Banovi Kraljevine Jugoslavije. Biografski Leksikon

Biblioteka
POSEBNA IZDANJA
Izdavači
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU, Beograd
DRUŠTVO ISTORIČARA SRBIJE „STOJAN NOVAKOVIĆ“, Beograd
DRUŠTVO NASTAVNIKA ISTORIJE BAČKE PALANKE, Bačka Palanka
Glavni i odgovorni urednik

Prof. dr Predrag J. Marković
Urednici
Prof. dr Momčilo Pavlović
Dr Predrag Vajagić
Nebojša Stambolija
Recenzenti
Dr Bojan B. Dimitrijević
Dr Jovan Ćirić
Dr Zoran Janjetović
Lektura i korektura
Branka Kosanović
Prelom teksta i dizajn korica

Nebojša Stambolija
Knjiga je nastala kao rezultat rada na projektima:

Konflikti i krize – saradnja i razvoj u Srbiji i regionu u 19. i 20. veku (47030);
Srpsko društvo u jugoslovenskoj državi u 20. veku: između ideologije i diktature (177016);
Izdavanje biografskog leksikona Banovi Kraljevine Jugoslavije (Opština Bačka Palanka)
Objavljivanje ove knjige sufinansiralo je

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Opština Bačka Palanka
ISBN 978-86-7403-231-2
DOI 10.29362/2312.2019.pav
BANOVI KRALJEVINE
JUGOSLAVIJE
Biografski leksikon
Beograd 2019.
BANOVINE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1929–1941.
Politička situacija u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918–1921.

Vidovdanski ustav
Unutrašnje uređenje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od čina ujedinjenja

bilo je neprestani izvor sukoba i nesporazuma. Srbi su jugoslovensku državu od počet-
ka posmatrali kao prirodni nastavak Kraljevine Srbije, dok je za Hrvate i Slovence no-
voformirana država predstavljala novi okvir u kojem su planirali da nastave svoje naci-
onalno okupljanje. Iz tog razloga pitanje karaktera jugoslovenske države postalo je
jedno od najvažnijih, pri čemu se polazilo od nacionalnog i državnog prava svakog od
naroda koji je ušao u novu državnu zajednicu. Iz različitih istorijskih iskustava proisti-
cali su stavovi, gde je za Srbe jedino prihvatljivo rešenje bilo centralizovana država po
ugledu na predratnu Kraljevinu Srbiju, dok su Hrvati većinom bili za federalnu ili kon-
federalnu državu. U Prvom svetskom ratu polazilo se od shvatanja o jednom narodu,
što se teorijski nastavljalo i posle ujedinjenja. Nacionalne posebnosti se nisu priznava-
le, jer se radilo o jedinstvenom troimenom narodu, ali sa plemenskim razlikama koje
su proisticale iz osobenog istorijskog razvoja. Ideja narodnog jedinstva nije bila stvar-
na istorijska pojava, rezultat razvoja, već izraz političko–propagandnih potreba. Deo
inteligencije je smatrao da u Jugoslaviji ne živi jedan narod i da se narod ne stvara
dekretima, a postojanje jugoslovenskog naroda se označavalo kao ,,nonsens“.1
Politički predstavnici srpskog naroda iz redova Narodne radikalne i Demokrat-
ske stranke ne birajući sredstva uspeli su da Vidovdanskim ustavom državu urede na
principima kompromisnog nacionalnog unitarizma, ostavljajući poražene pristalice
višenacionalne koncepcije i federativne organizacije države.2 Vidovdanski ustav je
potvrdio ime države Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca koje se prvi put pojavilo u
Krfskoj deklaraciji. Na ovakvom nazivu države insistirali su radikali, dok su sve ostale
partije i klubovi bili protiv, predlažući da naziv države bude Jugoslavija. Plemensko
trojstvo koje se ogledalo u imenu države bilo je odraz tadašnjeg stanja, budući da su
sva tri naroda osim želje za životom u jednom državnom okviru nastojala da zadrže i
plemensku individualnost. U pitanju je bio kompromisni unitarizam koji je ostavio
traga i u državnim simbolima: grbu, zastavi i himni. Ideja kompromisnog etničkog je-
dinstva bila je dominantna i prilikom određivanja imena službenog jezika koji je naz-
van srpsko–hrvatsko–slovenački, a koji u stvarnosti nikada nije postojao.3 Političke
1
Милосав Јанићијевић, Стваралачка интелигенција међуратне Југославије, Београд 1984, 30, 247.
2
Бранко Петрановић, Историја Југославије: 1918–1988, Књ. 1, Краљевина Југославија: 1918–1941,
Београд 1988, 119.
3
Слободан Јовановић, Из историје и књижевности. Сабрана дела Слободана Јовановића, том XI,
Београд 1991, 55–56.
6 Banovi Kraljevine Jugoslavije. Biografski leksikon
stranke koje su izglasale Vidovdanski ustav smatrale su da državno jedinstvo zavisi od

načina uređenja centralne vlasti i istorijskih oblasti. Pridržavali su se opredeljenja da
je jugoslovenska država nastala voljom tri ujedinjena naroda, koja pored tri posebna
imena predstavljaju jedan narod, te da narodno jedinstvo zahteva i državno jedinstvo
koje isključuje posebne države i istorijske pokrajine. Procenjivalo se da će uspostavlja-
nje samoupravnih oblasti isključiti pokrajinska izdvajanja i predstavljati raskid sa
,,istoricizmom i plemenštinom“ u političkom i upravnom uređenju države. Izborom
ideje državnog jedinstva, koja je oslonac imala u neodrživoj koncepciji jednog trople-
menskog naroda, bila je odbačena ideja o federalnom uređenju države sa širokom
oblasnom autonomijom.4 Vidovdanski ustav bio je utemeljen na parlamentarizmu i
lokalnoj samoupravi, pri čemu je parlamentarizam preuzet iz srpskog ustava od 1903.
godine, u kome je zakonodavna vlast bila podeljena između kralja i Narodne skupštine.
Lokalne samouprave prema ustavu nisu bile široke kao što se planiralo u pojedinim
nacrtima, ali su ipak obezbeđivale znatnu samostalnost oblastima. Kraljevina Srba,
Hrvata i Slovenaca najčešće se određivala kao ustavna i parlamentarna, nasledna
monarhija, kao zajednica građana: građanska država.5
Oblasna samouprava
Ustavom je bilo predviđeno da se upravna vlast vrši po oblastima, okruzima, sre-

zovima i opštinama. Podela na oblasti se imala izvršiti zakonom koji će uzeti u obzir pri-
rodne, socijalne i ekonomske prilike. Jedna oblast mogla je imati najviše 800.000 stanov-
nika. Dve ili više manjih oblasti mogle su biti spojene u jednu veću, a konačnu odluku o
tome donosile su njihove oblasne skupštine. Na čelu svake oblasti nalazio se veliki župan,
postavljen od strane kralja, on je preko državnih organa vodio poslove državne uprave u
svojoj oblasti. Za poslove mesnog, opštinskog, sreskog i oblasnog značaja ustanovile su se
mesna, opštinska, sreska i oblasna samouprava uređena na načelu izbora.
Oblasna samouprava je u svojoj ingerenciji imala sledeće poslove:
1. oblasne finansije: a) utvrđivanje oblasnog budžeta, b) raspolaganje oblasnim dažbi-
nama, koji se na osnovu zakona daju oblastima za pokrića oblasnih rashoda;
2. oblasni javni radovi kao i građevinski propisi;
3. staranje o unapređenju oblasnih i privrednih interesa: ratarstva, stočarstava, vino-
gradarstva, voćarstva, šumarstva, rečnog i jezerskog ribarstva, lova, kao i o tehnič-
kim poljoprivrednim poboljšanjima;
4. uprava nad oblasnim imanjima;
5. briga o narodnom zdravlju u oblasti kao i o svim ustanovama, kojima se unapređuje
zdravstveno stanje u oblasti;
6. briga o socijalnim zadacima u oblasti;
7. oblasne humane ustanove;
8. oblasne saobraćajne ustanove;
4
Isto, 59–63.
5
Б. Петрановић, Историја Југославије. Књ. 1, 130–131.
Banovine Kraljevine Jugoslavije 1929–1941. 7
9. unapređenje prosvete u oblasti;

10. stručno obrazovanje u oblasti;
11. osnivanje i održavanje ustanova za štednju, uzajamno pomaganje i osiguranje;
12. davanje mišljenja na zahtev vlade, po zakonskim predlozima koji se tiču oblasti kao
i uopšte o svim drugim predmetima, za koje se traži njihovo mišljenje.6
Donošenje Zakona o podeli zemlje bilo je predviđeno u roku od šest meseci na-
kon usvajanja Ustava. Vlada i Dvor su nastojali da ovaj zakon bude što pre usvojen iz
razloga bržeg učvršćivanja centralizma i slabljenja federalističke opozicije na čelu sa
hrvatskim strankama. Kralj Aleksandar I Karađorđević je oktobra 1921. odobrio da se
predlog zakona iznese pred Narodnu skupštinu, ali zbog velikog otpora hrvatskih strana-
ka parcelizaciji teritorije Hrvatske, predlog je povučen iz skupštinske procedure. Hrvatski
blok istakao je u svom memorandumu iz aprila 1922. da Dalmaciju smatra sastavnim
delom Hrvatske, da Bosnu i Hercegovinu takođe smatra bitnim delom hrvatskog narod-
nog problema i da računa na Bunjevce kao sastavni deo hrvatskog naroda.7 Pošto Zakon
o podeli zemlje nije mogao da dobije neophodnu skupštinsku većinu, koaliciona radikal-
sko–demokratska vlada Nikole Pašića donela je aprila 1922. Uredbu o podeli zemlje. U-
redba je izmenila neka od ranijih rešenja predviđenih zakonom i teritoriju Kraljevine SHS
podelila je na Upravu varoši Beograd i 33 oblasti: ljubljansku, mariborsku, primorsko–
krajišku, zagrebačku, osiječku, sremsku, bačku, beogradsku, podunavsku, podrinjsku,
valjevsku, šumadijsku, moravsku, požarevačku, timočku, nišku, vranjsku, kosovsku, skop-
sku, bregalničku, bitoljsku, rašku, užičku, kruševačku, zetsku, splitsku, dubrovačku, tuz-
lansku, sarajevsku, mostarsku, travničku, vrbasku i bihaćku.8 Ovakvim načinom podele na
oblasti najviše je bila rascepkana Srbija, čija je teritorija ušla u okvire 17 oblasti, Hrvatska
i Slavonija su bile podeljene na 3 oblasti, Dalmacija i Slovenija na po 2, dok je Bosna i
Hercegovina podeljena na 6 oblasti. Teritorija Vojvodine je ušla u sastav 4 oblasti. Dve i
više oblasti su se mogle spojiti u jednu oblast pod uslovom da novostvorena oblast
nema više od 800.000 stanovnika. Pet godina od stupanja uredbe na snagu pojedini
srezovi i opštine mogle su se odvojiti od svojih oblasti i pripojiti drugim oblastima pod
uslovom da na to pristanu njihova oblasna samoupravna predstavništva i oblasna skup-
ština, a zatim je tu odluku trebalo da potvrdi Ministarski savet posle čega bi je potvrđivao
ministar unutrašnjih poslova. U Bosni i Hercegovini spajanje je bilo moguće samo između
bosanskih oblasti.9
Predstavnici državne vlasti (opšte uprave) u oblastima bili su veliki župan,
okružni načelnik i sreski načelnik. Izvan delokruga opšte uprave u oblastima bili su
poslovi ministarstva spoljnih poslova, vojske i mornarice, pravde, finansija, saobraćaja,
6
Службене новине Краљевине СХС, 28. јун 1921.
7
Hrvatski blok su činile Hrvatska republikanska seljačka stranka, Hrvatska zajednica, Hrvatska stranka
prava, Hrvatski radnički savez. Blok je bio heterogenog karaktera, povezan idejom otpora centralističkom
uređenju države. Бранко Петрановић, Момчило Зечевић, Југославија: 1918–1984: збирка докумената,
Београд 1985, 185.
8
Uprava varoši Beograd obuhvatala je područje grada Beograda, Zemuna i Pančeva nad kojima je upravu
vršilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Службене новине Краљевине СХС, 28. април 1922, 1–2.
9
С. Јовановић, Из историје и књижевности, 385–395.
pošte i telegrafa, koji su se vršili na nivou centralne vlasti. Država nije bila uređena po
istim načelima u centralnoj upravi i u oblastima. Na nivou centralne državne uprave
podeljena je na ministarstva koja su bila samostalni državni organi. U oblastima svako
ministarstvo nije imalo svoje odeljenje, poslovi deset ministarstava spojeni su u funk-
ciji velikog župana, dok su druga ministarstva ako bi se ukazala potreba mogla formira-
ti zasebna odeljenja u oblasti. Veliki župan je bio šef svih struka u oblasti, odnosno
svih svojih referenata. S druge strane on je bio potčinjen organ svih ministarstava čiji
su poslovi ušli u delokrug opšte uprave u oblasti. Ministri čiji poslovi nisu ušli u delo-
krug opšte uprave mogli su se obraćati velikom županu, ali mu nisu mogli izdavati
naredbe i uputstva kao potčinjenom organu. Kao nosilac opšte uprave veliki župan je
bio ,,politički predstavnik vlade“ odnosno iznad svih drugih vlasti u oblasti. Oblasti su
bile pravna lica i imale su poseban budžet. Funkcija ovih administrativno–teritorijalnih
jedinica bila je dvojaka: kao delovi državne teritorije ulazile su u sastav centralne
državne uprave, a kao upravne ili samoupravne jedinice lokalnog karaktera imale su
samoupravno uređenje. Zbog dvojakog karaktera u njima su postojale dve vrste vlasti:
državna i samoupravna. Na čelu državne vlasti stajao je veliki župan, a organi samou-
pravne vlasti bili su oblasna skupština i oblasni odbor.10
Veliki župan stajao je na čelu opšte uprave u oblastima. Njemu su bila potčinje-
na sva nadleštva i svi organi opšte uprave u oblasti. On im je u granicama svojih nadlež-
nosti izdavao naređenja, uputstva i primao njihove izveštaje. Kao najviši politički pred-
stavnici vlade veliki župani su ostvarivali državni program u poverenim im oblastima.
Velike župane je na položaj postavljao svojim ukazom kralj, a na predlog Ministarstva
unutrašnjih poslova, koje je za svoj predlog moralo imati saglasnost Ministarskog saveta.
Na položaj velikog župana mogli su biti postavljeni samo pravnici sa položenim stručnim
ispitima i najmanje 15 godina vršenja državne službe, a po potrebi i viši državni činovnici
ili javni radnici sa najmanje 10 godina državne službe. U nadležnost velikih župana spa-
dali su poslovi: opšte uprave koje su u pokrajinama vršila posebna odeljenja pojedinih
ministarstava; nadleštva opšte uprave (razne direkcije) koja su bila potčinjena neposred-
no ministarstvima; opšte uprave koji su spadali u nadležnost oblasnih i sreskih samou-
prava; nadzor nad vlastima opšte uprave u oblasti i rešavanja o žalbama protiv njihovih
upravnih akata; nadzor nad oblasnom samoupravom, poslovi koji su im specijalnim
zakonima stavljani u dužnost posle donošenja zakona o opštoj upravi. Za izvršavanje
poslova velikim županima dodeljivani su pravni i stručni referenti i potreban broj ostalog
osoblja. Stručni referenti su bili neposredni šefovi vlasti i organa opšte uprave u oblasti
u kojoj su postavljeni. Uz odobrenje ministra unutrašnjih poslova, veliki župani su mogli
preneti određene poslove na sreske državne upravne vlasti u sedištu oblasti.11
Zakon o oblasnoj i sreskoj samoupravi odredio je za organe Oblasnu skupštinu i
Oblasni odbor. Oblasna skupština birala se opštim i neposrednim tajnim glasanjem na
period od četiri godine. Izborne jedinice su činili srezovi i gradovi ukoliko im je broj sta-
novnika prelazio 5.000. Za člana Oblasne skupštine moglo je biti birano lice koje je ispu-
10
Милић Ф. Петровић, Државни родослов Краљевине Југославије/СХС 1918–1941, Београд 2008, 142.
11
Службене новине Краљевине СХС, 28. април 1922, 2–3.
njavalo uslove za izbor narodnog poslanika uz obavezu da je bilo nastanjeno minimum tri
godine u oblasti u kojoj se kandiduje. Zakon nije dozvoljavao da član Oblasne skupštine u
isto vreme bude i narodni poslanik. Oblasne skupštine zasedale su u redovnom i vanred-
nom sazivu. Redovan saziv je zasedao na osnovu kraljevog ukaza, dok je vanredan saziv
zasedao na osnovu odluke velikog župana. Zasedanja Oblasne skupštine je u ime kralja
pozdravnom rečju otvarao i zatvarao veliki župan. Na čelu Oblasne skupštine se nalazio
predsednik kome je u radu pomagao potpredsednik i sekretar. U domen delokruga rada
Oblasne skupštine spadalo je donošenje administrativnih i pravnih uredbi oblasne samo-
uprave. Donete uredbe veliki župan nije potvrđivao, već je mogao da ih stopira dok se ne
reši pitanje njihove zakonitosti. Oblasti su raspolagale budžetskim prihodima koji su dola-
zili od oblasnih imanja, ustanova, preduzeća, oblasnih poreza, taksi i prireza. Takođe, deo
budžeta je popunjavan i prihodima iz državnih fondova. Oblasni budžet je odobravao
ministar finansija, koji je u isto vreme vršio i kontrolu prihoda i rashoda.12
Izvršno telo oblasti bio je Oblasni odbor, koji je brojao između 5 i 8 članova, koje
je birala Oblasna skupština. Ova svojevrsna oblasna vlada je donosila uputstva, pravilnike i
raspise za primenu uredbi koje je donosila oblasna skupština. U ingerenciji Oblasnog odbo-
ra bilo je sastavljanje predloga budžeta, nadzor nad opštinskim finansijama i na taj način je
povezivana državna i oblasna administracija. Svake godine Oblasni odbor je bio dužan da
Oblasnoj skupštini podnese izveštaj o svome i radu ustanova na svojoj teritoriji.13
Okružni načelnik predstavljao je pomoćni organ velikog župana, postavljan je
kraljevim ukazom, na predlog ministra unutrašnjih poslova. Okružni načelnici su bili
stacionirani van sedišta oblasne samouprave i bili su zaduženi za nadzor nad sreskim
vlastima najmanje dva puta godišnje. U tim poslovima okružni načelnik je imao pravo da
izriče disciplinske mere i raspušta organe sreske uprave. Niži organi vlasti su bili sreski
načelnici i starešine sreskih ispostava. Sreski načelnik je mogao rešavati pitanja prvoste-
peno, dok je o eventualnim žalbama odlučivao veliki župan kao drugostepeni organ.
Sreski načelnik je imao ista ovlašćenja u poverenom mu srezu kao i veliki župan u obla-
sti, razlikovali su se po tome što su sreski načelnici vršili određene sudske funkcije.14
Organ sreske samouprave bila je Sreska skupština, birana na izborima gde je na svakih
1.500 stanovnika biran jedan član. Zasedanja Sreske skupštine sazivao je veliki župan, a u
njihovom radu je učestvovao sreski načelnik. Sreska skupština je imala svoj izvršni odbor
koji je brojao 5 članova uključujući i predsednika sa zadatkom da upravlja sreskom ad-
ministracijom i ustanovama.15 Poslednji upravni nivo prema Vidovdanskom ustavu bile su
opštine. Zakon o opštinama za vreme trajanja Vidovdanskog ustava nije donesen i pri-
menjivani su propisi o opštinama koji su postojali iz vremena pre ujedinjenja u istorij-
skim pokrajinama. Jedinstveni Zakon o opštinama biće donesen tek 1933. godine u ustav-
nim okvirima koji su se razlikovali od odredbi Vidovdanskog ustava.
12
Isto, 6.
13
Isto, 7.
14
Sreski načelnici su vršili istrage zločina i prestupa, kao i presuđivanje u svojstvu pomoćnog organa
sudske vlasti.
15
Isto, 8.
Vidovdanski ustav je u istoriografiji ocenjen kao unitaristički, a slikovito je

