INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

Pregledni rad

PRIPREMLJENOST ZA KATASTROFE
IZAZVANE SUŠAMA, EKSTREMNIM
TEMPERATURAMA I OLUJNIM
VETROVIMA
Steva Miletić 1*
1 Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama,
Beograd, Dimitrija Tucovića 121; stevamiletic97@gmail.com; Tel.: +381 61
8172216

Apstrakt: Prirodne katastrofe nastale usled klimatskih promena su sve u-

čestalije i intenzivnije u životu savremenog čoveka. Reakcija pojedinca, za-
jednice i društva odvija se pre, za vreme trajanja i nakon katastrofa. Među-
tim, ni jedna prirodna pojava ne mora biti pogubna i sa katastrofalnim posle-
dicama ukoliko je društvo svesno prisutne opasnosti i pripremljeno za odgo-
vor. Predmet istraživanja u ovom radu jeste pripremljenost za delotvornije
reagovanje na atmosferske katastrofe. Pregledom domaće i strane naučne li-
terature, odnosno metodom analize sadržaja autor nastoji da čitaoce upozna
sa pojmom pripremljenosti za katastrofe. Prirpemljenost je u ovom radu de-
finisana u kontekstu konkretnih opasnosti. Akcenat je stavljen na aktivno-
stima i merama neophodnih za postupanje i unapređivanje pripremljenosti
za katastrofe izazavane sušama, ekstremno visokim i niskim temperaturama,
kao i olujnim vetrovima. U završnom delu rada govori se o značaju obučava-
nja građana i primenljivosti različitih načina edukacije, s ciljem podizanja
svesti i nivoa pripremljenosti.

Ključne reči: katastrofe, klimatske promene, pripremljenost, mere, eduka-

cija

1. Uvod

Katastrofe izazvane prirodnim opasnostima postaju učestala pojava u

životu savremenog čoveka i svojim destruktivnim dejstvom ostavljaju
posledice po život i zdravlje ljudi, materijalna i kulturna dobra, životnu
sredinu i čitavu međunarodnu zajednicu (Cvetković, Milojković i Sto-
jković, 2014).

Atmosferske katastrofe predstavljaju ozbiljan izazov, a među njima se

ističu suše, ektremne temperature i olujni vetrovi (Cvetković, 2023).

47
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com
INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

Navedene katastrofe postale su sve intenzivnije usled klimatskih pro-

mena (Goyal, 2019). Nastanak jedne katastrofe može prouzrokovati
pojavljivanje druge (Rico, 2019). Poslednjih godina posebna pažnja je
usmerena ka smanjenju rizika od katastrofa kroz mere prevencije i
osmišljavanja aktivnosti za što bolju pripremljenost (Tekeli-Yesil et
al., 2010).

Pripremljenost za katastrofe predstavlja neprekidan proces planiranja

mera, obučavanja, koordinisanja i izradu planova zaštite i spasavanja
(Keeney, 2004). Nedovoljna pripremljenost tokom katastrofa može
dovesti do ozbiljnih povreda i smrtnih slučajeva (Onuma, Shin, & Ma-
nagi, 2017). Obrazovne institucije u poboljšanju individualne priprem-
ljenosti imaju značajnu ulogu. Obrazovanje su u Sendai okviru za sma-
njenje rizika od katastrofa (2015-2030) navodi kao ključni aspekt za
smanjenje uticaja katastrofa (Aksa, Utaya, Bachri, & Han-doyo, 2020).

U prvom delu rada nastoji se da se pojam pripremljenosti za katastrofe

pojasni kroz različita tumačenja i definisanja od strane istraživača i
organizacija, zatim se nude smernice za postupanje u slučaju nastanka
šuše, ekstremnih temeratura i olujnih vetrova, dok se u završnom delu
rada govori o jačanju svesti i pripremljenosti građana na svim društve-
nim nivoima.

