Čovek Poreklo I Budućnost Ljubiša Stojanović

ČOVEK
POREKLO I
BUDUĆNOST
LJUBIŠA STOJANOVIĆ
2
3
Knjigu posvećujem
svim ljudima sveta
4
5
ČOVEK
POREKLO I
BUDUĆNOST
Januar 2007.
6
7
SADRŽAJ
Predgovor autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Glava I
NASTANAK I SADRŽAJ KOSMOSA
Potencijal i Stvaralac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Stvaranje energije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Nastanak mrtve materije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Nastanak nematerijalnih živih bića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Nastanak materijalnih živih bića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Način stvaranja materijalnog živog bića . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Glava II
NASTANAK PLANETE ZEMLJE I ŽIVOG
SVETA NA NJOJ
Kako je postala planeta Zemlja? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Pojava života na Zemlji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Razvoj životinja i biljaka na Zemlji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Glava III
ČOVEK
Pojava i razvoj čoveka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Svetleće telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
8
Prosvetljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Mesta moći . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Odvajanje od prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Nastanak negativnih misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Razvoj ljudske cicilizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Poreklo govora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Ubrzani razvoj domaćih životinja i biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Ljudske zablude o kosmosu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Nematerijalna živa bića i ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Posete vanzemaljaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Glava IV
IDEALNI POREDAK – BUDUĆNOST
LJUDSKE CIVILIZACIJE
Prva i druga faza razvoja čoveka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Produženje ljudskog veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Tempo razvoja ljudske civilizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Četiri varijante razvoja civilizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Idealni poredak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Idealni poredak je genetski predviđen . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Ljudska predstava o sreći i Idealni poredak . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Idealni poredak – ništa novo u kosmosu . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Najvažnija promena – stabilizacija nervnog sistema . . . . . . . . . . . . . 105
Ogromne promene u kvalitetu života ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Postepeno vraćanje prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Razlike između Idealnog poretka i predhodnih . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Zašto će doći kraj ljudske civilizacije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Recenzija (Vuk Stambolović) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

9
PREDGOVOR AUTORA
Sve informacije iznete u ovoj knjizi dobio sam u dubokoj meditaciji. One
predstavljaju sveta znanja do kojih ljudi nikada neće moći da dođu, bez obzira
na razvoj nauke i društva uopšte, jer su ona sa druge strane barijere preko kojih
ljudi ne mogu. Ipak, do njih će biti moguće doći ukoliko duhovne,
superinteligentne energije kosmosa odluče da ih prenesu ljudima. One to rade
preko osoba koje su, prema njihovim kriterijumima na visokom duhovnom
nivou, a ove su dužne da ta znanja prenesu ostalim ljudima.
Postavlja se pitanje: Kako se tačnost ovih informacija može proveriti?
To nije moguće direktno izvesti, kao što se ne može proveriti ni da li Bog postoji.
Ipak, postoji indirektan način provere. On se sastoji u tome da ako je jedan deo
informacija, primljenih iz istog izvora i na isti način, bilo moguće proveriti i ako
su sve bile tačne, onda se može pretpostaviti da su i ostale informacije koje su
takve prirode da se ne mogu proveriti, takođe tačne. A, takvih potvrđenih
informacija, je bilo!
Mada je centralna tema knjige čovek, ona prenosi i sveta znanja o vremenu
daleko pre njegove pojave: još od pre nastanka kosmosa, pa preko beskonačno
10
dugog perioda njegovog stvaranja kroz nastanak energija, mrtve materije, živih
bića, nematerijalnih i materijalnih, stvaranja planete Zemlje i živog sveta na njoj
da bi se konačno, stiglo do perioda od pre 5 miliona godina i pojave našeg
pretka.
Sveta znanja, govore o tome da je našeg pretka, kao i ostala originalna živa
bića u kosmosu stvorila energija Hristovog stabla, a zatim se, kroz celu istoriju
ljudske civilizacije brinula o našem razvoju kako bi on bio bliži onome što je ona
zamislila i što je ugradila u naše gene. Ova energija svoje ime nije dobila zato
što pripada Isusu Hristu, nego zato što je ona vodila Isusa na njegovom svetom
putu. Mada je energija Hristovog stabla vršila više mutacija na našim precima
kako bi ih bolje prilagodila uslovima života i time spasla od izumiranja cele rase,
ipak im je najveća šansa pružena pre oko 144000 godina, pripajanjem ljudskoj
auri embriona svetlećih tela. Time je započela sveta misija ljudske rase koju joj
je Stvaralac poverio-odgoj jedne generacije svetlećih tela. To je dovelo do
enormno bržeg razvoja čoveka u odnosu na druge životinje na Zemlji.
Međutim, paralelno sa brzima razvojem inteligencije i kreativnosti došlo je i
do nekih negativnih pojava koje su dovele do pogrešnog načina razmišljanja
ljudi čiji su negativni efekti sve više kočili naš razvoj da bi se konačno, danas
našli u situaciji koja je bremenita nizom najtežih problema za koje naukai celo
društvo nemaju rešenje. To su , pre svega: glad koja odnosi godišnje 8 miliona
života, od kojih su mnogi dečiji, nepremostiv jaz između bogatih i siromašnih,
krajnja beda jednog dela čovečanstva, opasnost od izbijanja ratova, čak i
svetskih, pri čemu bi upotreba nuklearnog oružja

11
mogla dovesti do uništenja najvećeg dela ćovečanstva, pa i same planete.
Istovremeno, postoji i pozitivna "strana medalje", jer genetski razvoj čoveka
uskoro stiže do velike prekretnice: ulaska u drugu fazu čoveka u kojoj se pored
leve iključuje u rad i desna polovina mozga što će mu omogućiti dostizanje
neverovatnog duhovnog, intelektualnog i kreativnog nivoa, naravno da pre toga
ne dođe do samoubistva ljudske civilizacije.
Hristova i druge duhovne energije su svesnije ovih opasnosti od nas samih i
ponovo pokreću akciju za spas čovečanstva u obliku Idealnog društvenog
uređenja koje bi uklonilo sve ove probleme i ljudsku rasu usmerilo putem mira i
opšteg blagostanja koje će trajati sve do realizacije naše svete misije i do
ostvarenja svih razvojnih mogućnosti koje je energija Hristovog stabla ugradila u
naše gene. Pri tome se ovo blagostanje neće postići oduzimanjem od bogatih i
davanjem siromašnima. Duhovne energije ne očekuju u ovom poslu nikakvu
pomoć od ljudi, jer da su hteli da ove probleme reše, ljudi bi to odavno uradili.
Blagostanje će biti ostvareno kroz materijalnu pomoć kosmosa ljudima, pri čemu
će je svi i siromašni i bogati dobijati. Međutim, za ovo se ljudima postavlja
nezaobilazni uslov: okrenuti se od materijalnog ka duhovnom.
Ostvarenje svete misije, zadatka koji je pred nas Stvaralac postavio i zbog
koga smo i ubrzano razvijani, ljudska civilizacija će se postepeno ugasiti.

12
13
Glava I
NASTANAK I SADRŽAJ
KOSMOSA
14
15
POTENCIJAL I STVARALAC
Ljudi kažu da kosmos nema kraja i da postoji oduvek. Da li je, ipak bilo
nekog početka ili vremena kada kosmosa nije bilo? To vreme je postojalo, ali je
ono beskonačno daleko i ne može se izmeriti nikakvim realnim vremenskim
jedinicama. Isto važi i za veličinu kosmosa koji ima svoj kraj, ali je nemerljiv
realnim jedinicama za dužinu. To znači da je postojalo vreme kada kosmosa nije
bilo, a da je pre njegovog nastanka na istom mestu postojalo jedno neizmerno
veliko energetsko polje, nazovimo ga Potencijal. Vreme nastanka tog Potencijala
je približno toliko daleko od početka stvaranja kosmosa koliko je on daleko od
današnjeg dana.
Zahvaljujući svojoj neizmernoj inteligenciji i moći da postigne sve što želi,
stvorio se kod Potencijala utisak da je neophodno proširiti sadržaj samog sebe
kako bi se te mogućnosti koje on ima realizovale, odnosno kako bi jedan deo
svojih neizmernih mogućnosti pretvorio, ostvario, kreirao.
Prva kreacija Potencijala je bilo Jedinstveno energetsko polje, kome je
preneo ogromne moći za razvijanje velikog broja energija čije je embrione
stvarao sam Potencijal.

16
ENERGETSKO POLJE
POTENCIJALA
PRAZAN PROSTOR PRAZAN PROSTOR
POTENCIJAL PRE STVARAOCA
KOSMOS U STVARAOCU
DANAŠNJI POTENCIJAL
PRAZAN PROSTOR
PRAZAN PROSTOR
PRAZAN PROSTOR
SADAŠNJE STANJE
17
Stvorivši Jedinstveno polje, Potencijal je završio svoj potencijalni period i
započeo stvaralački period svog postojanja. Zbog toga se od tog vremena on
zove Stvaralac, jer su od njega počela sva stvaranja ili sve kreacije u kosmosu.
Međutim, nije ceo Potencijal prešao u stanje Stvaraoca. Oko jedne trećine
energetskog polja Potencijala predstavlja njegovo jezgro, njegov najstariji deo iz
koga se postepeno razvio ceo Potencijal. Ovo jezgro je nastavilo da razvija
Potencijal, ne učestvujući u kreiranju kosmosa. U njega nemaju pristup ni
energije ni materija kosmosa. Sve kosmičke energije gaje vrhunsko poštovanje
prema jezgru Potencijala.
Energetsko polje Potencijala ima oblik jajeta, pri čemu jezgro zauzima širi
deo jajeta, dok ostale dve trećine čini kosmos.
STVARANJE ENERGIJA
Stvaralac je sve energije stvarao unutar svog energetskog polja, pa se,
stoga, ceo kosmos nalazi u njemu. Tokom beskonačnog dugog vremena
stvaranja kosmosa Stvaralac je stvorio gotovo neizmeran broj energija od kojih
svaka ima svoju svrhu, ulogu i značaj za ukupno funkcionisanje celog kosmosa.
Enegija ima od najmanjih, pa do neizmerno velikih čija se polja prostiru po
celom kosmosu i postoje u svakoj njegovoj tački.

18
Isto tako, ima ih od potpuno neinteligentnih, pa do superinteligentnih, čiju
inteligenciju ljudi nisu u stanju ni da zamisle. Nijedna od energija kosmosa nije u
stanju da učini bilo šta sa čime Stvaralac nije saglasan.
Dve najznačajnije energije u kosmosu, posle Stvaraočeve, su energija
Hristovog stabla i energija Svetog duha.
Energija Hristovog stablase sastoji od nekoliko stotina nezavisnih energija od
kojih svaka ima svoju namenu i karakteristike. Ove energije se u jednom delu
kosmosa sakupljaju u snop sličan lijanama, koje su se isprepletale, da bi se
zatim ponovo širile obuhvatajući celo prostranstvo kosmosa. Pored
mnogobrojnih važnih funkcija koje Hristovo stablo ima u kosmosu, postoje i
neke koje su od životne važnosti za ljude. Naime, Hristova energija emituje
energetski talas koji se zove Životni talas i koji se prostire po celom kosmosu,
kroz svaku njegovu tačku. Ovaj talas, prostirući se menja svoju frekvenciju idući
od 2,6 do 26 Hz. Životni talas nosi u sebi programe koji omogućvaju aktiviranje
života u mrtvoj materiji. Na taj način od mrtve materije nastaju živa bića koja
mogu da se razvijaju, razmnožavaju, prilagođavaju uslovima okoline i menjaju.
Pri tome je ona neprekidno podvrgnuta delovanju Životnog talasa. Ako bi životni
talas prestao da se prostire, sva živa bića u celom kosmosu bi izumrla. Životni
talas je, dakle, aktivator, realizator života i sredstvo koje ga neprekidno
održava.
19
Hristovoa energija, odnosno Životni talas koji ona emituje stvorili su bezbroj
živih bića u kosmosu.
Hristova energija ima obavezu da vodi brigu o planetama i drugim prostorima
u kosmosu u kojima borave živa bića. Ta briga se sastoji u neprekidnom bdenju
da ovi sistemi, na kojima je nastanjen život, budu bezbedni kako ne bi nečijom
greškom došlo do kataklizmi i uništenja velikog broja životinjskih i biljnih vrsta,
pa i samih planeta.
Druga po značaju je energija Svetog duha. Ona je za ljude bitna zato što
stvara mrtvu materiju i što aktivno podržava energiju Hrista i Životni talas u
nastojanju da kroz oživotvorenje mrtve materije stvori živa bića.
NASTANAK MRTVE MATERIJE
Tokom razvoja kosmosa jedna od pojava, koja se odnosi na spontano
širenje energetskih polja čime je došlo do odstupanja od njihovih dimenzija i
intenziteta koje je Stvaralac definisao, naterala je Stvaraoca da stvori posebnu
energiju čiji je zadatak da spreči ovo rasplinjavanje energetskih polja i vratiih u
njihove dimenzionalne i intenzivne okvire. Zbog toga je ova energija za
zgušnjavanje bila prisutna u svim delovima kosmosa kako bi bila u stanju da na
ove promene blagovremeno reaguje. Međutim, sasvim slučajno, prilikom širenja
dva energetska polja od koji je jedna energija Svetog duha,

20
koja su bila u neposrednoj blizini, došlo je do mešanja energija, tako da su na
jednom prostoru oba polja bila istovremeno zastupljena. Delovanjem energije za
zgušnjavanje polja došlo je do pojave koja nije bila predviđena. Naime, došlo je
do snažnog zgrušnjavanja ovih energija tako da je od njih nastala materija. Ona
je u prvo vreme bila sastavljena od izuzetno sitnih čestica materije, kakve danas
nisu poznate, da bi se kasnije formirale sve krupnije čestice što je postepeno
dovelo do stvaranja atoma, a kasnije i molekula. Materija, dakle ne postoji kao
posebna celina, nego predstavlja zgusnuti deo dveju energija, od kojih je jedna
uvek energija Svetog duha, a druga neka određena energija, dakle ne svake.
Materija izgleda kao čvorovi na nekom mekom energetskom kanapu. Pri tome,
materija ostaje večito vezana za energije majke, od kojih je postala.
Iako je najveći deo materije stvoren u kosmosu slučajno, povremeno se
javlja potreba za određenom materijom koja je stvarana svesno, ali na isti
način.
Kosmos je, dakle svet energija. One su i po sadržaju i po prostranstvu
njegov neuporedivo najvažniji deo, a samo se ponegde nalazi po neko zrnce
materije, makar ono bilo "veliko" kao zvezda.

21
NASTANAK
NEMATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA
Prva živa bića u kosmosu nastala su u prvoj petini veka kosmosa. Ona su bila
nematerijalna, što znači da nisu imala materijalno telo, nego su se sastojala od
energije. Ova bića su zajednički stvorile energija Hristovog stabla i energija
Svetog duha uz odobrenje Stvaraoca. Odabrana je posebna energija iz sastava
energije Svetog duha koja je imala karakteristiku da se može lako menjati i
prilagođavati, a posedovala je i određeni nivo inteligencije. Da bi takva energija
funkcionisala kao živo biće, bilo je neophodno da primi određeni životni program
i da je neprekidno podržava energija koja sadrži taj program, kako se on ne bi
ugasio. S tim ciljem stvoren je Životni talas koji emituje Hristova energija, a koji
je ovim nematerijalnim bićima omogućavao da nastanu, razvijaju se,
razmnožavaju i dostignu svoj predviđeni sadržaj i funkciju. Ništa se nije moglo
desiti u životu ovih bića, a da to već nije bilo doneto u talasima Životne energije.
Ova bića nisu imala slobodnu volju, nego im je životni program bio unapred
zacrtan.
Nastanak nematerijalnih bića je imao tačno određenu svrhu i namenu,
stvorena su da izvrše određene zadatke koje im je Hristova energija ugradila u
njihov program. Njihov zadatak je, po pravilu, predstavljao rad na očuvanju
nekih energetskih tokova, a kasnije i velikih materijalnih oblika kao što su

22
zvezde i planete koji, zbog svojih malih dimenzija i suptilnosti, nisu mogli biti
obrađivani ozbiljnijim energetskim kompleksima. Ovako ograničeni zadaci nisu
omogućavali brzi razvoj inteligencije i kreativnosti, ali je izuzetno dugo vreme
postojanja kod ovih, nazovimo ih rasa nematerijalnih živih bića, dovelo do vrlo
sporog, ali izuzetno visokog razvoja inteligencije, za šta je često bilo potrebno i
više milijardi godina.
Danas postoji više milijardi rasa nematerijalnih bića u kosmosu. Od tog broja
oko 50 miliona rasa ima nivo superinteligencije. U poslednje vreme neke od ovih
rasa, zbog izuzetne specifičnosti svojih zadataka dobijaju ograničenu slobodnu
volju, čiju granicu ne mogu preći.
Nematerijalna bića su nastala mnogo ranije od materijalnih, ali se to u
odnosu na vek kosmosa izražava vrlo malim razmakom. Stvaraju se u tačno
određenom broju, u skladu sa potrebom i žive mnogo duže od materijalnih, po
nekoliko hiljada godina. Ima ih po celom kosmosu, pa i u atmosferi planete
Zemlje. Zadatak im je da koriguju odstupanja od programa u atmosferi Zemlje.
Nedavno su tražili od Hristove energije odobrenje za povećanje broja ovih bića,
zbog sve većih problema koje rešavaju, sa 600.000 na 1.200.000 što im je i
odobreno, ali ni ovo povećanje nije dovoljno.

23
NASTANAK
MATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA
Stvaralac je posle stvaranja mrtve materije došao do zaključka, oko trećine
veka kosmosa, da bi materiju trebalo oživotvoriti i dati joj iste one mogućnosti
koje je energija već dobila. Stoga materijalna živa bića predstavljaju
kombinaciju procesa nastanka mrtve materije uz dodatnu inteligentnu energiju
koja potiče od energije Svetog duha i delovanje na ovu tvorevinu Životnim
talasom koga emituje energija Hristovog stabla. U prvo vreme je živa materija
predstavljala izuzetno jednostavna živa bića, neuporedivo jednostavnija od
virusa, koja su se vrlo sporo razvijala.
Nagli skok u razvoju ovih bića došao je u jednom momentu zbog potrebe za
održavanjem statusa kvo na jednoj od planeta koja je predstavljala u to vreme
značajan proizvod u materijalnoj sferi. Zadatak ovih materijalnih bića bio je da
zaustave degradiranje mrtve materije na toj planeti zbog neprekidnog
raslojavanja čvrste materije sa površine planete koja se razlagala na svoje
sastavne delove koji su bili gasovite prirode. Da bi se sačuvala stabilnost
površine planete, bilo je neophodno ugraditi elemente koji bi zaustavili ovaj
proces, a zatim ga neprekidno održavati u takvom stanju.
Za taj zadatak su najpogodnija bila živa bića čiji bi izumrli ostaci činila
zaštitni pokrivač na površini planete koji bi je dalje štitio od raspadanja.

