Mr ENES MILAK

KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA

I RIMSKI SPORAZUM (1922— 1924)
Odnosima K raljevine SHS i Italije izm eđu dva svetska rata posvećeno je
dosta radova u jugoslovenskoj istoriografiji. Iz oblastj. ove problem atike napi-
sano je više radova о odnosim a na Jadranskom moru neposredno posle prvog
svetskog rata. Jugoslovenski autori svoja izlaganja о odnosima dve jadranske
države uglavnom završavaju s 1920. godinom, iako te go dine nisu zaključeni svi
problemi na Jadranu proistekli iz prvog svetskog rata. Rimski sporazum (ja-
nuara 1924) i događaji koji su mu prethodili objašnjavani su veom a površno
i nedovoljno argum entovano. Malo je radova koji događaje od dolaska fasißta
na vlast u Italiji (oktobar 1922) pa do zaključenja Rimskog sporazuma stav-
ljaju u središte svoga interesovanja. Upravo to je i razlog našeg interesova-
nja za dogadaje iz ovog perioda.
Hronološke granice koje smo naznačili, nisu slučajno odabrane. Taj vre-
menski period (oktobar 1922. — januar 1924) predstavlja specifičnu etapu u
razrešavanju jadranskih problema. Dolazak fašista na vlast bio je presudan za
istorijski razvoj italijanske države izmedu dva svetska rata.
Samo dva m eseca nakon dolaska fašista na vlast u Italiji, u Kraljevini
SHS formirana je prva posleratna hom ogena radikalska vlada. Političko pre-
grupisavanje izvršeno je tako da je vlast preuzela politička stranka sa nez-
natnom većinom u Skupštini.
Zaključenjem Rim skog sporazuma uspostavljena je čvrsta granica između
Italije i Kraljevine SHS za jedan duži period.
Arhivska grada za period koji želim o da razmatramo jednim delom je
izgubljend. Arhiva predsedništva vlade K raljevine SHS nije sačuvana. Sud-
bina arhive M inistarstva spoljnih poslova takode je nepoznata. U Diplom at-
skom arhivu M inistarstva inostranih poslova u Beogradu čuvaju se arhive po-
jedinih diplom atskih predstavništava K raljevine SHS u inostranstvu koje samo
donekle omogućavaju potpuniji uvid u tok zbivanja. Pored arhive poslanstva u
Londonu i Parizu, u istom Arhivu postoji i: fond Poslanstva K raljevine SHS u
Rimu. Na žalost on sadrži uglavnom konzularnu gradu, ne tako značajnu za
našu temu, bar ne u onom sm islu kako smo je postavili. Fond A nte Trumbića

131
u Arhivu Jugoslavenske akademije znanosti i um jetnosti u Zagrebu od velikog
je značaja za razum evanje jadranskog pitanja za vrem e i posle prvog svet­
skog rata.
U Sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu čuva se zaostavština Matka Laginje,
veoma vredno svedočanstvo za m edunarodni period. Sačuvan je i Dnevnik
Matka Laginje koji je on počeo puisati kao gimnazijalac u Rijeci i kojeg je vodio
skoro do kraja života. Dnevnik je pisan u školskim sveskama i notesima malog
formata a sastoji se iz tri dela. Treći deo čine zabeleške od 1915. do 1928. i up-
ravno u ovom delu Laginja izdvaja zabeleške о Rijeci i Kastavu, svom rodnom
mestu, tako da one u D nevniku cine jednu zasebnu celinu. D nevnik je poznat
u jugoslovenskoj istoriografiji i vise puta koriistili su ga kao dzvor autori koji
istražuju unutrašnje politicise probleme kraljevine SHS. Mi smo ovom izvoru
kad je u pitanje jadranski spor, poklonili puno poverenje. Prethodno smo po-
datke iz D nevnika kad g'od je to bilo moguće, proverili i uporedivali sa poda-
cima koje smo crpli iz drugih izvora a pre svega sa podacima objavljene itali-
janske grade. U svim tim slučajevim a potvrdila se verodostojnost podataka
Dnevnika Matka Lagnje1. I pored toga moramo konstatovati da niko od istra-
živača jugoslovensko-italijanskih odnosa posle prvog svetskog rata pre nas nije
poklonio dovoljno pažnje ovom vrednom svedočanstvu. Objavljena italijanska
diplomatska građa i dalje ostaje najznačajniji izvor saznanja о jugoslovesko-
-italijanskim odnosima neposredno posle prvog svetskog rata. Grada je objav­
ljena u zbirci dokumenata I documenti diplomatici italiani, a dokumenta na-
stala u periodu 1922— 1924. štam pana su u sedmoj seriji I i II toma. Dokumenta
su svrstana onim redosledom kako su primana i otpremana iz Rima. Neka do­
kum enta su izostavljena, što je i naznačeno, ali ne uvek i objašnjano. To od
istraživača često zahteva dodatni napor da posrednim putem sledi nit dogadaja.
Prem da je о problemima Jadrana pisano dosta i u Jugoslaviji i u Italiji,
konstatovali smo da je objavaljeno malo radova koji raspravljaju odnose ove
dve države u prvim godinama fašističke vladavine u Italiji. Zbog toga smo
bili prinudeni da koristimo literaturu kojoj prevashodno terna razmatranja nije
uvek period koji smo mi naznačili. Ponekad su to radovi koji spor na Jadranu
razmatraju u širokim vrem enskim okvirima, te su u nem ogum osti da potpumje
prikažu tok zbivanja. N ajviše je ipak radova čiji je predmet istraživanja pe­
riod koji prethodi periodu našeg interesovanja. M onografskih radova о itali-
jansko-jugoslovenskim odnosima izmedu dva svetska rata u jugoslovenskoj
istoriografiji skoro nema. Neki najplodniji autori naše nauke bavili su se i
ovim problem im a između dva svetska rata, kao na primer: Ferdo Sišić1, Grga
Novak2, Lavo Cermelj.3 Neposerdno posle drugog svetskog rata naipisano je
dosta radova о problemu Jadrana. U tim radovima problemi nastali posle 1945.
dovode se u direktnu vezu s događajima iz dvadesetih godina ovog veka i u tom
svetlu se i proučavaju.
Većina ovih radova, kao i oni sličnog karaktera nastali izm eđu dva rata
s obje strane Jadrainskog mora, pre su izraz raspoloženja svog vrem ena nego
neki vredan naučni doprinos proučavanju istorijskih zbivanja.
Jedan od prvih celovitijih i naučno argum entovanijih radova о dogadajima
na Jadranu posle 1918. bila je knjiga Ferde Čulinovića Riječka država (Zagreb,

1 F. Š i š i ć, Jadransko p ita n je na K o n feren ciji m ir a и Parizu, Zagreb, 1920.

2 G. N o v a k , Italija p re m a stv a ra n ju Jugoslavije, Zagreb 1925.
3 L. C e r m e l j , Juli&ka krajina, L jubljana, 1939; K a k o je prišlo do p rija te lj-
sкод p a k ta m e d Italijo in K r a lj e v in o SHS 1924, Z g o d o vin sk i časopis, IX , št. 1— 4,
L jubljana 1955, 192— 196.

132
1953). U novijoj jugoslovenskoj istoriografiji ovim problemima bavili su se u
svojim radovima pre svega dr Bogdan Krizman4 i dr Dragovan Šepić5. О Rim-
skom sporazumu pisao je V jekoslav Bratulić, u radu Politički sporazumi iz-
m eđu Kraljevine Italije i Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije nakon Rapala6.
Ovaj rad je po prvi put kod nas ozbiljnije postavio problem političkog sporazuma
Italije d K raljevine SHS iz 1924. godine. Pored toga, dr Vuk Vinaver se u vise
svojih radova osvrće na jugoslovensko-italijanske odnose posle prvog svetskog
rata, i u njim a izlaže i) rezultate svojih istraživanja о Rimskom sporazumu7.
Italijanska istoriografija međunarodnog perioda beleži čitav niz radova po-
svećenih odnosim a fašdstičke Italije i Kraljevine SHS. Ovi radovi, kao po pravilu
ističu opravdanost italijanskih zahteva na Jadranskom morn i mudru spoljnu
politiku fašističke vlade.8 Pri tom e, čine se i krupne faktografske greške koje
idu u prilog teza koje se hoće pošto-poto dokazati. Neposredno posle drugog
svetskog rata objavljeno je nekoliko radova о M usoliniju i njegovoj spoljnoj
politici koji objektivnije sagledavaju m inuli period italijanske istorije9. Od šez-
desetih godina u italijanskoj istoriografiji pojavljuju se radovi о spoljnoj po­
litici fašizm a koji predstavljaju vredan doprinos objektivnom saznanju jednog
istcrijskog razdoblja.10
Teritorijalno razgraničenje izmedu K raljevine SHS i Italije posle prvog
svetskog rata bdlo je jedno od onih spornih pitanja koje je dvadesetih godina
ovoga veka uslovljavalo celokupne odnose dve jadranske države.
Jadransko pitanje, kako je nazivan i u istoriografiji poznat ovaj spor, pro-
isteklo je kao posledica istorijskih dogadaja prvog svetskog rata. Ovi burni
istorijski događaji sem krupnih političkih promena izvršili su i značajan uticaj
na m išljenje ljudi. To se naročito ispoljilo u odlučnom nastojanju naroda čija
je sudbina vekovim a bila vezana za sudbinu velikih carevina, da izbore svoju
samostalnost. O va nastojanja naroda istočne obale Jadranskog mora tokom pr­
vog svetskog rata došla su u suprotnost sa im perijalističkim planovim a Italije,
koja je na osnovu Londonskog pakta iz 1915. polagala pravo na deo istočne
obale Jadrana. Svoje pravo Italija je zasnivala na odredbama jednog imperija-

4 B. K r i z m a n , V a n jsk a p o litik a ju go slav en ske d rž a v e 1918— 1941, Zagreb,

1975; Isti, J ad ran sko pita n je p r e d n ašom d elega cijo m na P a rišk o j k o nferenciji do
p o tp isiv a n ja u govora s N je m a č k o m (28. lipanj 1919), Ja dran ski z b o r n ik III, 1958;
Isti, Jadransko p ita n je na P ariškoj m ir o v n o j ko nferenciji (28. j una 1919 — 9. d ecem b ra
1919), Istorija X X veka, knj. VII; Isti, V a n jsk o p o litičk i po loža j K r a lj e v in e SHS
godine 1919. Casopis za s u v r e m e n u p o v je s t, br. 1, Zagreb, 1970; Isti, Italija и p o li­
tici k fa lja A le k sa n d r a i k n eza P a v la (1918— 1941), Casopis za s u v r e m e n u p o vjest,
I, 1975, 33—99.
6 D. S e p i Ć, Italija, sa v ezn ici i jug osla ven sko p ita n je 1914— 1918, Zagreb,
1970; Isti, T alijan ski ir e d e n tiza m na Jadranu (kon stan te i tran sform acije), Casopis
za su vr em e n u po vjest, 1, Zagreb, 1975.
6 V. В r a t u 1 i ć, P olitički sp o r a zu m i iz m e đ u K r a lj e v in e Italije i K r a lje v in e
SHS odnosno ju g o s la v ije n akon Rapala, Jadranski zborn ik, 1966.
7 B. В и н а в е р , О спољнополит ичкој оријентацији Ј у г о с л а в и је 1920— 1925,
З б о р н и к за d p уштвене н а у к е Матице С рп ске, 44, 1966, 23—59; Исти, Да л и je
ј у г о с л о в е н с к о - ф р а н ц у с к и пакт и з 1927. годи н е био e o jm i са вез; Војноисторијски
гласн и к, 1, 1971, 145— 183.
8 G. B e n e d e t t i , L a расе di Fiume dalla conferenza d i Parigi a l Trattato
di Roma, B ologna 1924.
G. P a r e s с e, Italia e J u goslavia dal 1915 al 1929, Firenze 1929.
9 M. D o n o s t i , M ussolini e l’Europa, L a p olitica estera fascista, Roma, 1945.
C. P a r t i с о m e, L a politica italiana n e ll’u ltim o trentenio, Roma, 1945.
10 P. A 1 a t r i, N i 11 i, D ’A n un n zio e la questione adriatica, M ilano, 1959. R.
V i V а r e 1 i, II dopoguerra in Italia, Napoli, 1967, R. D e F e l i c e , M ussolini il fa s­
cista, Torino, 1966.

133
Iističkog pakta, ali nova shvatanja m eđunarodnih odnos i novi odnos snaga
proistekao iz događaja 1914— 1918, nisu dozvolili realizovanje ovih italijanskih
pretenzija
Predratne koncepcije međunarodnih odnosa kao i način prevazilaženja me-
đunarodnih problema na kraju prvog svetskog rata umnogm e su bili izm enjeni
i ustupili su m esto novim pogledima na ove probleme.
Da ipak nije došlo do radikalnih promena najbolje pokazuje rad M irovne
konferenci;je u Parizu 1919— 1920. gde je jadransko pitanje i izneto na rešava-
nje. Novi, pravedniji pristup međunarodnim problemima još nije bio opšte-
prihvaćen, što se pokazalo i na primeru jadranskog pitanja, a li se takođe uvi-
delo da ni tradicionalnd pristup ne daje adekvatna rešenja. Sukob starih i novih
shvatanja uticao je da m nogi problemi posleratne Evrope ostanu merešeni na
Mirovnoj konferenciji, a među njim a i jadranski. Jadranski problemi i njihovo
rešavanje 1920. go dine preneti su u nadležnost zadnteresovanih država i njihovih
vlada. Maja 1920. godine ugovoreni su prvi neposredni pregovori pređstavnika
dveju vlada u cilju razjašnjavanja situacija na Jadranskom moru. Ovaj dogo-
vor nije bio posledica nekog znatnijeg ustupka jedne ili druge strane, već pre
svega, promene političkog raspoloženja u Italiji prema jugoslovenskim naro-
dima i njihovim pravima na istočnu obalu Jadranskog mora.
Nestankom sa italijanske političke pozornice ličnosti koje su Italiju uvele
u prvi svetski rat i dolaskom novih ljudi m enjaju se shvatanja ukorenjena
tokom ra/ta i stvaraju realniji uslovi za sporazum na Jadranskom moru. Prem-
da su zakazani pregovori u Pallanzi okončani bez ikakvog konkretnijeg rezul-
tata, jer je vlada Frančeska N itija (Francesco Nitti) ostala bez podrške u Parla­
m e n te oni su predstavljali poboljšanje u odnosim a dve jadranske države.
Nova italijanska vlada Đ ovani Đ olitija (Giovanni G iolliti) pristupila je
jadranskim problemima sa više energije a posebno njen m inistar spoljnih poslo-
va grof Karlo Sforca (Carlo Sforza), — diplom atska akoija italijanskog ministra
u leto d jesen 1920. godine kod velikih sila okončana je veom a uspešno. Velika
Britanija i Francuska podržale su predlog italijanske vlade i učinile diplomatski
pritisak na vladu u Beogradu da ona u sm islu tih predloga pristupi pregovo-
rima s italijom . N ovi kratkotrajni pregovori, koji su usledili od 8. do 12. no-
vembra 1920. godine, okončanii su potpisivanjem Rapalskog ugovora11.
Potpisivanjem ovog ugovora zaključen je period velike neizvesnosti u od­
nosima Italije i K raljevine SHS između dva svetska rata.
Ovaj događaj pripada najnovijem periodu evropske prošlosti i mora mu se
pridati ona važnost koju im aju slični ugovori kojim a su rešeni granični problemi
Evrope u X X veku. Dogovorom jugoslovenske i italijanske delegadje u Rapalu
(Rapallo) Evropa je oslobođena jednog od m ogućih žarišta sukoba. U srednjo-
evropskim okvirim a sporazum Italije i K raljevine SHS doprineo je sm irivanju
prilika, jer je bar donekle suzbio revizionističke težnje nekih zemalja tog pod-
ručja. Doprinos Rapalskog ugovora u regulisanju m eđusobnih odnosa potpisnica
je pre svega u tom e, što je njim e utvrđena granična linija zam enila do tada
postojeću demarkacionu liniju. Time su sve dotadašnje oružane čarke na demar-
kacionoj liniji koje su održavale psihozu rata m ogle biti lakše sprečene.
Rapalski ugovor imao je i određenih sla b o sti U želji da što pre reše najkrup-
nije probleme, zam teresovane države nisu posvetile dovljno pažnje svim potreb-
nim pitanjim a: tako na primer, ugovorom nije dovoljno jasno preoizirano izvr-
šenje pojedinih ođredbi, što je uskoro stvorilo nove poteškoće i na kraju onemo-
gućilo njegovu đosleđnu primenu.
11 V. M. J о V a n о V i ć, Rapalski ugovor — Zbirka dokumenata, B eograd 1950.

134
 Četvrtim i petim članom ugovora regulisan je status grada i luke Rijeke,
tako što je stvorena „tampon” država koju je činila Rijeka sa najbližom okoli-
nom.12 Pitanju Rijeke u pregovorima nije bilo posvećeno dovoljno pažnje, što su
pokazali događaji narednih godina u kojim a Rijeka postaje kam en spoticanja u
jugoslovensko-italijanskom odnosima. Italijanska vlada, pristupajući ostvariva-
nju Rapalskog ugovora, prisilila je Gabriele D ’Anuncija (Gabriele D ’Annunzio)
koji je septem bra 1919. zaposeo Rijeku, da se sa svojim legionarim a povuče iz
grada, ali su italijanske regularne trupe i dalje zadržane u gradu. Odlaskom
D ’Anuncija po-kazalo se koliko je poslednje dve godine uništena privreda ovog
grada, i nem ogućnost njegovog daljeg sam ostalnog ekonomskog opstanka. Re-
šenje ekonom skog opstanka R ijeke italijanska vlada je ponudila Kraljevini SHS
u vidu form iranja zajednickog konzorcijuma za upravu riječkom lukom u koji
bi ušli predstavnici sve tri zainteresovane države.13 U slov da i luka Baroš sa
Deltom, deo riječke luke koji je tajnim pism om grofa Sforze priznat kao sastavni
deo Kral je vine SHS, bude pod upravom konzorcijuma nije bio prihvaćen u Be-
ogradu. Jugoslovenska vlada nije u potpunosti odbacila ovaj predlog, ali su pre-
govori koji su povedeni prekinuti zbog pada italijanske vlade. Prekidom pre-
govora sudbina. Rijeke postala je neizvesma i u dogledno vrem e nije se mogao
sagledati izlaz iz situacije, pogotovo što ni nova italijanska vlada Bononija
(Ivone Bononi) niije bila spreanna da postupa u duhiu odredaba Rapalskog
ugovora.
Dogadaji u Rijeci tokom 1921. i 1922. takođe su otežali položaj ovog grada.
Izbori aprila 1921. i form iranje autonom aške vlade Rikarda Zanele (Riccardo
Zanela) nisu učinild kraj neizvesnom statusu grada. Naprotiv, izazvali su reak-
ciju aneksiionista i fašista, koji su 3. marta 1922. izvršili puč i prinudili Zanelinu
vladu da se odrekne vlasti i prebegne na teritoriju Kraljevine SHS.
Pitanje Rijeke je odloženo a tim e i izvršenje Rapalskog ugovora. Тек Tneđu-
narodna konferencija u Đ enovi dala je priliku da se pokrenu pregovori preki­
nuti sredinom 1921. Tada su vodeni razgovori jugoslovenskog i italijanskog mi-
nistra spoljnih poslova (Momčila Ninčića i Sancera) koji su inicirali nove jugo-
slovensko-italijanske pregovore. Pregovori su veom a dugo vodeni u italijanskom
gradu St. Margherita i završeni su potpisivanjem konvencija u Rimu 23. no-
vembra 1922. U javnosti, ove konvemcije postale su poznate, prema m estu gde
je obavljen najveći deo pregovora, kao St. M argheritske konvencije. U želji da
se situacija na Jadranskom moru u potpunosti razjasni, dve vlade su i potpisale
sledeća dokumenta:

1. Sporazum za izvršenje Rapalskog ugovora,

2. K onvenciju odnosa carinskog režima i pograničnog prometa između Za-
dra i susednih teritorija,
3. Konvenciju za suzbijanje krijumčarenja i prekršaja protiv finansijskog
zakona,
4. Protokol,
5. Konvenciju za opšte sporazume,
6. Belešku о tum ačenju 55 člana konvencije za opšte sporazume.14

12 Isto, 66— 67.

13 D n evn ik M atka L aginje, Z abeleška od 17. juna 1921.
14 D iplom atski arhiv Saveznog Sekretarijata za inostrane p o slo v e (D A -SIP),
Fond V ojislava M. Jovanovića (V. J.), f. 127.