njegova uloga opisivana ,,da kao prsluk stegne sve pod jednu košulju“.16 Umesto da
konsoliduje stanje, on je od prvog momenta nosio klice slabosti koje su uzrokovale
destabilizaciju u državi. Način donošenja ustava otvorio je hrvatsko pitanje, stvarajući
kod hrvatskog naroda opšte nezadovoljstvo koje će u godinama koje su sledile biti
izvor političke nestabilnosti i krize. Međunacionalni odnosi su teško opterećivali funk-
cionisanje države, međutim vladajući krugovi su ignorisali ovaj problem. Rešenje za
političke krize bilo je raspisivanje prevremenih skupštinskih izbora, dok se o suštin-
skim ustavnim promenama i preuređenju zemlje nije ni razmišljalo.17
Kriza parlamentarizma i zavođenje diktature kralja Aleksandra I
Znaci ozbiljne krize parlamentarizma pojavili su se tokom 1925. godine. Narodna

skupština Kraljevine SHS je postala mesto gde su poslanici, svakodnevno koristeći retori-
ku mržnje, izazivali stalne svađe i sukobe. Zakonodavni rad koji je trebalo da dovede do
ukidanja šest pravnih oblasti, koje su postojale u državi još od ujedinjenja, bio je izostao.
Zakonodavni predlozi su predugo stajali u skupštinskoj proceduri, o njima se nije ras-
pravljalo, a skupštinska zasedanja odlagana su u nedogled. Dvor je odavno prevazišao
okvire ustavnih ovlašćenja, a kralj je sve više nametao svoju volju u vođenju države pre-
ko pregrupisavanja političkih snaga i stvaranja ,,blokova“ koji su se lako raspadali, da bi
se stvarali novi. Vođstva radikala i demokrata bila su podeljena na suparničke grupe
između kojih se vodila stalna borba za prestiž i uticaj u stranci, odnosno državnim insti-
tucijama, pri čemu su u obe stranke postojala ,,dvorska krila“.18 U jesen 1925. godine vođa
Hrvatske seljačke stranke (HSS) Stjepan Radić, kao ministar prosvete, ulazi u vladu Nikole
Pašića, ali ta saradnja nije potrajala dugo jer su razlike između stranačkih programa bile
nepremostiva prepreka. Posledica ove kratkotrajne saradnje bila je stvaranje političke
klime u kojoj su stranke napuštale svoje programe praveći neočekivane zaokrete i save-
ze, kao što je bilo stvaranje Seljačko–demokratske koalicije (SDK) između dva do tada
nepomirljiva protivnika Svetozara Pribićevića i Stjepana Radića. Osnovu saradnje činila je
težnja dve stranke za reorganizacijom političkog sistema koji je trebalo vratiti u parla-
mentarne tokove, što je bilo moguće jedino poštovanjem ustavnosti i građanskih slobo-
da. Nastanak SDK doveo je u pitanje vodeću poziciju dvora i političkih snaga koje je dvor
kontrolisao, jer je napuštanjem centralizma od strane Svetozara Pribićevića kao jedini
16
Милорад Екмечић, Основе грађанске диктатуре у Европи између два свјетска рата, Сарајево
1965, 37–38.
17
Ивана Добривојевић, Државна репресија у доба диктатуре краља Александра: 1929–1935, Београд
2006, 37–38.
18
Тодор Стојков, Опозиција у време шестојануарске диктатуре 1929–1935, Београд 1969, 15. U poli-
tičkim krugovima dvorska krila su kod demokrata predvodili Vojislav Marinković i Kosta Kumanudi, a kod
radikala Velimir Vukićević, Nikola Uzunović i Milan Srškić. Za razliku od svojih partijskih kolega koji su
podržavali nacionalni unitarizam i državni centralizam u okvirima ustavno–parlamentarnog sistema,
,,dvorske demokrate i radikali“ izražavali su ekstremne stavove u pogledu odbrane ovih principa, kao i
isključivost u vezi kompromisa sa SDK. U tom pogledu oni su se identifikovali sa onim političkim krugo-
vima koji su bili spremni da ustavno–parlamentarno uređenje zamene diktaturom.
branilac ove politike ostao kralj Aleksandar I. Istoriografija je ostala podeljena oko razlo-
ga okretanja Svetozara Pribićevića političkom savezu sa HSS-om, ali se slaže u oceni da
je ovim savezom oslabio srpski politički front, istovremeno ojačavši opoziciju u prečan-
skim krajevima.19
Sredinom februara 1928. Svetozar Pribićević je ponovo otvorio pitanje ustav-
nog preuređenja zemlje, predloživši spajanje pojedinih oblasti u veće teritorije sa
određenim stepenom autonomije. Ideju je konkretizovao Stjepan Radić izjavom da
Hrvatska, Slavonija i Dalmacija moraju činiti jednu oblast, kojih u državi može biti naj-
više pet. Ovim je sukob SDK sa radikalima kulminirao, jer im je ugrožavao sistem po-
moću kojeg su imali političku dominaciju.20 Hrvatsko pitanje je u osnovi bilo ekonom-
sko i polazilo je od zahteva predstavnika hrvatskog kapitala za podelom vlasti sa eko-
nomski slabijim srpskim suparnikom, koji je svoju nepovoljnu poziciju uspevao da
nadomesti političkim i vojnim uticajem.21
Ubistvom poslanika HSS u Narodnoj skupštini srpsko-hrvatski politički sukobi su
dostigli vrhunac, a država je potonula u još dublju krizu. Pogibija hrvatskih političkih
prvaka izazvala je veliko uzbuđenje, nemire i sukobe naroda sa organima vlasti na
području Hrvatske. Ubistvo u skupštini najavilo je brzi kraj Vidovdanskog ustava, koji nije
gušio opšte i lične slobode, a samim tim ni parlamentarnu demokratiju. Prema mišljenju
Slobodana Jovanovića, Vidovdanski ustav je ,,svakom plemenu“ ostavio njegovo posebno
ime, ali ne i mogućnost da se samostalno razvijaju u svojim oblastima, čime se želelo da
na mesto ,,plemenske svesti“ dođe ,,državna ideja“. Pisci Vidovdanskog ustava verovali
su da njegov parlamentarizam čini nemogućom bilo čiju tiraniju.22 Iz želje da se što pre
ostvari projektovani cilj jugoslovenstva, učinjeno je nasilje nad onim što je predstavljalo
stvarnost u vidu tri posebne nacionalne individualnosti.23 Prilikom donošenja ustava
19
Istoriografija je podeljena u ocenama razloga zbog kojih se Svetozar Pribićević okrenuo ka saradnji sa dotadaš-
njim nepomirljivim protivnikom Stjepanom Radićem. U srpskoj istoriografiji preovladava mišljenje da je u
osnovi ovog političkog zaokreta bilo razočarenje Svetozara Pribićevića što je odbačen od kralja i radikala koji u
njemu nisu videli protivtežu snazi hrvatskog pokreta, pa je samim tim on izgubio značaj u perspektivi političkih
ravnoteža (Б. Петрановић, Историја Југославије. Књ 1, 146). U hrvatskoj istoriografiji javila su se drugačija
mišljenja prema kojima je Svetozar Pribićević promenio mišljenje usled saznanja da centralizam ne može biti
garancija za ravnopravnost naroda, već da je on u službi prevlasti i hegemonije srbijanskih stranaka čime su
ugroženi interesi i položaj prečanskih Srba (Ljubo Boban, Svetozar Pribićević u opoziciji 1928–1936, Zagreb 1973,
194). Sa druge strane stvaranje SDK se tumači i kao posledica agresivne radikalske politike i prodora velikosrp-
stva u prečanske krajeve, što je ugrožavalo i samo postojanje Jugoslavije (Hrvoje Matković, Povijest Jugoslavije
1918–1991, Zagreb 1998, 164; Dušan Bilandžić, Hrvatska moderna povijest, Zagreb 1999, 75). Sam Svetozar Pribi-
ćević u svojim memoarima je isticao da je zbog politike koja se vodila u Beogradu bio primoran da sklopi poli-
tički sporazum sa Hrvatima. Sporazum je bio motivisan željom da se sačuva zajednička država, zbog čega je on
smatrao kako je za Srbe u Hrvatskoj bilo bolje da se okrenu saradnji sa Hrvatima, jer su samo tako mogli zašti-
titi svoje interese (Светозар Прибићевић, Диктатура краља Александра, Београд 1953, 173).
20
H. Matković, Povijest Jugoslavije 1918–1991, 165.
21
Бранко Петрановић, ,,Британски извори о унутрашњем уређењу Југославије 1920–1938“, Југословен-
ски историјски часопис, 1–4/1986, 99–122.
22
Слободан Јовановић, Политичке и правне расправе, Књ. II, Београд 1932, 393–394.
23
Мира Радојевић, Научник и политика. Политичка биографија Божидара В. Марковића (1874–
1946), Београд 2007, 331.
preovladala su shvatanja jugoslovenskih integralista, dobronamernih i uverenih ljudi,

čija se greška sastojala u tome što su hteli da preteknu budućnost.24 Sličnu misao je
sledio i Milan Grol kada je napisao da Vidovdanski ustav ,,čak ni u glavama onih koji su
za njega glasali nije bio zlo umišljen, koliko nerazmišljen“.25 Posledice Vidovdanskog
ustava su bile teške: u Beogradu je ojačao hegemoniste, u Zagrebu separatiste, a u Ljub-
ljani oportuniste, umesto da ujedini Srbe, Hrvate i Slovence i dovrši ostvarenje jugoslo-
venske ideje, doprineo je njihovom udaljavanju.26
Na Badnji dan, 6. januara 1929. godine, kralj Aleksandar I ukinuo je Vidovdan-
ski ustav, raspustio Narodnu skupštinu i zaveo ličnu vlast u državi. Proglašena je jedin-
stvena jugoslovenska nacija u nedeljivoj kraljevini. U svojoj proklamaciji, kralj je ličnu
odluku o ukidanju ustavno-pravnog poretka i preuzimanju celokupne vlasti obrazložio
činjenicom da je stranačko–parlamentarni život zapretio da uništi samu državnu za-
jednicu. Kao osnovni cilj istaknuto je očuvanje državnog i narodnog jedinstva, stvara-
nje državne uprave i uređenja koje će najviše odgovarati opštim narodnim potrebama i
državnim interesima.27
Osim kraljeve proklamacije, istog dana stupilo je na snagu nekoliko zakonskih
tekstova koji su sa pravne strane utemeljili novo političko stanje. Prema Zakonu o Kraljev-
skoj vlasti i Vrhovnoj državnoj upravi vladar je postao nosilac „sve vlasti u zemlji”. Zakon o
zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi zaoštrio je svoje kaznene odredbe, dok su
članom 3 zakona zabranjene i raspuštene sve političke stranke i organizacije koje su nosi-
le versko ili plemensko obeležje. Zakonom o izmenama i dopunama zakona o štampi u
državi je uvedena cenzura, a Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o opštinama i
oblasnim samoupravama sve uprave su raspuštene. Zakonom je predviđeno da će poslovi
oblasnih skupština i odbora preći u ruke komesara koje će imenovati veliki župani.28
Ovim činom stavljena je tačka na desetogodišnja dešavanja u državi koja su pro-
tekla u znaku političkih i socijalnih sukoba, nacionalnih i kulturnih suprotnosti i privredne
stagnacije. Novu vladu, sastavljenu 6. januara kraljevim ukazom, sačinjavale su vanstranač-
ke ličnosti, kao i političari koji su se odrekli svoje partijske pripadnosti. Za predsednika
Ministarskog saveta i ministra unutrašnjih poslova imenovan je komandant kraljeve garde,
general Petar Živković, oficir od uticaja na dvoru i vođa oficirske organizacije „Bela ruka“.
Funkcionisanje diktature zahtevalo je razvijen aparat koji je trebalo da zameni zabranjene
političke partije. Postojeći činovnički aparat je general Petar Živković ustrojio slično vojnič-
koj organizaciji, a brojno i glomazno činovništvo se odmah priklonilo diktaturi, čuvajući na
taj način svoj privilegovan položaj u društvu. U prvoj izjavi za štampu kao predsednik Mini-
starskog saveta, general Petar Živković je posebno naglasio da „kraljevska vlada ima za cilj
da zavede potpuni red i punu disciplinu u državnoj administraciji“, time dajući na znanje da
će privrženost diktaturi biti osnovni kriterijum za vrednovanje rada službenika.29
24
Радоје Л. Кнежевић, Љубомир Давидовић, Споменица Љубомира Давидовића, Београд 1940, 17.
25
Милан Грол, Искушења демократије, Београд 1991, 39–40.
26
М. Радојевић, Научник и политика..., 331–332.
27
Службене новине Краљевине СХС, 6. јануар 1929, 1.
28
Isto, 3–8.
29
Политика, 14. јануар 1929, 1.
Podela zemlje na banovine
U danima posle uvođenja diktature mogle su se čuti nezvanične informacije

