vrednost: 750-900kcal

MASTI: u cvrstom stanju na sobnoj temp.

- pretezno zasicene MK, holesterol, liposolubilne vit.
ULJA: u tecnom stanju
- pretezno nezasicene masne kis, vitE
*Maslinovo ulje (50-80% oleinska; 7-20% palmitinska, vitE, fenolne komponente)

ZASICENE MASTI (osim stearinske!):

- rizik za KVS i druge hronicne nezarazne bolesti
MONONEZASICENE, POLINEZASICENE:
- inverzan efekat; preporucuju se u ishrani

6
 ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST HRANE

Zavisi od prisustva stetnog agensa (hazarda)  kontaminacija:

1. Mikrobioloska
2. Iz okoline
3. Prirodnim toksinima hrane
4. Reziduama sredstava koja se koriste u poljoprivredi
5. Aditivima
6. Primena novih tehnologija proizvodnje hrane (GMO)

- Mikrobioloska kontaminacija – 7.

TROVANJE HRANOM  akutni gastroenteritis *70-80% trovanja

1. Intoksikacija: brz pocetak i razvoj; afebrilnost (muka,

2. Toksoinfekcija (od 24h do 10d, zavisno od mo)
povracanje, dijareja, abd.bol)
Salmonella spp.*:piletina, podgrevanje hrane, kremovi, jaja
- inkub. 1-6h ugl (C.p. 8-24; Botox 2-8h)
Escherichia coli: fekalna kontaminacija hrane/vode
Staphylococcus aureus*: senf, kremasta hrana, ohladjeno
Shigella spp.:fekalna kontaminacija hrane
meso
Campylobacter jejuni: sirovo mleko, piletina, jaja
Clostridium perfringens*: meso
meso (govedina, ovce, zivina,svinje)
Baillus cereus: pirinac, povrce, sosovi,
Listeria monocytogenes (zivi na niskoj temperaturi!): mleko,
Clostridium botulinum*: neadekvatno konzerviranje mesa i
mlecni proizvodi, sirovo meso, jaja, povrce, morska hrana
poivrca; neadekv. dimnjenje mesa

KONTROLA TROVANJA HRANOM

1. Obuka i monitoring svih sluzbi/osoblja koje ucestvuju u rukovanju hranom (priprema, proizvodnja,
distribucija...)
2. Plan za pripremu i distribuciju u javnim kolektivima
3. Prevencija (kontrola kvaliteta): HACCP
(hazard analysis of critical control points):
analiza u svim etpama - od sirove namirnice
do konzumenta

7
8
Novi uzrocnici trovanja hranom (u zadnjih 20god.)
1. E. coli O157:H7 (enterohemoragicna - HUS – bubr. insuf!)
-termicki nedovoljno obradjeno meso, u kolektivima/javnom mestu!
2. Norwalk virus: kontaminacija fecesom (ruke)
3. Bolest ludih krava (BSE) – prionska bolest  Variant Creutzfeldt Jakob Disease….?

Mikotoksini
1. Aspregilus – aflatoksin – Ca jetre!
- termorezistentan; kontaminacija zitarica, kukuruza (odatle u mleku!)
2. Patulin (iz grinja) – u truloj jabuci i soku od jabuke; potencijalno kancerogen
3. Fumonizini (na kukuruzu) – maligna alteracija ezofagusa

- Hemijska kontaminacija – 8.
IZ OKOLINE:
1. Selen (zavisi od zemljista): lezije na kozi; neuroloski simptomi
2. Hg (JAP: Minamata bolest) – riba!
3. Cd (u biljke preko zemljista – otpad!): kumulira se u bubrezima i jetri  HBI, Ca jetre/bubrega
4. Namerno dodavanje hemijskih cinilaca: boje (anilinske), formaldehida, boraksa, vode (“poboljsavaju”
karakteristike proizvoda)
5. Ambalaza (moze otpustati toksine)
6. Industrijski otpad (Ca! - PCB - plastika, boje) – hrana iz mora
7. Stroncijum-90 (u kosti), Cezijum-137
- dugo vreme poluraspada – 28 i 30g
8. Nakon termicke obrade hrane (przenje-ulje, rostilj)
– PAU (Ca!), PFOA u teflonu...
9. Rezidue u poljoprivredi (pesticidi, hormoni)

9
 ...............................................................................................................................................................

PRIRODNI TOKSINI HRANE

- pojedine imaju u sirovom obliku – uniste se termickom obradom:

1. Solanin iz krompira;
2. Enzimski inhibitori: proteaza – leguminoze; tripsina – ovas, kukuruz, crni luk
3. Avidin (antivitamin – vezuje Biotin) iz belanceta
4. Glikozinolati, tiocijanati (strumogeni – vezuju J): kupus, prokelj, brokoli
5. Fitati (vezuju minerale – Zn!) – zitarice od celog zrna (kvasac sadrzi fitazu!)
6. Oksalati (+Ca – nerastv. kompleksi – opterecenje bubrega; ↓Ca)– u spanacu,
svekli, caju (beznacajno pri uobicajnom unosu)
7. Tanini (sideropen. anemija – inhib. aps. Fe) – caj, kafa, kakao prah, pasulj

ADITIVI
“Nenutritivne komponente hrane koje se iz nenutritivnih
razloga namerno dodaju prehrambenom proizvodu u toku
proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja,
transporta cuvanja, pri cemu same (dir/indir.) postaju
sastojak prehrambenog proizvoda”

- 22 grupe; oznacavaju slovom E i brojem

- neki uticu na zdravlje...

GMO
- specif. individualni geni se prenose iz jednog organizma u drugi (znacajno –
izmedju razlicitih vrsta – transgenski organizam!)
(npr. heni za enzim himozin za kvaceve gljivice – bolja fermentacija)
- ?kakvi su prot, da li ima alergena, nutritivna kompozicija,toksicnost?

ZAKONSKI OBAVEZNO da se oznaci na proizvodu

...............................................................................................................................................................

10
 PRAVILNA ISHRANA, PREPORUKE ZA ENERGIJU I MAKRONUTRIJENTE

Adekvatna ishrana: zadovoljave potrebe za

energijom i svim sesencijalnim nutrijentima u unosu PREPORUKE (definisu ih (inter)nacionalne zdr. institucije)
takvom da prevenira rizik defiicita/ekscesa
1. NUTRITIVNI STANDARDI (DRVs)
Optimalna ishrana: obezbedjuje unos nutrijenata u
2. CILJEVI U ISHRANI
kolicinama kojima se postize optimalno zdravlje i
3. VODICI ZA ISHRANU
smanjuje prevalencija masovnih hronicnih
nezaraznih bolesti (DRI – Dietary Reference Intake –
naglasak na preventivni aspekt pravilne ishrane, a ne
samo prevazilazenje nutr. deficita)

- Nutritivni standardi – 9.
(DRVs – Dietary Reference Values)

- brojcano definisane preporuke za unos energije, makro i mikronutrijenata u okviru pojedinih populac.
grupa (odrasli, muskarci, zene, deca, trudnice....)

1. PREPORUCENI NUTRITIVNI UNOS (PNU) (WHO: RNI – Recommended Nutrient Intake):

- vrednost prosecnih potreba (unosa) kojoj se dodaju 2 standardne devijacije (prevazilazi stvarne
potrebe velikog broja ljudi)  rizik od nutr. deficita na minimum
-odgovara 97.5% zdravih ljudi (pol/godine)
(USA/CAN imaju prakticno isto: RDA (Recommended Dietary Allowance) i AI (Adequate Intake))

EAR (Estimated Average Requirement - procenjene prosecne potrebe/unos):

- onaj unos nutrijenata dovoljan da zadovolji zahteve polovine zdravih individua (pol/godine)
*izuzetak su energ. potrebe (podsticali bi se + energ. bilans i gojaznost)

+2SD

11
 2. DOPUSTEN RASPON DISTRIBUCIJE MAKRONUTRIJENATA (AMDR - Acceptable Macronutrient
Distribution Ranges)
- % ucesce svakog makronutrijenata u ukupnom dnevnom energ. unosu

3. TOLERANTAN GORNJI UNOS (UL):

- najvisi dnevni unos nutrijenata koji za najveci broj individua ne predstavlja rizik od nezeljenih efekata
na zdravlje

- Ciljevi u ishrani – 10.

*u SRB ne postoje jasno
- definisani kako bi smanjili/sprecili pojavu bolesti u populaciji definisani ciljevi u ishrani za sad
- izrazavaju se kao brojacani ciljni unosi za odabrane nutrijente
- razlikuju se (WHO, USA, EU.... – razl. stil zivota u razl. kulturoloskim i socijalnim sredinama)
(npr. posle WWII u SRB iskorenjene pellagra i endemska hipotireoza)
Razvijene zemlje: masovne nezarazne bolesti (NCDs) povezane sa nepravilnom ishranom:
gojaznost, DM, KVS, maligne bolesti, osteoporoza, karijes postoji MINIMUM za sve!!!
– nesto mora da se unese

CILJEVI U ISHRANI NA NIVOU WHO (2003)

hrana/hranljivi sastojak cilj (% uk. energije, osim ako drugacije nije navedeno)
UKUPNE MASTI 15-30%
ZASICENE MK <10%
POLINEZASICENE MK (PUFA) 6-10%
Ѡ- 6 POLINEZASICENE MK 5-8%
Ѡ -3 POLINEZASICENE MK 1-2%
TRANSMASNE KISELINE <1%
HOLESTEROL <300mg/dan
UKUPNI UH 55-75%
SLOBODNI SECERI <10%
PROTEINI 10-15%
NATRIJUM <5g/dan (<2g/dan)
VOCE I POVRCE (+vlakna) >400g/dan
INDEKS UHRANJENOSTI NA NIVOU POPULACIJE BMI: 21-23 kg/m2
INDEKS UHRANJENOSTI ZA POJEDINCA BMI: 18,5-24,9 kg/m2

EU ciljevi: isto, samo su dodali

- nivo fizicke aktivnosti (PAL >1,75) - BMI odraslih 21-22
- folati iz hrane >400 μg/dan - jod > 150 μg/dan (trudnice 200)
12
 Prvi “vodic”
vodic”: James Lind, 18. v – limun i
pomorandze
randze lece skorbut kod mornara
- Vodici za ishranu – 11.

Sirom sveta vodici zasnovani na grupama namirnica (FBDG – Food Based Dietary Guidelines
Guidelines)
- jednostavni, tipa: jedite 5 boja voca i povrca....
povrca
- kvantitativni: unosite 2-3
3 porcije mleka ili ml. proizvoda/dan

EU: EURRECA (EURopean

EURopean micronutrient RECommendations Aligned)
Aligned + EFSA
USA: USA: HHS i USDA – ranije kao piramida, ali zamenjen oblikom tanjira
- namenjeni kreatorima politika ishrane (za generalne, skole, vrtice....), ali i pojedincima

- Energetske potrebe – 12.

- kolicina energije iz hrane kojom se odrzava ravnoteza sa energetskom potrosnjom na nivou koji ne
dovodi do promena uhranjenosti i sastava tela, a omogucava nivo fizicke aktivnosti koji je pozeljan i
neophodan za dugorocno dobro zdravlje.
(prostije) TEE = RMR
MR x PAL
- Resting Metabolic Rate
- Physical Activity Level

Odredjuje se:
- merenjem ukupne dnevne energ.
potrosnje - TEE)
- procenom pomocu formula i tablica

Merenje se vrsi:
- Direktnom i indeirektnom
kalorimetrijom
- Metodom dvostruko obelezene vode
(10-14d
14d smanjivanje kol. vode obelezena
2 18
izotopima H i O)

13
 Preporucen energ. unos za populacionu grupu odredjen za prosecnu potrebu zdravih, dobro uhranjenih
pojedinaca. (Ovde se NE DODAJE +2SD, kao u ostalim potrebama!!!)
Energ. potrebe zavise, osim RMR i PAL, i od:
Energ. ravnoteza= unos i potrosnja - TM, pola, godina, funkcije stitaste zlezde,
-TM je najbolji indikator adekvatnosti uobicajenog energ. unosa klimatskih uslova, termogenetskog efekta
nutrijenata, prisustva oboljenja

Energija se obezbedjuje iz hem. energije vezane iz makronutrijenata

- UH, masti, proteina, etanola
1g UH  4kcal
+ stvaranje toplote (odrzavanje toplote tela…)
1g prot.  4kcal
Glavne rezerve energije u telu – masti (6-20kg normalno) 1g masti  9 kcal
1g etanola  7kcal

MAKRONUTRIJENTI
-hranljivi sastojci hrane koji obezbedjuju energiju (pored drugih bitnih uloga)

- Proteini – 13.

- najveci deo u misicima (+ulaze u sastav svih organa i raznih jedinjenja bitnih za funkcionisanje
organizma)
- neophodno da u ishrani postoje neproteinski izvori energ. (UH, masti), kako se strukturni prot. ne bi
koristili kao izvor energije

*potrebe u proteinima definisane u

odnosu na EAK i ukupan azot
(metabolicki zahtevi) 20AK, 9 esencijalnih (EAK);
+ faktori: kolicina i iskoristljivost za ostale se mora obezbediti dovoljno
N za sintezu (proteoliza, purini,
pirimidini, kreatin, glutation)

INDEKSI ZA PROCENU KVALITETA PROTEINA HRANE

- kakav je kapacitet hrane koja je izvor prot. da zadovolji metab. zahteve za AK i N
- zavisi od apsolutne kolicine AK, pojedinih AK (narocito EAK!), i medjusobnog odnosa – prot. se dele na:
Visoko vredne („kompletne“ – sadrze sve EAK)
- Namirnice zivotinjskog porekla: jaja (BELANCE!), mleko, jogurt, sir, meso, zivina, riba
- Sojin izolat
Nisko vredne („nekompletne“ – ima svih EAK, ali je 1/vise prisutna u zanemarljivm kolicinma –
“limitirajuca AK”;)
- Biljnog porekla: leguminoze (↓MET), zitarice (↓LYS), semenke, kostunice

Belance: medjusobni odnos takav da

najbolje odg. potrebama ljudi (max.
bioiskoristljivost)
14
1. Hemijski/aminokiselinski skor (AAS)
(A

- EAK najnize konc. = limitirajuca AK

- nedostatak: radi se u lab. – ne moze da utvrdi iskoristljivost (dostupnost) iz hrane u specif. uslovima
ishrane

2. Digestibilnost/svarljivost (PDCAAS – Protein Digestibility Corrected Amino Acid Score

Score)
PDCAAS = PD x AAS - % prot. dostupan organizmu iz unete hrane (objedinjuje varenje i aps.)

- merenjem sadrzaja N u hrani i fecesu i izracunavanjem

kolicnika apsorpcije

Pravi indeks svarljivosti (PD) =

ukupan N* – endogeni gubitak
gubitak**
* u balansiranoj ishrani
** endogeni N/obligatorni gubitak (meren na djeti bez prot.)

PD sluzi kao faktor korekcije za AAS

AAS:
- za zivotinjske prot (90-99%),
99%), a biljne (70
(70-90%)

jaja, mleko, surutka = 1

sojin izojat = 0,99
pasulj = 0,68
celo zrno psenice = 0,4

3. Neto proteinska iskoristljivost (NPU

NPU)
- % azota zadrzanog u organizmu, od ukupnog unetoguneto hranom
- nedostatak:: kada je nizak, ne zna se da li je zbog AK sastava prot. ili lose digestibilnosti

4. Bioloska vrednost (BV) - efikasnost proteina (obezbedjivanje potreba org.)

- % N apsorbovanog iz hrane koji je iskoriscen u procesima
odrzavanja i rasta celija organizmaa
jaja: 100%
- najpotpuniji: uzima u obzir uk. kolicinu N i digestibilnost piletina: 79%
riba, junetina: 75%
pirinac: 74%
kukuruz: 73%
N aps.= Nuk. unet - gubiciurin,feces

Preporuka za dnevni unos proteina:

0,8g na kg TM

15
 - Masti – 14.

1. PROSTI LIPIDI 2. SLOZENI LIPIDI 3. DRUGI LIPIDI

- MK - Fosfolipidi (lecitin, sfingomijelin) - Steroli (holesterol, vitD)- Lipoproteini (HDL, LDL....)
- Neutralne masti (mono/di/trigliceridi) - Glikolipidi - Vitamini A, E, K
- Voskovi - Lipoproteini (HDL, LDL....)

ULOGA: gradivna (ulaze u strukturu celija, hormona, druga jedinjenja..), rezervoari energije

1. TRIGLICERIDI - 95% energije iz masti u hrani

2. MASNE KISELINE

1. polinezasicene (PUFA) - esenicjalne

Ѡ-3 (linolna) – plava riba (skuša!), orasi, lan, chia
- antiinfllamatorno dejstvo, ↓rizik KVB....
Ѡ-6 (linoleinska) – biljnog porekla (ulja)
*↑kolicine (uz ↓ Ѡ-3 )  proinflamatorno!