135
MUSOLINIJEV POKUŠAJ NAM ETANJA REŠENJA JADRANSKOG
PITANJA KRAJEM 1922. GODINE

Sudbm a St. M argheritskih konvencija postala je neizvesna već nedelju dana

posle njihovog potpisivanja, padom drugog kabineta Luiđi Fakte (Luigi Facta)
i dolaskom fašista na vlast u Italiji.15 Pobeda fašizma u Italiji sugerirala je pret-
postavku da će spoljna politika zem lje pretrpeti znatnije promene. Ipak, unu-
trašnjepolitički problemi, neiskustvo fašista i njihovog vode uticali su da u prvo
vrem e u spoljnoj politici ne bude učinjen veći zaokret. Тек krajem prve godine
fašističke vlada vine pokazala se namera M usolinija (Benito Mussolini) da sledi
nove principe italijanske spoljne politike koji bi bili u skladu sa unutrašnjom
politikom .16
Jugoslovenska javnost je ispoljila vidnu zabrinutost zbog dolaska fašista na
vlast, jer su upravo fašiisti bili najagresivniji deo italijanske iredente na Jadran-
skom moru. Nasuprot tom e, sudeći po izjavi jugoslovenskog ministra spoljnih
poslova Momöila Ninčića, dogadaje u Italiji zavnični krugovi nisu okarakterisali
kao uznem iravajuće.17 Uzbudenost javnosti je u jednom delu štam pe ocenjena
kao opravdana, te je i ton pisanja te štampe о novonastaloj situaciji bio veom a
zabrinjavajući, a ponekad čak i agresivan. Nastojanje Ninčića da onemogući pi-
Sanje štampe u tom sm islu početkom novembra 1922, nije bilo dovoljno uspešno,
bar što se tiče liistova u zapadnom delu zemlje. Rađićev članak u Slobodnom
domu veom a dobro karakteriše nastalo raspoloženje u tim oblastim a posle
političkih promena u Italiji.18 I pored takvog raspoloženja javnosti, nastojanja
vlade, upravo m inistra Ninčića, bila su usm erena na to da se održe dobri odnosi
sa Italijom proistekli iz St. M argeritskih pregovora.
Prvi zvanični kontakti dveju vlada ostvareni su preko akreditovanih pred-
stavnika u Rimu i Beogradu početkom novem bra 1922. godine.19 Jugoslovenska
vlada »je to činila jer se nadala da će moći i sa fašističkom vladom produžiiti
dobre odnose, a to je značilo nastaviti dijalog u duhu Rapalskog ugovora, St.
Margheritskih konvencija i Sforcinog pisma. To je davalo nade da će se re-
šiti jadranski i riječki problem.20

15 L. S a l v a t o r e l l i e G. M i r a , Storia d ’Italia n ell periodo fascista Torino,

1957, s. 218— 222.
10 R. M о s с a t i, G li esordi della politica estera fascista — II period o Con-
ta rini — Corfu, La politica estera italiana, da l 1914. al 1943, Torino, 1963, s. 77— 92.
17 „Sudeći po spokojstvu, koje se m oglo zapaziti kod gospodina N inčića, ne
treba se m nogo uzbuđivati đogađajim a u Italiji. T em peram ent lako uzbu d ljivih
Italijana i n jihova m asa u stanju su stvoriti v elik e snage. N eodgovorni elem en ti
iz Italije m ogu da izazovu nerede na granici, u ovo burno vrem e, ali to ne znači
da se oni m oraju rasprostrti i ne zadržati lok aln i karakter. Isto tako kao u Italiji,
tako i kod nas u Prim orju, lako u zb u d ljivi elem en ti dan ašn ju situ aciju v id e prete-
škom ”. — Политика 2. новем бар 1922.
18 „Pri tom e fašističk a Italija računa m ožda i na to da će joj u tom e njezinom
ostvarivanju R ijeke, H rvatskog prim orja i D alm acije na ovaj ili onaj način pom agati
republikanska H rvatska ili da je barem n eće sm etati. Tu se fašističk a Ita lija lju to
vara. R epublikanska H rvatska u oštroj je i n ep om irljivoj široj opoziciji protiv
đanašnje beogradske vlade, ali ona n ije n i u k akvom sukobu sa Srpskim narodom
s kojim narod H rvatski im a zajedničko m eđunarodno p r iz n a n je . . . N ek a se Italija
sjeti svih dvanaest ofan ziva na Soči i neka m udro prosudi što bi bilo da se opet
na Soči sastanem o i to m i južni S lo v en i s fašističk om Ita lijo m ”. — S lobodn i dom,
29. XI 1922.
19 I d o c u m e n tг d ip lo m a tic i italiani, serie VII (dalje: DDI), dok. 62, T elegram
M usolinija Su m onteu 4. novem bra 1922.
20 Isto, dok, 72. T elegram Sum ontea M usoliniju, 5. novem bra 1922.

136
 Uznem irenost javnosti u K raljevini SHS izazvala je i ličnost fašističkog
vođe i predsednika vlade Musolinija. Veoma je dobro bilo poznato njegovo pi-
sanje u Popolo d ’ltalia pre njegovog dolaska na vlast о problemima Jadrana
kao i njegova osuda navodno nedovoljno energičnog i popustljivog sta,va pred-
hodnih italijanskih vlada. Posle dolaska na vlast on je izmenio svoje stavove.21
U njegovom prvom nastupu pred Parlam entom 16. novembra 1922. davao je
umerene izjave,22 što je uticalo da se jugoslovenska vlada sa optimizmom od-
nosi prema političkim promenama u Italiji. Medutim, da bi se održao na vlasti,
M usolini je morao da vodi računa о željama i raspoloženju onih krugova koji
su mu pom gli da dođe na vlast. Zato je on bio primoran da kao formalno pro-
širi italijanske zahteve na Jadranu u odnosu na zahteve nekoliko prethodndh
liberalnih vlada. Težnja M usolinija da učini korak napred, u odnosu na. pret-
hodnike i pred javnošću pokaže svoj uspeh, osnovni je m otiv sa kojim on ulazi
u razrešenje jadranskogi spora i on je prisutan do konačnog rešenja spornih
pitanja.
Koaliciona vlada Nikole Pašića (formirana 24. decembra 1921) u jesen 1922.
preokupirana je unutrašnjim problem im a same vlade. Demokratska stranka,
iako je učestvovala u vladi vodi pregovore s koalicijom hrvatskih stranaka i
pokušava da se nagodi sa Hrvatskim blokom .23 Time se postavilo pitanje opstan-
ka radikala na vlasti, te su oni u tom periodu nastojali da se oslobode nelojalnog
partnera u vladi, a da se i dalje održe kao vladajuća stranka. Usled ovih ne-
slaganja 4. decembra 1922. godine došlo je do ostavke koalioione vlade. Kriza
vlade potrajala je do 16. decembra 1922. a završena je form iranjem homogene
radikalne vlade. Pašić je ujedno sa mandatom za form iranje vlade dobio i kra-
ljev ukaz za raspuštanje Skupštine i raspisivanje izbora za mart 1923. godine.24
Unutrašnjepolitički poblemi krajem 1922. sprečili su angažovanje delo-
vanja vlade na spoljnopolitičkom planu, posebno prema Italiji sa kojom je bilo
najviše spornih pitanja. Vlada u ovom periodu ne menja svoj stav prema za~
padnom susedu. Prekinuti razgovori izm edu Rima i Beograda dolaskom fašista
na vlast, žele se obnoviti prvom pogodnom prilikom. U Lozani na evropskoj
konferenciji25 došlo je do prvog direktnog kontakta predstavnika jugoslovenske
i italijanske fašističke vlade. Razmenom m išljenja M usolinija i Ninčića obno-
vljen je dijalog za rešenje svih spornih pitanja izm edu K raljevine SHS i Italije,
a u prvom redu jadranskih. M usolini je iskoristio tu priliku da iznese svoje
m išljenje о odnosima dve zem lje a i neke konkretne predloge za jadranski
sporazum.
U svom dzveštaju kralju M usolini je razgovor okarakterisao kao veom a sr-
dačan.26 Zabeleška A nte Trumbića (iz decembra 1922) posle razgovora sa N in-
čićem, ukazuje na problem e koje su pokrenuld M usolini i Nilnoić. Sam Trum-
bić je u dilem i da li su M usolinijevi predlozi о kojima mu je Ninčić

21 M. D o n o s t i , n. d., 21—24.
22 DDI vol, И , dok. 166, P ism o M usolinija K vartijeriju 8. avgu sta 1923.
23 B. G 1 i g о r i j e v i ć, D e m o k ra tsk a stra nk a i p o litičk i odnosi и K r a lje v in i
Srba, H r v a ta i Slovenaca, Beograd, 1970, 312— 320.
24 Isto, 320— 334.
25 Историја дипломатије, у р е д а к ц и ј и А. Потемкина, III, Б ео гр ад, 1951,
192— ] 93.
28 „Sm atram k orisnim da V as ob avestim da je razgovor s g. N in čićem im ao
n ajsrd ačniji tok. U dugom razgovoru sm o razm atrali sva opšta p itanja koja utiču
n a odnose dve zem lje. Ja sam ubeđen da će g. N in čić u čin iti sve da se ostvare
prijateljski odnosi. Im am nam eru da se ponovo sastanem s n jim i to zbog toga da
postignem o d efin itivn o rešen je jadranskog p itan ja”. — DDI, vol. I, dok. 143. T ele­
gram M usolinija — kralju V itoriu E m anuelu III.

137
govorio izloženi u Lozani, ili u pismu M usolinija koje je Salvatore Konta-
rini (Salvatore Contarini), sekretar M inistarstva inostranih poslova, predao
Ninčiću u Veneoiji prilikom njegovog povratka iz Lozane.27
Imajući u vidu tekst M usolinijevog pisma od 3. decembra,28 u kojem nema
nekih predloga о kojim a je Ninčić govorio Trumbiću, dolazimo do zaključka da
je M usolini već u Lozani pored opštih razm išljanja izneo i neke konkretne pred-
loge za sporazum na Jadranu. Trumbić, interpretirajući Ninčićevo izlaganje,
beleži da je M usolini u Lozani ponudio dve alternative: 1. „Da se čeka odo-
brenje St. M argheritskih konvencija od strane italijanskog Parlam enta”.
2. Da sam on ratififcuje konvenoije i bez Parlam enta i izvrši evakua-
ciju okupirane treće zone i Sušaka pod uslovom da od jugosslovenske
vlade dobiije kom penzacije koje bi bile dovoljne da opravdaju njegov
korak pred italijanskom javnošću. Те kom penzacije bile su: ustupanje Ugljana
Italiji i izjava jugoslovenske vlade о italijanstvu Rijeke. Luka Baroš sa Deltom
priznaje se sastavnim delom teritorije K raljevine SHS. Ninčić je1 odbio Muso-
linijeve predloge s obrazloženjem da ustupanje Ugljana ne bi mogla da sank-
cioniše ni jedna vlada Kraljevine SHS, a u pogledu Rijeke rekao je da može
dati izjavu samo na bazi četvrtog člana Rapalskog ugovora.29 Želja M usolinija
da već na prvom koraku postigne izvestan uspeh i predoči to italijanskoj jav-
nosti uticala je da on podnese novi predlog posle Ninčićevog odbijanja. On
nudi da grad Rijeka pripadne Italiji a luka K raljevini SHS. Kontarini je bio
odlučno protiv toga, te takav predlog nije bio nikad više ni pom enut.30
Boravak Ninčića u Lozani i njegov razgovor s M usolinijem pokazali su
mu da se prema fašističkoj Italiji mora odnositi s vise opreznosti, zbog toga
što su dolaskom fašista na vlast u Italiji ojačale one snage koje su bile sprem-
ne na oružani obračun sa K raljevinom SHS. Iz razgovora koje je vodio u Lo­
zani Ninčić je stekao utisak, da ukoliiko fašisti budu suočeni sa težim unutraš-
njepolitičkim problemima m oguće je da i van zem lje potraže uspehe. U tom
slučaju predviđalo se da bi K raljevina SHS bila prva na udaru. Fokazalo se,
premda još ne otvoreno da M usolini ne želi Rijeku kao zasebnu državu i da
mu IV i V član Rapalskog ugovora veom a malo znače. Nudeći riječku luku
Kraljevini SHS s tim da grad pripadne Italiji, M usolini pokazuje da nema ve-
likog razum evanja za želje iredentista kao ni za problem e R ijeke i da mu u tom
mom entu nagodba za. Rijeku pruža m ogućnost spoljnopolitičkog uspeha koji bi
itekako bio važan za njegovu unutrašnjepolitičku poziciju. Opsednut ovom
željom Musolonii posle povratka iz Lozane ugovara novi susret s Ninčićem.
Italijanska i jugoslovenska štampa najavile su kao mesto susreta Milano.
Obaveze u Rimu sprečile su M usolinija da otputuje u Milano i sastanak je u
poslednjem m om entu bio otkazan. M usolini nije propustdo priliku da putem
pisma ponovo izloži svoje stavove i podnese predloge za rešenje spornih pita-
nja. Pism o je u Veneciji Kontarini predao Ninčiću, alii je po svom sadržaju ono
bilo nam enjeno Nikoli Pašiću. U uvodnom delu pisma M usolini je istakao svoj
prijateljski stav prema Srbdji i lične zasluge jugoslovenskog predsednika. Po­
novo je ponudio evakuaciju okupiranih teritorija i ratifikaciju St. Margherit­
skih konvencija, pod uslovom da se urede odnosi u Rijeci, osigura pripadnost
Rijeke i Zadra Italiji i dodeli joj se Ugljen. U protivnom, ako se ne prihvate

27 A rh iv Ju gosloven sk e ak ad em ije znanosti i um jetn osti (A -JA ZU ), fond

O stavština Dr A n te Trum bića 1919— 1929. (A. T.) f. 154, dok. 62, T rum bićeva zabe-
leška od 15. decem bra 1922. p osle razgovora s N inčićem .
23 DDI ser. VII, vol. I, dok. 197, P ism o M usolinija N inčiću 3. decem bra 1922.
29 Kao nap. 25.
30 Isto.

138
njegovi zahtevi, prepustio bi ratifikaciju i evakuaoiju redovnom postupku i nije
garantovao potpuno usaglašavanje želja na Jadranu. U iznošenju svojih zahteva
bio je veom a kategoričan, što je upotpunjavalo N inčićeve utiske iz Lozane.31
N jegove ponude zahtevale su nova odrieanja od K raljevine SHS. Ono što
je nudio nije dmalo većeg' značaja za Kraljevinu SHS, jer je ona to već dobila
u ranijim nagodbama sa prethodnim italijanskim vladama. Učiniti ustupke
M usoliniju znaoilo je izvršiti reviziju Rapalskog ugovora a tim e bi ratifikacija
St. M argheritskih konvencija izgubila svaki značaj, jer upravo prvi i osnovni
dokum ent ovih konvencija odnosti se na izvršenje odredbi Rapalskog ugovora.
Kriza jugoslovenske vlade odložila je odgovor na ovo pismo, ali je zato ju­
goslovenska štampa svojim pisanjem jasno ukazala na M usolinijeve nam ere i
odlučno je bila protiv da se prihvati revizija ugovora.32 Nova homogena radi-
kalska vlada formirana 17. decembra 1922. našla se u nepovoljnijem položaju u
odnosu na prethodnu koalicionu vladu. To se ogledalo i u odnosu prema jad-
ranskom pitanju. Dok su u vladi sedeli i predstavnici demokratske stranke,
napadi opozicije na vladinu jadransku politiku bili su um ereniji, a sa izlaskom
iz vlade i oni se okreću protiv vlade i njene politike. U tako teškoj političkoj
situaciji rev.ifzija Rapalskog ugovora kojom bi se sankcionisalo biilo kakvo te-
ritorijalno otudenje, nije m ogla biti provedena bez nepovoljnih posledica po
vladu. S druge strane, odbijanje M usolinijevih zahteva znaeilo bi novi prekid
pregovora i novo odlaganje izvršenja Rapalskog ugovora i St. Margheritskih
konvencija, što znači da bi pitanje zapadne granice ,j dalje ostalo otvoreno.
Namera vlade i Nikole Pašića bila je da što pre dobije čvrstu granicu i na
zapadu. Tada, krajem 1922. položaj vlade je prilično nesiguran i Pašić ne želi
da ga još vise ugrozi i jednom nepopularnom revizijom. Registracija Rapalskog
ugovara kod Lige nacija kao izlaz iz neugodne situacije, iako se i о tom e raz-
mišlja, neizvodljiva je iz dva razloga: Musolini nije zainteresovan da se ugo-
vor registruje, a Liga nacija nem a moći da privoli Italiju da izvrši odredbe
ugovora, tim pre što nije sigurno da bi Francuska i V elika Britanija u tom
momentu podržale zahtev K raljevine SHS.
Drugi razlog, mnogo značajniji, jeste to da postoji različitost u tum ačenju
Rapalskog ugovora. Jugoslovenska vlada i javnost smatrali su Sforcino pismo —
kojim su luka Baroš i Delta priznate Kraljevini SHS — sastavnim delom ugo­
vora, dok dtalijanska fašistička vlada nije bila spremna da uvaži ovo pismo bez
novih nadoknada s jugoslovenske strane. Sforcino pismo nosi datum koji je
naznačen i na Rapalskom ugovoru, što je kao značajno napomenuo Lojd Džordž
Ninčiću u Lozani, pa ipak, pism o se nije moglo priložiti uz ugovor prilikom
njegove rattifikacije kod Lige nacija. U slučaju ratifikovanja samo ugovora kod
Lige nacija, i njegove primene, luka Baroš i D elta ne bi došle pod suverenitet
K raljevine SHS. U krajnjem ishodu to bi se pred jugoslovenskom javnošću po-
kazalo kao revizija Rapalskog ugovora.
Suviše angažovan unutrašnjepolitičkim problemima, Nikola Pašić je bio u
nemogućnosti da više pažnje posvetii problemu zapadne granice i prilagodi vla­
dinu jadransku politiku novonastaloj situaciji. Ninčić, kao m inistar inostranih
poslova, u tom mom entu nije sklon promenama, već se zalaže za ostvarivanje
31 K ao nap. 26.
32 „Sad predsednik ita lija n sk e vlad e poriče ono što je pre d eset dana izjavio.
P a šta stvarno nam eravaju M u solin ijevi ljudi. N jim a je potreban usp eh da b i se
ođržali na v la sti i dokazali italijan sk om narodu da su u stanju da dobiju b itku i
na diplom atskom polju. K ako saznajem o, oni će tražiti reviziju R apalskog ugovora.
To m i je p onovljen o i danas sa ob avešten e strane gotovo istim rečim a k oje sam
ш о i onog dana kad m e je M usolini uveravao da oni p oštuju potpisane u govore”.
— Политика, 5. 12 1922.

139
svoje politiičke koncepcije prema Italiji, tim pre što je ona pokazala izvestan
uspeh zaključenjem St. M argheritskih konvencija. Polditicke promene u Italiji
koje je on tek u Lozani donekle shvatio, za njega kao da nisu bile dovoljan
razlog da se politika prema Italiji koriguje.
Nesagurnim unutrašnjepolitičkim polažajem i pretećim zahtevim a Musoli­
nija, Pašićeva vlada dovedena je u veom a neugodnu siiituaciju. Trebalo je obnav-
Ijatil pregovore, ali ne i u potpunosti prihvatiti i ispuniti Musoldinijeve želje.
Ninčić je primio Negrota Kambijaza (Negrotto Cambiaso), italijanskog posla-
nika u Beogradu, 26. decembra 1922. i u jednom oprezmom razgovoru, ne od-
bacujući poslednje zahteve italijanske vlade, ukazao mu na neprem ostive teš-
koće da se ti zahtevi zaista i prihvate. Tom prilikom Ndnčić je insistirao na
sporazumu kao jeddnom rešenju jadranskog spora, ali je istakao da je u trenut-
noj situaciji, revizija Rapalskog ugovora u sm islu nekog teritordijalnog otudenja
nemoguća i neizvodljiva. Da bi bar donekle pokazao i potvrdio svoju naklo-
nost prema Italiji i sporazumu s njom Ndneie je nagovestio sm enu guvem era
Dalm acije Metličiću, ne baš prijateljski raspoloženog prema Italiji.33
Zaključenjem Rapalskog ugovora na sevem om Jadranu, pravno počinje da
egzistira i treća država direktno zainteresovana za probleme Jadrana. Pravni
zastupnik riječkdih interesa. trebalo je da bude autonomaška vlada Rikarda
Zanele koja je pučem marta 1922. bila zbačena. Prebegavši u Kraljevicu, Za-
nela nastavlja borbu za povratak u Rijeku i nastoji da sa svojom vladom učes-
tvuje i utice na tok pregovora о jadranskim problemima.
Dolaskom fašista na vlatst kod Zanele se javlja nada da će kod nove vlade
naći više razum evanja za riječke probleme. To ga je navelo na pomisao da se
obrati M usoliniju za pomoć. Početkom novembra 1922. u jednom pismu Muso-
liniju Zanela je izložio stanje na Rijeoi.34 Ne čekajući odgovor, on je napisao i
drugo pismo M usoliniju i zatražio je izvršenje Rapalskog ugovora.35 Oba Za-
nelina pisma ostala su bez odgovora, što još jedanput potvrduje da M usolini ni-
je dmao nameru da prihvati postojanje treće države na severnom Jadranu.
Zanela se nije odricao ni usluga jugoslovenske vlade i vise puta putovao je u
Beograd pokušavajući da dobije punu podršku tam ošnje vlade za ostvarenje
svojih planova.
Zanelin stav, da luka Baroš treba da uđe u sastav Riječke države, bio je,
a i on sam, neprihvatljiv za jugoslovensku vladu, što se pokazalo i u nedo-
voljnoj pomoći beogradske vlade Zanelinoj akciji. Pomoć K raljevine SHS Za-
neli i njegovoj vladi bila je nedovoljna i pružana je samo u onim momentima
kad je pretila opasnost da ova vlada izgubi svaki smisao svog postojanja. Ju-
goslovenska vlada je već krajem 1922. godine odbacila svaku mogućnost da
Zanelinu vladu prihvati kao ravnopravnog partnera u pregovorima na Jadran-
skom moru.36
Neprihvatanje Zaneline vlade i u Rimu. i u Beogradu za legitim nog pred-
stavnika riječkih interesa, kao i sami dogadaji u Rijeoi, sveli su značaj ove ri-
ječke vlade na njeno formalno postojanje. To što je jugoslovenska vlada i dalje
dozvoljavala rad Zanelinoj vladi na svojoj teritoriji i pružala joj izvesnu m ate-
rijalnu pomoć i tokom 1923. godine, može se shvatiti samo kao namera vlade
u Beogradu da prisustvo Zanele u Kra-ljevici iskoristi kao protivtežu isuviše
velikom italijanskom uticaju u Rijeci.
33 DDI, vol. I, dok. 274, T elegram N egrota K am biaza M usoliniju 26. d ecem ­
bra 1922.
34 DDI, vol. I, dok. 101, P ism o Z anele M usoliniju 11. novem bra 1922.
35 Isto, dok. 139, P ism o Z anele M u solin iju 13. novem bra 1922.
36 A -JA Z U , A. Т., f. 154, dok. 63.

