- Skup – ne definiše se

- Podskup:
- D1 – A ⊂ B ako svaki elemenat skupa A jeste u elemenat skupa B.
- D2 – Partitivni skup skupa A, P(A) je skup svih podskupova skupa A.
- D3 – P n (A) = P(P n −1 (A)), P 1 (A) = P(A).
- T1 – Ako je A = n , tada je P(A) = 2 .
n

- Uređeni par:
- (a,b) – elementi mogu biti različiti ili jednaki.
- T2 – (a,b) = (c,d) ako i samo ako a = c i b = d.
- D4 – Uređena n-torka (a1, a2, a3, ... an) je ((a1, a2, a3, ... an-1), an).
- D5 – Dekartov proizvod skupova A i B, A × B je
A × B = {(a,b): a ∈ A, b ∈ B}
A × A = A2 = {(a1,a2): a1, a2 ∈ A}
An = An-1 × A, A1 = A.

- D6 – Preslikavanje f : A → B je jedan podskup skupa A × B sa osobinama:

1o skup prvih komponenti jeste skup A,
2o ako (x,y) ∈ f i (x,z) ∈ f, tada je y = z.
- T3 – Preslikavanja f i g su jednaka ako i samo ako imaju iste domene i za za svako x iz domena je
f(x) = g(x).

- Vrste preslikavanja
- D7 – Preslikavanje f : A → B je “1 - 1” preslikavanje (injekcija), ako se različiti originali
preslikavaju u različite slike.
- D8 – Preslikavanje f : A → B je preslikavanje NA skup B (sirjekcija) ako je svaki elemenat
skupa B slika nekog elementa iz skupa A.
- D9 – Preslikavanje f : A → B je obostrano jednoznačna korespodencija (bijekcija) ako je
istovremeno i “1 - 1” I NA. (skupovi su jednaki samo ako su konačni, ne moraju biti ako su
beskonačni!!) (jedan original – jedna slika)

- D10 – Neka je f : X → Y i g : Y → Z , proizvod (kompozicija) preslikavanja f i g je preslikavanje

h : X → Z definiše sa h ( x ) = (fg )( x ) = (f  g)( x ) = g (f ( x )), x ∈ X.
- T4 – Ako je f : X → Y, g : Y → Z, h : Z → U, tada je (fg) h = f (gh). – osobina asocijativnosti
kompozicije preslikavanja.
- D11 – Identičko preslikavanje skupa X definisano je sa (∀x ∈ X) f ( x ) = x.
- D12 – Ako je f : X → Y i ako postoji preslikavanje f −1 : f ( x ) → X takvo da je ff −1 identičko
preslikavanje skupa X i f −1f identičko preslikavanje f(x), kaže se da je f −1 inverzno preslikavanej
skupa X.
- T5 – Ako je f “1 - 1” preslikavanje, tada postoji inverzno preslikavanje i ono je jedinstveno.
- D13 – Binarna relacija ρ u skupu A je svako preslikavanje ρ: A2 → { T, ⊥ }. (Ili {1,0})
- D14 – Binarna relacija ρ u skupu A jeste svaki podskup ρ skupa A2.
- D15 – n-arna relacija ρ u skupu A jeste svaki podskup ρ skupa An.
- D16 – Relacija ρ je reflektivna ako je za (∀x ∈ A) x ρ x.
- D17 – Relacija ρ je simetrična ako je za (∀x , y ∈ A) (x ρ y ⇒ y ρ x).
- D18 – Relacija ρ je antisimetrična ako je za (∀x , y ∈ A) ( x ρ y ∧ y ρ x ⇒ x = y).
- D19 – Relacija ρ je tranzitivna ako je za (∀x , y ∈ A) xρy ∧ yρz ⇒ xρz .
- D20 – Relacija ρ koja je refleksivna, antisimetrična, i tranzitivna naziva se relacija parcijalnog uređenja.
- D21 – Ako su u relaciji parcijalnog uređenja ρ bilo koja dva elementa uporediva (tj. ili x ρ y ili y ρ x)
onda se kaže da je skup tom relacijom potpuno uređen, ili da obrazuje lanac, a relacija ρ, naziva se
relacija totalnog (striktnog ili linearnog) uređenja.

Opšta algebra

- D22 – Binarna operacija f u skupu A jeste svako preslikavanje f: A 2 → A.

- D23 – n-arna operacija f: A n → A.
n = 1 – unarna operacija
- D24 – Uređen par (G,  ) gde je G skup, a  binarna operacija u G, naziva se grupoid.
- D25 – Operacija je komutativna (∀x, y ∈ G ) x ⋅ y = y ⋅ x.
- D26 – Operacija je asocijativna (∀x , y, z ∈ G ) x ⋅ ( y ⋅ z) = ( x ⋅ y) ⋅ z.
- D27 – Ako je u grupoidu (G,  ) operacija  komutativna, (G,  ) je komutativan grupoid.
- D28 – Ako u grupoidu (G,  ) za neko ( x , y ∈ G ) važi x ⋅ y = y ⋅ x , elementi x i y su permutabilni.
- D29 – Ako je u grupoidu (G,  ) operacija  asocijativna, (G,  ) se naziva semi – grupa.
- D30 – U semigrupi (G,  ) definiše se prirodan stepen elementa a iz skupa b sa a n = a ⋅ a n −1 , a 1 = a.
- D31 – Ako je (G,  ) gtupoid i ako (∃e' ∈ G )(∀a ∈ G ) e'⋅a = a , e' je levi neutralni elemenat grupoida
(G,  ).
Analogno: desni neutralni elemenat e' '.
- T6 – Ako u grupoidu postoje levi i desni neutralni elemenat, oni su jednaki.
Dokaz: e’- levi, e’’- desni; e’· e’’ = e’ = e’’.
- D32 – Ako u grupoidu (G,  ) postoji elemenat e tako da za (∀a ∈ G ) e ⋅ a = a ⋅ e = a , e je neutralni
elemenat grupoida.
- T7 – Grupoid ima najviše jedan neutralni elemenat.
Dokaz: neka postoji e1 ≠ e2. e2 · e1 = e2 = e1.
- D33 – Semi – grupa sa neutralnim elementom naziva se monoid.
- D34 – U monoidu sa neutralnim elementom e, stepen a0 definiše se sa a0 = e .

- Primeri: (N,+) – komutativna semi-grupa

( N,⋅) – komutativan monoid
( Z,⋅) - komutativan monoid – valjda...
a  b = a + 2 ⋅ b - 0 je desni neutralni elemenat, asocijativnost ne važi – grupoid sa desnim
neutralnim elementom
(R + ,*)
x  y = y x - grupoid sa levim neutralnim elementom
- D35 – Neka je (G,  ) grupoid sa neutralnim elementom e i a ∈ G. Ako postoji a ' ∈ G tako da je a '⋅a = e,
a ' se naziva levi inverzni elemenat elementa a.
Simetrično se definiše desni inverzni elemenat - a ' '.
- T8 – U monoidu su levi i desni elemenat (ako postoje) jednaki.
Dokaz: a', a''. a' · (a · a'') = a' · e = a’ = (a’· a) · a’’= e · a’’=a’’.
- D36 – Neka je (G,  ) grupoid sa neutralnim elementom e i a ∈ G. Ako (∃a −1 ∈ G ) a −1 ⋅ a = a ⋅ a −1 = e,
a −1 je inverzan elementu a.
- T9 – U monoidu svaki elemenat ima najviše jedan inverzan elemenat.
Dokaz: neka su a1-1, a2-1: a1-1 ≠ a2-1 || a1-1 · (a · a2-1) = a1-1 · e = a1-1 = (a1-1 · a) · a2-1 = e · a2-1 = a2-1.
- T10 – Neka je (G,  ) monoid sa neutralnim elementom e. Tada je (a ⋅ b) −1 = b −1 ⋅ a −1 , a , b ∈ G.
Dokaz: (a · b) · (b-1 · a-1) = ((a · b) · b-1) · a-1 = (a · (b · b-1)) · a-1 = (a · e) · a-1 = a · a-1 = e. I u drugom
poretku.
- D37 – U monoidu (G,  ) negativan ceo stepen definiše se sa a − n = (a −1 ) n , n ∈ N, a ∈ G.
- D38 – Ako je (G,  ) grupoid u kome je jednoznačno rešiva (tačno jedno rešenje!) svaka jednačina oblika
a ⋅ x = b i y ⋅ a = b, (gde su) (a , b ∈ G ), (G,  ) se naziva kvazigrupa.
- D39 – Kvazigrupa sa neutralnim elementom naziva se lupa (petlja).
- D40 – Ako su (G, • ) i (H,  ) grupoidi i ako postoji bijekcija f: G → H tako da je za (∀x, y ∈ G )
f ( x • y) = f ( x )  f ( y), kaže se da su grupoidi (G, • ) i (H,  ) izomorfni, a f se naziva izomorfizam ovih
grupoida. (izomorfizam – algebarska istovetnost)
- D41 – Ako u prethodnoj definiciji umesto “bijekcija” stoji “proizvoljno preslikavanje” ili “surjekcija”,
radi se o homomorfizmu grupoida (G, • ) u odnosu na (H,  ).

Grupe

- D42 – grupoid (G,  ) sa osobinama:

1o asocijativnost
2 o ( ∃e ∈ G ) ( ∀A ∈ G ) e ⋅ a = a ⋅ e = a (poseduje neutralni element)
3 o ( ∀A ∈ G ) ( ∃a −1 ∈ G ) a −1 ⋅ a = a ⋅ a −1 = e, (svaki element ima inverzan)
jeste grupa.
- D43 – Ako je  komutativna relacija, grupa se naziva komutativna ili Abelova grupa.
- T11 – Svaka grupa jeste kvazigrupa.
Dokaz: (G,  ) je grupa. a · x = b, (a,b ∈ G) || a · x = b / · a-1 || ⇔ a-1 · (a · x) = a-1 · b ⇔ (a-1 · a) ·
x) = a-1 · b ⇔ e · x = a-1 · b ⇔ x = a-1 · b.
- T12 – Ako je (G,  ) semigrupa i kvazigrupa, (G,  ) je grupa.
Dokaz: Asocijativnost važi... a · x = a, a ∈ G || neka je ea rešenje: y · a = b, b ∈ G; neka je y0 njeno
rešenje. b = y0 · a = y0 · (a · ea) = (y0 · a) · ea = b · ea ⇒ ea je desni neutralni element ⇒ postoji i levi
neutralni element i oni su jednaki ⇒ postoji jedinstveni neutralni element (e). a · x = e ⇒ x = a-1. isto i
levi i postoji za svako a ∈ G inverzan elemenat.
- T13 – Ako je (G,  ) semigrupa u kojoj postoji levi neutralni elemenat e’ i na ( ∀a ∈ G ) ( ∃a '∈ G )
a '⋅a = e' , (G,  ) je grupa. (važi i za desni)
- D44 – Ako je G konačan skup, grupa (G,  ) je konačna.
- D45 – Red konačne grupe jeste G . (- broj elemenata grupe)
- Podgrupe
- D46 – Neka je (G,  ) grupa. Ako je H ⊂ G i ako je (H, • ) grupa, kaže se da je (H, • ) podgrupa grupe (G, 
).
- T14 – (Lagranžova): Ako je (H, • ) podgrupa reda m grupe (G,  ) reda n, tada m|n.
- T15 – Ako je p prost broj, postoji samo jedna grupa reda p. (u smislu izomorfizma)

Algebarske strukture sa dve operacije

- D47 – Algebarska struktura je (S,f), gde je S skup skupova, a F skup operacija u skupovima iz S.
- D48 – Ako su u skupu S definisane dve binarne operacije + i  sa osobinama:
 1o (S,+) je Abelova grupa,
2o (S,  ) je semigrupa,
3o ( ∀x , y, z ∈ S ) x ⋅ ( y + z) = ( x ⋅ y) + ( x ⋅ z), ( x + y) ⋅ z = ( x ⋅ z) + ( y ⋅ z), (S, +,  ) je prsten.
Ako je operacija  komutativna, prsten (S, +,  ) je komutativni prsten.
Ako operacija  ima neutralni element, (S, +,  ) je prsten sa jedinicom.
- T16 – U prstenu (S, +,  ) je ( ∀x ∈ S ) x ⋅ 0 = 0 ⋅ x = 0, gde je 0 nulti elemenat prstena.
- T17 – U prstenu (S, +,  ) ( ∀x, y ∈ S ) − ( x ⋅ y) = (− x ) ⋅ y = x ⋅ (− y).
- D49 – U prstenu je x – y = (def) x + (- y).