↑HDL: Ѡ-3
↓LDL: ↓zasicene MK
↓TAG: seceri

2. mononezasicene (MUFA): oleinska– maslinovo ulje,

badem, lesnik, ind.orah, pistaci, crveno meso....
-↓rizik KVB, DM – regulacija insulina
- ne za przenje!!!! (TRANS)

3. zasicene (SFA) (zivotinjskog porekla)

– f-tor rizika za gojaznost, DM, KVB
laurinska (C12), miristinska (C14), palmitinska (C16)
- stearinska (C18) nije!!!

4. transmasne kiseline (TFA)

– izomeri iz delimicno hidrogenizovanih biljnih ulja;
przenje u istom ulju vise puta
- ugl. uz lnolne i oleinske
- ↑KV rizik: podloznije lipidnoj peroksidaciji
ako su u TRANS obliku, ↑LDL
- obavezno deklarisanje na proizvodima!

16
 * sve cel. sintetisu dovoljno holesterola -
3. HOLESTEROL ne postoji potreba za unos egzogenog
- u svim zivotinjskim tkivima (cel, hormoni, zucne boje...) holesterola), ALI
da bi se egzogeni isljkucio, ishrana bi
- losa strana egzogenog holesterola: ↑LDL (rizik KVB)
morala da se drasticno promeni (vegani)
(tacnije ↑ukupan, od cega 80% LDL  individualno varira!)
+ svaki covek drugacije “odgovara” na
- fitosteroli iz biljaka: u kompeticiji sa holesterolom za vezivanje za rec.
egzogeni holesterol

PREPORUKE ZA MASTI:

*
*UKUPNE MASTI: min 20% za
zene i pothranjene (BMI<18,5)

**MUFA: razlika izmedju energije

iz ukupnih masti i zbira SFA+PUFA

17
 -Ugljeni hidrati – 15.

3 grupe (u odnosu na stepen polimerizacije - DP)

1. Seceri (1-2):
Monosaharidi (glukoza, fruktoza, galaktoza, manoza),
Disaharidi (saharoza, laktoza, maltoza, trihaloze)
2. Oligosaharidi (3-9):
α-glukani – maltodekstrini
non α-glukan oligosaharidi – rafinoza, stahioza,
fruktooligosaharidi i galaktooligosaharidi, polidekstroza, inulin
3. Polisaharidi (>=10)
skrob – amiloza, amilopektin; modifikovani skrobovi
neskrobni polisaharidi: celuloza, hemiceluloza, pektin, arabinoksilani, β-glukan, glukomani,
biljne gume i lepkovi, hidrokoloidi

- u odnosu na mozak postavili minimum od 130g/dan

ULOGA: energetska (CNS!!!), uloga vlakana
- “50g/dan da se spreci ketoza”, ali uzeti u obzir
aktivnost osobe
+ namirnice sa dosta UH su vazan izvor mikronutrijenata
GLIKEMIJSKI INDEKS i GLIKEMIJSKO OPTERECENJE… (th DM) i fitohemikalina

VLAKNA (Dijetska + Funkcionalna)

Dijetska vlakna:
- sastavni delovi biljaka (polisaharidi i lignin)
- nesvarljiva u nasem GIT
Funkcionalna vlakna:
- izolovani, nesvarljivi UH koji se mogu dodati namirnicama zbog utvrdjenih pozitivnih efekata na org.

Uloge vlakana:
- viskozna – odlazu praznjenje zeluca  ↑osecaj sitos (super za kontrolu TM)
- pomazu u regulaciji insulinske rezistencije
- vezuju holesterol iz zucnih boja („presecaju enterohepat. cirk.)  ↓holesterol u serumu
- pomazu u opstipaciji – ↑V crevnog sadrzaja
RDA: AI za ukupna vlakna
muskarci 38g/dan zene 25g/dan

*jos ne postoji UL za vlakna

PREPORUKE ZA UH:

18
*rani znaci deficita makronutrijenata
(gladovanja) se lako i brzo prepoznaju
(↓TM), a znaci deficita mikronutrijenata MIKRONUTRIJENTI I VODA
su diskretni!
-Liposolubilni vitamini – 16.

Vitamin A (narandzasto, tamnozeleno povrce , meso, dzigerica, mleko...)

- grupa jedinjenja: retinoidi/karotenoidi
protvitaminA (retinol) u organizmu
- funkcionisanje imunog sistema, vid (rodopsin), integritet epitela, rast/diferenc. cel, embriogeneza
Deficit (retko) – ishrana siromasna namirnicama zivotinjskog porekla
- glavni preventabilni uzrok slepila u nerazvijenim zemljama
- smetnje u vidu (biotove mrlje, teza adaptacija na mrak, nocno slepilo, suvo oko)
- resp. infekcije, dijareje, rizik od drugih inf.
- cesto uz def. proteina  zaostajanje u rastu (Ψfiz)
Toksicnost (visemesecno > 10mg)
- glavobolja, ataksija, alopecija, promene na kozi (, ataksija
- teratogen! (trudnice ne dzigericu! – ne >3mg/dan)

Vitamin D (masne morske ribe – losos, skusa, jaja, dzigerica, mleko)

- regulacija Ca, celijski imunitet
Deficit (neizlaganje suncu; deca, odrasli; bolesti creva, bubrega)
- rahitis (deca), osteomalacija (odrasli)
Toksicnost (suplementacija)
- isto kao Ca (hiperkalcemija, nefrolitijaza)

Vitamin E (ulje soje i kukuruza, maslinovo ulje, kikiriki, ulje i semenke suncokreta, bademi, lesnici)
- 4 tokoferola i 4 tokotrienola
- α-tokoferol najjaca biol. aktivnost – antioksidant – cuva LDL od oksidacije, integritet membr, regulise
synth. Pg, antiagregaciono dejstvo, vazodilatator... - regenerise ga vitC!!!
Deficit
- neuroloski simptomi, hemoliticka anemija
Toksicnost
- ponasa se kao antagonist vitA,D,K (znaci njihovih deficita

Vitamin K (zeleno lisnato povrce, ulje od soje, jaja, meso, mlecni proizvodi)
- 2 oblika: filokvinon (biljke) i menakvinon (crevne bakt.)
- za sintezu protrombina – koagulacija....
Deficit: - defekt koagulacije
Toksicnost: - preparati (jos uz antikoagulantnu th…) VitK
RNI: 90μg za zene/120μg za muskarce
UL: /
VitA VitD VitE
RNI: 700μg (2100 IU) za zene RNI: do 50.god: 200 IU (5μg) RNI: 15mg
900μg (2700IU) za muskarce 51.-70g: 400 IU (10μg) >70g : 600 IU (15μg) UL: 1000mg (suplement)
UL: 3000μg (10 000) za odrasle UL: 2000 IU (50μg)

19
 - Hidrosolubilni vitamini – 17.

VitB1 (Tiamin) – integralne zitarice, kvasac, leguminoze, svinjsko meso

- u sastavu tiamin-pirofosfata (piruvat  ACoA) – neophodan za metabolizam makronutrijenata
Deficit: Beri-Beri; Wernicke-Korsakoff sy (alkoholicari)

VitB2 (Riboflavin) – zitarice, mleko, mlecni proizvodi

- sastav FMN i FAD – brojni ox-red procesi, energ. metabolizam; sinteza steroida; eritrociti...
Deficit: promene na kozi i sluznicama (helitis, angularni stomatitis...)

VitB3 (Niacin) – meso, riba, integralne zitarice, sir, kafa

-nikotinamid i nikotinska kis. (50% se synth. iz TRP u telu)
- u sastav NAD i NADP– brojni ox-red procesi, energ. metabolizam; sinteza steroida....
Th: za hiperholesterolemiju/trigliceridemiju
Deficit: pellagra

VitB5 (Pantotenska kiselina) – bubrezi, dzigerica, kvasac, zumance, brokoli

- sastav CoA – metabolizam...

VitB6 – mleko, integralne zitarice, banana, pivo

- piridoksal, piridoksin, piridoksamin  piridoksal 5-fosfat – za sintezu neesencijalnih AK
Deficit: redak; uz druge vitB def.

VitB7 (Biotin, vitamin H) - bubrezi, dzigerica, mleko, jaja

- kofaktor za karboksilaze – metabolizam....; vezuje se za histone – transkripc. DNA....
*prot. avidin iz belanca sprecava aps. B7 (ali se denaturise pri termickoj obradi)

Folati – spanac, pomorandza, dzigerica, kupusnjace (karfiol, brokoli, kupus, prokelj)

- bioloski aktivan oblik: folat – nestabilan, lako se gubi pri obradi – bioraspolozivost 25-50%
- folna kis (koristi se pri fortifikaciji namirnica, u suplementima) – bioraspoloz. 100%
tetrafolat (koenzim u metab. AK i Nukleinskih kis.) – neophodan za deobu cel – najvulnerabilnija tkiva
koja se brzo dele
Deficit (malaps, jednolicna ishrana): megaloblastna anemija; trudnice! (defekti neuralne cevi)
- fortifikacija namirnica i suplementacija zena u fertilnom periodu (kod nas, u razvijenim zemljama
samo ako se rodi dete sa defektom neuralne cevi)

VitB12 (Kobalamin) – u hrani zivotinjskog porekla (meso, riba, jaja, malo u mleku); deo iz crevnih bakt.
- hidroksikobalamin, akvakobalamin; cijankobalamnin (fortif, supl.)
- stvaranje krvnih elemenata; funkcija neurona; konverzija homocistein  MET
Deficit (>60g. neki; vegani; perniciozna anem; zeludac!) - megaloblastna anemija; neuro simptomi

Folati B12
RNI: 400μg RNI: 2,4μg
UL: 1000μg (iz preparata) UL: /

20
Holin – mleko, jaja, dzigerica, kikiriki, lecitin
- sinteza fosfolipida i sfingomijelina; prekursor ACh; deo fosfatidil-holina (VLDL)
Deficit (vegani) – masna jetra (VLDL)

Vitamin C (askorbinska kis.) – paprika, citrusno voce, kiwi, bobicasto voce.....

- antioksidant: posebno u oku, leukocitima, semenoj tecnosti; regenerac. vitE i glutationa
- neophodan za apsorpciju Fe
- kofaktor za sintezu kolagena VitC
RNI: 90mg nepusaci; 120mg pusaci
Deficit – sporije zarastanje rana, defekti veziva....skorbut...
UL: 2g
Toksicnost: dijareja, oksalatni bubr. kamencici

21
 ESENCIJALNI minerali i oligoelementi
- deficit izaziva specificne biohem. promene 
koriguju se pri nadoknadi (suplementaciji)
- Minerali – 18.
Esencijalni
minerali:
Ca – mleko, jogurt, sir, sardine (sa kostima), sojino mleko, mahunarke, zitarice, kelj Ca, P
- najzastupljeniji mineral u telu (1,4g/TM) Mg
- 99% u kostima i zubima; ucestvuje u prenosu signala; u koagulaciji; kofaktor nekih enzima Na, K
- PTH, vitD, kalcitonin regulisu konc. u plazmi... Fe
Zn
Deficit (merenje gustine kostiju – DEXA)
F
- rizik: deca (zaostajanje u rastu, nedostizanje pika kostane gustine  ↑rizik za osteoporozu kasnije),
zene u trudnoci, postmenopauza
Toksicnost (suplementacija): nefrolitijaza;
hiperkalcemija kao posledica bolesti (PTH, maligniteti), intox. vitD

Fe
hem (40% bioraspolozivost): meso (dzigerica ne trudnicama-vitA!), ribe, morski plodovi, zumance
meso ↑aps. hem i non-hem Fe
non-hem (0-20% bioraspolozivost): hleb, brasno, tamnozeleno povrce, mahunarke, suve sljive, kajsije
- u sastav Hb (max), Mb, transferin, depoi u jetri (feritin, hemosiderin), sastav enzima i citohroma
- aps. u duodenumu (najbolja iz mesa i ribe u prisustvu kis – vitC, lakticna…)  za transferin ....
- Limitiraju aps. (Ca, tanini, fitati, Mn, Cu), bolesti (ahlorhidrija, bolsti creva)
Deficit:
prvo feritin↓, ostali nalazi  (smanjenje depoa)  ↓serumsko Fe i ↓saturacija transferina (snizene
rezerve)  sideropenijska anemija (mikrocitna, hipohromna) – najcesci nutritivni deficit
- pod rizikom: odojcad, deca, adolescenti, zene u fertilnom periodu i posebno u trudnoci
Toksicnost: retko (predoziranje supl. – simtomi GIT) ; hemohromatoza

- Oligoelementi – 19.

Se – iznutrice, ribe, jaja, meso, mleko

- sastojak selenoprotetina (glutation peroksidaza i selenoprotein P – antiox., trijodtironin dejonidaza...)
Deficit: - Keshan CMP, Kashin-Beck osteoartritis; rizik kod Chrona, resekcije creva
Toksicnost: - hipersalivacija, mucnina, povracanje, miris na beli luk
Esencijalni
Hronicno trovanje: promene na noktima, kosi, misicna slabost, neurol. ispadi oligoelementi:
Cu
Jod Cr
Mn
- dosta zavisi od geografskog porekla hrane (SRB – siromasno tlo J  obavezno J-soli),
Mo
- morski proizvodi Se
- esencijalni element u tragovima J
- sastav T4, T3
- aps. ometaju strumogene materije iz hrane koje se kuvanjem inaktivisu(kupus, prokelj, brokoli)
Deficit (hipotireoidizam je najcesci uzrok mentalne retardacije koji se moze spreciti)
- deca: mentalna retardacija – odrasli: struma, hipotireoza
Toksicnost: toksicna struma, hipertireoidizam

22
 - Elektroliti – 20.

Na – najvise iz kuhinjske soli, praska za pecivo, raznih dodataka hrani

- 50% EC (glavni katrjon EC – 135-150mmol/l) – pH regulac., transmembr. potencijal , fukncionisanje
neuro-misicne aktivnosti
Deficit (visoka vlaznost, rad na ↑To) Toksicnost: emetik, hronicno  HT! (UL: 2,3g/dan)

K – banana, kajsije, krompir, paradajz, kakao

- 95% u cel. (glavni katjon IC; EC 3,5-5mmol/l) – pH regulac., transmembr. potencijal , fukncionisanje
neuro-misicne aktivnosti
Deficit (bolesti, lekovi): misicna slabost, aritmije! (PNU: oko 1,5 g/dan)
Toksicnost (suplementi, bolesti): parestezija, srce!

ISHRANA RAZLICITIH POPULACIONIH GRUPA

- Ishrana u trudnoci i laktaciji – 21.

ULOGE PRAVILNE ISHRANE*

- obezbedjuje normalan razvoj ploda
- cuva zdravlje majke;
- obezbedjuje uspostavljanje i odrzavanje laktacije
*narocito znacajno: ako postoje oboljenja trudnice; adolescentna trudnoca

 vaze osnovni principi koji se odnose na opstu populaciju, uz neke specificnosti:

1. ↑energetske potrebe
2. ↑potrebe za odredjenim nutrijen ma
* vazno uzeti u obzir stanje uhranjenosti i nacin ishrane pre trudnoce

1. UHRANJENOST  BMI
- formiraju se deopi energije
- ritam ↑TM je neujednacen (5% u I trimestru, u II i III ravnomerno)
62% se odnosi na vodu (EC tecnost i V krvi), masti 30%
- akumulirano masno tkivo treba da zadovolji energ. potrebe u laktaciji

23
 SASTAV MAJCINOG MLEKA

Zavise od ishrane (nizak unos – niska konc. u

mleku – trpi novorodjence.
Popravljaju se maternalnim unosom)
-masti, pojedineMK, vitB6,12, J, Se, vitA,D,
neprot. azotne materije)

Ne zavise od nacina ishrane (korekcija

preparatima)
- prot, UH, Ca, F, Zn, Cu, folati

Kalorimetrija (energ. potrebe):

- normalno: 1950 kCal/dan;

2. ENERGETSKE POTREBE – preporuke zavise od stanja uhranjenosti
- u graviditetu + 300kCal/dan;
pre trudnoce
- laktacija + 500 kCal/dan
*najvece energ. potrebe kada doji –opadaju zalihe
3. NUTRITIVNE POTREBE masti (0,5-1kg/mesecno prvih 6 meseci posle
porodjaja)

Proteini (na 0,8 g/kg/dan se doda):

trudnoca + 6
laktacija + 11 do 13
- prednost: zivotinjskog porekla (ali da ne
sadrze mnogo masti) – posna riba, belance;
- mogu legumi, zitarice
*ove namirnice bogate i Fe, P, J, vitB grupe
Ugljeni hidrati i Masti
- iste WHO preporuke (15-30% uk. masti; 55-75% UH)
- 10% polinezasicene MK
(meso, riba, mleko ,mlecni proizvodi, kostunjavo voce –
sadrze i liposolub. vitamine)

24
 POSEBNE PREPORUKE ZA ISHRANU U GRAVIDITETU I LAKTACIJI
- pojava mucnine, povracanja, gorusice, opstipacije – modifikacija ishrane
- suplementacije (po potrebi): vitB12 (2,6 μg/dan), folati, vitD, Ca...