da se planira brzo sprovođenje reforme kojom će se ustanoviti četiri, šest, dvanaest ili
petnaest teritorijalno-upravnih jedinica u državi.30 Međutim, o procesu nastanka Zako-
na o nazivu i podeli Kraljevine na upravna područja ima malo istorijskih činjenica.
Režim koji je sprovodio diktaturu prećutno se slagao sa stavovima nekadašnjih opozi-
cionih stranaka koje su smatrale da oblasti nisu bile dorasle rešavanju „velikih zadata-
ka“, a suprotno tome bile su prevelike za rešavanje „malih zadataka“. Oblasti su bile
male „da udovolje svim potrebama stanovništva, a ni saobraćajne, ni ekonomske, ni
socijalne koncentracije nisu se dale sukladiti s određenim centrumima i dodeljenim
područjima“. Na kraju ove male administrativne jedinice opsluživao je nesrazmerno
veliki upravni aparat čije je finansiranje padalo na teret malog broja poreskih obvezni-
ka. Rezultati su pokazivali da oblasti nisu imale dovoljno stručnih kadrova i da su eko-
nomski bile preslabe za efikasno staranje o potrebama stanovništva.31
Ideja o podeli zemlje podudarala se sa načelima decentralizacije o kojima je kralj
razgovarao tokom posete Francuskoj u novembru 1928.32 Nova administrativna podela
zemlje se u tajnosti pripremala tokom leta 1929. i javnost je samo naslućivala da predstoje
krupne promene. Štampa je kao ključnu ličnost u tim poslovima prepoznala ministra prav-
de Milana Srškića.33 U arhivskoj građi sačuvan je jedan nacrt administrativnog preuređenja
države, nepoznatog autora, a koji je nastao verovatno sredinom 1929. Prema nacrtu trebalo
je formirati osam novih teritorijalno većih oblasti, koje bi bile nazvane po njihovim admi-
nistrativnim centrima: Novi Sad, Ljubljana (Slovenija), Zagreb (Hrvatska), Dubrovnik (Južni
Kraj), Sarajevo (Bosna), Beograd, Niš i Skoplje. Ovaj nacrt je oblasti formirao na geografsko-
ekonomskim principima, odbacujući istorijske granice. Između ostalog oblast Novi Sad je
obuhvatala Bačku, Srem, Podrinje i srezove Brčko, Bijeljinu i Gradačac koji su pripadali
Tuzlanskoj oblasti. Oblast Bosna je obuhvatala celu Bosnu i čitavu Užičku oblast, ali bez
Hercegovine i bez navedena tri sreza Tuzlanske oblasti. Zagrebačka oblast je prema površi-
ni bila najveća i sa najviše stanovnika, a obuhvatala je Zagrebačku, Osječku, Splitsku i Pri-
morsko-krajišku oblast, kao i Međimurje, Baranju i srez Makarsku iz Dubrovačke oblasti.
Dubrovačka oblast ili Južni Kraj obuhvatala je Hercegovačku, Zetsku i Dubrovačku oblast. U
ovom nacrtu se može prepoznati dosta elemenata koji su bili primenjeni prilikom podele
države na banovine.34
30
Предраг М. Вајагић, „Формирање Дунавске бановине“, Споменица Историјског архива Срем,
8/2009, 129.
31
Stipica Grgić, Uprava u Savskoj banovini (1929–1939) – između državnog centralizma i supsidijarnosti,
doktorski rad, Zagreb 2014, 134.
32
Т. Стојков, Опозиција у време шестојануарске диктатуре, 79.
33
Zagrebački Obzor je najavio kako će ministar pravde Milan Srškić vrlo brzo kralju podneti na potpis novi
zakon o podeli zemlje na oblasti. U tekstu naslovljenom „Nova podjela države na oblasti“ 10. januara
1929. preneta je vest da će novom podelom države biti smanjen broj oblasti, a kao jedan od razloga na-
vodila se štednja. S. Grgić, Uprava u Savskoj banovini..., 135.
34
Arhiv Jugoslavije (AJ), Zbirka Vojislava Jovanovića – Maramboa, Podela zemlje na oblasti, 335-17/1.
Do danas istoriografija nije uspela u potpunosti da rekonstruiše tok događaja

koji je doveo do nove administrativne podele na banovine. Vrlo je moguće da su na
izradi rešenja bili angažovani neimenovani stručnjaci iz Ministarstva unutrašnjih
poslova, njihove ideje su zatim predstavljene Ministarstvu pravde, da bi konačnu odlu-
ku doneo sam kralj. Ova grupa stručnjaka formalno je bila ustanovljena nekoliko dana
nakon ubistva poslanika HSS u skupštini, kada je objavljena Uredba o ustanovljenju i
ustrojstvu Komisije za uređenje uprave, a na njenom čelu se u prvo vreme nalazio
predsednik vlade Anton Korošec.35 Nakon zavođenja diktature na čelo Komisije je
postavljen Mihajlo Jovanović, bivši predsednik Kasacionog suda i član Međunarodnog
suda u Hagu.36 Ova Komisija je od strane predsednika vlade, generala Petra Živkovića,
označena kao najzaslužnija za izjednačavanje zakona, među kojima su bili najvažniji
zakoni o banovinama i banskim većima.37 U službenim informacijama isticana je velika
uloga predsednika vlade generala Petra Živkovića u donošenju zakona. Pisci ovog za-
kona davali su mu ogroman značaj jer je on sprovodio u delo jugoslovenski nacionalni
unitarizam proklamovan šestojanuarskim manifestom.
Vlada je na sednici, koja je održana 2. oktobra 1929, bila upoznata od strane
predsednika sa tekstom Zakona o nazivu i podeli Kraljevine na upravna područja, koji
je sutradan potpisan od strane kralja i objavljen u Službenim novinama.38 Prvim čla-
nom dotadašnji naziv Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je promenjen u Kraljevina
Jugoslavija, dok je državna teritorija podeljena na devet upravno–teritorijalnih celina
banovina. Službeno obrazloženje zakona izneo je predsednik Ministarskog saveta,
general Petar Živković, istakavši tom prilikom da je pri određivanju granica banovina
primaran bio ekonomsko–saobraćajni kriterijum. Nazivi banovina su uzeti prema ime-
nima većih reka koje kroz njih protiču. Cilj ovakve podele bio je da se rastereti central-
na vlast, te da se administracija smanji i pojednostavi.39
U skladu sa ideologijom integralnog jugoslovenstva, prilikom formiranja ba-
novina nije se vodilo računa o ranijim istorijskim celinama. One su, po ugledu na
francuska rešenja unutrašnje uprave, nosila, kao i francuski departmani, imena reka.
Slovenija je, u celini, bila u sastavu Dravske banovine sa sedištem u Ljubljani, Hrvat-
ska je podeljena na Savsku, sa sedištem u Zagrebu, i Primorsku banovinu, sa sediš-
tem u Splitu. Primorskoj banovini (nije bilo dovoljno velike reke za zbirno ime) dodat
je i deo zapadne Hercegovine, a Bosna je podeljena na Vrbasku i Drinsku banovinu
(sa dodatim srezovima iz Srbije). Istočna Hercegovina sa Dubrovnikom i Metohijom
uključena je u sastav Zetske banovine sa sedištem na Cetinju. Zapadni delovi Srbije
ušli su u sastav Moravske banovine, Vojvodina s delom Srbije u Dunavsku banovinu,
35
S. Grgić, Uprava u Savskoj banovini..., 136–137.
36
Mihajlo Jovanović (Kragujevac, 1855 – Beograd, 1944). Nakon završenog Pravnog fakulteta u Beogradu slu-
žbovao je po različitim sudovima u Srbiji, a obavljao je i dužnost upravnika grada Beograda. Bio je i načel-
nik Ministarstva pravde, član Disciplinskog suda, predsednik Apelacionog suda, dva puta ministar pravde
(1903. i 1904–1905), član Državnog saveta i predsednik Kasacionog suda (1908–1925). Penzionisan je 1925.
37
Петар Живковић, Сећања 1903–1946, приредио Александар Животић, Зајечар 2016, 115.
38
Службене новине Краљевине Југославије, 4. октобар 1929, 1–2.
39
Политика, 4. октобар 1929, 1; П. Живковић, Сећања 1903–1946, 115.
a po obimu najveća bila je Vardarska banovina s Makedonijom, Kosovom i delom

današnje južne Srbije.40
Za osnovni princip iscrtavanja granica banovina usvojena je nacionalna prevaga
stanovništva u kojoj većinu treba da čine Srbi, Jugosloveni ili Sloveni, odnosno pravo-
slavci. To se moglo ostvariti jedino revizijom istorijskih, etničkih, ekonomskih i prirodnih
geografskih celina. Po tom principu, Šumadija se izdvojila iz celine Srbije i uključila u
Dunavsku banovinu, čime je srpsko i pravoslavno stanovništvo postalo većinsko, nas-
pram Mađara, Nemaca i Rumuna, koji su u velikom broju naseljavali Vojvodinu.41 Bano-
vinski sistem je trebalo da onemogući bilo kakav vid nacionalno-istorijskog organizova-
nja i da prema ekonomskim kriterijumima oblikuje banovine u veće celine.42 U novijoj
istoriografiji izneto je mišljenje da je radi ostvarenja ovih principa Srbija bila žrtvovana
da bi se omogućilo rasparčavanje njoj susednih teritorija. Hrvati su smatrali da su grani-
ce banovina povučene tako da u svakoj, s izuzetkom Dravske i Savske, Srbi čine većinu
stanovništva, dok su se Srbi žalili da je nekadašnja Kraljevina Srbija sada razdeljena
između četiri banovine.43 Administrativna podela Kraljevine Jugoslavije na banovine bila
je pokušaj da brisanjem granica istorijskih oblasti budu sprečeni dalji dezintegracioni
procesi u državi. Pod izgovorom nacionalne nivelacije, teritorije na kojima su živeli jugo-
slovenski narodi bile su administrativno ispresecane i izmešane. Centralizam oličen u
svuda prisutnoj kraljevoj vlasti, nije dozvoljavao banovinama da kao velike administra-
tivne oblasti ostvare viši stepen autonomije.44
Na primeru stanovništva Dunavske banovine najbolje se mogao sagledati kriteri-
jum koji je bio dominantan prilikom iscrtavanja granica banovina. U Banatu su pravoslavci
(uglavnom Srbi i manjinski deo Rumuna) činili apsolutnu većinu stanovništva, oko 58%, dok
su rimokatolici sa 34% i evangelisti sa 6,5% bili u manjini. U Bačkoj je većina stanovnika –
58% – bila rimokatoličke veroispovesti. Pravoslavci su činili 26% stanovništva, dok je evan-
gelista bilo 12%. U Baranji su potpuno preovlađivali rimokatolici (66%), dok su pravoslavci
(22%) i evangelisti (11%) predstavljali manjinu. Na prostoru istočnog Srema situacija je bila
drugačija budući da je stanovništvo pravoslavne veroispovesti bilo u apsolutnoj većini
(66%), ali je postojao i znatan broj rimokatolika (23%) i evangelista (10%). Šumadijski deo
Dunavske banovine sa 99% pravoslavnog stanovništva predstavljao je homogenu oblast,
koja se odlikovala mnogo višim natalitetom i prirodnim priraštajem nego Vojvodina.45 Pre-
ma popisu stanovništva iz 1921. godine, koji je poslužio za polaznu osnovu novog adminis-
trativnog preuređenja na teritoriji Bačke oblasti pravoslavno stanovništvo, odnosno sta-
40
Предраг М. Вајагић, „Формирање Дунавске бановине“, Споменица Историјског архива Срем,
8/2009, 130–131.
41
Миленко Палић, „Преглед административно-територијалних промена у Војводини од 1918. до 1941.
године”, Зборник Матице српске за друштвене науке, 38/1964, 125–163.
42
Ранко Кончар, Опозиционе партије и аутономија Војводине 1929–1941, Нови Сад 1995, 63.
43
Душан Т. Батаковић, Милан Ст. Протић, Никола Самарџић, Александар Фотић, Нова историја срп-
ског народа, Београд 2000, 303.
44
Љубодраг Димић, Историја српске државности, Књ. 3, Србија у Југославији, Нови Сад 2001, 140.
45
Михаило С. Радовановић, „Становништво Дунавске бановине”, Српски књижевни гласник, књ. LXII,
бр. 5, 1941, 389.
novništvo koje je govorilo srpskohrvatskim jezikom bilo je u manjini. Nakon što je stvorena
Kraljevina SHS, Srbi su smatrali kako je došao čas da se Bačka kao deo Vojvodine, koja je,
po njima, etnički izgubljena kolonizacijom Mađara i Nemaca te nasilnom mađarizacijom,
recipročnim merama ponovo slavizira. Mađari su pri tome bili glavna meta, a slično se
gledalo i na promađarski raspoložene Jevreje i Nemce koji su sa Mađarima činili većinu
stanovništva u Bačkoj.46 Rešavanje manjinskog pitanja nije značilo samo pokušaj asimilaci-
je, nego i obezbeđivanje nacionalnog poseda teritorije Bačke. Na severnim granicama taj
problem je imao posebnu dimenziju iz razloga opredeljenosti mađarske vlade za revizioni-
zam. Zbog toga je za jugoslovenske vlasti od izuzetnog značaja bilo da Bačka kao sastavni
deo Vojvodine bude pripojena Šumadiji u granicama Dunavske banovine.47
Banovinska samouprava
Banovina je bila najviša upravna i samoupravna teritorijalna jedinica u Kralje-

vini Jugoslaviji. Pravno je bila utemeljena Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na
upravna područja48 i Zakonom o banskoj upravi.49 Prethodna podela države na 33 obla-
sti nije uspela da zadovolji njene upravne i ekonomske potrebe. Oblasti su bile pro-
storno vrlo male i finansijski slabe, zbog čega nisu mogle da utiču na javni život. To se
najviše ogledalo u sporom privrednom rastu i slabom napretku na kulturno-
prosvetnom i zdravstvenom polju. Oblasti su dobile mnogobrojne zadatke, ali ne i
izvršnu vlast. To je bio razlog zbog kojeg se njihova delatnost sputavala tolerancijom
upravne vlasti prema onima koji nisu izvršili odluke oblasnih vlasti. Prihodi bivših
oblasnih samouprava zavisili su od dobre volje pojedinaca iz redova izvršne vlasti.
Osnivanjem banovina ove teškoće bi, po planu, bile prevaziđene. Banska uprava je na
prvom mestu bila upravna vlast, kojoj su bile neposredno potčinjene sve opšte uprav-
ne i samoupravne vlasti na teritoriji banovine.50
Banovine su istovremeno predstavljale „samoupravne jedinice i osnovne divizi-
je“ teritorijalne podele države. Tako je bilo i sa ranijim oblastima, ali su u njima postojale
potpuno odvojene državne upravne i samoupravne vlasti koje su funkcionisale paralelno.
U banovinskom sistemu bila je predviđena unija državnih i samoupravnih organa, zajed-
nički povezanih i grupisanih u jedno isto nadleštvo – Kraljevsku bansku upravu, pod
jedinstvenom kontrolom bana.51 Banska uprava je bila drugostepena opšta upravna vlast
46
Zoran Janjetović, „Istorijski uzroci odnosa Hrvata i Srba prema manjinama u jugoslovenskoj državi 1918–
1941. godine“, Dijalog povjesničara/istoričara 2, Zagreb 2000, 379–393.
47
Предраг М. Вајагић, „Бачка у Дунавској бановини 1929–1941“, Бачка кроз векове: слојеви културне
Бачке, уредници Миодраг Матицки, Видојко Јовић, Београд 2014 , 191.
48
49
Службене новине Краљевине Југославије, 7. новембар 1929, 1–12.
50
Дејан Лучић, Бановински проблеми, Нови Сад 1931, 5–6.
51
Objedinjavanje poslova pravdano je neefikasnošću „dvostrukog upravnog koloseka” u dotadašnjoj
praksi, pri čemu se pozivalo na primer Engleske (Ivo Krbek, Upravno pravo, Knj. 2, Organizacija javne
uprave, Zagreb 1932, 352). Ovakvo tumačenje je dovođeno u pitanje jer u Engleskoj regionalnoj i lokalnoj
upravi državna vlast u to vreme skoro da i nije participirala (Лаза М. Костић, Административно право
Краљевине Југославије: Устројство управе, Књ. 1, Београд 1933, 224).
države i organ regionalne samouprave. Ona se u administrativnom pravu pojavljuje sa