140
JUGOSLOVENSKO-ITALIJANSKI PREGOVORI POSLE
RATIFIKACIJE ST. MARGHERITSKIH KONVENCIJA

Ton kojdim je M usolini iznosio italijanske zahteve na Jadranskom moru

krajem 1922. godine bio je neuobičajeno oštar i jugoslovensku vladu brinulo
je M usolinijevo reagovanje posle odbijanja tih zahteva. Odgovor jugoslovenske
vlade koji je Ninčić izložio Kambijazu u pomenutom razgovoru 26. decembra
1922. godine, bio je form ulisan u veom a pom irljivom i popustljivom tonu, iako
nije ništa prihvaćeno od onoga što je M usolini tražio. Nagla nezainteresovanost
M usolinija za problem e Jadrana januara 1923. godine nije bila posledica nje-
govog prihvatanja i uvažavanja jugoslovenskih razloga i teškoća da se udovolji
njegovim željama. Na evropskoj političkoj pozornici otvara se ruska kriza, po-
litički problem daleko značajniji od jadranskog, gde nova fašist'ička Italija i
njen vođa moraju biti prisutni, svojim opredeljenjem uticati na konačni dshod
ovog spora i tim e još više podići ugled i značaj Italije i M usolimja u Evropi. Dok
je trajala rurska kriza jadransko pitanje kao m anje važno ostalo je postrani.
Onoga mom enta kad se rurska kriza počinje razrešavati M usolini se ponovo
okreće jadranskim problemima. Početkom februara 1923. godine, jugoslovenska
štampa prenela je vest о skoroj ratifikaciji St. M argheritskih konvencija u
Rimu. To je bio znak da će uskoro biti obnovljeni pregovori о jadranskim
problemima.
Namera M usolinija da privoli jugoslovensku vladu na reviziju Rapalskog
ugovora krajem 1922. nije se ostvarila i italijanska vlada podnela je St. Mar-
gheritske konvencije na ratifikaciju. Ovaj potez italijanske vlade proistekao je
iz delovanja ljudi u M inistarstvu inostranih poslova kojii su nastojali, da bez ob-
zira na nastale prom ene u Italiji, produže spoljnu politiku iz prethodnog pe-
rioda. Usled nedostatka svojih ljudi fašisti su u službama M inistarstva spoljnih
poslova bili pranudeni da ostave ljude prethodnih vlada, koji su u prvoj godini
fašističke vladavine, bez obzira na sva nastojanja M usolinija da svojim delova-
njem da nova obeležja iitalijanskoj spoljnoj p o litici/presudno uticali na spoljno-
političke odnose Italije. M usoliniju nije bilo teško da i sam prihvati ratifikaciju
St. M argheritskih konvencija, tim pre što je to bilo u skladu sa njegovom izjavom
о spoljnoj politioi Italije prilikom stupanja na vlast. Ratifikacijom St. Marghe­
ritskih konvencirja italiijanska vlada zvanično je priznala zaključene ugovore sa
Kraljevinom SHS u poslednje dve godine, ali to nije značilo i da će ti ugovori
biti poštovani i dosledno prim enjivani, jer se ubrzo pokazalo da italijanska
vlada želi reviziju svih dokumenata a pre svega Rapalskog ugovora, na čemu
će ona u svom delovanju zatim i insistirati. Za radikalsku vladu Pašića ovaj
dogadaj reklo bi se da je bio od većeg značaja na unutrasnjepolditiökom nego spo~
ljnopolitičkom planu. Ninčić je pred jugoslovenskom javnošću pravdao svoju po­
litiku prema Italiji: kao uspešnu i pravilnu. Napadi štampe i opozicije na vladu
zbog jadranske politike bili su prekinuti u veom a važnom momentu, neposredno
pred parlam entarne izbore.
Vlada je ratifikaciju shvatila kao želju italijanske vlade da se pregovori
nastave i da dode do sporazuma. U tom trenutku i Pašić se zainteresovao vise
za problem e Jadrana. Istog dana kad je u Beogradu prenesena vest о skoroj
ratifikaciji St. M argheritskih konvencija, N egroto Kambijazo je telegrafisao u
Rim о želji Pašića da se sastane sa M usolinijem u V eneciji radi rešavanja svih
spornih pitanja koja postoje izm edu Italije i K raljevine SH S.37

37 DDI, vol. I, dok. 497, T elegram K am biaza M usoliniju 7. februara 1923.

141
 Izgleda da je ova želja Pašića bila izrečena u trenutku izvesnog ođuševljenja,
isuviše rano, te nije ni moglo doći do susreta dvojice predsednika.
St. M argheritskim konvencijam a položaj R ijeke i granica bitno se nije
izmenio, u odnosu na Rapalski ugovor, ali je značajno to da je konvencijam a
preciziran ugovor. Prema odredbama St. M argheritskih konvencija formirana
je Paritetna komisija, koja je im ala zadatak da nadzire ostvarenje sporazuma.
Jugoslovenska vlada je u svoju delegaciju pri Paritetnoj kom isiji delegirala
dr Josipa Šilovića, prof. dr Stefanai Račića li dr Otokara Ribarža, a ditalijansku
vladu zastupali su senator K vartijeri (Quartieri), general Macuko (Mazzucco) i
M atei-Đ entile (M attei-Gentile). Istovrem eno u Beogoradu je im enovan Saveto-
davni odbor za odnose sa Italijom na čelu sa Matkom Laginjom. Za sedište
Paritetne kom isije bila je odredena Opatija, gde su se dve delegacije i našle
početkom marta 1923. godine i otpočele sa radom. Jugoslovenska delegaoija je
pred odlazak u Opatiju dobila od Ninčića instrukcije za rad:
1. „Izjava M usolini ja prigodom rasprave u poslanickoj komori povodom
ratifikacije St. M argheritskih konvencija da će evakuirati Sušak a D eltu i luku
Baroš tek pošto Rijeka bude juridistički perfektuirana, za nas je povoljna tj.
ona nam tim e priznaje i Deltu i Baroš.
2. Radi toga ne smijemo ići u krajnost nego zastupati naše pravo na ovom.
U krajnjem slučaju u pogledu Bankine postupiti tako da se prizna Rijeci. Ne
dode li uopšte do priznanja našeg prava sa italijanske strane, to još ne sm ije
značiti prekid razgovora nego treba javiti vladi i sa rezervom prosvjeda u za-
pisniku poći dalje na druga pitanja.
3. Sporazumni smo sa granicom koja bi nam priznala i D eltu i Baroš, koja
može bitii utvrdena na lieu m jesta vidljivim međašima, u slučaju da italijanska
okupacija potraje i dalje ili m ože biti fiksirana i na, karti na lieu m jesta tek
kad bude evakuirana i D elta i Baroš.
4. U pogledu saobraćaja do Rijeke ne možemo ga dati dok ne postignemo
potpunu evakuaciju i cijelu našu granicu.
5. U pogledu javnog' prava i tem eljnih načela za državu Rijeku Nmčić je
postavio opštu direktivu da Italija шK raljevina SHS zajednički urede analogno
kako se to uredilo za Dancig”.
Na kraju svog izlaganja Ninčić je naglasio da „ . . . ni ova niiti koja druga
vlada neće tražiti miilijarde za povećanje luke Baroš i Sušaka, jer su one u
slučaju kompl'ikacija sa Italijom svaki čas na dohvat talijanskih topova. Naš
je cilj da imamo u svakom slučaju jednu veliku sigurnu luku niže Jadrana tj. u
Solunu a u najgom jem dijelu Jadrana da izgradimo m ale postojeće luke od
Bakra do Senja”.88
Italijanska vlada priznavala je luku Baroš sa D eltom za sastavni deo teri-
torije K raljevine SHS ali je zahtevala, preko svoje delegacije u Paritetnoj ko­
misiji, form iranje konzorcijuma za upravu riječkom lukom , s tim da pod upravu
konzorcijuma dode i luka Baroš sa Deltom . U konzorcijumu bile bii zastupljene
sve tri zainteresovane države preko svojih delegata. Jednom posebnom konven-
cijom, predlagala je italijanska vlada, sve tri države trebalo je da se privremeno
odreknu suvereniteta nad delom svoje teritorije koja bi došla pod upravu kon­
zorcijuma. Jugoslovenska delegacija odbaoila je italijanske predloge i predložila
da se osnuje konzorcijum za eksploataciju riječke luke ali bez luke Baroš.39

38 D n evn ik M atka L aginje, Z abeleška od 16. februara 1923.

39 V. B a r t u l o v i ć , n. d., 14— 16.

142
 jugosiovenska delegacija u Opatiji imala je podršku Savetodavnog odbora
za odnose sa Italijom, u kome je preovladala tzv. „jadranska orijentacija”, te je
u neprihvatanju italijanskih zahteva bila veom a odlučna.
Stav jugoslovenske vlade i njenog mindStarstva spoljnih poslova, a to
pokazuju i uputstva koje je delegacija dobila pre odlaska u Opatiju, bio je
mnogo pom irljiviji. Znajući za razlike u stavoviraa političara koji zastupaju
„jadransku ordijentaciju” —• tj. pružaju veliki otpor italijanskim pretenzijama na
istočnu obalu Jadrana i stavova Beograda koji je bio mnogo umeremiji, itali-
janska štampa je pokušala da to prikaže kao razlog nem ogućnosti sporazuma
na Jadranu. Na ovakva pisanja italijanske štam pe Ninčić je reagovao i usledila
je njegova poseta Sušaku di okolnim m estim a sredinom marta 1923. Na tom putu
on se pobliže upoznao sa prilikama u Rijeci, razgovarao je s Lagimjom i Ribar-
žom te je to u izvesnom smislu dem antovalo pisanje italijanske štampe.40
Ninčićeva poseta Sušaku nije ubedila ditalijansku vladu u istovetnost sta­
vova vlade i delegacije, i istovrem eno dok u Opatiji Kom isija uzaludno poku-
šava da pronađe prihvatljivo rešenje za obe strane, otpočeo je direkten dijalog
Rima d Beograda. Neslaganja u Opatiji mnogo ne zabrinjavaju dve vlade i veći
se značaj pridaje direktnim kontaktim a dveju vlada nego onim u Opatiji.41 U
Rimu se verovalo da se može vise postići sa beogradskom vladom nego što je to
obećavao nepopustljiv stav jugoslovenske delegacije u Paritetnoj komisiji.
I pored jugoslovensko-italijanskih pregovora na dva koloseka tokom marta
i aprila 1923. godine, nije došlo do usaglašavanja stavova. Obe strane čvrsto
zastupaju svoje rešenje spornih pitanja i ni jedna od njih ne želii da bilo kakvim
znatnijim ustupcim a olakša prevazilaženje problema. Obećanja koja je Muso-
Ikii dao prilikom dolaska na vlast u pogledu jadranskog pitanja, kao i živa uspo-
mena u Italiji na D ’A nuncijev podvig u Rijeci, um nogom e su doprineli da se
fašistička vlada nije usudila ni jednim gestom da izađe u susret svom istočnom
susedu. U K raljevini SHS nem a jedinstvenog i čvrstog stava kako postupiti u
pregovorima s Italijom. N i tzv. „kontinentalna orijentacija”, tj. pom irljiv odnos
prema Italiji nije našao svoje pristalice u svim beogradskim političkim krugo-
vim a pa ni u vladi. Naprotiv, N inčićeva popustljivost prema Italiji izazvala je u
samoj vladi razmimoilaženja око riječkih problema, što se otvoreno ispoljilo
početkom marta 1923. godine.42
Način na koji Ninčić vodi jadransku politiku kao i njegova delatnost u
zem lji vezana za problem e Jadranskog mora nisu uvek bili usaglašeni sa inte-
resim a Radikalne stranke i radikalske vlade. Su više česte izjave prijateljstva
prema Italiiji, kao i Ninčićevo insistiranje da se pregovori svakako nastave, nisu
uvek ni m ogli biti prim ljeni sa odobravanjem. U zapadnom delu zemlje, osobito
na Primorju, gde su ljudi bili protiv bilo kakvih ustupaka Italiji, Ninoićeva
politika ocenjivana je kao suviše popustljiva. N epoverenje prema takvoj politicd
nije moglo ostati bez uticaja na raspoloženje stanovništva prema vladi i Ra-
dikalnoj stranci. Kako je Ninčić sredinom marta 1923. godine, neposredno pred
izbore okupio predstavnike hrvatske štam pe i saopštio im da će vlada na svaki
način insistirati na pregovorim a s Italijom, pokazalo se da on svoje političke
poteze ne planira zajedno sa ostalim članovim a vlade.43 Najblaže rečeno, ova

40 Isto.
41 DDI, vol. I, dok. 685, T elegram M usolinija A n to n ijev iću 6. aprila 1923.
42 „On (N inčić — E. M.) je dodao, da rješen je koje je on predložio prihvatim o
i dao je na zn an je da treba postupati, bez žurbe da bi ubediio n ek e svoje kolege koii
su u opoziciji, prem a ovom pitan ju i da će se sporazum ipak p o stići”. — DDI, vol.
I, dok. 585. T elegram K am biaza M u solin iju 8. 3 1923.
43 DDI, vol. I, dok. 614, T elegram K am biaza M usoliniju 16. m arta 1923. godine.

143
Ninčićeva neopreznost m ogla je im ati i te kako loših posleđica za Radikalnu
stranku, vladu i njenu politiku. Pašića, koji do tada nije pokazivao veći interes
za jadransku politiku, zabrinula je N inčićeva neopreznost i on od tog momenta
pokušava da preuzme inicijativu u pregovorim a s Italijom i postigne sporazum
na način i pod uslovim a kojd, po njegovom m išljenju, najviše pogoduju Kralje-
vini SHS.
Unutrašnjepolitički problem i su uvek više zaokupljali N ikolu Pašića pa je i
njegova spoljna politika um nogom e predodređena unutraanjom. Od decembra
1922. pa do marta 1923. jadranski problem i nisu bitnije uticali na političke pri-
like u Kraljevini SHS te im zbog toga Pašić i ne poklanja dovoljnu pažnju.
Glavni politički protivnik u zemlji, HRSS, nem a takođe izgrađene i jasne sta-
vove prema problemima severnog Jadrana i ozbiljno ne postavlja ovo pitanje,
te je to još jedan razlog da Pašić svoju aktivnost niije preneo i na to političko
područje i tim e dao još jedan povod opoziciji za napad na vladu.
U mom entu kad spoljnopolitički problem na neki način ugrožava unutraš-
njepoliitičku sigurnost vlade, kao što je to u martu 1923. bio jadranski, posle
Ninčićeve izjave, Pašić nastoji da tu opasnost otkloni. On prilazi jadranskom
pitanju sa dosta određenim stavovim a i m išljenjim a koja retko javno iznosi, ali
onda kad dh javno izgovori ona su u okvirima trenutne realnosti. U martu 1923.
godine Pašić želii čvrstu granicu na zapadu sa Italijom, unutar te granice luku
Baroš sa Deltom , pa tek onda da razmatra probleme Rijeke.44 Ovo je izgledalo
realno ostvarljivo, ali dogadaji i delatnost pojedinih ljudi, ucinili su da Pašić ne
ostane dosledan svojim stavovim a prema Italiji. S druge strane, angažovanije
delovanje Pašića око ovog spoljnopolitičkog problema nije um anjilo želju i ine-
res Ninčića da on reši jadranski problem i postigne sporazum. Evakuaciju treće
zone i Sušaka.45 Ninčić je smatrao svojiim uspehom, kojim su za njega bila
rešena sva bitna pitanja. To je on i potvrdio u razgovoru sa Kambijazom, izja-
vivši „. . . da možemo hladnokrvno razgovarati о luci Baroš, jer J u g o sla v ia ne
čeka evakuaciju teritorija koje su joj pripadale. Ono što je nas interesovalo
svršeno je, a pitanja koja su sada na dnevnom redu nisu takva da mogu uvrediti
osećanja našeg naroda”.46
Položaj m inistra dnostranih poslova vrem enom je omogućio Ninčiću da se
nam etne kao ličnost koja se pred javnošću pojavljuje kao kreator odnosa s Ita­
lijom i on tu ulogu i dalje želi da zadrži. Neslaganja sa Pašićem nem inovno su
dovela do konfrontacije u vladi oko jadranskog pitanja. Iz straha od otvaranja
sukoba u vladi, Pašić nije zaoštrio odnose. Nenaviknut na neslaganja i nepo-
slušnost unutar vlade, a nem oćan da u tom m om entu elim iniše Ninčića iz kabi-
neta bez većih potresa, Pašić je svoje nezadovoljstvo ispoljio u vidu netrpeljir
vosti prema Ninčiću.47
Ninčićevo neslaganje sa Pašićem i njegovo nastojanje da do kraja sprovede
zam išljenu politiku sporazuma na Jadranu i pored njene neprihvatljivosti u
vladi, teško je tumačiiti drugačije sem da je on za svoju političku delatnost imao
podršku dvora. Kralj Aleksandar nije bio čovek bez političkih ambdcija i njegov
interes za jadransko pitanje je logičan, a to su potvrdili događaji koji su uskoro

44 D n evn ik M atka L aginje, Z abeleška od 16. m arta 1923.

45 D n evn ik M atka L aginje, Z abeleška od 4. m arta 1923.
46 DDI, vol. 1, dok. 621, T elegram K am biaza M usoliniju 17. m arta 1923.
47 „Ni stari P ašić da ga (N inčića — E. M.) n e trpi. S h vatio je to po načinu
kako m u je pri zad n jem razgovoru govorio”. — M. Laginja, D nevnik, Zabeleška
od 16. 3. 1923.

144
usledili.48 Uticai kralja na Ninčića u pogledu jadranskih problema takođe nije
ostao nezapažen.49 U tom mom entu postavilo se pitanje о različitosti shvatanja
jadranske politike jugoslovenskog suverena i njegovog m inistra predsednika,
što je bio još jedan razlog da Pašić ne zaoštrava odnose u vladi zbog jadranskog
pitanja.
Različiti stavovi Pašića i kralja prema jadranskom pitanju bili su posledica
različitog prilaza ove dvojice ljudi tom problemu. Pašić svoje stavove formira
skoro isključivo pod uticajem zbivanja u zemlji, te je i razumljivo to razmimoi-
laženje sa stavovim a kralja Aleksandra koji niisu nastali ni pod kakvim uticajem
unutrašnjepolitičkih prilika u Kraljevini SHS. Kralju Aleksandru je bilo stalo
da im a dobre odnose sa Italijom pa i njenim dvorom, zbog čega je i podržavao
Ninčićevu politiku.50 Italijansko prijateljstvo za Pašića nije nešto čem u se treba
žrtvovat.i više od onoga što je neophodno i on je tom e dosta dugto ostao dosledan,
sve dok je imalo realnog opravdanja da se zastupa takav stav. N eslaganje kralja
i Pašića nije bilo bez uticaja na ishod jadranskog spora. Ono je onemogućilo
jedinstvo akcije K raljevine SHS na Jadranskom moru, odlagalo je rešenje spora
i tim e u negativnom sm islu uticalo na sam ishod spora po Kraljevinu SHS.
Pašić je shvatio delikatnost nastale situacije te njegovo m ešanje u spoljnu
politiku prema Italiji, učinio dosta suzdržanim. Svoje rešenje jadranskog pitanja
ne suprotstavlja direktno Ninčićevom , ali učiniće sve da se sa Italijom nagodi
onako kako je on to smatrao jedino mogućim.51 Povlačeći se pre nego što je
sam ostvario direktne kontakte sa italijanskom vladom i izneo svoje poglede na
sukob dve države, Pašić se nije odrekao m ogućnosti da utiče na pregovore. To
je doprinelo da je Ninčić popustljivost prema Italiji tokom leta i jeseni 1923.
godine, bila sputavana, a tim e i K raljevina SHS pošteđena novih odricanja u
korist Italije.
D vojstvo u vladinoj jadranskoj politici postojalo je tokom narednih meseoi,
i u septem bru neslaganja Ninčića i Pašića još nisu bila prevaziđena. Za vrem e
boravka u Parizu, septem bra 1923, Pašić je, odbijajući predlog italijanskog
ambasadora u Francuskoj Romana A vecana (Romano Avezzano) da lično preuz-
me obavezu u pogledu jadranskog pitanja, istakao Ninčića kao jedinu odgovor-
nu ličnost za ova pitanja.52
Ninčić je skoro istovrem eno, u razgovoru sa Tosti di Valmilnutom (Tosti di
Valminuta) potvrdio svoje neslaganje sa Pašićem , i to mnogo otvorenije nego

48 В. К r i z m a n, Ita lija и sp oljn oj p olitici k ra lja A le k sa n d r a i k n e z a P a vla

1918 — 1941 . Časopis za su vr e m en u po vjest, I, Zagreb 1975, 33— 99.
49 „N ešto 1 on (Protić —■ E. M.) slu ti da je N in čić pod u p livom dvora u tom
pitanju (jadranskom — E. M.), a dvor pod u p livom vojske. Tu istu stvar m i je iste
v ečeri tik pred odlazak iz B eograda m nogo drastičn ije onako ,po srp sk i’ izjavio
G avro Stajić. Govori i tvrdi da kralj hoće na svak i način da se s Ita lijo m radi
onoga dvora stvore što in tim n iji odnosi i da N in čić radi p opuštanjem b aš po želji
dvora u tom sm jeru”. — M. Laginja, D nevnik, zab elešk a od 16. 3. 1923.
60 Isto.
51 „Zanela m i je donjeo ovu vjest. Drži da se n ije ništa p rom ijen ilo od kako
se paritetn e k om isije n e sastaju ali m i se čini da bi g. N in čić ipak m ogao u glavnom
pitan ju još jedanput pop u stiti T alijanim a. P a šić nasuprot je dosta tvrd i još sad
stoji da su St. M arhgeritske k on ven cije od početka značile p o p u šta n je . . . ” —■ M.
Laginja, D nevnik, Z abeleška od 29. 4. 1923.
52 DDI, vo l. II, dok. 306, T elegram A vecan a M u solin iju 7. septem bra 1923.

145
što se to mogio naslutiti u Pašićevom razgovoru s Avecanom. Tom prilikom Nin-
čić je govorio i о indentičnosti svojih stavova sa stavovima kralja Aleksandra.53
Neslaganja u jugoslovenskoj vladi oko jadranskog pitanja koja su se poja-
vila marta 1923. i koja nisu prevaziđena ni tokom godine, imala su vidnog uti-
caja na pregovore s Italijom, jer su omogućila, ne baš srećno uplitanje kralja
Aleksandra u jadransku politiku K raljevine SHS.

DEVETOJUNSKI PUC, KRFSKI INCIDENT I

JUGOSLOVENSKO-ITALIJANSKI PREGOVORI U LETO 1923.