OGRANICENJA
- alkohol, pusenje
- max. 1 solja kafe/dan
- nikakve redukcione dijete
*osim blagih hipokalorijskih ukoliko postoji ↑↑↑TM nakon porodjaja (4ned+ posto je laktacija razvijena) – max.
2kg/mes

- Ishrana starijih osoba – 22.

- porast starije populacije (>65god.) i dugovecnih (>80god.)

*preporuke su za 70+ i za zdrave osobe
- heterogerna populacija (fizioloska =/= hronoloska starost - hron. bolesti; fizicka aktivnost)

STARENJE
- fizioloski proces sa odredjenim zahtevima i specificnostima u ishrani

Faktori koji uticu na ishranu i stanje uhranjenosti:

- gubitak zuba, ↓ape t, ↓cula ukusa i mirisa, sposobnost aps. i
metabolizma, dehidratacija, hronicne bolesti (↑metab. nekih
nutrijenata), polimedikacija, psihosoc. f-tori (usamljenost), ↓fizicke
aktivnosti/kretanja/hendikep

- proteinsko-energ. malnutricija i gojaznost najveci problem

+ ↓TV, TM, telesne vode

25
 1. ENERGETSKE POTREBE
- u starosti se bazalni metabolizam u proseku 1-2% po deceniji, ali je tesko dati univerzalne preporuke
(heterogena populacija!)
- fizicka aktivnost glavni faktor (PAL: 1,4-1,8 bi trebalo da bude)  racuna se TEE
- cesto nedovoljan energ. unos kod starih (i/ili ↑zahtevi kod boles )

2. POTREBE U MAKRONUTRIJENTIMA
Proteini (kljucna komponenta u starenju)
- iste preporuke, ali u slucaju sarkopenije: 0,9-1,1g/kg/dan
- bitna adekvatnost unosa, ne samo kolicina
Masti (iz raznovrsnih namirnica – riba, soja, lan, maslinovo ulje...)
- do 30% (aktivni do 35%); zasicene do 7% (znacajno za nivo LDL, kao i MUFA)
- znacajne PUFA (Ѡ-3: EPA i DHA), uz adekvatan unos vitE (zbog stvaranja lipidnih peroksida)

3. POTREBE U MIKRONUTRIJENTIMA

Ca (↓aps. zbog ↓vitD, atrof. gastri sa) – 800-1200 mg/dan

VitB12 (bolesti zeludca, lekovi koji ↓gastr. sekreciju, GIT
 ocuvanje mineralne gustine kostiju (i ↓stope fraktura)
infekcije)
- ne >2g/dan – nefrolitijaza, poremecaj aps. Fe, Zn, Mg
- suplementi i obogacena hrana (kristalni B12) 2,5μg/dan

VitD (neizlaganje usncu, osobine koze, ↓apsorpc. vitD) – riba,

riblje ulje, obogaceni mlecni proizvodi
Fe - cesto infl. procesi ↑serum feri n; ↓aps
- 10-20 μg/dan za ocuvanje gustine kostiju
Cr - koenzim za insulin – ↓se sa staroscu
Cu, Se, Mg...

26
 MEDICINSKA NUTRITIVNA TERAPIJA (MNT) 23.

- primena specificnih nutritivnih mera u cilju lecenja oboljenja, povrede ili nekog patoloskog stanja
- obicno odstupa od preporuka za zdrave osobe (npr. opekotine - ↑↑↑prot, neke AK koje nisu esenc;
malaps. - ↓↓mas ...)

Multidiscilpinaran tim: lekar, dijeteticar (postavlja nutritivnu Dg; odgovoran da je sprovede), kl.
farmakolog; neophodna obuka i socijalnih radnika
 izbeci pojavu problema povezanih sa nepravilnom ishranom (gubitak apetita, neadekvatan unos
hrane, preteran unos, nenamerne varijacije u TM)

U bolnickim uslovima, po prijemu, neophodno odrediti minimum podataka o proceni uhranjenosti

- BMI
- % nenamernog gubitka TM po tipu: kasasta dijeta/enteralna sonda/TPI
- br. dana neuzimanja hrane prepisan kalorijski unos: hipokalorijska
(500kCal)/eukalorijska (2500kCal)...
+ belezenje podataka o alerg./intoleranciji na hranu sastav mikronutrijenata: unos SFA <7%; MUFA 20%;
 odmah se definise tip MNT – sto detaljnije definisan zahtev dijeta bez vlakana...
- sprovode dijeteticari; lekar zahteva monitoring prema zahtev za suplementacijom: Ca od 500mg…
zahtevima MNT (npr. TM, glikemija, holesterol..)
- neke su privremene (post-op GIT), a neke dozivotne (DM)  zahtevaju evaluaciju i pracenje

- MNT obolelih od dijabetesa – 24.

- u svetu sve cesci glukozna intoleracnija (IGT) i DM:

poremecaj glikemije naste (IFG) -metabolicki poremecaj zbog poremecaja
delovanja/lucenja insulina
- 90% zbog gojaznosti  ↑DM p2
- hronicna hiperglikemija i poremecaj metabolizma
UH, masti i proteina,
Dg:

NORMALNO PREDIJABETES (IFG) (IGT) */DIJABETES

FPG (nmol/l) <5,9 6,1-6,9 >7
OGTT# (nmol/l) <7,8 7,8-11,1 (7-11,1)*/>11,1
Glikozilirani HbA1C(%) <5.7 5.7-6.4 >6.5
#
glikemija 2h nakon unosenja 75mg glukoze

OPTIMALNI METABOLICKI CILJEVI

ADA (American Diabetes Association) kao Glikemija (mmol/l)

primarne ciljeve postavila pracenje i regulisanje - naste 5-7,2
ABC (A1C <7%, Blood pressure, Cholesterol)
- postprandijalna <9,99
TA: 130/90 mmHg
Lipidi (mmol/l): LDL<2,6 TAG <1,7 HDL > 1

27
CILJEVI MNT (bilo prevencija ili th)
1. Dostizanje i odrzavanje optimalnih metab. pokazatelja
- nivo glikemije: normalan ili sto blizi normali (↓kompl.)
- lipidni profil (↓rizik od makrovask. boles )
- TA (↓rizik od boles ks)
2. Prevencija i lecenje hron. komplikacija DM
3. Modifikacija unosa nutrijenata i nacina zivota kako bi se prevenirali/lecili neki od postojacih
komorbiditeta:
- gojaznost, dislipidemija
- KVB, HT
- nefropatija
+ (4) voditi racuna o individualnim potrebama pojedinca, uzeti u obzir licne i kulturoloske specificnosti
u ishrani. Sacuvati osecaj uzivanja u hrani (izbaciti ono samo sto je naucno opravdano

ENERGETSKI UNOS I UNOS MAKRONUTRIJENATA

Najveci faktor rizika za nastanak DM je gojaznost Th u smeru ↓TM:

1.↓kalorijski unos (500-1000 kcal deficita) redukcija TM 5 do 7%, vezbanje od 30min/dan i

2. ↓unos mas pravilna ishrana ↓rizik od pojave DM za 58%
3. redovna fizicka aktivnost (bar 150min/ned)

Osobe na insulinu *Proteini: sa nefropatijom 0,6 do 0,8!

- vazan monitoring UH (odredjivanje doze)
-DOZA: 1:10 (odnos br. jedinica insulina prema 10g UH)
+ korektivni faktor ( glikemija pred obrok)
Vazna je konzistentnost i ritam
unosa hrane iz dana u dan!
SFA  ↑LDL!
Modifikacija mediteranske ishrane (↑MUFA, sa ↓UH),
ali ako je ↑holesterol  UH>55%
Svakako NE<130g/dan UH (Atkins dijete i sl)
FDA odobreni vestacki zasladjivaci koji ne uticu na glikemiju
(aspartam, saharin...)
Svaka hrana koja ne utice na dozu insulina (<20kcal, <5g UH)
slobodno se unosi
Alkohol: 1pice zene, 2 muskarci

28
 PROPISIVANJE MNT - individualizovana!
+ da vodi racuna o drugim elementima soc/kulturoloskog/ekonomskog stanja pacijenta
Kalorijski unos:
- pazljivo pratiti kod dece
- ako je osoba normalno uhranjena, nece biti na restriktivnoj dijeti, vec se insistira na
optimalnoj ishrani, kako bi se ↓rizik od nastanka DM
- kod predgojaznih/gojaznih deficit od 500 do 1000kcal
Makronutrijenti:
- SFA <7%
- minimum TFA
- unos hrane bogate Ѡ3, kao sto je riba bar 2x/ned
- pp suplementacija (npr. ako ne jedu ribu – riblje ulje...)
- 14g vlakana/1000kcal
- PP

+ po potrebi lekar definise dodatne zahteve zavisno od pratecih komorbiditeta/fizioloskog stanja...

GLIKEMIJSKI INDEKS (GI)

- povrsina pod krivom skoka glikemije tokom 2h od unosenja neke hrane sa tacno definisanom kolicinom
UH (50g) u 2casovnom periodu, u poredjenju sa krivom koju je proizvela ista kolicina UH referentne
hrane (beli hleb ili glukoza) kod iste osobe, pod istim uslovima, koriscenjem inicijalne glikemije kao
osnove
Nedostatak: ne uzima u obzir ukupnu kolicinu unetih UH (sto je bitno za insulinski odg.)
– kolicina hrane koja sadrzi 50g UH je veoma razlicita i cesto nema veze sa stvarnim porcijama u
svakodnevom zivoru

GLIKEMIJSKO OPTERECENJE (GL)

– potreba za insulinom izazvanim ukupno unetim UH (uzima u obzir ukupnu kolicinu unetih UH)
Prednost (bolji indikator glikemijskog odg.): moze da se izracuna za bilo koju kolicinu hrane (vise odg.
realnosti)
*ali i dalje nije 100% tacan – na glikemiju uticu i metabolizam, odg. insulina i kolicine masti i proteina u tom obroku

29
30
31
 - MNT obolelih od arterijske hipertenzije – 25.

- jedan od najvaznijih faktora za nastanak KVB, BI i preranu smrt!

- MNT i fizicka aktivnost vazne kao 10 prevencija!
- Faktori ishrane uticu preko 60% na pojacu HT

MNT – individualizovana! Primenjena mera i ocekivana redukcija TA (mmHg)

Nutritivne mere u th HT: 1. Redukcija tezine: 5-20 za 10kg↓
1. Smanjenje TM 2. DASH: 8-14
- za gojazne idealno BMI<25; OS <94cm(m) / <80cm (ž) 3. ↓unos soli: 2-8
- nikako variranje TM (yo-yo efekat)  4. ↓unos alkohola: 2-4
↑rizik za nezeljene KV dogadjaje (vazi i za osobe bez HT!) 5. Fizicka aktivnost: 4-9
- za normalno uhranjene - dovoljna modifikacija unosa pojedinih namirnica (↓przeno i masno, ↑voce i
povrce)

2. DASH (Dietary Approach to Stop Hypertension) DASH: od 1600 do 2000kcal/dan

Integralne zitarice: 200-300g
- nacin ishrane i za 1° prevenciju i za MNT HT
Povrce: 500g
*poenta dijete je: nizak unos SFA, holesterola i uk masti;
Voce: 300-500g
fokus na povrcu i niskomasnim mlecnim proizvodima,
Obrano mleko i mlecni proizvodi: 500-750g
vise proteina iz biljnih izvora, puno Mg, K, Ca, biljnim vlaknima
Meso, piletina, riba: max 150g
- i, nizak unos Na (1,5-3g/dan) 4-5 puta nedeljno legumi/kostunjavo voce: 20-30g
- rezultati nakon 2 ned Vidljive masnoce PUFA/MUFA: ostatak do 2000kcal -20g

3. ↓unos soli – HT problem u drustvima koje unose >2,3g/dan

- donja granica unosa Na na 1500mg (sto je 3,8g kuhinjske soli - DASH)
*oprezno, zbog J u jodiranoj soli – SRB!
- meso, mleko, riba, zitarice sadrze prirodno odredjenu kol. soli (oko 15% dnevnog unosa), pri kuvanju se
doda jos 15%, a najveci deo (70%) je “skrivena so” iz gotovih proizvoda
- po zakonu RS: nije obavezno deklarisati kol. soli u preradjenim namirnicama!
Opste preporuke bi bile: ↓unos preradjenih namirnica (so dodata tokom obrade/zimnica kod kuce...),
gotovih sosova, praska za pecivo; umereno soliti hranu (za ukus dodavati bolje bilje zacine – biber, aleva
,bosiljak, persun)

4. ↑unos K
- do 4,7 g/dan (po DASH se ostvari) – preko hrane (ne supl.)
NE kod: bubreznih bolesnika, DM, srcane slabosti, lekovi koji cuvaju K

5. ↓unos alkohola – 1 (ž)/ 2 (m) pica na dan

32
 PROGRAMI FIZICKE AKTIVNOSTI KOD HT:HT
o
- vazna kao 1 prevencija
- minimum 30-60min aktivnosti, umerenog inteziteta,
inteziteta 3-5x/ned ↓rizik od KVB
*umeren intenzitet (sr. frekvenca 75-85%
85% od max)
- efikasnije su aerobne aktivosti
(npr. setnja je 4 MET, brz hod 7 MET, voznja biciklom 15kmph 5,8MET, trcanje 10kmph 10MET)
+obavezan stress-test
test pre propisivanja programa FA (pogotovu ako osoba ima pridruzene KVB)

GOJAZNOST 26.

- bolest disfunkcionalnog masnog tkiva (E66)

(
- disregulacija aptetita
1. izmena normalne funkcije dela tela
- poremecena energetska ravnoteza
2. ima karakteristicne znake i simptome
- izmena endokrinih funkcija ((↑leptin,
3. dodovi do ostecenja/oboljevanja zahvacenog entiteta insulinska rezistencija)
- infertilitet
- disregulacija adipokina
Izmenjeno fiziolosko i metabolicko stanje
- abnormalna endotelijalna funkcija
koje ima jasno definisane genetske,
- skok TA
hormonske i enviromentalne determinante i
- nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD)
koje rezultira povecanim morbitditetom i - dislipidemija
mortalitetom. - sistemska inflamacija masnog tkiva

Poremecaji telesnih funkcija:

- osteoartritis
- limfedem
- venska staza
- nepokretnost

U PORASTU (pred)gojaznost
 ↑HT, DM2, KVB, Ca

2017
Populacija: 7,505,257,673
Gojazni (BMI>30): 774,000,000 (oko 10%)

SRB: 19,5%

33
Pri postavljanju Dg se rukovodimo i drugim elementima licne/porodicne anamneze:
- PCOS, DM u porodici, biohem. pokazatelji u krvi....

UZROCI GOJAZNOSTI
1. genetski faktori
- mali broj monogenski - npr. defekti gena za leptin, PCI enzim...)
- vecina poligenski defekti – signalizacija osecaja gladi/sitosti,
RMR, metab. odg. pri vezbanju...

2. faktori sredine – okidac da se ispolje genski defekti / deluju sami za sebe

“obesogenic environment”  drasticne i brzo nastale promene u okruzenju i nacinu zivota
nacin ishrane – ↑mas i ↑↑↑↑sećeeriii! + ↓Fiz.akt.

PREVENCIJA - lecenje gojaznosti je zahtevno i dugorocno nezadovoljavajuce; cesti relapsi;

najbitnija globalna prevencija
- navike u ishrani i fiz. akt. na nivou populacije
- faktori sredine (obesogeno okruzenje)
- multipli nivoi intervencije
(globalni, nacionalni, regionalni, nivo pojedinca...)
- politicke akcije i programi
Individualne mere:
- ishrana, ↑FA, ↓sedenja, poboljsanje spavanja
- biciklisticke staze, rekreacione povrsine
- stimulisanje prehrambene industrije da proizvodi
kvalitetnu hranu
- potsticanje dojenja
- intervencije na radnim mestima/ skolama –
jelovnik, org. fizicke aktivnosti

34
 - Lecenje gojaznosti – 27.

Th se bazira na BMI i prisutnim komorbiditetima (DM, dislipidemijama, HT, sleep apnea...)

 cilj ↓TM i ↓rizik od komorbiditeta, ↓potrebu za lekovima, prevencija relapsa

*Th gojaznosti II i III stepena – specijalisticki nivo

Ne vise od 10% TM za 6 meseci! !!