2. Pojam pripremljenosti za katastrofe

U naučnoj literaturi o katastrofama pojam pripremljenosti prikazan je

iz različitih uglova istraživača i organizacija. Godšalk pod pripremlje-
nošću za katastrofe podrazumeva mere i aktivnosti usmerene ka raz-
vijanju operativnih sposobnosti (Godschalk, 1991). Gilespi i Striter
(Gillespie & Streeter, 1987:155) pod pripremljenošću podrazumevaju:
a) blagovremene i adekvatne prognoze i upozorenja; b) obrazovanje i
treninge stanovništva i v) uspostavljanje adekvatne organizacije
upravljanja prirodnim katastrofama, uključujući pripremljene pla-
nove zaštite i spasavanja, prirpemljene zalihe i uspostavljene ade-
kvatne fondove za pružanje podrške planiranju, identifikaciju resursa
i ostale aktivnosti koje se podrazumevaju pre katastrofe s ciljem pobo-
ljšanja bezbednosti i efikasnosti odgovora zajednice na katastrofe.
Prema Braunu (Brown, 1979) pripremljenost za reagovanje na katas-
trofe podrazumeva različite mere i aktivnosti preduzete s ciljem sma-
njenja ljudskih žrtava i materijalne štete, kao i efikasno spasavanje,
pružanje prve pomoći i rehabilitovanje. Međunarodna strategija za

48
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com
INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

smanjenje rizika od katastrofa (ISDR, 2009), pripremljenost za katas-

trofe definiše kao unapred preduzete mere i aktivnosti za efikasan
odgovor na ispoljene opasnosti, što uključuje izdavanje blagovremenih
upozorenja, pripremu za evakuaciju ljudi i imovine sa ugroženih loka-
cija.

Faza pripremljenosti za katastrofe predstavlja dinamičnu kategoriju

koja obuhvata izradu planova za reagovanje, implementiranje i testi-
ranje mera za smanjene prirodnih opasnosti. Navedene aktivnosti gra-
đanima omogućavaju prepoznavanje potencijalnih pretnji i preduzi-
manje određenih akcija, međutim, praktična iskustva govore da postoj
raskorak između onoga što se građanima apeluje da urade u slučaju
pretnji, onoga što kažu da će uraditi i onoga što će stvarno uraditi u
vanrednim situacijama (Cvetković, 2020).

Uopšteno, postoje individualna i institucionalna pripremljenost. Pod

individualnom pripremljenošću podrazumevaju se sve samožaštitne
aktivnosti koje se direktno ili indirektno preduzimaju radi smanjenja
uticaja katastrofa. S druge strane, institucionalna pripremljenost
podrazumeva donošenje propisa, izradu procena rizika i planova zaš-
tite i spasavanja, kao i druge mere kojima se na institucionalnom nivou
reguliše oblast smanjenja rizika od katastrofa. U praksi često postoji
odstupanje između aktuelne i željene pripremljenosti, što povećava ri-
zik od nastanka ozbiljnih posledica. Individualna prirpremljenost za-
visi od različitih društvenih i individualnih faktora koji utiču na imple-
mentaciju, preduzimanje i osmišljavanje mera (Cvetković, 2020:380).

3. Postupanje u katastrofama izazvanim sušama

Prirodne katastrofe, u koje spada i suša, sve su prisutnije kao ugroža-

vajući faktor života i zdravlja ljudi, materijalnih dobara i životne sre-
dine, što ukazuje na potrebu organizovanog upravljanja zaštitom i spa-
savanjem od suša, ali i od drugih klimatskih katastrofa (Cvetković и
Bošković, 2014:160).