dva lica, u zavisnosti od toga da li dejstvuje kao državna ili kao samoupravna vlast. U
prvom slučaju govori se da ona obavlja banske poslove (državne poslove na teritoriji
banovine), a u drugom slučaju da obavlja banovinske poslove. Ona ima dva reda službe-
nika: banske i banovinske, pri čemu je delokrug njihovih poslova i nadležnosti izmešan.52
Na banovinske službenike su se u mnogim slučajevima primenjivale direktne odredbe
statusa državnih činovnika, pri čemu su banovine i same nastojale da prilagode njihov
položaj onom koji su imali državni činovnici.53 Zakonom o banskoj upravi, pitanja koja su
bila od važnosti samo za banovinu, a ne i za celu državu, karakterisala su se kao bano-
vinski poseban delokrug i nadležnost. Postojanje dvostruke banovinske nadležnosti
proizlazilo je iz poslova banovinskog delokruga, pri čemu je banovina bila pravno lice.54
Svojstva pravnog lica je imala u pogledu samostalnog delovanja, imovine, prireza, dažbi-
na i prihoda od kojih je utvrđivala rashode i budžet.55
Predstavnik banovinske samouprave bio je ban, međutim, Ustavom je bilo
predviđeno da u svakoj banovini postoje banovinsko veće i banovinski odbor. Te
odredbe su bile osnov za donošenje zakona o banovinskoj samoupravi, koji je trebalo
da izdvoji ova dva organa. Tako bi administrativno nadleštvo u vidu banske samoupra-
ve ostalo jedinstveno, ali bi odluke u banovinskom delokrugu donosili veće ili odbor.
Trebalo je da ova dva organa predlažu i kadrovska rešenja, koja bi usvajao ban imeno-
vanjem činovnika.56 U nacrtu ovog zakonskog akta postojale su namere da se od bano-
vinskog veća načini lokalni parlament. Njegova delatnost bi se ograničila na zakono-
davstvo, koje bi se dalje razrađivalo putem banovinskih uredaba. Putem tih uredaba,
koje bi imale snagu zakona, zavodilo bi se nešto mnogo više od obične decentralizacije
u smislu teritorijalne podele vlasti između centralnog i lokalnog parlamenta.57 Pome-
nuti zakon o banovinskoj samoupravi nikada nije usvojen, zbog čega je u praksi ban
donosio odluke po banskom i banovinskom delokrugu.
52
Jedinstvo nadleštva izazvalo je u prvom trenutku potpunu konfuziju među funkcijama, a zatim je obrisa-
lo bilo kakvu razliku između samih službenika. Logično je bilo da banski službenici obavljaju državne
poslove, a banovinski samoupravne, što je u ovom slučaju izostalo (Л. Костић, Административно
право Краљевине Југославије..., 224).
53
Prema Zakonu o banskoj upravi, službenici banske uprave i banu podređene vlasti u pogledu vršenja
službe imali su ista prava i dužnosti, bez obzira na to da li su postavljeni na račun državnog ili banovin-
skog budžeta. Ova odredba je mnoge navodila na pogrešno tumačenje da su banovinski činovnici sami
po sebi državni činovnici. U praksi će se oni lako razdvojiti od državnih službenika jer će se isplaćivati iz
banovinskog budžeta. Mnogobrojni slučajevi u praksi su pokazali da je vrlo teško bilo odrediti pripadaju
li banskom ili banovinskom delokrugu. U cilju prevazilaženja ovog problema bilo je nužno doneti zakon-
ske odredbe o uređenju banovina (Јован В. Стефановић, „Банска и бановинска управа”, Дунавски
бановински гласник, 6/1932, Нови Сад 1932).
54
Закон о банској управи, називу и подели Краљевине са уредбама, правилницима и упутствима,
Управно законодавство, књ. II, Загреб 1930, 316–317.
55
М. Петровић, Државни родослов..., 153.
56
Л. Костић, Административно право Краљевине Југославије..., 225.
57
Слободан Јовановић, „Сршкићев нацрт Закона о бановинској самоуправи”, Архив за правне и
друштвене науке, књ. 37, св. 4, 1938, 291.
Banska uprava se delila na odeljenja, odseke i odeljke (referate). Odeljenjima

su upravljali načelnici koje je postavljao kralj svojim ukazima. Njihova dužnost je bila
da raspoređuju kadrove, usavršavaju službu, vode evidencije i statistike za ocenjivanje
osoblja, formiraju godišnje budžete svojih odeljenja. Za rasprave o nekim načelnim
pitanjima koja su zahtevala opštu saglasnost, pri banskoj upravi su se održavale na-
čelničke konferencije. Na njima su učešće uzimali načelnici svih odeljenja banske
uprave. Načelnicima odeljenja bili su potčinjeni šefovi odseka, a sam ban je imao dis-
kreciono pravo da lično preuzme rukovođenje pojedinim odsecima.
Po zakonu, ustanovljeno je ukupno osam odeljenja:
1) Opšte odeljenje, koje je sređivalo poslove sekretarijata i personalnog odseka. Sekre-
tar je otpravljao poslove koje mu je određivao ban. Personalni odsek vodio je
poslove za službenike banske uprave i službenike podređenih ustanova u banovini.
Ovom odeljenju bili su priključeni i poslovi glavne pisarnice za vođenje unutrašnjeg
tehničko-manipulativnog i ekonomskog poslovanja banske uprave.
2) Upravno odeljenje, čijem su delokrugu pripadali svi poslovi iz resora Ministarstva
unutrašnjih poslova. U sastavu odeljenja postojala su tri odseka: Opšti upravni, Jav-
na bezbednost i Samoupravni.
3) Poljoprivredno odeljenje obavljalo je poslove unapređenja ratarstva, voćarstva,
vinogradarstva i povrtarstva, kao i nadzor nad izvršenjem svih zakona koji se odno-
se na unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
4) Prosvetno odeljenje bavilo se poslovima koji su se odnosili na osnivanje, uređenje i
rad narodnih, osnovnih, građanskih i državnih škola. Takođe, nadziralo je kulturno-
prosvetne zadužbine i kulturno-sportska društva na teritoriji banovine.
5) Tehničko odeljenje imalo je nadležnosti vezane za poslove projektovanja i građenja
svih državnih puteva i mostova, kao i njihovo održavanje, projektovanje i održavanje
državnih zgrada, uređenje vodenih tokova, kanalizacije, snabdevanje vodom i isko-
rišćavanje vodenih snaga, kao i melioraciju.
6) Odeljenje za socijalnu politiku i narodno zdravlje, u delokrugu svojih poslova, vodilo je
brigu o ratnim invalidima i siročadima, izdavalo radne dozvole stranim državljanima,
upravljalo banjama i lečilištima, bolnicama, dečjim i drugim humanitarnim ustanovama.
7) Finansijsko odeljenje obavljalo je računovodstvene i blagajničke poslove celokupne bano-
vinske uprave i njenih ustanova. Bilo je takođe zaduženo za izradu i izvršenje budžeta.
8) Odeljenje za trgovinu, obrt i industriju izdavalo je dozvole za zanatsku delatnost,
dozvole za privatne radnje i javne agencije, rešavalo je prispele žalbe protiv odluka
trgovačko-industrijske i zanatske komore. Kontrolisalo je trgovinu i izvoz. Brinulo se
o rudarskim koncesijama i taksama.58
U okvirima banovinske samouprave, ban je imao pravo izdavanja pravilnika u gra-
nicama zakona i uredaba i pravo normiranja generalne prirode, a ne samo izvršenja zakona
u konkretnim slučajevima. Pravilnici su uređivali i regulisali poslove zavoda i ustanova u
okvirima njihovih samostalnih delatnosti. Njima su bile propisane odredbe o upravljanju
imovinom opština i banovina. To su, u suštini, bili autonomni statuti koje će kasnije donosi-
58
Предраг М. Вајагић, Банови Дунавске бановине, Нови Сад 2016, 36–38.
ti banovinska veća pod imenom banovinskih uredaba. Ove pravilnike je odobravao ministar
unutrašnjih poslova u sporazumu sa resornim ministrom. Takođe, po pravilnicima odobre-
nim od ministra finansija ban je imao pravo da ustanovi banovinske takse i samostalne
banovinske dažbine. Ban je predstavljao banovinu kao pravno lice, on je imao pravo da
potpiše i pečatira isprave o pravnim poslovima po kojima se banovina obavezivala prema
trećim licima. Kao izvršilac banskog budžeta, propisivao ga je u sporazumu sa banskim
većem. Imao je pravo da ustanovljava službenička mesta na teritoriji banovine, da propisu-
je odredbe o službeničkim odnosima i o prinadležnostima službenika.59
Kao državni organ, ban se starao o javnoj bezbednosti i svim važnijim dešava-
njima u banovini, o čemu je podnosio pojedinačne i povremene izveštaje ministru
unutrašnjih poslova. Naročito je bio obavezan da prati rad svih javnih organa, kao i
njihovo ponašanje kada nisu na službi. Što se tiče ekonomskog i kulturnog razvoja,
vodio je računa da javni tereti ne sprečavaju normalan ekonomski život i zdrav kulturni
napredak. U slučaju elementarnih nepogoda, ban je mogao narediti mobilizaciju ljud-
stva i organizovati opštu pomoćnu službu.60 Osnovna godišnja plata bana iznosila je
96.000 dinara, što je sa dodacima na skupoću od 99.000 i putnim troškovima od
150.000 ukupno iznosilo 345.000 dinara. Pokrivanje troškova režije poput stanarine,
ogreva i električne energije se podrazumevalo. Osnov za penziju se banu obračunavao
po istim propisima kao i ministrima, s tim što je na nju mogao računati jedino ako je
imao najmanje tri godine aktivne banske službe.61
Svaka banovina je imala i pomoćnika bana, koji se nezvanično zvao podban.
On je bio pomoćni organ i zakonski zamenik bana. Zastupao ga je u slučajevima bano-
ve sprečenosti da obavlja poslove iz svoje nadležnosti. Nije imao određeni delokrug
poslova, već je vodio one za koje je bio zadužen od strane bana. Između ostalog, starao
se da rad bude skladan i jednoobrazan i nadzirao je sva odeljenja banske uprave. Imao
je pravo potpisa na one akte koje ban nije zadržao za svoj potpis, odnosno nije ovla-
stio načelnike odeljenja da ih potpisuju. Pomoćnik bana je morao biti diplomirani
pravnik sa najmanje 12 godina državne službe.62 Ban je svojim rešenjem davao pomoć-
niku ovlašćenja za potpisivanje zvaničnih akata.63
Zakonom o banskoj upravi iz 1929. godine ustanovljena su Banska veća kao
savetodavni organi bana u poslovima banovinskog delokruga.64 Odredbe člana ovog
59
Л. Костић, Административно право Краљевине Југославије..., 226–227.
60
Ključna obaveza bana je bila nadziranje svih poslova i delatnosti na teritoriji banovine. On je bio u obavezi
da nadzire projektovanje, izgradnju i održavanje svih puteva, mostova, javnih zgrada, da se stara o uređe-
nju vodenih tokova i kompletnoj vodoprivrednoj delatnosti. Imao je ovlašćenja da nadzire rad akcionarskih
društava, privrednih i kreditnih zadruga, trgovačko-industrijskih komora, eksploataciju šuma i rudnika.
Upravljao je poslovima socijalne i zdravstvene politike, sistemom kulturno-prosvetnih ustanova, izgrad-
njom školskih zgrada. Службене новине Краљевине Југославије, 7. новембар 1929, 1–12.
61
Владан Ж. Јовановић, Вардарска бановина 1929–1941, Београд 2011, 141.
62
63
Arhiv Vojvodine (AV), Fond 126 Kraljevska banska uprava Dunavske banovine (F126), II upravno odeljenje,
27541/1931, Ovlašćenja pomoćnika bana za potpisivanje zvaničnih akata od 26. marta 1931.
64
Prema članu 26. ovog zakona bilo je propisano da banska veća u Savskoj i Dunavskoj banovini broje po
30 članova, u Vardarskoj, Drinskoj i Moravskoj po 25 članova, dok su u ostalim banovinama veća brojala
Zakona koje su se odnosile na rad Banskog veća nisu ni zaživele, jer je on u međuvre-
menu izmenjen i dopunjen 24. marta 1930. godine.65 Veoma brzo već 3. jula 1930. po-
menuti član je bio derogiran posebnim Pravilnikom o organizaciji i radu Banskih veća.66
Članovi Banskog veća su imali dužnost da prate ekonomski, socijalni i kulturni razvitak
srezova i gradova (varoši) za koje su bili postavljeni. U vezi sa svojim zapažanjima tre-
balo je da podnose banu svoje predstavke u kojima bi se ukazivalo na mere koje treba
preduzeti. Banski većnici nisu se smeli mešati i uticati na rešavanje i donošenje odluka
u poslovima upravnih vlasti, niti su mogli da vrše bilo kakve intervencije kod vlasti.
Svoju dužnost su mogli vršiti samo na sednicama Banskog veća, koje se sastajalo re-
dovno, jedanput godišnje na poziv bana. Rok za održavanje sednice je bio mesec dana
pre konačnog utvrđivanja banovinskog budžeta. Sednice su mogle biti sazivane i van-
redno, ali je za to bilo potrebno pribaviti saglasnost ministra unutrašnjih poslova.
Redovne sednice su trajale najviše 15 dana, a vanredne najviše 5 dana. Pravilnikom o
radu Banskog veća nije predviđeno da ovo telo donosi bilo kakve odluke, ban je bio
dužan da sasluša pojedinačno većnike, ali ne i veće kao celinu.67
Osnov za finansijsko gazdovanje banovina bio je banovinski budžet prihoda i
rashoda. Budžet banovine je usvajan od strane Banskog veća tokom redovnog godiš-
njeg zasedanja. Na prvoj sednici čitao se predlog banovinskog budžeta, koji je bio una-
pred pripremljen od strane bana. Članovi banskog veća imali su pravo da na predlog
budžeta stave svoje primedbe. Ban je imao pravo da na osnovu svoje lične procene i
finansijskih sredstava sa kojima je raspolagala banovina donese odluku o zadovoljenju
potreba pojedinih srezova i gradova. Posle završetka rasprave o banovinskom budžetu,
članovi Banskog veća mogli su pokretati i druga pitanja.68
Prema Uputstvu za izradu banovinskog budžeta koje je bilo izdato od strane
Ministarstva finansija, banovine su posmatrane kao državne administrativne jedinice.
Sa druge strane Banske uprave su bile organi državne vlasti za vršenje poslova državne
uprave, koje su vezane u celinu sa jednim izvršnim organom. Ministarstvima je ostao
vrhovni nadzor, kao i pravo rešavanja samo onih predmeta koji se odnose na celu
državu ili po svome dejstvu prevazilaze pojedine banovine. Osnovni princip koji je
morao biti poštovan kod izrade budžeta se sastojao od ravnoteže između rashoda i
prihoda koja se zasnivala na brižljivo sređenim i kontrolisanim podacima. Opšta finan-
sijska i privredna situacija nalagala je da se državni rashodi svedu na minimum neop-
po 20 članova. Članove Banskog veća je postavljao i smenjivao ministar unutrašnjih poslova na predlog
bana. U sastav Banskog veća su se uzimala lica koja po svojoj stručnoj spremi mogu savetima poslužiti
najboljim interesima banovine. Predviđeno je izdavanje posebnog Pravilnika koji bi regulisao organiza-
ciju rada Banskog veća. Службене новине Краљевине Југославије, 7. новембар 1929, 3.
65
Član 26 Zakona Banskoj upravi je bio izmenjen tako da se u Bansko veće postavljao po jedan član za
svaki srez, po jedan član za svaku varoš od 3.000 do 15.000 stanovnika, dva člana za varoš od 15.000 do
30.000, tri člana za varoš od 30.000 do 50.000, a za sve varoši preko 50.000 stanovnika po četiri člana.
Članove Banskog veća je postavljao ministar unutrašnjih poslova. Службене новине Краљевине Југо-
славије, 28. март 1930, 1.
66
Pravilnik se nalazi u celini u prilozima na kraju knjige.
67
Службене новине Краљевине Југославије, 4. јул 1930, 14–16.
68
Isto.
hodnih potreba. Ravnoteža budžeta se sastojala od toga da se svi budžetski rashodi