Novi italijanski predlog konzorcijuma za riječku luku koji je italijanska

delegacija u Paritetnoj kom isiji podnela početkom aprila 1923. godine, limao je
za cilj da da novi podsticaj pregovorima koji su postepeno gubili svoj smisao.54
Jugoslovenska delegacija nije prihvatila ovaj predlog konzorcijuma, jer se on
tek neznatno razlikovao od prethodnih italijanskih predloga, i Paritetna komi-
sija prekinula je svoj rad. Prekidom rada Paritetne kom isije jugoslovensko-itar
Idjanski odnosi ponovo su đošli u onu fazu iz koje se n ije moglo sagledati rešenje
spora i očekivalo se da jedna ili druga strana nekim novim predlogom ponovo
pokrene pregovore.55
Konferencija о problemima Rijeke održana u jugoslovenskom m inistarstvu
spoljnih poslova 14. maja 1923. godine dala je glavne sm ernice za obnavljanje
pregovora sa Italijom. Ovom skupu su prisustvovali: Nikola Pašić, Momcilo
Ninčić, Ljubomdr Nešić, Otokar Ribarž i Racić. Posle duže rasprave Pašić je
izložio sledeće instrukcije:
1. „Tražiti da se poštuje nezavisnost riječke države i da joj se omogući
vlastita uprava.
2. Nama treba ostaviti da sam i upravljam o Barošom i Deltom , barem za
naš unutrašnji saobraćaj.
3. Provizorna zajednička Uprava riječkog pristaništa i stanice za jednu
godinu, pod uvjetom da se stvori K onstituanta i njoj dade Uprava grada Rijeke.
4. Troškovi zajeđničke uprave neka se kreditiraju i neka se onda podele
prema udelu u saobraćaju u obrnutoj proporciji.
5. Arbitražu upotrebiti kao taktičko sredstvo.”56
U ovim instrukcijam a lako se prepoznaje stav Pašića prema jadranskom
pitanju, a novina da se luka Baroš ograniči isključivo na domaći promet bio je
pokušaj da razuveri italijansku vladu u nem ogućnost ekonomskog opstanka
Rijeke ako se iz njene luke izuzme luka Baroš sa Deltom . N inčić je, saopštava-
jući M. Laginji sadržaj instrukcija, ovo popuštanje prema Italiji objasnio kao
krajnji ustupak, s tim što je već tada sam sumnjao da je to rešenje dovoljno
prihvatljivo za Italiju.57

53 „Оп (N inčić — E. M.) je rekao da je n jegov položaj n eizd ržljiv. Clan stra-
načke vlade, stranke koja je u m an jin i u Skupštini, bilo zbog opozicije Slovenaca
i Hrvata, dem okratske stranke i stranke Korošca, bilo zbog od su stva u kabinetu
članova druge narodnosti sem srpske, on n em a punu saglasn ost ni ostalih m inistara
a ponekad m ora pobediti n em ale tešk oće da bi ubedio sam og predsednika P ašića.
Jeđinu pravu podlogu prib ližavan ja Italiji nalazio je do sada u kralja A leksandra,
koji deli n jegove id eje i koji m u je do sada pom agao”. — DDI, vol. II, dok. 337.
T elegram T osti di V alm in u ta M usoliniju, 11. 9. 1923.
54 DDI, vol. I, dok. 658, T elegram M u solin ija A n to n ijev iću 6. aprila 1923.
55 D n evn ik M atka Laginje, Z abeleška od 29. aprila 1923.
50 D A -SIP , V o jisla v Jovanović, i. 127, dok. 12.
57 D n evn ik M atka Laginje, Z abeleška od 19. m aja 1923.

146
 Članovi jugoslovenske delegacije u Paritetnoj kom isiji posle ovog sastanka
u M inistarstvu otputovali su u Rim, gde je nastavljen rad te kom isije. Kako se
i pretpostavljalo, dugotrajne rasprave u K om isiji ostale su bez ikakvih rezul-
tata. Sam ouverenost i sigurnost jugoslovenske delegacije u nastupim a iznenada
su bili poljuljani devetojunskim pučem u Bugarskoj.58 Ovaj je događaj u Beo-
radu prim ljen sa izvesnom gorčinom, zbog debakla vladine politike, što su neki
listovi, a posebno listovi opozicije, i prenaglašavali. Jugoslovenska štampa, tra-
žeći krivca za prevrat u Bugarskoj, optužila je velike sile, a pre svega Italiju za
učešće u prevratu. Pašićeva vlada pokazivala je rezervisanost u oceni novo-
nastale situacije u Bugarskoj i otezala je da uspostavi zvanične kontakte sa
novom vladom u Sofijii.59 Pisanje i optužbe štam pe protiv Italije uzele su takvog
maha da je italijanski ambasador u Beogradu veom a ozbiljno na to skrenuo
pažnju Ninčiću.60
U Rimu su promene u Bugarskoj prim ljene kao dogadaj koji ide u korist
italijanskog položaja i uticaja na Baikanu, a slabii jugoslovenske i francuske
pozicije. Italijanska vlada je zbog toga bila m edu prvim a koje su priznale novu
bugarsku vladu Cankova, a M usolini je preko diplomatskog predstavništva u
Beogradu upozorio jugoslovensku vladu da je protiv bilo kakve jugoslovenske
vojne liintervencije u Bugarskoj. Ovo je dalo povoda jugoslovenskoj štampi, kao
i štam pi nekih evropskih država, da pišu о neposređnom učešću Italije u pri-
premi devetojunskog puča.61 Ovaj događaj je značajan, pre svega, za. položaj
Bugarske izmedu dva svetska rata, ali tim e što je narušio dotadašnje odnose
snaga na Baikanu on je imao svoje značenje i za m edunarodne odnose balkan-
skih država. Za ovaj događaj mi smo zainteresovam pre svega iz razloga da
saznamo da li je on uticao na rešenje jadranskog pitanja i u kojem smislu.
Stav italijanske štam pe ne odražava samo zvanični stav Italije prema do-
gadajim a u Bugarskoj, već neposredno utiče i na promenu raspoloženja italrir
janske javnosti prema tom i drugim pitanjim a Balkana. Opšti sud i raspoloženja
bili su da su promene u Bugarskoj doprinele povoljnijem rešavanju jadranskog
pitanja u korist Italije. Ovo m išljenje veom a je blisko vodećim političkim kru-
govim a u Italiji, te je to dato na znanje i jugoslovenskoj delegaciji u Rimu, a
preko nje i vladi. Đ ovani Đuriati (G iovanni Gigurati), kom esar za likvidaci-ju
dobara i interesa gradana neprijateljskih država, rekao je O. Ribaržu, kako se
nada da će se pod dejstvom bugarskih dogadaja problemi R ijeke uskoro pri-
vesti kraju.62 Ovakve italijanske izjave im ale su uticaja na držanje bugarske
vlade u pogledu R ijeke i njene dalje sudbine.
Matko Laginja, predsednik Savetodavnog odbora za odnose sa Italijom,
vodio je sredinom juna 1923. u Beogradu razgovore о riječkom pitanju u svetlu
novih medunarodnih odnosa na Baikanu.63 Došao je do zaključka da se jugoslo­
venska vlada u tom m om entu pribojavala italijanske aneksije Rijeke i, štaviše,
pod utiskom bugarskih događaja i pom etnje koju su oni izazvali, malo ко je u
tom m om entu pom išljao da se ozbiljno suprostavi činu aneksije. Laginja je
ocenio da ni jugoslovenska delegacija u Paritetnoj kom isiji iako pod velikim

58 D esanka Todorović, Spoljna p o litik a K raljevin e SH S prem a balkanskim

d ržavam a (Bugarska, A lbanija, Grčka, Turska) u periodu 1918— 1923. godine, str.
412— 421 (doktorska disertacija u rukopisu).
59 DDI, vol. II, dok. 96. T elegram K am biaza M u solin iju 25. juna 1923.
Isto.
01 2. A v r a m o v s k i , О s ta vu ju g o slo ven sk e v la d e p r e m a d eve to ju n sk o m
p r e v r a tu и B u g arskoj 1923. godine; Istorija X X vek a, IX , 133— 187.
82 D n evn ik M atka Laginje, Z abeleška od 16. juna 1923.
83 Isto, Z abeleška od 21. juna 1923.

147
uticajem Savetodavnog odbora za odnose s Italijom, verovatno ne bi pružila
veći otpor italijanskim zahtevim a za aneksiju Rijeke. U videvši da jugosloven­
ska vlada ne može u tom mom entu da se suprotstavi Italiji, Laginja je pri
povratku u Zagreb 21. juna 1923. godine preduzeo akciju da se u slučaju anek-
sije R ijeke spreči da to bude priznato s jugoslovenske strane. N e želeoi da
direktno razgovara sa Stjepanom Radićem, Laginja je pokušao da zainteresuje
rukovodstvo H RSS-a za probleme Rijeke i prtilike na Jadranskom moru u raz-
govoru sa Lorkovicem.81
On je predlagao da Radić u ime hrvatskih izbornih predstavnika, uputi
jednu poruku Pašiću ili Ninčiću i stavd do znanja da Rijeka u slučaju izgubitka
statusa slobodne države ima pripasti Hrvatskoj. On je tokom razgovora poku-
šao da ubedd Lorkovića u besm islenost dalje apstinencije hrvatskih predstavnika
od ueešća u političkoj borbi u Skupštini. N jihovo prisustvo u Skupštini, pret-
postavljao je Laginja sprečilo bi dalja popuštanja jugoslovenske vlade Italiji,
bilo zato što bi se tim e doprinelo ili pripretilo njenom rušenju, bilo rušeinju
njenog ministra inostranih poslova Ninčića.65
Medutim, Radić nije pokazao interes za Laginjinu akciju i probleme Rijeke,
što na izvestan način potvrduje i razgovor Laginje sa Lorkovićem 26. juna 1923.
godine.66 Zapravo Radić sa svojom strankom vodi politieku borbu na unutraš-
njepolitičkom planu, a spoljnopolitički problemi pa i pitanje grada R ijeke dugo
ostaju van njegovog interesovanja.
Jugoslovenska vlada je devetojunskim pučem u Bugarskoj bila zatečena i
više se iščekivalo reagovanje Italije nego što je sama m ogla nešto preduzeti. Cim
je prva neizvesnost prošla Ninčić je požurio da uveri italijansku vladu da i
pored svih napada štam pe i opozicije na Italiju, stav vlade ostaje neprom enjen.67
Ma koliko da su fašistička vlada i M usolini posle prevrata u Bugarskoj bili
u povoljnijem položaju, oni nisu im ali dovoljno snage da tu prednost iskoriste i
ostvare svoje zahteve na severnom Jadranu. To najbolje pokazuje držanje fa-
šističke organizaoije u Rijeci. Blagonaklono pisanje italijanske štam pe о doga-
đajima u Bugarskoj kao i izjave neodgovom ih političara učvrstile su kod
riječkih fašista uverenje da je samo pitanje vrem ena pa da se Riijeka priključi
Italiji. Ovo je m išljenje preovladavalo u toj meri da se oni ozbiljno pripremaju
da izazovu nerede u Rijeci i tim e daju povoda italijanskoj vladi za aneksiju

04 Is to.
85 „Rekoh m u da ako je pam etan n eće u zeti za zlo što m u n e m ogu da kažem
sve što sam ovih dana čuo u B eogradu. U p ogled u n aših odnosa s Italijom . Ja nisam
R adićev n eprijatelj n e m ogu lično do njega, jer bi to bilo o d v iše upalo u oči kad
se nism o do sada posjećivali. M olio sam zato n jeg a da pođe do R adića i kaže da ja
đržim vrlo potrebno da bi R adić kao pred sjed n ik ogrom ne v ećin e izbornih pred­
stavnika hrvatskog naroda m orao g. N in čiću ili ako bi volio g. P ašiću poručiti
stan ovište hrvatsko za slučaj da bi R ijeka sa kotarom iz bilo kojih razloga im ala
izgubiti karakter slobodne države kako je u R apalu ugovoreno, treba pripisati
H rvatskoj. To bi ojačalo naš položaj prem a Italiji baš sad kad je potrebno paritetnoj
kom isiji. Da držim da m ože doći čas, kad m oram o unutarnje obzire sta v iti na stranu
da spasim o položaj prem a van i tj. da srušim o ako n e v lad u P ašića a barem n jegovog
m inistra inostranih poslova (ako bi se pokazao o d više p op u stljiv prem a Ita liji)”.
— M. Laginja, D nevnik, Z abeleška od 21. 6. 1923.
м „Lorković reče da je R adić izjavio, da je Z anela bio kod n jega za razgovor
s n jegove strane, ali m u on rekao da što sad Z anela govori n em ože b iti iskreno.
R iječani od slom a m onarhije i prije nikad se ni.su p rija teljsk i p o n ijeli prem a H rva-
tim a i čim budu na v la sti oni da će odm ah opet udariti na H rvate. Ja sam na to
L orkovića pitao da li je R adić Z eneli obećao uspor sv eg a tog da ćem o b iti za slobodu
dršave R iječke. L orković odgovori da n ije ”. — Isto, Z abeleška od 26. juna 1923.
67 DD1, vol. II, dok. 96, T elegram K am biaza M usoliniju od 25. juna 1923. godine.

148
 ovog grada. U poslednjem m om entu Musolini je saznao za ovu akciju i onemo-
gućio je.68 Uzbuđenje око puča u Bugarskoj brzo se smirivalo kao i uzbuđenje
oko jadranskog piitanja izazvano bugarskim događajima. Stampa s obeju strana
Jadrana prestala je sa napadima i izgledalo je kao da se ništa nije promenilo.
Pa ipak, Italija je poboljšala svoje pozicije na Baikanu a tim e i svoj položaj u
odnosu na K raljevinu SHS, tj. u pogledu jadranskog piitanja. Prednost koju je
stekao, M usolini niije iskoristio, možda i zbog političkog neiskustva, ali neće
trebati da prođe mnogo vrem ena pa da se u sličnoj situaciji pokaže mnogo
odlučnijim.
Ponovo je rešenje pitanja Rijeke ,i njene luke postalo neizvesno, ali je zato
situacija u Riijeci bila sve teža. Privredni život grada bio je narušen, jer je
priliv m aterijalnih dobara bio m inim alan. Krediti koje je italijanska vlada
povremeno odobravala nisu bili rešenje teškog ekonomskog položaja. Isluženi
vojnici i oficiri italijanske vojske bili su velika balast: u jednoj neregularnoj
situaciji kakva je bila u Rijeoi', oni su tražili nekakvu svoju šansu. D ’A nuncijevi
arditi pösle puča u Rijeci (mart 1922) ponovo su bili u gradu. Jugoslovenska
vlada, koja je prekidom željezničkih veza Rijeke sa zaledem postigla izvesnu
ravnotežu italijanskom uticaju u gradu i mogla da utiče na njegov budući
razvitak,69 doprinela je istovrem eno da se položaj grada još vise pogorša. Pro-
padanje grada i njegove priivrede nije se moglo zaustaviti daljim održavanjem
neregularnog statusa grada.
Interesi Italije i K raljevine SHS u Rijeci, opterećeni i unutrašnjepolitičkim
problemima obeju država, bili su u tolikoj meri nepom irljivi da je sudbina
Rijeke i dalje ostala neizvesna. Razm im oilaženja u Paritetnoj kom isiji početkom
leta 1923. godine, najbolje pokazuju nem ogućnost sporazuma na Jadranskom
moru.
Ipak početkom jula 1923. godine, sporna pitanja Jadrana morala su ponovo
biti razmatrana i u Rimu 1 u Beogradu. Posle dugog vrem ena M usolini je odlu-
čio da otvoreno iznese svoje nam ere i zatraži aneksiju Rijeke Italiji. Italijanska
vlada po prvi put istupa sa tim predlogom, s tim što je luku Baroš i D eltu bila
voljna da prepusti K raljevini1 SHS. Nadoknade za pristanak Kraljevine SHS
bile su predviđene u obliku širokih koncesija K raljevini SHS u riječkoj luci i
izvesnu korekciju granice oko opštine Kastav.70 Na sednici od 10. jula 1923.
godine jugoslovenska vlada je razmatrala italijanski predlog i dala svoj protiv-
predlog, koji je V ojislav Antonijević, jugoslovenski poslanik u Rimu, 19. jula
1923. godine predao M usoliniju.71 Jugoslovenska vlada pristajala je na aneksiju
Rijeke Italiji ali pod uslovom da se italijanski ustupci u korist Kraljevine SHS
prošire i na Zadar, tj. da ovaj grad dode pod suverenitet K raljevine SH S.72 Tako
nešto u Rimu nije moglo b iti prihvaćeno.
U videvši da neće lako nam etnuti svoje zahteve K raljevini SHS, iako je to u
više navrata veom a odlučno zahtevao, M usolini je odlučio da još vise podigne
ton u traženju ispunjenja svojih zahteva. Preko Paritetne kom isije zahtevao
je od jugoslovenske vlade neodložno ispunjenje svojih zahteva najkasnije do 31.
avgusta 1923. godine. U slučaju da se do naznačenog datuma ne iznađe rešenje

68 DDI, vol. II, dok. 124, P ism o M usolinija B jan k in iju 9. avgusta 1923.
69 DDI, vol. I, dole. 685, T elegram M usolinija A n ton ijeviću 6. aprila 1923.
70 P rom em orij K ontarinija M usoliniju od 7. septem bra 1923. godine ukazuje
na suštinu tih italijan sk ih zah teva koje je ita lijan sk a vla d a podnela jugoslovenskoj
vladi. — DDI, vol. II, dok. 314.
71 T ekst odgovora vla d e K raljevin e SH S sačuvan je u italijanskoj diplom atskoj
gradi ali n ije objavljen.
72 Kao пар. 68.

149
spornih pitanja, pretio je promenom stava i ponašanja.73 M usolini je zahtevao i
pretio, ali u tom m om entu malo ко je u Beogradu ozbiljno to shvatao. Pa^ iipak,
M usolim jevi ultim ativni zahtevi doveli su do prekida rada Paritetne komisije.
Predsednik jugoslovenske delegacije u Paritetnoj kom isiji O. Ribarž i poslanik
V. Antoni jević napustili su Rim i otputovali u Francusku na razgovore sa Pa-
šićem, koji se tamo nalazio na odmoru. Prekid rada Paritetne kom isije bio je
kratak. Obnovljen je već posle petnaestak dana 26. avgusta 1923. godine bez
većih uzbuđenja.. Obnova rada Paritetne kom isije pokazuje da je M usolini za
trenutak odustao od ultim ativnih zahteva prema K raljevini SHS i odložio ih za
kraće vreme. To je i razum ljivo, jer se datum 31. avgust 1923. godine, označen
kao krajnjd rok završetka pregovora о jadranskom pitanju, približavao, ali ne
pod znakom italijanskog pritiska i pretnji Kraljevini SHS, već Grčkoj. M usoli-
nijeva pretnja Grčkoj, zbog ubdstva italijanskog generala u Albaniji, dobila je
upravo 31. avgusta 1923. godine oblik vojne intervencije okupacijom otoka Krfa,
koji je izvela italijanska mornarica. Priprem e za ovu intervenciju izvršene u
severnom Jadranu izazvale su uznem irenost u pogranienom delu K raljevine
SHS prema Italiji, ali ovo uzbuđenje nije im alo većeg odjeka u jugoslovenskoj
javnosti. S tav jugoslovenske vlade tokom trajanja krfskog incidenta, bio je
veoma uzdržan. Sam čin okupacije Krfa pokazao je da se M usolinijeva podig-
nuta ruka mora ozbiljnije shvatiti i u sporu na severnom Jadranu.
Stampa u Italiji a i u K raljevini SHS, svaka na svoj način, povezivala je
zbivanja oko K rfa sa sporom oko Rijeke. Takvom pisanju štam pe doprineo je
i defimitivni prekid rada Paritetne kom isije. Jugoslovenskoj delegaciji pred pola-
zak iz Rima za Beograd M usolini je još jedanput ponovio svoje zahteve i tražio
njihovo ispunjemje.74
Bez obzira na to kakav je bio krajnji ishod krfskog incidenta po Italiju, sam
čin ilskrcavanja bio je iskorišćen i fašistička vlada i M usolini to su prikazali pred
italdjanskom javnošću kao svoj uspeh. Pod dojmom pobede italijanska štampa
se okreće i problem im a Jadrana i zauzim a veom a agresivan stav. Rim ski Messa-
ggero prvih dana septem bra 1923. godine piše da će i Kraljevtina SHS kao i Grč-
ka posle 15. septem bra 1923. godine osetiti svu odlučnost Italije ako ne prihvati
njene zahteve.
Datum koji je objavio ovaj list shvaćen je i tum aeen kao novi rok do koga
je K raljevina SHS trebalo da udovolji željam a Italije. Evropska štampa i javnost,
pod utiskom krfskog događaja i novonastalog raspoloženja u Italiji, pokazivala
je veliku zabrinutost za dalji tok jugoslovensko-dtalijanskih odnosa. U Kra­
ljevini SHS niije se ispoljilo neko vidnije uzbudenje, sem izvesne zabrinutosti
za sudbinu Rijeke. I pored toga krfski incident ostavio je traga na jugosloven-
sko-italijanske odnose, jer je unekoliko poremetio odnos snaga i uticao na
promenu stava jugoslovenske vlade i njenih voda, ako ne u tom m om entu a
ono sigurno tokom daljih pregovora za sporazum na Jadranskom moru.

JADRANSKO PITANJE PRED LIGOM NACIJA SEPTEMBRA 1923.