Vazan je program prevencije relapsa (yo-yo) i odrzavanja postignute tezine

- kombinovanje dijete i fizicke aktivnosti uz promene navika u ishrani i dnevnoj rutini
- vazni elementi programa: ishrana siromasna mastima, bogata slozenim UH, redovno pracenje tezine
na vagi, radovna fizika aktivnost, obavezan dorucak

DIJETSKO LECENJE (hipokalorijske dijete) – osnova u Th gojaznosti

U onosu na sastav hranljivih materija: U odnosu na kalorijski unos:

1. Uravnotezene dijete sa uobicajenim odnosom makronutrijenata,
ali ↓uk. kolicinom - balansirane deficitne dijete – BDD
2. Dijete sa ↑unosom jedne hran. materije
- ugl. hiperproteinske – prot. >30% i niskomasne ugljenohidratne –
masti <5%
- kratkorocno (do 6m) hiperproteinske dijete su efikasnije za velicinu
↓TM
- nakon toga se velicina gubitka izjednacava i proporcionalna je samo
kalorjiskom deficitu
DUGOROCNO se preporucuju balansirane,
individualizovane dijete, uzimajuci u obzir
komorbiditete
 hipokalorijska dijeta, gde je energ. deficit u granicama sigurnosti, sa odgovarajucim sastavom hran.
materija, ekonomski prihvatljiva i da se lako sledi
1. Nulta dijeta (samo u bolnici, pod lekarskim nadzorom) –
jedino kao pre-op. priprema
2. Dijete sa jako malo kalorija (VLCD; “formula dijete”):
400-800 kcal
- gotovi preparati u prahu po odredjenoj formuli
- moraju da obezbede bar 40-50g prot. visoke bioloske vrednosti
i dnevnu potrebu mikronutrijenata
3. Dijete sa umereno smanjenim unosom kalorija (LCD):
- 1200kcal (ž) / 1500kcal (m)
- one gde je cilj 500-1000 kcal dnevni deficit
Americki vodici:
Overweight (+2 KV faktora rizika): deficit oko 500 kcal/dan
Gojaznost I: deficit oko 500 kcal/dan
Gojaznost II,III: deficit 500-1000 kcal/dan

FIZICKA AKTIVNOST U Th GOJAZNOSTI (ofc. uzeti u obzir komorbiditete)

- aerobne aktivnosti inteziteta 55-70%max. frekvencije (50-85% VO2max)
- 45-60min, 5-7 dana nedeljno
(minimum 150 min/ned, a za odrzavanje 200-300min/ned)
- preporucuju se i treninzi snage (8-12 reps) - ↑misicne mase i gus ne kos ju
(najteze leciti gojazne osobe sa sarkopenijom!!!!)

35
 HIGIJENA 3
- HIGIJENA STANOVANJA
- ZEMLJISTE
- OTPADNE MATERIJE
- SANITARNA HIGIJENA
- LICNA HIGIJENA
- SKOLSKA HIGIJENA
- MENTALNO ZDRAVLJE
- HIGIJENA U KATASTROFAMA
- FIZICKA AKTIVNOST
 MEDICINSKO-EKOLOSKI
EKOLOSKI ASPEKTI STANOVANJA I NASELJA
2 TIPA NASELJA:
- Seosko
- Gradsko
- Higijenski principi uredjenja naselja i lokacija stana – 1.

Urbanizam: disciplina planiranja naselja (urbanisticki planovi)

-usvajanjem
usvajanjem principa komunalne higijene i osnovnih higijenskih zahteva je omoguceno smanjivanje
zdravstvenih rizika (koji dolaze za stanovanjem)
- izbor terena (krupnozrnast, lako prolazi vazduh, nagnut do 10%, dobro osuncan....)
Zoniranje:: podela teritorije naselja na celine sa odredjenim funkcijama i objektima
- indudstrija, privredno-komunalne
komunalne delatnosti, stanovanje, administrativno-
administrativno upravno
upravno-kulturna funkcija
- sportsko-rekreativna,
rekreativna, zdravstvena, univerzitetska, kulturno-zabavna,
kulturno prodajno-trgovinska
trgovinska
- zona zelenila se rasprostire po celoj povrsini po odredjenom planu

- Higijenski stan i uticaj na zdravlje – 2.

Osnovna funkcija stana:: pruzanje adekvatne zastite od prirodnih cinilaca i vestackih aerozagadjivaca +
ocuvanje Ψfizickog zdravlja i radne sposobnosti pojedinca
- covek prosecno provodi 65% vremena u svom stanu  na vise nacina stan deluje na ljudsko zdravlje

WHO – 4 dimenzije stanovanja (svaka ima uticaj na zdravlje)

- fizicka struktura kuce
- stan kao Ψsocijalna,
socijalna, ekonomska i kulturna konstrukcija ukucana (misliti i na mentalno zdravlje
zdravlje!)
- okolna infrastruktrura
- celokupna zajenica u njoj

“Healthy housing” – internacionalni vodic (cilj je prevencija bolesti i povreda u vezi sa stanovanjem)

Zdravstveni rizici povezani sa stanovanjem:

stanovanjem resp, kvs bolesti (stanje vazduha), neadekvatna
temperatura, zarazne bolesti, alergijske bolesti, traumatizam

*Stambena tehnologija okrenuta boljoj termickoj izolaciji (slabo

slabo propustanje vazduha, ventilacija
ventilacija) i
jeftinim materijalima (stetni
stetni po zdravlje)
zdravlje

**Neophodno
Neophodno prepoznati vezu aspekata stanovanja i rizika po zdravlje
(npr. poboljsanje energ. efikasnosti i ventilacije ↓verovatnocu pojave vlage i plesni)

1
Adekvatna kontrola pri dizajnu i izgradnji stanova  preventivne mere protiv identifikovanih
potenijalnih opasnosti po zdravlje
- lokalni programi; ukljuciti zaposlene u zdravstvenom sektoru u implementaciju
programa

LOKACIJA STANA:
- u stambenoj zoni, optimalno prirodno osvetljanje (orjentacija spavace sobe i dnevni boravak S, SW)
- optimalno 25m2/clanu domacinstva; visine bar 2,6m (postize se optimalna kubatura vazduha od
30m3/h)
- adekvatna ventilacija (prirodna – promajna/otvaranje prozora/porozni zidovi)
- prednost ima centralno grejanje (toplom vodom)
- prikljuceni na centralni vodovod i kanalizaciju
k
- u mrezi za plansko sakupljanje i odnosenje otpada

2
 - Nehigijenski stan: fizicke i mikrobioloske stetnosti – 3.

VLAGA I BUDJ
- vlazne prostorije (>70% vlaznost vazduha), kucni ljubimci, sobno bilje – izvor Aspergillus fumigatus
 mikoze, alergije; aspergiloza – napadi astme i bronhitisa (spore i gljivice u vazduhu)
- resenje su programi i vodici kontrukcije, izgrade i ventilacije savremenog stana

PRENASELJENOST I TBC
- ponovo u porastu (od ’93. u razvijenim i nerazvijenim zemljama)  WHO program kontrole i prevencije
- povezanost sa soc-ekonomskim uslovima (kvalitet stanovanja, ishrane, rezim rada...)

HLADNOCA U STANOVIMA
- narocito tokom zime; neophodna kontrola temperature, adekvatna izolacija....
- rizik kod starih, alkoholicara, Ψ bolesnika!

POVREDJIVANJE
- klizav pod, losa osvetljenost, prenatrpanost, neodgovarajuca zastita na prozorima, nepostojanje
detektora dima....
- vodeci uzrok smrti dece su povrede, narocito u kuci! (kao i hemijska sredstva za ciscenje – puze)

BUKA I ISHEMIJSKA BOLEST SRCA

- iznad 65dB rizik! - saobracajna buka! avionska buka...
- neophodna adekvatna izolacija objekata, kao i planska gradnja naselja

- Nehigijenski stan: hemijske stetnosti – 4.

OTROVNI GASOVI
- kombinacija vise sredstava za ciscenje; na vecini etiketa ne postoji spisak sastojaka
- hlorni gas (amonijak+hlorni izbeljivac)
- birati sredstva gde pise spisak sastojaka
- sredstva protiv moljaca (naftalin) – anemija, ostecenje jetre, neuroloska ostecenja kod dece

RADON I Ca PLUCA (↑eliminaciju, ↓prodor i nagomilavanje u stanu)

- prirodan radioaktivni gas – najveci prirodni izvor zracenja na zemlji
- gradjevine izgradjene od/oblozene granitom, mermerom i prirodnim materijalima izvor vece konc.
zracenja
- rizik od Ca pluca pri vecim dozama!
- utice i vazdusni pritisak (nizi u stanu nego napolju – imisija ka unutra)  provetravanje/ventilatori!
- neophodna kvalitetna gradnja; odg. hidroizolacija, bez pukotina....
- pusenje pojacava kancerogeni efekat radona!

3
DUVANSKI DIM I PASIVNO PUSENJE
- preko 4000 toksicnih materija (nikotin, katran, iritansi, olovo, cak negde malo azbesta...)
- osim akitvnog i pasivnog pusenja, nastaju i nitrozamini (dim koji se slegne + nikotin koji sagoreva) –
kancerogeni!
- rizik za nastanak resp. oboljenja; bolesti srca i maligni tumori usled pasivnog pusenja....
- ↑LDL kod pusaca
- trudnice – rizik za pobacaj; teskoce u zacecu
- zabrana pusenja u zatvorenim prostorijama i na javnim mestima (ali se ne mogu kontrolisati kod kuce)
veci deo duvanskog dima ostaje u prostoriji posle prestanka pusenja; ostavlja tragove u zidovima,
zavesama, tepisima, namestaju, odeci..(tragovi zute boje – uklanjaju se amonijakom i sircetom sa zidova)
- ugrozava i kucne ljubimce
- opusci koji se bacaju u reke i jezera unistavaju floru i faunu...

OLOVO
- ranije farbe; zemljiste, pijaca voda..... (stanovi pre 1978.)

TROVANJE CO
- izvori CO: 1° cvrst ugalj za grejanje!
- plinski grejaci vode, neispravne instalacije peci, kamina, dimnjaka...

FORMALDEHID
- industrija iverica i sper ploca (drvenarija – namestaj i gradjevinski materijal); sredstva za ciscenje
- za izbegavanje formaldehida u izolacionim materijalima, koristiti staklenu vunu, a za namestaj i zidne
obloge izabrati ivericu koja slabo isparava

4
 ZEMLJIŠTE
-kontinentalni sloj litosfere
(povrsinski sloj zemljine kore koji nije prekriven morima i okeanima)

- Higijenske osobine i ekoloski znacaj zemljista – 5.

Kvalitet zemljista: potencijalna plodnost i sklonost zagadjenju, sposobnost za rast biljaka, regulator
kretanja vode, mogucnost gajenja kultura bez ostecenja zivotne sredine

Idealne osobine zemljista: Nedostaci zemljista („loseg kvaliteta“):

- krupnosrnasta struktura - slaba vodopropusnost
- duboke podzemne vode (>2m) - losa konduktivnost
- nizak sadrzaj vlage; visok sadrzaj vazduha - mali kapacitat razgradnje otpadnih materija

Struktura gornjeg sloja se stalno menja pod uticajem:

- suncevog zracenja
- zagrevanja i hladjenja
(uticu na raspadanje maticne stene dubljeg sloja)
- atmosferski uticaji
(padavine – erozije; pokreti slojeva tla; zemljotresi...)

Elementi zemljista:
- makroelementi (do 80% minerala u telu i 99% u zemljistu): O2 (najveci %), H, C, Ca, Na, K, P, S, Cl, Mg
- mikroelementi: Fe, Se, Cu, Zn, Co, F, J, Mn, Cr
* znacaj u regionima sa viskom ili manjkom mikroelemenata – endemske bolesti
(u SRB J – endemska gusavost ranije, dok se nije jodirala so)

ZAGADJENJE ZEMLJISTA - izmena fizickih, hemijskih, bioloskih, radioloskih osobina zemljista usled
akumulacije vecih kolicina prirodnih materija/pojave sintetickih materija
 remeti se sastav zemljista, utice na ekosistem, onemogucava samopreciscavanje zemljista
 izvor hemijskog trovanja preko hrane/vode, izvor infekcije, izvor aerozagadjenja i zagadjenja vode

„Mehanizam“ zagadjenja: Zdravstvene posledice zavise od:

1. Odlaganje cvrstog otpada 1. Vrsta zagadjivaca
2. Plavljenje otpadnih voda 2. Puteva sirenja
3. Deponovanje sedimenta zagadjenja iz vazduha 3. Ugrozenosti populacije
Izvor - komunalno i industrijsko okruzenje  profesionalne bolesti kod poljoprivrednika, populac.
u kontaktu sa tlom u naseljima (deca!), kontaminacija
vode za pice, udisanje dispergovanih cestica iz tla

5
Vrsta zagadjivaca (mogu u combo):
1. Organski otpad - izlucevine zivotinja i coveka; iz bolnica i laboratorija!
 infektivni agensi – tifus, kolera, tularemija, leptospiroza, tetanus, askaris....
2. Neorganske hem. materije
 industrijski otpad – petrohemija, tekstilna, prehrambena industrija...- teski metali (Pb, Hg, As, Cd,
Cr), toluen, benzen, benzoapiren, PBC.....
*najopasnija ona koja dugo ostaju i akumuliraju se u bioloskim vrstama (lanac ishrane, voda za pice)
 nekontrolisana primena vestackog djubriva
3. Radioaktivne materije
4. Kisele kise (sulfati i nitrati se deponuju) – EUR, USA  odumiranje suma (deflorestacija);
↓kvalitet biljaka, ↓prinosi

Samopreciscavanje zemljista:
- razgradnja zagadj. materija se desava paralelno sa prirodnom transformacijom zemljista
(biohem r-je – daju humus, menja se pH, unistavaju mo...)
- zavisi od strukture zemljista, fiz/hem karakteristika, sastav mikroflore/faune
- vazno da postoje zone nezagadjenog zemljista
- razlaganje otpada zavisi od vrste, strukture i kolicine otpada

SPRECAVANJE hemijskog zagadjenja  MERE UPRAVLJANJA KVALITETOM ZEMLJISTA

- izgradnja objekata za odlaganje i trajno uklanjanje otpada
- izgradnja odg. vodovodne/kanalizacione mreze
- preciscavanje otpadnih voda
- izgradnja sistema za odvodnjavanje padavina
- zastita od infektivnog otpada
- cuvanje zemljista od zbijanja i odronjavanja; stvaranje zaklona od vetra
- izgradnja brana i nasipa
- biotehnoloske metode preciscavanja (georemedijacija, fitoremedijacija, bioremedijacija)

6
 - Cvrste otpadne materije i upravljanje cvrstim otpadom – 6.

PREMA POREKLU:
OTPAD: bilo koja supstanca ili
1. Komunalni predmet koju drzalac odbaci,
- rezidencijalni otpad iz domacinstva ima nameru da odbaci ili je
- komercijalni otpad (trgovina, ugostiteljstvo) obavezan da odbaci
- institucionalni otpad (skole, zdravstvo)
- gradjevinske i sanitarne sluzbe
2. Industrijski
3. Poljoprivredni

UPRAVLJANJE CVRSTIM OTPADOM (pravimo brda otpada...ne valja). o

1 otpad u kontejnere (skupljanje bar 3x/ned u gradu)
- minimalizacija kolicine i stetnosti
- reciklaza i transformacija (+ se dobiju vredni proizvodi – biogas i kompost)
- pretovar i transport
- tretman i definitivno odlaganje otpada

1. KONVENCIONALNE METODE

Incineracija (750-1000oC)
- spaljivanje otpada bez izdvajanja energije
- moze sa izdvajanjem energ. u posebnim pecima

Deponija (kontrolisano sanitarno deponovanje)

- sanitarno-tehnicki uredjen prostor na kome se odlaze cvrst otpad (koji nema svojstva
opasnih materija i ne moze se preradjivati/racionalno korsititi kao sirovina/gorivo)
+ svakodnevno prekrivanje inetrtnim materijalom (elim. mogucnost da deponija zagadi okolinu)
- sa/bez koriscenja sirovina (2o separacija i reciklaza) i transformac. otpada
- na terenu koji nije plavljen povrs/podz. vodama bar 25god
- ako je teren propustan, obezbedi se slojem gline/plastikom
- najmanje 1,5km od naselja, 2km od zdr. objekta/prehrambene industrije, 0,5km od voda....
2 vrste deponovanja:
- nekompaktirano: jeftino, ali dosta prekrivenog materijala (pesak/sut)
- kompaktirano: otpad u slojeve, masine za guranje i sabijenje otpada; masine za prethodno sitnjenje
otpada; otplinjavanje (evakuacija metana i dr. gasova – produkata razgradnje org. materija)

Problemi deponija:
- otpadne vode
- vrste otpada: eksplozivnost (metan!), zapaljivost, gorivost, reaktivnost, korozivnost, radioaktivnost...
(zato se vrsi 1o separacija otpada)

7
 2. NOVE, NEKONVENCIONALNE METODE
- primenjuju se sa ciljem koriscenja otpada kao resursa – zahteva 1o separaciju u org.i neorg. frakciju

 Izdvajanje materijala otpada sa 3 moguca procesa separacije (suva, vlazna, kombinovana-magnetna)

 Nekoliko postupaka izvlacenja energije iz otpada (piroliza, gasifikacija, bioloska proizvodnja metana,
proizvodnja cvrstog goriva)
* Sagorevanje u plazminom luku i dehalogenacija PCB komponenti
 Kompostiranje (bioloska metoda)– proces pretvaranja org. frakcije u konverziono djubrivo –
kompost (mikrob. aktivnost)
*prirodno kompostiranje – naizmenicno zasipanje zlojeva zemlje – za 6-9mes. otpad mineralizuje i
postaje kvalitetno prirodno djubrivo

- Tecne otpadne materije i preciscavanje otpadnih voda – 8.