pokriju prihodima za tu godinu. Nikakav rashod nije mogao biti predložen samo na
osnovu toga što je već postojao u prethodnim budžetima. Ovo je naročito važilo za
vanredne i neredovne prihode koji imaju povremen ili privremen karakter.
Lični rashodi su predstavljali veoma teško breme za državu, zbog čega je tre-
balo težiti da se broj administrativnog osoblja smanji na minimum potreban za izvo-
đenje službe. Kod materijalnih rashoda imale su se unositi samo stvarne potrebe,
nabavke je trebalo ograničiti samo na najnužnije, a službena putovanja i premeštaje
svesti na najmanju meru. Posebno je bilo naglašeno da se u budžetima opšte državne
administracije, državnih privrednih preduzeća i ustanova nikakvi investicioni krediti
neće prihvatiti.69
Prihodi70 i rashodi71 u banovinskom budžetu morali su biti podeljeni na bu-
džetske partije. Rashodi predviđeni u jednoj partiji mogli su biti utrošeni samo na ono
za šta su bili namenjeni, kao i visina sume koja je bila određena budžetom. Banovine
su u budžet mogle uneti i rashode namenjene zadovoljenju mesnih, ekonomskih, kul-
turnih i socijalnih potreba. Prilikom planiranja ovih rashoda moralo se voditi računa da
oni budu u srazmeri sa ekonomskom snagom stanovništva, kao i da idu u pravcu opšte
državne finansijske politike. Banovinski budžet je stupao na snagu posle odobrenja od
strane ministra finansija. Ban je bio izvršilac i naredbodavac po pitanju banovinskog
budžeta, pri čemu je koristio šefove odeljenja, referente i ostale pomoćne činovnike.72
Banovinski budžet se većim delom punio naplatom banovinskih dažbina, taksi
i trošarina. Dažbine su bile naplaćivane od pravnih i fizičkih lica u gotovom novcu,
markicama, kartama i trošarinskim taksama. Lica koja su bila podložna plaćanju bano-
vinskih dažbina, u slučaju da nisu izvršila svoju obavezu kažnjavana su novčanom ili
zatvorskom kaznom. Kontrolu naplate vršilo je Finansijsko odeljenje Kraljevske banske
uprave.73 Trošarina na alkoholna pića plaćala se isključivo u gotovom novcu, na onom
mestu gde se alkohol trošio. Opštinski organi su bili dužni da dva puta tokom meseca
obiđu sve objekte koji su se bavili prodajom alkoholnih pića.74 Trošarine su takođe
69
AV, F126, II 8109/1930 Uputstvo za izradu budžeta, dopis Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije od
2. decembra 1929. godine.
70
Prihodi banovina koje su ulazile u budžet obuhvatali su: prihode od banovinskih imanja, prihode od
raznih banovinskih ustanova, zavoda, preduzeća i radova, prirez na državni porez, koji bez odobrenja
ministra finansija nije mogao preći 10%, samostalne banovinske dažbine i ustupljene državne izvore
prihoda. Pored redovnih prihoda, postojali su i vanredni u koje su ulazili: prihodi od prodatih banovin-
skih imanja, sume od zaključenih zajmova, pomoć i subvencije, nenaplaćeni prihodi i potraživanja iz
ranijih godina, prihodi od poklona i zaveštanja, nepredviđeni prihodi. Prilikom sastavljanja banovinskog
budžeta ban se morao starati da rashodi i prihodi budu pravilno procenjeni. Службене новине Краље-
вине Југославије, 25. октобар 1929, 1–5.
71
Rashodi koji su morali biti predviđeni banovinskim budžetom obuhvatali su: sve izdatke koji su po
specijalnim zakonima padali na teret banovine, lične izdatke za administrativno osoblje, materijalne
izdatke ustanova, otplate banovinskih dugova i interesa i nepredviđene potrebe. Службене новине
Краљевине Југославије, 25. октобар 1929, 1–5.
72
Isto.
73
Службени лист Дунавске бановине, 5. април 1931, 1–2.
74
Isto.
naplaćivane i kod prodaje veštačkih bezalkoholnih pića i mineralnih voda. Taksama je

bilo obuhvaćeno sečenje šuma, korišćenje lovišta, ribolov, posedovanje oružja, sve
vrste zabava, bioskopske predstave, držanje pasa u gradovima, prenos nekretnina,
registrovanje motornih vozila i autobuske karte. Radna obaveza stanovništva prema
poslovima koje su propisivale lokalne samouprave mogla se novčano otkupiti, a tako
prikupljena sredstva ulazila su u banovinski budžet.75
Planirano donošenje Zakona o banovinama, koji je banskim većnicima trebalo
da omogući pravo da sami donose budžet, nikada nije ostvareno. Banovine su zameni-
le stare samouprave, ali one nikada nisu dobile punu slobodu rada u delokrugu svoje
delatnosti, već su do kraja ostale pod najvećom kontrolom državnih vlasti. U skladu sa
tim možemo posmatrati i delatnost banskih veća u svih devet banovina, čiji članovi su
bili postavljani dekretom ministra unutrašnjih polova, a na predlog bana. Banski većni-
ci nisu bili zavisni od izborne volje glasača, a vlasti koje su ih postavljale su od njih
očekivale apsolutnu lojalnost. Najbitnija uloga banskih veća je bila da usvoje unapred
pripremljen budžet banovine, čime je njihova svrha bila potpuno obesmišljena.76
Na čelu svakog odeljenja je bio načelnik kome su bili potčinjeni svi pripada-
jući službenici. On je vodio poslove svog odeljenja, nadzirao sve odseke odnosno
odeljke, starao se o zakonitosti, brzini, pravilnosti i skladnosti rada.77 Načelnik
Upravnog odeljenja zastupao je, po zakonu, pomoćnika bana u slučaju njegove spre-
čenosti.78 Načelnici odeljenja su bili u obavezi da banu sastavljaju dvomesečne izveš-
taje s detaljnim presekom stanja u banovini.79 Odsecima su rukovodili šefovi, ali oni
kao takvi nisu imali zvanje. Šef odseka je bio direktno podređen načelniku odeljenja
i nadzirao je poslove odseka i odeljaka (referata). Ban je mogao odrediti da pojedini
odseci budu njemu neposredno podređeni. U tom slučaju je mogao da na njihove
šefove prenese ovlašćenja koja su imali načelnici. Raspored osoblja po pojedinim
odeljenjima je birao ban, vodeći računa da svaki službenik bude upotrebljen prema
svojoj stručnosti.80 U pogledu vršenja službe, službenici banske uprave i banu podre-
đene vlasti i ustanove imali su ista prava i dužnosti, bez obzira na to da li su se nala-
zili na državnom ili banovinskom budžetu. Banska uprava je vodila službeničke listo-
ve i evidenciju svih svojih službenika i podređenih im vlasti i ustanova. Od strane
75
Уредба о извршењу буџета Краљевске банске управе Дунавске бановине у Новом Саду за 1931-32.
годину, Нови Сад 1931.
76
Предраг М. Вајагић, „Банско веће Дунавске бановине“, Рад Музеја Војводине, 59/2017, 116–117.
77
Dužnosti načelnika odseka bile su: upravljanje svim poslovima u poverenom mu odeljenju, pravljenje
rasporeda rada osoblja, usavršavanje rada službe i odeljenja, prikupljanje podataka za ocenjivanje
osoblja, vođenje evidencije materijala i inventara odeljenja, prikupljanje i obrada statističkih podataka,
vođenje evidencije o utrošku otvorenih kredita. Службене новине Краљевине Југославије, 7. новембар
1929, 1–12.
78
AV, F126, II 40938/1937, Ovlašćenja načelnika upravnog odeljenja za potpisivanje akata od 14. juna 1937.
79
AV, F126, II 21144/30, Uputstvo za sastavljanje dvomesečnog izveštaja od strane načelnika odeljenja od 3.
februara 1930.
80
Načelnici odeljenja banske uprave postavljali su se kraljevim ukazom na predlog resornog ministra, pri
čemu je resorni ministar za III odeljenje bio ministar poljoprivrede, a za VIII odeljenje ministar trgovine i
industrije.
bana je bila obrazovana komisija za ocenu činovnika banske uprave, kao i komisija
za polaganje stručnog ispita.81
U svakoj banskoj upravi nalazio se izvestan broj inspektora koji su u ime bana
nadzirali područne organe. Za sprovođenje efikasnog i trajnog nadzora u krajevima
udaljenim od sedišta banovinske uprave bili su obrazovani okružni inspektorati. Njih je
obrazovao ministar unutrašnjih poslova i na čelu su im se nalazili okružni inspektori
kao pomoćni organi bana u svim poslovima javne bezbednosti. Oni su bili potčinjeni
banu i sprovodili u njegovo ime nadzor nad sreskim upravama i organima. Okružni
inspektori su mogli vršiti i druge poslove koje bi im ministar unutrašnjih poslova dode-
lio na predlog bana. Iz ovoga je proizlazilo da su to mogli biti samo poslovi iz resora
Ministarstva unutrašnjih poslova, te da je okružni inspektor bio samo organ unutrašnje
uprave sa pretežno kontrolnim funkcijama. On nije bio instanca između sreskog načel-
nika i bana, jer nije raspolagao aparatom pomoću kojeg bi donosio konkretna reše-
nja.82 Ministar unutrašnjih poslova je imao ovlašćenje da po potrebi grupiše pojedine
banovinske srezove u okružne inspektorate. Za inspektore su obično postavljani bivši
veliki župani, čime je okružni inspektorat postao ekvivalentan ustanovi velikog župana,
s tim što je umesto okrugom koordinirao radom sreske samouprave. Okružni inspektor
je bio činovnik visokog ranga i predstavljao je vladu u svom sedištu. U celoj državi su
postojala ukupno 22 okružna inspektorata, s tim da je svaka banovina imala bar po
jednog, ali ne i više od četiri. U Dravskoj banovini okružni inspektorat je imao sedište u
Mariboru; u Savskoj banovini u Varaždinu, Ogulinu i Osijeku; u Vrbaskoj banovini Biha-
ću i Jajcu; u Primorskoj banovini Mostaru; u Drinskoj banovini Tuzli, Užicu i Šapcu; u
Zetskoj banovini Bijelom Polju, Dubrovniku i Kosovskoj Mitrovici; u Dunavskoj banovini
Velikom Bečkereku, Kragujevcu, Smederevu i Somboru; u Moravskoj banovini Zaječaru i
Kruševcu i u Vardarskoj banovini Bitolju, Prizrenu i Štipu.83
Rezultati rada ustanove okružnog inspektorata i njenog funkcionisanja mogli
su biti stvarni i efikasni samo u slučaju kad se inspekcije sprovode stalno. Shodno
tome, organi po svim nadleštvima i ustanovama čiji je rad bio podložan pregledu
okružnih inspektora trebalo je da imaju osećaj i uverenje da njihov rad može svakog
časa biti pregledan i prokontrolisan. Pojedini okružni inspektori nisu u punoj meri
kontrolisali i pregledali rad opštinskih vlasti i njihovih organa. Njihov posao se naj-
češće svodio samo na obilazak kancelarija sreskih načelnika, pri čemu nisu obraćali
pažnju na izvršenje svoje zakonske dužnosti po kojoj je trebalo da nadziru rad svih
vlasti i organa po ustanovama. Zbog ovakvog stanja, ban je izdao naređenje da okružni
inspektori obilaze podređene im srezove stalno, preko celog tromesečja. Oni su upozo-
reni da posao ne rade kako bi samo formalno udovoljavali propisima. Posebnu pažnju
su imali da obrate na rad opštinskih vlasti i njihovih organa, tako što bi ga kontrolisali
81
Pri banskoj upravi je postojala komisija za polaganje političko–upravnog ispita čiji je predsednik bio
pomoćnik bana. В. Јовановић, Вардарска бановина 1929–1941, 143.
82
Okružni inspektor je raspolagao sa jednim političko–upravnim činovnikom koji mu je bio dodeljen od
strane ministra unutrašnjih poslova i dva dnevničara koje mu je dodeljivao ban (Л. Костић, Админис-
тративно право Краљевине Југославије..., 229).
83
na licu mesta. Propisane dužnosti obavezivale su ih da nadziru ne samo rad sreskih

načelnika, predstojnika gradske policije, opštinskih vlasti i njihovih organa nego i rad
svih vlasti i organa opšte uprave.84
Ukidanjem okružnih inspektorata kao pomoćnih organa bana tokom 1933/34.
godine sva njihova nadležnost prešla je na Kraljevsku bansku upravu. Okružni inspek-
tori po svom položaju i kompetenciji trebalo je da intenzivno kontrolišu celokupan rad
organa pojedinih srezova. Jedan od zadataka bio je da im daju potrebna uputstva i
obaveštenja, kako bi se postigle jednoobraznost i ekspeditivnost u administraciji. Me-
đutim, promenom prilika pojavile su se i druge potrebe, kojima je u interesu valjane
administracije trebalo udovoljavati.
Da bi se postigla efikasnost banskih uprava u pogledu nadzora nad radom
područnih upravno-policijskih vlasti i njihovih organa, kao i samoupravnih tela uopšte,
postojala je naročita potreba za stalnim podučavanjem i usavršavanjem mlađih činov-
nika. Na osnovu čl. 35, stav 3, Zakona o unutrašnjoj upravi, ban je imao pravo da sam
oformi inspektorski odsek. U njegov sastav su ulazili banski i banovinski inspektori, oni
su imali iste one nadležnosti koje su pripadale bivšim okružnim inspektorima. U njiho-
voj nadležnosti su na taj način ponovo bile koncentrisane sve opšteupravne, policijske,
samoupravne vlasti i njihovi organi. Tako su banske uprava dobile mogućnost da u
svakom momentu imaju jasnu sliku o celokupnom radu, stanju administracije i njenim
podređenim državnim i samoupravnim vlastima. Ovaj inspektorski odsek kao samo-
stalna jedinica bio je podređen banu, a šefa odseka postavljao je sâm ban iz reda
najstarijih banskih inspektora.85
Propisi o organizaciji policijskih ustanova unificirani su za celu državu usvaja-
njem Zakona o unutrašnjoj upravi 19. juna 1929. godine. Uprava policije je bila državna
mesna policijska ustanova u sedištu banovine. Na čelu uprave policije je stajao uprav-
nik policije, koji je bio direktno potčinjen banu. On je ujedno bio i referent bana za
policijske stvari opšteg značaja, kao i za one pojedine poslove policijske prirode koji su
mu bili povereni za područje cele banovine. Uprava policije je imala pravo da donosi
rešenja kao državna mesna policijska vlast prvog stepena. Žalbe na doneta rešenja su
se podnosile banu.86
Ban je bio nadležan da izdaje potrebne prepise koji su regulisali: broj i radna
područja odseka, referata i pisarničkih jedinica uprave policije; ustrojstvo i krug rada
postojećih ustanova i potčinjenih organa, kao i prijavnica, zatvora i ekonomata; sedišta
policijsko-stražarskih stanica i granica njihovih rejona; unutrašnje uređenje nadlešta-
va. Na osnovu akta Ministarstva unutrašnjih poslova od 24. septembra 1924. utvrđiva-
nje broja policijskih stražara vršilo se prema broju stanovnika. U gradovima sa preko
100.000 stanovnika, na 1000 stanovnika dolazila su po 4 policijska stražara. U mestima
84
AV, F126, II 711/1931, Primedba bana u vezi s vršenjem dužnosti od strane okružnih inspektora od 26.
decembra 1930.
85
AV, F126, II 1655/1937, Predlog za formiranje Inspektorskog odseka pri Kraljevskoj banskoj upravi Dunav-
ske banovine 23. decembar 1936.
86
Службене новине Краљевине Југославије, 18. март 1930, 7–9.
gde se broj stanovnika kretao između 50.000–100.000 stanovnika, na 1000 stanovnika