24
U tom cilju je energija Hrista stvorila poseban program za ove jednostavne
mikroorganizme koji je predstavljao veliki skok u odnosu na sve do tada nastale.
Bez obzira na njihovu malu dimenziju, oni su posedovali dve osobine: izuzetno
brzo razmnožavanje deobom na nekoliko delova, posle vrlo kratkog vremena od
nastanka i vrlo kratak životni vek koji se praktično završavao na onom mestu na
kome je i nastao. Koristeći za ishranu obilje korisnih gasova koji su okruživali
ovu planetu, ovi mikroorganizmi su se brzo razmnožavali, a njihovi posmrtni
ostaci su se prosto lepili na površini planete, stvarajući tanak zaštitini sloj od
daljeg raspadanja stena.
Ovako nastali mikroorganizmi relativno brzo su, zbog svog nivoa razvoja,
uspeli da se menjaju prilagođavajući se novonastalim situacijama na toj planeti.
Relativno brzo, Hristova energija je posle ovih mikroorganizama, stvorila sa
sličnim zadacima druge, na različitim delovima kosmosa. Kod složenijih zadataka
vršena je selekcija i ukrštavanje mikroorganizama radi zadovoljavanja
novonastalih potreba. Na taj način je postepeno, krpz dugi period, došlo do
stvaranja većeg broja vrsta mikroorganizama koji su dobijali sve veće dimenzije.
Znači da je posle dugog vremena, u kome su postojala samo bića koja su bila
neuporedivo jednostavnija od bilo kog mikroorganizma, došlo do stvaranja

25
novih, složenijih organizama čiji je cilj postojanja bio da obavljaju određeni
zadatak.
Postepeno se iz ovih mikroorganizama počeo razvijati ostali biljni i životinjski
svet kosmosa.
Da bi se živi materijalni svet razvijao moralo je doći do promena u Životnom
talasu. Od prvog materijalnog živog bića, pa sve do danas Životni talas se
postepeno menjao upotpunjući svoj sadržaj i način delovanja sa potrebama
dotadašnjeg materijalnog živog sveta i novim elementima za stvaranje novih
materijalnih živih vrsta. Hristova energija će Životni talas i ubuduće menjati u
skladu sa potrebama Stvaraoca za novim sadržajima u okviru materijalnih živih
bića.
Prva materijalna živa bića u kosmosu počela su da se razvijaju u samom
centru kosmosa kako bi bila pod što većom kontrolom i dobila što veću pomoć u
razvoju. Ova bića, u centru kosmosa su oko polovine veka kosmosa dostigla nivo
razvoja približno čovekovom. Ona su se postepeno širila od centra prema
periferiji, ali je njihov razvoj bio vrlo spor. Tako su materijalna živa bića na
polovini prečnika kosmosa, nivo razvoja čoveka dostigla u vreme 75% veka
kosmosa. Posle tog perioda su se i u spoljnoj polovini kosmosa pojavila
razvijenija materijalna živa bića koja su oko 80% veka kosmosa ne samo
prestigla nivo razvoja čoveka, nego i dostigla nivo zajedničke svesti, a oko 90%
veka kosmosa neke od ovih rasa su dostigle najviši nivo za materijalna živa bića.
26
Tih 10%, od tog vremena pa do danas je beskonačno dugo vreme. To znači da u
ovom perifernom delu kosmosa, kao najzaostalijem, već beskonačno dugo
vreme postoje materijalna živa bića sa do sada najvišim postignutim nivoom
razvoja. U odnosu na to, ceo razvoj čoveka na Zemlji ne traje ni jedan tren.
Stoga je nivo razvoja ljudi vrlo skroman i upravo u skladu sa dužinom razvoja.
Materijalna živa bića su uglavnom nastanjena na planetama u životnim
uslovima koji se mogu znatno razlikovati od onih na planeti Zemlji. Po veličini ih
ima od manjih od virusa, pa do 1000 metara. Životni vek im je od jednog trena
pa do 100.000 godina. Inteligencija im se kreće od nikakve, pa do vrlo visoke,
sa zajedničkom svesti. Neke od tih civilizacija premašuju inteligenciju više od
polovine rasa nematerijalnih bića. Broj jedinki u okviru rase se kreću od 10.000
do 10 na 27 stepeni. Najbliža visoko razvijena civilizacija zove se Proni i
nastanjena je na jednoj od udaljenijih planeta zvezde Sirijus.
Materijalna živa bića su se razvijala neuporedivo sporije od nematerijalnih,
jer su imala problem sa promenom tela. Njihova tela su se menjala pri promeni
životnih uslova, što je znatno usporavalo intelektualni i duhovni razvoj. Pored
toga, preduslov za dostizanje visokog razvoja pojedinca i civilizacije jeste da telo
bude veće od jednog metra kako bi oko njega bilo moguće formirati auru koja bi
imala uslova za ozbiljniji razvoj.

27
Međutim, tela veća od 2 metra nisu imala uticaja na duhovni razvoj.
Sva materijalna bića u kosmosu nastala su kao rezultat jedne ideje Hristove
energije, ali su se ona pod različitim životnim uslovima na svojim planetama i
ostalim staništima postepeno menjala i udaljavala da bi danas, posle praktično
beskonačno vremena, te razlike postle tako velike da neka živa bića sa različitih
regiona kosmosa, nemaju nikakve sličnosti.
To isto, samo u malom, postoji i u živom svetu planete Zemlje s tim što su
razlike u kosmosu enormno veće.
NAČIN STVARANJA
MATERIJALNOG ŽIVOG BIĆA
Prikazaćemo stvaranje jednog živog bića na način na koji to obavlja Hristova
energija.
Prvo se pojavilo jedno približno elipsasto polje plavičaste energije koje
podseća na želatin i koje se u trzajima kretalo kao meduza, sa puno nekih
tačkica u sebi. Ovo polje je došlo do jednog vertikalnog crvenog zraka, prošlo
kroz njega, a posle kraćeg vremena te dve energije su se pretvorile u nešto što
je ličilo na mekinje po boji i izgledu. Ta grupica zrnaca "mekinja" se zadržala na
tom mestu. Zatim je tu gomilicu "mekinja" opkolilo nešto kao žele, plavičasto i
prozirno. Posle toga se od "mekinja" stvorilo nešto, slično obliku slova "c",
28
ispod koga su dve tačke. Oko toga se stvorilo nešto što izgleda kao prozirna
želatinozna lopta čija je površina ličila na mrežicu koja je treperila. Oko tog
prozirnog želatina i dalje postoji onaj čelično-plavičasti prozirni žele, koji kao da
se naginje na jednu stranu uslovivši naginjanje i cele tvorevine na tu stranu. On
to radi u trzajima, a sada je počeo da odskače, kao da se uči kako da se kreće,
pravi sve veće skokove. Ova tvorevina je sad izašla iz tog čelično-plavičastog
omotača i liči na želatinoznu kuglu sa površinom izdeljenom na šestougaone
pločice, kao ogledalca. Unutar te tvorevine se nalazi i dalje slovo "c" i dve tačke
ispod njega. Zatim se stvaraju niti koje se, od tog centra koji je tamnije boje,
kreću do kraja ove želatinozne prozirne mase i koji predstavljaju akupunkturne
meridijane.
Sad smo prisustvovsli stvaranju jednog virusa koji se sastoji iz te dve tačkice
i tog uskog srpa materije, dok je to prozirno, oko njih, u stvari njegova aura.
Ako se ovaj virus nađe u atmosferi aminokiseline, onda ove dve tačkice i ovaj
srpić, jedanput ili dvaput usisaju u sebe aminokiselinu, što im daje mogućnost i
potrebu da se razmnože tako što se ove 3 materijalne tačkice podele. Moguće je
da se, u narednih nekoliko minuta, to ponovi još jednom ukoliko im se pruži
prilika da jednom ili dvaput usisaju u sebe aminokiselinu. Po isteku desetak
minuta njihov život prestaje, ali one u sebi već nose embrione 4 virusa koji se,
29
par minuta po raspadanju majke u potpunosti razvijaju i ukoliko u okolini ima
aminokiselina počinju da se razmnožavaju. Ako u okolnom prostoru nema
neophodnih aminokiselina virus se pritaji i čeka svoj momenat.

30
STVARANJE VIRUSA
SKENIRATI SLIKE
31
Glava II
NASTANAK PLANETE ZEMLJE

I ŽIVOG SVETA NA NJOJ
32
33
KAKO JE POSTALA PLANETA ZEMLJA
U nauci postoji više hipoteza o nastanku Zemlje, ali nijedna od njih nije
tačna. Samo je jedna osoba, koja se prosvetlila, pre 32.000 godina u Australiji,
spoznala prirodu nastanka planete Zemlje. Tada pismenosti nije bilo, niti je bilo
savremenika kojima je mogao preneti to svoje znanje, pa je ono sa njim otišlo u
grob.
Zemlja je nastala tako što su se na neku česticu u svemiru, koja se našla u
jednom prostoru prepunom kosmičke prašine, počele da lepe nove; ta nova,
veća masa postala je privlačnija za okolne čestice, pa su i one nastavile da se
lepe, tako je rasla i dalje privlačila nove čestice prašine. To je trajalo oko 300
miliona godina i Zemlja je, na taj način, narasla na jednu desetinu od svog
današnjeg prečnika. Onda je prolaskom velike kometelroz taj oblak prašine bila
povučena i uključena u kometu, kao sastavni deo njenog repa. U repu komete
njena masa je narasla do jedne šestine današnjeg prečnika Zemlje, na isti način
kao u občaku prašine. Zatim je, zbog svoje povećane težine, postepeno
zaostajala za kometom, a onda pod uticajem jednog većeg nebeskog tela

34
polako skrenula sa pravca komete, noseći sa sobom jedan deo repa komete. Taj
gornji sloj, dobijen od komete, bio je usijan, dok je unutrašnjost bila dosta
hladna.
Potom je uplovila u more meteora sa kojima je zajedno plovila 400 miliona
godina. U tom periodu dostigla je 95% sadašnjeg prečnika zbog pada meteora
privučenih njegovom gravitacijom.
Usled povećane težine i privučena nekim drugim nebeskim telima, postepeno
napušta more meteora i usmerava se u pravcu kojim plovi desetak miliona
godina. Na tom putu prolazi blizu Sunca, biva privučena njegovom masom i
samo zahvaljujući velikoj brzini kojom se kretala nije se sudarila sa njim, već je
prolazeći veoma blizu njega, privukla određeni deo usijanih gasova koji su je
obavili. Ona konačno biva zarobljena Sunčevom gravitacijom, pa zbog toga pravi
veliku elipsu, vraćajući se ponovo pored Sunca posle 200 godina. Zatim ta elipsa
postaje sve manja, da bi se konačno u poslednjih 40 miliona godina ustalila na
ovom nivou na kome je sada. Ukupan boravak Zemlje u sunčevom sistemu je
milijardu i osamsto miliona godina.
Prečnik Zemlje, od izlaska iz mora meteora do danas, narastao je dodatnim
prilivom materijala samo za jedan procenat. Ali je zbog širenja centralnog
jezgra, koje se zagrevalo pod pritiskom spoljašnjeg sloja, doščo do povećanja
prečnika za tri do četiri procenta. Sloj Zemlje nastao u moru meteora, koji se
35
nalazi na dubini od 100 do 400 km ispod površine, prepun je šupljina u koje se
neprekidno uvlači istopljeni materijal iz središta. Obrušavanje i menjanje th
velikih šupljina dovodi do zemljotresa i vulkana. To je istorijat nastanka planete
Zemlje.
POJAVA ŽIVOTA NA ZEMLJI
Duhovne energije imaju jednu izuzetnu mogućnost koja se sastoji u tome da
mogu po svojoj želji da stvore određene životne oblike, bilo da se radi o nekoj
prelaznoj formi između materije, energije i živog bića ili o živim bićima u onom
smislu kako su ona ljudima poznata. To se, naravno ne odnosi na sve energije,
nego, pre svega na četiri globalne energije, a od njih svakako ekstremne
mogućnosti u odnosu na ostale, imaju energija Hrista i energija Svetog duha.
Stvaranje živih bića ima izuzetno dugu istoriju, još od prve trećine veka
kosmosa i obuhvata stvaranje praktično beskonačnog broja različitih materijalnih
i nematerijalnih živih bića. Ako se usmerimo samo na materijalna živa bića, onda
istorija njihovog nastanka izgleda ovako:
Kao što smo već rekli, prvo materijalno živo biće, beskonačno sitno,
neuporedivo jednostavnije od virusa, nastalo je kao potreba da Hristova energija
zaštiti od raspadanja površinske stene na jednoj planeti, tako što će izumrli
ostaci ovih sitnih živih bića prekriti površinu planete i na taj način zaustaviti
36
raspadanje površinskih stena. Zatim je Hristova energija nastavila da stvara bića
koja su bila korisna u nekom procesu u kosmosu, kao zaštita ili pomoć pri nekoj
pojavi kojih je u kosmosu bezbroj.Postepeno su se ova živa bića širila po
kosmosu. Uslovi života su ih donekle menjali, čime su stvarali nove podvrste,
granali se, usavršavali. Oni koji nisu bili usklađeni sa okolinom nestajali su,
prestali da postoje.
Šta se dešavalo na planeti Zemlji koja ljude najviše interesuje?
Hristova energija je na planeti Zemlji stvorila veliki broj živih bića od kojih
jedna trećina postoji u sličnom obliku i na nekim drugim planetama i staništima
živih bića, pa ih je ona odatle i prenela na Zemlju. Drugačiji životni uslovi na
Zemlji doveli su do značajnih promena na ovim bićima, tako da ona, osim neke
građe organizma i specifičnih osobina, gotovo da nemaju više nikakve sličnosti
sa svojom vrstom u kosmosu. Dve trećine su, ipak bića koja su morala biti
stvorena u skladu sa specifičnim uslovima planete Zemlje, jer nisu mogla biti
iskorišćena gotova živa bića sa drugih planeta. To znači da je Hristova energija
stvarala jednu po jednu vrstu živih bića na planeti Zemlji i da Darvinova teorija
nije tačna u onom smislu da su sva bića nastala od nekih osnovnih, račvajući se i
menjajući se sve do današnjeg dana. Naprotiv, veliki broj bića, stvoren je gotov,
s tim što su se ona usled promena životnih uslova postepeno menjala, pa je
usled tih promena došlo do račvi i stvaranja podvrsta, dok su se neke podvrste
37
Ili cele vrste u potpunosti gasile. Često je Hristova energija stvarala mutacije,
nagle promene u strukturi pojedinih vrsta, pokušavajući da ih unapredi ili održi,
posle nekih promena okoline koje su pretile da ih potpuno unište. Kako je istorija
živih bića na planeti Zemlji vrlo duga, nauka nije u stanju da ove elemente
proveri do detalja, ali su najnovija istraživanja već ukazala na to da se neke
vrste nisu menjale, za razliku od Darvinovih pretpostavki.
Duhovne energije, pre svega Hristova energija, nisu završile svoj rad na
Zemlji. One i dalje svakih pedesetak do sto godina stvaraju neku novu bakteriju
ili mikroorganizam, a povremeno svakih nekoliko hiljada ili desetina hiljada
godina, savršenija živa bića bogateći tako živi svet na Zemlji u pogledu broja,
nivoa razvoja i i raznovrsnosti živih bića. Znači da je moguće da Hristova
energija i u naše vreme stvori neka živa bića koja bi bila na relativno visokom
nivou razvoja, ali bi ona dalje nastavila da se razvijaju prilagođavajući se okolini
i boreći se za svoje mesto među živim bićima iz svoje okoline. To znači da je
stvaranje živih bića proces koji na planeti ne prestaje i nikad neće prestati i
stoga ne treba ljude da čudi što će u nekim slučajevima i u nekom vremenu doći
do zaključka da su pronašli neku novu vrstu koju dotada niko nije primetio,
smatrajući da je ona bila dovoljno spretna da se krije od pogleda ljudi, što će u

38
nekim slučajevima biti pogrešno i predstavljaće nastanak nove vrste koja će
početi da se probija u cilju svog razvoja, tog opšteg principa u kosmosu.
Stoga je i sama ideja o nastanku čoveka od čovekolikog majmuna površna,
jer je stvoren jedan zajednički predak čoveka i majmuna, odnosno primata, a
zatim je došlo do račvanja u razvoju: u jednom pravcu su počeli da se razvijaju
majmuni, u drugom druga vrsta majmuna, u trećem pračovek, u četvrom opet
neka vrsta majmuna. Starost čoveka koji se odvojio i postao posebna vrsta
iznosi negde oko 3,5 miliona godina, dok je predak čoveka i majmuna nastao
pre oko 5 miliona godina. Dakle, posle milion i po godina postojanja zajedničkog
pretka došlo je do račvi, do razvoja vrsta koje su se značajno razlikovale koje su
se uglavnom do danas i održale.
Naravno, razvoj čoveka sve do kontakta sa svetlećim telom išao je istim,
sporim tempom, kao i kod drugih životinja, s tim što je čovek, za razliku od
majmuna predstavljao jednu spretniju i inteligentniju varijantu grane
zajedničkog pretka od ostalih grana koje predstavljaju današnji majmuni.
Sada postaje jasnije ko je u pravu: pristalice kreacionističke teorije ili
Darvinisti. Delom su i jedni i drugi u pravu, a delom greše!
Darvin nije bio u pravu, jer sva živa bića nisu nastala od jednog pra pra
pretka, nego je Hristova energija stvorila ogroman broj originalnih živih bića.
Kreacionisti nisu u pravu kad kažu da su sva bića koje je Bog stvorio, osim vrlo
39
retkih sluajeva, ostala do danas neizmenjena.
Istovremeno, Darvin je u pravu da je, usled promena životnih uslova došlo
do promene živih bića, jer se to u većini slučajeva i desilo. Kreacionisti su u
pravu kad kažu da je sva originalna živa bića Bog stvorio.
RAZVOJ ŽIVOTA I BILJAKA

NA ZEMLJI
Hristova energija koja brine o razvoju živog sveta u kosmosu je vrlo brzo
posle spuštanja temperature na nekih stotinak stepeni na površini Zemlje,
prenela prve bakterije i viruse sa neih drugih planeta, gde su postojali slični
uslovi. Ovi prvi naseljenici planete Zemlje su se vrlo brzo razmnožili, a velike
površine još vrelih stena, prekrile su se naslagama izumrlih bakterija.
Posle nekoliko miliona godina, Hristova energija je na Zemlju donela veliki
broj novih bakterija i nešto virusa, kako bi se živi svet kompletirao i dopunio na
još uvek vreloj površini zemlje koja nije silazila ispod 90 stepeni Celzijusa.
Nekih 30 miliona godina kasnije, temperatura je sišla na približno 70 stepeni
Celzijusa, što je omogućilo razvoj i razmnožavanje novih jednoćelijskih
organizama, takođe dopremljenih sa okolnih najbližih planeta koje su imale
slične uslove.
40
Tek 30 miliona godina kasnije kada je došlo do stvaranja vrućih mora od
kondenzovane vodene pare, Hristova energija je u njih naselila nove bakterije i
prvi put prenela višećelijske organizme, slične onima koje danas nazivamo
praživotinjama.
Vrlo brzo posle toga, kada je temperatura u plitkim morima pala na 45
stepeni, Hristova energija je prvi put donela jednu vrstu ribice i biljke koje su
rasle na dnu plitkih mora.
Nedugo potom, u razmaku od 3-4 miliona godina, s obzirom da su se
temperatura i okolnosti na Zemlji postepeno stabilizovali, Hristova energija je
stvorila prvu životinju specijalno za planetu Zemlju. To je bila jedna vrsta
rakčića, kojima slični postoje i na drugim planetama, ali ih je Hristova energija
prilagodila posebnim uslovima plitkih mora na Zemlji.
Zatim je došlo do prenošenja većeg broja biljnih vrsta za život u moru, uz
samu morsku obalu, gde je tlo bilo vlažno. Te biljke su, međutim počele da se
postepeno šire, udaljavajući se polako od obale, jer su uspostavile kontakte
preko površinskih korenova sa onima uz obalu. Na taj način su se napajale
vodom i sve više udaljavale od morske obale. Kasnije su te biljke uspele da se
do te mere prilagode vlažnom podneblju da su presecale korenove s kojima su
bile u vezi sa vodom i nastavljale da žive samostalno na suvom. To su prve
biljke na suvom tlu koje su se na Zemlji razvile.