- Primeri:
1) (Z,+,  ) je komutativni prsten sa jedinicom.
2) (S,+,  ) gde je S = {0,1,2,…,p-1} a + i  sabiranje i množenje po modulu p. (komutativni
prsten sa jedinicom)
3) (P,+,  ) gde je P skup svih polinoma – komutativni prsten sa jedinicom.

- D50 – Ako su (S,+,  ) i (P, ⊕ , • ) dva prstena, i ako postoji bijekcija f: S → T tako da
(∀x , y ∈ S) f ( x + y) = f ( x ) ⊕ f ( y), f ( x  y) = f ( x ) • f ( y), kaže se da su ta dva prstena izomorfna,
a f je izomorfizam ta dva prstena.
- D51 – Algebarska struktura (S,+,  ) sa osobinama:
1o (S,+) je Abelova grupa,
2o (S\{0},  ) je grupa,
3o važi leva i desna distributivnost, je telo.
- D52 – Ako je u tački 2 prethodne definicije Abelova grupa, ta struktura je polje.
- T18 – Prsten sa jedinicom u kome su svi elementi ≠ 0 invertibilni, jeste telo.
Dokaz: pretpostavimo da su x, y ≠ 0 : x · y = 0 /·x-1 || x-1 · (x · y) = (x-1· x) · y = y = x-1 · 0 = 0.
- T19 – Svako konačno telo jeste polje.
- T20 – Konačno polje sa n elemenata, postoji ako i samo ako je n = pk, p prost broj, a k ∈ N.
- T21 – Sva konačna polja sa istim brojem elemenata su izomorfna.

Matrice

- D53 – Neka je (S,+,  ) polje. Svaka pravougaona šema (raspored) elemenata skupa S jeste matrica nad
poljem S. A = [ai,j]m,n .
- D54 – Matrica nad poljem F je svako preslikavanje A : {1,2,..., m} × {1,2,..., n} → F.
- Kvadratna matrica (m=n)
A = [a i , j ]1 n
a11, a22, a33,…, ann – glavna dijagonala.
a11 + a22 + … + ann = tr A – trag matrice
- Napomena: dve matrice A = [ai,j]m,n i B = [bi,j]p,q nad istim poljem F, jednake su ako i samo ako je n = p i
m = q i (∀i, j) ai,j = bi,j.
- D55 – Ako je A matrica nad poljem F i α ∈ F, tada je α ⋅ A = α ⋅ [a i , j ] m, n . (množenje matrice skalarom)
- D56 – Ako su A = [ai,j]m,n i B = [bi,j]m,n matrice nad F, zbir A + B je C = A + B = [ci,j]m,n, gde je
(∀i, j) ci,j = ai,j + bi,j.
- D57 – Nula – matrica je svaka matrica čiji su svi elementi jednaki nuli (neutralnom elementu sabiranja).
- D58 – Ako je A matrica nad poljem F, suprotna matrica – A je matrica sa elementima ai,j.
- T22 – Sabiranje matrica je asocijativno i komutativno.
- T23 – Skup svih matrica date dimenzije m × n nad F u odnosu na operaciju +, ima strukturu Abelove
grupe.
- D59 – Neka su A = [ai,j]m,n i B = [bi,j]n,p matrice nad poljem F proizvod A ⋅ B jeste matrica C = A ⋅ B =
n
[ci,j]m,p definisana sa: (∀i, j)c i , j ∑ a i, j ⋅ b k, j .
k =a
- T24 – Množenje matrica je asocijativno.
- T25 – Množenje matrica nije komutativno.
- T26 – Množenje matrica je distributivno u odnosu na sabiranje.

1 _ 0 _ ... _ 0
0 _ 1 _ ... _ 0
- D60 – Kvadratna matrica I =   naziva se jedinična matrica. (In).
... _ ...1.. _ 0 
 
0........... _ 1 
- T27 – Za svaku matricu A = [ai,j]m,n je I n ⋅ A = A, A ⋅ I n = A .
- T28 – Skup svih kvadratnih matrica date dimenzije n nad poljem F ima strukturu prstena sa jedinicom u
odnosu na operacije “+” i “  ”.
- Dijagonalna matrica – kvadratna matrica koja na glavnoj dijagonali ima proizvoljne elemente a iznad i
ispod glavne dijagonale svi elementi su nule.
- Skalarna matrica – dijagonalna matrica čiji su svi elementi na glavnoj dijagonali jednaki.
d.......0 
.....d..... 
  =d⋅I
0........d 
- Trougaona matrica – matrica koja ili iznad, ili ispod glavne dijagonale ima samo nule.
- D61– Transponovana matrica matrice A = [ai,j]m,n je matrica AT = [bi,j]n,m tako da (∀ij) bi,j = aj,i.
- T29: 1o (AT)T = A,
2o (A + B)T = AT + BT,
3o ( α A)T = α AT,
4o (A B)T = BT + AT,
5o (A1 A2 A3 … An)T = AnT An-1T … A1T.
- D62 – Matrica A je simetrična ako je A = AT.
- D63 – Matrica A je kososimetrična ako je A = - AT.

Determinante

- Inverzija u permutaciji
1234
1 4 2 3 – dve inverzije (4 prema 2 I 4 prema 3)
(ova permutacija sadrži dve inverzije)
- D64 – Permutacija je parna ili neparna prema tome da li sadrži paran ili neparan broj inverzija.
- T29 – Broj inverzija u permutacijama p i p-1 je jednak.
n
- D65 – Neka je data kvadratna matrica A = [a i , j ]1 . Matrici A pridružuje se broj (elemenat polja)
n j
D(A) = det A = a ij 1 = ∑(−1) a 1 j1a 2 j2 ...a njn , gde se sumiranje vrši kroz sve permutacije skupa
{1,2,…,n} a j je broj inverzija u posmatranoj permutaciji.
 Osobine determinanti

- T1(30) – det A = det AT.

1, , ,2, , ,..., n 
Dokaz: a1j1 a2j2 … anjn. Taj sabirak postoji i u det AT. znak: na levoj strani p =   na
 j1 , j2 ,..., jn 
 j1 , j2 ,..., jn 
desnoj strani: aj1,1 aj2,2 … ajn,n = p =   a broj inverzija u p i p-1 je jednak, pa su sabirci istog
1, , ,2, , ,..., n 
znaka.
- T2(31) – Determinanta se može pomnožiti brojem tako što se jedna njena vrsta (ili kolona) pomnože tim
brojem.
- T3(32) – Ako su elementi jedne vrste ili kolone jednaki nuli, determinanta je i sama jednaka nuli.
- T4(33) – Ako u determinanti dve vrste (ili kolone) zamene mesta, determinanta menja znak.
- T5(34) – Ako su dve vrste (ili kolone) međusobno jednake, determinanta je jednaka nuli.
- T6(35) – Ako su u determinanti elementi jedne vrste (ili kolone) proporcijalni elementima neke gruge vrste
(ili kolone), determinanta je jednaka nuli.
- T7(36) – Neka su determinanti D elementi i-te vrste (ili kolone) oblika: aij = aij(1) + aij(2), j = 1,2,…,n. Ako su
D1 i D2 determinante koje se dobijaju iz D tako što za elemente i-te vrste u D1 uzmu aij(1), a u D2
aij(2), pri čemu ostali elementi ostaju neizmenjeni, tada je D = D1 + D2.
- T8(37) – Determinanta ne menja vrednost ako se elementima jedne vrste (ili kolone) dodaju elementi neke
druge vrste (kolone) pomnoženom proizvoljnim brojem.

- D66 – Neka je Aij submatrica kvadratne matrice A dobijena uklanjanjem i-te vrste i j-te kolone. Det Aij =
Dij naziva se minor determinante D(A) dobijen uklanjanjem i-te vrste i j-te kolone. (opšti pojam
minora znači determinantu bilo koje kvadratne submatrice)
- D67 – Kofaktor (algebarski komplement) elementa aij determinante D je izraz: Aij = (-1)i+j Dij.
n
- T38 – (važna) Neka je D determinanta n-tog reda. Rada je za proizvoljno 1 ≤ i ≤ n , D = ∑ a ij A ij .
i =1
n
ahalogno i za proizvoljno 1 ≤ j ≤ n , D = j∑=1a ij A ij . (La Plasova teorema o razvoju)
Posledica: determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata na glavnoj dijagonali.
A0
- T39 – Ako su A I B kvadratne matrice – blokovi i M = , tada je det M = det A ⋅ det B .
CB
- T40 – Ako su A I B kvadratne matrice istog reda, važi: det(A ⋅ B) = det A ⋅ det B.
n 0, i ≠ j
- T41 – ∑ a ij A ix = δ k ⋅ D, δ ij = 
i =1 1, i = j

Inverzna matrica

n T
- D68 – Adjungovana (pridružena) matrica kvadratne matrice A = [a i , j ]1 jeste matrica adjA = [a ij ] . (gde
su Aij kofaktori elemenata aij pa se ondak transponuju)
- T42 – (važna!) Za kvadratnu matricu A važi:
 A ⋅ adjA = (det A) ⋅ I,
adjA ⋅ A = (det A) ⋅ I.
n
Dokaz: posmatramo elemenat na mestu (i,j) ∑ a ik ⋅ A jk = δ ij ⋅ D . Za i = j: DetA. Za i ≠ j: 0.
k =1
- T43 – Ako je A kvadratna matrica reka n, važi:
det(adjA) = (det A) n−1 .
Dokaz: det(A · adjA) = detA · det(adjA) = (detA)n ⇒ det(adjA) = (detA)n-1
- D69 – Matrica A-1 jeste inverzna matrica kradratne matrice A ako je A −1 ⋅ A = A ⋅ A −1 = I.
- D70 – Ako je det A ≠ 0, A je regularna matrica, a ako je det A = 0, A je singularna matrica.
det(A ⋅ B) = det A ⋅ det B.
- T44 – Skup svih regularnih kvadratnih matrica date dimenzije n ima strukturu grupe u odnosu na
operaciju množenje.