Uzbudenje i zabrinutost evropske javnosti početkom septembra 1923. go­

dine za dalji razvoj odnosa na Jadranskom moru bili1su izazvani pisanjem ita­
lijanske štampe. Raspoloženje u K raljevini SHS bilo je znatno m im ije, jer se
о problemima Jadrana veom a malo pisalo. Jugoslovenska vlada, ma koliko da

73 DDI, vol. II, dok. 166, T elegram M u solin ija K vartijeriju 8. avgusta 1923.
74 Политика, 31. август 1923.

150
je mogla b iti uznem irena i zabrinuta za sudbinu Rijeke zbog događaja oko
Krfa, to nije ispoljavala i mirno je iščekivala razvoj događaja. Prekid rada Pari-
tetne kom isije u Rimu nas am dan italijanskog iskrcavanja na Krfu i ponov-
ljeni zahtev M usolinija jugoslovenskoj delegaciji da mu se izide u susret i preda
Rijeka um nogom e su doprineli da se neizvesnost oko Krfa prenese i na se-
verdni Jadran. Beogradska vlada reagovala je na ove dogadaje pnipremom
registracije Rapalskih ugovora kod Lige nacija. Ovaj pomalo neočekivani potez
jugoslovenske vlade imao je za cilj, da se u slučaju italijanske uzurpacije Rijeke,
ojača pravni položaj K raljevine SHS na m edunarodnom planu. U mom entu kad
fašizam prelazi u ofanzdvu na, spoljnopolitičkom planu i kada M usolini defini-
tivno preuzima rimsko Miniistarstvo spoljnih poslova, registracija Rapalskog
ugovora kod Lige nacija bio je jedan korak predostrožnosti vlade u Beogradu,
bez obzira na sve dotadašnje razloge odlaganja tog čina. Ova promena stava
jugoslovenske vlade prema registraciji Rapalskog ugovora početkom septembra
1923. godine bila je posledica junskih dogadaja u Bugarskoj, dok je neposredni
povod ove akcije bio italijanski konflikt sa Grčkom.
Jugoslovenska vlada morala je svoju akciju otpočeti veom a oprezno. Pre
svega trebalo je ispitati raspoloženje Rima za jedan takav potez, jer se pret-
postavljalo da bi moglo doći do neželjenih događaja ako bi se italijanska vlada
odlučnije suprotstavila registraciji Rapalskog ugovora kod Lige naciija.
A ntonijević je 1. septem bra 1923. godine predao notu jugoslovenske vlade
M usoliniju u kojoj je nagoveštena registracija udgovora.75 M usolini je već prili-
kom uručenja note dao svoj odgovor. On je izra z» cudenje povodom namere
jugoslovenske vlade i istakao da je za obe đržave korusnije zaključenje nepo-
srednijeg sporazuma.
Jugoslovenski nagoveštaj regi’s tracije Rapalskog ugovora podstakao je Mu-
solinija da brzo reaguje da bi to sprečio da napokon privoli jugoslovensku vladu
da prihvati njegov predlog rešenja spornih pitanja Jadranskog mora. Zatražio
je od svojih ambasadora u Parizu i Londonu, Romana Avencana i Dela Torete
(Deila Torreta), da kod. vlada kod kojih su akreditovani1 deluju u smislu da
one poduzmu nešto i odvrate vladu Kraljevine SHS od planirane akcije i da
svojim uticajem doprinesu prihvatanju italijanskih zahteva.76
Pokušaj Dela Torete u Londonu da privoli britansku vladu na sličan potez
kakav je ona učinila novembra 1920. godine pred potpisivanje Rapalskog ugo­
vora, ostao je bezbuspešan. Britanska interevencija 1920. godine imala je za
ovu vladu pomalo iznenadujuce posledice u odredbama Rapalskog ugovora,
te je to razlog njenog odbiijanja da se ponovo umeša u jadransko pitanje. Od­
govor na Dela Toretin zahtev bio je form ulisan u sm islu britanske nezaintere-
sovanosti za te problem e i nije se moglo ocekdvati da V elika Britanija u tom
trenutku svojim autoritetom odluonije podrži italijansku vladu u njenim na-
stojanjim a.77
Razgovor A vecana u Parizu takode nije doneo željene rezultate. U pogledu
registracije Rapalskog ugovora i odvraćanja jugoslovenske vlade od ove akcije,
Poenkare (Raymond Poincare) niije dao nikakva obećanja. On je u razgovoru s
Avecanom ispoljio vidnu zabrdnutost zbog italijanskih ultim ativnih zahteva
K raljevini SHS, pristao je jedino da podrži one italijanske predloge koji bi bili

73 DDI, vol. II, dok. 284, P ism o ju gosloven sk e vlad e M usoliniju 1. septem bra
1923. (nije publikovano).
76 Isto, dok. 284, T elegram M usolinija A vecan u 5. septem bra 1923.
77 Isto, dok. 336, T elegram D ela T orete M usoliniju 11. septem bra 1923.

151
đoprinos izm ircnju dveju država. Avecano je insistirao na pomoći francuske vla-
de u sm islu pritiska na Pašića, kojii je tih dana boravio u Parizu, kako bi ovaj
pokazao više razum evanja za italijanske zahteve ко je mu je A vecano nameravao
još jedanput da obrazloži. Francuski predsednik vlade odbio je i ovo kao nem o-
guće i beskoritsno, ali je: pri torn izjavio da bi bilo mnogo korisniiije u tom sm islu
razgovarati s jugoslovenskim kraljem Aleksandrom.78 No i pored toga, dva dana
posle ovog razgovora 7. septem bra 1923. godine, A vecano se sastao s Pašićem.
U dosta dugom razgovoru Pašić je izložio svoje m išljenje о jadranskim proble-
mima i dnsistirao je na rešenju ovih pitanja zajedničkim dogovorom dveju
vlada i im enovanjem jedne privrem ene vlade u Rijeci. Sva nastojanja Avecana
da ubedi Pašića u opravdanost aneksije Rijeke Italiji ostala su bezuspešna. Ipak,
da bi bar nečim pokazao razum evanje prema italijanskoj vladi i tim e ostavio
mogućnost nastavljanja pregovora, Pašić je obećao da će Ninčiću izraziti svoje
neslaganje s registraoiijom Rapalskog ugvora kod Lige nacija.79 Ova Pašićevai iz-
java je i ostala samo obecanje. On je u potpunosti bio saglasan da se registruje
Rapalski ugovor i po potrebi ide na arbitražu. Cvrstih dokaza da je od Pašića po-
tekla ideja registradje za sada nem a i to se samo naslućuje, ali u svom izveštaju
iz Pariza dr V elizaru Jankoviću zastupniku mimistra predsednika, о obavljenim
razgovorima, on je dao instrukciju da u slučaju odbijanja koncesija koje je zah-
tevala jugoslovenska delegacija u Paritetnoj kom isiji jugoslovenska vlada odmah
zatraži arbitražu predvidenu Rapalskim ugovorom.80 N e želeoi da prihvati bilo
koje druge obaveze u pogledu jadranskog spora Pašić se ogradio, izjavivši A ve-
canu da se lično odrekao direktnog mešanja u ova pitanja isključivo zbog unu-
trašnjepolitičkih razloga, kako bi dzbegao napade opozicije i zbog jadranske
politike.81
Pašić se na proputovanju iz Pariza za Beograd 9. septembra 1923. godine
zadržao u Zenevi, gde se sastao s Ninčićem koji se tu nalazio radi registracije
Rapalskog ugovora kod Lige nacija. S obzirom na pom enuti izveštaj Pašića iz
Pariza Velizaru Jankoviću kao i na razgovor Ninčića s Tosti di Valm m utom
posle Pašićevog odlaska iz Zeneve,82 veom a je verovatno da je Pašić tom prilikom
uputio Ninčića na registraciju, a obećanje Avecanu za odlaganje registracije Pa-
šić je dao kako bi njegovi stavovi i stavovi italijanske vlade, u tom trenutku
potpuno suprotni, im ali bar jednu dodirnu tačku.
Registracija Rapalskog ugovora usledila je 12. septembra 1923. godine. Na-
mera jugoslovenske vlade da registracijom ugovora poboljša svoj položaj u sporu
s Italijom brzo se pokazala. uzaludnom. Iako je Musolini), doveden pred svršen
ein, i sam naložio Antoniu Salandri (Antonio Salandra) da priprem i i registruje
Rapalski ugovor kod Lige nacija u im e italijanske vlade,83 ubrzo se pokazalo da
ta registracija nije imala bitnijeg uticaja na ponašanje M usolinija prema Kralje­
vini SHS u rešavanju jadranskih problema. V eć u uputstvu Salandri za registra-

78 „P oenkare m i je odgovorio da je P ašić v eć postar čovek i zatvoren u sv o ­

jim predubeđenjim a i da bi daleko efik a sn ije bila m oja in terven eija da о tom e
m ogu razgovarati s srpskim kraljem , koji je otvoren iji prem a savetim a praktienog
i opšteg karaktera”. — DDI, vol. II, dok. 297, T elegram A vecan a M usoliniju 6. 9 1923.
79 Isto, dok. 306, T elegram A vecan a M usoliniju 7. septem bra 1923.
80 D A -SIP , fond P red sed n ištva m inistarskog saveta f. 1919— 1935. P ašićevo
pism o zastupniku m inistra predsednika g. V elizaru Jankoviću, septem bar 1923. godine.
81 K ao пар. 77.
82 DDI, vol. II, dok. 337, T elegram Tosti di V alm inuta M usoliniju 11. sep tem ­
bra 1923.
83 Isto, dok. 346, T elegram M usolinija Salandri 13. septem bra 1923.

152
ciju ugovora on je zatražio da se u dogovoru s Ninčićem ostavi izvesna rezerva
oko prim ene IV i V člana ugovora, čime bi se sačuvala mogućnost priznanja i
prisajedm jenja Rijeke Italiji.84
M usolini se nadao da će jugoslovenska vlada pod uticajem krfskog inci­
denta i u javnosti proširenih glasina, do 15. septembra 1923. godine odgovoriti
i udovoljiti njegovim zahtevim a. Da se u takav razvoj događaja verovalo u
Rimu, pokazuju, u izvesnom sm islu, odluka Rimskog parlam enta od 16. septem ­
bra 1923. godine. Nezadovoljan razvojem dogadaja M usolini je zadsta promenio
naein ponašanja, kako je bio i najavio, i akcija koja je usledila učinjena je
bez znanja jugoslovenske vlade. K oristeći ostavku A tilija Depolija (Atillio Depoli)
na položaj pređsednika rijeeke vlade, koja je u Rim dostavljena još 2. septembra
1923. goddme,85 im enovao je 16. septem bra generala Dardindja (Giardini) vojniim
gu.vernerom Rijeke.86 M usolini je ovaj ein pravdao neregularnom situacijom u
Rijeci i ostavkom Depolija koja je proistekla kao posledica teških prilika u gra-
du. Odlaganje da se već prilikom prijem a ostavke interveniše u sm islu uspo-
stavljanja reda u Rijeci, nedvosm isleno potvrduje M usolinijeva nadanja da će
Kraljevina SHS do sredine septem bra pristati na aneksiju R ijeke i predati je
Italiji . U slučaju da im enovanje generala Đardinija za: vojnog guvernera Rijeke,
izazove oštrija reagovanja velikih sila i K raljevine SHS, M usolini je svojim
ambasadama u inostranstvu zajedno sa odlukom M inistarskog veća о tom e im e-
novanju razaslao i uputstvo da se promene u Rijeci jedino mogu tumačitd teškom
situacijom u gradu i nikako drugačije.87
Kako je Ninčić u vise navrata predstavnicim a italijanske vlade isticao svoj
težak položaj u vladi i pri tom e uvek iznosio da jedino kod kralja Aleksandra
ima podršku za politiku prijateljstva i saradnje prema Italiji i budući da je
Poenkare u razgovoru s Avecanom naglasio da je jugoslovenski suveren spreman
na kompromisna rešenja, M usolini je svom otpravniku poslova u Beogradu dao
zadatak da ispita opravdanost kontakta sa kraljem Aleksandrom .88 Iako u itali-
janskoj objavljenoj gradi nema Sum onteovog odgovora Musoliniju, on je vero-
vatno bio potvrda, jer je general Bodrero, licrn izaslanik Musolinija, doputovao
u Beograd na sam dan im enovanja generala Đardinija za vojnog guvernera Ri­
jeke. Istog dana primio ga je kralj Aleksandar. Pašić, ne znajući za poslednju
odluku italijanske vlade, pozvao je 16. septembra Sum ontea i najavio mu skori
odgovor jugoslovenske vlade.89
Susret generala Bodrera i kralja Aleksandra bio je važan, ako ne i odluču-
jući događaj u razrešenju jadranskog pitanja. Ovaj susret učinio je da politika
popuštanja koju je zagovarao Ninčić u odnosima s Italijom , ponovo bude prihva-
ćena. Ne m ešajući se direktno u pregovore (sa Italijom) Pašić je od marta do
septembra 1923. godine stvorio opoziciju Ninčićevoj politici prema Italiji i re-
gistracijom Rapalskog ugovora kod Lige nacija skoro je onemogućio njeno dalje

84 Isto.
85 Isto, dok. 258, T elegram A tila D epolija M usoliniju 2. septem bra 1923.
86 „D anašnje V eće m in istara donelo je sled eću odluku. V eće m in istara pošto
se upoznalo sa pism om de P olija sadašnjeg p redsjednika riječke U stavotvorn e
skupštine koji je najavio da osta v lja fu n k ciju u vla d i grada, s obzirom na anorm al-
nosti riječkih prilika a u išček ivan ju da situ acija u gradu bude određenija, im en u je
guvernera grada N jegovu E k selen ciju generala Đ arđinija kraljevsk og senatora,
sa zadatkom da ču va javn i red i da se stara о gradskoj u p ravi”. DDI, vol. II, dok.
367, T elegram M usolinija am basadam a u inostranstvu, 18. 9. 1923.
87 Isto.
88 DDI, vol. II, dok. 314. Prom em orij K ontarinija M u solin iju od 7. septem bra 1923.
89 Isto, dok. 369, T elegram Sum ontea M usoliniju 16. 9. 1923.

153
provođenje. Opozicija u vladi primorala je Ninčića da svoje stavove i politiku
uskladi sa politikom koju je zastupao Pašić. Tako je italijanski otpravnik poslo­
va u Beogradu osetio izvesnu uzdržanost i kod Ninčića, što je i javio u Rim. Po
njem u to se najbolje pokazalo u promeni pisanja lista Време о jadranskim prob-
lem im a, u kojem je Ninčić bio jedan od glavnih akcionara.90
Ali, akcija jugoslovenske vlade septembra 1923. godine oko registracije Ra­
palskog ugovora kod Lige nacija bila je i rezultat usaglašavanja i približavanja
stavova Ninčića i Pašića. Pod uticajem događaja tokom 1923. godine, krfskog'
incidenta i M usolinijeve odlučnosti u ovom sporu, i sam Pašić je pokazao vise
popustljivosti prema italijanskdm zahtevima.
Misija generala Bodrera prekinula je i onem ogućila jugoslovensko-italijan-
ski razgovor na ravnopravndjim osnovam a kako ga je želio postavitd Pašić. I po­
red registracije Rapalskog ugovora kod Lige nacija, jadranska politika jugo-
slovcnske vlade postaje, može se reći, politika popuštanja Italiji, koju od tada
diktira sam kralj Aleksandar. Qtvorem istup kralja Aleksandra i njegovo upli-
tanje u jadranske probleme onem ogućilo je nam eru Pašića da i u slučaju novih
ustupaka Italiji oni budu što je m oguće m anji a nodoknade što povoljnije za
Kraljevinu SHS. Autoritet kralja još jedanput, se pokazao suviše velikim za Pa-
šića, da bi mu se mogao suprotstaviti u politici popuštanja Italiji, što je i bio
razlog da je takvu politiku morala prihvatiti i vlada Kraljevine SHS.
Rešenje spora s Italijom septembra 1923. godine, nezibežno se privodi kraju.
To je dosta ubedljivo najavilo im enovanje generala Đardinija za vojnog guver-
nera Rijeke. U novonastaloj situaciji, i pored nesporazuma s kraljem i Ninčićem,
Pašić se ne povlači kao u martu 1923. godiine da bi se eventualno ponovo na-
metnuo delujući iz drugog plana, jer za to nije bilo vremena. Drugi razlog je,
što je sa razvojem dogadaja i sam promenio svoj stav о rešenju jadranskog pi­
tanja u smislu veće popustljivosti Italiji. Rešenje jadranskog spora kako ga on
zamišlja i zastupa u prvoj polovini godine, septembra 1923. izgubio je svaki
realni smdsao.
Položaj radikalske vlade u septem bru 1923. godine dosta je nesiguran i ve-
rovatno je da bi nagla i nepopularna akcija priznavanja Rijeke Italiji, kako je to
nam eravao da učini kralj Aleksandar, bez novih nadoknada u korist K raljevine
SHS, dovela do neželjenih događaja po vladu. Pašdć to želj da spreči, odlaga-
njem aneksije i pokušajem da novim pregovorima dobije znatnije nadoknade
od onih koje je M usolini na početku bio voljan da učini. Prinuđen razvojem do­
gadaja, on prihvata -aneksiju Rijeke Italiji koja se i mimo želje Kraljevine SHS
ostvaruje. Time se Pašić približio politici kralja i Ninčića. A li to još nije značilo
da je u pitanju istovetnost stavova. Uslovi pod kojima Pašić prihvata aneksiju
cine da se njegov pristup jadranskim problemima bitno razlikuje od pristupa
kralja Aleksandra.
Svestan da mora doći do sporazuma u smislu aneksije i da je to postalo
pitanje vrem ena, Pašić se zalaže za što je moguće povoljnije uslove sporazuma
za Kraljevinu SHS. U tom smislu usmerena su i sva njegova nastojanja od sep­
tembra 1923. godine, pa do zaključenja sporazuma januara 1924. godine. To što
ta nastojanja nisu dala i konkretne rezultate, pokazuje da je premoć Italije u
sporu s Kraljevinom SHS bila zaista velika.

90 „N in čićev stav i dalje m alo je jasan, čak i Време, n o v in e ciji je glavni

akcionar N inčić i k oje su b ile p rijateljsk i prem a nam a, pre izvesn og vrem en a pot-
puno su prom enile jezik ”. — DDI, vol. II, dok. 369, T elegram Sum ontea M uso­
liniju 16. 9 1923.

154
ANEKSIJA RIJEKE

Razgovorom kralja Aleksandra i generala Bodrera u Beogradu 16. septem ­

bra 1923. godine počinju poslednji razgovori dve jadranske države koji su se
završili sporazumom о Rijeci. О problemima koji su tokom razgovora rasprav-
ljali dva sagovornika samo donekle saznajemo iz izveštaja Sum ontea M usoliniju,
koji je on sastavio na osnovu kazivanja generala Bodrera, neposredno posle raz­
govora s kraljem Aleksandrom. General Bodrero takođe je sačinio izveštaj za
Musolinija о razgovora s kraljem, ali tekst ovoga izveštaja nije objavljen u ita-
lijanskoj diplomatskoj gradi, premda ima pomena о ovom dokumentu.
Kralj Aleksandar je na početku razgovora ispoljio zadovoljstvo što je upravo
general Bodrero izabran za izaslanika i što se M usolini odlučio da otvoreno raz-
govara. Bez dvoum ljenja jugoslovenski kralj je prihvatio aneksdju Rijeke Italiji,
pod samo jednim uslovom — da luka Baroš sa D eltom pripadne Kraljevini SHS.
Da bi što pre došlo do sporazuma kralj je predložio generalu Bodreru da Muso­
lini u tom smislu razgovara s jugoslovenskom vladom, a sam se obavezao da će
nastojati da ovakvo rešenje jadranskih problema bude prihvaćeno od jugoslo­
venske vlade.91
Italijanska vlada je u ranijim pregovorim a sa jugoslovenskom vladom u vise
navrata zahteva rešenje spornih pitanja pod uslovim a koje je kralj Aleksandar
septembra 1923. godine prihvatio. Ocenjujući sve prethodne pregovore nedo-
voljno efikasnim , kralj Aleksandar je želeo da se novi dijalog dve vlade po svaku
eenu završi potpisivanjem sporazuma. Ovdm je sudbina Rijeke u načelu bila re-
šena, a italijanska vlada od tog mom enta zna šta može dobiti u pregovorima i
kolika je cena koju za to mora platiti.
Jugoslovenska vlada i N. Pašić nisu bili 'U poznati ili nisu u p o tp u n o s ti znali
nam ere svoga suverena i obećanja koja je on dao generalu Bodreru. Zbog toga
su i pokušali, da u pregovorima tokom sledećih meseci za priznanje aneksije
Rijeke Italiji, dobiju što veće tenitorijalne ustupke i što šire povlastice ekonom-
skog karaktera. Italijanska vlada odbijala je sve zahteve jugoslovenske vlade,
koja je ovo uporno podnosila, i krajnji rezultat tih pregovora bilo je odlaganje
potpisivanja sporazuma za izvesno vreme.
Parlam entarne borbe u K raljevini SHS im ale su znatnog uticaja na jadran­
sku politiku jugoslovenske vlade. N jen odnos prema Italiji često je zavisio od
situacije unutar zem lje. О ovim problemima kralj Aleksandar ne razmišlja i
njegov je cilj da se posle višegodđšnje neizvesnosti reši jadranski spor. U želji da
se dokaže kao političar kralj Aleksandar je iskoristio priliku koju mu je pružio
Musolini slanjem generala Bodrera u Beograd, i otud se direktno i otvoreno
počeo m ešati u jadransku politiku svoje zemlje. Pristajući na ustupanje Rijeke
Italiji bez većih nadoknada u korist K raljevine SHS, on je svoju vladu i đržavu,
u završnim pregovorima za Rijeku, doveo u podređen položaj, te se nije moglo
očekivati da vlada postigne povoljnije rešenje u teritorijalnom sporu s Italijom.
Dolaskom generala Đardiniija u Rijeku 18. septem bra 1923. godine, u mnogo
čemu već narušeni Rapalski ugovor još vise je izgubio važnost, pa je jugosloven­
ska vlada, i pored toga što je ugovor bio registrovan kod Lige nacija, nije za-
tražila arbitražu. A ntonijević je 20. septembra 1923. godine predao Musoliniju
Pašićevo pismo u kome je zatražena obnova direktnih pregovora, a arbitraža je
pomenuta kao poslednja mogućnost, pošto bi se iscrpli svi pokušaji neposrednog

91 DDI, vol. II, dok. 372, T elegram Sum ontea M usoliniju 17. septem bra 1923.

155
sporazumevanja. Pašić je ponudio da italijanska strana da novi predlog rešenja
spornih pitanja koji bi poslužio kao osnova za dalje pregovore.92
Im enovanje generala Đardinija za vojnog guvernera Rijeke imalo je velikog
odjeka u jugoslovenskoj javnosti. M inistarstvo dnostranih poslova moralo je
intervenisati u svim redakoijama listova kako bi se prekinulo dalje uznem irava-
juće pisanje štampe о Rijeci. To je imalo za posledicu izvesno smirivanje
javnosti.
Parlamentarna opozicija je sa svoje strane povela akciju u Skupštini i zah-
tevala hitnu raspravu о novonastaloj situaciji u Rijeci. Nastup opozicije bio
je jedinstven, — u ime vekolike opozicije u Skupštini, interpelaciju о Rijeci pod-
neo je Ljuba Davidović. Interpelacija je doneta predsedniku M inistarskog saveta
N. Pašiću. Ovako jedinstven nastup opozicionih stranaka nije bio posledica ne-
kog šireg usaglašavanja interesa, već pokušaj da se nejasna situacija oko Rijeke
tekoristi za ostva.rivanje usko stranaökih interesa. Cilj je bio da se izglasa ne-
povem je vladi, posle čega bi se naknadno tražilo rešenje za sve probleme pa i ja­
dranski. Svoj nastup u Skupštini opozicija je m otivisala zaštitom hrvatskih in­
teresa na Jadranskom moru. Pnivislav Grisogono i Josip Hohnjec su u svojim
dugim izlaganjila zahtevali: da vlada odlučnije zaštiti zajedničke a posebno hr-
vatske interese u sporu s Italijom. Izlaganje Ljube Davidovića bilo je usmereno
na to da se iskoristi spoljnoplitički problem i diskredituje radikalska vlada,
njena politika pa i sama Radikalna stranka.93 U kratkom odgovoru Pašić je bra-
nio vladinu spoljnu politiku, pozivajući se na prethodne događaje vezane za
jadransko pitanje, nastojeći pri tom e da otkrije što manje podataka о trenutnom
stanju pregovora kao i dalje nam ere vlade. Na kraju duge i žučne debate opozi­
cija je podnela predlog, koji je izložio Srđan Budisavljević. Zatražila je da se
preduzmu sve mere koje om ogućava Rapalski ugovor i pakt Lige nacija, da se
povrati status Rijeke i konačno resi njena sudbina u duhu zaključenih spora­
zuma, izglasa nepoverenje vladi i pređe na dnevni red. Vlada je pak, podnela
predlog da se odobri njen dotadašnji rad i da joj se izglasa poverenje:, pa da se
odm ah prede na dnevni red. Za vladin predlog glasalo je 113 poslamika a za pred­
log opozicije 92 poslanika. Tako je sa skrom nom većinom izglasano poverenje
vladinoj politici i onem ogućena akcija opozicije.94 Uzbudenja tokom debate —
koja su se u pojedinim m om entim a pretvarala u skupštinske Skandale, izglasa-
vanjem poverenja vladi brzo su se smirila i zaboravila. Povoljan ishod skupštin-
ske debate za vladu doprineo je da sum nje i neverice jugoslovenske javnosti
izazvane promenama u Rijeci polako nestanu. Jugoslovenska javnost polako
gubi Unteres za pregovore s Italijom i öni se u nekoliko sledećih m eseci odvijaju
bez većih uzbuđenja i bez ikakvog uticaja bilo kao italijanske bilo jugoslo­
venske javnosti.
Italijanska vlada budno je pratila razvoj dogadaja u Skupštini, jer je od
ishoda debate i glasanja zavisila sudbina sporazuma, te joj nije promakla ni Pa-
šićeva izjava u debati da vlada i dalje čvrsto brani Rapalski ugovor.95 Iako je
ova Pašićeva izjava u Skupštini im ala za cilj da smiri burne rasprave d onem o-
gući neželjeni tok dalje debate о Rijeci, što su pötvrdili i dogadaji narednih
dana, ona je u Italiji izazvala izvesnu sum njü u iskrenost i prihvätanje itali-
janskih predloga, koji su um nogom e narušavali Rapalski ugovor. Cak je i u ra-

92 Isto, dok. 395, T elegram M u solin ija S um onteu 22. septem bar 1923.
93 Стенографске б е л е ш к е Н ар од н е скупштине К р а љ е в и н е С Х С , ван р ед н и
са зи в за 1923. годи н у, Б еоград, 1923, 1396— 1400 и 1406— 1409.
94 Isto, 1439.
95 DDI, vol. II, dok. 416, T elegram Sum ontea M usoliniju 3. oktobar 1923.