41
Prve životinje koje su se pojavile na suvom, prenete su sa nekih drugih
planeta. To su bile bube koje su se hranile biljkama koje još nisu bile u dovoljnoj
meri rasprostranjene po relativno vlažnom tlu planete.
Sledeća etapa u razvoju sadržala je veći broj različitih biljaka, koje su
prenete na planetu i koje su se, za kratko vreme u povoljnim uslovima vlažnog
tla i atmosfere izuzetno razmnožile. Njihovi ostaci predstavljaju prve slojeve
zemlje koja je plodna i čiji je sloj, debljine nekoliko santimetara bio dovoljan za
razvoj drugih, složenijih biljaka i malih žbunića, čime je biljni svet u znatnoj meri
poboljšao svoju strukturu i svoj sadržaj koji je sačinjavalo nekoliko stotina
različitih vrsta.
Za to vreme u more je preneto desetak različitih vrsta riba sa drugih planeta,
još par rakčića, crva i drugih životinjica, sa ili bez ljušture i bez kičme.
Tek desetak miliona godina kasnije pojavile su se prve životinje koje su
takođe bile prenete sa drugih planeta, među kojima su na kopnu bile
najsavršenije životinje slične miševima koje su se hranile biljnom hranom i
nosile jaja.
Do danas se nijedna od tih životinja na moru i kopnu nije održala. Postepeno
sa promenom klime i životnih uslova one su izumirale. Hristova energija je u
skladu sa uslovima života prenosila nove biljne i životinjske vrste i s obzirom na
usporenije promene klime na Zemlji počela sve više da uključuje nove tipove
42
biljaka i životinja koje su stvorene samo za planetu Zemlju, potpuno prilagođene
njenim uslovima.
43
Glava III
ČOVEK
44
45
POJAVA I RAZVOJ ČOVEKA
Predak čoveka i svih primata, stvoren je od strane Hristove energije, pre oko
5 miliona godina. Tada je zamisao Hristove energije bila da na Zemlji stvori
jedno biće većih intelektualnih mogućnosti od ostalih koji su na Zemlji stvoreni,
ne uračunavajući tu delfine koji su kao razvijena vrsta doneti na Zemlju.
Međutim, razvoj ovog čovekovog pretka je išao krivudavom linijom, počeo je da
se razvija u pravcu 2-3 grupe majmuna čiji razvoj nije obećavao neki značajniji
napredak. Stoga je Hristova energija od preostalih primeraka pretka čoveka, koji
se još nisu počeli razvijati u pravcu nekih od majmuna, uradila jednu genetsku
izmenu koja je ove primerke trebalo da okrene u pravcu znatno većeg razvoja
inteligencije. To je dalo pozitivne rezultate tako da su ova bića počela da se
pravilnije razvijaju uz pojačani razvoj inteligencije i kreativnosti, što je ohrabrilo
Hristovu energiju da dalje podržava i pomaže na jedan blagi način razvoj ovih
bića. Međutim, zbog promena klime i drugih uslova života veliki broj ovih
predaka ljudi prestao je da postoji ili se degenerisao u bića slična precima

46
majmuna, tako da je samo mali broj ljudi ostao na putu koji mu je bio zacrtan.
To je, pak primoralo Hristovu energiju da o toj maloj grupi ljudskih predaka vodi
mnogo više računa kako se vrsta ne bi ugasila.
Najsigurniji način bio je nastavljanje sa mutacijama neophodnih za vraćanje
ljudi na pravi put razvoja, onaj koji je zamišljen od strane Hristove energije.
Tokom ljudske istorije bilo je više ovih mutacija od kojih su dve najvažnije.
Jedna od njih je nastala zbog odstupanja pretka čoveka od predviđenog razvoja
u smislu isključivog života na drvetu čime bi se u znatnoj meri smanjile razvojne
mogućnosti čoveka, jer bi život na drvetu ograničavao, sprečavao,
onemogućavao onaj pravac koji je bio zamišljen. Stoga je, da bi zaustavila ovaj
nepoželjni pravac razvoja, Hristova energija izvršila neke izmene u genima ljudi
tako što su oni dobili razvijenije zadnje noge od prednjih, što je u znatnoj meri
ometalo penjanje, a olakšavalo kretanje po tlu. Pored toga, izvršena je i
genetska promena u izboru vrste hrane, tako da je čovek počeo više da želi
korenje, bubice, sitne životinje, nego hranu koja raste na drveću. To je, već
posle nekoliko generacija ljudi koji su doživeli ove genetske promene dovelo do
orijentacije na život na zemlji, umesto dotadašnjeg na drvetu.
Druga najveća promena učinjena je mnogo kasnije, a posle nje su se pojavile
samo još dve itnije izmene, kao poslednje koje je čovek pretrpeo.
47
Ona se odnosila na način razmišljanja ljudi, tako što su izvršene korekture u auri
čoveka, pri čemu je aura osposobljena da prima neke informacije za koje dotle
nije bila sposobna, a koje su omogućavale mnogo veća saznanja beloj
bioenergiji pružajući joj šansu da bolje razmišlja, pravi bolje zaključke i da na taj
način čovek postane inteligentniji i kreativniji. Poslednja od ovih mutacija
izvršena je pre nekoliko stotina hiljada godina.
* *
Zaštićeni očinskom pažnjom Hristove energije, ljudski preci su se postepeno i
sigurno razvijali, stigavši pre 144.000 godina na jedan relativno visoki nivo
razvoja, što je omogućilo da ljudska vrsta uđe u konkurenciju sa divljom svinjom
i delfinom za izbor za odgajanje jedne generacije svetlećih tela.
Mnogi će biti začuđeni činjenicom da se divlja svinja našla u ovom užem
izboru. Međutim, potrebno je znati da divlja svinja nije nastala na tlu planete
Zemlje, nego je kao gotova vrsta doneta na planetu, ali se postepeno počela
račvati, stvarajući veliki broj podvrsta, čija inteligencija nije napredovala.
Naprotiv, kod mnogih je došlo do degeneracije. Divlja svinja je pre 144.000
godina predstavljala dalekog potomka vrste koja je doneta na planetu, koja je
bila jedini ogranak čija je inteligencija napredovala.

48
Tako se predak današnjeg čoveka našao u konkurenciji između dva došljaka na
planetu čija je inteligencija na drugim prostorima već doživela relativno visoki
nivo razvoja. To je upravo bio jedan od osnovnih razloga zašto je Hristova
energija odabrala ljudsku vrstu za nosioca razvoja svetlećih tela, jer je ona
potekla i stvorena na planeti Zemlji i razvijala se od samog početka pod
uslovima koji postoje na planeti, pa je zbog toga predstavljala u startu
najpogodnijeg nosioca, s tim što su, naravno uslovi i način života praljudi, kao i
problemi koje su rešavali svakog dana predstavljali pravu blagodet koja će
omogućiti brzi razvoj svetlećih tela. Taj, konačni izbor ljudske rase zacrtao je
njen vrtoglavi razvoj, koji je, naravno u početku bio jedva primetan, da bi
ubrzanje postepeno postajalo sve veće. To je, dakle kompletna priča o razvoju
čoveka od bića koje je stvorila Hristova energija specijalno za planetu Zemlju, pa
sve do danas.
SVETLEĆE TELO
Stvaralac, preko Jedinstvenog polja, neprekidno realizuje stvaranje
različitih energija čiji je cilj određeno delovanje u skladu sa potrebama
funkcionisanja kosmosa. Postoje, međutim, odstupanja od normalnog ponašanja
energija u kosmosu koja su, zbog neizmernih dimenzija i sadržaja kosmosa,
moguća. Da ta odstupanja od normalnog ponašanja ne bi otišla suviše daleko,

49
neophodno ih je blagovremeno korigovati kako bi se normalno funkcionisanje
kosmosa neprekidno održavalo. Energije koje su bile u mogućnosti da vrše
korekture svih odstupanja u kosmosu moraju zadovoljiti određene kriterijume:
1. moraju biti sastavljene od superinteligentne energije koja je toliko suptilna
da je druge energije ne mogu ni na koji drugi način izmeniti;
2. njihova superinteligencija mora im omogućiti da u svakoj situaciji pronađu
optimalno rešenje;
3. njihov vek mora biti beskonačan.
U prirodi takva energija ne postoji, niti je može proizvesti Jedinstveno polje.
Ona mora sama sebe osposobiti za sve vrste delovanja. Taj razvoj se najbolje
obezbeđuje uz živa bića koja imaju slobodnu volju. Kako je Hristova energija
zadužena za sva živa bića u kosmosu, ona emituje embrione budućih svetlećih
tela koji se privezuju za aure najperspektivnijih živih bića na na pojedinim
planetama. Da bi se od embriona došlo do zrelog svetlećeg tela, neophodno je
da, u sadejstvu sa živim bićima, ona provedu više hiljada godina, a da bi većina
svetlećih tela vezanih za određena živa bića sazrela, potrebno je da prođe
između 150 i 200 hiljada godina.
Tako veliki broj svetlećih tela predstavlja kritičnu masu koja je dovoljna da
pokrene proces obnavljanja aure planete na kojoj su nastala, a zatim da svoju

50
delatnost razviju i šire svuda gde je njihova pomoć neophodna. Posle dugog
vremena provedenog u korekcijama grešaka u kosmosu zrela svetleća tela se
utapaju u Jedinstveno polje gde večito žive, do kraja kosmosa.
Odabrana je ljudska rasa
Pre 144.000 godina ljudska vrsta je odabrana da realizuje ovaj VELIKI CILJ. U
vrlo oštroj konkurenciji sa delfinom i divljom svinjom, čovek je postao nosilac
ovog plemenitog procesa. Od tada, pa do danas svetleća tela su aktivirala proces
kreativnosti i razvoja inteligencije kod ljudi, a njihovo kreativno ponašanje je
omogućavalo razvoj svetlećeg tela od embriona ka konačnom stadijumu zrelog
svetlećeg tela. Na taj način su svetleća tela, prateći život jednog čoveka,
postigla određeni razvoj. Posle smrti te osobe svetleća tela su preuzimala sledeći
ljudski embrion da bi, po pravilu, tokom njegovog života napravila novi korak u
svom razvoju. Izuzetno kreativne osobe su uspevale da u toku svog života toliko
unaprede razvoj svog svetlećeg tela da ono dostigne nivo koji je samo korak do
sazrevanja. Tada dolazi do pojave koja se zove prosvetljenje, kada osoba dobija
izuzetne stvaralačke, mentalne, paranormalne i fizičke mogućnosti koje ne može
imati običan čovek. Ukoliko te nove mogućnosti prosvetljena osoba iskoristi za
razvoj ljudske zajednice, tada ubrzo dolazi do potpunog sazrevanja njenog
svetlećeg tela.
51
Istovremeno sa sazrevanjem svetlećeg tela, koje je pratilo živote nekoliko
stotina ljudskih generacija, sazreva i drugo svetleće telo nastalo kao posledica
njenog izuzetnog razvoja tokom života. Posle sazrevanja oba svetleća tela
prosvetljena osoba može regulisati dužinu svog života kako bi mogla da realizuje
sve programe koje je zamislila u cilju pomoći razvoju ljudske civilizacije. Po
završetku njenog biološkog života, oba svetleća tela odlaze na mesta moći na
kojima se hiljadama godina sakupljaju sva zrela svetleća tela.
Razlika između prvog i drugog svetlećeg tela je u tome što je prvo nastalo iz
iskre koju je emitovala Hristova energija i ono se postepeno razvijalo, prateći
stotine ljudskih života, dok nije sazrelo. Posle sazrevanja ono ima sva znanja
univerzuma, pa mu više nije potrebno da prati ljudske živote i ono više ne
preuzima nove ljudske embrione.
Drugo svetleće telo je nastalo kao rezultat izuzetnog duhovnog razvoja te
osobe za njenog života, ono predstavlja, kao i prvo, znanje univerzuma, ali
istovremeno ono je svest ili duša te osobe. Posle njene biološke smrti svest dalje
nastavlja da razmišlja. Njena svest ili duša nastavljaju da žive bez fizičkog tela u
obliku energije iz koje se sastoji zrelo svetleće telo.

52
PROSVETLJENJE
Za čoveka ne postoji nijedan veći životni cilj od prosvetljenja. Sa njim se ne može
meriti nikakvo bogatstvo, nikakva vlast, nikakvo znanje. Prosvetljenje može postići
svaki čovek, ali će to lakše ostvariti osoba čije je svetleće telo više razvijeno. Tri
osnovna zahteva za realizaciju ovog cilja su: posvećenje nekoj humanoj ideji,
postizanje savršenog funkcionisanja nervnog sistema i dostizanje vrhunskih
paranormalnih moći. Kada se to dostigne, aura tih osoba postaje savršeno čista. Čovek
ne mora biti svestan postojanja ovog cilja da bi se prosvetlio: mnogi mislioci raznih
vrsta, naučnici, pisci, umetnici, religiozni mislioci i drugi prosvetlili su se, a da nisu znali
da tako nešto postoji. Oni su svojim pozitivnim mislima delima tokom svog života
doveli svoju auru u čisto stanje, što predstavlja uslov za prosvetljenje.
Prosvetljene osobe doživljavaju vrlo značajne promene:
- U fizičkom smislu dolazi do vitalizacije celog organizma, oni se podmlađuju na
nivo koji su imali sa 35 godina, hronične bolesti nestaju, neumorni su, san im
traje samo 2 do 3 sata.
- U psihičkom pogledu dolazi do smirenog i blaženog stanja.
- U pogledu paranormalnih moći promene su najveće. Prosvetljeni jasno vide
prošlost i budućnost, čitaju misli, vide na daljinu itd.

53
- U pogledu normalnih mogućnosti ne postoje stvari koje oni ne shvataju počev od
savršenog poznavanja ljudskog organizma i psihe, rešavanje ekonomskih
problema, i načina obezbeđenja mira u svetu.
Zadatak prosvetljene osobe je da maksimalno iskoristi novostečene
mogućnosti i pomogne razvoj ljudske civilizacije, čiji je krajnji cilj da što veći
broj ljudi krene putem Stvaraoca.
MESTA MOĆI
Pre oko 138.000 godina, dakle 5.000 godina posle spajanja iskri svetlećih tela sa
aurama praistorijskih ljudi, uspelo je da sazri tridesetak svetlećih tela. Ona su se
sakupila i formirala prvo mesto moći, u vazduhu, iznad trga koji se nalazio između
koliba u seocetu praistorijskih ljudi koji su im se učinili najperspektivnijim. To je bilo na
mestu koje se danas zove Džajpur (2 miliona stanovnika) na 250 km južno od Nju
Delhija. To je prvo mesto moći i ono se održalo do danas. Ono je ujedno i najsnažnije
mesto moći na Zemlji.
Mesto moći je obično hram ili ostatak hrama, gde je nekada započeo razvoj meke
od starih civilizacija, kao što su hramovi Inka, Maja, Acteka, u Severnoj i Južnoj
Americi, Sikstinska kapela u Vatikanu u Rimu, Vestminster ebi u Londonu, Sveta Gora u
Grčkoj, Aja Sofija u Istanbulu, Zid plača u Jerusalimu, tri velike piramide kod Kaira:
Keopsova, Kefrenova i Mikerina, neki budistički i Hindu hramovi i mnogi drugi.

54
Sadržaj mesta moći su zrela svetleća tela koja lebde u vazduhu na nekoliko
stotina metara visine, okupljene kao u grozdu, neprekidno se krećući. Ima ih
tridesetak, pa do 772 koliko sadrži mesto moći Džajpur. Snaga mesta moći
uglavnom zavisi od broja zrelih svetlećih tela i civilizacije od koje potiču.
Uloga zrelih svetlećih tela na mestima moći je da pri poseti ovim mestima,
osobi čije je svetleće telo relativno razvijeno, prenesu jedan deo svog ogromnog
fonda znanja. To postižu tako što priđu svetlećem telu posetioca, koje uvek ide
sa njim i ne može se udaljiti više od 300 m, i prožmu se sa njim. To izgleda
onima koji to mogu da vide kao kad bi dve lopte magle prošle jedna kroz drugu i
razdvojile se. Koliko će se zrelih svetlećih tela prožeti sa svetlećim telom
posetioca, zavisi od njegovog razvoja i od nivoa funkconalnosti nervnog sistema
posetioca. Ako je slabo razvijeno, a nervni sistem loš, kao posledica stresova i
negativnih misli, neće ni sa jednim, dok se vrlo razvijena prožimaju sa svima na
mestu moći. Posetiočevo svetleće telo koristi preuzeto znanje da kasnije aktivira
kreativnost svog čoveka i daje mu nove ideje.
Mnoga mesta moći su danas ili arheološka nalazišta ili živi htamovi koje
posećuje veliki broj ljudi, a da niko od njih nije svestan da je došao na mesto
moći.
55
Tek svaki desetohiljaditi posetilac mesta moći ima sreću da njegovo svetleće
telo doživi prožimanje sa zrelim, svi ostali nemaju tu mogućnost, jer im aura nije
dovoljno čista, odnosno nervni sistem loše funkcioniše, ili im je svetleće telo
slabo razvijeno. Ipak, i oni imaju korist od ove posete, jer su stupili u kontakt sa
energetskim poljima koja postoje na svim mestima moći.
Mesta moći su kroz istoriju ljudske rase odigrala izuzetno važnu ulogu, jer su
civilizacije raznih naroda počinjale svoj intenzivni razvoj i procvat u vreme kada
su boravile na mestima moći. Neka mesta moći su tokom istorije omogućila,
jedno za drugim razvoj dve i više civilizacija. Zbog toga se s pravom može tvrditi
da su mesta moći tokom istorije bila glavni faktor razvoja ljudske civilizacije.
Sva mesta moći na Zemlji su povezana preko tri energetska polja koja poseduju,
a sa njima i sa svim mestima moći u kosmosu gde imaju sličnu namenu kao na
Zemlji.
Osobe čija su svetleća tela doživela prožimanja na mestima moći imaće od
toga velike koristi. Ali njih je tek 1 prema 10.000. Šta se dešava sa ogromnom
većinom posetilaca mesta moći? Oni, takođe imaju velike koristi, jer su tokom
proveli sat ili dva u tri energetska polja: Mir, Svetlost i Prisustvo Stvaraoca. Kao
posledica toga, javlja se tokom narednih nekoliko meseci dobro raspoloženje,
smirenje, neka vrsta tihe sreće, poboljšanje zdravstvenog stanja, povećanje

56
kreativnosti, jasnije sagledavanje svojih životnih problema i lakše nalaženje
rešenja.
ODVAJANJE OD PRIRODE
Činjenica je da čovek nikad nije bio na takvom nivou opšteg razvoja kao što je
danas. To naravno ne znači da je taj razvoj dovoljan, da je on u svim oblicima
zadovoljavajući. Naprotiv, postoji veliki broj negativnosti u ostvarenom razvoju koje
zahtevaju da se da se isprave i izmene u skladu sa voljom Stvaraoca.
Jedina stvar u kojoj je čovek u toku civilizacijskog razvoja neprekidno nazadovao
jeste kontakt sa duhovnim energijama, odnosno kontakt sa prirodom. Čovek je
postepeno, korak po korak gubio kontakt sa prirodom, istim tempom kojim je osvajao
neke mogućnosti, prisvajao ih kao što je vatra, gajenje životinja, zemljoradnja,
pronalazak metala i njihova primena, izgradnja kuća, pismenost, stvaranje mašina,
početak korišćenja nekih energija. Kada je došlo do pronalaska, odnosno do korišćenja
vatre za grejanje i zaštitu od životinja, a zatim prvo za pečenje, pa za kuvanje hrane,
čovek je dobio sigurnost koju do tada nikada nije imao: da se zaštiti od hladnoće i
životinja i da može omekšati hranu koju jede.
Svaki od sledećih koraka u napredovanju značio je odustajanje od jednog dela veza
sa prirodom, njihovo postepeno gašenje, pri čemu čovek postaje sve sigurniji, sve
samouvereniji.
57
Kontakt sa prirodom predstavljao je, u stvari potpunu otvorenost duše i
svesti čoveka prema duhovnim energijama, čije je delovanje doživljavao, čijih se
usmerenja pridržavao, sve do momenta kad je njihovo delovanje počelo da
dolazi u suprotnost sa njegovim osvojenim, stečenim, smišljenim beneficijama.
Tada je on započeo da izbegava ova uputstva koja su dolazila od duhovnih
energija, kojih on naravno nije bio svestan, ali ih je doživljavao na dosta jasan
način.
Njegovi kontakti sa svetlećim telom započeti pre 144.000 godina, takođe su
doživeli promene, što znači da su i oni, u početku snažni i jasni saveti i
usmerenja, čije poreklo, naravno nije mogao da dokuči, ali je bio svestan
informacija i preporuka koje je dobijao i on ih se u početku, dobrim delom
pridržavao da bi, takođe sa osvajanjem prirode počeo da se osamostaljuje svaki
put kad bi usmerenje svetlećeg tela, na neki način moglo da umanji osvojene
darove prirode. Posebno je to delovanje svetlećeg tela bilo sputavano,
otklanjano polusvesnim naporima naših predaka, kad je u pitanju bio odnos sa
drugim ljudima, maltretiranje drugih ljudi, zarobljenika. Tada su naši preci,
dobrim delom potiskivali ono što su dobijali od svetlećeg tela i dozvoljavali da se
njihov bes, mržnja, kao proizvod straha od neprijatelja razbukte u punoj meri,
pri čemu je rezultat bio kažnjavanje i ubijanje neprijatelja, posebno zarobljenika.
Taj proces se dalje, razvojem civilizacije, sve više razvijao, a taj otpor dosta
58
jasnim signalima svetlećeg tela postajao sve jači, pa je čovek počeo da ih
ignoriše, da ih prećutkuje, prelazi preko njih svaki put kad mu to nije
odgovaralo.
Na taj način je počeo da se postepeno, tokom hiljada godina gasi uticaj
svetlećeg tela, jer je čovek stvorio odbrambene sisteme koji su u početku
sputavali, uklanjali, poništavali ona uputstva svetlećeg tela koja su bila u
najvećem raskoraku sa stavom naših predaka, da bi kasnije taj sistem počeo da
se primenjuje na sve blaže i blaže razlike u stavovima između svetlećeg tela i te
osobe.
Postepeno, za ove 144.000 godina čovek se izuzetno snažno odvojio od
prirode, obezbedio sredstva za život koja stvara na jedan ustaljeni, sistematski
način, bez velikog upliva prirode na to, stvorio samouverenje, sigurnost, osećaj
da je nezavisan i da niko ne može, niti trba da utiče na njega. To predstavlja
vrlo visok stepen onih promena koje su započele još pre više od sto hiljada
godina, tako da se može reći da je današnji čovek potpuno odvojen od prirode,
odnosno duhovnih energija, jer je tokom ovog perioda razvoja uspeo da potisne,
ignoriše, prećutkuje sve pozitivne uticaje koji su dolazili do njegove svesti. Iz
generacije u generaciju taj značaj koji je svetleće telo imalo za naše pretke sve
se više gubio u skladu sa osamostaljenjem ljudi i odvajanjem od prirode, kao i