Polinomi

a0 + a1 x + a2 x2 + ... + an xn = Pn(x)

- D71 – Posmatraju se rasporedi (a0, a1,..., an,...) gde su ai = 0 počev od nekog konačnog mesta i gde su ai (i
= 1,2,3,...) elementi nekog polja F. (skup rasporeda označimo sa φ) Neka su definisane operacije u
skupu φ:
(a0, a1,..., an,...) + (b0, b1,..., bn,...) = (po def) (a0 + b0, a1 + b1,..., an + bn,...)
(a0, a1,..., an,...) · (b0, b1,..., bn,...) = (c0, c1,..., cn,...), gde je
k
ck = ∑ ai ⋅ b k −i (k = 0, 1, 2,...)
i =0
Prsten (φ,+, · ) naziva se prsten polinoma nad poljem F.
Napomena: dva polinoma A = (a0, a1, a2,..., an,...) i B = (b0, b1,..., bn,...) jednaki su ako i samo ako je
a0 = b0, a1 = b1,..., an = bn,...
- D72 – Stepen polinoma je najveći broj n za koji je a n ≠ 0. Stepen polinoma P označava se sa dg P.
- D73 – Elementi polja ai u polinomu P = (a0, a1,..., an,...) nazivaju se koeficijentima polinoma. Ako je dg P
= n, an se naziva glavni (vodeći) koeficijent. (poslednji koeficijent koji je ≠ 0 )
- D74 – (a0, 0, 0,...,0,...) = (def) (a0) = (def) a0.
- D75 – (0,1) = (def) S. – promenljiva u polinomu.
- T45 – (a0, a1,…, an,…) = a0 + a1 S + … + an Sn + …
- D76 – Vrednost polinoma P = (a0, a1,…, an) (= a0 + a1 S + … + an Sn) u tački x ∈ F određena je sa:
(*) P(x) = a0 + a1 x + … + anxn.
- D77 – Polinomska funkcija polinoma P je preslikavanje x → P( x ) skupa (polja) F u sebe definisano sa
(*).
- T46 – Neka su P i Q polinomi nad poljem F. Tada je
(∀x ∈ F)(P + Q)( x ) = P( x ) + Q( x ),
(homomorfizam skupa polinoma u skupu polinomskih f-ja)
(P ⋅ Q)( x ) = P( x ) ⋅ Q( x ).
- T47 – dg (P + Q) ≤ max (dg P, dg Q),
dg (P · Q) = dg P + dg Q.
- T48 – Polinom P ima inverzni elemenat (u odnosu na množenje) ako i samo ako je P = a, a ∈ F, a ≠ 0.
(ako je sam polinom konstanta ≠ 0)
Dokaz: e = 1 – za množenje. p, p-1. dg(p · p-1) = dg p + dg p-1 = dg(e) = 0 ⇒ dg(p) = dg(p-1) = 0.
- T49 – Neka su P0, P1,…, Pn polinomi, tako da dg Pi = i (i = 0, 1, 2,…, n) i neka je P polinom stepena n.
Tada se na jedinstven način mogu odrediti koeficijenti ci (i = 0, 1, 2,…, n) tako da važi
P = c0 P0 + c1 P1 + ... + cn Pn.

Deljenje polinoma

- T50 – Neka su dati polinomi U i V ≠ 0. Tada postoje jedinstveni polinomi Q i R, dg R < dg V, tako da je
(*) U = V · Q + R.
- D78 – Polinomi Q i R iz prethodne teoreme jesu količnik, odnosno ostatak, pri deljenju U sa V.
- D79 – Ako je R = 0, polinom U je deljiv polinomom V.
- T51 – Svaki polinom je deljiv proizvoljnom konstantom a, a ≠ 0.
Dokaz: U = a0 + a1 S + … + an Sn.
V = a ≠ 0. Q = a-1 a0 + a-1 a1 S + … + a-1 an Sn.
- T52 – Neka su U, V, W polinomi nad F. Tada je:
1o W | U i W | V ⇒ W | U + V,
2o W | U ⇒ ( ∀ V) W | U · V,
3o U | V i V | U ⇒ U = a · V, a ∈ F,
4o U | V i V | W ⇒ U | W.
- D80 – Polinom W je najveći zajednički delilac polinoma U i V ako W | U i W | V i ( ∀ P) (P | U i P | V ⇒
P | W).
- T53 – (fundamentalna) Neka su polinomi U i V polinomi (U,V ≠ 0). NZD za U i V postoji i određen je
sa tačnošću do multiplikativne konstante.
Dokaz: U,V: U = V · Q1 + R1; V = R1 · Q2 + R2, dgR1 < dgV;
R1 = R2 · Q3 + R3, dgR2 < dg R1;
Ri-1 = Ri · Qi+1 + Ri+1, dgRi+1 < dg Ri;
Rk-2 = Rk-1 · Qk + Rk (važno!!)
Rk-1 = Rk · Qk+1
Rk| Rk-1 ⇒ Rk| Rk-2 … ⇒ Rk| R1 ⇒ Rk| V ⇒ Rk| U ⇒ Rk je ZD. Neka je i W zajednički
delilac ⇒ W | U i W | V ⇒ W | R1 ⇒ W | R2 ⇒ … ⇒ W | Rk ⇒ Rk je NZD. Neka je i Rk’ NZD.
Rk’| Rk i Rk| Rk’ ⇒ Rk’ = a · Rk.
- T54 – (Bezuova - važna) Ostatak pri deljenju polinoma P polinomom S – a, (a ∈ F), jednak je P(a).
Dokaz: P = Q · (S - a) + R. dg(S - a) = 1 ⇒ dg R = 0 ⇒ R = b. (b - const) p = Q · (S – a) + b. p(a)
= Q(a) · 0 + b = b.
- T55 – (Hornerov algoritam - važno) Neka je P = a0 Sn + a1 Sn-1 + … +an-1 S + an (an ≠ 0) polinom nad F i
a ∈ F. Tada je P = Q · (S - a) + R, gde je Q = b0 · Sn-1 + b1 · Sn-2 + … + bn-2 · S + bn-1 i:
b0 = a0
bk+1 = a · bk + ak+1 (k = 0, 1, 2,…, n-2),
R = a · bn-1 + an.

Faktorizacija polinoma

- D81 – Polinom nad poljem F je razloživ ako postoje polinomi U i V nad poljem F (pri čemu dgU,dgV ≥1)
tako da je P = U · V.
- T56 – Polinom s – a je faktor polinoma P ako i samo ako je P(a) = 0.
- D82 – Neka je P polinom nad poljem F i P(a) = 0. Tada se za a kaže da je nula (koren) polinoma P.
- T57 – Neka je P ≠ 0 polinom stepena n nad poljem F. Tada P ima najviše n različitih korena.
 Dokaz: dgP = 0, P nema nula (jer je P ≠ 0) || dgP = 1 ⇒ P = a + b · s, polinomska f-ja P(x) = a + b ·
x, a + b · x = 0 ⇒ x = b-1 · (-a) – jedinstveno rešenje. Pretpostavimo da tvrđenje važi za polinome
stepena n – 1 > 0 (polinomi stepena n – 1 imaju najviše n – 1 različitih korena). Dokažimo da P
stepena n ima najviše n različitih korena. P, dgP = n, x1 – koren polinoma P ⇒ P = Q(s – x1) dgQ =
n – 1. pretpostavimo da P ima koren x2 ≠ x1 ⇒ P(x2) = 0 ⇒ Q(x2) (x2 – x1) = 0 ⇒ Q(x2) = 0, Q ima
najviše n –1 različitih korena, P = Q(s – x1) ⇒ P ima najviše n različitih korena.
- Posledica: Nad beskonačnim poljem F ne postoji polinom P ≠ 0 takav da je za ( ∀ a ∈ F) P(a)= 0.
- T58 – U beskonačnom polju F dve polinomske funkcije jednake su ako i samo ako su im odgovarajući
koeficijenti jednaki, tj. njihovi polinomi su jednaki.
Dokaz: ⇒ : Pretpostavimo da su P ≠ Q ⇒ P – Q = R ≠ 0. polinomske f-je su jednake ⇒ ( ∀ a ∈ F)
P(a) = Q(a) ⇒ ( ∀ a ∈ F) P(a) - Q(a) = 0 ⇒ ( ∀ a ∈ F) R(a) = 0 – kontradikcija!! ⇒ Polinomi su
jednaki (P = Q)
⇐ : ako su polinomi jednaki ⇒ polinomske f-je su jednake. Zbog ove bijekcije nad beskonačnim
poljem moguće je identifikovati polinom i polinomsku f-ju.

Faktorizacija kompleksnih polinoma

- D83 – Polinom nad poljem C je kompleksan polinom.

- T59 – (osnovni stav algebre – važno!!) Svaki kompleksan polinom stepena ≥1 ima bar jedan koren.
- T60 – (o faktorizaciji kompleksnih polinoma) Neka je P kompleksan polinom stepena ≥1. Tada je P =
P(Z) = an (Z – Z1) (Z – Z2) … (Z – Zn), Zi ∈ C, i =1,…,n, an ≠ 0 vodeći koeficijent.
Dokaz: T1 ⇒ P ima bar jedan koren ⇒ P(z) = Q1(z)(z-z1), Q1 – kompleksan polinom stepena n-1
T1 ⇒ Q1 ima bar jednu nulu (z2) ⇒ Q1(z) = Q2(z)(z-z2), Q2 – polinom stepena n-2 ⇒ P(z) =
Q2(z)(z-z1)(z-z2)... Q3... Qn ⇒ P(z) = c · (z-z1)(z-z2) ·…· (z-zn), an = c.
- D84 – Z0 ∈ C je koren reda k ∈ N polinoma P ako važi P(Z) = Q(Z) (Z – Z0)k i ako Z0 nije koren polinoma
Q.
- T61 – Za svaki polinom P stepena ≥1 je P = P(Z) = an (Z – Z1)r1 · … · (Z - Zk)rk ( ∑ ri = n) Z1, Z2, Z3,…, Zn –
različite nule polinoma P.
- T62 – Neka su P i Q kompleksni polinomi stepena > 0. Tada P | Q ako i samo ako je svaki koren reda r
polinoma P koren reda ≥ r polinoma Q.
- T63 – (Vijetove veze): Neka je P(Z) = a0 + a1 Z + a2 Z2 + … + an Zn, an ≠ 0. Neka su Z1, Z2, Z3,…, Zn
koreni P(Z) (ne obavezno različiti). Tada je:
a n −1
Z 1 + Z 2 + … + Zn = −
an
a n −2
Z1 Z2+ Z2 Z3 + … + Zn-1 Zn =
an
…
a n −k
Z1 Z2 Z3 ·…· Zk + … + Zn-k+1 ·…· Zn = (-1)k
an
…
a0
Z1 Z2 Z3 ·…· Zn = (-1)n .
an