Vodeni rastvori suspendovanih/koloidnih otpadnih materija: Znacaj otpadnih voda

- iz naselja (sanitarne, opste komunalne) ili industrijske
Sakupljanje i otklanjanje otpadnih voda
- lokalno
- centralno (sabirna kanalizaciona mreza)
1. Zagadjenje zivotne sredine; bioperzistencija
2. Rizik hidricnih epidemija i infestacija
3. Narusavanje pprirodno stanje zivotne sredine i
uticaj na “culni dozivljaj coveka”
4. Soc-ekonomski – izdaci za saniranje zagadjenja

*veliki broj domacinstava nije prikljucen na kanalizac. mrezu,

bacanje otpada u otvorene vodotokove - pogorsavanje fizickih osobina vode, pojava
- tu mora postojati standard nepropusnih septickih jama otpadnih materija na povrsini, akumulacija
mulja, promena hem. osobina (pH, ↓O2-
uticaj na biocenozu!)
Uklanjaju se na 2 nacina
- prosto odlaganje bez preciscavanja (u prirodne vodotokove, ocedno zemljiste)
*sme ako je mala zapremina tecnog otpada i ako ne postoje materije koje trajno smetaju okolini
- dispozicija sa prethodnim preciscavanjem

PRIMARNI PROCESI SEKUNDARNI PROCESI ZAVRSNI PROCESI

Mehanicke metode: (neseparabilno u separabilno/ekoloski prihvatljivo Dezinfekcija (obavezna kad voda potice od
– ostanu azotna i fosforna jedinjenja) zaraznih odeljenja bolnica, klanica...)
- resetke, sita
Bioloske metode: - UV zracenje
- talozenje (sedimentacija)
- filteri (pescani, prekolator) - JZ
- uklanjanje masnoca i pene
- polja navodnjavanja - termicka
- porlja irigacije - hlorisanje
- stabilizaciona jezera Obrada mulja
- precisavanje aktivnim muljem - zgusnjavanje
- bioaeratori - obezvodnjavanje
Hemijske metode - susenje
*pri preradi nastaje dosta - koagulacijaŠKOLSKA HIGIJENA - vakuum filtracija
otpadnog mulja – mora se - oksidacija (aeracija, ozoniranje) - centrifugiranje
adekvatno preraditi i odloziti - hemijsko talozenje - (an)aerobna stabilizacija
(spreciti prelaska u septicno stanje - neutralizacija (baza i kiselina) - spaljivanje
i eluiranje u podzemne i - reverzna osmoza
povrsinske vode) - jonozimenjivanje 8
 SANITARNA HIGIJENA

- Dezinfekcija i sterilizacija – 9.

- metoda zavisi od prirode objekta koji se tretira, procene kontaminacije mikroorganizmima i rizika
prenosenja infekcije u kontaktu sa objektima

DEZINFEKCIJA (mehanicka, fizicka, hemijska)

- postepeni proces smanjivanja broja mikroorganizama (broj unistenih
STERILIZACIJA
mo. najveci na pocetku, pa se smanjuje)
- proces unistavanja svih oblika svih prisutnih
1. Profilakticka (sprecavanje nastanka infekcije): unistavanje mo na
mikroorganizama na nekoj povrsini
predmetima, slobodnim povrsinama i u vazduhu; narocito znacajno u
- medicinski instrumenti, materijali, podloge,
bolnicama i laboratorijama
reagensi, rastvori....
2. Tokom trajanja bolesti: cilj je onemogucavanje prenos inf. sa
obolele osobe (ili kliconose, eksreta, sekreta i licnih predmeta) na druge
(fizicke i hemijske metode – toplota, filtracija,
ljude u neposrednom kontaktu.
JZ, gasovi, pare)
- dezinfekcija bolesnika (telo, ruke, pribor za jelo, odeca, posteljina,
prostor u kom boravi)
- dezinfekcija osoblja koje leci obolelog (ruke, rublje, zastitna
oprema...)
3. Zavrsna (ugl. formaldehidom): jednokratno, po zavrsetku
bolesti/ozdravljenja/smrti bolesnika (za mo. koji zadrzavaju
virulentnost van organizma – M. tuberculosis, Salmonellae, Shigellae,
izazivaci difterije, sarlaha, tetansa, antraksa...)
- dezinfekcija prostorije, namestaja, licnih predmeta

- Dezinsekcija – 10.
Insekti: pasivni i aktivni prenosioci
- unistavanje insekata raznim metodama: mikroorganizama
- vasi, buve, stenice, krpelji, komarci,
muve...

1. MEHANICKE METODE (najstarije)

- uklanjanje otpadaka, ciscenje, pranje, lepljive trake, zastitne mreze, vazdusne zavese....

2. FIZICKE METODE (nisu preventivne; za borbu protiv postojacih insekata)

- UZ talasi, radio-talasi, IC zraci, γ-zracenje, elektricna energija, visoka/niska temp.
- iskuvavanje; vodena para na 90° za vasi i larve, jaja, gnjide; suva komora na 90°

9

3. HEMIJSKE METODE (najznacajnije; najsira primena)
- posebni aparati: rucna pumpa,
ledjna pumpa- prskalica,rucni zaprasivac...
Repelenti (odbijaju insekte, nisu otrovni,
nemaju specif. miris)
- maskiraju miris koze
- estri, alkoholi, aldehidi, ketoni; lavanda
- kreme, paste, tecnosti
4. BIOLOSKE METODE - prirodna ravnoteza:
- neke zivotinje smanjuju broj larvi, lutki, insekata
- ↑kolicina vodenog taloga  ↑komarci
- radioaktivna sterilizacija insekata – onemogucenje reprodukcije...
Insekticidi (unistavaju insekte; ne smeju da imaju
repelentna sredstva)
- cvrsti, tecni, gasoviti
- putevi prodiranja u org. insekta: kontaktni , digestivni,
respiratorni
organski (biljni, org. jedinjenja sumpora, fosfora i azota)
hemijski:- idealno da nije stetan po ljude i zivotinje, kao
PIPS (PITOXID)
- DDT (organohlorni) !Kancerogen! – zabranjen
- organofosfatni (malation), karbamidi
- pesticidi
*primenjuju samo obuceni timovi, uz postovanje mera
higijensko-tehnicke zastite
**u toku rada nije dozvoljeno uzimanje hrane, napitaka,
pusenje; obavezno imati sa sobobom antidote!

- Deratizacija – 11.

- unistavanje stetnih glodara - sivi pacov, crni pacov, kucni mis:

1. izvori i prenosioci infekcija (kuga, lepra, salmoneloza,
sigeloza, trihineloza, tularemija, bolesti pacovskog ujeda)
2. unistavanje namirnica

- deratizacija znacajna u velikim gradovima, narocito luckim (veza sa egzoticnim krajevima); na mestima
gde se skladisti i obradjuje velika kolicina hrane
- obavlja se sistemski uz prisustvo strucnog tima i postovanja mera zastite; neophodno obavestiti
stanovnistvo

1. SANITARNO-TEHNICKE MERE 2. MEHANICKE METODE 3. FIZICKA METODA

(rodent proof houses)
- metalne resetke na svim otvorima
(vodovodne, kanalizacione cevi, otvori
za ventilaciju, el. instalacije)
- vrsta materijala za temelj (najbolje
beton)
- pravilna dispozicija otpada
- misolovke, pacolovke, lepljiva sredstva - elektronski aparat za magacine
(emituje UV talase)
4. HEMIJSKE METODE – rodenticidi 5. BIOLOSKE METODE
- sa brzim dejstvom i sa sporim - prirodni neprijatelji glodara: pas,
dejstvom (preparati kumarina – najvise macka, lasica, sova....
u upotrebi)
- jaki otrovi i za coveka, zivotinje 6. BAKTERIOLOSKI METOD
- mo ili toksini u mamce; toksicni!

10
 - Intrahospitalne infekcije – 12.

- svaka infekcija nastala u zdravstvenoj ustanovi koja se ispolji tokom ili nakon hospitalizacije u
periodu inkubacije za datu bolest
- najveca prevalencija na odeljenjima intenzivne nege, hirurskim i ortopedskim odeljenjima; kod
osetljivih pacijenata (zavisno od karakteristike i kolicine mo.)
- endogena inf (saprofiti), cross-infekcija, infekcija sa kontaminirane hrane, vode lekova, slobodnih
povrsina (envriomental)

ZNACAJ
- produzena hospitalizacija
- ostecenje vitalnih organa; pojava invaliditeta; smrt

PREVENCIJA I KONTROLA
- organizovano: strucna komisija (direktor ustanove,mikrobiolog, epidemiolog, spec. higijene, glavna
sestra, drugilekari pp) – prevencija!!!!
analiza hig. uslova, predlaganje mera za sprecavanje, otkrivanje i suzbijanje inf.; mere izolacije
boelsnika ako nastane
 edukacija zdravstvanih radnika i pacijenata

- vazan faktor su pratece sluzbe: kadrovi, oprema, gradjevinski prostor, obavljanje delatnosti iz zdr.
ustanova; organi sanitarne inspekcije – kontrola pre pocetka rada ustanove (upitnik o sanitarno-
higijenskim karakteristikama ustanove – “licna karta ustanove”)
- rezim ponasanja osoblja (putevi i zone za ulazak i izlazak; garderoba za presvlacenje; zastitne
uniforme; posebna pravila u sali i sobama sa spec. namenama)

PRIJEM: prijemno odeljenje na adekvatnom mestu; da bolesnik ne unese inf. koja se moze siriti;
odlaganje odece/obuce; u bolesnicku sobu samo pribor za licnu higijenu
POSETE:
- zabranjene: decija odeljenja, porodilista, infektivna odeljenja, odeljenja za intenzivnu negu;
u vanrednim epidemioloskim situacijama
- dozvoljene prema utvrdjenom planu: ostala odeljenja max. 2 posetioca po pacijentu

NAJCESCI IZAZIVACI
- Clostridium difficile
- UTI
- gram + (S.aureus) – inf. pluca, kostiju, srca; sepsa;
MRSA!
- gram – (E.coli, Proteus, Klebsiella, Enterobacter; Pseudomonas spp. Legionella
spp.)
- HBV, HCV, RSV, rotavirus…
- Candida albicans, Aspergillus…
*cesto rezistentne – th po antibiogamu! racionalno koriscenje antibiotika!

11
 - Upravljanje medicinskim otpadom – 7.

- usvajanje preporuka WHO i direktive EU  svaki zdravstveni radnik duzan da poseduje osnovna znanja
o upravljanju MO
OTPAD PREMA OPASNOSTI:
OTPAD PREMA POREKLU: 1. Inertni
1. Komunalni (iz domacinstva i onaj slican - nije biorazgradiv, nece goreti, rastvoriti se ili hem. reagovati
otpadu iz domacinstva) (zemlja, kamenje, cigle...)
2. Industrijski 2. Neopasni – bez opasnih osobina, a nije inertan (hrana, papir,
3. Komercijalni (iz poslovnih objekata, plastika, staklo metal)
hotela, bolnica i zdr. ustanova....) 3. Opasni – osobine koje predstavljaju dodatnu opasnost po zdravlja
ili okolinu (azbest, ulja, hemikalije)
- toksicnost, korozivnost, zapaljivost, eksplozivnost, citotoskicnost...

MEDICINSKI OTPAD: sav otpad, opasan i neopasan koji se generise pri

pruzanju zdravstvenih usluga i istrazivanja u oblasti humane i veterinarske
medicine
(onaj koji nastaje u medicinskim ustanovama, istrazivackim centrima, laboratorijama)

NEOPASAN (75-90%): OPASAN (10-25%) – zahteva posebno postupanje

onaj koji nije zagadjen opasnim ili drugim
materijalima, a po sastavu je slican komunalnom
otpadu (hrana, papir, karton, plastika...)
- reciklabilan, biorazgradiv...
*u kese crne boje
- sakupljanje, razvrstavanje, pakpovanje,
obelezavanje, skladistenje, transport,
tretman/bezbedno odlaganje otpada
LOKALNO ODSTRANJIVANJE
- spaljivanje ili krajnje odlaganje na gradskim
deponijama (posebna mesta za za MO)
CENTRALNO ODSTRANJIVANJE – spaljivanje otpada
(unistava patogene, ↓V optada, dobija se E; lose je
emisija stetnih gasova i neadekvatno odlaganje
potencijalno opasnog pepela)
u kese ili kontejnere odgovarajuce boje!
1. infektivni otpad
2. ostri predmeti
3. otpad zagadjen krvlju i telesnim tecnostima
(potencijalno infektivan)*u duple sive kese/zute kontejnere
4. patoanatomski otpad (tkivna , organi, delovi tela, fetusi,
kese sa krvlju)
5. hemijski otpad (karakteristike opasnog otpada)
6. farmaceutski otpad (svi lekovi)
7. citotoksicni i citostaticki otpad (opasan farmaceutski
otpad)

NEADEKVATNO upravljanje MO:  veliki broj HBV, HBC, HIV….

- ugrozeni zdr. radnici, pomocni radnici, paijenti, posetioci, zaposleni koji se bave upravljanjem otpadom,
lokalno stanovnistvo
- ustanove opremljene spec. opremom za tretman otpada i vozilima

12
 - Licna higijena - 13.

- pravila i norme koji se odnose na ocuvanje zdravlja jedinke, adekvatan Ψfizicki razvoj i poboljsanje
radne sposobnosti
- znacajna i za siru ljudsku zajednicu – prostiranje infektivnih oboljenja

HIGIJENA TELA I KOZE (vazna barijera od stetnih agenasa/klime...)

- cistoca koze utice na “disanje”, termoragulaciju, imunitet, pigmentaciju, sitnezu vitD, odrzavanje pH...
- necistoca dovodi do zatvaranja pora  kozne promene i bolesti koze
- kupanje, umivanje, tusiranje (najpotpunije – telo je u pokretu, voda stalno otice)
– idealno 20-32oC – preko 45o – opterecenje KVS
- sapun/druga sredstva za kupanje SAPUN
- preporuka: leti sto cesce; zimi do 4x nedeljno; odmah posle fiz. aktivnosti; - idealan pH 7 ili blago kiseo 5,5-6
najbolje uvece, pre jela (kiseli iritiraju kozu, a bazni razlazu
keratin i lipide koze)
HIGIJENA USTA - pranje zuba posle svakog jela
HIGIJENA KOSE – cesljati vise puta dana; odg. sampon
HIGIJENA RUKU I NOGU – pravilno pranje ruku vodom i sapunom; znacajno za eliminaciju prenosenja
nekih zaraznih bolesti; higijena noktiju.

- Prevencija oboljenja koja se prenose polnim putem – 14.

- najugrozenija seksualno aktivna populacija, sa tendencijom povecanja broja obolelih maloletnika

- cesta izmena partnera, prostitucija, neobrazovanost, asimptomatski prenosioci
- Sifilis, gonoreja, negonoreicni uretritis, Ulcus mole, Granuloma inguinale, Lymphogranuloma venerum,
Molluscum contagiosum, Ftriasis pubis, Scabies

- poseban problem virusna oboljenja:

HBV, HCV
- vakcinacija protiv HBV
HERPES GENITALIS (HSV2 i 1):
- testiranje trudnica u III trimestru (HBsAg)
- prenos direktnim kontaktom
- antivirusni preparati; toaleta genitalija, odrzavati
suvim; izbegavati seksualne kontakte za vreme
aktivne infekcije (sve dok postoje kruste)
- rizik za nastanak Ca grlica materice! HIV, AIDS
- posebna paznja kod trudnica! - najznacajniji nacionalni programi o edukaciji
stanovnistva;
- narkomani...
- trudnice! dojenje (rizik oko 15%)

13
 HBV, HCV, HIV – mere zastite zdravsvenih radnika!
- rukavice, mantil
- za invazivne procedure i hirurgiju – naocare, maske za lica (HIV, HBS pozitivno osoblje ne sme
ucestvovati u invazivnim procedurama!)
- adekvatno rukovanje ostrim predmetima; recapping!
- mere zastite u laboratorijama
- osnovna higijena osoblja, prostora, instrumenata i opreme (materijal za jednokratnu upotrebu
↓potrebu za dekontaminacijom)

- mere prve pomoci pri ubodu: sve telesne tecnosti se spiraju sa koze, a oci i usta ispiraju; prijava
nadleznim sluzbama; mere prevencije za HBV (hiperimuni Ig, rekomb. vakcina) i pracenje za HIV

MERE ZA SPRECAVANJE STDs:

- higijena citavog tela, narocito polnih organa
- izbegavanje ceste promene seksualnih partnera (posebno nepoznatih); ne upustati se u odnose sa
prljavim partnerima, onima sa vidnim promenama na polnim organima/okolini
- koriscenje kondoma
- u slucaju pojave simptoma javiti se lekaru i ne upustati se u seksualne odnose (ni za vreme Th)
- obavezno lecenje i partnera
- obolela osoba duzna da prijavi sve osobe sa kojima je imala odnose posebnoj sluzbi

TRANSFUZIJA: donori ne mogu biti HIV+, partneri HIV+ osoba, nosioci HBV, HCV,
osobe koje se bave prostitucijom, homoseksualci, osobe koje su bar jednom koristile iv droge...