59
sve većim odstupanjima između onoga što je svetleće telo upućivalo ljudima i
oonoga što su ljudi stvarno radili.
Stoga je današnje stanje odvojenosti, otuđenosti, nemogućnosti običnog
čoveka da dobije informacije od svetlećeg tela koje bi mu bile vrlo korisne,
posledica negativnih elemenata razvoja ljudske civilizacije, u tom smislu da su
ljudi osvajajući deo po deo prirode počeli s jedne strane da se osećaju sigurno,
bezbedno, a s druge strane uputstva koja su dobijali od svetlećeg tela bila su
sve češće u suprotnosti s onim što su ljudi radili ili mislili, pa su stoga sve više
ignorisali informacije koje su od svetlećeg tela dobijali.
Sa gubljenjem ovog kontakta sa svetlećim telom izgubila su se, ne samo ona
uputstva koja su bila suprotna mislima i delima ljudi, nego i ono najvažnije:
nestala su sva uputstva među kojima je bilo izuzetno korisnih koja bi
usmeravala ljudski razvoj da ide pravilnim putem, čime bi se on znatno ubrzao i
omogućio ljudima da žive mnogo lakše, mnogo komfornije, mnogo bezbednije.
To znači da su ljudi, odbojno reagujući na savete i uputstva svetlećeg tela koji
su bili u suprotnosti sa nekim njihovim stavovima i mislima, prekinuli
komunikaciju kaja je sadržala i druge informacije koje su bile pozitivne, koje bi
ljudi prihvatili i koje bi omogućile mnogo brži i pravilniji razvoj ljudske
civilizacije.
Slobodna volja se, u slučaju ljudske rase pokazala kao dvosekli mač, jer je
pored punog razmaha mašte, procvata razmišljanja i njegove slobode

60
istovremeno stvorila, čisto ljudske reakcije na ono što im ne odgovara, na ono
što je suprotno od onoga što oni rade i misle. Tada je ljudska svest pronašla
mehanizam da ove savete jednostavno ignoriše, zaobilazi, neutrališe, potiskuje,
u prvo vreme privremeno, do daljnjeg, da bi kasnije to odbijanje postalo sve
dugotrajnije, dok na kraju ne bi postalo definitivno još u samom startu, pri
saznanju ovih informacija.
Ignorisanje onoga što svetleće telo ukazuje i savetuje postepeno je dostiglo
takav nivo da je došlo do potpunog prekida komunikacije između čoveka i
svetlećeg tela. To se desilo pre oko 30.000 godina, a samo retki pojedinci su
nastavili ove kontakte do pre, približno 10.000 godina. Od tada niko od
normalnih ljudi, osim ako se nisu bavili duhovnošću, ne može da kontaktira sa
svetlećim telom.
Međutim, osobe koje su prihvatile ovaj kontakt, još od vremena kada su ga
svi ljudi imali, pa postepeno kroz istoriju ljudske civilizacije, kada su obični ljudi
sve više gubili kontakt, a retki pojedinci ga zadržavali, negovali, održavali,
izvršavali sve što je svetleće telo savetovalo, sačuvale su svoju auru potpuno
čistu, neki od njih su se prosvetlili, a približno svaki peti od njih je uspeo da mu
sazre svetleće telo. Nažalost, svega 7.000 ljudi je do sad to uspelo i zbog toga
na mestima moći postoji 14.000 zrelih svetlećih tela, od svakog čoveka po dva.
Danas se mogu nabrojati na prste jedne ruke prosvetljene osobe od kojih većina
61
živi povučeno, bez znanja okoline, bez kontakta sa javnošću, pri čemu svaki od
njih ima neku svoju misiju koju realizuje, a koja je manje ili više korisna za
razvoj celokupnog čovečanstva. Nažalost, niko od ovih ljudi nije zainteresovan
za opštu, neograničenu pomoć svim ljudima sveta, nego svako od njih ima neku
oblast za koju ima najviše afiniteta kojom isključivo želi da se bavi do kraja
života na zemlji, pri čemu svi oni, na ovaj ili onaj način pomžu razvoj ljudske
civilizacije.
NASTANAK
NEGATIVNIH MISLI
Jedna divna istina kaže: Čovek nikada neće biti potpuno slobodan, dok ima svoje
negativne misli! I zaista, one mu blokiraju slobodu duha, tela, kretanja, razmišljanja,
ometaju mu kreativnost, inteligenciju, zdravlje. One su oklop koji okružuje telo i, što ih
je više, one ga sve više stežu, ograničavaju, smanjuju njegovu slobodu.
Mi smo govorili o tome kako je čovek započeo da izbegava, ignoriše, prećutkuje,
potiskuje uputstva koja je dobijao od svetlećeg tela,kada su ona bila u suprotnosti sa
njegovim delima ili mislima koje su mu više odgovarale. Na taj način je došlo do
postepenog, sve slabijeg kontakta sa svetlećim telom, jer ga je čovek namerno
potiskivao, ignorisao, sve dok se ovaj kontakt nije ugasio u potpunosti, pa današnji
62
čovek nije u stanju da primi svesno nijednu informaciju od svetlećeg tela.
Šta je sa negativnim mislima i kako su se one razvijale?
Negativne misli su one misli za koje kažemo da odstupaju od puta ili volje
Stvaraoca. To su, dakle pogrešne misli među koje spadaju mržnja, zavist, borba
za vlast, nezadovoljstvo, briga, žalost i strah. Njihovo štetno dejstvo po čoveka
je ogromno i ogleda se u tome što one prouzrokuju preko 80% svih hroničnih
organskih i psihičkih bolesti, dovode do slabljenja funkcionisanja nervnog
sistema, smanjenja kreativnosti, inteligencije, duhovnosti i humanosti.
Sve dok je kontakt sa svetlećim telom bio dobar, ono je kritikovalo ljudske
negativne misli, opominjalo, usmeravalo na njihovo uklanjanje. Zbog toga ih je
bilo malo i ljudsko mišljenje je bilo usklađeno sa voljom Stvaraoca. Međutim,
sam proces slabljenja kontakta sa svetlećim telom omogućio je stvaranje
negativnih misli, jer one nisu bile u dovoljnoj meri kritikovane, nije ukazivano na
njihovu štetnost, pogrešnost i usmeravanje na pravilan način mišljena. To znači
da je slabljenje kontakta sa svetlećim telom koje je čovek izazvao da bi izbegao
neka uputstva koja su bila u suprotnosti s onim što je radio i mislio, postepeno
otvaralo put sve većem broju negativnih misli koje, zbog slabljenja kontakta nisu
više mogle biti kritikovane niti je više bilo dovoljno upozorenja za njihovu
promenu, odnosno neutralisanje.

63
To je korak po korak povećavalo broj negativnih misli u smislu direktnih
upozorenja preko svesti sveo na minimum, odnosno potpuno ugasio, omogućio
procvat negativnih misli, bez kontrole, bez ičijeg upozoravanja, ukazivanja na
njihovu pogrešnost i štetnost. Zbog toga je broj negativnih misli neometano
rastao i svaki čovek ih je stvarao onoliko koliko je želeo.
Nažalost, u to vreme još slabašna svetleća tela, kod većine ljudi nisu mogla
da blokiraju ovaj proces, pa se on širio i na druge osobe, gotovo bez kontrole. To
se posebno dešavalo u nekim sredinama koje su postojala žarišta netrpeljivosti
(nacionalne, rasne i verske) šireći svoj negativan uticaj na ostale okolne narode.
Pored toga, još značajniju ulogu odigrala je neka vrsta lakoće i
nonšalantnosti u stvaranju negativnih misli ljudi koja proizilazi iz prirode čoveka
i koja sadržo određenu dozu nesamokritičnosti, pokušaja bežanja od obaveza,
bežanja od krivice i svaljivanja krivice na druge ljude. Taj uzrok je zapravo
dominirajući, dok su predhodno nabrojani uzroci bili samo dopuna i i pojačanje u
razvoju ove ljudske najnegativnije osobine. Zbog toga je ljudska civilizacija i
dospela do ovakvog stanja.
Naravno, negativne misli i stresovi oštećuju auru stvarajući tzv. Energetski
žele, što kod te osobe dovodi do lošijeg protoka bele bioenergije i konačno do
pojave hroničnih bolesti, čak i onih najtežih.

64
To je, dakle posledica enormnog razvoja negativnih misli, ne kao kazna, jer tako
nešto u kosmosu ne postoji, nego kao opomena, kao upozorenje, kao uzročno-
posledična veza između negativnih misli i stresova s jedne strane i pojave bolesti
s druge strane.
Čak ni ovo direktno upozorenje, pošto upozorenja preko svesti od strane
svetlećeg tela više nema, nije bilo dovoljno da ljudi shvate da je bolest posledica
negativnih misli i stresova i da je ako želimo da budemo zdravi, potrebno da
imamo samo pozitivne i neutralne misli, što će biti garancija našeg zdravlja.
Pored zdravlja to predstavlja i garanciju naše kreativnosti, inteligencije i razvoja
duhovnosti.
RAZVOJ LJUDSKE ZAJEDNICE
Početak ljudske zajednice datira od pre 111.000 godina. Pre toga, a od početka
kontakta sa iskrom svetlećih tela, ljudi su živeli u manjoj ili većoj porodici ili grupama
koje nisu sadržavale karakteristike ljudske zajednice. Tek kada je više porodica počelo
da živi zajedno, započeo je razvoj ljudske zajednice. U početku su one formirane
zahvaljujući krvnom srodstvu između porodica, ali su se kasnije, dve ili više porodica
udruživale u veću ljudsku zajednicu koja je brojala od 50 do 200 ljudi.
U takvoj zajednici, kao i u ljudskoj istoriji pre zajednice, sve je bilo zajedničko,
oružje i oruđe, žene i deca.

65
Brakovi nisu postojali, već su žene same odlučivale sa kojim će muškarcem živeti i
koliko dugo. Ti kontakti su obično bili od nekoliko dana do nekoliko godina, ali nikada
ceo život.
Deca iz takvih odnosa vodila su se po majci, a ne po ocu. Očevi se nisu osećali
posebno vezanim za tu decu. Deca su rasla zajedno, u velikoj grupi i malo su
kontaktirala sa roditeljima. Obučavali su ih lovu i ratnim veštinama znalci koje je
odredila cela zajednica.
Ljudi su živeli bez mnogo briga, bez straha, bez borbe za vlast, bez zavisti. Hronične
bolesti su bile vrlo retke. Patili su od povreda zadobijenih u lovu, od životinja ili od
neprijatelja. Deca su se rađala dosta lako, pri čemu su majke zauzimale stojeći položaj,
raširenih nogu, obično uz neko drvo ili četvoronoške.
Ni pri rođenju, ni u detinjstvu deca nisu imala gotovo nikakve traume. Bračnih
problema nije bilo; ako se nisu slagali, partneri su se jednostavno razilazili. Borbe za
vlasti nije bilo, jer je vlast pripadala plemenskom starešini, a njega je nasleđivao, po
pravilu, njegov sin.
Prve, sistematske negativne emocije počele su da se razvijaju sa stvaranjem
institucije braka, do koje je došlo pre oko 98.000 godina. Od tada su deca, nastala u
braku, počela da se zadržavaju u bračnoj zajednici i tada su počele da se stvaraju
razlike između dece. Bračne zajednice su, u stvari, egocentrični embrioni u celoj
66
ljudskoj zajednici.
Mnogo kasnije, pre oko 60.000 godina, došlo je do stvaranja privatne svojine
nad sredstvima za proizvodnju, oružjem i oruđem, malim parcelama za obradu i
stokom, ali to samo među najrazvijenijim ljudskim zajednicama, dok je velika
većina i dalje živela u bračnim ili još niže od bračne zajednice. Ipak se može reći
da je od pre 23.000 godina najveći broj ljudskih zajednica prešao na privatnu
svojinu. Zahvaljujući njoj, došlo je do ubrzanog razvoja pojedinih ljudskih
zajednica, jer je privatna svojina, vlasništvo, podsticalo pojedine ljude na
posebna zalaganja i angažovanja, što je dovelo do opšteg napretka ljudske
zajednice.
Već pre 16.000 godina postojala su vrlo razvijena ljudska društva na
području Australije, istočne Azije sa ostrvima i centralne Afrike. Ove civilizacije
su odgovarale nivou koji su Sumeri imali tek 5.000 godina pre nove ere.
Međutim, najviši novo civilizacije postigli su pre 14.000 godina stanovnici
velikog ostrva, veličine Grenlanda, koje se nalazilo 250km zapadno od Afrike, a
njegov severoistočni deo na mestu gde su sada Kanarska ostrva. To je bila
legendarna Atlantida, čija je civilizacija dostigla nivo koji je bio poznat Egiptu tek
2.000 godina pre nove ere. Pre 12.000 godina došlo je do naglog sleganja
Zemljine kore, koje je progutalo Atlantidu i sve njene stanovnike u toku samo
67
jedne noći. Ovaj zemljotres nije bio posledica nikakvog udara ili prolaska
nebeskih tela pored Zemlje. Ogromni talasi plime, koja se širila u svim pravcima,
uništili su gotovo sve stanovnike Engleske, Atlanske obale Evrope i
Sredozemnog mora i prodrli 500 km u dubinu afričkog kopna. Na taj način su i
tragovi kulture Atlantide bili uništeni, dok su udaljenija područja, koja su bila
pošteđena poplava, slabo bila u kontaktu sa Atlantidom.
Pre 7.000 godina došlo je do procvata kulture na Tibetu, Kini i Mesopotamiji.
Ovoga puta veliki potop, zemljotresi i vulkani, izazvani vrlo bliskim prolazom
komete pored Zemljine kugle, stvorili su pustoš na gotovo celoj Zemljinoj
površini. Posebno su ovim bili pogođeni, Severna Amerika, Australija, Tibet,
Kina, Japan i delimično Mesopotamija. Posle tog vremena ljudska civilizacija se
razvijala bez većih kataklizmi.
Legenda o ovom potopu našla je svoje mesto i u Bibliji, ali je prava istina o
njemu drugačija. Mesopotamija (međurečje – između reke Tigra i Eufrata) je u
to vreme imala najviši nivo razvoja tadašnjeg sveta sa poznavanjem slikovnog
pisma i razvijenim sistemom za navodnjavanje koji je omogućavao tri žetve
godišnje. Jedna prosvetljena osoba saznala je unapred za potop i uspela da
ubedi lokalnog vladara da povede celokupno stanovništvo u okolne planine
noseći sa sobom sve što je bilo vredno, rukopise i umetničke predmete, spasavši
od uništenja ogromno kulturno blago. Ta osoba je istorijska ličnost, ali to nije bio
68
Noje, niti su ljudi spas našli u Nojevoj barci, nego u mukotrpnom penjanju u
planine bežeći od talasa visokog 15 metara koji je nosio sve pred sobom. Vratili
su se tek posle nekoliko meseci kada se voda povukla, a tlo osušilo. Zatekli su
na svojim plodnim poljima sloj mulja visok desetak metara. Većina preživelih se
raselila u druga područja, a onima koji su ostali bilo je potrebno 15 godina da
obnove sisteme za navodnjavanje. Ostalo stanovništvo Mesopotamije kao i
mnogi drugi primitivni narodi sa obala Sredozemnog mora su zbrisani potopom.
Ali, već pre 7.000 godina u ljudskom društvu su postojale, duboko usađene,
sve negativne emocije i tada su počele da se javljaju sve masovnije bolesti.
Pored hroničnih bolesti, ljudi su masovno umirali od raznih zaraza koje su
nailazile na pogodno tlo u organizmu, oštećenom negativnim emocijama:
mržnja, netrpeljivost, borba za vlast, zavist, stotine hiljada robova,
ogromnerazlike između klasa, večiti strah za odbranu vlasti, borba potlačenih za
svoju slobodu i maltretiranje od onih koji su hteli da vlast sačuvaju. Negativne
emocije i bolesti među ljudima neprekidno su rale, hiljadama godina, da bi
tokom poslednjih hiljadu godina pre Hrista dostigle vrhunac. Nikada, ni pre ni
posle toga, tako mali broj ljudi koji je postojao na Zemlji, a posebno na Bliskom
istoku gde je civilizacija u proseku bila najrazvijenija, nije dostigao tako visok
nivo negativnih misli.

69
Tada je Stvoritelj, da bi spasao auru Zemlje koja je bila oštećena negativnim
mislima ljudi, odlučio da, i pored toga što je ljudima data slobodna volja,
posredno utiče na nju kako bi došlo do organozovane promene načina mišljenja i
do svođenja negativnih misli na najmanju meru.
Stvaralačka energija koja sve prožima realizovala je ovu ideju preko čoveka -
Hrista. On je uspeo da zainteresuje mase za religiju čija je osnova bila promena
načina mišljenja na taj način što bi se negativne misli svele na minimum, što je
trebalo da omogući smanjenje boleština i oštećenja Zemljine aure. Završnica te
njegove misije bio je zadatak da se promenom frekvencije energije u Zemljinom
auri, a pri tom ne menjajući frekvencije kod živih bića i materijalnog sveta na
Zemlji, neutrališu negativne posledice loših misli koje su se skupljale hiljadama
godina.
Zahvaljujući tom njegovom epohalnom činu, čovečanstvo je naglo krenulo
napred, ali je već u srednjem veku, u hrišćanskom svetu za vreme inkvizicije,
doživelo znatan zastoj.
Današnji način života omogućava stvaranje ogromnog broja negativnih misli i
to samo u toku jednog dana.
POREKLO GOVORA
Ljudi su počeli da govore pre oko 250.000 godina. U početku je njihov
jezik bio veoma oskudan, sastojao se iz određenih krikova vezanih za pojedina

70
stanja i događaje. Odnosio se na strah, radost, hranu, opasnost, apel. A zatim je
govor počeo da se proširuje u velikim zajednicama gde je postojala potreba za
komunikacijom. Pravi razlog nastanka govora bio je da se ljudi obraćaju drugim
pripadnicima zajednice, da im kažu svoje mišljenje, želje, predloge, da kažu šta
vole, a šta ne, sa kime vole, a sa kime ne vole da se druže. Zbog toga se govor
počeo razvijati i to čini njegov početak u više stotina ili hiljada velikih zajednica
praljudi. Taj period je trajao nekoliko hiljada godina, a nastao je upravo sticajem
okolnosti koje su omogućile stvaranje većeg broja velikih ljudskih zajednica koje
su živele u relativnom izobilju hrane.
Ljudi su počeli da govore prvo u Indiji, na padinama Himalaja gde je bila vrlo
bujna vegetacija i odlični uslovi za život. Svaka od skupina je imala svoj jezik
koji je donekle ličio jedan na drugi, jer se radilo o ljudskim bićima koja su sva
imala iste govorne mogućnosti, ali je reč obično nastajala kao nešto što je često
ponavljala neka značajna jedinka društva, najsnažnija ili najvažnija u toj skupini,
što su ostali postepeno preuzeli. Stoga nije bilo ni moguće da se za iste pojmove
pronađu iste reči u svim grupama ljudi. To je bio jedan od glavnih razloga zašto
se ljudski jezik nije brže razvijao, što je ujedno usporavalo mogućnost spajanja,
proširivanja, udruživanja ljudskih zajednica između sebe – jer se nisu
razumevali.
71
Ipak, tokom nekoliko hiljada godina u pojedinim područjima dolazilo je
postepeno do upoznavanja jezika susednih grupa, do mešanja jezika i postepeno
do stvaranja istog ili sličnog jezika koga su koristile više grupa ljudskih zajednica
u jednom regionu.
Posle Azije, govor se pojavio u Australiji potpuno nezavisno, pod istim
uslovima, pre oko 230.000 godina.
U Africi su praljudi progovorili mnogo kasnije, tek pre 180.000 godina. Glavni
razlog ovog kašnjenja je bio taj što su ovi praljudi živeli u mnogo lošijim
životnim uslovima, pa nije bilo mogućnosti da se osnuju velike ljudske zajednice.
Evropa nije nikada stvorila svoj jezik već su nju, kao prvi ljudi naseljavali
došljaci iz Azije pre 220.000 do 230.000 godina.
Ljudska rasa ima tri izvora koji su nastali potpuno nezavisno: aziski,
australijski i na kraju afrički. Azijski je najbrže napredovao zbog izuzetno
povoljnih uslova za razvoj pre oko 250.000 godina. Međutim, pre oko 230.000
do 220.000 godina, zbog pogoršanja uslova za život prenaseljeni krajevi su
morali da se razređuju i mnogi su krenuli na istok, sever ili zapad i u narednih
dvadesetak hiljada godina naselili Evropu, Severnu i Južnu Ameriku i celu Aziju.
Ljudska jezgra nastala u Australiji i Africi nikada se nisu proširila na druge
kontinente.
72
UBRZANI RAZVOJ
DOMAĆIH ŽIVOTINJA I BILJAKA
Zadatak ljudske civilizacije je da pomogne razvoj jedne generacije svetlećih
tela. Međutim, postoje i neke druge prateće pojave koje se događaju drugim
živim bićima, a koje su u vezi sa simbiozom čoveka i svetlećeg tela. Naime,
čovek je svojim izuzetno brzim tempom razvoja (za 144.000 godina ljudi su se
razvili za nekoliko desetina hiljada puta, dok su za isto vreme sve ostale
životinje napredovale za svega dva puta!) uspeo da povuče za sobom i neke
životinjske vrste posebno one koje su mu najbliže, koje su najčešće sa njim u
kontaktu. To su domaće životinje i životinje za zabavu. Čovek je, simbolično
rečeno, povezan kao paučinastim nitima s domaćim životinjama i on ih, idući
napred kao da vuče za sobom, povlači preko tih niti. Time je simbolično prikazan
ubrzani razvoj domaćih životinja zahvaljujući izuzetnom brzom razvoju čoveka.
Taj uticaj saradnje čoveka i svetlećeg tela na životinje je dvojak: na prvom
mestu životinje dobijaju od svetlećeg tela čoveka informacije koje deluju na
njihovu auru tako što se one bolje prilagođavaju čoveku, njegovim zahtevima i
prohtevima. To znači da one postaju pokornije u odnosu na čoveka, manje
agresivne, ispunjavaju veći broj zadataka koje im čovek postavlja, više rade i
više se naprežu po zahtevu čoveka. To bi se isto, ali u mnogo manjoj meri moglo
reći za biljke, čije su mogućnosti ograničene u odnosu na životinje,