Koreni realnih polinoma

- D85 – Realan polinom je kompleksan polinom sa realnim koeficijentima.
- T64 – Ako je Z0 koren realnog polinoma P ⇒ Z 0 je takođe njegov koren.
Dokaz: P(z0) = 0 ⇒ an z0n + an-1 z0n-1 +…+ a1 z0 + a0 = 0 ⇒ a n z 0n + ... + a 0 = 0 ⇒ an z 0n + an-1 z 0n −1 +
… + a1 z 0 + a0. = 0 ⇒ an ( z 0 )n + an-1 ( z 0 )n-1 + … + a1 z 0 + a0 = 0 ⇒ P( z 0 ) = 0.
- T65 – Ako su Z0 i Z 0 koreni polinoma P, tada je (Z – Z0) (Z - Z 0 ) = Z2 + pZ + q, p,q ∈ R.
- T66 – Ako je Z0 koren reda k polinoma P ⇒ Z 0 je njegov koren istog reda.
Dokaz: z0 je koren reda k, pretpostavimo da je z 0 koren reka l < k. P(z) = Q(z) · (z – z0)k · (z - z 0 )
l
= Q(z) (z – z0)k-l (z - z0) · (z - z 0 )l = Q(z) · (z – z0)k-l (z2 ?? - pz + q)l ((Q(z) · (z – z0)k-l = Q1, p,q ∈
R)). P, z2 + pz + q – realni polinom ⇒ Q1(z) je realni polinom, z0 je koren Q1, z 0 nije koren
polinoma Q1, kontradikcija ⇒ l = k.
- T67 – o realnoj faktorizaciji realnog polinoma
P = P(x) = a0+ a1 x + a2 x2 +…+ an-1 xn-1 + an xn = an (x2 + p x + q)r1 ·…· (x2 + pk x + qk)rk · (x –
xk+1)rk+1 ·…· (x - xm)rm
k n
pi2 – 4qi < 0, 2 ∑ ri + ∑ ri = n , pi, qi ∈ R, xi ∈ R, ri ∈ N.
i =1 i = k +1
p
- T68 – Neka je P(x) = a0 + a1 x + … + an xn (ai ∈ Z). Ako je x = , (p,q ∈ Z, q ≠ 0) koren polinoma P i p i
q
q uzajamno prosti, onda ⇒ p | a0 i q | an.
- T69 – Svaka nula reda k polinoma P reda n je nula reda k – 1 polinoma P’(x).
Dokaz: P(x) = Q(x) · (x – x0)k, Q(x0) ≠ 0.
P’(x) = Q’(x) · (x – x0)k + k Q(x) (x – x0)k-1 = (x – x0)k-1 [Q’(x) (x – x0) + k Q(x)] (u [] je Q1(x))
P’(x) = (x – x0)k-1 · Q1(x), Q1(x0) = k Q(x0) ≠ 0 ⇒ x0 je koren reda k – 1 polinoma P’(x)! (obrnuto
ne važi!!)
- T70 – Ako je x0 nula reda k – 1 polinoma P’(x) i ako je x0 nula polinoma P(x), tada je x0 nula reka k
polinoma P.
- T71 – Da bi x0 bila nula reda k polinoma P(x) potrebno je i dovoljno da je x0 nula polinoma P(x),
P’(x),…, P(k-1)(x) i nije nula polinoma P(k)(x).

Racionalne funkcije

P( x )
- D86 – Racionalna f-ja je definisana pomoću f ( x ) = , x ∈ C \ K, P,Q realni polinomi, K – skup nula
Q( x )
polinoma Q(x).
- D87 – Racionalna f-ja je prava ako je dg P < dg Q.
- D88 – Racionalna f-ja je nesvodljiva ako je NZD (P,Q) = 1.
- T72 – Svaka neprava racionalna f-ja može se razložiti na zbir polinoma i prave racionalne f-je.
P( x ) S( x )
Dokaz: P(x) = Q(x) · R(x) + S(x), dg S < dg Q ⇒ = R(x) + .
Q( x ) Q( x )
- D89 – Parcijalni (elementarni) razlomci su:
A
1o , A,a ∈ R, k ∈ N;
(x − a )k
 Ax + B
2o 2 k , A,B,p,q ∈ R, p2 – 4q < 0, k ∈ N.
( x + px + q )

Matematička analiza

Kardinalni broj skupa

- D90 – Dva beskonačna skupa su ekvivalentna (imaju isti kardinalni broj ili istu moć) ako između njih
postoji bijekcija.
- D91 – Za svaki skup ekvivalentan skupu N kaže se da je prebrojiv.
- T73 – Skup svih celih brojeva je prebrojiv.
- T74 – Skup racionalnih brojeva je prebrojiv.
- D92 – Skup algebarskih brojeva jeste skup svih realnih nula svih realnih polinoma sa celobrojnim
koeficijentom.
- T75 – Skup algebarskih brojeva jeste prebrojiv.
- T76 – Unija prebrojivo mnogo prebrojivih skupova je prebrojiv skup.

Skup realnih brojeva

- Kantorova aksioma – Svakoj tački brojevne prave odgovara samo jedan realan broj, i obrnuto, svakom
realnom broju odgovara samo jedna tačka na brojevnoj pravi.
- Osobine:
I Algebarska struktura: (R,+, ·) je polje.
II Struktura poretka:
U skupu R postoji relacija ≤ sa osobinama:
1o ( ∀c ∈ R ) (a ≤ b ⇒ a + c ≤ b + c)
2o (∀c ≥ 0, c ≠ 0, c ∉∈ R ) (a ≤ b ⇒ a · c ≤ b · c).
III Osobina neprekidnosti:
(Dedekindova aksioma)
Ako se skup R podeli na 2 podskupa (klase) A i B, A,B ≠ Ø, A ∩ B = Ø, A ∪ B = R, tako da:
( ∀ a ∈ A) ( ∀ b ∈ B) a < b, tada ili A ima najveći ili B ima najmanji broj.

-Otvoren interval: (a,b) = {x: x ∈ R, a < x < b}

- Zatvoren interval: [a,b] = {x: x ∈ R, a ≤ x ≤ b}
- Poluotvoren interval: (a,b] ili [a,b)
- Okolina tačke a: svaki otvoren interval koji je sadrži.
- ε okolina tačke a: (a – ε, a + ε).

- D93 – Apslolutna vrednost broja a je:

a , a ≥ 0 
a =  ili a = a 2 .
 − a , a < 0 
1, a > 0 
 
- D94 – Sgn a = 0, a = 0  . a = a ⋅ sgn a .
− 1, a < 0
 
- Prožiren skup R, R , uključuje fiktivne elemente +∞ i -∞. Za +∞ i -∞ važi:
( ∀ x ∈ R) -∞ < x < +∞,
x + (+∞) = x – (-∞) = +∞,
x + (-∞) = x – (+∞) = -∞,
za ( ∀ x > 0) x · (+∞) = +∞, x · (-∞) = -∞,
za ( ∀ x < 0) x · (+∞) = -∞, x · (-∞) = +∞,
1 1
= = 0,
+∞ −∞
+∞ +∞ = +∞,
-∞ -∞ = -∞,
+∞ · (+∞) = -∞ · (-∞) = +∞,
-∞ · (+∞) = -∞.
∞
- Nisu definisani: +∞ -∞, 0 · ∞, ,...
∞
- T77 – Skup R nije prebrojiv.
- D95 – Kardinalan broj skupa R je c (kardinalni broj kontinuuma).
- T78 – card P(A) > card A.
- D96 – Ako je A ⊂ R, m ∈ R je donja granica (minoranta) skupa A, ako ( ∀ x ∈ A) x ≥ m. Ako minoranta
postoji, kaže se da je A ograničen odozdo.
Simetrično: gornja granica (majoranta), ograničen odozgo.
- D97 – Skup A ⊂ R je ograničen ako ( ∃ m,M ∈ R) ( ∀ x ∈ A) m ≤ x ≤ M, tj. Ako je ograničen odozdo i
odozgo.
- D97' – Skup A je ograničen ako ( ∃ M∈ R, M > 0) ( ∀ x ∈ A) x < M.
- D98 – (važna) Minimum skupa majoranata skupa A ⊂ R je njegova gornja međa ili supremum.
Simetrično: donja međa (infimum).
- D98' – S = sup A ako je ( ∀ x ∈ A) x ≤ S i ( ∀ ε > 0) ( ∃ a ∈ A) a > S – ε. Simetrično za inf A.
- A – (aksioma supremuma). Svaki skup A ⊂ R koji ima konačnu majorantu, ima supremum.
(ekvivalentna aksiomi neprekidnosti).

Nizovi

- D99 – Realan niz (an) je svako preslikavanje a: N→R.

- D100 – a je tačka nagomilavanja niza (an) ako se u proizvoljnoj okolini tačke a nalazi beskonačno mnogo
članova tog niza.
- Skoro svi = svi izuzev konačno mnogo.
- D101 – Ako se u onolini neke tačke a niza (an) nalaze skoro svi članovi tog niza, kaže se da je a granična
vrednost tog niza (konačna!) i lim an = a.
n →∞

- D101 '– Tačka a jeste granična vrednost niza (an) (konačna) i piše se lim a n = a , ako ( ∀ ε > 0) ( ∃ n0(ε)) (
n →∞

∀ n > n0(ε)) a n − a < ε .

- D101 ''– Ako niz ima tačno jednu tačku nagomilavanja a, onda je a njegova granična vrednost.
- Bernulijeva nejednakost: (1 + h)n > 1 + nh, h > -1, n = 2, 3, 4…
- D102 – Niz (an) je konvergentan ako ima (konačnu) graničnu vrednost.
- D103 – Niz je divergentan ako nije konvergentan.
- T79 - lim a n = a ⇔ ( ∃ c ∈ R) ( ∀ ε > 0) ( ∃ n0(ε)) ( ∀ n > n0(ε)) a n − a < c ⋅ ε .
n →∞
 Osobine konvergentnih nizova

- D104 – Niz (an) je ograničen ako mu je skup vrednosti ograničen.