156
đikalskim krugovima bilo slicnih nedoumica i sumnji u Pašieeve namere. Lju-
bomir Nešić je u razgovoru sa Sum onteom predložio da na sastanak s M usoli-
nijem , koji se smatrao neophodnim radi lakšeg i bržeg zaključenja sporazuma,
um esto Pašića, otputuje Ninčić, koji je pom irljiviji.96 Prvi susret Pašića sa Su­
monteom posle skupštinske debate otklonio je sve nedoumice koje je izazvala
njegova izjava u Skupštini. Tom prilikom Pašić je izrazio želju da se lično sa-
stane s Musolinijem, da njih dvojica reše sve probleme koji narušavaju dobro-
susedske odnose,97
Italijanska vlada kojoj je Pašić ponudio nastavak pregovora, bila, je svesna
svoje prednosti i želela je da to iskoristi i obezbedi se od svih neočekivanih d
neprijatmih događaja u daljoj nagodbi na Jadranskom moru. Izvor teškoća u
nastojanjimai italijanske vlade da anektira Rijeku mogla je biti Zanelina vlada
sa sedištem u Kraljevioi, koju potpomaže beogradska vlada. Registracijom Ra­
palskog ugovora kod Lige nacija Italija i Kraljevdna SHS priznale su postojanje
Riječke države i obavezale se na poštovanje njenih prava. Zanela je, u ime svoje
vlade, koja se i dalje smatrala jedinim zakonitim predstavnikom Riječke države,
zatražio početkom oktobra 1923. godine prijem Rijeke u Ligu naoija i m terven-
ciju ove organizacije u smislu sprečavanja kršenja odredaba Rapalskog ugo­
vora.98 To je bio povod da italijanska vlada zatraži od K raljevine SHS da defi-
nitivno reši pitanje opstanka Zanele i njegove vlade il poliicije na njenoj terdto-
riji." Ninčić je uvažio italijanske zahteve, jer je politici za koju se zalagao u
odnosima s Italijom , sm etalo prisustvo Zanele i njegove vlade u K raljevini SHS.
Sum onteu je obećano da će veom a brzo biti saopšteno Zaneli da napusti Beograd
i da raspusti vladu i policiju u K raljevici100. U istom izveštaju u kom e je poslao
ove vesti u Rim, Sum onte je javio da mu je takođe saopšteno kako bi bilo dobro
da se i italijanska vlada zainteresuje i olakša pripadnicima Zaneline policije po-
vratak u domovinu, kao što će to učiniti i jugoslovenska vlada zapošljavajući
ih kao opštinske redare.
Relativno dugi opstanak Zaneline autonom aške vlade predstavlja svojevr-
san fenom en, kao što je to i sam autonom aški pokret. On se javio još 1860. go­
dine kao poliitička parola, a već 1896. postao je programom lokalne riječke stran-
ke. Uzroei pojave jednog ovakvog pokreta vezanog isključivo za Rijeku bili
su ekonom skog karaktera-, što i objašnjava snagu ovog pokreta.101
Nesum njivo je da su gostoprim stvo i pomoć vlade K raljevine SHS učinili
da se Zaneldna vlada održi, all njen dalji opstanak teško da se zasnivao tek na
povremenoj i skromnoj pomoći Beograda. Veza Zaneline s istom išljenicim a u
Rijeci, zasad medovoljno istražena, tokom 1922. i 1923. godine, takode su dopri-
nele da ova vlada ne izgubi u potpunosti smisao svoga postojanja i delovanja. Ju­
goslovenska vlada je prihvatila Zanelu, omogućila mu nesm etano delovanje i u
prvim mesecim a posle puča spasila jedinstvo autonomaškog pokreta, koji je i po­
red poraza marta 1922. godine imao još snage da se nam etne za vlađajuću poli-
tičku stranku u Rijeci. Kada je septembra 1923. godine italijanska vojska po-
stala jedina vlast u Rijeci, autonomaški pokret, i pored ispoljene snage, iz-
gubio je sve šanse za konačnu političku pobedu, i za vladu Kraljevine SHS
Zanela gubi značaj, te joj nije bilo teško da mu otkaže gostoprimstvo.

00 Isto, dok. 423, T elegram Sum ontea M usoliniju 8. oktobra 1923.

97 Isto, dok. 432, T elegram Sum ontea M usoliniju 12. oktobar 1923.
98 Isto, dok. 415, T elegram M usolinija S um onteu 2. oktobra 1923.
99 Isto, dok. 317, Telegram Su m on tea M u solin iju 4. oktobra 1923.
100 Isto.
101 M. M a r j a n о v i ć, R ije k a od 1860. do 1918. R ijek a — zbornik, Zagreb
1966, 215—253.

157
 Pošto se italijanska vlada u izvesnom sm islu obezbedila od neželjesnih
događaja koji su mogli biti izazvani intervencijom autonomaša i njihove vlade
u Rijeci i na međunarodnom planu, podnela je novi predlog rešenja jadran-
skih problema. M usolini je početkom oktobra 1923. godine predao tekst ita­
lijanskog predloga Antonijeviću, koji ga je, smatrajući ga veom a značajnim,
po kuriru dostavio u Beograd. Ako se izuzmu predlozi političkog i vojnog
ugovora, koji se po prvi put spom m ju u ovoj noti, nije bilo ničeg novog u od­
nosu na predloge iz avgusta 1923. godine, koje je italijanska vlada predala
jugoslovenskoj delegaciji u Paritetnoj komisiji i koji su se zasnivali na ovih
nekoliko tačaka:
1. Aneksija Rijeke i njene okoline Italiji, koja bii za to priznala jugoslo-
venski suverenitet nad lukom Baroš i Deltom ;
2. Korekcija granice prema Sloveniji u korist Kraljevine SHS i slobodna
zona za Kraljevinu SHS u riječkom pristaništu;
3. Zaključenje trgovinskog ugovora koji bi na ekonomske i trgovačke od­
nose dve zem lje delovao u sm islu zbližavanja;
4. Zaključenje političkog i vojnog ugovora na kojem bi se bazirala uska
saradnja Italije i K raljevine SHS na Balkanu i u cemtralnoj Evropi. Ovaj deo
ugovora ostao bi tajni i odredivao bi da K raljevina SHS na Jadranskom moru
ne drži ratnu mornaricu.102
Kad su ovi predlozi italijanske vlade prispeli u Beograd politička situ-
acija na Jadranu bila je drugačija no u avgustu 1923. godine.
G eneral Đardino nije bio prvi vojni guverner Rijeke koga je im enovala
jedna italijanska vlada, te se njegov dolazak u Rijeku nije morao tum ačiti
kao ein aneksije. Uslovi i situacija u Rijeci u m om entu dolaska generala Đar-
dinija, kad sem italijanske vojske ni formalno ne postoji druga vlast, bili su
takvi da je ovo im enovanje bilo prvi korak ka aneksiji ovog grada Italiji.
Razmatrajući predloge italijanske vlade, jugoslovenska vlada itekako je mo-
rala voditi racuna о trenutnoj situaciiji u Rijeci. Sam Pašić, koji se dugo opi-
rao da prihvati reviziju Rapalskog ugovra i ideju о prdiključenju Rijeke Italiji,
najzad je i sam popustio.103 Bio je to novi uspeh italijanske vlade, — kojem
je svojom m isijom kod kralja Aleksandra mnogo doprineo general Bodrero.
Zato je on i dalje zadržan na jugoslovenskom dvoru, verovatno u želji da se
blagonaklonost kralja prema njemu, iskoristila za što brže i povoljnije zaklju-
čenje sporazuma.
Istovrem eno dok su dve vlade pregovarale i rešavale sudbinu autonom aške
vlade R. Zanele, general Đardino nastoji da sprovede mere za konačno priklju-
čenje Rijeke It,iliji. Regularne jedinice italijanske vojske obuzdale su neodgo-
vorno i nasilničko ponašanje grupa i pojedinica koji su rem etili mir i ugro-
žavali sigurnost građana. Uvodenjem vojnog kom esarijata gradu je vraćen mir
a ljudim a sigurnost, što se ogleda u naglom oživljavanju autonomaške aktivnosti.
Ubrzo se pokazalo da to raspoloženje i prevladava u Rijeci, premda je dugo vre-
mena aktivnost autonom aša bila zabranjivana i sputavana. I mimo želje itali­
janske vlade i generala Dardinija, gotovo da se ponovila situacija iz 1921. godine
posle odlaska D ’Anuncdja iz Rijeke, kada je, i pored skoro dvogodišnje zabrane
bilo kakve autonom aške aktivnosti, došlo do veom a jakog ispoljavanja auto-

102 DDI, vol. II, dok. 467, T elegram Sum ontea M usoliniju 5. X II 1923.
103 „Bez su m n je u čin jen je korak napred kad se uzm e u obzir da je P ašić
po prvi put prihvatio reviziju i izm enu R apalskog ugovora, i da id eja an ek sije
R ijeke Italiji, koja je sve do pre n ekoliko n ed elja izgled ala n ep rih vatljiva, uzeta
u obzir”. — DDI, vol. II, dok. 435, T elegram Su m on tea M usoliniju 13. 10. 1923.

158
nom aškog opređeljenja kod stanovništva Rijeke. Mesec dana posle svog đolaska
u Rijeku general Dardino javio je svom e predseđniku vlade: „Danas je nem o-
guće m isliti na bilo koju form u izražavanja volje Riječana. Bila b i protiv nas
skoro u potpunosti te zato ne dozvoljavam izbore ni ekonomskog karaktera.”104
Razlog takvog odnosa autonom aški raspoloženog stanovništva prema Italiji
bio je um nogom e izazvan tim e što je italijanska vlada priznala K raljevini SHS
suverenitet nad lukom Baroš i Deltom , čime je riječka luka podeljena pa je grad
izgubio osnovni preduslov za sam ostalni razvoj.
U istom izveštaju general Dardino je odbacio svaku mogućnost sam ostalnosti
Rijeke, jer bi ona nem inovno do vela do toga da preovlada slovenski elem enat,
i krajnji ishod — predviđao je general Dardino — bilo bi priključenje Rijeke
Kraljevini SHS. Zbog toga je on i pisao: „Napuštanje grada značilo bd; izbaci-
vanje iz R ijeke svih onih koji su nam se predali i koje smo mi ohrabrili. Rijeku
bi progutali Hrvati i Slovenci, jer grad nije vise u stanju da se sam politički i
ekonom ski održi. Rijeka bi postala konkurencija Trstu (koji ništa ne shvata i
ustaje protiv svih mera koje bi nam privukle Rijeku)”.105 Tokom svog kratkog
boravka u Rijeci general Dardino je veom a dobro procenio situaciju i shvatio
da grad, kao samostalna država, zaviseći od zaleda nem inovno т о г а postati sas-
tavni deo tog područja. Togai veom a dugo niisu bili svesni ni Italija — koja kao
rešenje spora dugo nudi konzorcijum za riječko pristanište, tako ni Kraljevina
SHS — koja uporno brnni deo riječkog' prištaništa. Grof Sforca, kao m inistar
spoljniih poslova Italije, prihvatio je ideju о sam ostalnosti Rijeke, što je i pred-
videno Rapalskim ugovorom. On je pristao na ovako rešenje jer se nadao da
će tim e odvratiti Kraljevinu SHS od izgradnje novih luka na južnom Jadranu,
ali je pri tom zaboravio na one ekonom ske zakonitosti koje je general Đardiini
veom a dobro shvatio.
Pašićev pristanak na reviziju Rapalskog ugovora nije značio da će vlada
K raljevine SHS odm ah prihvatiti sve ono što je diktirala italijanska vlada, a da
pri tom e neće zatražiti veće nadoknade. Na sednici jug'oslovenskog kabineta od
13. oktobra 1923. godine razmatran je novi italijanski predlog i form ulisan tekst
odgovora. Ninčić je Sum onteu ovaj odgovor izložio u sedam tačaka:
1. Izmena granica u korist države SHS imala bi se izvršiti tako da se u teri-
toriju K raljevine SHS uključi put Jugovica—Bačići—Lencd, a i Drenova.
2. Kraljevina SHS dobija u najam deo riječke luke na 99 godina^ a odbacuje
se projekt konzorcijuma.
3. Riječka željeznička stanica imala bi internaokmalni režim i ima jedan
spoj sa delom luke koja će biti data pod najam K raljevini SHS.
4. Luka Baroš dolazi pod suverenitet kraljevine SHS.
5. Iste koncesije koje uživa italijanska m anjina u K raljevini SHS treba da
dobije i slovenska manjina u Rijeci.
6. Graniona linija izm edu K raljevine SHS i Italije treba da bude onakva
kako je naznačena prvim članom Rapalskog ugovora a ne ona naznačena na
karti uz ugovor.
7. Otok Lastovo i svi pripadajući otoci biće dodeljeni K raljevini SH S.106
Italijanska vlada razmotrila je ovaj predlog i prihvatila je samo neznatne
izm ene granica u korist K raljevine SHS. Svi ostali italijanski zahtevi bili su od-

104 Isto, vol. II, dok. 444, T elegram gen erala Đ ardinija M usoliniju 19. o k ­
tobra 1923.
105 Isto.
10(1 Isto, dok. 467, T elegram Sum ontea M usoliniju 5. novem bra 1923.

159
bijeni. Novom notom italijanska vlada dala je sledeći odgovor na jugosloven­
ske predloge:
1. M usolini je pripravan da uzm e u razmatranje jedan predlog о izmeni gra­
nice pod uslovom da bude sačuvana kom unikacija izmedu Rijeke i Italije i da
Rijeci bude osigurano zalede za njene potrebe. N ije stoga moguće prepustiti
Drenovu. Musolini očekuje detaljan predlog о tome.
2. Ustupanje velikog dela luke na 99 godina K raljevini SHS potpuno bi
luku odelilo od grada. Italijanska vlada je spremna da dspita sa najvećim inte-
resom bilo koju kombinaciju koja bi m ogla osigurati jugoslovenski promet i
upotrebu čitave luke pod uvetom da luka može služiti i gradu Rijeci.
3. Režim о staniici. Što se tiče toga, italijanska vlada je spremna da prihvati
uslove koje bi joj predložili stručnjaci.
4. Italijanskoj vladi je nem oguće da izmeni granicu, predviđenu Sforcinim
pdsmom, na štetu Italije. Prenosom granice na desnu obalu Riječine značilo da
stanovništvu Rijeke bi bila oduzeta mogućnost da se služi tom rekom.
5. Što se tiče tačaka о pravima slovenske m anjine na Rijeci, moći će se pri-
hvatiti. Italijanska vlada je spremna da uzme u razmatranje druge predloge о
specijalnim olakšicam a institucija K raljevine SHS na Rijeci.
6. Granična linija izmedu Italije i K raljevine SHS о kojoj je reč u prvom
članu Rapalskog ugovora (tačka 6. jugoslovenske note) ndje predmet ovih pre­
govora. Italijanska vlada je spremna da ispita u prijateljskom duhu zahteve vla­
de K raljevine SHS u slučaju da sporazurn о Rijeci bude postignut.
7. Nema nikakve mogućnosti da se prihati predlog K raljevine SHS u pogle-
du otoka Lastova, — pored razloga koje je već naveo italijanski otpravnik po-
slova u Beogradu, i zbog toga što b i to bilo nem oguće opravdati pred italijan-
skim m njenjem .107
О razmeni nota dveju vlada i njihovom sadržaju jugoslovenska javnost nije
bila inform isana te su i reagovanja štam pe i opozicije izostala. Prihvatanjem za-
hteva italijanske vlade, Pašićeva izjava u skupštinskoj debati — povodom im eno-
vanja generala Đardinija za vojnog guvernera Rijeke — da de braniti Rapalsiki
ugovor, izgubila je svaki značaj. О novonastalim promenama trebalo je ipak
obavestiti bar neke političke krugove u Hrvatskoj, ispitati njihove stavove i
eventualno ih pridobiti za rešenje spornih pitanja s Italdjom u sm islu poslednjih
predloga italijanske vlade.
Krajem oktobra 1923. godine, Pašić i Ndnčić vodili su razgovore s Matkom
Laginjom, kom e su izneli svoje nedoum ice i kolebanja oko pristanka na aneksiju
Rijeke Italiji. О sam im pregovorima Laginji je rečeno veom a malo. Pašić je više
govorio о prethodnim događajima, nastojeći da uveri svoga sagovom ika u is-
pravnost svih svojih poliitičkih poteza u odnosima s Italijom. Kao potvrdu za to
istakao je, da su dogadaji uvek pokazali ispravnost njegovih stavova i rešenja.103
Laginja je zabeležio u svom D nevniku da je 2. novembra 1923. godine raz-
g'ovarao о problemima Rijeke s m inistrom inostranih poslova. U ovom razgo-
voru Ninčić je bio mnogo određeniji, Pašić je govorio о dilem i prihvatiti ili ne

™ Isto.
108 „P ašić reče da nam je v iše puta ponavljao kako se početkom 1920. po-
grešilo kad se n ije p rih vatio n jegov sa v et da se pristane na ono što su nam nudile
Francuska i V elik a B ritanija tj. V ilson ovu linicu, bez S n ježn ik a i bez labinskog
sreza ali bez suveren iteta Italije nad R ijekom . S R apalom sm o R ijeku i tako izgu-
bili, nism o je dobili kao što je ne bism o im ali ni prije. N a jv iše š.to se od njega
i N in čića m ože o ček ivati je da ne daju izričitu privolu za an ek siju R ijeke. Drugo
sve je izgu b ljen o”. — M. L aginja, D nevnik, Z abeleška od 28. 10. 1923.