73
ali koje takođe, pod dejstvom svetlećeg tela čoveka prilagođavaju svoj rast,
svoju plodnost i ostale elemente svoga života potrebama čoveka, više nego što
su to radile u vreme kada čovek nije bio u spoju sa svetlećim telom.
Drugi deo uticaja na domaće životinje i delimično na biljke čini sam čovek,
upravo na taj način što on svoje zahteve, svoje želje, svoje uslove za rad i svoje
druženje sa životinjama, sada postavlja mnogo jasnije, preciznije, jer je daleko
inteligentniji, razumniji, njegovo poznavanje životinja sada nije zasnovano i
bliskosti i instiktu kao nekada, već na razumevanju ponašanja životinja, njihovog
načina ishrane, potreba, mana. Čovek danas poseduje mnogo više znanja
pomoću kojih uspeva da od životinja izvuče mnogo veću korist i veće
zadovoljstvo, nego što je to nekada mogao.
Što se tiče biljaka, čovek je svojim znanjem uspeo da pronađe neke od
mogućnosti za poboljšanje i ubrzanje rasta biljaka, povećanu plodnost, dobijanje
ukusnijih plodova, zaštitu biljaka, bolje obezbeđenje hrane i vode.
To znači da je izuzetni razvoj čoveka u odnosu na ostale životinje i biljke na
Zemlji, doveo i do ubrzanog razvoja i značajnih promena u intelektualnom i
fizičkom pogledu kod životinja i biljaka, pre svega i na taj način pribavio sebi
značajnu korist. Ova pojava će se i dalje razvijati, čime će se razvoj životinja i
biljaka koje su u bliskom kontaktu sa čovekom sve više jačati, kako bi jednoga
74
dana životinje koje hiljadama generacija odrastaju sa čovekom, a posebno kućni
ljubimci, postale neuporedivo naprednije i razvijenije od pripadnika svoje rase
među divljim životinjama ili onim čiji je kontakt sa čovekom znatno ređi i
indirektniji.
LJUDSKE ZABLUDE O KOSMOSU
Kosmos nije organizovan na način kako to ljudi zamišljaju. Predstave ljudi
bazirane su na kosturu kosmosa u kome glavnu ulogu imaju zvezde, planete,
magline, dakle materija. Sadržaj i organizacija kosmosa, upravo su obrnuti.
Daleko najveći deo sadržaja kosmosa čini energija, dok materija spada u
sadržajno najmanje značajan, a prostorno najmanje zaprimljen deo kosmosa.
Poredak u kosmosu je tačno definisan i on se odvija na predviđen način.
Međutim, za ljude su najinteresantniji neki elementi kosmosa koji, na ovaj ili
onaj način, imaju veze sa ljudima ili bar sa nekim njihovim razmišljanjima.
Fizika, astronomija i neke druge nauke usmerile su se, pretvorile se u uho, kako
bi čule odgovor kosmosa na signale koje su poslali očekujući odgovor barem od
jedne civilizacije koja je najmanje na ljudskom nivou i time potvrdili postojanje
još jedne inteligencije u kosmosu osim ljudske. Svima, sem naravno ljudima, ta
aktivnost je smešna i besmislena. U kosmosu postoji nekoliko miliona

75
materijalnih civilizacija čiji su razvojni dometi barem na nivou ljudskih, a
nekoliko stotina hiljada civilizacija materijalnih bića možemo nazvati
superinteligentnim. Ovome treba dodati i pedesetak miliona rasa
superinteligentnih nematerijalnih civilizacija. Mora se, međutim priznati da su
materijalna bića, sa kojima ljudska civilizacija jedino računa i očekuje od njih
odgovor, relativno retka u ovom delu kosmosa. To govori upravo o neizmernoj
veličini kosmosa, pri čemu je Sunčev sistem mali, ni po čemu posebno značajan
delić kosmosa i zbog toga je posebno paradoksalno mišljenje ljudi da
predstavljaju centar civilizacije kosmosa. Ljudi će na ovaj način dosta teško
uspostaviti kontakte sa drugim civilizacijama iz više razloga:
1. Ove civilizacije za takav kontakt, po pravilu, nisu zainteresovane;
2. Način slanja signala je pogrešan, pa će njegov domet biti izuzetno mali;
3. Civilizacijama na visokom stupnju razvoja koje bi mogle da razlikuju i
ovako slabašne i njima neshvatljive, nemušte signale biće jasno da se radi
o jednoj nedovoljno razvijenoj, agresivnoj civilizaciji koja ih neće mnogo
privući i zanimati.
Neuporedivo će brže, sadržajnije i jednostavnije uspostaviti kontakt uz
pomoć duhovnih energija sa ovim civilizacijama. Pri tome izbor civilizacije koja
76
će primiti signal neće biti definisan mogućnošću prijema signala i njegovog
dešifrovanja, njihovom udaljenošću ili bliskošću, već šansom da se od tih
civilizacija dobije što veća pomoć i podrška u razvoju ljudske civilizacije u
pozitivnom smislu. To znači, ne isključivom usmeravanju na materijalne efekte,
nego usklađivanju ljudskih misli sa voljom Stvaraoca.
Velike, globalne energije, duhovne, kao i mnoge druge manje, zatim
specijalne i posebne energije kriju u sebi neizmerna znanja i mogućnosti koje bi
mogle da se iskoriste za dobrobit čovečanstva i za napredak ljudske civilizacije.
Međutim, do ovih znanja i ovih moći ne može se doći nikakvim istraživanjima
u materijalnoj sferi, nego samo istraživanjima koja se bave duhovnom sferom,
sferom čoveku nepoznatih duhovnih i drugih energija. One su spremne da u
svakom trenutku prenesu sva moguća znanja i moći koje je bilo koji čovek u
stanju da preuzme i realizuje. Upravo tu leži osnovni problem razvoja
čovečanstva, jer je ono krenulo u pravcu istraživanja materijalne sfere, gubeći
se postepeno u ćorsokaku ovih istraživanja. Potpuno zanemarena, posebno na
Zapadu, istraživanja duhovne ili paranormalne sfere uzalud čekaju pojavu ljudi
koji će se njima baviti. Osnovni problem je to što je za preuzimanje ovih znanja i
moći neophodan visoki duhovni nivo. Do njega se, na žalost dolazi sporo,
najvećim delom istraživačkim radom.

77
”Kada se nauka bude bavila barem deset godina duhovnošću (paranormalnim
pojavama), više će napredovati, nego za sve vreme svog postojanja”, Nikola
Tesla.
NEMATERIJALNA ŽIVA BIĆA

I LJUDI
Kakve su moguće relacije između ljudi i nematerijalnih živih bića? Nijedna od
ovih rasa nema nikakvih negativnih ili štetnih namera prema ljudskoj rasi ili bilo
kojoj energetskoj ili materijalnoj rasi u kosmosu. To je zbog toga što one u
potpunosti žive i ponašaju se u skladu sa voljom Stvaraoca. Zato ljudima ne
preti nikakva opasnost ni od jedne nematerijalne rase koja postoji u kosmosu.
Naprotiv, razvoj ljudske civilizacije mogao bi biti ubrzan ako bi se koristila
ogromna znanja nematerijalnih rasa sakupljena tokom milijardi godina njihovog
postepenog razvoja. Oni su spremni da pruže pomoć u svakom momentu i u
svakom pogledu. Potrebno ih je samo kontaktirati. Nažalost, kontakt sa ovim
neuporedivo razvijenijimm civilizacijama od naše mogu da uspostave samo ljudi
na izuzetno visokom duhovnom nivou, kakvih je vrlo malo.
Kontakt sa ovim razvijenim civilizacijama bio bi sličan kontaktu civilizovanih
ljudi sa urođenicima koji prvi put vide belog čoveka, uz jednu ogromnu razliku:
prva ideja belog čoveka je bila kako da eksploatiše i iskoristi za sebe nizak nivo
78
razvoja urođenika i pokrade im i opljačka sva nacionalna bogatstva, dok je stav
ovih visokorazvijenih civilizacija upravo obrnut: njihov pozitivan i human način
razmišljanja i delovanja usmeriće ih na maksimalnu pomoć čoveku, bez bilo
kakve koristi za svoju civilizaciju. Njihova pomoć ljudskoj civilizaciji može biti
višestruka: od uspostavljanja pravilnog načina mišljenja, promena klima,
obezbeđenja energetskih izvora, saveta za unapređenje poljoprivrede i
industrije, pa sve do bržeg napretka u duhovnom smislu.
Jedna rasa visokorazvijenih nematerijalnih živih bića postoji i u atmosferi
planete Zemlje. Obavlja, već vrlo duge zadatke u oblasti energetskog očuvanja
aure Zemlje koje im je Hristova energija postavila. Ima samo milion i dvestotine
hiljada ovih bića. Ne spuštaju se ispod visine od 200 km od površine Zemlje, jer
postoji opasnost da im neki radio i drugi talasi koje ljudi emituju naškode,
odnosno oštete njihovo energetsko telo. Žive oko 3.000 godina. Novo biće se
može roditi tek kad neko umre, jer je njihov broj ograničen i odgovara obimu
zadataka koje treba da izvršavaju. Prema ljudima gaje prijateljska osećanja i
vrlo su spremni i raspoloženi da nam pomognu u svakom pogledu.

79
POSETE VANZEMALJACA
Pre 26.000 godina ljudi su prvi put stupili u kontakt sa civilizacijom koja je
bila neuporedivo razvijenija od njih. To je bila civilizacija bića, približno veličine
čoveka, tela prekrivenih krljuštima, sa jednim okom i četiri uda raspoređena
slično rukama i nogama, s tim što su ih mogli koristititi i za hodanje i za rad.
Ova civilizacija potiče sa daleke planete iz sazvežđa Orion, na kojoj su uslovi za
opstanak tih bića prestali da postoje, pa je jedan manji deo njih uspeo da
svemirskim brodovima krene dalje tražeći odgovarajuću atmosferu na drugim
planetama.
Većina se raselila na najbliže planete gde i danas postoje njihovi potomci,
dok su manje grupe krenule u obilazak prostranstva vasione, da bi na kraju
postepenom dekadencijom ovi putujući potpuno izumrli. Oni su se na zemlji
zadržali u dva navrata po nekoliko godina. U pitanju su bile posete dva
nezavisna broda. Na svakom ih je bilo po nekoliko stotina.
Prvi brod je posetio područje današnjeg Tibeta i kako su pripadali
humanidima, pokušali su da ubrzaju razvoj tadašnjih ljudi. Oni su proučavajući
mogućnosti razvoja ljudi pomogli ovima u načinu paljenja i održavanja vatre,
topljenju nekih metala i najgrubljem kovanju sekire i oružja, kopanju pećina,
štavljenju životinjskih koža i šivenju odeće, gajenju nekih biljaka i domaćih
životinja. Trebalo im je više od pola godine da bi ljudi prestali da ih se plaše.

80
Njihov boravak od nekoliko godina omogućio je ubrzanje razvoja te civilizacije
ljudi od preko 10.000 godina. Svi pokušaji da se taj napredak poveća nisu urodili
plodom iz prostog razloga što je ljudska mogućnost učenja bila izuzetno niska.
Pet stotina godina kasnije jedan drugi brod sa humanidima spustio se u
Australiju gde je takođe boravio 7-8 godina s osnovnim ciljem da unapredi
razvoj ljudske civilizacije. Efekti su bili približno isti s tim što je ova rasa
pokazivala veću sklonost ka napredovanju od Tibetanaca. Materijalni tragovi
koje su ovi humanidi ostavili s vremenom su se raspali i nestali.
* *
Druga poseta usledila je pre 17.000 godina, a posetioci su bili vrlo razvijena
bića koja su na Zemlju došla iz čisto istraživačkih razloga. Prilikom posete
posvetili su pažnju stanovnicima Atlantide kao potencijalno najnaprednijim
ljudima na Zemlji. Njihov boravak je trajao oko 100 godina i uspeo da ostavi
dubokog traga na razvoj Atlantiđana. Kao i predhodni, obzirom da su bili visoko
civilizovani, nisu težili da ljude uče svojim znanjima koja nisu bila u skladu sa
razvojem ljudske civilizacije, već su istraživali pravce kojim bi se ljudska
civilizacija mogla u budućnosti razvijati. Na bazi tih teoretskih pretpostavki
pronalazili su odgovarajuća materijalna otkrića i na njih upućivali stanovnike
Atlantide.
81
Zahvaljujući njihovom dugom boravku preneli su na domoroce mnoge napredne
metode u izgradnji kuća, poljoprivredi, stočarstvu, transportu, moreplovstvu.
Dali su im pismenost. To je bilo slikovno pismo. Knjige i dokumenta su pisali na
koži i drvetu.
Ova bića nisu ličila na ljude, bila su najsličnija amebama visine oko dva
metra, koja su se i kretala slično amebi. Organi za disanje u im bili drugačije
konstruisani, pa su radi udisanja vazduha nosili na glavi odgovarajuće naprave
koje su ličili na šlemove. Na licu su imali jedno duguljasto jajasto oko. Hranu su
mogli uvlačiti svim delovima tela. Prvih pet godina niko od ljudi im nije smeo
prići, ali su oni proučavajući ljude i čitajući njihove misli pronašli načina da h
preko hrane i raznih atrakcija privuku i da im se približe. Po završetku misije
brod je nastavio svoj istraživački put po svemiru.
Atlantiđani su se tokom narednih hiljadu godina izuzetno razvili da bi sledeće
dve hiljade godina bili daleko najnaprednija civilizacija na Zemlji koja je, na
žalost, u toku jedne noći potonula i nestala sa lica Zemlje. Bez obzira na
raširenost trgovine Atlantiđana, posebno sa zapadnom Afrikom, 1000 godina
kasnije nije se sačuvao nijedan primerak pisma ili neki drugi materijalni dokaz o
postojanju Atlantide.
Ovi posetioci su vršili istraživanja i u ostalim delovima Zemlje, pa su stoga
ostala neka svedočanstva o njihovom delovanju, ali su svoj osnovni rad bazirali
na Atlantiđanima kao najperspektivnijem narodu.

82
Posle njih nije više bilo poseta planeti Zemlji vanzemaljaca koji su imali
materijalno telo.
83
Glava IV
IDEALNI POREDAK - BUDUĆNOST

LJUDSKE CIVILIZACIJE
84
85
PRVA I DRUGA FAZA

RAZVOJA ČOVEKA
Postoji jedna pojava koja okupira sve energije kosmosa, pa i samog Stvaraoca. To
je razvoj. Razvoj predstavlja osnovni princip kosmosa. Bez razvoja kosmos danas ne bi
bio ono što jeste. Zbog toga je razvoj osnovni i stav i princip. Ne postoji nijedan
trenutak u razvoju kosmosa od početka do danas da ovaj princip nije do maksimuma
zastupljen, što znači da se kosmos neprekidno razvija i da će se razvijati sve dok ga
bude bilo. Stvaralac je u sve energije koje je stvorio ugradio embrion razvoja koji
sadrži suštinu, redosled, intenzitet i pravac razvoja svake od energija. To isto sadrži i
ljudska aura i stoga je njen razvoj podeljen u dve faze.
- Prva u kojoj učestvuje samo leva polovina mozga;
- Druga u kojoj učestvuje i leva i desna polovina mozga
U čemu je razlika između ove dve faze razvoja ljudske aure, odnosno mozga?
86
Hristova energija koja je stvorila čoveka zamislila je da završni deo razvoja
čoveka posle više predhodnih mutacija, slekcija itd, sadrži dve faze u kojoj bi
prva faza bila zadovoljavajuća i obavila svoju funkciju sve do pred kraj ljudskog
razvoja, dok bi druga faza trebala da da krunu svega, da izuzetnom brzinom
razvoja završi, ne samo razvoj ljudske civilizacije, nego i sazrevanje svetlećih
tela.
Naravno da se u momentu stvaranja programa za prvu i drugu fazu nije
moglo znati da će ljudska civilizacija dobiti zadatak da pomogne razvoj jedne
generacije svetlećih tela, ali je to vremensko poklapanje izuzetno dobro prošlo,
jer će se sa razvojem druge faze u znatnoj meri olakšati sazrevanje svetlećih
tela sa 12.000 na samo 3.000 godina. Na taj način će i pored kašnjenja u
razvoju ljudske civilizacije zbog stvaranja ogromnog broja negativnih misli ona,
ipak u približno predviđenom roku završiti svoj razvoj i ujedno završiti
sazrevanje svetlećih tela kojima pomažemo.
Kakva je uloga mozga u ovim fazama razvoja ljudske aure?
U prvoj fazi uloga mozga je da skladišti ogroman broj informacija i zaključaka
koje je bela bioenergija donela i istovremeno vrši emitovanje ljudskih misli,
odnosno razmišljanja bele bioenergije te da komanduje funkcionisanjem svih
organa ljudskog tela.

87
Druga faza razvoja ljudske aure podrazumeva priliv obilja informacija od
strane duhovnih energija koje će omogućiti beloj bioenergiji da neuporedivo brže
donosi svoje zaključke, da oni budu mnogo dublji, mnogo ispravniji, da se broj
negativnih misli svede na minimum i time omogući pročišćavanje ljudske aure i
njeno mnogo bolje funkcionisanje, što automatski dovodi do poboljšanja
inteligencije, kreativnosti i duhovnosti. To znači da će kvalitet, dubina i širina
rada ljudske aure, a posebno bele bioenergije u njoj, zbog poboljšanih okolnosti
u kojima funkcioniše omogućiti neuporedivo više zaključaka, kao i nekih
paranormalnih mogućnosti za koje je neophodno da se uključi desna polovina
mozga.
Desna polovina mozga sadrži neke potencijale kojih leva nema i čijim će
aktiviranjem doći do snažnog razvoja ovih potencijala što će upravo omogućiti
snažan razvoj paranormalnih moći, inteligencije i kreativnosti. Znači da desna
polovina mozga, takođe ima svoju funkciju koja se neće probuditi i aktivirati sve
dok aura te osobe ne pređe u drugu fazu razvoja sa neuporedivo većim ukupnim
mogućnostima koje će desna polovina mozga, takođe preuzimati i skladištiti, a
za neke služiti kao emisiona stanica radi njihove realizacije.
Duhovne energije predviđaju da će kroz oko 1.000 godina, u skladu sa
genetskim mogućnostima, prirodnim putem doći do aktiviranja desne polovine
mozga i prelaska čoveka u drugu fazu.