dolazila su po 3 policijska stražara. U mestima između 10.000–50.000 stanovnika, na
1000 stanovnika dolazila su po 2 policijska stražara, a ukoliko su mesta mirna i bez
velike industrije, čak i 1 stražar na 1000 stanovnika. U mestima gde se broj stanovnika
kretao ispod 10.000 na 1000 stanovnika dolazio je po 1–1½ policijski stražar. Broj age-
nata nije ulazio u gornji račun i bio je u direktnoj srazmeri sa postavljenim zadacima
koji su bili različiti za svako mesto.87
Ban je imao kontrolu i nad radom žandarmerije, mada ona de fakto nije bila u
nadležnosti banovinske uprave. Sreski načelnici u najvećem broju slučajeva bili su
nosioci organizacije policijske službe u poverenim im srezovima. Od njihovog stava i
volje zavisilo je mnogo toga, što se odražavalo i na ponašanje nižih organa vlasti uklju-
čujući policiju i žandarmeriju, kod čijih pripadnika je postojao stalni strah od gubitka
sigurne i relativno dobro plaćene državne službe. Policija i žandarmerija su u očima
stanovništva bile simbol vlasti, režima i same države. Glavni razlog neraspoloženja
stanovništva prema žandarmeriji treba tražiti u činjenici da je ona redovno pratila
poreske izvršitelje prilikom prisilne naplate poreza, što je vrlo često dovodilo do otvo-
renih sukoba stanovništva i državnih organa. Prilikom obavljanja svojih zadataka pri-
padnici bezbednosnih organa svesno su izlazili iz okvira pravila službe, što je bilo po-
vezano sa stepenom represije kojem su i oni sami bili izloženi od strane centralnih
upravnih organa.88
Na čelu odseka se nalazio šef imenovan od strane bana, kome je bio odgovoran
i u potpunosti potčinjen. On je vodio poslove svoga odseka, nadzirao rad odeljaka, starao
se o zakonitosti, brzini, pravilnosti i skladnosti rada. Odeljcima su upravljali referenti
prema odluci bana. Pored odseka Javne bezbednosti, banovi su imali pravo da formiraju i
Odsek za šumarstvo, koji je takođe bio direktno pod njegovom kontrolom.89 Početak
Drugog svetskog rata uslovio je osnivanje samostalnih odseka za pripremu i izvršenje
državne mobilizacije po banovinama.90
Pravilnikom o savetodavnim organima bana, koji je doneo ministar socijalne
politike i narodnog zdravlja 1929. godine, pri banskim upravama su bili ustanovljeni
banski sanitetski saveti.91 Ovi saveti su imali deset redovnih i šest vanrednih članova.
Od redovnih članova, četvorica su po položaju bila najviši funkcioneri zdravstvene
uprave u banovini, dok je šestoricu birao ministar od dvostrukog broja kandidata koje
je preporučivao ban. Vanredne članove saveta je takođe postavljao ministar prema
istoj proceduri. Redovni članovi su bez izuzetka bili lekari, dok su vanredni članovi bili
iz pomoćnih struka (sanitetsko-tehničke, apotekarske, pravničke i socijalnopolitičke).
Vanredni članovi su učestvovali u radu saveta samo onda kada se raspravljalo o ne-
kom predmetu koji je u vezi sa njihovom strukom. Banski sanitetski savet se sastajao
87
AV, F126, II 52286/1930, Dopis o obrazovanju državne policije od 6. novembra 1929.
88
Предраг М. Вајагић, „Органи безбедности на територији Дунавске бановине“, Истраживања,
24/2013, 413–414.
89
AV, F126, II 18335/1935, Naredba o formiranju Odseka za šumarstvo od 14. marta 1939.
90
AV, F126, I 25/1940, Naredba o obrazovanju samostalnog mobilizacijskog odseka.
91
Службене новине Краљевине Југославије, 18. децембар 1929, 4–5.
po potrebi, kada je ban hteo da se konsultuje s njim radi pitanja iz oblasti narodnog
zdravlja. Tokom trajanja sastanka savet je mogao podnositi predloge koji se tiču na-
rodnog zdravlja, uređenja zdravstvene službe i zdravstvenih ustanova u banovini. Ban-
ski sanitetski savet je obavezno sazivan prilikom davanja apotekarskih koncesija i
odobravanja zubarske prakse. Takođe, on je imao pravo da i sâm zatraži stručno miš-
ljenje van saveta kako bi ispravno formirao svoje.92
Pored ovog mogao je da postoji i Savetodavni pravnički odbor, koji je bio for-
miran kada je za njim ban iskazao službenu potrebu. Ovaj odbor je za bana imao ulogu
savetodavnog organa po svim važnijim predmetima iz delokruga opšte uprave. On je
davao stručna mišljenja i predloge u vezi s pravilnom primenom određenih zakonskih
propisa na konkretne slučajeve u pogledu važnijih pitanja iz oblasti svih struka i grana
opšte uprave. Ban je po svojoj oceni, a po prethodnom referisanju načelnika odeljenja
ili šefova samostalnih odseka, upućivao predmete Savetodavnom pravničkom odboru
radi dobijanja mišljenja za pravilno rešenje istih. Takođe u pojedinim banovinama bili
su osnovani Banovinski komiteti za proučavanje narodne ishrane. Ovi odbori su imali
zadatak da prate celokupnu ishranu stanovništva i da na osnovu toga banu daju save-
te za njeno poboljšanje. Naročito je bilo potrebno preduzimati mere za suzbijanje gladi
među najsiromašnijim slojevima stanovništva.93
Poslovi formiranja kraljevskih banskih uprava najvećim delom su bili okončani
do februara 1930. godine.94 Taj posao se odvijao prema šemi organizacije banske upra-
ve, koja je precizno odredila koja će odeljenja i odseci postojati. Operativnu ulogu u
organizaciji banske uprave imalo je II upravno odeljenje sa Odsekom za opštu upravu.
Iako je članom 8 Zakona o banskoj upravi propisano da svim službenim odnosima
banskih i banovinskih službenika rukovodi Personalni odsek Opšteg odeljenja, bilo je
slučajeva da su pojedine odluke o postavljenju, premeštanju i otpuštanju donošene i u
drugim odeljenjima.95
Političko-upravni činovnici su bili postavljeni po odredbama Zakona o unu-
trašnjoj upravi sa zadatkom da vrše političko-upravnu službu u unutrašnjoj upravi
državnih vlasti. Činovnik je mogao postati svaki državljanin Kraljevine Jugoslavije koji je
imao završen pravni fakultet sa položenim propisanim ispitima. Stručni ispit su polaga-
li posle najmanje dve godine provedene u službi unutrašnje uprave. Činovnicima je
bilo zabranjeno svako ispoljavanje partijske pripadnosti, upotrebljavanje vlasti i polo-
žaja u partijske svrhe, te uticanje na potčinjene državne i samoupravne službenike. Za
stručne činovnike Ι opšte upravne kategorije bili su utvrđeni položaji i nazivi prema
granama. Zakon je predvideo postupak njihovog napredovanja u službi, kao i novčane
dodatke koji su im pripadali na osnovu položaja. Činovništvu je bilo najstrože zabra-
njeno da odaje službene informacije, te da bude novinski dopisnik.96
92
93
AV, F126, II 39165/1938, Osnivanje Banovinskog komiteta za proučavanje narodne ishrane.
94
AV, F126, II 28464/1930, Odgovor načelnika Upravnog odeljenja banu na njegov dopis od 17. februara 1930.
95
AV, F126, II 43774, 91705/1930, Odluka o službenim odnosima svih državnih i banovinskih činovnika i
službenika od 11. aprila 1930.
96
Службене новине Краљевине Југославије, 21. јун 1929, 1–23.
Sreski načelnik kao upravna vlast po Zakonu o unutrašnjoj upravi obavljao je

poslove neposredne uprave. Bio je dužan da se stara za opšte dobro na području sre-
za, pri čemu je postupao po vlastitom nahođenju držeći se zakonskih okvira. Kao pred-
stavnik vlade u srezu bio je dužan da državne interese zastupa ozbiljno i odlučno, da
stalno održava veze sa građanima kako bi se upoznao sa njihovim potrebama i želja-
ma. Opravdane primedbe građana na ekonomskom, socijalnom i kulturnom polju tre-
balo je da prenese nadležnim organima. Njegovi postupci su morali da građanstvu
ulivaju poverenje u vlast. Kada su u pitanju bile stvari izvan njegovog delokruga, obra-
ćao se banu. Sreski načelnik je takođe bio dužan da prati i beleži sve značajne pojave u
ekonomskom, kulturnom i socijalnom životu sreza. Morao ih je temeljno proučavati
uzimajući u obzir lokalne faktore, kako bi pribavio sve potrebne podatke za pravilnu
ocenu. Od sreskog načelnika se zahtevalo da bude ekonomski vođa, nosilac narodnog
prosvećenja, pokretač i staratelj poverenog mu područja. Pretpostavljene starešine
morao je redovno da izveštava. Na kraju godine podnosio je iscrpan izveštaj. Ban je
imao obavezu da lično ili preko nadležnih organa kontroliše rad sreskih načelnika.
Kontrolom je bio obuhvaćen rad kancelarijske službe, otvaranje dnevne pošte i stanje
delovodnih akata. Od sreskih načelnika je zahtevao da na uvid daju nerešene predme-
te, poverljiva akta, akta koja su bila izdata od strane sreskog načelništva, mobilizacijski
materijal, dokumenta koja su se odnosila na poslove javne bezbednosti i policije, kao i
blagajničko poslovanje. Pri pojedinim srezovima postojala je mogućnost osnivanja
tehničkih odeljaka od strane Ministarstva građevine.97
Najniži stepen samouprave pripadao je opštinama, koje su bile prirodne i
ekonomske jedinice sa najmanje 3.000 stanovnika. Na čelu opštine se nalazio pred-
sednik, izabran kao nosilac najjače kandidatske liste na izborima. Pored predsednika
postojao je Opštinski odbor, koji mu je pomagao u sprovođenju vlasti. Opštinska upra-
va je na teritoriji svoje nadležnosti mogla da donosi obavezne mesne uredbe usled
nedostataka zakonskih odredaba ili propisa koji bi uredili dotično pitanje. Ove uredbe
su stupale na snagu posle odobrenja bana. Predsednik opštine je predstavljao opštinu
u svim njenim odnosima i poslovima. 98
Kraljevske banske uprave u banovinama su formirane u isto vreme, a u orga-
nizacionom smislu bile su jednoobrazne. Prilikom njihovog stvaranja, režim uspostav-
ljen šestojanuarskom diktaturom je za cilj imao da banovine zažive kao politički, eko-
nomski i saobraćajno jake celine, sposobne za samostalan život u okviru zajedničke
države Kraljevine Jugoslavije. Međutim, stvarnost je bila mnogo drugačija jer je državni
centralizam sprečavao da banovine ostvare autonomiju zbog koje su bile stvorene.
Rezultati rada Kraljevske banske uprave direktno su zavisili od spremnosti i volje
državnih činovnika da se povinuju ideologiji jugoslovenstva, koja je predstavljala te-
melj novog administrativnog uređenja države.
97
Службене новине Краљевине Југославије, 21. јун 1929, 5–7.
98
Службени лист Дунавске бановине, 30. април 1933.
Biografije 68 ličnosti predstavlje-

muslimanska nih u ovom leksikonu čine političku i či-
1,47%
novničku elitu na koju se kralj oslonio u
svojim namerama da radikalno preuredi
rimokatolička
unutrašnje odnose u zemlji uvodeći lični
20,59% režim.
Prema pretpostavljenoj verskoj
strukturi velika većina su bili pravoslavci
(53), rimokatolika je bilo 14 i samo jedan
pravoslavna musliman. Prilikom njihovog imenovanja
77,94%
vodilo se računa o njihovoj verskoj i naci-
onalnoj pripadnosti pa su tako na čelu
Dravske banovine bili Slovenci, a na čelu
Savske i Primorske u velikoj većini Hrvati
Kraljevina Crna Gora
nepoznato
(samo je Stanoje Mihaldžić bio Srbin). Na
2,94%
1,47% čelu svih ostalih banovina, kao i Uprave
grada Beograda, bili su Srbi pravoslavne
veroispovesti, a i jedini musliman, Ibrahim
Hadžiomerović, izjašnjavao se kao Srbin.
Po poreklu apsolutna većina je
Kraljevina Srbija poticala iz bivše Kraljevine Srbije (35), ali
51,47% je i značajan broj bio iz bivše Austro-
Austro-Ugarska
44,12% Ugarske, čak 30. Dvojica banova su bili
rođeni u Crnoj Gori, a podbanu Petru Cvet-
koviću nismo uspeli da utvrdimo mesto
rođenja. Od onih koji su rođeni u bivšoj
Austro-Ugarskoj, najviše ih je bilo iz Bosne
i Hercegovine i Hrvatske, po sedmorica. Iz
inženjer lekar bankar
2,94% 1,47% 1,47% Dalmacije ih je poreklom bilo pet, Vojvo-
dine šest i slovenačkih zemalja pet (svi
rukovodioci Dravske banovine).
vojno lice Više od tri četvrtine analiziranih
11,76%
su po profesiji bili pravnici (52). Vojnih lica
profesor je bilo osam (šest generala i dva viša
5,88%
oficira), profesora četiri, dva inženjera i po
jedan lekar i bankar. Ovakva profesional-
pravnik na struktura je i logična budući da se
76,47%
težilo da na takve pozicije dolaze ljudi sa
iskustvom u poslovima koji su se ticali
državne uprave, za koju je pravnička
profesija bila neophodnost.
Pored biografija banova i upravnika grada Beograda u ovom leksikonu pred-

stavljene su i biografije njihovih pomoćnika koji su u značajnijem vremenskom periodu
bili vršioci dužnosti. Budući da je imenovanje i postavljanje u nekim banovinama, po-
put Vrbaske, odlagano iz političkih razloga, neki pomoćnici su njima rukovodili čak i po
nekoliko godina. Iz ovih razloga opredelili smo se za ovakav izbor ličnosti za biografsku
obradu. I pored određenih nedostataka i nepotpunosti, smatramo da je ovaj leksikon
značajan doprinos izučavanju međuratne prošlosti jugoslovenske kraljevine, kao i da
će biti podsticaj za buduće bavljenje ovom temom.
* * *
Biografski leksikon banova i upravnika grada Beograda je nastavak započetog

projekta Instituta za savremenu istoriju koji ima za cilj biografsku obradu političke elite
jugoslovenske kraljevine. Počevši sa senatorima, nastavlja se sa banovima, a u planu je i
obrada biografija ministara i narodnih poslanika. Završetkom ovog projekta stručnoj
javnosti, ali i široj zainteresovanoj publici, biće predstavljen obiman biografski leksikon.
Zahvaljujemo se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Re-
publike Srbije, Društvu istoričara Srbije „Stojan Novaković“ i Društvu nastavnika istorije
Bačke Palanke na sufinansiranju štampanja ovog leksikona. Posebnu zahvalnost
dugujemo recenzentima i autorima koji su napisali biografske odrednice.