- T80 – Konvergentan niz je ograničen.
Dokaz: lim a n = a . Unutar intervala (a – ε, a + ε): skoro svi, izvan – njih konačno mnogo.
n →∞

- T81 – Ako je lim a n = a ∈ R, lim bn = b ∈ R, tada je:

n →∞ n →∞

1o lim (a n + bn ) = a + b ,
n →∞

2o lim (a n ⋅ bn ) = a ⋅ b ,
n →∞

Dokaz za 1o za izabrano ε ||| a n − a < ε za n > n1(ε) ||| bn − b < ε za n > n2(ε) |||
a n + bn − (a + b) = a n − a + bn − b ≤ a n − a + bn − b < 2ε ||| x + y ≤ x + y
Posledica: lim (a n + c) = a + c , lim (c ⋅ a n ) = c ⋅ a , lim (c ⋅ a n + d ⋅ bn ) = c ⋅ a + d ⋅ b .
n →∞ n →∞ n →∞

- T82 – lim a n = a ⇔ lim (a n − a ) = 0 .

n →∞ n →∞
- D105 – Nula niz je niz čija je granična vrednost 0.
- T83 – Ako je (an) nula niz i (bn) ograničen niz, tada je (cn) dat sa cn = an · bn nula niz.
Dokaz: lim a n = 0 , bn < M. lim (a n ⋅ bn ) = 0 (??) ||| a n ⋅ bn = a n · bn < M · a n < M · ε |||
n →∞ n →∞

za n > n0(ε) ⇒ lim (a n ⋅ bn ) = 0 .

n →∞

- Osobine konvergentnih nizova

sin n! 1
Primer: a n = ; Niz ( ) je nula niz; Niz (sin n!) je ograničen…
n n

- Beskonačne granične vrednosti

- D106 – Niz (an) ima graničnu vrednost +∞ ako ( ∀ E > 0) ( ∃ n0(E)) ( ∀ n > n0(E)) an > E. ( lim a n = +∞ )
n →∞

- D107 – lim a n = −∞ ⇔ ( ∀ E) ( ∃ n0(E)) ( ∀ n > n0) an < E.

n →∞
- D108 – Okolina tačke +∞ je (E, +∞); Okolina tačke -∞ je (-∞,E).
- D106’ – lim a n = +∞ (-∞) ako se u proizvoljnoj okolini tačke +∞ (-∞) nalaze skoro svi članovi niza.
n →∞
- D109 – +∞ (-∞) je tačka nagomilavanja niza ako se u njenoj proizvoljnoj okolini nalazi beskonačno
mnogo članova niza.
- D110 – Niz koji ima graničnu vrednost +∞ ili -∞ je određeno divergentan.
- D111 – Niz koji nema nikakvu graničnu vrednost (ni E, ni +∞, ni -∞) je divergentan u širem smislu.
- T84 – Ako je lim a n = a ∈ R, lim bn = +∞ , tada:
n →∞ n →∞

1o lim (a n + bn ) = +∞ ,
n →∞

2o lim (a n ⋅ bn ) = sgn a ⋅ (+∞) (za a = 0 je neodređena)

n →∞
an
3o lim =0.
n →∞ b
n

- T85 – Ako je lim a n = 0 i an > 0, tada je lim 1 = +∞ . (važno!!)

n →∞ n →∞ a
n
- Važno:
n
1) lim n
= 0, a > 1 ,
n →∞ a

np
2) lim n = 0, a > 1 ,
n →∞ a

log q
3) lim p n = 0, p > 0 ,
n →∞ n

an
4) lim = 0.
n→∞ n!

2
5) lim ( n + 1 − n ) = +∞ .
n →∞
- T86 – (važna!!) Neka su (yn) i (zn) nizovi sa istom graničnom vrednosti c (c ∈ R ). Ako za n > n0 važi:
yn ≤ xn ≤ zn , tada je lim x n = c .
n →∞

Dokaz: pošto je za c ∈ R nlim y n = c : y − c < ε za n > n1(ε) ||| lim z n = c : z − c < ε za n >
→∞ n n →∞ n

n2(ε) ||| n > max(n0, n1, n2) = n3(ε) ⇒ nlim xn = c .

→∞

Monotoni nizovi

- D112 – Niz (an) je:

- monotono rastući ako je ( ∀ n) an+1 > an,
- monotono opadajući ako je ( ∀ n) an+1 < an,
- monotono nerastući ako je ( ∀ n) an+1 ≥ an,
- monotono neopadajući ako je ( ∀ n) an+1 ≤ an.
- T87 – (može se uzeti i za aksiomu) 1o Svaki monoton niz ima konačnu ili beskonačnu graničnu vrednost.
2o Svaki monoton i ograničen niz je konvergentan.
Dokaz za 2o: Neka je (an) monotono rastući i ograničen. Prema tome postoji S = sup an. ( ∀ n) an ≤
S ||| ( ∀ a) ( ∃ n) an > S – a. ||| ( ∀ ε) ( ∃ n0 (ε)) a n0 > S – ε ⇒ ( ∀ ε) ( ∃ n0) ( ∀ n > n0(ε)) an > S – ε, tj. S –
an < ε. ⇒ lim a n = S . ( ∀ n) an+1 ≥ an.
n →∞

( ∀ M) ( ∃ n0) an0 > M ⇒ ( ∀ M) ( ∃ n0) ( ∀ n > n0) an > M ⇒ nlim a n = +∞ .

→∞
1 n
- T88 – Niz an = (1 + ) je konvergentan.
n
Dokaz:
1 n +1 n + 2 n +1
(1 + ) ( )
a n +1 n + 1 n + 1 n + 2 n ( n + 2) n n + 2 n 2 + 2n n n + 2 1
= = = ⋅( ) = ⋅ ( ) = ⋅ (1 − )n >
an 1 n n +1 n n + 1 (n + 1) 2 n + 1 n + 2n + 1
2 n +1 ( n + 1) 2
(1 + ) ( )
n n
n+2 n n 3 + 3n 2 + 3n + 2
> ⋅ (1 − ) = > 1 ⇒ an+1 > an.
n +1 (n + 1) 2 n 3 + 3n 2 + 3n + 1
1 n
- D113 – e = lim (1 + ) .
n →∞ n
- T89 – (Štolcova) Neka za nizove (an) i (bn) važi:
 1o nlim b n = +∞ ,
→∞
2o niz (bn) je monotono rastući,
a n +1 − a n a
3o postoji (konačan ili beskonačan) lim = L . Tada postoji i lim n = L .
n →∞ b n +1 − b n n →∞ b n
- D114 – Niz umetnutih (iščezavajućih) intervala je niz [an,bn], gde nizovi (an) i (bn) zadovoljavaju sledeće
uslove:
1o niz (an) je monotono neopadajući, a (bn) je monotono nerastući,
2o ( ∀ n) an < bn,
3o lim (b n − a n ) = 0 .
n →∞
- T90 – Ovako definisan niz umetnutih intervala sadrži jednu i samo jednu zajedničku tačku.
lim (b n − a n ) = 0 ⇒ lim a n = lim b n = c . (ova teorema ekvivalentna je aksiomi supremuma i ___
n →∞ n →∞ n →∞
aksiomi neprekidnosti)

Košijev niz

- D115 – Ako za niz (an) važi: ( ∀ ε) ( ∃ n0(ε)) ( ∀ n > n0(ε)) ( ∀ p ∈ N) |an+p - an| < ε, (an) je Košijev niz.
- T91 – Svaki konvergentan niz je Košijev niz.
Dokaz: lim a n = a . |an+p - an| = |an+p - a + a - an| ≤ |an+p - a| + |an - a| < 2 ε ⇒ niz je Košijev.
n →∞
- T92 – Ako je niz Košijev, on je konvergentan. (- peti oblik teoreme supremuma)

- Podnizovi
- D116 – Neka je (an) dati niz i n1, n2, ... , nk, ... monotono rastući niz prirodnih brojeva. Tada je an1, an2, ... ,
ank, ... podniz niza (an).
- D116’ – Tačka g ∈ R jeste tačka nagomilavanja niza (an) ako postoji njegov podniz (ank) takav da je
lim a nk = g .
n →∞
- D117 – Neka je (an) dati niz i G skup traničnih vrednosti njegovih podnizova. Tada je minG =
lim inf a n = lim a n , maxG = lim sup a n = lim a n .
n →∞ n →∞ n →∞ n →∞

- T93 – Niz (an) ima graničnu vrednost a ∈ R ako i samo ako svaki njegov podniz ima graničnu vrednost a.
Dokaz: Ako svaki podniz → a, ⇒ (očigledno), ako je lim a n = a ⇒ ( ∀ ε) ( ∃ n0(ε)) ( ∀ n > n0(ε)) |
n →∞

an - a| < ε ⇒ ( ∀ ε) ( ∃ k0) ( ∀ nk > nk0) |ank - a| < ε (dokaz za a∈ R, za a ∈ R ide analogno)

- T94 – Ako je niz (an) monoton i ako jedan njegov podniz ima graničnu vrednost a ∈ R , tada je lim an = a .
n →∞
Dokaz na osnovu teoreme o monotonom nizu i prethodne teoreme...
- T95 – (Bolcano – Vajerštrasova) Svaki ograničen niz ima bar jedan konvergentan podniz. (-šesti oblik
teoreme supremuma) Dokaz: Ako je skup vrednosti konačan, onda se bar jedan član niza ponavlja
beskonačno mnogo puta, i onda je to konvergentan niz. Ako je skup vrednosti beskonačan: niz [ α n ,β n ] je
niz umetnutih intervala. Niz ( α n ) je monotono neopadajući, a ( β n ) je monotono nerastući, za ( ∀ n) α n <
α −β
β n lim (α n − β n ) = lim 1 n 1 = 0 ⇒ taj niz sadrži jednu i samo jednu zajedničku tačku
n →∞ n →∞ 2
α =
lim n lim n β = c . Biramo: an1 iz [ α1 ,β1 ], an2 iz [ α 2 ,β 2 ] … ank iz [ α k ,β k ]… lim a nk = c (po
n →∞ n →∞ n →∞
teoremi o dva žandara)
 Realne funkcije

- D118 – Svako preslikavanje f: D → R, D ⊂ R, je realna f-ja (jedna nezavisna promenljiva) skup D je oblast
definisanosti funkcije f.
- D119 – Elementarne f-je su: 1o stepena f-ja, 2o racionalna f-ja, 3o eksponencijalna i logaritamska f-ja, 4o
trigonometrijska f-ja, 5o inverzna trigonometrijska f-ja (1o – 5o su osnovne elementarne f-je) i 6o sve druge
f-je koje se mogu dobiti primenom računskih operacija ili kompozicija.
- D120 – Elementarne f-je u širem smislu je svaka f-ja dobijena iz elementarnih f-ja restrikcijom domena ili
međusobnim kombinovanjem.
- D121 – Funkcija f: D → R je ograničen na D ako ( ∃ m, M ∈ R) ( ∀ x ∈ D) m ≤ f(x) ≤ M. (ili ( ∃ M ∈ R,
M > 0) ( ∀ x ∈ D) |f(x)| ≤ M)
- D122 - Funkcija f: D → R, definisana na intervalu I, na tom intervalu je monotono rastuća (opadajuća,
neopadajuća, nerastuća) ako je ( ∀ x1, x2 ∈ I ) (x1 < x2 ⇒ f(x1) < f(x2)); ( ∀ x1, x2 ∈ I ) (x1 < x2 ⇒ f(x1) >
f(x2)).
- D123 - Funkcija f: D → R je parna (neparna) na D ako je ( ∀ x ∈ D) f(x) = f(-x) (f(x) = f(-x)).
- D124 - Funkcija f: D → R je periodična ak opostoji broj T tako da je ( ∀ x) f(x + T) = f(x). Broj T je period
f-je, a najmanji takav pozitivan broj T je osnovni period f-je.