14
 ŠKOLSKA HIGIJENA

SKOLSKA HIGIJENA merama i aktivnostima obezbedjuje
odg. sanitarno-higijenske uslove u skolskoj sredini, prati
uticaje sredine na Ψfizicki razvoj dece, stiti zdravlje i
prevenira oboljenja tokom skolovanja
- razliciti hazardi mogu delovati u skolama (fizicki, hemijski,
bioloski, buka, povrede, stres)
- formira se odnos prema radu i drustvu, disciplina,
sticanje znaja, podstice kreativnost...
- podsticanje zdravih obrazaca ponasanja i odnosa (ucenik-
nastavnik-porodica-soc.sredina)
o
LEKAR 1 zdr. zastite u okviru skolskog dispanzera zaduzen za
zdravstvenu zastitu dece skolskog uzrasta
- saradjuje sa sluzbom doma zdravlja, nastavnim, nenastavnim
osobljem skole i roditeljima
Preventivne mere zastite:
- sporvodjenje higijensko-sanitarnog nadzora u skolama, kuhinjama,
objektima za ishranu i smestaj ucenika
- pracenje zdr. stanja i parametara rasta ucenika – preventivni i
kontrolni pregledi
- obavezna imunizacija!
- zdravstveno-prosvetni rad kroz sve aktivnosti i savetovalista za mlade
- paznja se posvecuje zdravstvenim navikama i prevenciji rizicnog
ponasanja; seksualno obrazovanje; kompjuterska zavisnost, problemi
pri ucenju i ostala pitanja iz domena mentalnog zdravlja

- Ekoloski faktori skolske sredine – 15.

- lokacijom u neposrednoj vezi sa naseljem; skolska i zivotna sredina uzajamno deluju jedna na drugu

Stetni faktori (narocito u urbanim sredinama)

- odlaganje otpada, buka, vibracije
- agensi u hrani i vodi za pice - trovanja
- aerozagadjenje, alergeni i prasina – astma!
- nedovoljna zapremina prostora, vlaga u zidovima, losa ventilacija  mikrobiolosko zagadjenje; ↑CO2
- stresogeni Ψsoc. faktori – vrsnjaci, roditelji, pedagozi

*pri projektovanju objekta treba uzeti u obzir na sta sve okruzenje ima uticaja

“Design for All” – preglednost i mogucnost kontrole prostora (da ne izgleda kao lavirint); misliti o
bezbednoj evakuaciji (max. odstojanje do izlaza 25m); osigurati staklo na prozorima i vratima...

15
 - Uticaj skolske sredine na zdravlje dece (I) – 16.

- deca su najzdravija drustvena grupa, ali se primecuje ↑morbiditeta/mortaliteta

- sa imunizacijom i boljim higijenskim uslovima se isticu: hronicni poremecaji, deformiteti, poremecaji
rasta i razvoja, problemi mentalnog zdravlja i povrede – vodeci uzrok trajnog invaliditeta i smrti kod
dece

Na zdravlje skolske dece uticu:

- urbanisticke, gradjevinske i higijensko-sanitarne karakterstike skolskog objekta i prostorija
- skolski namestaj i oprema
- osvetljenost, miktorklima, ventilacija
- nacin vodosnabdevanja; ishrana u skoli
- higijena skolskog prostora
- dispozicija otpada
- fizicka aktivnost i rekreacija
- zdravstveno stanje zaposlenih u skoli
- organizacija zastite zdravlja ucenika
- zdravstveno vaspitanje

U SRB najcesci higijenski problemi: nuznici bez ispiranja, nehigijensko odlaganje otpada, odsustvo centralne
kanalizacione mreze, neadekvatno vodosnabdevanje, neadekvatna oprema

AKUTNE ZARAZNE BOLESTI

- veliki broj dece na malom prostoru + blizak kontakt = najcesca patoloska stanja ucenika
- stepen osetljivosti dece zavisi od startosti, imunizacije, ranije prelezanih bolesti
- uticu higijenski uslovi skole, sanacija, vodosnabdevanje, ali STDs
i higijenske navike dece - virusi i hlamidije
- dermatomikoze, scabies; infestacije crevnim parazitima; - asimptomatske, ali znacajne za fertilitet i
- respiratorne virusne infekcije – zima (Adenov, Parainfluenza, RSV...) onkogeni potencijal (HPV 16,18)
- prevencija epidemija: ispravna voda za pice, higijenski sanitarni cvor, odlaganje otpadnih materija,
ucionica sa odg. mikroklimatskim uslovima, ventilacijom, opremom; sistematski pregledi ucenika uz
primenu preventivno-zdravstvenih mera

POVREDE
- nepromisljenost, nespretnost (deca...) + uslovi nebezbedne skolske sredine (losa osvetljenost,
neadekvatni rekviziti za fizicko, klizav pod, nedovoljno prostora; vrsnjacko nasilje!)
- preventivne mere usmeriti ka tim uslovima
- najugrozeniji uzrast V-VIII razred (adolescencija)

UZROCI SMRTNOG ISHODA KOD SKOLSKE DECE

- 50% zadesne povrede i trovanja
- nasilne povrede, homicid, suicid (u porastu!)
- neoplazme, bolesti resp. i KVS

16
 - Uticaj skolske sredine na zdravlje dece (II) – 17.

HRONICNE BOLESTI
- traju duze od 12 meseci (astma, DM, KVS, neuroloske, Ψ...)
- mogu da stvore udruzene bihevioralne i emotivne probleme  uticu na Ψfizicki razvoj
- zahtevaju poseban pristup skolskom detetu

RIZICNA PONASANJA
- ocekivani u adolescenciji
- delikvencija, zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci; rana seksualna aktivnost bez zastite
- nose velike zdravstvene rizike
- uz povrede odg. za 75% mortaliteta i trajnog invaliditeta (10-19g.)
- zahtevaju aktivno angazovanje (zdravstveno-prosvetni rad sa studentima)

MENTALNO ZDRAVLJE
- 15-20% dece u skolskom periodu: problemi ponasanja i emocija, depresivnost, poremecaji ishrane
- somatizacioni poremecaji (glavobolje, rekurentni abd. bol, KVS simptomi), psihosomatske i
dismorfofobicne reakcije (strah od telesnih promena)
- adolescencija – adolescentne krize (Ψ problemi na granici normalnosti neuspeh u skoli, poremecaji
navika, adiktivna ponasanja, asocijalnost.....)
- adekvatno pracenje i pp psihijatrijski tretman

- Uticaj skolske sredine na rast i razvoj dece – 18.

- za Ψsocijalni razvoj, uz podrsku porodice i sire zajednice,

- adekvatna ishrana, fizicka aktivnost,
kvalitetna zdravstvena zastita i zdrava
zivotna sredina neophodni za
optimalan fizicki razvoj dece
potrebni pozitivni uticaji skolske sredine - kvalitetno
obrazovanje i dostupnost informacija, podsticanje razvoja
vestina (donosenje odluka, odgovornost, resavanje problema
i konflikta, adekvatna komunikacija, kreativno rasudjivanje,
zrelo dozivnljavanje i izrazavanje emocija, razvijena empatija,
mehanizmi savladavanja stresa)

GOJAZNOST (13% dece gojazno)!: nedostatak fizicke aktivnosti medju decom (samo 1/3 dovoljno fizicki
aktivna!) + neadekvatna ishrana
- rizik od buducih hronicnih nezaraznih bolesti
- svi benefiti fizicke aktivnosti i sporta...; skola cesto nekriticno oslobadja ucenike od fizickog, naorcito
kod srednjoskolaca (20% skola nema salu)

To vazduha u ucionici 20oC

relativna vlaznost vazduha: 40-60%

buka: do 40dB

17
ERGONOMIJA prostora, opreme, namestaja u skoli
- optimalan polozaj ucenika u klupi – uskladjenost proporcija tela ucenika sa dimenzijama klupe
(obezbediti bar stolice podesive po visini...)
- stolice sa adekvatnom potporom za ledja (nizak naslon)
- zaobljene ivice stolova
- nosenje lakseg ranca (torba ne preko 10%TM ucenika!)
3 tipa vestackog osvetljenja:
1. direktno
PREVENCIJA ZAMORA CULA VIDA 2. difuzno
- adekvatna osvetljenost – prirodna (preko 150 Lx) + vestacka (200 Lx) 3. indirektno – najbolje (naprirodnije),
- adekvatna udaljenost sveske/knjige/table/monitora ali energ. najneefikasnije – previse
- obratiti paznju na senke (sto bolja pokrivenost prostora) gubitka pri refleksiji
i otklanjanje osjaja (stolovi ne ispod lampi); bez blestanja
- ako moze LED (bela svetlost punog spektra) umesto fluocevi - opste (cela prostorija) i lokalno
- adekvatna dimenzija slova u udzbenicima;
- za pisanje koristiti deblje i meke grafitne olovke (prevencija zamora ruke i karpalnog spazma)

18
 MENTALNA HIGIJENA
Mentalno zdravlje: sposobnost realizacije sopstvenih intelektualnih i
emocionalnih potencijala uz subjektivni osecaj blagostanja,
samoefikasnosti, nezavisnosti i kompetentnosti, ali i sposobnosti
uspostavljanja harmonicnih odnosa u zivotnoj i socijalnoj sredini.

- Faktori okruzenja i mentalno zdravlje – 19.

- problemi mentalnog zdravlja pogadjaju, kako pojedinca, tako i drustvo u celini (unapredjenje MZ je cilj
globalnog odrzivog razvoja)
- mentalni poremecaj se tek u potpunosti ispolji pri drustvenim odnosima (ovako je “samo” regresivno
funkcionisanje pojedinca)
“komunalna mentalna higijena” (drustvo u celini kao etioloski faktor, ali i mocno Th oruzije)
- rizik veci u ranjivim drustvenim grupama (siromasni, nezaposleni, neobrazovani, zrtve nasilja,
migranti, adolescenti, stari)

*bioekoloska sistemska teorija (Urie Bronfenbrenner) – odnos jedinke i sredine u funkciji razvoja (u
jedinici vemena): 4 podsistema spoljasnje sredine na razlicitim nivoima okruzuju svaku jedinku i
prozimaju se)

- mikrosistem: odnos licnosti i neposrednog

okruzenja
- mezosistem: razlicite socijalne relacije (odnos
roditelja i nastavnika, grupe vrsnjaka, odnos clanova
porodice i kolega na radnom mestu)
- egzosistem: posredni uticaji (odnosi skole – zdr.
sistema – drustva; siri politicki, ekonomski, soc.
kontekst)
- makrosistem: odnos vrednosti i normi drustva

* stabilni odnosi u sistemu imaju harmonizujucu

ulogu; poremecaji u bilo kom “sloju” se prenose u
oba smera “kao talasi”

Nasledne osobine
- daju osnovni potencijal za razvoj
- definisu granice napredovanja
- potencijalni rizik za pojavu mentalne bolesti

Bihevioralna genetika: interakcija gen.

faktora i sredine u uticaju na mentalno
zdravlje, osobine licnosti i ponasanje.

19
 Na varijabilnost bihevioralnog fenotipa (tj fenotipsku ekspresiju) uticu faktori sredine:
- zajednicki (deli cela porodica): ekonomski, komunalni, stanovanje, zagadjenja
- individualni: fizicke traume, bolesti, stres

Zivotna sredina utice na genom jedinke, ali i na genom generacija (npr. deficitarna ishrana moze 2x
↑rizik za pojavu shizofrenije kod potomstva...)

Mentalni poremecaj je kompleksan multikauzalni fenomen:

-pojava mentalne bolesti nastaje u kombinaciji naslednih osobina i stresnih faktora sredine
(marihuana; odnos sa roditeljima*...)
*dvosmerno – poremecaj kod deteta izaziva obeshrabrenje i disfunkcionalnost, depresiju, pa to povratno utice
na dete....

- Psihosocijalni stres i mentalno zdravlje u stanju krize – 20.

PSIHOLOSKI STRES: SOCIJALNI STRES:

negativni dozivljaj poremecaj usled PSIHOSOCIJALNI STRES:
novonastale promene ili nestabilnosti ili personalizovana reakcija
njenog nagovestaja. narusavanja socijalnog (licni dozivljaj je najvazniji faktor)
sistema

Najcesci psihosocijalnsi stresori:

- smrt, teska bolest ili povreda bliske osobe
- tezi problemi u bracnim i emotivnim odnosima
- gubitak imovine, posla, ugleda
- promene profesionalnog statusa (promena posla, napredovanje, otpustanje, penzionisanje)
- anticipacija opasnosti (ratna pretnja; teske bolesti)

FAKTORI VAZNI ZA DOZIVLJAJ STRESA

1. Faktori licnosti: razvojni nivo; individualni biopsihicki sklob (vunerabilnost/rezistentnost); licna
simbolicka vrednost situacije; ranije iskustvo
2. Drugi faktori: karakteristike traume (intenzitet, duzina, predvidljivost, ponavljanje); karakteristike
neposrednog okruzenja (struktura i dimanika porodicnog odnosa); siri sociokulturalni model (obicaji,
odnosi, vrednosti); drustveni kontekst (promena sredine, promene u socijalnoj sferi)

EFEKTI STRESA
- ljude remete ne samo negativne i pretece situacije, nego i licni dozivljaj stanja (psihoemotivna procena)
- stres se dozivljava kad zahtevi prevazilaze kaacitet postojacih sposobnosti ili mogucnosti
 u obliku psihosomatskih, emocionalnih poremecaja i poremecaja ponasanja

20
Ponavljana dejstva stresora (zavisno od jacine, znacaja i konteksta):
- eustres (pozitivni efekti)
- distres (negativni efekti)
 ponavljanje moze povecati toleranciju (ublazi efekat stresa) ili izazvati reakciju preosetljivosti na
stresor
- jaka i dugotrajna dejstva stresora iscrpljuju adaptivne snage organizma – psiholoski odbrambeni
mehanizmi  pojava osecaja bespomocnosti i beznadja (depresivne reakcije)

KRIZA: period traganja za najuspesnijim nacinima prilagodjavanja u situaciji poremecene homeostaze

psihicke ravnoteze (izazvane ugrozavanjem bilo koje od bazicnih potreba licnosti)
 nastaje nova adaptacija (progresivna/regresivna)
- svaka kriza je prekretnica, rizik i opasnost, ali i sansa za bolju adaptaciju i obogacivanje licnosti
- krize se dele na:

1. Razvojne (normativne): ocekivani pratilac Ψsoc. sazrevanja – izgradnja licnosti i identiteta

- razvojne faze (1. god. zivota – sticanje osnovnog poverenja; 2. god – autonomija; predskolski uzrast –
razvoj identiteta; polazak u skolu – odgovornost; V faza – adolescencija; VI faza – intimnost, veze; VIIf –
produkcija – zaokruzuje identitet, stvara porodica, potomstvo; VIIIf – starost)

21
2. Akcidentalne (nepredvidivi gubitak): neocekivane zivotne prilike pod uticajem faktora zivotne/soc.
sredine
- ako se tokom razvojne krize desi akcidentalna kriza (npr. gubitak roditelja)  rizik po mentalno
zdravlje!
- ove krize lakse podnose ljudi sa dobrom socijalno-ekonomskom potporom (porodica, prijatelji, posao) i
pozitivne psiholoske osobine u vezi sa prevladavanjem stresa (tip licnosti)

Mehanizmi prevladavanja (coping): odgovor na stres sa ciljem savladavanja zahteva nove situacije
- dele se u 3 grupe:
1. Prevladavanje usmereno na procenu krize (logicka analiza i mentalna priprema, kognitivno
redefinisanje, izbegavanje ili poricanje)
2. Prevladavanje usmereno na problem (trazenje informacija i podrske, preuzimanje akcije usmerene ka
problemu, trazenje alternativnih resenja)
3. Prevladavanje usmereno na emocije (afektivna regulacija – emocionalni izlivi; prihvatanje (ne)moci)

PREVENTIVNA INTERVENCIJA za pomoc u krizi: presonalni pristup; po odredjenim principima:

1. Dijagnostikovati psihicki poremecaj (akutna/odlozena reakcija na stres, poremecaj prilagodjavanja),
ali ne “etiketrirati” licnost u odnosu na trenutno Ψ stanje
2. Izbegavati hospitalizaciju i izolaciju osobe iz zdrave sredine
3. Ublaziti simptome i pruziti pomoc kratkotrajnom terapijskom intervencijom

- Mentalna higijena: prevencija mentalnih poremecaja i unapredjenje mentalnog zdravlja – 21.