Dr Predrag Vajagić
Nebojša Stambolija
BIOGRAFIJE
AĆIMOVIĆ MILAN
pravnik, upravnik grada Beograda, ministar
(Pinosava, 31. V 1898 – Zelengora, maj 1945)
Osnovnu školu završio u rodnoj Pino-

savi, a gimnaziju u Valjevu i Beogradu. Upr-
kos teškim materijalnim uslovima u kojim
se nalazio nakon gubitka oca završio je
Pravni fakultet u Beogradu 1923. Službu u
Upravi grada Beograda započeo je tokom
studija (1921), postavši pisar Vračarskog
sreza. Iz Vračarskog sreza premešten je u
centralu Uprave grada Beograda (1923).
Unapređen je sledeće godine u pomoćnika,
a 1926. u šefa Opšte policije. Kao šef ove, u
suštini, političke policije, uspeo je da pro-
dre u KPJ i izvrši veliki broj hapšenja njenih
funkcionera (Sima Marković, Koča Popović, publikovao je u priručniku (1933). Objavio
Stefan Mitrović, Mate Vidaković, Krsta Po- je brojne radove u stručnom časopisu Po-
pivoda, Rade Končar, Pavle Pap). Imao je licija i ediciji Kriminalna biblioteka. Za
uspeha i u suzbijanju delatnosti teroristič- vreme njegovog mandata održan je 12. kon-
kih organizacija. Otkrio je nalogodavca gres međunarodne kriminalne policije na
atentata na Žiku Lazića, načelnika Javne kome je učestvovalo 70 delegata iz 30 ze-
bezbednosti MUP-a. Od većih istraga u malja. Ispred MUP-a postavljen je i za člana
oblasti privrednog kriminala pošlo mu je za ovog međunarodnog tela. U periodu njego-
rukom da otkrije grupu falsifikatora zlatnih vog vođenja, UGB je imala najbolje odnose
dukata (1928). Zbog upotrebe prekomerne sa nemačkom tajnom policijom Gestapo.
sile Aćimović i njegovi činovnici kritikovani Na inicijativu Milana Stojadinovića,
su od strane pojedinih krugova u javnosti. ukazom Kraljevskog namesništva, u okto-
Vršio je i dužnosti starešine kvarta 1929, a bru 1935. postavljen je za pomoćnika
1930. postao je policijski komesar. Van Be- upravnika grada Beograda, s tim da vrši i
ograda obavljao je kratko dužnost okruž- dužnost upravnika. Zvanično postavljenje
nog inspektora u Mariboru (1931). Posle dobio je 28. aprila 1936. U vreme njegovog
povratka u prestonicu postao je policijski upravljanja UGB narušeno je nepisano pra-
inspektor. Tokom boravka u Nemačkoj vilo da prvi čovek beogradske policije ima
1930. stekao je iskustva o modernoj policij- najprisnije odnose sa dvorom. Međuratni
skoj službi i naučio nemački jezik. Znanje je Beograd je nastojao da u modernizacij-
koristio za unapređenje policijske službe u skom smislu uhvati korak sa naprednijim
Beogradu i pre i posle stupanja na funkciju prestonicama Evrope. Ovo je zahtevalo za-
upravnika grada. U Centralnoj školi za po- konodavstvo koje će obezbediti bezbed-
licijske službenike u Zemunu predavao je nost građana i biti u skladu sa moderniza-
kriminalnu taktiku, a svoja predavanja cijom. U julu 1936. doneta je naredba
Uprave grada o pravilnijem saobraćaju Međutim, nije dugo obavljao ovu dužnost.
koja je postavila osnovna pravila ponaša- Nakon pada vlade Stojadinovića smenjen
nja za vozače i pešake. Osnovan je i „Sao- je 6. februara 1939. Interniran je u Rogaticu
braćajni fond Uprave grada Beograda“ radi i u ovoj bosanskoj varoši boravio je do 13.
obezbeđenja sredstava za održavanje, ure- avgusta 1940. U Aprilskom ratu je učestvo-
đenje i poboljšanje saobraćaja. Regulisano vao kao rezervni oficir u Sremskoj diviziji.
je i radno vreme ugostiteljskih objekata Pojedini istraživači navode da je od 1935.
(radnim danima do ponoći, vikendom do 4 razvijao tajnu saradnju sa nacističkim oba-
sata ujutru). Proširen je delokrug rada veštajnim službama. Potvrda ovoj tezi
Odeljenja krivične policije UGB obrazova- moglo bi da bude i njegovo imenovanje za
njem Odseka dečije policije, čiji je zadatak predsednika komesarske uprave odmah na-
bio da suzbija kriminalitet među malolet- kon Aprilskog rata 1941. i okupacije Kralje-
nicima. Kao upravnik potpisao je i jednu vine Jugoslavije. Na ovoj funkciji bio je od 1.
nepopularnu naredbu. Nakon protesta maja do 29. avgusta 1941. kada je obrazo-
trgovačkih i zanatlijskih organizacija zabra- vana vlada Milana Nedića. U njegovoj vladi
nio je rad jednom od omiljenih mesta ostao je ministar unutrašnjih poslova do 8.
okupljanja Beograđana – robnoj kući Ta- novembra 1942, kada je zbog veza sa ravno-
Tа. Vršio je istragu povodom atentata na gorskim pokretom smenjen sa dužnosti.
Milana Stojadinovića u Narodnoj skupštini Prema istraživanju Branislava Božovića
1936. Tokom njegovog upravljanja UGB odi- igrao je značajnu ulogu u sprovođenju plana
grala se jedna od najvećih javnih zloupo- Hermana Nojbahera čija je suština bila
treba policijske sile. Prilikom demonstra- objedinjavanje svih snaga na antikomuni-
cija 1937. povodom potpisivanja Konkor- stičkoj osnovi. Na ovom putu je ostao sve do
data policija i žandarmerija su napale oru- stradanja u bici na Zelengori 15. maja 1945.
žjem i pendrecima nenaoružane građane godine. U braku sa suprugom Milojkom i-
među kojima je bilo i sveštenih lica. U svo- mao je dve ćerke, Slavku i Danicu.
jim memoarima Milan Stojadinović je pre-
uzeo odgovornost za takvu reakciju poli- DELA: „Организација и делокруг рада Управе
cije. Zbog „krvave litije“ Aćimović se našao града Београда“, Полиција, мај–јун 1936, 613–618;
Неколико актуелних кривично-правних питања,
na udaru kritike. Do prekoračenja ovlašće- Београд 1937.
nja došlo je i prilikom pretresa na Tehnič-
kom fakultetu 1938. izvedenom bez sagla- IZVORI: Istorijski arhiv Beograda (IAB), Uprava grada
snosti rektora dr Dragoslava Jovanovića, Beograda, Kartoni žitelja, Aćimović Milan; IAB, Fond
Bezbednosno-informativna agencija, F. 2, P. 3; Arhiv
što je predstavljalo grubo narušavanje au- Srbije, Zbirka Bezbednosno-informativna agencija, III,
tonomije Beogradskog univerziteta. Za raz- f. 19; Arhiv Jugoslavije (AJ), Predsedništvo Ministarskog
liku od svog mentora Manojla Lazarevića, saveta, Centralni presbiro, 38-836-657; AJ, Fond Milan
Aćimović nije izbegavao da pokaže poli- Stojadinović, f. 37-62-378; Генерал Драгиша Панду-
tičku pripadnost. Prenosio je važne izveš- ровић – живот и сведочења, приредио Миле Бје-
лајац, Београд 2007, 188.
taje knezu Pavlu, ali je javno istupao kao
pristalica Milana Stojadinovića. Na njegovu LITERATURA: Време, 18. 8. 1927, 5; Време, 16. 6. 1928,
inicijativu postavljen je za ministra unu- 3; Време, 31. 8. 1928, 5; Правда, 1. 11. 1928, 11; Бео-
trašnjih poslova 21. decembra 1938. градске општинске новине, бр. 5, мај 1936, 391;
Правда, 15. 10. 1933, 23; Политика, 9. 3. 1936, 1;
Biografije 35
Београдске општинске новине, бр. 6–7, јун 1936,
497–499; Време, 13. 2. 1936, 7; Време, 16. 6. 1936, 3;
Полицијски џепни приручник: За подручје Управе
града Београда, ур: Александар К. Петровић, Бео-
град 1940, 521–565; Буџет државних расхода и
прихода Краљевине Југославије, Сарајево 1936,
239; Буџет државних расхода и прихода Краље-
вине Југославије, Сарајево 1938, 250; Milan Stojadi-
nović, Ni rat ni pakt, Rijeka 1970, 484–486, 565; Ми-
лица Дамјановић, Напредни покрет студената
Београдског универзитета: прилог историји,
Београд 1974, књ. 2, 112, 201, 303–306; Бранислав
Божовић, Београд између два светска рата:
Управа града Београда 1918–1941, Београд 1995,
164–166, 188–195; Драгољуб Јовановић, Медаљони,
књ. 2, Београд 2008, 311–314; Бранислав Божовић,
Управа и управници града Београда 1839–1944,
Београд 2011, 307–314.
FOTOGRAFIJA: Istorijski arhiv Beograda, Zbirka foto-

grafija (1165), A101.
R. Ristanović
Narodnom univerzitetu u Skoplju, bio
ANDREJEVIĆ ALEKSANDAR odbornik u Skupštini Skopske opštine, član
pravnik, sudija, ban starješinstva Sokolske župe Kraljevića
(Beograd, 26. VIII 1877 – Beograd, 28. I 1966) Marka u Skoplju i potpredsjednik Oblasnog
odbora Crvenog krsta. Za sudiju Apelacio-
Diplomirao je na Pravnom fakultetu u nog suda u Beogradu izabran je 1933, a 1935.
Beogradu (1904). Dobio je državnu stipen- postao je sudija Kasacionog suda u Beo-
diju, pa je godinu dana proveo na usavrša- gradu. Aktivno je učestvovao u radu Kon-
vanju u Njemačkoj. Po povratku u zemlju, ra- gresa pravnika i Udruženja sudija Kraljevine
dio je kao sudski pisar u Šapcu i Nišu, a 1911. Jugoslavije, a u nekoliko navrata je biran u
postavljen je za sekretara Prvostepenog organe rukovođenja u tim stručnim organi-
suda u Aleksincu. Za sudiju Prvostepenog zacijama. Bio je član Stalnog odbora Trećeg
suda u Ćupriji izabran je 1912, a istu dužnost kongresa pravnika u Sarajevu (1927), Četvr-
je, poslije Velikog rata, obavljao u Prvoste- tog kongresa pravnika u Skoplju (1931) i Šes-
penom sudu u Nišu. Nekoliko mjeseci tokom tog kongresa pravnika u Zagrebu (1934). O-
1922. nalazio se na funkciji predsjednika sim toga, bio je član Upravnog odbora Udru-
Prvostepenog suda u Strumici, ali je ubrzo ženja sudija Kraljevine Jugoslavije (1933).
premješten na mjesto predsjednika Prvo- Posebno se zanimao za oblast privatnog
stepenog suda u Vranju. Za sudiju Apelacio- prava, a stručne radove je objavljivao u listu
nog suda u Skoplju, po sopstvenoj želji, iza- Pravosuđe iz Beograda.
bran je 1925. i na tom mjestu je ostao nared- Za bana Vardarske banovine izabran je
nih osam godina. Za to vrijeme je bio akti- 12. septembra 1939, šest dana nakon ubistva
van i na drugim poljima. Predavao je na dotadašnjeg bana Vladimira Hajdukvelj-
kovića. Važio je za dobrog poznavaoca Južne DELA: О адвокатском реду у Србији, Београд 1922;
Srbije, zbog čega je i upućen za bana u Skop- Струмица: земља и народ, Ниш 1923; Светле
слике: Јанко Ђ. Димитријевић артиљеријски
lje. Govorilo se da je „po rođenju Srbijanac потпуковник, Ниш 1925; Величина и значај дана
a po svome osećanju i dosadanjem javnom уједињења, Скопље 1928.
radu čovek Južne Srbije“. Skopski glasnik je
izvještavao da je Južna Srbija „dobila bana IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), fond Centralni presbiro
Predsedništva Ministarskog saveta Kraljevine Jugo-
koga poznaje, u koga može da ima povere- slavije (38), kutija 10, jedinica 39, Telefonski izveštaj
nja i od koga može da se nada razumevanju dopisnika g. Manevića, 20. septembra 1939; AJ, 38–
svih svojih potreba i nastojanju da joj te 657–836, Dosije Andrejević Aleksandra; Novo groblje
potrebe budu zadovoljene“. Stigao je u Beograd, parcela 6, grobnica 44.
Skoplje 20. septembra, a prilikom dočeka je
LITERATURA: Spomenica na Drugi Kongres pravnika
izjavio da se, poslije šest godina, vratio „u Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Ljubljani od 9.
svoje Skoplje“. Po dolasku na banski položaj do 11. septembra 1926. godine, ur. Metod Dolenc, Ru-
u Skoplju imao je ambiciozne planove. Na- dolf Sajovic, Ljubljana 1927, 29, 269; Споменица
mjeravao je da kod Državne hipotekarne Четвртог Конгреса правника Краљевине Југо-
славије одржаног у Скопљу на дан 4, 5 и 6 окто-
banke i Poštanske štedionice podigne zajam бра 1931 године са посетом Косову на дан 7 ок-
od 100 miliona dinara kako bi pokrenuo pri- тобра 1931 год. и излетима у Битољ, Охрид и Пећ
vrednu obnovu siromašne Vardarske bano- 8 и 9 октобра 1931 год., ур. Стојан Јовановић, Бе-
vine. Smatrao je da je Banovini potrebno оград 1931, 9–10, 22–24, 286; Споменица V. Главне
najmanje 280 miliona dinara za punu скупштине Конгреса правника Краљевине Југо-
славије у Дубровнику, дана 7–9. X 1932, Загреб 1932,
obnovu, zbog čega je najavljivao mogućnost 190–191; Споменица Скупштине Удружења судија
da se zaduži i u inostranstvu. Iza njegove Краљевине Југославије одржане 5 и 6 јуна 1933 го-
ideje stalo je Bansko veće Vardarske bano- дине у Београду, ур. Стојан Јовановић, Иво Мати-
vine, a marta 1940. dobio je odobrenje za za- јевић, Фердо Чулиновић, Београд 1933, 93–94, 105–
106; Споменица VI. Главне скупштине Конгреса
ključenje zajma i od ministra finansija. Sred- правника Краљевине Југославије у Загребу, дана
stva dobijena zajmom trebalo je da se upo- 7–9. IX. 1934, Загреб 1934, 301; Spomenica Sedme
trebe za izgradnju puteva, mostova, škola, Glavne skupštine Kongresa pravnika Kraljevine Ju-
bolnica i vodovoda, za iskorišćavanje ter- goslavije u Beogradu dana 22–24. IX 1935, ur. Stojan
malnih i mineralnih izvora i izgradnju banja, Jovanović, Beograd 1935, 321; Споменица Осме
Главне скупштине Конгреса правника Краље-
za isušivanje močvarnih površina i uređenje вине Југославије у Новом Саду 10 и 11 септембра
vodenih tokova koji su izazivali bujične 1938 год., ур. Илија Пржић, Београд 1938, 323;
poplave. Planirano je da rok za povraćaj Време, 14. 9. 1939, 1, 7; Политика, 14. 9. 1939, 7; Скоп-
sredstava dobijenih zajmom bude 32 go- ски гласник, 16. 9. 1939; Службени лист Вардарске
бановине, 23. 9. 1939, 1; Време, 28. 3. 1940, 6; Алек-
dine. Međutim, prije nego što je došlo do сандар Илиевски, „Основањето и дејноста на На-
konkretnih koraka u cilju zaključenja zajma, родниот универзитет во Скопје меѓу двете свет-
ban je razriješen dužnosti. Na mjestu bana ски војни“, Гласник, бр. 2–3/1979, 153–172; SBR I,
u Skoplju ostao je devet mjeseci, a 26. juna 156–157; Владан Јовановић, Вардарска бановина
1940. zamijenio ga je Živojin Rafajlović. 1929–1941, Београд 2011, 87, 155–156, 367; Алексан-
дар Стојановић, Коста Милојковић, Суд у Алек-
Nosilac je Ordena Svetog Save I reda i синцу 1832–2017, Алексинац 2017, 91.
Ordena jugoslovenske krune IV reda. O nje-
govom daljem životu i radu nemamo nika- FOTOGRAFIJA: Политика, 14. 9. 1939, 7.
kvih podataka.
M. Gulić
Biografije 37
BUIĆ dr MIRKO
pravnik, gradonačelnik, ministar, ban
(Split, 1894 – Rim, 1965)
Sin je uglednog splitskog ljekara Jurja