Granična vrednost i neprekidnost realne f-je

- D125 – Neka je f: D → R, a ∈ R i neka je f-ja definisana u nekoj otolini tačke a, osim, mozda u a.
Funkcija f ima u tački a graničnu vrednost A ∈ R ako vazi: ( ∀ ε > 0) ( ∃ σ(ε) > 0) ( ∀ x ∈ D) (0 < |x - a| <
σ ⇒ |f(x) - A| < ε) lim f ( x ) = A .
x →a
- D126 – Neka je f: D → R, a ∈ R i neka je funkcija definisana u nekoj okolini tačke a, osim možda u
samoj tački a. Funkcija f ima u tački a graničnu vrednost +∞, ako ( ∀ E > 0) ( ∃ σ(E ) > 0) ( ∀ x ∈ D) (0 < |
x - a| < σ ⇒ f(x) > E) lim f ( x ) = +∞ .
x →a
- D127 – Neka je f: D → R, a ∈ R i neka postoji neki (a - ξ , a) tj. interval levo od tačke a, u kome je f
definisana. Ako postoji A ∈ R takva da je za x ∈ D ∩ (-∞, a) ispunjen zahtev jedne od prethodne tri
definicije kaže se da je A leva granična vrednost f-je f u tački a. tj.
lim f ( x ) = lim f ( x ) = f (a −) = f (a − 0) = A .
x →a − x →a − 0
f (x) = A .
- D128 – limx → a+
Napomena: iz prethodne dve definicije – f-ja f u tački a ima graničnu vrednost ako i samo ako ima i levu i
desnu graničnu vrednost – one su jednake.
- D129 – Neka je f-ja f: D → R i neka D nije ograničen odozgo. F-ja f ima graničnu vrednost A∈ R kad x
→ +∞ ( lim f ( x ) = A ) ako za ( ∀ ε > 0) ( ∃ ∆(ε)) ( ∀ x ∈ D) (x > ∆ ⇒ |f(x) - A| < ε)
x →+∞
f (x) = A .
- D130 – limx → −∞
- D131 – Neka f-ja f: D → R i neka D nije ograničen odozgo. F-ja f ima graničnu vrednost +∞ kad x → +∞
f ( x ) = + ∞ ) ako ( E > 0) ( ∃ ∆(E) > 0) ( x ∈ D) (x > ∆ (E) ⇔ f(x) > E).
( limx → +∞
∀ ∀
f ( x ) = − ∞ ; lim f ( x ) = + ∞ ; lim f ( x ) = − ∞ .
- D132 – limx → +∞ x →−∞ x →−∞
- D133 – Neka je f-ja f: D → R i a ∈ D. f-ja f je neprekidna u tački a ako važi ( ∀ ε > 0) ( ∃ δ(ε) > 0) ( ∀ x ∈
D) (|x-a| < δ ⇔ |f(x) – f(a)| < ε).
Napomena: ova definicija važi čak i kada je f definisana u izolovanoj tački a. ako se ovo isključi, onda
imamo sledeću definiciju:
- D133’ – f: D → R, a ∈ D i postoji okolina tačke a u kojoj je f definisana, f-ja je neprekidna u tački a ako
je limxf→( xa ) =
f (a ) lim f ( x ) = f (lim x )
. ( x →a x →a - ova inverzija f-je f i limesa je obeležje neprekidnosti)
- D134 – Leva i desna neprekidnost u tački a definiše se ako se u prethodnoj definiciji uzmu levi i desni
f ( x ) = f ( x ) lim f ( x ) = f (a )
limes. limx → a− x →a +
- D135 – f-ja je neprekidna na datom skupu S = R ako je neprekidna u svakoj tački tog skupa.
*Važno: sve osnovne elementarne f-je neprekidne su na domenu na kom su definisane. Tačka prekida:
tačka ∈ D u kojoj f-ja nije neprekidna ili tačka van domena gde se f-ja prekida.
- D136 – f-ja ima prekid prve vrste u tački a ako je a tačka prekida i ako su leva i desna granična vrednost u
tački a konačne. Svaka druga tačka prekida je prekid druge vrste.
- T96 – (Hajne) Neka je f: D → R, a ∈ R i neka je f definisana u istoj okolini tačke a osim možda u tački
a. tada je xlim f ( x ) = A (A ∈ ) ako i samo ako za svaki niz (x ) koji teži a (x ∈ D \{a}) odgovarajući niz
→a R n n

yn = f(xn) teži A.
Napomena: ova teorema može da se uzme za ekvivalentnu definiciju granične vrednosti f-je (Hajneova
definicija granične vrednosti f-je) Dokazi ovih teorema svode se na teoreme kod nizova.
- T97 – Ako je f(x) = c (c ∈ R) x ∈ (a - ε, a + ε), ε > 0 tada je i lim f ( x ) = c .
x →a

- T98 – Ako je xlim f ( x ) = A , lim g ( x ) = B (A,B ∈ R) i ako su α , β ∈ R, tada:

→a x →a

1) xlim (α ⋅ f ( x ) + β ⋅ g( x )) = α ⋅ A + β ⋅ B ,
→a

2) xlim (f ( x ) ⋅ g ( x )) = A ⋅ B .
→a
Dokaz: 1) neka je (xn) proizvoljni niz takav da xn → a, tada f(xn) = fn teži B. Niz α · f(xn) + β ·
g(xn) → α · A + β · B. Prema Haneovoj definiciji granične vrednosti f-je ⇒
lim (α ⋅ f ( x ) + β ⋅ g( x )) = α ⋅ A + β ⋅ B .
x →a
Napomena: (posledica teoreme) Iz ove teoreme zaključujemo da algebarski zbir i proizvod neprekidnih
funkcija jesu neprekidne funkcije.
- Sledeće tri teoreme su analogne odgovarajućim teoremema za nizove:
- T99 – Ako je lim f ( x ) = A (A ∈ R) i lim g ( x ) = +∞ , tada je:
x →a x →a

1) xlim (f ( x ) + g ( x )) = +∞ ,
→a

2) xlim (f ( x ) ⋅ g ( x )) = sgn(A) ⋅ ∞ za A ≠ 0, za A = 0 – neodređeni oblik (0 · ∞)

→a
f (x)
3) lim = 0.
x →a g ( x )

- T100 – Ako je xlim f ( x ) = 0 i f(x) > 0 za x ∈ (a - ε, a + ε), ε > 0 tada je lim 1 = +∞ .

→a x →a f ( x )
- T101 – (teorema o dva žandara) Ako je za x ∈ (a - ε, a + ε), ε > 0 f1(x) ≤ f(x) ≤ f2(x) i ako je
lim f1 ( x ) = lim f 2 ( x ) = A (A ∈ R ) tada je i lim f ( x ) = A .
x →a x →a x →a
- T102 – (važna!!) Neka je xlim g ( x ) = b (a,b ∈ ) i neka je u nekoj okolini tačke a g(x) ≠ b za x ≠ a. Neka
→a R
je tlim f ( t ) = A , pri čemu je f-ja h(x) = f(g(x)) definisana u nekoj okolini tačke a. Tada je
→b
lim h ( x ) = lim f (g ( x )) = lim f ( t ) = A .
x →a x →a t →b
Dokaz: Neka je (xn) proizvoljan niz takav da xn → a i xn ≠ a za n > n0. Neka je g(xn) = tn. Tada je tn
≠ b za n> n0 i lim t n = A . ⇒ (po hajneovoj definiciji) lim f (g( x n )) = A .
n →∞ x →a
Ova teorema objašnjava tri važne stvari:
I pravilo smene u limesu
II ako je f-ja neprekidna u tački b ⇒ xlim f (g( x )) = lim f ( t ) (smena g(x) = t) lim f (g( x )) = f ( lim g ( x )) .
→a t →b x →a x →a
Ako je i f-ja g neprekidna f-ja, onda dobijamo sledeće:
III lim f (g( x )) = f ( lim g ( x )) = f (g (a )) ⇒ f(g(x)) je neprekidna f-ja.
x →a x →a
Iz svega prethodnog sleduje:
- T103 – Zbir, proizvod (količnik) kao i kompozicija neprekidnih f-ja jesu neprekidne f-je na domenu na
kome su definisane.
- T104 – Sve elementarne f-je su neprekidne (udomenu na kome su definisane)

Važni limesi

sin x x 1 sin x
- T105 – lim = 1 . Dokaz: za x > 0 sin x < x < tg x. /:sin x ||| 1 < < ||| cos x < < 1 |||
x →0 x sin x cos x x
sin x
kad x → 0, cos x → 1 ⇒ po teoremi o dva žandara lim = 1 . Za x < 0 zbog parnosti je isto.
x →0 x
sin x sin( − t ) sin t
lim = lim = lim (x = -t ⇒ t > 0)
x →0 x t →0 − t t →0 t
tgx 1 − cos x 1
Posledica prvog limesa: lim = 1 kao i lim = .
x →0 x x →0 x2 2
1
- T106 – lim (1 + x) x = e.
x →0
ln(1 + x ) et − a log a (1 + x ) 1 at − a
lim =1 lim = 1 lim = lim = ln a
x →0 x t →0 t x →0 x ln a t →0 t
(1 + x ) α − 1
- T107 – lim = α , α ∈ R.
x →0 x
Dokaz: (1+x) α - 1 = y (kad x → 0, y → 0) ⇒ (1+x) α = y + 1 ⇒ α ln(1 + x) = ln(1 + y) ⇒
(1 + x ) α − 1 y y α ⋅ ln(1 + x )
= . ⋅ → α.
x x ln(1 + y) x

Osobine neprekidnih f-ja (!!)

- T108 – (Bolcmano - Košijeva) Neka je f-ja definisana i neprekidna na odsečku [a, b] i neka je f(a) · f(b) <
0. Tada, ( ∃ c ∈ (a, b)) f(c) = 0.
Dokaz: ???
- T109 – Neka je f-ja definisana i neprekidna na odsečku [a, b] i neka je f(a) ≠ f(b). Tada:
( ∀ y0 ∈ (f(a), f(b))) ( ∃ x0 ∈ (a, b)) y0 = f(x0).
- T110 – Neka je f-ja f monotono rastuća i neprekidna na odsečku [a, b]. Tada f ima inverznu f-ju f –1: [f(a),
f(b)] → [a, b], koja je takođe neprekidna i monotono rastuća. (Analogno za monotono opadajuću)
- T111 – f-ja f neprekina na odsečku [a, b] ograničena je na tom odsečku.
- T112 – (Vojerštrasova) Ako je f-ja f neprekidna na odsečku [a, b], tada:
( ∃ x1 ∈ [a, b]) f(x1) = m = inf f(x), x ∈ [a, b];
( ∃ x2 ∈ [a, b]) f(x2) = M = sup f(x), x ∈ [a, b].
Dokaz: postoji M = sup f(x), x ∈ [a, b] (zbog aksiome supremuma i jer je f-ja ograničena).
1
Pretpostavimo da: ( ∀ x ∈ [a, b]) f(x) < M, M – f(x) > 0, g(x) = , (g(x) je neprekidna, pa je
M − f (x)
1 1 1
ograničena !?) < G, G > 0 ⇒ < M − f ( x ) ⇒ f ( x ) < M − < M - kontradikcija!! (M je
M − f (x) G G
najmanja majoranta) ⇒ M – f(x) ≥ 0, tj. M – f(x) = 0.
- D137 – f-ja f: I → R na intervalu I je ravnomerno (uniformno) neprekidna ako: ( ∀ ε > 0) ( ∃ δ(ε) > 0) ( ∀
x1, x2 ∈ I) (|x1 – x2| < δ ⇒ |f(x1) – f(x2)| < ε).
- T113 – (Kantorova) f-ja f je definisana i neprekidna na odsečku [a, b] ravnomerno je neprekidna na [a, b].
(f-ja je ravnomerno neprekidna)

Beskonačno male i beskonačno velike veličine

- D138 – f-ja f je beskonačno mala veličina kad x → a ∈ R ako je xlim f (x) = 0 .