MENTALNA HIGIJENA: grana preventivne medicine koja se bavi ocuvanjem i unapredjenjem drustvenog
zdravlja i sprecavanjem mentalnih poremecaja (za razliku od psihijatrije koja je usmerena na Th)
- multidisciplinarna (koristi znanja antropologije, sociologije, soc. psihologije, medicinske ekologije,
psihijatrije...)
proucava mogucnost umanjenja/modifikovanja morbogenih faktora (socijalna sredina, ishrana,
stanovanje, saobracaj, ekonomske nestabilnosti, ratovi/katastrofe)

2 CILJA (ka zajednickom  unapredjenje mentalnog zdravlja):

- razvijanje optimalnih nacina licnog i soc. ponasanja sa namerom da se urodjeni kapaciteti
iskoriste najbolje
- prevencija nastanka i razvoja mentalnih bolesti

Takodje, cilj je i destigmatizacija mentalnih oboljenja

Srtategije se fokusiraju na zdravlje, ne na bolest.

22
 UNAPREDJENJE MENTALNOG ZDRAVLJA:
- usmereno u pravcu promocija zdravih stilova zivota i podrzavanja autenticne ekspresije licnosti 
pojacavanje otpornosti na Ψsoc. stres (sve zastupljeniji)
- aktivnosti sa ciljem sprecavanja socijalne izolacije, pomoci nezaposlenima, smanjenja nasilja u drustvu

Promocija mentalnog zdravlja – zdrav i kvalitetan nacin zivota (dovoljno vremena za spavanje, odmor –
aktivan i pasivan; rekreaciju, hobije, druzenje)
2 pristupa u prevenciji:
1. Kognitivisticki – vestine ovladavanja stresom (trening ovladavanja anksioznoscu, unutrasnje
modelovanje)
2. Humanisticki: razvijanje individualnih moci prevazilazenja zivotnih kriza, uz vise mogucnosti za
dalji razvoj - omogucava ljudima da zive bolje i zdravije (edukacija – “ucenje za zivot”)
 zajednicka strategija svih oblika 1° prevencije je edukacija (sticanje znanja + stvaranje iskustava)

NIVOI PREVENTIVNIH AKTIVNOSTI USMERENIH NA MENTALNO ZDRAVLJE – sprovode se kroz 3 nivoa:

1. Univerzalna prevencija (preventivna intervencija) – ka opstoj populaciji, bez ↑rizika
2. Selektivna prevencija – prema grupi pod ↑rizikom
3. Indikovana prevencija – prema onima sa minimalnim znacima/simptomima/bioloskim markerima
predispozicije mentalnog poremecaja (ali bez prisustva svih kriterijuma za F dijagnozu)
 sprovode psihijatri, sluzba socijalnog staranja, saradnja sa lekarima 1° zdr. zastite

Nacionalni program: strategija razvoja zastite mentalnog zdravlja + razvoj centra za zastitu mentalnog
zdravlja (u domovima zdravlja)
 zastita prava osoba za mentalnim poremecajem, unapredjenje mentalnog zdravlja, prevencija
mentalnih oboljenja

Mentalno zdravlje lekara - Burnout syndrome!

– polozaj lekara, odgovornost, rad
↓radne efikasnos , osecaj profesionalne nekompetentnosti, gubitak
samopostovanja, somatoformne smetnje, izlivi besa, bezvoljnost, premor…

23
 HIGIJENA U KATASTROFAMA

- Opste i specificne karakteristike katastrofa – 22.

Katastrofe: nesrece u kojima naglo dolazi do masovnog oboljevanja, povredjivanja

ili nasilne smrti ljudi, zivotinjskog i boljnog sveta, kao i do velikog razaranja
materijalinh dobara:
- elementarne nepogode: poplave, zemljotres, cunami, oluja, susa, lavine,
epidemije zaraznih bolesti
- tehnicko-tehnoloski udesi: hemijski, nuklearni akcidenti, rusenje brana
- ratno razaranje i terorizam

Zdravstvene i socijalne posledice:

- fizicke traume (frakture, blast i crash povrede, rane nastale dejstvom oruzja, opekotine)
- preventivno-medicisnski problemi: otezan smestaj, snabdevanje pijacom vodom, ishrana, licna
higijena
- masovne reakcije (panika, stupor) otezavaju akcije (samo)spasavanja
- intenziviranje socijalnih problema: kriminal, prostitucija, silovanje, venericne bolesti, sirocad, trudnica
i odojcad, stari i iznemogli

+dovode do opsezne kontaminacije vazduha, vode i zemljista; ugrozavaju opstanak celokupne

biocenoze

1. RATOVI
- najteze katastrofe s velikim brojem poglinulih, povredjenih i obolelih
- epidemije tj. “ratne zaraze”: dizenterija, pegavi tifus, malarija
- deficitarna ishrana  usporen rast i razvoj dece; ↑morbiditet, mortalitet
- masovni Ψporemecaji, narocito PTSD

2. ZEMLJOTRESI
- najcesce nastaju neocekivano
- veliki broj ljudi ostaju bez doma
- izazov je spasavanje zatrpanih u rusevinama

3. RECNE POPLAVE
- mogu se predvideti; ugl. manji gubici u vidu materijalne stete
- specificno je prskanje brana na rekama – neocekivano; nije moguce delovati preventivno

24
4. SUŠA
- period od nekoliko meseci/godina gde je u odredjenom regionu onemoguceno snabdevanje vodom
- najcesca je meteoroloska susa (padavine); poljoprivredna nastaje zbog erozije zemljista posle krcenja
velikih sumskih povrsina; hidroloska – izgradnja vestackih kanalia, pa prirodni presuse
 glad, dehidratacija, masovne migracije, nemiri

5. POZARI
- najcesce leti u posumljenim regionima
- u gradu u visespratnicama
(problem spasavanja preko 45m – van domasaja vatrogasnih stepenica  helikopteri)
- ljudi cesto primorani na skakanje sa velikih visina  povrede/smrt; opekotine; trovanje CO

6. NUKLEARNI UDESI
- medjunarodna agencija za atomsku energiju je
ustanovila internacionalnu skalu za nuklearni i
radioloski dogadjaj (INES) koja opisuje tezinu
nuklearnog akcidenta/incidenta
235 o
Izotop urana ( U) kao 1 gorivo  fisija  oslobadja ↑kolicina E
koja se prevodi u toplpotu za zagrevanje vode i stvaranje pare za
pokretanje turbina el. generatora.
- nekotrolisana lancana reakcija se sprecava usporavanjem brzih
neutrona pomocu “moderatora” (vode, teske vode, grafita)

incident: ↑nivoa zracenja u elektrani/okolini, ali nema smrtnih slucajeva

akcident: bar 1 smrtni slucaj; ispustanje radioaktivnog meterijala u okolinu
7. nivo – siroko rasprostranjene zdravstveno-ekoloske posledice: samo 2 u istoriji

Cernobilj (1986.) – 56 neposrednih smrti i 4000 odloizenih

smrti zbog Ca; 40x↑ incidencija Ca thyroideae; cernobiljski
AIDS
- zabranjena zona u radijusu 30km;
oko reaktora koji je eksplodirao napravljen betonski sarkofag
koji se stalno obnavlja
Fukushima (2011.) – zemljotres (9.0) – cunami – zaustavio
sistem za hladjenje reaktora

7. HEMIJSKI UDESI
- 3 velike hemijske katastrofe u istoriji: u zalivu Minamata (JAP), Seveso (ITA), Bopal (IND)
- sve 3 bile fabrike pesticida
- SRB: 2000. iz rumunskog rudnika zlata izlili cijanidi, Cu, Zn, Pb u Tisu i Dunav – pomor ribe i recnog
ekosistema
princip je da se po zapazanju pomora riba u rekama odmah iskljuce crpke vodovoda

25
 - Preventivno-medicinske mere u katastrofama – 23.

1. HGIJENSKO-PROFILAKTICKE MERE
- asanacija stradalog podrucija
- pracenje higijenskih i epidemioloskih prilika u ugrozenoj zoni
- licna higijena
- sanitarna obrada ljudi
- dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija
- higijenske mere i sanitarni nadzor snabdevanja stanovnistva i vojske vodom i hranom
- zastita na radu
- mentalna higijena
- imunoprofilaksa
- zdravstveno vaspitanje

2. MEDICINSKE MERE RADIOLOSKO-HEMIJSKO-BIOLOSKE (RHB) ZASTITE

primenjuju se kako bi se sprecile i ublazile posledice primene nuklearnog oruzja, bojnih otrova ili bioloskog oruzja – sprovode
se u okviru opste atomsko-biolosko-hemijske odbrane (ABHO) u saradnji sa ABH rodom vojske i civilnom zastitom:

- sanitetsko RHB izvidjanje i osmatranje: kontaminacija vode, hrane, zemljista, predmeta

- detekcija i identifikacija RHB agenasa
- medicinsko-tehnicka RHB zastita: licna zastitna sredstva; atomska sklonista
- urgentna profilaksa: radioloska (cistafos prparat pre izlaganja JZ); epidemioloska (vanredno vakcinisanje – kolera,
velike boginje, zuta groznica, t.tifus; seroprofilaksa – difterija, tetanus, botulizam, besnilo; gama globulini – hepatitis,
male boginje, rubeola; antibioprofilaksa, antimalarici)
- RHB dekontaminacija: uklanjanje agensa sa ljudi, iz vazduha, vode, hrane, zemljista, povrsina
- protivepidemijske mere
- zbrinjavanje povredjenih i obolelih

Pri pruzanju medicinske pomoci i sanitetskom transportu

- princip trijažiranja po stepenu hitnosti
- organizacija poljskih ambulanti i bolnica u satorima i
montaznim objektima
- pokretne medicinske ekipe – pomoc na licu mesta

26
 - Nuklearno oruzje i osiromaseni uranijum – 24.

Nuklearna energija koja se oslobadja pri nuklearnoj eksploziji:

50% udarni talas:: direktno/indirektno razaranje – blast, crash, frakture; rusevine, odroni
35% toplotno dejstvo: “profilne opekotine” (deo tela okrenut ka eksploziji);
eksploziji) blesak - slepilo
15% radioaktivno zracenje:: zavisi od vrste zracenja , blizine, rezima ozracenja i zahvacene
zahvacene povrsine tela
o
(α,β,γ, n )
Neutronske bombe 4x manje udarno i toplotno
dejstvo od nuklearnih, ali 10x vecu energ. JZ

RADIJACIONE POVREDE:
- energija JZ pogadja molekule org. materije – strukturni, metabolicki
licki i funkcionalni poremecaji
- nastanak slobodnih radikala – lancani poremecaji
 peroksidacija lipida membrana, inhibicija sinteze DNA;
DNA ostecenja na DNA
RADIOSENZITIVNA TKIVA (↑sto je veca
- akutne (prvih 60 dana) mitotska aktivnost, manji stepen
- odlozene (60+) diferencijacije i intenzivniji metabolizam)
- pozne (maligne alteracije i degenerativne promene – vise godina) - hematopoezni sistem
- hronicne (trajna ostecenja organa i sestema - spermatozoidi
- mukoza GIT, endotel
- genetski defekti
- adneksi koze
- mukoza resp. trakta
RADIOREZISTENTNA TKIVA:
RADIOAKTIVNA KONTAMINACIJA - nervni sistem
1. Spoljasnja - misici, vezivo
2. Unutrasnja (voda, hrana, udisanje, preko rane) – opasnija, sa tezim
posledicama (radionuklidi se deponuju u un. un organima ili se
koncentrisu pri izlucivanju)
- bioloski najaktivniji Stronicjum, Cezijum i Jod
tumora osteosarkom (90Sr),
- karakteristicno stvaranje tumora:
Ca thyroideae (131J), miosarkom i Ca jetre
je (137Cs)
- cesta i leukemija
PRINCIPI ZASTITE PRILIKOM EKSPLOZIJE NUKLEARNE
Dg: ispitivanje urina i fecesa BOBME:
Th: ↓resorpciju (povracanje, lavaza, akivan ugalj, smole) - oci zakloniti sakama, baciti se na zemlju (glavom
+ ubrzati eliminaciju (↑unos
↑unos vode, diure ci, dijaliza; suprotno od eksplozije), otkrivene delove tela pokriti bilo
pp helati; KJ za J) cime i mirovati 2 min. sto pre dekontaminacija i izaci iz
kontaminirane zone
- zastitne pregrade (γ-olovo;
olovo; n – plastika, voda, parafin;
idealno kao sendvic combo. zastita)
- koriscenje atomskih sklonisa (ili podruma, jarkova,
mostova)
- udaljiti se od izvora JZ; skratiti vreme boravka u
kontaminiranoj zoni

27
 Procena tezine ozracenja - vreme od
ozracenja do povracanja:
- lako: >3h
AKUTNA RADIJACIONA BOLEST (X-zraci, γ, no) - srednje tesko: 1,5h-3h
- u 4 faze (duzina zavisi od primljene doze) - tesko: 30min-90min
1. Period 1° reakcije: muka, gadjenje, povracanje, dijareja; uznemirenost - veoma tesko: posle 30min! (nema spasa)
2. Latentni period (na kraju moze epilacija i limfopenija)
3. Klinicke manifestacije (zavisno od doze!)
- adinamija, nesanica, ↓ape ta, emotivna labilnost
- hematoloski: petehije, epistakse, hemoptizije, melena; leukopenija, limfocitopenija, trombocitopenija
- GIT, KVS – tahikardija, disritmije...
4. Period oporavka
Th usmerena na infekcije, smetnje varenja, soka

OSIROMASENI URANIJUM: nuklearni otpad u kom je konc. 235U smanjena na 0,2%- nije ekonomican za
eksploataciju u nuklearnim elektranama
- velike gustine: koristi se kao protivteg u avionima i zastitna barijera JZ i za kontejnere za radioaktivni
materijal; takodje se dodaje protivoklopnoj municiji (↑probojnost)
- zagadjuje zemljiste, hranu, vodu  koncentrise se u bubrezima i kostima

- Hemijsko oruzje – 25.

- bojni otrovi, zapaljiva sredstva, dimne materije, biljni otrovi

- vojna i teroristicka primena (npr. Tokyo 1995. – u metrou teroristi koristili sarin)
 izazivanje panike i demoralizacija voske i stanovnistva

NERVNI BOJNI OTROVI (VX, sarin, soman, tabun)

- tecnosti bez boje i mirisa; u organizam preko koze, sluzokoza, resp, GIT
- efekat za 1min od primene
- smrtonosni organofosfati (simptomi....)
Prva pomoc: atropin (do znakova atropinizacije – tachy i midrijaza) i pralidoksim (antdot)
+ diazepam (antikonvulziv)

PLIKAVCI (sumporni i azotni iperit i luizit) *iperit mirise na beli luk/senf – “mustard gas“
- tesko isparljive uljaste tecnosti  visoka prodornost kroz kozu i rane materijale
- posle 48h svrab, eritem  vezikule, bule  ulcero- nekroticne promene
- kod inhalacije – pneumonija i gangrena; ingestija – perforacija zida zeluca ili creva
Prva pomoc: 2% NaHCO3 za ispiranje; tretman bula; BAL protiv luzita

NADRAZLJIVCI (kao aerosoli i pare - nadrazaj koze i sluznice ociju i disajnih puteva)
- ugl. za suzbijanje nereda i demoralizaciju stanovnistva
- CN, CS (30min deluju); DM - adamsit (toksicniji – sadrzi As – traje 5h)
Prva pomoc: zastitna maska, uklanjanje iz kontaminirane zone; 2% NaHCO3 za ispiranje

28
 - Biolosko oruzje – 26.

- patogeni mikroorganizmi i visi organizmi

rganizmi (insekti, glodari)
Mikrotoganizmi moraju da ispune odredjene
odredjen zahteve:
- visoka kontagioznost i laka diseminacija
- visoka i stabilna virulencija
- vise ulaznih vrata za prodor u organizam
- otezana detekcija, identifikacija, prevencija i suzbijanje
- laka i masovna proizvodnja
*genetskom manipulacjom moguce sintetisati
sinte nove sojeve
(teski za identifikaciju i mogu biti multirezistentni)
Zvanicno zabranjeno, ali postoje podaci o primeni u
vojne i teroristicke svrhe:
- opsada Kafe 1346. – bacali leseve obolelih od kuge
- clanovi sekte u Oregonu 1984. kontaminirali salatu
Salmonellom typhi – uticaj na izbore
- pretres Frakcije crvene armije (Pariz 1984.) – flase
sa kulturom Clostridium botulinum
- USA 2001. – plucni Anthrax u pismima za
kongresmene i medije

CDC – klasifikacija bioloskih agenasa u 3 kategorija po tezini posledica

A: Variola major, Bacillus anthracis, Yersinia pestis, Clostridium botulinum toxin,
Francisella tularensis, Ebola, Marburg, Lassa

B: ubikvitarni mo.

C: Nipah virus, Hantavirus, virusi krpeljske hemorag. groznice, krpeljskog encefalitisa,

zuta groznica, MDR-TB
TB

- Snabdevanje hranom i vodom; smestaj u vanrednim uslovima – 27.