160
prihvatiti aneksiju, a Ninčić je rekao Laginji da je nem oguće sprečiti aneksiju
zbog pritiska u vladi, kao i pritiska s italijanske strane, koji ide dotle da se u
Italiji pom inje i rat protiv K raljevine SHS. Pri pomenu rata Ninčić nije pro-
pustio da govori i о nesprem nosti zem lje za rat, a u sluča/ju rata, pretpostavljao
je Ninčić, Hrvatska i Slovenija prve su na udaru i bilo bi ih veoma teško braniti,
bar u prvoj fazi rata.109
lako je 'italijanska vlada odbacila sve zahteve jugoslovenske vlade iz okto­
bra 1923. koji su predviđali teritorijalne izm ene sem na graničnom sektoru pre­
ma Riječkoj đržavi i onem ogućila svaki razgovor о zam eni Rijeke za Zadar, u
Rimu se pretpostavljalo da će jugoslovenska vlada u slučaju aneksije verovatno
zatražiti teritorijalne nadoknade na nekom di’ugom graničnom sektoru. Da bi
na neki način preduhitrio jugoslovensku vladu i tim e skratio pregovore, Muso­
lini je početkom novembra 1923. godine dao uputstvo svom otpravniku poslova
u Beogradu da nastoji da spreči bilo kakvo povezivanje riječkih problema s even-
tualnim izm enam a na julijskoj g'ranici.110
Predvidanja Rima su se obistinila. To pokazuje novi jugoslovenski predlog
resenja spornih pitanja kojim je zatražena korekcija julijske granice u zoni Id-
rije, Postojne i još neka proširenja na istoj granici. Kao razlog ovih zahteva na-
vedena je akcija opozicije protiv vlade, koja se predvidala posle objavljivanja
uslova sporazuma i koju bi pokrenula ne samo hrvatska već i srpska štam pa.111
sem Sum ontea i generalu Bodreru naloženo je iz Rima da deluje u sm islu
sprečavanja podnošenja novih predloga, i verovatno. zahvaljujući upravo gene­
ralu Bodreru novi već form ulisani i od vlade usvojeni zahtevi nisu otprem ljeni u
Rim. Kralj Aleksandar ocenio je zahteve svoje vlade kao preterane i zatražio
od Pašića da form uliše um erenije predloge.112 Intervencija kralja Aleksandra
primorala je jugoslovensku vladu i njenog predsednika da odustane od svojih
zahteva, pa su novi predlozi jugoslovenske vlade, usvojeni na sednici vlade sre-
dinom novembra 1923. godine, bili znatno um ereniji.113

109 „N inčić reče, da je situ acija teška. On je na m ukam a jer n jegovi p o li-
tički prijatelji radikali postaju n estrp ljiv i jer ne m ože da dođe do rješen ja koje
bi sm o prihvatili. U Italiji stan je napeto, m ase žele rat s n am a i о tom e se govori.
Mi to m oram o izbjeći bar za godinu dana, jer nism o sprem ni. Oni n avalju ju da
stvar s nam a riješe konačno, jer znaju ili sm atraju da je položaj za njih najzgodniji.
A ko se ne sporazum im o oni će tražiti priliku da izazovu konflikt. M islim da bi
m ožđa ipak m oglo doći do toga da se dade p rivola za an ek siju R ijeke Italiji pod
u vjetom da nam dade razne koncesije, luku Baros D eltu i B ankinu. О Zadru neću
da govorim jer Italija ne dozvoljava da se to pokreće. D ok nism o sigurni od Italije
n ism o sigurni ni od M ađarske ni od B ugarske ni od A lbanije. U slučaju k on flik ta
prim orska D alm acija i H rvatska b ile bi zaeas okupirane a S loven ci koji m i n aj-
v iše prigovaraju da popustim Italijan im a. Inozem stvo nas drži tako jak im da su
za vrijem e grčk o-italijan sk e krize n a jv iše rasp ravljali о riječk om pitan ju i očito
pokazivali bojazan da ćem o m i n apasti Italiju, a ja sam, kaže N inčić, n em oguć-
n ost našu da se bijem o pokazivao našom tobožnjom velik od u šn ošću da nećem o da
napadam o, jer želim o mir, ali da će Italija teško p latiti ako n a v a li”. M. Laginja,
D nevnik, Z abeleška od 2. 11. 1923.
110 „M oram ipak u tom pogledu skrermti Vašu pažnju i radi norm i daljeg
pregovaranja na jedn u osetljiv u tacku о kojoj bi bilo dobro da V aše G ospodstvo
vodi strogo računa. K ako juliska granica čini dobar deo R apalskog ugovora treba
i 2begavati po svaku cenu bilo koju relevantn u izm enu u tom pogledu sprečavajući
svaki neposredni pokušaj da se spoji rešenje riječkog p itan ja s ustupcim a na ovoj
granici. M ora ostati dakle sasvim jasno da k raljevska vlada nem a nam eru da k om -
plikuje trenutnu diskusiju dodavajući nove elem en te van p red m eta”. — DDI, vol.
II dok. 466, T elegram M usolinija Sum onteu 4. 11. 1923.
111 Isto, dok. 470, T elegram Sum ontea M usoliniju 8. novem bra 1923.
112 Isto.
113 Isto, dok. 485, T elegram Sum ontea M usoliniju 19. novem bra 1923.

161
 Italijansko odbijanje jugoslovenskih zahteva i pritisak kralja Aleksandra
na vladu i Pašića m anifestovali su se u sve većem popuštanju beogradske vlade.
S novim predlozima svoje vlade Ninčić je upoznao Sumontea, koji ih je u obliku
jedne note dostavio u Rim. Ovaj predlog jugoslovenske vlade bio je skoro iden-
tičan italijanskom i jedina razlika koja je u tom e što je jugoslovenska vlada
zatražila:
1. Uspostavljanje granice izmedu luke Baroš i Rijeke na osnovu člana 1. Ra­
palskog ugovora, sa neznatnim izmenama u korist Jugoslavije.
2. Um esto do tada zahtevana tri mola, vlada K raljevine SHS ograničila se
na potraživanje dva mola u blizini luke Baroš, vrem enski period za zakup znat-
no je sm anjen.114
Zahtev za teritorijalne nadoknade na julijskoj granici bio je izostavljen. U
noti koju je Sum onte uputio M usoliniju jasno se pokazalo da je italijanska vlada
uspela da postigne ono što je želela. Zahtev K raljevine SHS da joj se ustupi na
upotrebu deo riječkog pristaništa neposredno pored luke Baroš, u Rimu nije pri-
hvatan, ali to d nije bila velika prepreka za konačni sporazum. Italijanska vlada
nije podnela nikakav protivpredlog, već se očekivao povoljan trenutak da se još
jednim pritiskom na vladu K raljevine SHS ona primora na novo popuštanje i
da odustane i od onih zahteva koje fašistička vlada nije bila voljna da prihvati.
Boravak kralja Aleksandra u Parizu početkom decembra 1923. godine, pred-
stavljao je priliku za italijansku vladu i njenu diplomatsku službu da ona preko
njega i vladu privoli na zaključenje sporazuma pod uslovima koje nam etne ita­
lijanska vlada. Italijanski ambasador u Parizu Avecano sastao se i razgovarao s
kraljem Aleksandrom о jugoslovensko-italijanskim odnosima. Prema sveđočenju
Avencana, sam kralj je izrazio želju da ga vidi i s njim razgovara. Istovetnost mi-
šljenja dva sagovom ika о svim tem am a razgovora bila je potpuna, bar prema
onom što je A vecano nakon razgovora telegrafisao M usoliniju u Rim. Kralj
Aleksandar je ponovo izrazio čvrstu nameru da zaključi sporazum, a< kao razlog
dosadašnjeg odlaganja naveo je hrvatsku osetljivost prema ovom pitanju, о
kojoj su vlada a i on sam morali da vode računa. U potpunosti je prihvatio
M usolinijeve predloge kao osnovu za sklapanje sporazuma i obećao je da će
po povratku u Beograd učiniti sve da se sporazum što pre zaključi. Ovaj raz-
govor potvrdio je da kralj Aleksandar im a spostvene ideje о rešenju spornih
pitanja i da je popustljiviji шod Ninčića. Obećanja koja je kralj dao Avencanu
u Parizu, pokazuju da je on posle M usolinijevog direktnog obraćanja njemu
odlučio da lično privede pregovore kraju. Tokom razgovora s Avecanom kralj
Aleksandar je otkrio neke svoje intim ne nam ere i planove spoljne politike, koji
su u tom m om entu bili i preambiciozni. On je prijateljstvo K raljevine SHS
i Italije smatrao važnom pretpostavkom za oslobodenje K raljevine SHS od
političkog pokroviteljstva Francuske i V elike Britanije, koje su one same na-
metnule. N jegove su želje bile da taj odnos sa saveznicim a bude mnogo ravno-
pravniji. G rčko-italijanski sukob s kraja leta 1923. godine je događaj koji mu
garantuje, ako ostvari dobre odnose s Italijom, više respekta s grčke strane u
odnosima s K raljevinom SHS. Time postaje realnije ostvarenje interesa Kralje­
vine SHS u Solunu. Ovako ambiciozni planovi pokazuju nedovoljno iskustvo
kralja Aleksandra.
Kako je za ostvarenje kraljevih namera bitna pretpostavka bilo prijatelj­
stvo s Italijom , trebalo je ukloniti sve sm etnje tom prijateljstvu. Obziri koje
je vlada do tada imala prema Hrvatima zbog unutrašnje političkih razloga,
postaju manje važni za kralja Aleksandra, jer postaju prepreka za ostvarivanje
114 Isto.

162
njegovih spoljnopolitičkih planova. Dalja odbrana Rijeke izgubila je za njega
svaki značaj i odlaganje rešenja spornih pitanja s Italijom samo je odlagalo
potvrdu kralja Aleksandra kao vodeće ličnosti jugoslovenske spoljne politlke.115
U propratnom komentaru svoga izveštaja о razgovoru s kraljem A leksan-
drom, Avecano je izrazio sum nju u moć kralja da svojoj vladi nam etne gledišta
koja je njem u izložio. Сак ni uveravanja generala Bodrera, koji je u Pariz sti-
gao u kraljevoj pratnji, da je to sasvim realno očekivati, nisu u potpunosti
ubedila Avecana. Verovatno je to bio razlog što je u istom izveštaju Avecano
upoznao M usolinija sa ponudom Stjepana Radića, da se s njim sastane. Radić,
koji je na putu po Evropi tada boravio u Londonu, predložio je kao m esto sa-
stanka taj grad. U Pariz nije smeo doći jer se plašio hapšenja i mogućnosti da
bude izručen jugoslovenskim vlastim a. Objavljena italijanska grada samo re-
gistruje pokušaj Radića da stupi u kontakt s italijanskom vladom preko A ve­
cana, a kasnije i preko Tamara A tilije (Tamaro A tillio), italijanskog delegata
fašističke stranke u Beču. S kakvim namerama i о čemu je Radić želeo da raz-
govara za sada ostaje nepoznato.116
Musolini je preporučio Avecanu da ostane u kontaktu s Radićem, jer raz-
govor s Radićem dolazio je u obzir u koliko pregovori s Kraljevinom SHS ne
donesu očekivane rezultate.117 Razvoj jugoslovensko italijanskih odnosa one-
moguoio je Radićeve nam ere i do njegovog susreta s nekim od italijanskih di-
plomata po svoj prilici nije ni došlo. Radićev pokušaj da stupi u kontakt s itali­
janskom vladom zbio se u m om entu kad nije mogao bitnije da utiče na jugoslo­
vensko italijanski sporazum.
Pokušaji vode najjace hrvatske stranke da stupi u kontakt s vladom dr-
žave koja neposredno ugrožava hrvatske interese na Jadranskom moru u mno-
gome je neobjašnjiv, a i neoprezan politički potez. Radićeva namera verovatno
je proistekla iz njegovog stava prema jugoslovensko italijanskom sporu. Pro­
blemi na Jadranskom moru i sukob s Italijom tokom čitavog svog trajanja bili
su i ostali zadatak vlada u Beogradu i m anje grupe političara Prim orja koji za
sebe nisu im ali veću političku grupaciju ili stranku.
Vođe HRSS nisu pokazivali dovoljno interesa n iti su se trudili da se spor s
Italijom što povoljnije reši. Zvanično, vlada je trebala da na najbolji nacm reši
sporna pitanja s Italijom i pri tom e u potpunosti zaštiti jugoslovenske i hrvat­
ske interese na Jadranskom moru, ali ostajuoi u opoziciji prem a vladi, Radić ni
u jednom m om entu, pa ni onda kad se to od njega tražilo, nije pristao da u
ime hrvatskih izbornih predstavnika podrži vladinu jadransku politiku.
Na povratku iz Pariza kralj Aleksandar se zadržao u Saraijevu i to je uti-
calo da se zaključenje sporazuma s Italijom za izvesno vrem e odloži. Po povratku
u Beograd kralj Aleksandar je ispunio obećanje dato Avecanu u Parizu i Pašić
je 5. januara 1924. godine sazvao sednicu vlade na kojoj su ponovo razmatrani
uslovi sporazuma s Italijom i vlada se konačno saglasila sa zaključenjem spo­
razuma.118 N a ovoj sednici vlada je razmatrala i usvojila i tekst Ugovora о
prijateljstvu i srdačnoj saradnji izm edu Italije i K raljevine SHS, koji je Nin-
čić sutradan predao Sum onteu. U izveštaju M usolaniju od 7. januara 1924. go­
dine Sum onte je izložio suštinu nacrta Ugovora о prijateljstvu, koji se sasto-
jao od četim člana i jedne izjave kojom se dve vlade obavezuju na održanje
mira i do tada postignutih rezultata.

115 Isto, dok. 499, T elegram A vecan a M usoliniju 7. decem bra 1923.
110 Isto.
117 Isto, dok. 516, T elegram M usolinija A vecan u 15. decem bra 1923.
118 Isto, dok. 536, 537, T elegram i Sum ontea M usoliniju 6. i 7. decem bra 1923.

163
 Prvi član nabraja sporazume: Sen Žermenski, Trijanonski i Nejiskd.
Drugi član predvida da ukoliko jedna od potpisnica bude neizazvano na-
padnuta druga će ostati neutralna. U slučaju buntovnickog pokreta ili upada
oružanih grupa u jednu od dve strane, druga se obavezuje da ponudi političku
pomoć radi otklanjanja pomenutog uzroka.
Treoi član predviđa slučaj medusobnih komplikacija, koje bi pretile inte-
resim a obeju zemalja.
Četvrti član utvrduje trajnost ugovora na pet godina, koji će biti otka-
zan ili produžen godinu dana pre isteka.119
Ovaj predlog jugoslovenske vlade nije učinjen bez povoda. Oktobra 1923.
godm ine Italija je u sklopu predloga za zaključenje sporazuma о Rijeoi ponu-
dila zaključenje političkog ugovora K raljevini SHS. U tom m om entu ova ita­
lijanska ponuda učinjena je po svem u sudeći da bi se jugoslovenska vlada
pridobila za sporazum о Rijeci. Privlačnost ovog predloga za Kraljevinu SHS
nije sporna s obzirom na junske događaje u Bugarskoj i stav nove bugarske
vlade prema K raljevini SHS, kao i stav Madarske. Jedini uslov koji je posta-
vila italijanska vlada za zaključenje ovog političkog ugovora bio je da Kra-
ljevina SHS ne drži ratnu mornaricu na Jadranskom moru. To nije moglo biti
prihvaćeno u Beogradu, ali to nije značilo da je ideja zaključenja političkog
ugovora potpuno napuštena. Prema jednoj poruci Ninčića A ntonijeviću iz druge
polovine oktobra 1923. godine, čak su vodeni neki vrlo tajni pregovori oko
zaključenja Pakta о prijateljstvu.120 Dalji tok pregovora je nepoznat. Vero­
vatno je da oni. tokom novembra i decembra 1923. godine nisu ni nastavljeni,
jer ni u jednom dokum entu našeg ili italijansk-og porekla nem a podataka о
takvim pregovonima. Oktobarski predlog za zaključenje političkog ugovora
nije dao nikakav rezultat, a li ideju za zaključenje takvog ugovora prihvatile
su obe zainteresovane strane, smatrajući je korisnom za ostvarenje svojih
ciljeva, i bilo je samo pitanje vrem ena da se pregovori ponovo obnove.
Početkom januara 1924. godine jugoslovenska vlada je svojim nacrtom
Pakta о prijateljstvu i srdačnoj saradnji pokrenula pregovore, uslovljavajući
sporazum о Rijeci zaključenjem ovoga ugovora. Italijanska vlada je prihvatila
razgovor i ozbiljno je razmatrala j ug'oslovenski predlog, čime je jugosloven-
sko-italijanska nagodba za Rijeku dobila širi značaj. Francusku, koja ne poka-
zuje neki veći interes za sporazum о Rijeci, predlog Pakta о prijateljstvu i
srdačnoj saradnji naterao je da sa više pažnje prati jugoslovensko-italijanske
pregovore i da se um eša u mom entu kad joj se učinilo da bi njeni interesi mogli
biti ugroženi. V ezivanje K raljevine SHS političkim ugovorom za Italiju pred-
stavaljalo je pretnju francuskom sistem u paktova u istočnoj Evropi, tim više što
je K raljevina SHS u tom sistem u bila jedna od važnih članica.
Konferencija M ale Antante zakazana u Beogradu za 10. januar 1924. godine
bila je prilika da se utiče na K raljevinu SHS da odustane od nam ere da se po-
litičkim ugovorom veže za Italiju. Čehoslovački miimistar inostranih poslova
Eduard B eneš stigao je u Beograd s namerom da onem ogući čvršće vezivanje
Kraljevine SHS za Italiju. Ova namera čehoslovačkog m inistra, podstaknuta
od fracuske vlade, imala je uticaja na dogiadaje oko potpisivanja jugosloven-

Isto.
120 „N inčić m oli preko V aše E k selen cije da se saopšti A n ton ijeviću , da se
u svojim telegram im a u Beograd nikad ne poziva na m ali deo p rijateljsk og pakta
о kom e treba držati najstrožu tajn u ”. — DDI, vol. II, dok. 437, T elegram Sum ontea
K ontariniju 18. 10. 1923.

164
sko-italijanskog sporazuma. Pre dolaska E. Beneša u Beograd saznalo se za
njegove nam ere i u Rim u121 i u Beogradu.122
Italijanska vlada je ove vesti prihvatila kao verovatne d zbog toga je rea-
govala brzo i pravovremeno. M usolini je već popodne 10. januara 1924. godine
poslao Sum onteu telegram u kome mu odobrava da čini sve što smatra ko-
risnim da bi se Benešova akcija neutralisala. U istom telegram u najavljen je
dolazak generala Bodrera u Beograd, pozitivnim odgovorom na predlog Pakta
о prijateljstvu i srdačnoj saradnji.123 U novom telegram u otprem ljenom istog
danä iz Rima, M usolini je obavestio Sum ontea da je tekst pakta konačan jer
u „suštini on je listovetan sa tekstom koji je Ninčić dostavio”.124
Intervenciija italijanske vlade — brojna uveravanja da pristaje na spo­
razum — pokazala se zaista blagovrem enom i opravdanom, budući da je Be­
nes već na prvoj sednici konferencije, 11. januara 1924. godine, izlagao pred-
nosti za Malu A ntantu ako sledi francusku politiku. Da bi onemogućila dalju
diskusiju u tom smeru, jugoslovenska vlada odlučila je da obelodani svoju na-
meru da uskoro potpiše ugovor i sprazum о Rijeci s Italijom. To je učinio
Ninčić tako što je upoznao predstavnike Francuske, V elike Britanije i Sjedi-
njenih Am eričkih Država u Beogradu sa namerom svoje vlade. Time je Be-
nešova akcija u potpunosti bila onemogućena.
Reagovanje predstavnika V elike Britanije i Francuske u Beogradu bilo je
različito. Pređstavnik V elike Britanije Alban Jang (Alban Young), premda je u
razgovoru sa Sum onteom izrazio svoje lično zadovoljstvo1 zbog takvog razvoja
dogadaja, sam nije mogao predvideti na koji će način b iti primljena vest u
Londonu.125 Nešto kasniji izveštaj Dela Torte M usoliniju pokazuje da je spo­
razum dve jadranske države dobro prim ljen u društvenim krugovim a iz kojdh
su poticali članovi britanskog kabineta i da je dobar utisak ostavio i u m ini-
starstvu spoljnih poslova. Francuski poslanik u Beogradu nije delio m išljenje
svoga kolege i uobicajene čestitke u ime francuske vlade povodom sporazuma
u njegovo dme Sum onteu je preneo Spalajković, jugoslovenski poslanik u Pa­
rizu, koji se tih dana nalazio u Beogradu. Tom prilikom Spalajković je napo-
m enuo da je saznao da će M usolini sporazum proširiti i na Francusku tako da
se zaključi trojni ugovor.126 Ideja о trojnom sporazumu potekla je od itali­
janske vlade septembra 1923. i poslužila je da se ispita stav Francuske u в1ц-
čaju italijansko-jugoslovenskog sporazuma.127 Ova izjava Spalajkovića kao i
akcija Beneša najavile su da će najavljeni sporazum im ati veći značaj nego što
se to moglo pretpostavljati.
Verovatno je to bio razlog da je M usolini u poslednjem m omentu kao m e-
sto potpisivanja sporazuma um esto Milano odredio Rim i pozvao Pašića da on
potpiše sporazum. „U novonastalim uslovim a smatram poželjnim da susret bu-
de u Rimu. Na taj naöin da mu se (činu potpisivanja) da prikladna svečanost”.
Sem toga, prijem Pašića kod italijanskog kralja trebalo je da posluži kao pri-
prema za dolazak kralja Aleksandra u Rim, što je M usolini želeo da postigne.128

121 Isto, dok. 545, T elegram V inći Đ iljin ića M usoliniju 9. januara 1924.
122 Isto, dok. 546, T elegram Sum ontea M usoliniju 9. januara 1924.
123 Isto, dok. 548, T elegram M usolinija S um onteu 10. januara 1924.
124 Isto, dok. 549, T elegram M usolinija S um onteu 10. januara 1924.
125 Isto, dok. 553, T elegram Sum ontea M usoliniju 11, januara 1924.
126 Isto, dok. 554, T elegram Sum ontea M usoliniju 11. januara 1924.
127 v . V i n a v e r, Da li je ju g oslo ven sko -fra n cu sk i p a k t iz 1927. bio vojn i
savez, V ojn oistorijski glasnik, 1, 1971, 157— 158.
128 DDI, vol. II, dok. 555, T elegram M usolinija S um onteu 12. januara 1924.

165
U Beogradu je prihvaćen predlog M usolinija i predloženo je da datum sastanka
bude 25. januar 1924. godine, a obzirom na to da je već ranije za 22. januar bio za-
kazan sastanak radikalskog kluba.