→a

- D139 – f-ja f je beskonačno velika veličina kad x → a ∈ R ako je xlim f ( x ) = ±∞ .

→a
- D140 – Neka je a ∈ R i f i g f-je definisane u nekoj okolini tačke a, osim, možda, u a:
1o kaže se da je f(x) = o (g(x)), x → a, ako postoji f-ja ω takva da je u nekoj okolini tačke a f(x) =
ω(x) · g(x), x ≠ a, i da je lim ω( x ) = 0 .
x →a
o
2 kaže se da je f(x) = O (g(x)), x → a, ako postoji K > 0 takvo da u nekoj okolini tačke a važi: |
f(x)| ≤ K|g(x)|, x ≠ a.
f (x)
3o kaže se da je f(x) ≈ g(x), x → a, ako je lim = 1.
x →a g ( x )
f (x)
- T114 – Neka je lim = L . Tada:
x →a g ( x )
1o L = 0 ⇒ f(x) = o(g(x)),
2o L = ± ∞ ⇒ g(x) = o(f(x)),
3o 0 < |L| < +∞ ⇒ f(x) = O(g(x)) i g(x) = O(f(x)),
4o L = 1 ⇒ f(x) ≈ g(x). (≈ - istog reda)
f (x) f (x)
Dokaz: 1o ako je L = 0 ⇒ f(x) = ⋅ g( x ) ( = ω(x)), xlim ω( x ) = 0 . ⇒ f(x) = o(g(x)).
g(x ) g(x ) →a

2o Recipročno.
 f (x) f (x)
3o lim , L ≠ 0, |L| < +∞. ⇒ lim = L . Za ε > 0 postoji δ(ε) tako da za |x-a| < δ:
x→a g ( x ) x →a g ( x )

f (x) f (x) f (x)

− L < ε ⇒ −ε < − L <ε ⇒ < L + ε ⇒ f ( x ) < ( L + ε) g( x ) ( ( L + ε) = K)
g(x) g(x ) g(x )
4o očigledno. (…)
- D141 – Neka su f i g beskonačno male kad x → a.
1o Ako je f(x) = o(g(x)), f je beskonačno mala višeg reda u odnosu na g.
2o Ako je f(x) = O(g(x)) i g(x) = O(f(x)), f i g su beskonačno male istog reda.
3o Ako su f i gk (k ∈ N) beskonačno male istog reda, f je beskonačno mala reda k u ognosu na g.
4o Ako je f(x) ≈ g(x), f i g su ekvivalentne.
- D142 – Ako su f i g beskonačno velike i ako je f(x) = o(g(x)), onda je g beskonačno velika višeg reda u
odnosu na f. Dalje tačke 2o, 3o i 4o iz prethodne definicije idu isto.
- T115 – (važno!!) Neka su m,n ∈ R i neka x → 0. Tada:
1o c · o(xn) = o(xn), c ∈ R je konstanta.
2o o(xm) + o(xn) = o(xmin(m,n)), (specijalno: o(xn) + o(xn) = o(xn))
3o o(xn) · o(xm) = o(xn+m),
4o xm · o(xn) = o(xm+n).
- T116 – Neka je f1(x) ≈ g1(x) i f2(x) ≈ g2(x), x → a. Tada je:
1o f1(x) · f2(x) ≈ g1(x) · g2(x);
f1 ( x ) g 1 ( x )
2o ≈ ;
f 2 (x) g 2 (x)
3o f1(x) + f2(x) ≈ g1(x) + g2(x), g1(x) · g2(x) > 0.
- T117 – Ako su f i g beskonačno male kad x → a i ako je g(x) ≠ 0 u nekoj okolini tačke a, tada f(x) ≈ g(x),
kad x → a ⇔ f(x) = g(x) + o(g(x)), x → a. (tj. f(x) – g(x) = o(g(x))).
f (x) g ( x ) + o(g ( x ))
Dokaz: Ako je f(x) = g(x) + o(g(x)) ⇒ lim = lim = 1 + 0 = 1 , tj. f(x) ≈ g(x).
x →a g ( x ) x →a g(x )
g ( x ) + f ( x ) − g( x ) f (x ) − g(x)
Obrnuto: ako je f(x) ≈ g(x) ⇒ lim = 1 = 1 + lim ⇒ f(x)-
x →a g(x ) x →a g( x )
g(x)=o(g(x)).

Izvod funkcije

- D143 – Neka je f-ja f(x) definisana u nekoj okolini tačke x0, uključujući i samu tačku x0. Ako postoji
(konačan ili beskonačan)
f (x) − f (x 0 ) f (x + h) − f (x 0 ) f ( x + ∆x ) − f ( x 0 )
lim = lim = lim = f ' ( x 0 ) = f ' ( x ) | x = x 0 , on se naziva
x →x 0 x − x0 h →0 h ∆x →0 ∆x
izvod f-je f(x) u tački x0. y = f(x), y’= f ’(x).
- D144 – Ako f-ja f u tački x0 ima konačan izvod, ona je u toj tački diferencijabilna. F-ja je diferencijabilna
na skupu ako je diferencijabilna u svakoj tački tog skupa.
- D145 – Ako se u prvoj definiciji posmatra samo levi (desni) limes, dobija se levi (desni) izvod f-je.
F-ja ima izvod u tački ako i samo ako ima izvod u levoj i desnoj tački i oni su jednaki.
- T118 – f-ja f diferencijabilna u tački x0 neprekidna je u toj tački.
 Dokaz: neka je f ’(x0) konačna.
f (x) − f (x 0 )
lim f ( x ) − f ( x 0 ) = lim ⋅ x − x 0 = f ' ( x 0 ) ⋅ lim x − x 0 = 0 .
x →x 0 x →x 0 x − x0 x→x 0
- T119 – (c · f(x))‘ = c · f ‘(x).
c ⋅ f (x + h) − c ⋅ f (x) f (x + h) − f (x)
Dokaz: lim = c ⋅ lim = c ⋅ f ' (x) .
h →0 h h →0 h
- T120 – (f(x) + g(x))‘ = f ‘(x) + g‘(x).
f ( x + h ) + g( x + h ) − f ( x ) − g ( x )
Dokaz: lim = f ' ( x ) + g' ( x ) .
h →0 h
- T121 – (važno!!) Neka je za neko x0 ∈ R f-ja f strogo monotona i neprekidna na intervalu (x0 – ε, x0 + ε), ε
> 0 i neka postoji konačan izvod f ‘(x0) ≠ 0. Tada je inverzna f-ja f –1 diferencijabilna u tački y0 = f(x0) i
1
važi (f –1 (y0))‘ = .
f ' (x 0 )
f −1 ( y) − f −1 ( y 0 ) x − x0 1
Dokaz: Kad x → x0, y = f(x) → y0 = f(x0). lim = lim = .
y→ y 0 y − y0 x→x 0 f ( x ) − f ( x 0 ) f ' (x 0 )
U
- T122 – Ako je f = U · V, g = i ako postoji U‘(x) i V ‘(x), tada je:
V
1o f ‘(x) = U‘(x) · V(x) + U(x) · V ‘(x);
U(x) · V(x) - U(x) · V (x)
2o g ‘(x) = .
(V' ( x )) 2
Dokaz za 1o U (x + h) · V (x + h) – U(x) · V(x) = [U(x + h) – U(x)] V(x + h) + [V(x + h) – V(x)]
kad se podeli sa h i h → 0, dobija se izraz.
- T123 – Neka je f-ja g(x) diferencijabilna u tački x0 i neka je f-ja h = g  f (tj. h(x) = f(g(x))) definisana u
nekoj okolini tačke x0, a f-ja f diferencijabilna u tački t0 = g (x0). Tada je i f-ja h diferencijabilna u tački x0
i važi: h‘(x0) = (f(g(x))‘)x=x0 = f ‘(t0) · y‘(x0), tj. (f(g(x)))‘ = f ‘(g(x)) · g‘(x).
Dokaz: y = h(x) = f(g(x)) = f(t). f i g su diferencijabilne ⇒ za ∆x ≠ 0 postoji ∆t i ∆t → 0 kad ∆x
→ 0. Kad ∆t → 0, i ∆y (odnosno ∆f(x), odnosno ∆h(x) → 0). ∆y = f ‘(t) · ∆t + ω(t) · ∆t (ω(t) → 0 kad ∆t
∆y ∆f ( x ) ∆f ( t ) ∆t ∆y
→ 0). ⇒ = = = (f ' ( t ) + ω( t )) ⋅ ⇒ lim = f ' (t ) ⋅ t ' (x ) = f ' (t ) ⋅ g' (x) .
∆x ∆x ∆x ∆x ∆x →0 ∆x

Diferencijal funkcije

f ( x + ∆x ) − f ( x )
lim = A (A ∈ R) (tj. f je diferencijabilna u x).
∆x →0 ∆x
f ( x + ∆x ) − f ( x )
lim = 1 , tj: f(x + ∆x) – f(x) ≈ A · ∆x. ⇒ f(x + ∆x) – f(x) – A · ∆x = o(∆x) ⇒ f(x + ∆x)
∆x →0 A ⋅ ∆x
– f(x) = ∆y = A · ∆x + o(∆x). (A · ∆x = dy !!)
- D146 – Neka je f-ja f diferencijabilna u tački x0. Za datu vrednost priraštaja ∆x izraz f ‘(x0) · ∆x = df(x0)
jeste glavni deo priraštaja ili diferencijal.

dy = y‘· dx = f ‘(x) dx = f ‘(x) ∆x. y = f(g(x)) = f(t), t = g(x);; dy = y‘ dx = f ‘(t) · g‘(x) dx = f ‘(t) dt = y‘
dx – invarijantnost diferencijala.
d(f(x) + g(x)) = df(x) + dg(x);; d(c · f(x)) = c · df(x).
 U( x ) dU(x) · V(x) − U(x) · dV(x)
d(U(x) · V(x)) = U(x) · dV(x) + V(x) · dU(x); d( )= ;
V( x ) (U(x)) 2
dy 1
y' = =
dx dx ;
dy
dy dy dt dy dy dU dV
y = f(t), t = g(x); y' = = ⋅ ; = ⋅ ⋅ ... - lančasto pravilo.
dx dt dx dx dU dV dt dx
Izvod parametarski zadate f-je.
dy
dy dt Φ' ( t )
x = φ(t), y = Φ(t), y' = = = .
dx dx ϕ' ( t )
dt