Pripremljenost građana za suše podrazumeva ogdovarajuće zalihe

vode za domaćinstvo. Odgovor države na sušu je obično reaktivan,
oslanjajući se uglavnom na programe za katastrofe umesto na nagla-
šavanje planova pripremljenosti i programa ublažavanja usmerenih na
smanjivanje dugoročne ugroženosti od opasnosti (Cvetković,
2020:434). Ispravno i organizovano vođenje evidencije o sušama, kao
i o njihovim uticajima i posledicama, pruža nam podatke koji su

49
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com
INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

potrebni da bi se kreirali efektivni i efikasni sistemi ranog upozorenja

i procene rizika, a sve to u cilju smanjenja njihovih posledica. Procena
rizika ugroženosti sušom, koja obuhvata identifikaciju potencijalnih o-
pasnosti i analizu i ocenu rizika, doprinosi prepoznavanju opasnosti
od suše, proceni verovatnoće pojavljivanja takvih rizika i mogućih
posledica, kao i oceni prihvatljivosti identifikovanog rizika i njegovom
tretmanu, ukoliko nije prihvatljiv. Suočavanje sa sušom, kao jednom
od prirodnih katastrofa, neizostavno zahteva integrisan pristup uprav-
ljanja. Takav pristup bi omogućio dostizanje određenog nivoa pri-
premljenosti, predupredio bi preduzimanje mera za ublažavanje
posledica, podigao nivo spremnosti za odgovor i oporavak zajednice
od potencijalnih suša. Svakako prvi korak u takvom upravljanju jeste
ispitivanje rizika njihovog nastanka kako u zemlji, tako i u regionu.
Regionalne suše mogu u velikoj meri uticati i na države koje nisu di-
rektno njima zahvaćene, imajući u vidu uvoz prehrambenih proizvoda
iz takvih krajeva (Cvetković & Bošković, 2014:161).

Pripremljenost građana za suše podrazumeva ogdovarajuće zalihe

vode za domaćinstvo. Odgovor države na sušu je obično reaktivan,
oslanjajući se uglavnom na programe za katastrofe umesto na nagla-
šavanje planova pripremljenosti i programa ublažavanja usmerenih na
smanjivanje dugoročne ugroženosti od opasnosti (Cvetković,
2020:434).

4. Postupanje u katastrofama izazvanim ekstremnim tem-

peraturama

Pripremljenost za ekstremne zimske temperature podrazumeva edu-

kovanje stanovništva o jačini i trajanju niskih temperatura i nužnosti
obezbeđenja potrebnom količinom energenata (pelet, ugalj, drvo). U
domaćinstvu je treba imati lopatu za čišćenje snega, zalihu hrane i
vode za minimum tri dana. U slučaju nestanka struje i nemogućnosti
obaveštavanja putem televizora, građanima se savetuje da nabave ra-
dio-tranzistor kako bi bili informisani sa trenutnom situacijom. Za
vreme trajanja ekstremno hladnog talasa trebalo bi odložiti izlazak iz
kuće i sačekati dok ne prođe. Pak, ukoliko je izlaza neodložan potrebno
je imati adekvatnu obuću i odeću za zaštitu osetljivih delova tela. Gle-
dati da obuća i odeća sve vreme budu suva kako bi se sprečile promrz-
line i pojava hipotermije. Ako kod osobe do hipotermije dođe potrebno
je presvući je, uviti u ćebe, smestiti u toplu prostoriju, pripremiti tople
napitke i ukoliko postoji potreba osobu odvesti do najbliže službe hitne
medicinske pomoći. Prilikom korišćenja automobila u snežnim

50
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com
INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

uslovima i poledicama obavezno staviti lance (Cvetković, 2020). Pored

lanaca, u automobilu je potrebno imati strugač za led, kojim će se oči-
stiti stakla radi preglednije vožnje kao i skinuti sneg sa krova jer tokom
vožnje sneg može skliznuti na prednje vetrobransko staklo ili odleteti
na drugi automobil što može dovesti do sudara. Takođe, potrebno je
imati baterijisku lampu, ćebe, sveću i lopatu. Baterijiska lampa može
poslužiti u zimskom periodu s obzirom da znamo da rano smrkava i u
slučaju da je došlo do kvara na automobilu može se izvršiti uvid u isti.
Ukoliko je automobil zaglavljen, lopatom možemo očistiti sneg okolo i
izbaviti ga. U slučaju da je automoil nemoguće izbaviti i nastaviti vož-
nju, a u rezervoaru automobila ponestaje goriva, pa će se ubrzo ugasti
i ohladiti, preporučljivo je imati ćebe kojim ćete se uviti i šibicu i sveću
koju ćete zapaliti i tako održati koliko-toliku toplotu do dolaska spasi-
lačke ekipe. Ako je u planu duže putovanje, automobil obezbediti hra-
nom i vodom, pogotovo ukoliko se u automobilu nalaze deca. Komplet
prve pomoći je obavezan tokom cele godine, u zimskim uslovima može
imati krucijalni značaj u slučaju povrede osoba u saobraćajnoj nesreći,
jer se u takvim uslovima dolazak službe hitne medicinske pomoći
može odužiti.