88
Ovo je toliko značajan događaj da se skoro može porediti sa spajanjem
embriona svetlećih tela sa aurom praistorijskih ljudi pre 144.000 godina.
Duhovne energije su spremne da ovaj prirodni proces ubrzaju, tako da se već
u naše vreme postigne sktiviranje desne polovine mozga. To bi bilo moguće uz
njihovu veliku pomoć u obliku oko 40 energetskih delovanja koja bi se obavljala
približno jednom mesečno, što znači da bi ceo ciklus aktiviranja trajao oko 3
godine. Pri tome bi se aktiviranje desne polovine mozga moglo realizovati svakoj
osobi koja to želi, pod uslovom da je starija od 16 godina. *
Aktiviranjem desne polovine mozga postiže se čistoća aure, visoka
duhovnost, velike paranormalne moći, izvanredne mogućnosti u matematici,
fizici, nauci uopšte, razumevanje privrednih problema i mnoge druge mogućnosti
koje su nezamislive za obične ljude, što znači da su ove osobe vrlo blizu
mogućnostima prosvetljenih. Pored toga, vrlo brzo, za nekoliko godina,
automatski dolazi do prosvetljenja ovih osoba, bez obzira da li su nešto posebno
preduzimale.
Generalno gledano, već za desetak godina bi broj osoba sa aktiviranom
desnom polovinom mozga mogao dostići oko 100.000, za 15 godina oko 10
miliona, a za 50 godina oko 3 milijarde.
_____________
* Dr sci. Ljubiša Stojanović je 2004. godine započeo realizaciju programa za aktiviranje desne
polovine mozga u koji je do sada uključeno preko 500 osoba u okviru njegovih seminara "Put
ka prosvetljenju" u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kranju, Banja Luci i Skoplju.
89
Značaj ovih osoba u celom svetu će, sa povećanjem njihovog broja sve više
rasti, jer će u svojim zemljama zbog gotovo genijalnih mogućnosti zauzimati
vodeća mesta u nauci, privredi, politici, religiji, pri čemu će njihova zajednička
crta biti potpuna usklađenost sa voljom Stvaraoca. Njihov rad će okrenuti
celokupni razvoj čovečanstva u pravcu koji je mnogo bliži putu Stvaraoca nego
danas.
Istovremeno sa radom na maksimalnom razvoju mogućnosti ljudske aure
koji smo nazvali druga faza razvoja čoveka, duhovne energije su započele i
pripremu još spektakularnijeg programa koji obuhvata razvoj, odnosno
proširenje mogućnosti ljudske aure izvan genetskih, što bi dovelo do stvaranja
posebne rase ljudi, neuporedivo razvijenije od naše.
PRODUŽENJE LJUDSKOG VEKA
Čovek u svom razvoju može napredovati u fizičkom, intelektualnom,
kreativnom i duhovnom smislu. Postoje delovanja koja su vrlo duboko ušla u rad
na promenama u duhovnom, kao i u psihičkom smislu, sa ciljem da dobijemo
čoveka druge faze razvoja koji će omogućiti neuporedivo veće intelektualne,
paranormalne i normalne mogućnosti i čoveka kao inteligentnog bića. Međutim,
na planu fizičkog razvoja do sada nije rađeno ništa iz prostog razloga što je
90
razvoj fizičkih mogućnosti čoveka u znatnoj meri vezan za njegove duhovne
mogućnosti. Činjenica je da će duhovni i intelektualni razvoj čoveka omogućiti
čistu auru, dobro funkcionisanje organizma, poboljšanje zdravstvenog stanja,
produženje ljudskog veka i podmlađivanje osoba kojima je aktivirana desna
polovina mozga. To, međutim govori samo o mogućnostima da se postojeće
fizičke mogućnosti ljudi bolje realizuju, produži vek i duže vremena zadrži
optimalno fizičko stanje. Ne govori se ništa o nekim fizičkim razvojnim
promenama ljudskog tela.
Da li tu postoje neke mogućnosti?
Svakako da one i toj sferi postoje i mogu biti vrlo ozbiljne, a tiču se
mogućnosti da se ljudsko telo razvije u odnosu na današnje u nekoliko pravaca.
Prvo, da se produži životni vek do približno 140 godina za sve one koji
dostignu drugu fazu čoveka, a za one iz prve faze do 110 godina.
Drugo, fizičke mogućnosti se mogu udvostručiti što se tiče snage, brzine,
elestičnosti, istrajnosti.
Treće, iskoristivost kiseonika iz vazduha se može udvostručiti.
Četvrto, iskoristivost hranljivih sastojaka se može utrostručiti.
Peto, kao najveća promena je mogućnost razvoja ljudskog organizma u
smislu korišćenja hranljivih sastojaka minerala, vitamina direktno iz vazduha,

91
preko lože, disajnih organa, kao i iskoristivost određenih supstanci nanošenjem
na kožu, bez unošenja kroz usta u organizam.
Sve ove mogućnosti su vrlo realne i mogu se postići isto tako realno kao što
se može dostići druga faza razvoja čoveka, pri čemu se ovaj fizički razvoj ne
postiže automatski sa razvojem druge faze, nego čovek druge faze samo znatno
lakše postiže ove razvojne ciljeve fizičkog tela.
TEMPO RAZVOJA LJUDSKE

CIVILIZACIJE
Ljudska civilizacija se tokom svoje istorije nije ravnomerno razvijala. Sve do
kontakta sa svetlećim teloma razvoj je, kao i kod svih ostalih životinja i biljaka,
tekao neverovatno sporo, da bi posle toga počeo postepeno da se ubrzava, s tim
što je ubrzanje, u svakoj narednoj epohi bivalo sve veće. Evo tempa razvoja
ljudske civilizacije prema duhovnim energijama.
1. Do kontakta sa svetlećim telima

(pre 144.000 godina) .................................................. ekstremno sporo
2. 20.000 godina posle kontakta ................................... izuzetno sporo
3. Od 20.000 do 60.000 godina
posle kontakta ............................................................ vrlo sporo
4. Od 60.000 do 120.000 godina
posle kontakta ............................................................ sporo
5. Od 120.000 do 137.000 godina ................................. prvi znaci ubrzanja
6. Od 137.000 do pre 200 godina ................................. sigurni znaci ubrzanja
92
7. Od pre 200 godina do danas ................................. brzi razvoj

8. U narednih 200 godina ........................................... extremno brzi razvoj
Budućnost će, dakle, karakterisati ekstra brzi razvoj ljudske civilizacije. To
se, pre svega, odnosi na materijalne stvari, ali će istovremeno stvoriti i snažnu
potrebu za duhovnošću, zarad balansa.
ČETIRI VARIJANTE
RAZVOJA CIVILIZACIJE
Po mišljenju duhovnih enegija postoje 4 varijante razvoja ljudske civilizacije
u budućnosti:
Prva je dalji nastavak širenja negativnih misli, stvaranje negativnih žarišta
kod pojedinaca i grupa ljudi, pa sve do celih država, stvaranje kriza i napetosti
među državama, ratova, čemu nema nikada kraja. Velika opasnost postoji da
neka od država koja u ratu bude pritisnuta uza zid upotrebi nuklearnu bombu,
čime započinje lanac nuklearnih bombardovanja koje će uništiti, ne samo ljudsku
civilizaciju, nego i planetu Zemlju.
Druga varijanta predstavlja kompromisno rešenje, pri čemu bi se države
obavezale da dalje neće ratovati i da će međusobne nesuglasice rešavati mirnim
putem, a ne ratom. Kazna za one države koje započnu rat biće odmazda svih
drugih država.
93
Ova varijanta nosi u sebi stalnu napetost između mnogih država, upravo zbog
teškoća oko mirnodopskog rešavanja određenih nesuglasica i problema koji bi
se, po pravilu otezali u nedogled, neprekidno stvarajući netrpeljivost, odbojnost i
mržnju prema, najčešće susednoj zemlji sa kojom problem postoji. Ova varijanta
jedino sprečava ratove, ali samo delimično smanjuje napetost i negativne misli u
odnosu na susedne narode i države.
Treća varijanta razvoja ljudske civilizacije podrazumeva postepeno širenje
svetih znanja koje će kod mnogih ljudi dovesti do pravilnog načina mišljenja,
koji će stvoriti određena jezgra, udruženja, ponegde i partije koja bi bila
protivteža negativnim mislima većine drugih ljudi. Ovi centri i organizacije bi
svojim pozitivnim delovanjem delimično kompenzovali i umirivali razbuktale
strasti i, u odnosu na susedne i ostale države, donekle održavali balans koji bi
mnogo ređe nego u predhodnom slučaju eskalirao u rat, netrpeljivost, odbojnost
i pravi rat. Na unutrašnjem planu ove organizacije bi stvorile bolju klimu, bolje
međuljudske odnose. Više od toga ove organizacije ne bi mogle da pomognu.
Četvrti mogući scenario jeste Idealni poredak. Zahvaljujući velikoj
rasprostranjenosti svetih znanja i besplatne pomoći iz kosmosa u obliku korisnih
proizvoda koji potpomažu jedno drugom tako da njihov uticaj neprekidno raste
94
da bi približno dve trećine stanovništva u relativno kratkom periodu prihvatile
sveta znanja, a preko 90% i proizvode pomoći iz kosmosa. Time bi se omogućio
razvoj Idealnog poretka koji bi u sebi sadržao nove promene načina mišljenja u
pozitivnom smislu, tako da bi od 75% do 90% ljudi prihvatilo sveta znanja,
razmišljalo na pravilan način i pozitivno uticalo na ostali deo populacije.
Hrana iz kosmosa i svi drugi proizvodi omogućili bi da ljudi žive mnogo
komfornije, bez materijalnih briga i problema, dok bi kratko radno vreme
omogućilo obilje slobodnog vremena koje bi se koristilo za druženje počev od
porodice, pa do prijatelja i poznanika, za zabavu i razonodu i bavljenje onim
hobijem za koji osoba ima afiniteta. Takvi odnosi među ljudima ne bi
dozvoljavali razvijanje negativnih misli ni prema sebi ni prema drugim ljudima, a
još manje prema drugim državama i narodima. Zbog toga je ovaj četvrti
scenario mogućeg ljudskog razvoja jedini pravi i jedini pozitivan od svih varijanti
koje se javljaju kao mogućnost.
Sadašnje stanje međuljudskih, kao i međunarodnih odnosa, odnosa ljudi i
država jeste takvo da se još uvek nalazi u prvoj varijanti sa nekim idejama koje
još nisu sazrele, koje se još ne mogu realizovati u smislu prelaska na drugu
varijantu razvoja ljudske civilizacije i odnosa među državama.

95
IDEALNI POREDAK
Idealni poredak predstavlja, po mišljenju duhovnih energija jedino pravo rešenje za
razvoj ljudske civilizacije i jedino pravo rešenje za zaštitu ljudi od samouništenja koje
može dovesti čak i do uništenja same planete. Stoga je njegovo ostvarenje ne samo
potrebno, nego i neophodno! Celokupan razvoj Idealnog poretka zasnovan je na dva
međusobno povezana faktora bez kojih je njegova realizacija nemoguća. Prvi
predstavlja sveta znanja koja ljudima objašnjavaju na koji način je potrebno pravilno
razmišljati, kako bi se broj negativnih misli sveo na minimum i time obezbedilo dobro
zdravlje, izrazita kreativnost i visok nivo inteligencije. Istovremeno sveta znanja
ljudima govore o nekim činjenicama koje nikada neće biti otkrivene ljudskim načinima
istraživanja, jer se nalaze s one strane barijere preko koje čovek ne može. Duhovne
energije stoga prenose ova znanja onim ljudima koji su dovoljno duhovno razvijeni, ne
samo da ih prime, nego i da prenesu i ostalima za opšte dobro celokupne ljudske
civilizacije. Ova znanja će omogućiti razvoj tolerancije među ljudima, dobrosusedske
odnose i otkloniti netrpeljivost, loše međudržavne odnose i ratove. Time će ta znanja
odigrati svoju vrlo značajnu ulogu u obezbeđenju mira u svetu.
Međutim, sve dok postoje glad i beda u svetu, dok postoje društveni odnosi koji su
zasnovani na eksploataciji čoveka od strane čoveka, odnosno dok postoje ogromne

96
razlike između bogatih i siromašnih, sveta znanja neće biti dovoljna da se u
potpunosti, trajno i sa sigurnošću obezbedi mir u svetu. Zbog toga presudnu
ulogu u realizaciji Idealnog poretka igraju proizvodi pomoći iz kosmosa koji će se
besplatno deliti ljudima u Idealnom poretku, a koji će predstavljati neke osnovne
proizvode egzistencijalne prirode, kao i proizvode za široku potrošnju i
poboljšanje komfora i života uopšte. Ovi besplatni proizvodi iz kosmosa koje će
moći posedovati i siromašni i bogati drastično će smanjiti razlike između
bogatstva i siromaštva, u potpunosti ukloniti glad i bedu i omogućiti da najveći
broj stanovnika dostigne nivo srednje klase. To znači da će najveći broj ljudi
živeti bez materijalnih i drugih problema, bez straha od nezaposlenosti, jer će
posao biti omogućen svima koji to žele. Neće postojati strah kod ljudi da će
ostati bez materijalnih sredstava ili da će na bilo koji način doći u nezavidnu
situaciju.
Pomoć iz kosmosa će eliminisati teški rad u rudnicima, topionicama,
termoelektranama itd., ukloniće opasnost od nuklearnih elektrana, jer će one biti
isključene, a dnevni rad će se svesti na 2-3 sata, što znači da će ljudi posle
radnog vremena biti odmorni, a svoje ogromno slobodno vreme će utrošiti na
druženje sa porodicom, prijateljima i poznanicima, na razonodu i zabavu,
duhovni razvoj, istraživanje i proučavanje onih oblasti za koje osoba ima
afiniteta, kao i za bavljenje raznim hobijima.

97
Deca će biti u potpunosti oslobođena napornog i dosadnog učenja
korišćenjem priveska koji automatski prenosi u svest potrebna znanja, ne samo
opšte školsko gradivo, nego i znanja potrebna za sticanje određenih kvalifikacija
neophodnih za obavljanje određenih poslova.
Ovo blagostanje, dobro raspoloženje i tiha sreća će onemogućiti stvaranje
negativnih misli i stresnih situacija, što će pored odličnog zdravstvenog stanja
omogućiti i produžetak ljudskog života do 150 godina, s tim što će ljudi biti vrlo
dugo aktivni u psihičkom i fizičkom pogledu i lucidni sve do kraja života.
Ovako miran, zadovoljan i srećan život neće stvarati netrpeljivost i negativna
žarišta, ni prema drugim ljudima iz svoje okoline, kao ni prema ljudimadrugih
nacija, druge religije, rase. To će predstavljati garanciju mira u svetu koji neće
biti pomućen hiljadama godina. Zbog toga Idealni poredak predstavlja ne samo
jedino pravo rešenje za ljudsku civilizaciju, nego i poslednji poredak u njenom
razvoju, koji će se uz manje korekcije zadržati sve do kraja ljudske civilizacije.
Naravno, postavlja se pitanje: Ko će, kao i odakle obezbediti ovu materijalnu
bazu koju smo jednim imenom nazvali "pomoć iz kosmosa"?
Čovečanstvo poseduje materijalna dobra čijom preraspodelom bi se moglo,
ne samo spasiti one koji umiru od gladi, nego i smanjiti bedu u svetu i tako
98
otkloniti, makar najopasnija žarišta. Međutim, duhovne energije su svesne
činjenice da bogati niti su ikad bili niti će biti raspoloženi i spremni na ovu vrstu
humanosti, stoga one uopšte ne računaju na pomoć iz ljudskih izvora. Jedini
mogući izvor ove pomoći, materijalne i nematerijalne koja će omogućiti
realizaciju Idealnog poretka su duhovne energije, odnosno kosmos.
Pomoć kosmosa ljudima će biti besplatna, ali ona neće jednostavno "pasti s
neba". Nju će moći da prihvate samo duhovno vrhunski razvijene osobe. U tome
i jeste glavni problem, jer su ljudi, posebno na Zapadu gotovo potpuno
zanemarili duhovnost i svu pažnju usmerili na materijalno. Svesne toga,
duhovne energije već duže vreme, u tom smislu pripremaju određene osobe
kako bi ih osposobile da pomoć iz kosmosa preuzmu i organizuju njenu
distribuciju.
IDEALNI POREDAK JE GENETSKI

PREDVIĐEN
Idealni poredak je davno zamišljen od strane duhovnih energija kao vrhunac
razvoja ljudske civilizacije.
Naime, još od stvarnja pretka svih primata, Hristova energija je imala vrlo jasan
plan u vezi sa njegovim razvojem do danas, najvećim delom i ostvario uz manja

99
odstupanja koja su sasvim razumljiva, s obzirom na uticaj mnogih spoljašnjih
faktora, pre svega klime, na njegov razvoj.
Dobijanje misije za pomoć razvoju jedne generacije svetlećih tela
predstavljalo je veliki uspeh ljudskog pretka, jer se on zato izborio u jakoj
konkurenciji sa delfinom i divljom svinjom, ali je ovaj izbor bio planiran,
zamišljen, za šta je čovek bio negovan, korigovan, mutiran tokom predhodnih 5
miliona godina.
Ipak, tokom razvoja čoveka došlo je do odstupanja od onoga što je Hristova
energija i uopšte duhovne energije zamislile za čoveka, zbog izuzetne lakoće,
bezbrižnosti, nesavesnosti, neodgovornosti ljudi pri stvaranju negativnih misli
koje su u znatnoj meri usporile njegov razvoj. Ovo usporenje je bilo tako
izuzetno snažno da duhovne energije procenjuju da bi čovek dostigao današnji
nivo još pre 30-40.000 godina da nije došlo do neverovatno jakog razvoja
negativnih misli i dela.
Razvoj ljudske zajednice se realizovao upravo onako kako je Hristova
energija zamislila, ali je svaki period razvoja, pre svega oni raniji: prvobitna
zajednica, robovlasnički poredak, a donekle i feudalni i kapitalistički trajao
znatno duže nego što je to bilo zamišljeno. Dakle, da je realizacija negativnih
misli i dela bila na niskom nivou, kako je to Hristova energija zamislila, s
obzirom na slobodnu volju ljudi koji su dobili radi pomoći razvoju jedne
100
generacije svetlećih tela, ljudska civilizacija bi se, ne samo generalno brže
razvijala, nego bi se i pojedine poslednje epohe u razvoju, počev od prvobitne
zajednice do danas, mnogo brže smenjivale, nego što se to stvarno dogodilo.
Upravo taj enormni razvoj negativnih misli doveo je i u poslednjem društvenom
uređenju - kapitalizmu do dodatnih ekstremnih devijacija, kao što su komunizam
i fašizam koji su zapretili da potpuno unište ljudsku civilizaciju.
Zamisao duhovnih energija je bila da se pri konačnom dostuzanju
kapitalističkog poretka, ali sa neuporedivo manje negativnih misli i dela
postepeno, bez velikih revolucionarnih promena pređe u jedno društvo koje bi
predhodilo Idealnom poretku, gde bi sveta znanja bila donekle prihvaćena i vrlo
sporo dovela do sazrevanja ljudske civilizacije, da bi posle nekoliko hiljada
godina pojedina najnaprednija društva počela da prelaze u Idealni poredak uz
pomoć proizvoda iz kosmosa, a da bi celokupna svetska populacija posle hiljadu
godina prešla na Idealni poredak koji bi se posle 3.000 godina definitivno završio
sazrevanjem svih svetlećih tela ljudi i završetkom misije koju im je Stvaralac
dao. To se, međutim nije desilo zbog enormnog razvoja negativnih misli ljudi, pa
je umesto da se početak razvoja Idealnog poretka desi pre približno 30.000
godina, tek danas najavljen kao jedina mogućnost razvoja ljudske civilizacije
koja će je ne samo dovesti do kraja svoje misije, nego i spasiti sebe i celu
101
planetu od propasti. Sada smo, znači sa 30.000 godina zakašnjenja pred samim
razvojem Idealnog poretka za šta će ljudska civilizacija uz svoje ogromne napore
i još mnogo, mnogo veću pomoć duhovnih energija pokušati da ostvari ono što
je davno trebalo biti gotovo.
LJUDSKA PREDSTAVA O SREĆI

I IDEALNI POREDAK
Kakva je relacija između Idealnog poretka i ljudske predstave, odnosno razmišljanja
o sreći, zadovoljstvu, nečemu što čovek želi, priželjkuje, što bi ga učinilo zadovoljnim,
smirenim, opuštenim?
Ljudska predstava o sreći, zadovoljstvu, o miru igra veoma važnu ulogu u razvoju
Idealnog poretka. Ako bi se te zamisli o sreći kod ljudi razlikovale od onoga što nudi
Idealni poredak, on tada nikada ne bi mogao da se u potpunosti realizuje, u potpunosti
uspe, da bude prihvaćen od svih ljudi. Znači da mora postojati znak jednakosti između
onoga što ljudi žele za sebe, svoju porodicu, svoje prijatelje sa onim što nudi Idealni
poredak. To predstavlja uslov, ne samo nastanka, nego i održivosti Idealnog poretka,
jer ni jedan drugi poredak, do sada nije zadovoljavao ove ljudske kriterijume i
pretenzije, uvek je bio u manjoj ili većoj meri u raskoraku sa njima.