Osnovne teoreme diferencijalnog računa

- D147 – Ako je f-ja f definisana u tački x0 i ako postoji ε > 0 tako da je f definisana na I = (x0 – ε, x0 + ε) i (
∀ x ∈ I, x ≠ x0) f(x) ≤ f(x0), kaže se da f-ja f u tački x0 ima lokalni maksimum. Simetrično: lokalni
minimum. (nestrogi ekstremum). Analogno: strogi ekstremum.
- D148 – Tačka x0 u kojoj je f ‘(x0) = 0 je stacionarna tačka f-je f.
- T124 – (Fermaova teorema) Ako f-ja f u tački x0 ima lokalni ekstremum, i ako u tački x0 ima izvod
(konačan ili beskonačan), tada je f ‘(x0) = 0.
Dokaz: pretpostavimo da je u x0 lokalni maksimum, i pretpostavimo da postoji f ‘(x0).
f (x 0 + h) − f (x 0 )
Pretpostavimo: f ‘(x0) > 0 ⇒ > 0 za dovoljno malo |h| i h < 0. ⇒ f ( x 0 + h ) − f ( x 0 )
h
> 0 ⇒ f(x0 + h) > f(x0) – kontradikcija!! Znači: f ‘(x0) = 0. Analogno za pretpostavku da je lokalni
minimum.
- T125 – (Rolova teorema) Neka je f-ja f definisana i neprekidna na [a,b], neka ima izvod (konačan ili
beskonačan) na (a,b) i neka je f(a) = f(b). Tada ( ∃ c ∈ (a,b)) f ‘(c) = 0.
Dokaz: Na [a,b] f ima maksimum i minimum (po Vajerštrasovoj teoremi) ako je f(a) = f(b) i
maksimum i minimum onda je f(x) = c za x ∈ [a,b], i onda je ( ∀ x ∈ [a,b]) f ‘(x) = 0. Ako nije, onda
postoji c ∈ (a,b) tako da je to tačka ili maksimum, onda po fermaovoj teoremi je izvod u toj tački jednak
nuli.
- T126 – (Košijeva teorema) Neka su f i g f-je definisane i neprekidne [a,b] i neka obe imaju izvode
(konačne ili beskonačne) na (a,b), i neka je ( ∀ x ∈ (a,b)) g‘(x) ≠ 0. Tada:
f ( b ) − f (a ) f ' (c)
( ∃ c ∈ (a,b)) tako da je = .
g ( b ) − g (a ) f ' (c)
Dokaz: g(b) – g(a) = 0 značilo bi g'(x) = 0 bar za neko x (po Rolovoj teoremi), što nije moguće!!
f ( b ) − f (a ) f ( b ) − f (a )
Uzmimo pomoćnu f-ju φ(x) = f(x) - · g(x). (φ’(x) = f’(x) - · g’(x)) f-ja φ(x)
g ( b ) − g (a ) g ( b ) − g (a )
f ( b ) − f (a ) f ' (c)
zadovoljava uslove Rolove teoreme. ⇒ ( ∃ c ∈ (a,b)) φ’(c) = 0 ⇒ = .
g ( b ) − g (a ) f ' (c)
Posledica: Lagranžova teorema. Ako uzmemo g(x) = x.
(- T127 –) Neka je f definisana i neprekidna na [a,b], ima izvod (konačan ili beskonačan) na (a,b). Tada: ( ∃
f ( b) − f ( a )
c ∈ (a,b)) = f ' (c) . Tj. f(b) – f(a) = f '(c) (b-a) = f '(a + θ (b-a)) (b-a), 0 < θ < 1.b (stavovi o
b−a
srednjoj vrednosti)
- T128 – Neka je f-ja f definisana i neprekidna na (a,b) (konačnom ili beskonačnom, tj. a,b ∈ R ) i neka ima
izvod (konačan ili beskonačan) na (a,b). Ako je ( ∀ x ∈ (a,b)) f '(x0) > 0 (alt. f ’(x) < 0), f je monotono
rastuća (alt. opadajuća) na (a,b). Ako je ( ∀ x ∈ (a,b)) f ’(x) = 0, f(x) = c na (a,b).
Dokaz: x1, x2 ∈ (a,b), x1 < x2. f(x2) – f(x1) = (x2 – x1) · f ’(ξ), x1 < ξ < x2.
Ako je f ’ > 0 ⇒ f(x2) > f(x1) ⇒ f je monotono rastuća.
Ako je f ’ < 0 ⇒ f(x2) < f(x1) ⇒ f je monotono opadajuća.
Ako je f ’ = 0 ⇒ f(x2) = f(x1) ⇒ f(x) = c.
- T129 – Ako je f-ja f definisana i neprekidna na (a – ε, a) i (a, a + ε) i ako postoji lim f ' ( x ) = A , tada
x →a
postoji i f ’(a) i jednak je A.
- T130 – Ako je f-ja diferencijabilna u svakoj tački intervala I (otvoren, poluotvoren, zatvoren) i
sup(f ' ( x )) = M < +∞ , tada je f ravnomerno neprekidna na I.
x∈I
Dokaz: uzmimo proizvoljno x1, x2 ∈ I.
|f(x2) – f(x1)| = |(x2 – x1)| |f ‘(c)| ≤ M |x2 – x1|
ε
|f(x2) – f(x1)| < ε ako je M |x2 – x1| < ε ⇔ |x2 – x1| < = δ(ε).
M
- T131 – (Lopitalova teorema) Neka su f-je f i g diferencijabilne u nekoj okolini tačke a ∈ R (osim možda u
a) i neka je:
f (x) 0 ∞
1º lim oblika ili ;
x→a g ( x ) 0 ∞
2º g’(x) ≠ 0 u nekoj okolini tačke a;
f ' (x) f (x)
3º postoji L = lim (konačan ili beskonačan). Tada postoji i lim i jednak je L.
x→a g ' ( x ) x→a g ( x )

Izvodi i diferencijali višeg reda

- D149 – Ako je n ∈ N, n-ti izvod f-je f je f (n)(x) = (f (n-1)(x))’, n = 1,2,3,…, gde je f (0)(x) = f(x).
- D150 – Ako postoji konačan f (n)(x), kaže se da je f-ja f n puta diferencijabilna u tački x.
- T132 – (Lajbnicova) Neka je y = U · V i neka su U i V n puta diferencijabilne u tački x. Tada je i y n puta
n n
(k ) ( n −k )
diferencijabilna i važi (U · V) (n) = ∑  U ⋅ V .
k =0  k 
- D151 – Diferencijal reda n f-je f(x) je dn f(x) = d(dn-1 f(x)), n = 2,3,4,...
- T133 – Ako je f-ja f n puta diferencijabilna u tački x, tada dn f(x) = f (n)(x)dxn.
Dokaz: n = 1. pretpostavimo za n
dn y
dn+1 f(x) = d(dn f(x)) = d(f (n)(x)dxn) = f (n+1)(x) dxn · dx = f (n+1)(x) dxn+1 ⇒ y(n) = .
dx n

Konveksnost i konkavnost

- D152 – Neka je I proiyvoljan interval. Ako je

 ( ∀ x1, x2 ∈ I) ( ∀ λ ∈ [0,1]) f(λx1 + (1 - λ) x2) ≤ λ f(x1) + (1 - λ) f(x2) (*)
f je konveksna na I. (na dole!) Inače je konkavna (≥).
Napomena: ako je f konveksna, -f je konkavna, i obrnuto.
- T134 – Neka je f-ja f diferencijabilna na (a,b). F-ja f je konveksna na (a,b) ako i samo ako je f '(x)
neopadajuća na (a,b).
Posledica: Neka je f-ja dvaput diferencijabilna na (a,b). F-ja f je konveksna na (a,b) ako i samo ako
je ( ∀ x (a,b)) f ''(x) > 0, a konkavna ako i samo ako je ( ∀ x ∈ (a,b)) f ''(x) ≤ 0.
∈
Napomena: jedina f-ja koja je konveksna i konkavna jeste prava.
- D153 – Neka je f-ja f definisana u tački x0. Ako postoji ε > 0 tako da je f-ja f definisana u (x0 – ε, x0 + ε), i
na (x0 – ε, x0) konveksna, a na (x0, x0 + ε) konkavna, ili obrnuto, onda je tačka x0 prevojna tačka f-je f.

Tejlorov polinom

- D154 – Ako f-ja f u tački a ima konačne izvode do reda n, polinom

f ' (a ) f ' ' (a ) f ( n ) (a )
Tn(x) = f(a) + (x - a) + (x - a)2 + ... + (x - a)n
1! 2! n!
jeste Tejlorov polinom f-je f stepena n u okolini tačke a.
- D155 – f-ja Rn(x) = f(x) – T(x) jeste ostatak Tejlorovog polinoma f-je f u okolini tačke a.
- T135 – (Tejlorova teorema) Neka je f-ja f n puta diferencijabilna u tački a i neka je Tn(x) njen Tejlorov
polinom stepena n u okolini tačke a. Tada je: f(x) = Tn(x) + o((x - a)n), x → a, ((x-a)n – greška n-tog reda;
ostatak u Peanovom obliku). Ako je a = 0, Tejlorov polinom se naziva i Maklorenov polinom.
- T136 – Ako je f-ja f n puta diferencijabilna u tački a i ako je za neki polinom Pn(x) stepena n
f(x) = Pn(x) + o((x - a)n), x → a, Pn(x) je Tejlorov polinom f-je f u okolini tačke a.
Dokaz: važi i: f(x) = Tn(x) + o((x - a)n), x → a.
0 = Pn(x) - Tn(x) + o((x - a)n) ⇒ Pn(x) - Tn(x) = o((x - a)n), x → a.
Pretpostavimo da je Pn(x) - Tn(x) = Rn(x).
Pn ( x ) − Tn ( x ) o(( x − a ) n ) R n (x)
lim = lim = 0 = lim . ⇒ u brojiocu postoji (x - a) bar
x →a (x − a ) n x →a ( x − a ) n x →a ( x − a ) n

na (n + 1). stepenu (kontradikcija!! jer je Rn(x) stepena n).

Procena greške

f ( n +1) (a + θ( x − a ))
1) R n ( x ) = ( x − a ) n +1 . - Lagranžov oblik ostatka.
(n + 1)!
f ( n +1) (a + θ( x − a ))
2) R n ( x ) = (1 − θ) n ( x − a ) n +1 . - Košijev oblik ostatka.
n!
(Uslov je da f-ja ima (n + 1) izvod u okolini tačke a) ( 0 < θ < 1)

- T137 – Neka f-ja ima izvode proizvoljnog reda u intervalu I koji sadrži tačku razvoja a i neka je ( ∀ x ∈ I) (
∀ n ∈ N) |f(n)(x)| ≤ M, M ∈ R. Tada je nlim R n ( x ) = 0 za svako x ∈ I.
→∞
 Asimptote

- D156 – Neka f: D → R.
1º Ako je lim f ( x ) = ±∞ , tada je x = a vertikalna asimptota f-je f.
x →a

2º Ako je xlim f ( x ) = A , tada je y = A horizontalna asimptota f-je f.

→±∞

3º Ako postoje a,b ∈ R, a ≠ 0, tako da je xlim (f ( x ) − ax − b) = 0 , y = ax + b jeste kosa asimptota f-

→±∞
f (x) f (x)
je f. lim (f ( x ) − ax − b) = lim ( − a ) = 0 ⇒ a = lim ⇒ b = xlim (f ( x ) − ax ) .
x →±∞ x →±∞ x x →∞ x →∞

- D157 – Ako je data f-ja f(x) i ako postoji f-ja g(x) tako da lim (f ( x ) − g( x )) = 0 , kaže se da je f-ja g(x)
x →±∞
asimptota f-je f(x).