Stanovništvo u slučaju ekstremno visokih temperatura treba upoznati

sa simptomima toplotnog udara. Toplotni udar se klinički definiše kao
osnovna telesna temperatura koja raste iznad 40°C i koja je praćena
vrućom, suvom kožom i abnormalnostima centralnog nervnog sistema
kao što su delirijum, konvulzije ili koma. Pored toga imptomi se mani-
festuju u vidu otežanog disanja, ubrzanog rada srca, niskog krvnog pri-
tiska, gubitka svesti, mučnine, vrtoglavice i odsustvo znojenja. Osobe
za koje postoji sumnja da su doživele toplotni udar treba odvesti u ras-
hlađenu prostoriju, skinuti suvišnu odeću s njih, rashladiti ih umiva-
njem hladnom vodom i izložiti strujanju vazduha (obezbediti dovoljan
priliv svežeg vazduha). Povređenoj osobi treba dati da pije što više teč-
nosti ako je u svesnom stanju – manje količine više navrata, i odvesti
je u najbližu slžbu hitne medicinske pomoći (Cvetković, 2020:434; Bo-
uchama & Knochel, 2002).

Za vreme ekstremno visokih temperatura građanima se preporučuje

da često piju običnu vodu, a izbegavati napitke sa šećerom i kofeinom
i ne treba čekati osećaj žeđi da bi se unela tečnost. Smanjiti izloženost
suncu u period od 11-17 časova, tuširati se mlakom vodom, oblačiti sve-
tlu široku odeću i obavezno zaštiti glavu šeširom, rashladiti prostor u
kom se boravi, izbegavati putovanja i naporan fizički rad u najtoplijem
delu dana.

51
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com
INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

5. Postupanje u katastrofama izazvanim olujnim vetrovima

Katastrofe izazvane vetrom su odgovorne za ogromna fizička razara-

nja, povrede, gubitak života i ekonomsku štetu (Marchigiani, R i dr,
2013). Činjenica da se šteta izazvana vetrom na niskim zgradama uvek
ponavlja bez obzira na svest ljudi o potencijalnim opasnostima (Ta-
mura & Cao, 2012). Da bi se unapredila pripremljenost građana za o-
luje, potrebno ih je edukovati o ozbiljnosti oštećenja koja mogu nastati
u tom slučaju na njihovim kućama i vozilima. Zbog horizontalnog kre-
tanja vazduha, oluje mogu podizati različite predmete i odvaljivati de-
love kuća, što zavisi od njihove jačine odnosno intenziteta. Često se
dešava da predmeti nošeni olujom udare i slome prozore na kućama
ili vozilima. Upravo se zbog toga preporučuje da se prozori zaštite
pokretnim roletnama, koje se mogu spustiti kada se primeti da dolazi
oluja i tako umanjiti posledice udara. Građane treba edukovati da iz
dvorišta uklone nepotrebne predmete koje, zbog jakog strujanja vaz-
duha, vetar može podići sa zemlje i time ugroziti bezbednost lica i obje-
kata u neposrednoj blizini. Vozilo treba držati u garaži za vreme oluje
ili preko vetrobranskog stakla prebaciti neku deblj tkaninu kako bi se
zaštitila od lomljenja i udara predmeta nošenih vetrom. Vozilo se
istom merom štiti i od grada. Posebnu pažnju treba posvetiti crepu na
krovovima kuća i imati u vidu da otpornost krova umnogome zavisi od
kvaliteta i težine samog crepa. Postoje crepovi koje proizvođači testi-
raju u ogromnim tunelima kako bi ispitali uticaj oluja na njih. Crepovi
veće gustine biće znanto otporniji na grad i druga opterećenja. Na cre-
povima cesto postoje otvori koji služe da se crep pričvrsti ili priveže za
noseću gredu kako se ne bi odvojio prilikom oluje. Veoma sabijeni cre-
povi slabo upijaju vlagu, poput snega, tako da su na taj način zaštićeni
od zamrzavanja. Zanimljivo je da se vreme dolaska oluje i grmljavine
do domaćinstva može izračunati okvirno. Potrebno je, najpre, izraču-
nati vreme između sevanja (svetlosni bljesak) i grmljavine (zvučni efe-
kat), a zatim tako dobijeno vreme podeliti s tri da bi se dobila udalje-
nost izražena u kilometrima. Građani treba da imaju u vidu da gromo-
brani ne pružaju apsolutnu zaštitu, već da smanjuju mogućnost većih
oštećenja i požara. Upravo zbog toga svi javni objekti i zgrade viši od
približno 30m moraju biti zaštićeni gromobranima, čija se ispravnost
redovno kontroliše (Cvetković, 2020:432; Cvetković & Filipović,
2017:140-141).