RIMSKI SPORAZUM I JUGOSLOVENSKA JAVNOST

Tok neposrednih jugoslovensko-italijanskih pregovora krajem 1923. i prvih

dana januara 1924. bio je nepoznat široj javnosti u K raljevini SHS. Kada je
jugoslovenska vlada, primorana spletom okolnosti, 12. januara 1924. godine
objavila da će uskoro potpisati sporazum s Italijom, vest je prim ljena s velikim
iznenađenjem . U Evropskoj i jugoslovenskoj javnosti ugovor je prim ljen kao
svršen ein, te je i pisanje štam pe kao i reagovanje bilo takvo kao da je sporazum
već potpisan. Sva reagovanja, koja obično siede potpisivanje nekod sporazuma
otpočela su i završena pre nego je sam sporazum bio potpisan,. tako da sam ein
potpisivanja sporazuma 27. januara 1924. godine nije izazvao veća uzbuđenja.
Pisanje jugoslovenske štam pe о ovom, za javnost tada dosta neočekivanom
đogađaju, zauzelo je dosta prostora na stranicama svih listova. S ve novine dan
iii dva posle objavljivanja vesti dale su u nekom od svojih napisa ocenu budueeg
sporazuma, a već u narednim brojevim a pojavljuju se polem ički napisi о pisa-
nju drugih listova о ovom događaju. I pored obilja napisa različitog opredeljenja,
polem ika u novinam a nem a onu žestinu koju je poprimalo pisanje štam pe о
jadranskim problem im a u ranijim fazama. Razlog za to m ože se naći u jednom
prećutnom raspoloženju da je sporazum s Italijom, neophodan bez obzira na svu
različitost ocena predstojećeg sporazuma.
Beogradska Политика ispoljila je nezadovoljstvo prema novom sporazumu,
upravo, bila je protiv vezivanja K raljevine SHS za Xtaliju, zastupajući pri tom e
neophodnost produbljavanja francusko-jugoslovenskog prijateljstva.129 No, i
pored toga Политика je na svojim stranicama donela najrazličitije ocene vladine
jadranske politike. Sem zvaničnog stava vlade, tačnije, m išljenja najodgovom ijih
članova vlade, tu su bili objavljeni i stavovi svih opozicionih voda.
R eagovanje evropskih vlada i javnosti prenosili su gotovo svi jugoslovenski
listovi. Prema pisanju evropske štampe, sv e zem lje Evrope izuzev Madarske
blagonaklono su prim ile vest о sporazumu ili su ga bar tako ocenile u svojim
zvaničnim stavovim a. Jedino je mađarska štampa u svojim napisim a ispoljila
nezadovoljstvo, koje je bilo odraz raspoloženja i m ađarske vlade; Политика
je u napisu „Mađari neprijatno iznenadeni”130 veom a dobro prenela i ocenila
stav I raspoloženje u Mađarskoj.
Radikalska Самоуправа i Време, list blizak Ninčiću, podržali su spoljnu
politiku vlade i započeli polem iku s novinam a hrvatske opozicije, čija je osuda
vladine jadranske politike najoštrija.131
Zagrebačke Novosti, kom entarišući sporazum s Italijom polaze od toga da
Rijeka nije pripadala Hrvatskoj, tj. K raljevini SHS, pa prema tom e njena anek-
sija Italiji ne može se sm atrati gubitkom .132 Ovakvo tum ačenje Самоуправа je
prihvatila te i sa tog stanovišta brani vladinu politiku u polem ici koja se vodi u
štam pi.133 N ezadovoljstvo M adarske je još jedan pokazatelj ispravnosti vladine
politike, piše Самоуправа — i to je za nju argum ent više.

129 Политика, 12. ј а н у а р 1924.

180 Политика, 15. ј а н у а р 1924.
131 С амоуправа, 17. ј а н у а р 1924. и В рем е 17. ј а н у а р 1924.
132 Новости, 17. ј а н у а р 1924.
133 С амоуправа, 19. ј а н у а р 1924.

1бб
 Zajednički Hrvat i Radićev Slobodni dom prednjače po oštrini osude na-
godbe s Italijom. Radićevo reagovanje i osuda sporazuma usledila je nešto kasni-
je, u broju od 23. januara 1924. godine, ali njegov napad na vlađu i Pašića nije
ništa izgubio od one oštrine kojom je tada istupao protiv beogradskih vlada a
posebno Pašića.134
Napadi Slobodnog dom a i listova sličnog opredeljenja na vladu i njenu
jadransku politiku, bili su samo početak napada na celokupnu vladinu politiku.
Već otpočeta kampanja protiv vlade brzo se prenosi i na unutrašnjepolitički
teren pa je u tom smislu pisan i Radićev članak u Slobodnom dom u „Pašićevu
vladu treba srušiti na korupciji”. I kao što se brzo pokazalo, sporazum о Rijeci
je bio samo povod za novi pokušaj okupljanja opozicije.
Pisanje dem okratskih listova, beogradske Демократије i zagrebačke Rijeci
bilo je dosta neopredeljeno. Ovi listovi pokazuju izvesnu uzdržanost, najavlju-
jući svoj konačni stav tek pošto tekst ugovora bude potpisan i objavljen. Stra-
nački neopredeljeni listovi kao beogradska Правда i zagrebački Obzor135 zado-
voljavaju se prenošenjem vesti о novonastaloj situaciji bez ikakvih kom entara,130
i na taj način su doprineli da se polem ika u stranaöki opredeljenim novinama
pre smiri. О karakteru diskusije u štam pi koja se obnovila u februaru povodom
ratifikacije Rimskog sporazuma, Jadranska straža u svom martovskom broju
dala je verovatno najprihvatljiviju ocenu. „Nebi bilo dobro sa ovoga m esta —
piše u napisu Jadranske straže „Sporazum s Italijom i odnosi na Jadranu —
zaći u detalje pa prikazati prilike pod kojim a je došlo do sporazuma i podvrgnu-
ti kritici pojedine klauzule. U tom e bi se i nehotice morali pridružiti jednoj ili
drugoj struji javnog m njenja „za” ili „protiv” sporazuma; koje su obadvije više
plod stranačke orijentacije, nego li dubljeg i šireg pogleda na cio problem ”.
Pisanje štampe januara 1924. godine, doprinelo je novom i bržem okupljanju
opozicionih stranaka u cilju obaranja vlade. Na о vom primeru pokazalo se još
jedanput da jadransko pitanje im a velikog uticaja na politički odnos snaga u
Kraljevini SHS, ali isto tako da su i prilike u zem lji m ogle uticati na rešenje
ovog spora.
Hrvatska opozicija često se tada okuplja pod zastavom R ijeke s namerom
pre svega da se ostvare unutrašnjepolitički ciljevi. Početkom 1924. godine sve
opozicione stranke staju pod istu zastavu sa hrvatskom opozicijom, koristeći
povoljan m om enat da svaka od njih ostvari svoje ciljeve. Izvesno približavanje
opozicionih stranaka oseća se već krajem decembra 1923. i početkom januara
1924. godine. U tom smislu poduzete su neke konkretne akcije.137 I pored toga,
januara 1924. godine nisu se u potpunosti usaglasile sve želje i namere. Objava
vesti о skorom potpisivanju sporazuma nenadano zbližava opoziciju i ona 23.
januara 1924. pokreće debatu u Narodnoj skupštini da se sporazum s Italijom
po hitnom postupku stavi na razmatranje i vlada da tačna obaveštenja о tome.
Neusaglašenost stavova opozicije bila je uzrokom neuspeha ove akcije, tako da
je vladina većina bar privrem eno suzbila akciju opozicije i tim e omogućila da
se sporazum s Italijom zaključi.

134 Sada je B eograd ponudio Italiji takav sporazum po kojem bi i H rvatska

i S lov en ija im ale postati ita lijan sk i „hin terlan d ” italijan sk o zaleđe. M usolini je
osram otio i sebe i Italiju što je prim io ovu ludu izdajničku ponudu neodgovornih
beogradnih vlastodršaca. Ti vlastodršci su izgu b ili ovim činom ne sam o zadnjeg
H rvata i Sloven ca nego i zadnje ostatk e svog ugled a u E vropi”. — Slo bodni dom,
23. ja n u a r 1924.
135 Obzor, 15. januar 1924.
130 Правда, Београд, 23. ј а н у а р 1924.
137 В. G 1 i g о г i ј е v i с, n. d.. 352.

167
 M usolini kao domaćin nastojao je da sam ein potpisivanja sporazuma bude
što svečaniji, da bi tim e pokazao veliku važnost ugovora. Pompezno putovanje
Pašića i Ninčića od granice do Rima i njihov doček u Rimu sa neuobičajeno
velikim počastima bili su sračunati na to da pokažu važnost događaja.
Benito M usolini u im e italijanske vlade a Nikola Pašić i Momčilo Ninčić u
im e vlade K raljevine SHS potpisali su 27. januara 1924. godine Rim ski sporazum.
To je bio zajednički naziv za sva dokum enta potpisana tom prilikom. Svakako
najvažnija dokumenta koja su potpisali državnici dve zem lje su: Pakt о prija-
teljstvu i srdacnoj saradnji i Sporazum о Rijeci.
Pakt о prijateljstvu i srdačnoj saradnji sastoji se od pet članova i jednog
dopunskog protokola od dva člana, a njim e se regulišu odnosi dveju država u
slučaju kako medunarodnih tako i m eđusobnih kom plikaeija.138
Sporazumom о Rijeci definitivno je rešena sudbina rapalske Riječke
države.139
U Rimu su napisana još dva dokum enta: Prilog А — Dopuna konvencija
Sporazuma о Rijeci zaključenog izm edu K raljevine SHS i K raljevine Italije, i
prilog В — Dopuna konvencija Sporazuma о Rijeci zaključenog između Kralje­
vine SHS i K raljevine Italije. Ova dva dokum enta raščlanjuju ekonom ske odno­
se i veze pogranienih zona i uslove zakupa basena Taon di Revel u riječkom
V elikom pristaništu.140
Narodna skupština K raljevine SHS ratifikovala je Rim ski sporazum na
sed.nicama 18. i 19. februara 1924. godine, a dan kasnije u Rimu je izvršena
razmena ratifikaeija.141 Istog dana u Rimu je italijanska vlada potpisala dekret
о aneksiji Rijeke Italiji. Tako je pitanje Rijeke definitivno razrešeno tek pola
decenije posle završetka prvog svetskog rata i između Italije i K raljevine SHS
uspostavljena čvrsta granica.
Jugoslovensko-italijanski odnosi u periodu od dolaska fašista na vlast u
Italiji (oktobar 1922) pa do potpisivanja Rim skog sporazuma (januar 1924), tj.
dogadaji tog perioda uticali su u izvesnom sm islu na istorijska zbivanja među-
ratnog perioda. M eđunarodni odnosi u Evropi i političke prom ene u nekim
državama Balkana u 1923, kao i sam način pregovaranja fašističkog vođe Benita
M usolinija, učinili su ovaj period u rešavanju jadranskog pitanja veom a speci-
fienim . Na osnovu rekonstruisanih dogadaja i svega iznetog m ože se dati neko-
liko zaključaka.
1. Odnos vlade K raljevine SHS prema jadranskom problemu bio je uslov-
ljen medunarodnim prilikam a u Evropi i na Baikanu kao i političkom situaeijom
u zem lji, posebno od formiranja prve hom ogene radikalske vlade 17. decembra
1922. godine sa skrom nom i nesigurnom većinom u Skupštini. Evropska rurska
kriza početkom 1923. primorala je vladu K raljevine SHS da zauzme stav iščeki-
vanja i u jadranskoj politicii, i tek posle prevazilaženja ove krize, vlada je mogla
jasnije da odredi svoj stav. Slična je situaeija i sa promenama u Bugarskoj juna
1923. godine i krfskom krizom avgusta 1923. Oba ova dogadaja prisilili su Pa-
šićevu vladu da u novonastaloj situaeiji iznađe mogućnost da uspostavi odgo-
varajući odnos prema Italiji.
N esiguran položaj u zem lji prisilio je vladu da svoju politiku na Jadran­
skom moru učini kajnje opreznom. To su joj nalagali i obziri prema sentim en-

138 Пакт пријатељства и ср д а р ч п е са р а д њ е и зм е ђ у К р а љ е в и н е С Х С и

К р а љ е в и н е Италије, В еоград, 1924.
139 Стенографске б ел е ш к е Н а родпе скупгитине р ед о в п о г с а зи в а з а 1923— 24.,
33 r e d o v a n sastanak Beograd, 1924, 691— 692.
140 Isto.
141 Isto.

168
talnim osećanjim a stanovništva zapadnog dela zemlje. Zbog toga vlada čini
napor da onem ogući Ninčićevu nepopularnu politiku popustiljvosti prema
Italiji.
Ovu politiku, iako podržavanu od kralja Aleksandra, rjtdikalski kabinet
ni u iednom momentu nije prihvatio kao isključivo svoju. Bez obzira u как vom
se položaju nalazio Pašić i vlada, čini nam se da su nastojali da odbrane državne
interese na zapadnoj granici.
2. Rijeku jugoslovenska vlada nije olako prepustila Italiji. Naprotiv, uči-
njeno je sve da se spasi njen status nezavisne države. Položaj Italije, kao ve-
like sile, kao i medunarodni odnosi u Evropi tog vrem ena nisu davali mnog'o
izgleda da se Rijeka odbrani od agresivne politike fašista.
3. Dve različite spoljnoplitičke orijentacije jugoslovenskih vladajućih kru-
gova u jadranskoj politici — jedna trećina autoritetom kralja Aleksadra druga
autoritctom vlade, stvarale su mnoge teškoće i nedoumice u odnosima sa Itali­
jom a tim e je bio oslabljen položaj K raljevine SHS. Cinjenica da ministar ino-
stranih poslova jugoslovenske vlade uz podršku kralja Aleksandra, zastupa po-
Litiku s kojom se ne slaže većina u vladi, doprinela je da ta politika često bude
smatrana d osudivanja kao zvanična politika vlade. Stavovi Pašića i većine u vladi
prema riječkom pitanju dugo vrem ena, upravo sve dok je to bilo moguće,
zasnivani su na već postignutim sporazumima s Italijom. Na ovim postavkam a
i opozicija je gradila svoju koncepciju rešenja riječkog problema. I pored te
načelne saglasnosti, napadi opozicije, posebno hrvatske, na vladinu jadransku
politiku, bili su tako žestoki kao da je ta politika potpuno u suprotnosti sa za-
jedničkim interesim a. To niukom slučaju nije moglo pogodovati odbrani za-
jedničkih interesa na Jadranskom moru od agresivne fašističke Italije.
Uloga kralja Aleksandra u spoljnoj politici K raljevine SHS u našoj istorio-
grafiji ni do danas nije dovoljno rasvetljena. Dogadaji oko riječkog pitanja
pružaju izvesne mogućnosti da se taj problem jednim delom sagleda u samom
njegovom nastojanju. Mešanje kralja Aleksandra u jadransku politiku od 1923.
nije slučajno, jer od tada on otvoreno pokazuje nameru da potpuno preuzme
vodenje spoljne politike a možda form uliše i novo spoljnopolitičko opredeljenje.
Kralj septembra meseca 1923. godine sam donosi odluku о Rijeci, za koju je
privoleo i svoju vladu ne osvrćući se na reagovanja i posledice. Učešćem u za-
vršnoj fazi pregovora za Rimski sporazum kralj Aleksandar je učimio korak dal je
u prisvajanju sve većih prerogativa vlasti.
4. Jadransko, odnosno riječko pitanje, uticalo je tokom svoga trajanja na
unutrašnjepolitičke odnose u K raljevini SHS. To se najviše m anifestuje u po-
vrem enom okupljanju opozicije i njenom istupanju protiv vlade i njene jadran­
ske politike. Povod ovih okupljanja uvek je bila navodno suviše popustljiva
politika vlade prema Italiji. Premda ujeddnjavanje opozicije ni u jednom mo­
m entu nije izazvalo neke ozbiljnije političke krize, konfrontacije vlade i opo­
zicije oko jadranskog pitanja povećale su nepoverenje prema radikalskoj vladi
i radikalskoj stranci. Stvarni povod sukoba vlade i opozicije nije bio samo jad­
ranski, tj. riječki problem, ali je on isticao kao primer nacionalne izdaje radi-
kalske vlade, pa i šire, što je pogodovalo postojećem m eđunacinalnom nepo-
verenju. Okupljanje opozicije januara 1924. godine nije osujetilo nameru
vlade da potpiše Rimski sporazum. Objedinjena oko riječkog problema, opo-
zacija je veom a brzo usaglasila stavove i interese i о drugim problemima i već
polovinom 1924. formirala tzv. Opozicioni blok.
5. Rimski sporazum u momentu potpisivanja bio je uspešan politički potez
za obe đržave potpisnice. Pokušaj da se onem ogući njegovo zaključenje u naj-

189
povoljnijoj formi od strane jedne velike sile (Francuske) pokazivao je da je
on u izvesnom smislu bio pretnja postojećem političkom odnosu snaga u Evropi
kojim fašistička Italija nije bila zadovoljna. M usolini je u Italiji stvarao takvo
raspoloženje, u javnosti d a priipajanje R ijeke Italiji, bez obzira na njen stvarnd
značaj, prikaže kao svoj veliki trijum f. I kad je potpisan dekret о pripajanju
Rijeke Italiji, slavio je pobedu. Ali, bilo je i drugačijdh ocena ovog sporazuma.142
Pašić se iz Rima vratio zadovoljan, u tom momentu i s pravom. Političkim
sporazumom K raljevine SHS i Italije, nadanja Madarske i Bugarske bila su
bar za kratko osujećena.
Rimskdm sporazumom je otklonjen jedan vrlo osetljivi m edudržavni pro­
blem, koji je nepovoljno uticao na političke odnose u K raljevini SHS. Bez
obzira na sva negodovanja, ovaj sporazum otklonio je jedan neugodan povod
političkog sukobljavanja u Kraljevini SHS.
Italijansko-jugoslovenska nagodba i>z januara 1924. postala je značajna od-
rednica m edudržavnih odnosa Italije i K raljevine SHS izmedu dva rata, a time
važna i za medunarodne odnose na Balkanu i u Evropi. U medunarodne odnose
Evrope izmedu dva rata Rimski sporazum utkan je kao pokušaj da se postojeće
stanje porem eti i na drugi način usmeri tok političkih zbivanja.

142 P ism o grofa Sforce od 4. februara 1924. godine Đ olitiju. Q u aran t’anni di
politica italiana. Dai p ro d r o m i della grande guerra al fascismo 1910— 1928, а сига
di Claudio Pavone, M ilano, 1962, 396— 398.
 Mr ENES M ILA K

IL REGNO DEI SERBI, DEI CROATI E DEGLI SLOVENI E H ’ACCORDO DI

ROM A (1922—(1924)

Riassutо

L ’ A ccordo d i Rom a eom p ren d e ailcund docu m en ti firm ati il 27. gen n aio del
1924 d a representainti del g overn o jugoislavo -(Nikoila P ašić e M om čilo Nimčić) e da
B en ito M usolini.
L ’accordo p er F iu m e e il P atto di am icizia e d i collaiborazione cord iale eeno
i d u e d ocum enti p iu im p ortan ti isottoscriti a R om a. Col prim o atto, ohe com pose
il contraisto territoriale. F iu m e vemne assegn ata all ’Italia, m en tre Porto B aros
e D elta, facen ti porite d el com p lesso p ortu ale fium ano, v en n ero d ati al R egno
dei SCS.
II P atto di amieizia. e di coilaborazm ne cord iale fu cancepito alio scopo di
regolare i rapponti p olitici fra i due stati p articolarm en te in caso di com plicazione
su l piano internazionale.
A asm nendo И p otere M u ssolini erdito irrisolta la q u estion e ad riatica e gia
n e l novemlbre 1922 egli avan yo le ®ue p re te se tsiull ’A dm atico eh e non poiterono
essere occolite d a l govern o rjugoislavo e di con segu en za v eri e prqpri .negoziati non
furono «lem m eno avviaiti. Dopo eh e fu euperata ia crisi della R uhr M ussolini,
ratificando le con ven zion i d i Sanita M argherita creo il p reced en te oh e p erm ise la
ripresa d ella traibtative ita lo -ju g o sla v e. I camlb'iamenti a v v en tu i all ’intern o del
R egno d ie SCS, v a le a dire il p rev a lere di u n govern o radicale om ogeneo com porto
a n ind eboliam ento della p a rte (jugoslavo n e i fu tu ri megoziati. M ussolini, d ’altro
conto, graizie all ’aizione svolita al fin e d i riisolvere 'la crisi d ella (Ruhr, a v ev a
m igliorato la propria p asizio n e isul p ian o in tern azion ale. P er ccxntro su l versarate
opposto, all ’in te m o d e l governo ju goslavo, regn ava un totale disaccordo proprio
in m en to a lia itaittica da iseguire n e l corso d e lle tra tta tiv e m en tre 1’opposiz'ione
ten tare d i far cadere il governo proprio isulla Q u estion e ad riatica. Q uesta oiireostan-ze
sfa v o rev o li ebbero n o tev o le effetto di disturbo m flu en d o inegativameinte isuill ’esito d elle
trattative.
II cam biam ento aven u to n e l govern o B u lgaro n e l giugno d e l 1923 e l ’in cid en te
d i C orfu '(agosto 1923) prem isero a M ussolin i di Riisolvere vanitagigisamente per
l ’lta iia la Q uestione adriatica. L a n om in a d el g en era le Giardimo (16. settem b re
1923) a governatore m ilita re d i F iu m e e il colloquio avven u to fra l ’m v ia to di M u­
sso lin i, il gen erale B odrero, col re A lessandro, a v v en u to lo steisso giorno a B e l-
grado, sono i m om enti d e cisiv i eh e portorono alia solu zion e d el contrasto territo ­
ria le sorto su l m are A driatica.

171
 Söbbene il prim o d i queati avvem m em ti eq u iv o lsse a un prim o paisso per
l’an nessione d i F iu m e a ll ’Italia non ci fu alouna p rotesto d a p arte d e l govern o
ju goslavo, anzi n el colloquio ricordaito, il re Allessandro aocetto q u esto fabto. P er -
tainto il g o v e m o jugoslavo si trovo a ta n ta re di otten ere co n cessio n i in proprio
favore quanido orm ai le p retese avan'zate del govern o italliano erano sta te accettate.
V erso la fin e d e l 1923, neil R egoo d e i SO S ci fu lun rauovo rafforzam en to d e ll
’opposizione d a cu i il g o v em o risu lto d irettam an te m in acciato; e q u esta anzi
avrebbe p o ta to raggh m gere il suo scopo n e l caiso ch e il g o v e m o a v esse accettato
l ’annes'saone d i F ium e tsenza u n ’adegnata contrapartita.
F u questo ttno d ei moitivi e h e induisse il gaibinetto di P a šić a riohedere
ostin atam en te com pensazioni iterritoriali per il riconascimerato d e ll ’anness'iane. II
govern o italliano puo oppose il proprio rifiuto a tu tte le rich ieste avanzate. A n zi
l’u ltim a formuLalta in ordine d i temipo man fu m a i imviata a Rom a in sagu ito d el
un initerveoto d e l reche, to t a l m ono, itnpedi veniisise ulteriorm en te rin v ia ta la
soluzione d el contrasito.
L ’A ccordo di Rom a, p iu preciisam ente l ’accordo per F ium e, v en n e d u nque
firm ato aille с nditđoni p er lo p iu tra tta te gia n e l settem b re d el 1923. II P atto di
am icizia e d i collalborazione cordlale e um docum ento che h a u n a s'toria p iu b rave
e si ricorda lo prim o volta n e ll ’ottobre d e l 1923. E ntrem be le p arte vid ero in
ello til proprio vamtaggio. II R egno d e i SC S d esid era v a rm gliorare la propria
p osizion e n e i B alcan i e r it a lia m irava ad ind eb olire il sistem a di sta ti creato n e ll
’Europa orien tale d ella Francia.

172