102
Stoga su duhovne energije celu koncepciju Idealnog poretka stvorile na
osnovama ljudskih želja, predstava o sreći, prijatnosti, miru, spokojstvu. To
znači da će se sa punim razvojem Idealnog poretka, koji će se desiti desetak
godina posle proglašenja Idealnog poretka za državno uređenje u nekoj zemlji,
ljudi doživeti onu sreću, spokojstvo, blaženstvo, mir, zadovoljstvo koja je uvek
predstavljala njihovu težnju, želju, pretenziju, a koja je bila sve dotle, praktično
nedostižna.
Puna realizacija Idealnog poretka će stvoriti takav način života ljudi za kojim
su oni težili celog svog života, ne samo u ovoj, nego u svim predhodnim
generacijama. Stoga je Idealni poredak realizacija težnji, želja, mašte, pretenzija
ljudi svih vremena i zato i predstavlja poslednji poredak, ne samo zato što ne
postoji drugi, bolji, nego i zato što ga ljudi neće želeti, jer su ovim sve njihove
želje u potpunosti ispunjene. Ovaj izvanredan kvalitet Idealnog poretka, sa čime
se nijedan predhodni ne samo da ne može porediti, nego zapravo nije imao ni
zadatak, ni pretenzije da stvori ljudima takve uslove kojima će oni biti zadovoljni
i sve njihove želje ispunjene. Stoga je Idealni poredak, ne samo ispunjenje
ljudskih želja, nego predstavlja prvi poredak koji je uopšte o tome vodio računa i
bio usmeren u tom pravcu. Na ovaj način Idealni poredak predstavlja ispunjenje
svih ljudskih želja, mašte, pretenzija kroz celokupnu istoriju razvoja ljudske
civilizacije.
103
IDEALNI POREDAK - NIŠTA NOVO

U KOSMOSU
Idealni poredak ne predstavlja ništa novo u kosmosu. Mnoge civilizacije
materijalnih bića imaju vrlo razvijene nivoe društvenog uređenja koji podsećaju
na Idealni poredak uz odgovarajuće razlike koje su posledice drugačije
strukture, funkcionisanja i načina razmišljanja ovih bića u odnosu na ljude.
Najrazvijenije civilizacije ovih bića u kosmosu imaju još mnogo razvijenija
društvena uređenja od Idealnog poretka, ali su ona neprimenjiva na ljude, jer
zahtevaju znatno viši nivo intelektualnog razvoja, društvene svesti i gotovo
savršeno pravilan način razmišljanja. Ljudi taj nivo ne mogu dostići, jer razvoj
čoveka u genetskom smislu nije tako zamišljen.
Idealni poredak, dakle postoji još pre polovine veka kosmosa i predstavlja
normalan način funkcionisanja života, razmišljanja ovih bića koji su oni dostigli
posle prolaska kroz faze razvoja svoje civilizacije koje, donekle podsećaju na
faze razvoja ljudske civilizacije i njihove društvene poretke koje su dotle
promenile. Naravno, materijalne civilizacije u kosmosu koje nisu imale tu sreću
da pomažu razvoj jedne generacije svetlećih tela, utrošile su mnogo više
vremena nego što će to ljudska civilizacija učiniti da bi došle do nivoa na kome
mogu uspostaviti društveno uređenje koje generalno možemo nazvati Idealni
poredak. One civilizacije koje su bile uključene u pomoć u razvoju jedne

104
generacije svetlećih tela razvijale su se brže od ljudske civilizacije, pre svega
zbog znatno smanjenog broja negativnih misli u odnosu na ljude, što im je
omogućavalo, uz pomoć svetlećih tela, gotovo pravolinijski razvoj sve do
potpunog sazrevanja svetlećih tela. One su time ujedno i završile svoj razvoj, jer
su se posle toga, kao što to čeka i ljudsku civilizaciju, ugasile. Ipak, pomoć u
razvoju svetlećih tela je imao relativno mali broj civilizacija materijalnih bića,
zbog toga što je način života ovih civilizacija bio dosta sređen, bez mnogo
pitanja, pa bi razvoj svetlećih tela kod takvih civilizacija išao izuzetno sporo,
slično pokušajima da neke civilizacije nematerijalnih bića pomognu razvoj jedne
generacije svetlećih tela. Civilizacije koje su bile toliko sređene, bezbedne, bez
problema, da nisu mogle dobiti šansu za razvoj svetlećih tela, to neće moći
dobiti ni u budućnosti, jer će njihov razvoj biti sve savršeniji, sve viši, sa sve
manje problema.
Međutim, ljudska civilizacija ima upravo suprotan problem, jer mora da se
poboljša životni standard, da se uklone mnogi problemi, prepreke, stranputice
da bi tek došli na nivo na kome će broj problema koje treba razrešiti, kao i broj
negativnih misli biti sveden na pravi nivo koji u potpunosti odgovara potrebama
svetlećih tela za svoj razvoj. Ljudska civilizacija se, dakle nalazi na suprotnoj
strani u odnosu na druge civilizacije najsavršenijih, najrazvijenijih bića u

105
kosmosu, jer je prevelik broj problema s kojima se sreće doveo do ogromnog
razvoja negativnih misli i obrnuto nepotrebno i suviše olako stvaranje negativnih
misli stvorilo je mnoge probleme ljudskoj civilizaciji, usporilo njen razvoj, a
posebno usporilo program sazrevanja svetlećih tela. Zbog toga ona spada u
retke civilizacije u kosmosu kojima je potrebno poboljšati način života i poučiti ih
kako bi se broj problema preostalih za rešavanje i broj negativnih misli uklopio u
zamisao Stvaraoca da slobodna volja ljudi omogući ubrzani razvoj svetlećih tela.
Tek tada, kada se to ostvari, a to će biti moguće realizacijom Idealnog poretka,
svetleća tela će imati idealne uslove za svoj ubrzani razvoj, što će drastično
skratiti preostalo potrebno vreme za njihovo sazrevanje sa dvanaest na tri
hiljade godina i time, donekle nadoknaditi zaostajanje od oko 30.000 godina
nastalo kao posledica ogromnog broja negativnih misli ljudi i pogrešnog načina
razmišljanja.
NAJVAŽNIJA PROMENA - STABILIZACIJA

NERVNOG SISTEMA
Idealni poredak predstavlja novu epohu koja je daleko važnija, sa daleko
većim promenama, nego što su bili prelazi iz jednog društvenog uređenja u
drugi. Najveća promena, kao poslediva širenja svetih znanja i proizvoda iz
kosmosa biće u tome što će ljudi već posle par godina postojanja
106
Idealnog poretka u potpunosti stabilizovati svoj nervni sistem, dovesti ga u
jedno dobro, smireno stanje sa vrlo malo negativnih misli, gotovo bez stresnih
situacija koje će omogućiti dobro zdravlje, dobro funkcionisanje celog
organizma, kreativnost, brzi razvoj duhovnosti i naravno dobro raspoloženje,
sreću, pravilan način mišljenja. To je svakako najvažnija promena do koje će
doći, zato što će ona izuzetno ubrzati sazrevanje svetlećih tela kod velikog broja
ljudi i time znatno skratiti vreme potrebno za završetak misije koju je Stvaralac
dodelio ljudima.
Dakle, ta promena jeste najvažniji rezultat Idealnog poretka, jer će umesto
kroz 12.000 godina za približno 3.000 godina sazreti sva svetleća tela ljudi i time
se završiti ciklus pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela. Sve drugo što
se bude dešavalo tokom razvoja Idealnog poretka : širenje svetih znanja,
poboljšanje komfora, smanjenje teškog rada, uklanjanje briga, strahova i
neizvesnosti oko posla i mogućnosti zaposlenja, školovanja dece, uklanjanje
gladi, bede, bezperspektivnosti, strahova od kriza, ratova i svi ostali negativni
doživljaji, uračunavajući u to i drastično smanjenje negativnih misli i stresnih
situacija, upravo imaju za cilj stabilizaciju nervnog sistema ljudi i njihov brži
duhovni razvoj koji će dovesti do znatno bržeg satrevanja svetlećih tela.
Dakle, sve te prednosti koje Idealni poredak pruža ljudima nisu same sebi
svrha, nego predstavljaju preduslov, uslov, metod, način, sredstvo kako da se

107
stigne do takvog nivoa duhovnog razvoja ljudi da njihova svetleća tela što pre
sazru. Svakako, tu treba naglasiti uklanjanje opasnosti od čestih ratova,
uništenja celokupne ljudske civilizacije, pa i same planete Zemlje od strane ljudi,
čime bi 144.000 godina rada duhovnih energija na razvoju ljudske civilizacije u
cilju pomoći razvoju jedne generacije svetlećih tela, definitivno propalo što
duhovne energije ne smeju da dozvole, jer u kosmosu postoji velika glad za
zrelim svetlećim telima - majstorima vasione. To znači da će Idealni poredak
predstavljati krunu i završnicu pomoći duhovnih energija ljudima, počev od
momenta spajanja embriona svetlećih tela sa aurama naših predaka od pre
144.000 godina, kao i intenziviranje pomoći u narednih 3.000 godina, sve do
sazrevanja svih svetlećih tela. Sada je više razumljivo da duhovne eenrgije ne
smeju dozvolit da, ne samo dosadašnji rad, nego i celokupna zamisao i projekat,
kao i neophodnost sazrevanja svetlećih tela propadne. Iako su 99% truda i rada
oko Idealnog poretka preuzele duhovne energije, ipak će ljudima i onaj 1%
njihovog učešća predstavljati izuzetno težak, naporan i dugotrajan put, ali oni na
ovom putu ne smeju da posustanu, da podlegnu iskušenjima, da odustanu, jer
im to jednostavno pomoć duhovnih energija neće dozvoliti.

108
OGROMNE PROMENE
U KVALITETU ŽIVOTA LJUDI
Idealni poredak sadrži mnogobrojne promene do kojih će u životima ljudi
doći, a koje nismo ni spomenuli, jer smo se ograničili samo na one najvažnije i
najbitnije koje će ljudi najpre shvatiti i prihvatiti. Navešćemo samo neke od tih
mnogobrojnih promena.
Jedna od njih je svakako to što će ljudi čim se probude biti dobro
raspoloženi, odmorni, protegnuće se sa zadovoljnim osmehom na licu i početi da
razmišljaju šta će tog dana lepo uraditi, kako će se videti sa svojim prijateljima i
rođacima, zabavljati se i razonoditi na način koji im najbolje odgovara. To će sve
stvoriti dobro jutarnje raspoloženje koje će osobu pratiti celog dana, jer neće biti
razloga da se ono pokvari, nečim blokira, neutrališe, jer uslovi života
jednostavno neće sadržati takve prepreke, blokade, podvodne stene i opasnosti
koje bi ljudima pokvarile i pogoršale njihovo raspoloženje u toku dana ili
skrenule sa onog puta zadovoljstva i razonode koje su planirali.
Druga karakteristična pojava biće jedan doživljaj izuzetne ljubavi roditelja
prema svojoj deci koja neće biti rezultat Idealnog poretka, ali će on omogućiti da
se ona realizuje, razvija na način kakav, izvan Idealnog poretka, retko koji
roditelj ima prilike da doživi. Tu se, dakle radi o okolnostima koje tu ljubav i
zadovoljstvo omogućavaju, iako je ona prisutna kod većine roditelja u bilo

109
kakvom uređenju i u bilo kakvim teškimuslovima. Dakle, oslobađanje, upravo od
tih negativnih misli, briga, nedaća, bede, neizvesnosti i straha od budućnosti
odjednom će omogućiti da čista, divna ljubav prema svojoj deci ispliva na
površinu, razlije se, preplavi roditelje, tako da oni požele da je iskažu svojoj deci
na način na koji će je deca doživeti direktno, ubedljivo, bez skrivanja, bez
uzdržanosti, bez kočnica koje stvaraju oficirsko ili strogo vaspitanje. Ta ljubav će
se u odsustvu bilo kojih prepreka, jednostavno razliti i ispuniti biće roditelja i
deca će je upiti kao sunđer. U takvom stanju će odnos roditelja prema deci biti
sa neuporedivo većom ljubavlju nego što je to danas, uopšte moguće. Roditelji
će, ne samo doživljavati ovu ljubav i privrženost prema svojoj deci, nego će i
uživati u njima, u njihovom rastu, razvoju, radu prateći svaki njihov korak sa
zadovoljstvom, sa srećom. To će posebno omogućiti učenje uz pomoć priveska
za učenje, bez napora, bez nerviranja, briga i time dati mogućnost deci da se
druže, ne samo sa svojim vršnjacima, nego i sa svojim roditeljima, da se
zabavljaju, čak i da rade neke poslove, ukoliko za to budu imali interesovanje.
Dakle, odnos roditelja prema deci biće onakav kako to duhovne energije
zamišljaju.
Isto tako odnos dece prema roditeljima će biti oslobođen mnogih stega,
vojničke discipline, prisile, posebno za učenje ili bilo kakvu vrstu rada i
110
naprezanja, pa će deca u svojim roditeljima videti samo ljubav, privrženost,
doživljavaće ih kao osobe koje im žele samo dobro, sreću i zadovoljstvo čime će,
normalno još više usrećiti svoje roditelje.
Treća velika promena pojaviće se kod dece svih uzrasta, jer će ona biti
generalno oslobođena najvećeg problema - mukotrpnog učenja i time obezbediti
sve potrebno vreme za igru, razonodu i zabavu. Period do početka školovanja
koji je za mnogu decu predstavljao nezaboravno vreme bez učenja, bez
obaveza, briga koje su provodili samo u igri i zabavi, kada su ih svi voleli i
mazili, sada se produžava na celo njihovo detinjstvo i mladost, što predstavlja
neverovatnu promenu u pozitivnom smislu koja će preporoditi, ne samo život
dece, nego će ostaviti dubok pozitivan trag na njih kada odrastu, zaposle se,
osnuju svoju porodicu i budu imala svoju decu. Pored presudne uloge koju će
privezak za učenje imati na omogućavanje ovog predivnog života dece i
omladine, on će odigrati ključnu ulogu i u vaspitavanju dece u smislu stvaranja
pravilnog mišljenja i usklađivanja misli sa voljom Stvaraoca i odsustva svih
negativnih misli koje bi decu mogle odvesti na stranputicu, bilo zbog neznanja,
lošeg društva ili nezadovoljstva, lošeg funkcionisanja nervnog sistema, beznađa,
nedostatka ljubavi roditelja i okoline i drugih uzroka koji danas jedan deo dece
skreće u pogrešnom pravcu.

111
To znači da će privezak, paralelno sa drugim sredstvima realizacije svetih
znanja, ipak odigrati presudnu ulogu u njihovom vaspitavanju i pripremi da
postanu pravi građani Idealnog poretka.
Naravno da će postojati još mnoge, krupne promene. Nabrojaćemo samo
neke od njih bez udubljivanja: neuporedivo lakši život udate žene, kao majke
porodice, neuporedivo lakši i komforniji život poljoprivrednog stanovništva,
ukidanje svih profesija koje zahtevaju težak i mukotrpan fizički rad, kao što su
rudarstvo, rad u livnicama ili bilo koje slične profesije i mnoge druge koje će
imati značajan doprinos u poboljšanju životnog komfora, zadovoljstva, mira,
stabilnosti života, a koje će proizaći iz promena načinu života koje donosi Idealni
poredak.
POSTEPENO VRAĆANJE PRIRODI
Ljudsko reagovanje na darove prirode, kao što je osvajanje vatre,
pripitomljavanje životinja, pronalazak metala i drugo bilo je sve snažniji osećaj
sigurnosti u sebe, što je izazvalo postepeno sve veće ignorisanje saveta koji im
nisu odgovarali, a koje su, pre više od 100.000 godina sa lakoćom primali od
duhovnih energija i svetlećeg tela. To se dešavalo, najčešće onda kada su imali
negativne misli kao što su mržnja, zavist, strah, nezadovoljstvo, žalost.
Negativne misli, pored drugih nevolja dovode i do najvećeg zla čovečanstva -
netrpeljivosti koja se širi od pojedinaca na grupe ljudi stvarajući jezgra rasne,

112
verske i nacionalne netrpeljivosti, što često dovodi do ratova među državama, a
i do onih svetskih. Pogrešan način mišljenja koji proizvodi negativne misli
posledica je pogrešnog razvoja ljudske civilizacije tokom poslednjih preko
100.000 godina i glavni uzročnik većine zala sa kojima se suočava savremeni
svet.
Sada se postavlja pitanje: kako je moguće ovu osobinu ljudske psihe koja je
izuzetno negativna za njegov razvoj, koja mu blokira razvoj, ne samo u
prošlosti, nego preti da to uradi i u budućnosti, izmeniti, blokirati ili uraditi bilo
šta što bi umanjilo njen dalji uticaj na negativni razvoj čoveka, posebno sada,
kada se ljudi nalaze pred Idealnim poretkom?
Sveta znanja će donekle ublažiti ovu ljudsku negativnu reakciju, može se
grubo reći za nekih 30%, što je i mnogo i malo. Mnogo je, jer se to do sada
ničim nije moglo ugroziti, a malo, jer to nije dovoljno da se sve ljudske reakcije
koje su negativne ili bar njihov najveći deo blokiraju ili uklone, kako bi razvoj
Idealnog poretka išao krupnim koracima napred. Preostalih 70% će realizovati
duhovne energije svojim delovanjem kroz proizvode pomoći iz kosmosa, tako
što će jedan elemenat delovanja ovih proizvoda na ljude, u energetskom smislu
imati jedini zadatak da uklanja ljudsku negativnu reakciju na informacije koje
dobija preko svetih znanja, reakciju na ono što je pročitao o svetim znanjima,
113
na ono što mu govore duhovne energije.
U ovom momentu ljudskog razvoja ne može se govoriti o reakciji odbojnosti
na ono što nam šalju duhovne energije i svetleće telo, jer ljudi odvojeni od
prirode ne primaju ove informacije, tako da one ne utiču na njihov način
razmišljanja i delovanja.
Stoga će delovanja elemenata svetih znanja do kojih će ljudi doći usmenim ili
pismenim putem ili preko priveska svetih znanja otkloniti oko 30% negativnih
reakcija, dok će sa oko 70% to postići upravo delovanjem predmeta koje će
koristiti, a koji predstavljaju pomoć iz kosmosa. Ovo delovanje će uklanjati
negativnosti i odbojnost prema onome o čemu govore sveta znanja, pri čemu
ljudi u većini slučajeva neće biti svesni ovog delovanja zbog niskog nivoa
duhovnog razvoja i gubitka kontakta sa prirodom, ali će ono, svejedno odigrati
blagorodnu ulogu, jer će ukloniti mnoga negativna ponašanja kojih će ljudi
zahvaljujući svetim znanjima sada biti svesni ukoliko ih dobiju preko usmenih i
pismenih informacija o svetim znanjima ili podsvesno preko priveska za širenje
svetih znanja. Ovo delovanje će znači biti kombinacija uklanjanja odbojnosti
ljudi prema onome što dobijaju preko svetih znanja i istovremeno uklanjanje
delovanjem proizvoda iz kosmosa. Znači da će ljudi ovim delovanjem duhovnih
energija preko predmeta pomoći iz kosmosa gubiti tu negativnu reakciju na ono

114
o čemu govore sveta znanja usmenim ili pismenim putem ili preko priveska za
širenje svetih znanja.
Međutim, jedan drugi aspekt delovanja ovih proizvoda na ljude biće u smislu
da oni sve više prihvataju sveta znanja, što znači da se neće svoditi na to da ih
uvere da prihvate ono što kažu sveta znanja, što po malo podseća na neku
prinudu, nego će sve više omiliti ljudima sveta znanja, tako da će ih oni
prihvatiti kao nešto svoje, lično, nešto što treba da neguju, da vole, poštuju, da
šire drugim ljudima. Stoga je ovo drugo delovanje mnogo važnije i dugoročno
gledano mnogo značajnije, jer će ljudi na ovajnačin prihvatiti sveta znanja kao
nešto što će predstavljati suštinu njihove svesti, duše, čime će se definitivno
ukloniti sve negativne misli ljudi, sva negativna ponašanja, sva odbojnost,
izbegavanje svetih znanja, odnosno bilo kakvo mišljenje ili činjenje koje će biti
suprotno njima.
To je perspektiva ljudskog razvoja, čime će oni, zahvaljujući čistoći svoje
aure ponovo doći do jednog novog pozitivnog prilaza i svetlećem telu i svetim
znanjima, do mogućnosti ponovnog uspostavljanja direktnih kontakata sa
svetlećim telom i duhovnim energijama, što će im omogućiti nesmetani, izuzetno
brz razvoj koji će kod velikog broja ljudi dovesti do prosvetljenja.
Sad, dakle imamo kompletan ciklus koji podseća na sinusoidu ljudskog
duhovnog razvoja, čiji se jedan elemenat razvijao izvan okvira koji su zacrtale i
zamislile duhovne energije, pri čemu je u početku delovanja svetlećeg tela

115
postojao snažan uticaj duhovnih energija i svetlećeg tela na ljudsko mišljenje i
ponašanje da bi sa osvajanjem prirode čovek sticao određenu sigurnost i počeo
sa nekim svojim usko ljudskim, sebičnim interesima da se sve češće suprostavlja
uticaju duhovnih energija i svetlećeg tela, kako bi to potiskivanje i uklanjanje
uticaja svetlećeg tela i duhovnih energija kroz mehanizam koji je čovek stvorio,
postepeno dovelo do gubitka kontakta sa njima, jer ih je čove svesno ili
podsvesno gasio, pri čemu smo u današnje vreme došli do takvog stanja da
običan čovek nema nikakav kontakt sa duhovnim energijama. Time je ne samo
otklonio razlike između svojih stavova i svetlećeg tela koje su smetale, najčešće
svojim sebičnim i negativnim interesima, nego je istovremeno gašenjem tih
kontakata čovek izgubio ogroman broj pozitivnih i izuzetno korisnih informacija
koje bi čovečanstvo do danas odvelo mnogo dalje od onog što smo do sada
postigli.
Ako uzmemo da najniža tačka predstavlja donji deo sinusoide i da od nje
počinju aktivnosti vezane za promene u pozitivnom smislu koje će postepeno
obnoviti kontakt između čoveka i prirode, odnosno svetlećeg tela i duhovnih
energija uz pomoć svetih znanja i delovanja predmeta pomoći iz kosmosa, tada
će sinusoida krenuti uzlaznom linijom i mnogo brže nego što je bilo potrebno da
se dođe dovde, približno za par stotina godina i dostići neko nulto stanje, gde će
116
odbojnost biti drastično smanjena, gde će prijem informacija od duhovnih
energija i svetlećeg tela početi da biva sve značajniji, da bi za oko 1.000 godina
bio uspostavljen potpun kontakt između ovih energija i ljudi, što znači da bi se
vratili na ono vreme dobrih kontakata starih oko 144.000 godina. Od tog
momenta broj prosvetljenih ljudi bi bio sve veći, da bi za oko 3.000 godina svi
ljudi bili prosvetljeni, a sva svetleća tela sazrela, čime bi sveta misija ljudske
civilizacije bila završena, jer bi ispunila svoju pomoć u odgajanju jedne
generacije ogromnog broja svetlećih tela, majstora kosmosa.
RAZLIKE IZMEĐU IDEALNOG PORETKA