Veoma je važno uticati na građane da se tokom olujnih vetrova i grm-

ljavine sklone u kuću i zatvore i zaključaju spoljna vrata da se ne bi

52
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com
INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

slčajno sama otvorila. Potrebno je zatvoriti i proveriti sve spoljne pro-

zore i spustiti roletne i, nakon toga, zatvoriti sva vrata u kući i sići u
prostoriju u prizemlju. Kuća može pružiti izuzetnu zaštitu i jedino se
ne preporučije kupanje zbog mogućih havarija na električnim instala-
cijama – one se najčešće dešavaju zbog lošeg uzemljenja, koje se mora
proveravati svake četvrte godine. Potrebno je isključiti sve električne
uređaje iz utičnica. Obavezno isključiti mobilni telefon kako bi se uklo-
nila svaka mogućnost da se privuče udar groma. Treba imati u vidu da
bezbednost osobe može da zavisi od same konfiguracije terene, a
dobro je znati da se udari groma češće događaju na čistini (livade, polja
itd.) nego u gradovima gde postoje visoki objekti. Ukoliko se nalaze u
domaćinstvu, građani treba da se udalje od utičnica jer se udari groma
prenose preko električnih instalacija. Ukoliko se zateknu na otvore-
nom, nikako ne treba da trče ili beže, već treba da ostanu gde su se i
zatekli i da čučnu ili legnu. Ukoliko se u blizini nalazi vozilo, treba da
se kreću ka njemu u polusavijenom položaju. Ne treba da uključuju
vozilo ni da dodiruju metalne delove u njemu. Treba izbegavati prela-
zak preko vode, boravak u blizini metalnih predmeta i skrivanje ispod
visokog drveća. Neophodno je proveriti svaku utičnicu i vizuelno utvr-
diti da li je sve u redu. Ukoliko je sve na svom mestu, potrebno je pro-
veriti i gasne instalacije. Ako se oseća gas, nikako ne bi trebalo uklju-
čivati električnu energiju već hitno obavestiti nadležne organe i, ako
postoji, zatvoriti ventil sa spljašnje strane kuće (Cvetković, 2020:433;
Cvetković & Filipović, 2017:141).

6. Promovisanje nivoa pripremljenosti i jačanje svesti sta-

novništva

Strateški dokumenti, kao i mnogobrojni naučni i stručni radovi ističu

neophodnost unapređivanja pripremljenosti građana za reagovanje u
uslovima katastrofa (Cvetković, 2020; Kumiko & Shaw, 2019; Baker &
Grant Ludwig, 2018). Tako je značaj obrazovanja za smanjenje rizika
od katastrofa prepoznat u Okviru za delovanje iz Hjoga i Okviru iz Sen-
daja za smanjenje rizika od katastrofa u periodu od 2015-2030. go-
dine. U okviru prioriteta koji se odnosi na smanjenje rizika od katas-
trofa ističe se jačanje svesti i promivisanje znanja o pripremljenosti,
sprečavanju, ublažavanju, reagovanju, obnovi i sanaciji u slučaju ka-
tastrofa kroz formalno i neformalno obrazovanje na svim nivoima
društva.

