Организације цивилног сектора навеле су неке од главних ставки на којима би требало да

се базира Зелена агенда.

Као први приоритет, истакнуто је смањење емисија штетних гасова (декарбонизација) с

роком до 2050. године. У пракси, то би значило брз прелазак са угља, нафте и гаса на
одрживе изворе енергије. Неки од начина да се смање штетне емисије укључују и
повећање енергетске ефикасности, бављење енергетским сиромаштвом које је широко
заступљено на Западном Балкану, као и оптимизацију ширег енергетског система.

Један од начина да се смањи емисија штетних гасова јесте циркуларна економија, коју
организације цивилног друштва виде као важан део Зелене агенде. Она се заснива на
одрживој производњи кроз подршку употребе секундарних сировина и развијање
ефикасног система управљања отпадом.

Загађење, као један од горућих проблема на Западном Балкану, требало би да буде

предмет строге контроле и санкционисања у складу са директивама Европске уније,
истиче се у документу. Један од предлога јесте и развој јавно доступних система за
праћење нивоа загађења и његовог порекла.

Zelena agenda za Zapadni Balkan je nova strategija za rast ove regije, kojom se prelazi sa
tradicionalnog modela na održivu ekonomiju, u skladu sa Evropskim zelenim planom.
Potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj agendi, zemlje Zapadnog Balkana su se obavezale na
Samitu u Sofiji 10. novembra 2020. da će sprovoditi mjere u oblasti sprečavanja klimatskih
promjena i zagađenja, razvoja energije, saobraćaja i cirkularne ekonomije, kao i razvoja
biodiverziteta, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane. Konkretno, radi se o nizu preporuka:

1. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE, ZAŠTITA KLIME – Zapadni Balkan je region

veoma pogođen klimatskim promjenama što zahtijeva smanjenje emisije gasova sa
efektom staklene bašte i povećanje otpornosti na uticaj klimatskih promjena. Partneri iz
ove regije će biti podržani u skladu sa novim evropskim zakonodavstvom u pravcu
smanjenja emisije CO2 putem kvota i mehanizama određivanja cijena ugljenika. Zbog
izuzetno visoke zavisnosti od uglja, tranzicija prema čistim i obnovljivim izvorima
energije je neophodna. EU će posebno podsticati modele transporta koji u manjoj mjeri
zagađuju životnu sredinu, kao što je slučaj sa željezničkim transportom.
2. PRELAZ NA CIRKULARNU EKONOMIJU – Prelazak na kružnu ekonomiju je ključ
koji EU i Zapadnom Balkanu garantuje zelenu tranziciju. EU će podržati Zapadni Balkan
u razvoju strategija za poboljšanje održivosti proizvodnje sirovina, sprečavanje,
smanjenje, recikliranje i upravljanje otpadom, uzimajući u obzir čitav životni ciklus
proizvoda. Takođe će finansijski biti podržan razvoj regionalnog sporazuma o
sprečavanju zagađenja plastikom, posebno morskog otpada.
3. SMANJENJE ZAGAĐENJA VAZDUHA, VODE I ZEMLJIŠTA – Zagađenost
vazduha na području Zapadnog Balkana je na najvišem nivou u Evropi i ima direktan
uticaj na zdravlje stanovništva. EU će pomoći regionu u usklađivanju sa standardima EU
kada su u pitanju kvalitet vazduha i vode, kao i upravljanje otpadnim vodama. Ovo
uključuje savremeniji monitoring i dalja ulaganja na ovim poljima.
 4. ODRŽIVA POLJOPRIVREDNA I PREHRAMBENA PROIZVODNJA –
Poljoprivreda i srodne djelatnosti čine oko 10% BDP-a Zapadnog Balkana. EU će
pojačati podršku održivom razvoju ruralnih oblasti, pomažući poljoprivredno-
prehrambene grane kako bi bio omogućen veći kvalitet i bezbjednost hrane, smanjen
otpad, unaprijeđena usklađenost sa standardima EU u oblasti bezbjednosti hrane i
dobrobiti životinja i promovisana ekološki prihvatljiva i organska proizvodnja.

5. ZAŠTITA BIODIVERZITETA I EKOSISTEMA – Područje Zapadnog Balkana

obiluje bogatstvom staništa i vrsta koje treba zaštititi i sačuvati za naredne generacije. EU
će pružiti podršku regionu u razvoju i implementaciji Akcionog plana za biodiverzitet
Zapadnog Balkana kao i Plana restauracije šumskog potencijala.

Na pomenutom Samitu u Sofiji, koji je okupio najviše državne predstavnike, pored Deklaracije o
Zelenoj agendi potpisana je i Deklaracija lidera Zapadnog Balkana o zajedničkom regionalnom
tržištu, koja treba da doprinese ekonomskom rastu ali i ekološkom razvoju regiona.