SNABDEVANJE HRANOM I VODOM

- cilj suzbijanje masovne gladi, crevnih zaraza i smanjivanje morbiditeta/moraliteta
- svaka drzava ima rezerve namirnica (brasno, testenina, pirinac, mesni proizvodi, konzervirana riba,
mleko u prahu, masnoce, leguminoze) spremne za vanrednevanred situacije;; cuvaju se sirom zemlje
- hrane nema dovoljno za sve – racioniranje ishrane (kategorisanje prema dobi i radnom opterecenju)
- obroci:: optimalni (min 2400kcal), minimalni (2000kcal) i za prezivljavanje (1250kcal);
trudnice + 400kcal, dojilje +1000kcal
- dopunski izvori hrane iz okoline (gljive-proteini;
(gljive divlje voce i cajne biljke – vitamini; lisnato bilje –
detelina, kopriva – minerali);; divlja fauna (puzevi, zmije, kornjace, zabe ,divljac….)
- voda: samo podzemna na (sa objekata koje odobri sanitet; pod strazom), dezinfikovana

29
SMESTAJ:

1. Logorski: higijensko-epidemioloske mere

- odabir mesta (pracenje pojave zaraznih bolesti, vodosnabdevanje, otpadne materije, prisustvo glodara,
stanje zemljista),
- higijenske mere tokom logorovanja: kolibe, satori, zemunice za stanovanje; voda: 30l dnevno po osobi
(pice, prirprema hrane, umivanje, periodicno kupanje; pranje posudja); kuhinjski blok: cista i necista
strana; adekvatno uklanjanje otpadaka...
- asanacione mere pri polasku iz logorovanja (hlorni krec preko nuznickih jama i dubrista + zatrpvanje
zemljista)

2. Bivak: veoma kratak smestaj (nocenje, predanak) u improvizoanim sklonistima (zaklon, koliba, sator,
zemunica)
- ista higijensko-epidemioloska pravila kao za logor

3. Kantonman: stanovnistvo smesteno u naselju van stalnog mesta boravka

- u pogledu komfora i vodosnabdevanja ima prednost nad logorom i bivkom
- higijensko-epidemiolosko izvidjanje pre organizovanja kantonomana – utvrdjivanje postojanja zaraznih
bolesti u naselju
- najveci problem je mesanje sa lokalnim stanovnistvom (epidemioloska opasnost)

4. Skloniste
- za kolektivnu zastitu od vazdusnih napada i NBH agenasa
- od armiranog betona – smestaju se u stambenim zgradama, bolnicama, skolama, javnim ustanovama i
gradskim regionima
- bar 0,6m2 po osobi
- ventilacija – dotok svezeg vazduha
- voda: 2l dnevno po osobi

30
 ZDRAVSTVENO-EKOLOSKI ASPEKT FIZICKE AKTIVNOSTI

- Znacaj fizicke aktivnosti u ocuvanju zdravlja i prevenciji bolesti – 28.

FIZICKA NEAKTIVNOST – u top 10
uzroka nesposobnosti ili smrtnosti
(60-85% ljudi sirom sveta nedovoljno
aktivno/neaktivno – manje od 2,5h
NEDELJNO bavljenja FA)
FIZICKA AKTIVNOST: bilo koji pokret tela nastao aktivnoscu skeletne
muskulature pri cemu dolazi do potrosnje energije
(WHO: sva kretanja u toku dana)
VEZBANJE: planirana fizicka aktivnost – pokreti tela koji se ponavljaju
sa ciljem da se poboljsa ili odrzi jedna/vise komponenti fizicke
sposobnosti/kondicije ili forme (KVS adaptacija, misicna snaga/izdrzljivost,
fleksibilost, telesni stav)

FIZICKA KONDICIJA: skup osobina koje se odnose na sposobnost obavljanja

fizicke aktivnosti

TRENIRANJE: program vezbanja namenjen ucenju i savladavanju odradjenih

zahteva, poboljsanju fizicke kondicije i pripremu ucesnika za takmicarsku
aktivnost

SPORT: precizirane kompetitivne fizicke aktivnosti

REKREATIVNA FIZICKA AKTIVNOST: van radnog mesta

ZNACAJ FIZICKE AKTIVNOSTI

- urbanizacija, povecana gustina naseljenosti, aerozagadjenje, nedostatak vremena, odsusvo rekreativno
sportskih objekata doprinose neaktivnosti
- redovno bavljenje FA ↓rizik od oboljevanja bar 25 bolesti (koronarna bolest, mozdani udar,
poboljsava lipidni profil, ↓TA, ,↓TM, DM p2, Ca kolona i dojke, ocuvanje misicno-kostano-zglobnog
sistema, u ce na Ψ stanje i ↓ osecaj depresije i anskioznos ) + ↑kvalitet zivota
- FA se preporucuje u 1° 2° i 3° prevenciji nekih bolesti (npr AKS)
- aerobna FA (kontinuirano angazovanje velikih misicnih grupa) je pogodna za KVS
- po zdravlje najpogodnija umerenog do velikog inteziteta (bar 150kcal/dan tj. 1000kcal/ned)

Nikad nije kasno poceti sa nekim oblikom FA, ali je veoma znacajan rani pocetak:
- rano sticanje radnih navika, privikavanje na disciplinu, socijalizacija u kolektivu, prevencija gojaznosti i
sprecavanje loseg stava tela...

31
 - Planiranje, vodici i preporuke za fizicku aktivnost odraslih i starijih osoba – 29.

Da bi fizicka aktivnost imala koristan efekat na zdravlje, mora biti redovna

- 5+ dana nedeljno (umerena) ili 3+ (naporna)

Nivo FA se odredjuje individualno, sa ciljem postizanja srcane frekvence 60-90% od max (formula)
220 – godine starosti = max. otkucaja/min
max. otkucaja/min x nivo inteziteta = ciljna frekvenca
Pri propisivanju FA uzeti u obzir
1. Pocetni nivo fizicke kondicije!
(nespremni pocinju 40-50% od max opterecenja)
2. Vrstu FA (setnja, plivanje, trcanje, bajs...) znacajni za procenu potencijalnog rizika FA
(npr. 60-70% od max moze uglavnom da se
3. Trajanje
nastavi duze vreme bez posledica)
4. Intenzitet (ciljna srcana frekvenca)
5. Ucestalost

VODICI ZA UVODJENJE FIZICKE AKTIVNOSTI U SVAKODNEVNICU (American College of Sports Medicine)

- za odrasle obuhvata 3 koraka:
1. Procena sposobnosti za bavljenje FA (upitnik, pregled);
Primena algoritma za individualno odredjivanje nivoa FA po formuli;
2. Odrediti u kojoj je fazi pacijent po pitanju FA
(nije odlucio/razmislja/priprema se/aktivan, redovno vezba)
3. Uputiti pacijenta treneru/fizioterapeutu

Vodic za FA osoba preko 65god ili osoba 50-64god. sa hron bolestima/stanjima

KORAK 1: zapoceti sa aerobnim vezbanjem i vezbama snage

KORAK 2: raditi vezbe za ravnotezu ako postoji rizik od fraktura
KORAK 3: uzeti u obzir zdravstvene rizike i obavezno angazovati fizioterapeuta

Preporuke ACSM za FA odraslih (preporuceni minimum 5 dana nedeljno):

- aerobne vezbe + vezbe za jacanje misica
- vece ucesce aktivnosti po tipu vezbi istezanja
- vezbe za ravnotezu
- integracija preventivnih i terapijskih preporuka

32
 Vodic za FA odraslih 18-64god.
18 64god. bez hronicnih bolesti/ogranicenja

KORAK 1:: objasniti pacijentu da je neophodno da odvoji vreme za FA svaki dan (najteze je zapoceti)
KORAK 2: izabrati aerobne vezbe po zelji (trcanje/plivanje/bajs...) svakodnevno; kombinovati vise
aktivnosti kako bi se odrzala motivacija
KORAK 3: poceti sa aerobnim vezbama 10-15min.
10 Svake nedelje dodavati po 5 min (cilj
cilj je 30min
umerenog inteziteta u toku 5 dana).
dana
Alternativa je 20 min veceg inteziteta 3 dana
*za redukciju i odrzavanje redukovane TM neophodno da traje 60-90min
KORAK 4:: uvesti vezbe snage u redovnu FA F (8-10 vezbi; 8-12
12 ponavljanja) 2x nedeljno

Preporuke ACSM za FA odraslih (preporuceni minimum 5 dana nedeljno):

- FA velikog inteziteta preporucena kao svakodnevna
- dozvoljena kombinacija FA umerenog i velikog inteziteta
- FA iznad preporucenog minimuma pruza vecu korist za zdravlje
- vezbe snage ne u 2 uzastopna dana
- brzi hod minimum 45 min do o 150 min

- Opste karakteristike objekata za fizicku aktivnost – 30.

– ogranicena otvorena povrsina ili planski izgradjen zatvoreni prostor namenjen odredjenoj aktivnosti,
kao i sve pratece prostorije
(sale za fizicko u skolama, sale za rekreaciju u slobodno vreme,
vreme, teretana, igralista, bazeni, parkovi..)
- otvoreni, poluzatvoreni, zatvoreni,
objekti
kti koji se mogu transformisati, kompleksni objekti PODELA PREMA NAMENI
- za profesionalni sport i takmicenje
- lokacija zavisi od namene (sale
sale za fizicko u skolama; - za rekreaciju
stadioni/igralista/tereni izdvojeni od saboracajnica i parkinga - za rehabilitaciju
bar 200m, najbolje u zoni zelenila; buka do 45dB)

OTVORENI OBJEKTI
- visenamenski; koriste deca i odrasli; rekreativno ili aktivni sportisti;
- pogodni po zdravlje (obezbedjuju boravak na otvorenom – dejstvo sunca i vazduha)
- pri gradnji voditi racuna o izboru terena,
terena velicini (50x90m), podlozi (najbolje trava, iako moze da kliza;
tartan – super za trcanje), orjentaciji (N ili S, zavisno od vetra), buci, blizini saobracajnica
saobracajnica, dostupnosti u
odnosu na naselje
- mana je sto se ne mogu koristiti po svim godisnjim dobima

33
ZATVORENI OBJEKTI
- tokom cele godine; za vecinu aktivnosti
- zahtevaju veca ulaganja i odrzavanje
- orjentacija sale (E ili W, kako sunceva svetlost ne bi ometala)
- adekvatno izgradjen (materijal; dimenzije – optimalno 28x16x6m; podloga da obezbedi elasticitet,
dobro izoluje, nije klizava, ne reflektuje svetlost, otporna na vlagu; zidovi glatki, ravni, okreceni..)
- prozori zasticeni metalnim mrezama
- 18-22oC u sali; vlaznost vazduha 40-60%, a strujanje do 1 m/s  adekvatna ventilacija neophodna
- adekvatna osvetljenost (150-250 lux iz prirodnog izvora; svetlosni koeficijent 1:3); dopunsko osvetljenje
(neonske jos 300-700 lux)
- adekvatne svlacionice; snabdevanje vodom; sanitarni cvor i tusevi (po br. korisnika - 1WC na 15m i 12ž)

- Bazeni za kupanje – 31.

- otvoreni, zatvoreni i kombinovani

- plivanje jedna od najkorisnijih FA; preporucuje se kod svih
- preporuka da u urbanoj sredini posoji min. 1 zatvoreni i
5 otvorenih bazena na 100 000 st.
- po tipu vode: sveza, morska, mineralna (banje)
- za rekreaciju 16-50m duzine (olimpijski 50x25m; bar 2m dubine)
- najcesce od keramickih plocica
- kvalitet vode (prakticno kao pijaca da bude): bistra; 22-25oC; pH:6-8,3;
- odrzavanje kvaliteta vode: redovna filtracija, dopunjavanje svezom vodom, svakodnevno ciscenje,
hlorisanje (rezidualni hlor 0,5-1 mg/l – kontrola na 2h)
- detekcija fragmenata ekskreta i sekreta (azotne rezidue)  konc. amonijaka (do 0,1 mg/l)

OPASNOSTI udruzene sa koriscenjem bazena

1. Fizicke: utopljenje; povrede
2. Termalni stres
3. Kontaminacija hemijskim i mikrobioloskim agensima*
4. Ostecenja stetnim agensima u vazduhu

*infekcije nastaju ako se dezinficijensi nisu (adekvatno) aplikovali

- najcesce fekalna kontaminacija vode (prethodna kontam. voda ili od plivaca; otvoreni i od zivotinja)
- nefekalne izlucevine (povracka, pljuvacka, znoj)
- neke bakt. se akumuliraju u vidu biofilma na povrsini vode
- slobodnozivece amebe (pogotovu prirodna izvorista)

M.O. koji se koriste kao idnikatori zagadjenja:

- fekalnog porekla – E.coli
- nefekalnog porekla – Pseudomonas aeruginosa, S.aureus, Legionella spp.

34
BAKTERIJE
- Shigella, E.Coli O157 – cesti; krvave dijareje, ↑to ;moze HUS
- nefekalne – infekcije koze najcesce; Legionella cesto u banjama;
Pseudomonas – u kadama; otporan na visoke temp. i dezinficijense
PARAZITI
- Giardia i Criptosporidium (ciste veoma otporne) – GIT simptomi
VIRUSI
- Adenovirusi (konjuktivitis!), HAV, Rotavirusi (deca!), Norovirusi...
- Molluscum contagiosum
GLJIVICE
- Epidermophyton floccosum, Trichpohyton  kosa, nokti, koze; tinea pedis! (kontrola, tusevi pre
kupanja, sandale u tus kabinama...)

Prevencija
- dezinfekcija; filtracija
- koriscenje toaleta pre; deca u posebne bazene...

HEMIJSKE OPASNOSTI - od vode/dezinficijenasa/korisnika bazena

- 3 nacina izlaganja hem. hazardu:
1. Direktno (ingestija) – zavisi dosta od vestine plivaca i vrste aktivnosti
2. Inhalacija - supstance koje isparavaju sa povrsine vode; razni aerosoli (djakuzi)
3. Kontaktna kontaminacija koze
- kontaminenti nastaju reakcijom dezinficijensa: + materije iz vode (trihalometani: hloroform, bromoform
– isparavanje; iritacija oka i resp. trakta) ili + ostaci kozmetickih preparata (sapuni, samponi, kreme za
suncanje) ili + rezidue u urinu i znoju

Prevencija
- kontrola konc. hlora
- tusiranje i toalet pre plivanja

- Uticaj visoke i niske temperature na zdravlje tokom fizicke aktivnosti – 32.

Faktori (mikro)klime deluju na fizioloske funkcije – posebno na KVS i resp. koje su same na povisenom
stepenu tokom vezbanja

UTICAJ VISOKE TEMPERATURE

Toplotni udar: akutna insuficijencija termoreg. centra zbog pregrevanja organizma
- kod ↑↑To, velike vlaznosti vazduha, fizicke aktivnosti, pretoplo obucenih osoba
- muka, znojenje, dehidracija, grcevi, glavobolja, CNS simptomi, prestanak znojenja, to do oko 40o

Dejstvo IC spekta suncevog zracenja:

- suncanica, opekotine, ostecenja vida (snezno slepilo)

35
 PREVENCIJA
- edukacija osobe o uticaju toplote i pojavi simptoma i sprecavanju ostecenja
zdravlja (vezbanje u adekvatno doba dana, zastita, konstantna rehidracija,
kontrola fekvence)
- adekvatna odeca (clo – kvalitet izolacije) – pri opadanju temp. nositi odecu
↑clo, a pri ↑proizvodnji toplote ↓clo (zato je najpogodnija slojevita odeca)

UTICAJ NISKE TEMPERATURE

- FA u uslovima niske temp, velike brzine strujanja vazduha, male insolacije, velike vlaznosti moze
predstavljati opasnost po zdravlje
o
- intenzivna vazokonstr. (ispod 34 C temp. koze,
o
max pri 31 )

HIPOTERMIJA: opsti efekat hladnoce (to<35°C) - porast produkcije metab. toplote (voljni i
- veci gubitak toplote u odnosu na produkciju nevoljni pokreti – drhtanje)  hipoglikemija
o o o o o o
- blaga (37 -33 ), umerena (32 -29 ), izrazena (28 do 13,7 )
- konfuzija, pospanost, nerazgovetan govor, drhtanje, ataksija, stupor, nesvestica...
- izlaganje VODI niske temp. posebno znacajno (znacajno brze hladjenje)
- mast jedini izolator pri FA (misicno tkivo dobar izolator ako se miruje)
- kod zena veca povrsina – brze hladjenje (tj. odnos povrsina:masa); stariji, bolesnici, deca...
Prevencija: edukacija, procena klimatskih uslova, adekvatna odeca i obuca (slojevito; “aktivan ves”),
rehidracija

PROMRZLINE (congelatio): lokalni efekat hladnoce (lok. temp. tkiva ispod 0oC)
- na isutrenim, otvorenim delovima koze

DRUGE PROMENE
- urtikarija
- mogu da se jave 2° oboljenja (astma, AIM)
- vazan i efekat nadmorske visina (hipoksija; niza temp. i vlaznost vazduha).

36