U proučavanju katastrofa, porodica kao osnovna ćelija društva ima ve-

oma značajnu ulogu u društveno-obrazovnom sistemu. U kasnijim

53
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com
INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

godinama prilikom formiranja i sazrevanja ličnosti pored porodice

važnu ulogu bi trebala imati i lokalna samouprava kroz organizovanje
radnih akcija, seminara, kurseva, pokaznih vežbi i treninga (Cvetković,
2020; Drabek & Key, 1984).

Mnogi autori u svojim istraživačkim radovima su došli do zaključka da

je u srednjim školama potrebno uvesti predmet u okviru koga bi se u-
čenici upoznali sa postupcima u slučaju prirodnih ili tehničko-tehno-
loških katastrofa. O stepenu poznavanja bezbednosnih procedura u
slučaju prirodnih katastrofa prikazuju Cvetković i Stojković u okviru
ispitivanja nivoa znanja, faktora koji utiču na znanje i percepciju uče-
nika srednje elektrotehničke škole ,,Nikola Tesla“ u Kraljevu o prirod-
nim katastrofama. Najbolјe poznavanje bezbednosne procedure bilo je
u vezi sa sušom, dok je najniži stepen poznavanja bezbednosne proce-
dure registrovan kod ekstremnih temperatura. Naime, u ozbiljnoj di-
lemi ispitanici su bili prilikom odlučivanja da li je potrebno u ekstrem-
nim temperaturama piti dosta tečnosti ili ne izlaziti iz kuće. Problem
se može potražiti u činjenici da mnogi ekstremne temperature vezuju
samo za visoke temperature. Ipak i u tim situacijama, korišćenje teč-
nosti ne može da pomogne u zaštiti zdravlјa i života lјudi. (Cvetković i
Stojković, 2015).

Cvetković i Andrić (2019) u svom radu ,,Edukacija građana o smanje-

nju rizika od katastrofa korišćenjem multimedijalnih sadržaja - druš-
tvene igre, kompjuterske igrice i simulacije“ prikazuju nestrukturalne
edukativne mere za unapređenje pripremljenosti na katastrofe kako
najmlađih tako i odraslih. Video igrica „Pre oluje“ namenjena je
iPhone i iPod Touch uređajima. Igrica ima četiri nivoa koji se odnose
na pripremu za oluju, neposrednu opasnost od oluje, odvijanje oluje i
otklanjanje posledica oluje. Tokom igrice igrači preduzimaju akcije
pripreme za oluju i aktivnosti jačanja otpornosti na katastrofe. Klimat-
ske promene i suše u najvećoj meri ugrožavaju ekonomsku bezbed-
nost, ali i proizvodnju hrane u državi. Iz tog razloga dizajnirana je
kompjuterska igrica koja treba da pomogne farmerima ali i drugim ak-
terima. Pogođeno stanovništvo je neophodno edukovati o načinima
donošenja strategija za odgovor na klimatske promene i katastrofe, u
čemu značajnu ulogu ima navedena igrica. „Stormwatchers“ jeste inte-
raktivna 3D igrica koja pomaže deci da se pripreme za sezonu ciklona
koja na njih utiče kako fizički tako i psihički. Igrica je razvijena zbog
traume koju su deca doživela 2006. godine kada je došlo do oluje.
Igrica je dostupna na sajtu Meteorološke kancelarije Australije.