I PREDHODNIH
Ako bi se Idealnam poredak uporedio s nekim od predhodnih poredaka,
počev od robovlasničkog, onda bi nivo pravde, zaštite ljudi, sigurnosti,
blagostanja, mogućnosti za razvoj, odmor, razonodu izgledao na sledeći način:
Ako bi se to stanje oko tih ljudskih mogućnosti kod robovlasničkog poretka
označio sa 1, feudalni bi bio 5, kapitalistički 12, komunistički 7, fašistički 8 i
Idealni poredak 50.
To bi bila generalna slika ljudskih mogućnosti kroz poznate društvene
poretke, koja govori kako je život čoveka postepeno napredovao u svakom
smislu, s tim da je u kapitalističkom poretku došlo do njegove, doduše kraće

117
vreme degeneracije tako da se ljudsko društvo u nekim zemljama vratilo
izuzetno unazad, pri čemu u komunizmu najviše, a u fašizmu nešto manje, tako
da im se u 20-tom veku nivo mogućnosti čoveka srozao na samo nešto bolje
stanje od feudalnog. Ova dva poretka su tragedija i sramota za ljudski rod, dok
su ostali poreci: robovlasnički, feudalni i kapitalistički predviđeni genetskim
razvojem ljudske civilizacije i bez obzira na njihove velike mane predstavljali
obaveznu fazu u razvoju ljudi koja u to vreme nije mogla imati bolje osobine i
karakteristike, dok su komunizam i fašizam predstavljali degeneraciju razvoja
ljudskog društva, jer su se pojavili posle kapitalizma i morali su, samim tim
doneti nešto bolje ljudsko društvo.
Idealni poredak, posle svog potpunog uspostavljanja neće dozvoliti nijednu
od ovih degeneracija, pa ni neki novi, čak ni vraćanje na postojeći kapitalistički.
To je zbog toga što se u Idealnom poretku neće javiti protivurečnosti koje su
karakterisale sve dosadašnje poretke. Neće biti gladi i bede, velikog broja
siromašnih i malog broja bogatih, velike nezaposlenosti, umornih, iscrpljenih,
depresivnih, gnevnih ljudi koji bi tražili poboljšanje svog materijalnog stanja,
svog statusa, jer će u Idealnom poretku ljudi biti jednaki, sa istim
mogućnostima, razlike između bogatih i siromašnih znatno smanjene, sa
najvećim delom stanovništva u srednjem, dobro situiranom sloju, sa

118
obezbeđenim poslom, besplatnim školovanjem, besplatnim vrtićima, besplatnim
lečenjem, sa divnim kućama opremljenim najkvalitetnijim nameštajem i
pokućstvom, besplatnim prevozom itd. Ovakvo stanje ne stvara negativne misli,
revolt, depresiju, mržnju, ratove, ne stvara ni neko tiho nezadovoljstvo i nemir,
a kamoli želju za stvaranjem nekih novih društvenih uređenja koja bi bila
pravilnija, poštenija, bogatija, duhovnija od Idealnog poretka. Zbog toga je
Idealni poredak poslednji poredak, jer od njega ne postoji ništa bolje ni
savršenije. Vrlo je karakteristična jedna razlika između Idealnog poretka i svih
ostalih: neće biti borbe za ona tri prestiža i pretenzija velikog broja današnjih
ljudi: bogatstvo, vlast i školovanje na ljudski način.
ZAŠTO ĆE DOĆI KRAJ LJUDSKE

CIVILIZACIJE ?
Jedna od najvećih istina kosmosa glasi: Dokle god postoji kosmos, postojaće
energije, živa bića i mrtva materija.
Živa bića će se postepeno usavršavati i postajaće sve inteligentnija,
kreativnija, složenija, naprednija u svakom pogledu, zaštićenija, dugovečnija i
bliža volji Stvaraoca. To je razvojni put živih bića koji je programiran, koji se ne
može menjati, ne može se od njega odstupati, osim za kraće vreme, pa zbog
toga Idealni poredak kao nešto što je u programu ili u genima ljudi što im je
119
Stvaralac dao, predstavlja poslednju kariku u lancu razvoja ljudske civilizacije, a
koja je u potpunosti usklađena sa voljom Stvaraoca. Znači da je Idealni poredak
kraj puta, kraj razvoja, ali ujedno i najsavršeniji nivo, idealno društveno
uređenje na čijem kraju će, posle sazrevanja većine svetlećih tela ljudi, doći do
gašenja ljudske civilizacije.
Postavlja se pitanje: Zbog čega je potrebno da se ljudska civilizacija ugasi,
ako sve druge civilizacije na Zemlji ostaju da postoje, da se dalje razvijaju?
To je zbog toga što je ljudska civilizacija, stara 5 miliona godina, pre 144.000
godina određena za nosioca pomoći razvoja jednoj generaciji svetlećih tela, a
koja će se kroz 3.000 godina završiti tako što će sva svetleća tela sazreti.
Kakva bi bila svrha daljeg razvoja i opstanka ljudske civilizacije?
Vrhunski princip kosmosa je neprekidni razvoj sve do konačnog dostizanja
cilja kome se teži. Međutim, završetkom sazrevanja svih svetlećih tela ljudska
civilizacija je dostigla taj cilj. Ne postoji ni jedan viši cilj za ljude od
prosvetljenja, a zatim sazrevanja svetlećih tela.
To znači da kada većini ljudi bude sazrelo svetleće telo, njihovi potomci neće
moći da napreduju, neće postojati ništa novo, štaviše oni neće imati ni svetleća
tela. To je zbog toga što Hristova energija neće više emitovati nove embrione
120
svetlećih tela koja bi se spajala sa aurama ljudi, jer nema nikakvog smisla da
relativno mali broj ljudi čeka nekoliko stotina generacija, što znači više hiljada
godina, dok im svetleća tela ne sazre.
Glavnina zrelih svetlećih tela koja predstavlja kritičnu masu neće se više
vraćati na Zemlju među ljude, jer su završila svoj razvoj i preuzimaju svoje
zadatke kao majstori kosmosa.
Prema tome, posle dostizanja kritične mase zrelih svetlećih tela neophodnih
za obavljanje poslova, pre svega u auri Zemlje, ostalih nebeskih tela i samog
Sunca, a zatim širom vasione ne postoji potreba za jednom malom količinom
zrelih svetlećih tela koja se ne mogu priključiti ovoj kritičnoj masi, a
istovremeno, zbog malog broja ne mogu obrazovati novu kritičnu masu.
Stoga će osobe koje još budu imale svetleća tela koja još nisu sazrela u
momentu nastanka kritične mase dalje nastaviti sa ciklusom vraćanja tih
svetlećih tela sledećoj generaciji ljudi, dok će sva ostala novorođena deca ostati
bez svetlećih tela, jer novih neće biti, a starih neće biti za celu populaciju.
Zbog toga će se osobe koje se budu rađale bez svetlećeg tela brzo
degenerisati i izumiraće, jer će biti nesposobne za život koji će biti visoko
razvijen u kome će biti u mogućnosti da opstanu samo superinteligentne i
superkreativne ličnosti.
121
Recenzija za knjigu
ČOVEK - POREKLO I BUDUĆNOST

autora Ljubiše Stojanovića
Pre gotovo pola veka, Tomas Kun, istoričar nauke, u delu "Struktura naučnih
revolucija", uveo je u naučni diskurs pojam paradigme - specifičnog viđenja i
tumačenja čoveka i sveta. Pojmom paradigme Kun nam je objasnio da nauka
nije inkrementni entitet, drugim rečima da se ne razvija tako što svaki naučnik
svojim doprinosom uvećava neki celoviti korpus znanja. Pojmom naučne
paradigme Kun je ukazao da je nauka diskontiunirana, odnosno da dominantna
naučna znanja bivaju zamenjena ne samo drugim znanjima, nego potpuno
drugačijim viđenjima sveta u okviru kojih dotadašnje naučne činjenice postaju
irelevantne. Premda još uvek postoje težnje da se počeci pojedinih naučnih
oblasti ekstrapoliraju u daleku prošlost pa se, u medicini na primer, legitimitet
utemeljuje i u drevnim terapeutima poput Hipokrata i Eskulapa, polako se
prihvata Kunovo viđenje da naučnici ne ponalaze nova znanja, nego samo
potvrđuju ono što je u generalnom smislu već prihvaćeno, a da je za novo
znanje potrebno skinuti jedne i staviti ne samo druge, nego potpuno drugačije
"naočare".
122
Ipak, i pored ovog važnog saznanja, interesi su bili preči od mudrosti i
nauka se nije korigovala. Danas smo stoga u situaciji da čovekova struktuirana
znanja, kodifikovana u naučni diskurs, zaostaju za ključnim problemima sa
kojima se on danas suočava. Današnja nauka, naime, nema odgovora na ključne
probleme čovečanstva: na problem izmene klime, na problem oružja za
masovno uništavanje, na problem iscrpljivanja energetskih resursa...
Na tragu Kunove postavke o naučnim paradigmama mogli bismo da kažemo
da je razlog tome što čovek još uvek nije počeo da gleda svet kroz bitno
drugačije "naočare". Njegovi dosadašnji uvidi, stoga, bez obzir na sav spoljašnji
sjaj nauke, još uvek ograničeni.
Čime? Otkud? Zašto?
U pokušaju da nađemo odgovor, možemo postaviti hipotezu da je osnovni
razlog te ograničenosti čovekov još uvek veoma izraženi egocentrizam. I to
egocentrizam koji je tim opasniji što je zasnovan na čovekovom dubokom
nerazumevanju samoga sebe. Dakle, polazeći od nedovoljno shvaćenog sebe,
čovek se, zapravao pokazao nesposobnim da pogleda dalje od svoje nepotpune,
pa i izopačene slike, nesposobnim da shvati da nije centar sveta, a kamoli
univerzuma, nesposobnim da dokuči da ne može sve meriti prema samoljubivim
predstavama.
Rezultat ove egocentričnosti je duboko utemeljena jednostranost. Ova, pak,
jednostranost teži da rađa svojevrsnu opsednutost, a ona nije samo kratkovida,
nego je i netrpeljiva, pa i agresivna. Moglo bi se stoga reći da smo u nauci još
uvek daleko od civilizacijskog načela pluralizma te da, u tom smislu, naučnici

123
zaostaju čak i za političarima.
No, ma koliko bila prilepčiva, egocentričnost nije neizbežna. Među onima koji
su odoleli njenom primamljivom fokusiranju, jeste i Ljubiša Stojanović. Naime, u
svojoj knjizi "Čovek - poreklo i budućnost" on je krenuo "s onu stranu"
egocentričnosti. Taj pristup mu je otvorilo neslućeno prostranstvo uvida.
Omogućio mu je, zapravo, da se otvori za drugačiju osnovu stvarnosti, za
drugačije razmere Univerzuma, za drugačiju poziciju čoveka.
Šta nam je time ponudio?
Ponudio nam je, najpre, izlazak iz kostreti zvanično preporučenog. Ponudio
nam je i mogućnost poređenja sa drugim, istovrsnim uvidima.
Osim toga, ponudio nam je i stumulus za okretanje sličnom uviđanju, pa
samim tim i sličnom osobnome traganju.
Najvažniji podsticaj, međutim, nije ni u jednom od tih domena.
Razmišljajući o čovekovom poreklu i budućnosti, Ljubiša Stoajnović nam je
pre svega ponudio da se udubimo u kvalitet našeg odnosa sa onim drugim, onim
koji nam je istovremeno i vidljiv i nevidljiv, i materijalan i energetski, i složen i
jednostavan, i blizak i udaljen.
S tim što taj drugi može imati razna obličja, a uz to može zadovoljavati razne
naše potrebe, one prepoznate, ali i one još uvek neslućene.
Ta ponuda je možda i najdragocenija. Jer, s obzirom na to da smo bića
odnosa, samo preko toga drugog možemo da dođemo do sebe.

124
Bez dolaženja do sebe, naravno, nema nam razvoja.
Prilika koju nam otvara sadašnji trenutak, naime, neće doći sama po sebi.
Vuk Stambolović
125
Dr sci Ljubiša Stojanović
ČOVEK
POREKLO I BUDUĆNOST
Izdavač
Stojanović Pharm d.o.o.
Recezent
Dr sci Vuk Stambolović
Lektor i korektor
Joka Kojić
Korice
Danica Jovanović
Kompjuterski slog
Mladen Mozetić, GRAFIČAR, Novi Sad
Štampa
New print, Novi Sad
Tiraž
1000 primeraka
ISBN 978-86-910171-0-1
126
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
113
572:575.8
STOJANOVIĆ, Ljubiša
Čovek: poreklo i budućnost / Ljubiša Stojanović - Novi Sad
: Stojanović Pharm d.o.o., 2007 (Novi Sad: New print) - 124 str.:
ilustr.. ; 20cm
Tiraž 1.000 - Str. 121-124: Čovek - poreklo i budućnost, autora,
Ljubiše Stojanovića / Vuk Stambolović.
ISBN 978-86-910171-0-1
a) Kosmogonija b) Čovek - Poreklo
COBISS.SR-ID 222580743
127
128
ČOVEK
POREKLO I BUDUĆNOST
LJUBIŠA STOJANOVIĆ je akademik redovni član Međunarodne akademije

energoinformacionih nauka, Moskva i doktor energoinformacionih nauka.
Od 1986. godine se potpuno posvetio istraživanju i isceljenju u oblasti duhovnih
isceljujućih energija. Osnivač je duhovne ili energetske medicine i pronalazač, u
svetu jedinstvene, linije samostalnih isceljujućih proizvoda. Osnivač je centra
«Ljubiša Stojanović» u Novom Sadu. Njegove seminare «Put ka prosvetljenju»
pohađalo je i još pohađa preko 3000 osoba. Višegodišnji seminari se održavaju u
Novom Sadu, Beogradu, Subotici, Ljubljani, Banja Luci i Skoplju, a ranije i u SAD u
Kanzas Sitiju, Oklahoma Sitiju i Sarasoti na Floridi.
Pored ove, napisao je još deset knjiga:

«Bioenergija svet bez bolesti» (pisana sa bratom Branislavom), 1987
«Bioenergija tehnike isceljenja čakrama», 1989; «Zakoni bioenergije», 1991;
«Isceljenje», 1995; «Mesta moći», 1998; «Sveta znanja», 2000;
«Čvorovanje» (pisana sa Slobodanom Neninom), 2001;
«Razgovori sa Teslom», 2002; «Znanja iz onostranog», 2003 i «Aura», 2004.
Dr Ljubiša Stojanović je odlikovan visokim belgijskim ordenom

za istraživanje u bioenergiji 1992; osvojio je srebrnu medalju Eureka 1992.
za koncentrator; na međunarodnom sajmu alternativne medicine u Skoplju,
2003. dobio je za energetsku medicinu statuu «Da Vinči» i u
Hodmezovašarheju, Mađarska, 2005, prva nagrada; na međunarodnim
izložbama pronalazaštva za pločicu «Božanska voda» dobio je sledeće
nagrade: Banja Luka, 2004. «Mihajlo Pupin»; Hodmezovašarhel, Mađarska,
2005, prva nagrada; Bečej, 2005.; Svetski sajam pronalazaštva, Budimpešta,
2006, srebrna medalja

Čovek Poreklo I Budućnost Ljubiša Stojanović

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Čovek Poreklo I Budućnost Ljubiša Stojanović

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ČOVEK

Kako je postala planeta Zemlja? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Pojava i razvoj čoveka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Prva i druga faza razvoja čoveka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Recenzija (Vuk Stambolović) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

ljudi ne mogu. Ipak, do njih će biti moguće doći ukoliko duhovne,

superinteligentne energije kosmosa odluče da ih prenesu ljudima. One to rade

preko osoba koje su, prema njihovim kriterijumima na visokom duhovnom

nivou, a ove su dužne da ta znanja prenesu ostalim ljudima.

Postavlja se pitanje: Kako se tačnost ovih informacija može proveriti?

su sve bile tačne, onda se može pretpostaviti da su i ostale informacije koje su

takve prirode da se ne mogu proveriti, takođe tačne. A, takvih potvrđenih

bića, nematerijalnih i materijalnih, stvaranja planete Zemlje i živog sveta na njoj

da bi se konačno, stiglo do perioda od pre 5 miliona godina i pojave našeg

je Stvaralac poverio-odgoj jedne generacije svetlećih tela. To je dovelo do

enormno bržeg razvoja čoveka u odnosu na druge životinje na Zemlji.

Međutim, paralelno sa brzima razvojem inteligencije i kreativnosti došlo je i

do nekih negativnih pojava koje su dovele do pogrešnog načina razmišljanja

života, od kojih su mnogi dečiji, nepremostiv jaz između bogatih i siromašnih,

krajnja beda jednog dela čovečanstva, opasnost od izbijanja ratova, čak i

svetskih, pri čemu bi upotreba nuklearnog oružja

mogla dovesti do uništenja najvećeg dela ćovečanstva, pa i same planete.

Istovremeno, postoji i pozitivna "strana medalje", jer genetski razvoj čoveka

leve iključuje u rad i desna polovina mozga što će mu omogućiti dostizanje

neverovatnog duhovnog, intelektualnog i kreativnog nivoa, naravno da pre toga

ne dođe do samoubistva ljudske civilizacije.

Hristova i druge duhovne energije su svesnije ovih opasnosti od nas samih i

ponovo pokreću akciju za spas čovečanstva u obliku Idealnog društvenog

opšteg blagostanja koje će trajati sve do realizacije naše svete misije i do

ostvarenja svih razvojnih mogućnosti koje je energija Hristovog stabla ugradila u

davanjem siromašnima. Duhovne energije ne očekuju u ovom poslu nikakvu

će je svi i siromašni i bogati dobijati. Međutim, za ovo se ljudima postavlja

nezaobilazni uslov: okrenuti se od materijalnog ka duhovnom.

koga smo i ubrzano razvijani, ljudska civilizacija će se postepeno ugasiti.

ono beskonačno daleko i ne može se izmeriti nikakvim realnim vremenskim

realnim jedinicama za dužinu. To znači da je postojalo vreme kada kosmosa nije

bilo, a da je pre njegovog nastanka na istom mestu postojalo jedno neizmerno

veliko energetsko polje, nazovimo ga Potencijal. Vreme nastanka tog Potencijala

je približno toliko daleko od početka stvaranja kosmosa koliko je on daleko od

Zahvaljujući svojoj neizmernoj inteligenciji i moći da postigne sve što želi,

stvorio se kod Potencijala utisak da je neophodno proširiti sadržaj samog sebe

kako bi se te mogućnosti koje on ima realizovale, odnosno kako bi jedan deo

svojih neizmernih mogućnosti pretvorio, ostvario, kreirao.

Prva kreacija Potencijala je bilo Jedinstveno energetsko polje, kome je

preneo ogromne moći za razvijanje velikog broja energija čije je embrione

stvarao sam Potencijal.

PRAZAN PROSTOR PRAZAN PROSTOR

POTENCIJAL PRE STVARAOCA

Stvorivši Jedinstveno polje, Potencijal je završio svoj potencijalni period i

započeo stvaralački period svog postojanja. Zbog toga se od tog vremena on

energetskog polja Potencijala predstavlja njegovo jezgro, njegov najstariji deo iz

koga se postepeno razvio ceo Potencijal. Ovo jezgro je nastavilo da razvija

Potencijal, ne učestvujući u kreiranju kosmosa. U njega nemaju pristup ni

energije ni materija kosmosa. Sve kosmičke energije gaje vrhunsko poštovanje

prema jezgru Potencijala.

deo jajeta, dok ostale dve trećine čini kosmos.

Stvaralac je sve energije stvarao unutar svog energetskog polja, pa se,

stoga, ceo kosmos nalazi u njemu. Tokom beskonačnog dugog vremena

stvaranja kosmosa Stvaralac je stvorio gotovo neizmeran broj energija od kojih

Enegija ima od najmanjih, pa do neizmerno velikih čija se polja prostiru po

celom kosmosu i postoje u svakoj njegovoj tački.

Isto tako, ima ih od potpuno neinteligentnih, pa do superinteligentnih, čiju

inteligenciju ljudi nisu u stanju ni da zamisle. Nijedna od energija kosmosa nije u