54
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com
INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

Zaključak

Evidentno je da se u poslednjih nekoliko godina klima znatno prome-

nila što sa sobom povlači kontinuirani rast atmosferskih katastrofa.
Takav zaključak upućuje na preispitivanje nivoa pripremljenosti gra-
đana za suočavanje sa pojavom suše, ekstremnih temperatura i oluj-
nim vetrovima. U radu su prikazani praktični sveti i konkretne smer-
nice koje će građanima pomoći da buduće događaje dočekaju sprem-
niji. Kroz planske mere i vežbe, zajednice mogu identifikovati potenci-
jalne pretnje i razviti strategije za njihovo efikasno reagovanje. Eduka-
cija građana o postupcima u katastrofama, formiranje planskih timova
i osiguranje potrebnih resursa unapređuju kapacitete za bržu i efika-
snu reakciju tokom katastrofa (Cvetković, 2023:8; Cvetkovic, Radova-
nović & Milašinović, 2021; Svrdlin & Cvetković, 2019).

Reference

1. Aksa, F. I., Utaya, S., Bachri, S., & Handoyo, B. (2020). Investiga-
ting the role of geography education in enhancing earthquake
prepa-redness: Evidence from Aceh, Indonesia. International
Journal of GEOMATE, 19(76), 9-16.
2. Baker, N.D. & Grant Ludwig, L. (2018). Disaster preparedness as
social control. Critical policy studies, 12(1), 24-43.
3. Bouchama, A., & Knochel, J. P. (2002). Heat stroke. New England
journal of medicine, 346(25), 1978-1988.
4. Brown, B.J. (1979). Disaster preparedness and the United Nati-
ons: Advance planning for disaster relief. Pergamon Press.
5. Cvetković, V. (2020). Upravljanje rizicima u vanrednim situaci-
jama. Beograd: Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u
vanrednim situacijama.
6. Cvetković, V. (2023). Otpornost na katastrofe: vodič za prevenciju
, reagovanje i oporavak. Beograd: . Naučno-stručno društvo za
upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
7. Cvetković, V. M., & Andrić, K. (2019). Edukacija građana o sma-
njenju rizika od katastrofa korišćenjem multimedijalnih sadržaja-
društvene igre, kompjuterske igrice i simulacije. Vojno delo, 71(6),
122-151.
8. Cvetković, V. M., & Stojković, D. (2015). Knowledge and percepti-
ons of secondary school students in Kraljevo on natural disasters.
Ecologica, 22(77), 42-48.

55
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com
INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

9. Cvetković, V., i Bošković, D. (2014). Analiza geoprostorne i vre-

menske distribucije suša kao prirodnih katastrofa. Bezbednost,
3/2014, 148-165.
10. Cvetković, V., i Filipović, M. (2017). Pripremljenost za reagovanje
na rizike od prirodnih katastrofa. Zadužbina Andrejević.
11. Cvetković, V., Milojković, B. i Stojković, D. (2014). Analiza geopro-
storne i vremenske distribucije zemlјotresa kao prirodnih katas-
trofa. Vojno delo, 2(2014), 166-185.
12. Cvetković, V., Radovanović, M., & Milašinović, S. (2021). Komuni-
kacija o rizicima od katastrofa: stavovi građana Srbije. Sociološki
pregled, 55(4), 1610-1647.
13. Drabek, T.E., & Key, W.H. (1984). Conquering disaster: Family re-
covery and long-term consequences. Irvington Publishers.
14. Gillespie, D.F. & Streeter, C.L. (1987). Conceptalizating and mea-
suring disaster preparedness. International journal of mass e-
mergencies and disasters, 5(2), 155-176.
15. Öcal, A., Cvetković, V. M., Baytiyeh, H., Tedim, F. M. S., & Zečević,
M. (2020). Public reactions to the disaster COVID-19: a compara-
tive study in Italy, Lebanon, Portugal, and Serbia. Geomatics, Na-
tural Hazards and Risk, 11(1), 1864-1885.
16. Cvetković, V., Öcal, A., & Ivanov, A. (2019). Young adults’ fear of
dis-asters: A case study of residents from Turkey, Serbia and Ma-
cedonia. International Journal of Disaster Risk Reduction, 35,
101095.
17. Cvetkovic, V., & Martinović, J. (2020). Innovative solutions for
flood risk management. International Journal of Disaster Risk
Management, 2(2), 71-100.
18. Cvetković, V., & Planić, J. (2022). Earthquake risk perception in
Belgrade: implications for disaster risk management. Internatio-
nal Journal of Disaster Risk Management, 4(1), 69-88.
19. Godschalk, D.R. (1991). Disaster mitigation and hazard manag-
ment. In T.E. Drabek & G.J. Hoetmer (Eds.) Emergency manage-
ment: Principles and practice for local government (pp. 131-160).
Washington, DC: International City Management Association.
20. Goyal, N. (2019). Disaster Governance and Community Resili-
ence: The Law and the Role of SDMAs. International Journal of
Disaster Risk Management, 1(2), 61-75.
21. ISDR, UN. (2009). UNISDR terminology on disaster risk re-
duction. Geneva.
22. Keeney, G. B. (2004). Disaster preparedness: what do we do now?.
Journal of midwifery & women's health, 49(4), 2-6.

56
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com
 INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

23. Kumiko, F. & Shaw, R. (2019). Preparing international joint pro-

ject: Use of Japanese flood hazard map in Bangladesh. Internatio-
nal Journal of Disaster Risk Management, 1(1), 62-80.
24. Marchigiani, R., Gordy, S., Cipolla, J., Adams, R. C., Evans, D. C.,
Stehly, C., & Papadimos, T. J. (2013). Wind disasters: A compre-
hensive review of current management strategies. International
journal of critical illness and injury science, 3(2), 130.
25. Onuma, H., Shin, K. J., & Managi, S. (2017). Household prepa-
redness for natural disasters: Impact of disaster experience and
implications for future disaster risks in Japan. International jour-
nal of disaster risk reduction, 21, 148-158.
26. Rico, G. (2019). School-Community Collaboration: Disaster Pre-
paredness towards Building Resilient Communities. International
Journal of Disaster Risk Management, 1(2), 45-61.
27. Svrdlin, M. i Cvetković, V. (2019). Mobilni komunikacioni sistemi
i aplikacije od značaja za integrisano upravljanje katastrofama.
Vojno delo 71(7). 164-177.
28. Tamura, Y., & Cao, S. (2012). International group for wind-related
disaster risk reduction (IG-WRDRR). Journal of wind engineering
and industrial aerodynamics, 104, 3-11..
29. Tekeli‐Yeşil, S., Dedeoǧlu, N., Tanner, M., Braun‐Fahrlaender, C.,
& Obrist, B. (2010). Individual preparedness and mitigation acti-
ons for a predicted earthquake in Istanbul. Disasters, 34(4), 910-
930.

Review Article

Preparedness for disasters caused by

drugs, extreme temperatures and
storm winds
Steva Miletić
Scientific-Professional Society for Disaster Risk Management, Belgrade: ste-
vamiletic97@gmail.com; Tel.: +381 61 8172216

Abstract: Natural disasters caused by climate change are becoming more

frequent and intense in the life of modern man. Individual, community and
societal response takes place before, during and after disasters. However, not
a single natural phenomenon has to be disastrous and have catastrophic

57
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com
INTEGRISANO UPRAVLJANJE RIZICIMA OD KATASTROFA: PRIPREMLJENOST, UBLAŽAVANJE, ODGOVOR I OPORAVAK

consequences if the society is aware of the present danger and is prepared to

respond. The subject of research in this paper is preparedness for a more
effective response to atmospheric disasters. By reviewing domestic and fore-
ign scientific literature, or using the method of content analysis, the author
tries to familiarize readers with the concept of preparedness for disasters. In
this paper, preparedness is defined in the context of specific hazards.
Emphasis is placed on the activities and measures necessary for handling and
improving preparedness for disasters caused by droughts, extreme high and
low temperatures, as well as stormy winds. The final part of the paper discu-
sses the importance of training citizens and the applicability of different
methods of education, with the aim of raising awareness and the level of pre-
paredness.

Keywords: disasters, climate change, preparedness, measures, education.

58
Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama - www.upravljanje-rizicima.com