Buića. Pravo je studirao u Beču, Pragu i Za-
grebu. Po povratku u rodni grad, aktivno se
uključio u rad sokolske organizacije. Bio je
urednik Sletskog vijesnika Sokolske župe
Split, koji je izlazio od marta do jula 1923.
Za sekretara Trgovinsko-obrtničke komore
izabran je 1924. Bio je jedan od glavnih ak-
cionara Ruda dioničkog društva iz Splita, a
na čelu Uprave Društva naslijedio je dr Jo-
sipa Smodlaku i Vjekoslava Stefaninija. Od
1926. bio je starješina Sokolske župe Split i
član uprave Jugoslovenskog sokolskog sa-
veza. Od oktobra 1928. do novembra 1931. pravoslavnim sveštenikom Sergijem Uruka-
uređivao je „tjednik za trgovinu, pomor- lom, Urošem Desnicom i drugim u više na-
stvo, obrt i industriju“ Privrednička riječ, vrata je intervenisao kod italijanskih vlasti u
koja je izlazila u Splitu. Nakon ostavke Mi- cilju zaštite srpskog stanovništva na podru-
hovila Kargotića, postao je splitski grado- čju Nezavisne Države Hrvatske. Sa italijan-
načelnik 15. juna 1938. Međutim, na čelu skim vlastima je pregovarao i oko antikomu-
Splita je bio svega dva mjeseca, pošto je nističkih akcija, zbog čega je od strane ko-
postavljen za ministra u jugoslovenskoj munističkog pokreta otpora smatran za sa-
kraljevskoj vladi. U drugoj vladi Milana Sto- radnika okupatora. U početnoj fazi rata bio
jadinovića kratko je bio ministar fizičkog je blizak rojalističkom pokretu otpora kao
vaspitanja naroda (25. avgust–19. septem- član Srpskog nacionalnog komiteta u Splitu.
bar 1938). Početkom septembra 1943. kooptiran je u
Za bana Primorske banovine postavljen savjetodavno tijelo pri Narodnooslobodi-
je 20. septembra 1938. umjesto Josipa lačkom odboru Split. Pošto je u narednim
Jablanovića, koji je penzionisan dvije danima Italija kapitulirala, Savjetodavni
nedjelje ranije. U Split je doputovao iz Be- odbor se raspao, a dio članova se povukao
ograda deset dana kasnije i preuzeo duž- sa partizanima, prije nego što su Nijemci
nost. Na tom mjestu je ostao nešto manje ušli u grad. Među njima je bio i dr Buić, koji
od godinu dana, pošto je sporazumom je prešao na Vis, a odatle u Rim, gdje je
Cvetković–Maček i spajanjem Savske i Pri- ostao do kraja života. Njegovi posmrtni
morske banovine nastala Banovina Hrvat- ostaci su prenijeti i sahranjeni u Splitu.
ska. Tako je Buić bio posljednji ban Primor-
ske banovine. IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), fond Centralni presbiro
Nakon aprilskog sloma Kraljevine Jugo- Predsedništva Ministarskog saveta Kraljevine Jugo-
slavije (38), kutija 12, jedinica 42, Nedeljni politički
slavije ostao je u Splitu. Zajedno sa pregled, 30. septembra 1938; AJ, fond Centralni
presbiro Predsedništva Ministarskog saveta Kralje- 1931. godine bilo je prilično ograničeno de-
vine Jugoslavije (38), kutija 12, jedinica 42, Nedeljni lovanje banske vlasti. Uprkos tome, za
politički pregled, 7. oktobra 1938.
vreme njegovog mandata su završeni ili za-
LITERATURA: Политика, 20. 9. 1938, 5; Политика, 21. počeli mnogi projekti. Osnovane su mno-
9. 1938, 6; Službeni glasnik Primorske banovine, 27. gobrojne osnovne i srednje škole. Samo to-
9. 1938, 1; Drago Gizdić, Dalmacija 1941. Prilozi histo- kom 1938. otvoreno je 10 novih i dograđeno
riji Narodnooslobodilačke borbe, Zagreb 1959, 283,
306–307, 309, 337, 353–354, 363; Drago Gizdić, Dalma-
20 postojećih školskih zgrada, a započelo je
cija 1943. Prilozi historiji narodnooslobodilačke građenje 47 novih škola. Tokom 1937.
borbe, Zagreb 1962, 513; Hrvoje Morović, Građa za zahvaljujući kreditima pristupilo se izgrad-
bibliografiju splitske periodike. Novine 1875–1941, nji 10 novih bolnica, od kojih je nekoliko
Split 1968, 34; Владе Србије (1805–2005), Београд otvoreno 1940. godine. Godine 1939. otvo-
2005, 349–351; Zdravka Jelaska Marijan, Grad i ljudi:
Split 1918–1941, Zagreb 2009, 138–139, 217–218, 471. rena je Srednja tehnička škola u Banjaluci
sa tri smera: arhitektonsko-građevinskim,
FOTOGRAFIJA: Време, 27. 8. 1938, 1. mašinskim i elektrotehničkim. Iste godine
počela je izgradnja zgrade Trgovačke aka-
M. Gulić demije, a zalaganjem vlade Kraljevine Ju-
goslavije otvorena je Direkcija pošte u Ba-
CVETKOVIĆ PETAR njaluci. Podignuta je banovinska bolnica u
podban Bosanskoj Gradišci, sokolski domovi u Bu-
ševiću i Bosanskoj Gradišci. Jula 1939. zavr-
Bio okružni inspektor u Tuzli 1933. go- šen je sokolski dom u Sanskom Mostu.
dine. Sa mesta načelnika Ministarstva unu- Izgrađena je pruga Banja Luka – Valjevo.
trašnjih poslova došao je 2. septembra Tokom 1938. i 1939. u Banjaluci je izgrađeno
1937. na mesto pomoćnika bana Vrbaske 260 građevinskih objekata. Banska uprava
banovine. Bio je zamenik bana za vreme je u tom periodu podigla i nekoliko obje-
banovanja Bogoljuba Kujundžića i Todora kata za administrativne potrebe i dogradila
Lazarevića. jedan sprat na opštinskoj zgradi. Njegovim
Prvi put je postao vršilac dužnosti bana ukazom Službene novine Vrbaske banovine
4. oktobra 1937, nakon postavljanja Bogo- su od 20. oktobra 1939. izlazile tri puta ne-
ljuba Kujundžića za ministra šuma i ruda, i deljno (sredom, petkom i nedeljom). To-
tu dužnost vršio do 25. decembra 1937, kom 1938. otvorio je više puteva i tri mosta,
kada je za bana postavljen Todor Lazarević. dva na reci Sani u Sanskom Mostu i Prije-
Posle smrti Todora Lazarevića, 21. marta doru i jedan na Vrbasu u Klišnicama. Od
1938, postao je po drugi put vršilac dužno- ostalog treba spomenuti rad na unapređi-
sti bana Vrbaske banovine. Mesto bana vanju poljoprivrede, naročito oko pobo-
najverovatnije je ostalo toliko dugo upraž- ljšanja agrotehničkih mera i oplemenjiva-
njeno iz političkih razloga jer je Vrbaska nja stočnog fonda, ali i izgradnje novih po-
banovina predstavljala značajan činilac u ljoprivrednih škola. Tako je 1940. godine
kombinacijama vladajuće struje za preure- otvorena poljoprivredna škola u Bosanskoj
đenje države. Cvetković je nastavio sa pro- Dubici. Ipak, Vrbaska banovina je i pored
gramom razvoja i jačanja banovine koji je velikih napora koje je vlast ulagala ostala
zacrtao Svetislav Tisa Milosavljević. Među- najzaostalije agrarno područje u čitavoj
tim, bez dotacija države koje su prestale
Biografije 39
zemlji. Po Sporazumu Cvetković–Maček

Vrbaska banovina je, avgusta 1939, izgubila
srezove Derventu i Gradačac. Penzionisan
je 3. juna 1940.
Ni posle penzionisanja Petra Cvetko-
vića nije izabran ban, već je dužnost bana
ponovo vršio novopostavljeni pomoćnik
Gojko Ružić. Odlikovan je Ordenom Svetog
Save IV reda (1933).
LITERATURA: Правда, 6. 12. 1933, 3; Политика, 5. 10.

1937, 1; Време, 4. 6. 1940, 6; Врбаске новине, 3. 9.
1937, 1, Врбаске новине, 2. 6. 1938, 1; Врбаске но-
вине, 10. 6. 1938, 1; Врбаске новине, 6. 7. 1938, 1;
Врбаске новине, 8. 9. 1938, 1; Врбаске новине, 7. 3.
1939, 1–2; Врбаске новине, 25. 7. 1939, 1; Врбаске но-
вине, 10. 8. 1939, 1; Врбаске новине, 16. 2. 1940, 2;
Врбаске новине, 6. 3. 1940, 2; Врбаске новине, 6. 6.
1940, 1; Перко Војиновић, Врбаска бановина у по-
je za pomoćnika upravnika grada Milana
литичком систему Краљевине Југославије, Бања
Лука 1997, 123–124. Aćimovića u julu 1936. Stručna štampa je
pozdravila ovo imenovanje skrenuvši paž-
M. Pavlović nju javnosti da novi pomoćnik upravnika
N. Mitrović „poseduje izvrsne odlike iskusnog, sređe-
nog i savesnog službenika“. Iste godine bio
ĆIRKOVIĆ SAVA (SAVO) je lično uključen u saniranje materijalnih
sreski načelnik, pomoćnik upravnika grada šteta u pojedinim beogradskim naseljima
Beograda nastalim prilikom elementarnih nepogoda.
(Kotor, 30. I 1889 – ?) Zbog uspešnog organizovanja posete če-
hoslovačkog predsednika Edvarda Beneša
Gimnaziju je završio u rodnom gradu, a odlikovan je 5. juna 1937. Ordenom Belog
fakultet u Beogradu. Kao austrougarski po- lava III stepena.
danik mobilisan je i poslat na front prema Imenovanjem Aćimovića za ministra
Srbiji po otpočinjanju Prvog svetskog rata. unutrašnjih poslova, 21. decembra 1938,
Predao se srpskoj vojsci i već u septembru postaje zastupnik upravnika grada. U ovom
1914. zatražio da joj se priključi, što mu je svojstvu ostao je nešto više od mesec dana
omogućeno. Kao dobrovoljac se povukao što ga je sprečilo da ostavi veći trag kao
preko Albanije i na ostrvo Krf. Prekoman- prvi čovek Beograda. Štampa beleži da je u
dovan je 1916. na službu u Ministarstvo ovom periodu pored redovnih dužnosti po-
unutrašnjih poslova. U zajedničkoj državi kazivao i filantropsku stranu. U ime Uprave
prva dužnost bila mu je u Odeljenju za grada Beograda predao je predsedniku be-
državnu zaštitu ovog ministarstva. Od 1924. ogradske opštine Vladi Iliću gotovo
bio je na dužnosti sreskog načelnika u 400.000 dinara u ime pomoći za „beograd-
Odžacima i Strumici. U ministarstvo se sku sirotinju“. Nakon odlaska sa dužnosti
vraća 1929. na mesto savetnika. Postavljen zastupnika upravnika grada vratio se u
Ministarstvo unutrašnjih poslova. Postav- đenja 1919. godine izabran je za sekretara

ljen je za načelnika Upravnog odeljenja. ovog ministarstva. Bio je član Trgovinsko-
Jedna od dužnosti na ovoj poziciji bila mu industrijske komore u Sarajevu od 1922,
je da zastupa banove prilikom njihovog zatim član upravnog odbora Industrije
odsustva. Bio je jedan od eksperata za gvožđa u Zenici i aktivan učesnik u radu
oblast kriminalističke policije, o čemu je Srpske trgovačke omladine. Prvi put je
više puta pisao u časopisu Policija. Odliko- postao poslanik kada je na izborima za
van je Ordenom Svetog Save IV reda (1933). skupštinu izabran 1927. na listi Narodne
radikalne stranke za Sarajevski okrug.
IZVORI: Istorijski arhiv Beograda, Uprava grada Beo- Trudio se da svoju karijeru veže za Sara-
grada, Kartoni žitelja, Ćirković N. Sava. jevo. Tako je 1929. izabran za potpredsed-
LITERATURA: Правда, 27. 8. 1933, 7; Правда, 6. 12. 1933, nika opštine u Sarajevu, a posle toga za
3; Полиција, бр. 13–14, јул 1936, 753; Време, 15. 4. 1937, direktora Gradske štedionice u Sarajevu
7; Време, 5. 6. 1937, 4; Полиција, бр. 5–6, март 1937, gde je proveo osam godina, od 1930. do
254–258; Полиција, бр. 11–12, јун 1937, 586–589; Бео- 1937. Za vreme njegovog mandata štedio-
градске општинске новине, јануар 1939, 72; Време,
12. 3. 1940, 4; Време, 20. 4. 1940, 7; Бранислав Божо-
nica je postala primeran bankarski zavod.
вић, Београд између два светска рата: Управа Kao direktor Gradske štedionice biran je
града Београда 1918–1941, Београд 1995, 208–209; za predsednika Udruženja bankarskih i o-
Милан Гулић, Бокељи на страни Србије у Првом siguravajućih društava. U Jugoslovenskoj
свјетском рату, Херцег Нови 2015, 148, 243. radikalnoj zajednici imenovan je za pot-
FOTOGRAFIJA: Полиција, бр. 13–14, јул 1936, 753. predsednika mesnog odbora, a potom za
člana glavnog odbora stranke.
R. Ristanović Za bana Drinske banovine postavljen je
3. decembra 1937. U nameri da realizuje bar
DAVIDOVIĆ DUŠAN neke od mnogih planova usmerenih ka raz-
bankar, narodni poslanik, ban voju ove banovine sprečila ga je iznenadna
(Čajniče, 1892 – Sarajevo, 9. I 1938) smrt. Na povratku sa službenog puta iz Be-
ograda, prespavao je u Užicu. U jutarnjim
Pohađao je srednju školu u Sarajevu. časovima 5. januara mu je pozlilo. Lekari su
Već kao đak počeo je da se bavi nacional- konstatovali da boluje od šećerne bolesti
nim radom u okviru raznih đačkih organi- zbog koje je tog 5. januara pao u dijabe-
zacija. Prvo značajno zaduženje bilo je tičku komu posle doručka bogatog šeće-
mesto sekretara u akademskom društvu rima. Preminuo je 9. januara na Tucindan u
„Srbadija“. Na početku Prvog svetskog sanatorijumu dr Bauera gde je bio upućen
rata pobegao je iz Sarajeva i pristupio srp- na lečenje. Sahranjen je u Sarajevu.
skoj i crnogorskoj vojsci koje su napredo- Bio je član Rotari kluba (1930) i saradnik
vale i ušle u istočni deo Bosne. Tokom Trgovinskog glasnika. Radio je na unapre-
rata obavljao je dužnosti u komandi crno- đenju električnih centrala, tramvaja, vodo-
gorske Sandžačke vojske, a 1915. povukao voda, plinara i obnovio rad mnogih predu-
se sa srpskom vojskom preko Albanije. Pri zeća. Bio je dobrotvor Kola srpskih sestara
kraju rata postavljen je za pisara u Mini- u Sarajevu. Sa suprugom Rajkom, rođenom
starstvu finansija (1918), a posle oslobo- Prnjatović, imao je tri ćerke.
Biografije 41
IZVORI: Аrhiv Jugoslavije, Ministarski savet Kraljevine
Jugoslavije (138), f. 7, br. 54.
LITERATURA: SNKJ, 9. 12. 1937, 1; Време, 10. 1. 1938,

7; SBR III, 44; Споменица педесетогодишњице
Београдске трговачке омладине 1880–1930, Бе-
оград 1931, 249; Смиљана Ђуровић, Државна
интервенција у индустрији Југославије 1918–
1941, Београд 1986, 227, 396; Политика, 6. 12. 1937,
18; Зоран Д. Ненезић, Масони у Југославији 1764–
1980, Београд 1984.
M. Pavlović
N. Mitrović
DRINČIĆ DRAGOMIR
pravnik, sudija, podban, upravnik grada
Beograda
(Niš, 21. VI 1897 – Pariz, 1970)
penzionisan, ali je iste godine aktiviran.
Potiče iz oficirske porodice, njegov otac Imenovan je za pomoćnika bana Dunavske,
Vojislav je bio kapetan. Osnovno i srednje a potom i Zetske banovine. Sarađivao je u
obrazovanje stekao je u Pirotu i Nišu. Vihor stručnim listovima i časopisima.
Prvog svetskog rata prekinuo mu je školo- Na čelo Uprave grada Beograda došao
vanje. Nakon povlačenja preko Albanije i o- je 23. marta 1940. kao vršilac dužnosti, a
poravka na Krfu, prekomandovan je u Fran- zvanično postavljenje dobio je 28. marta.
cusku, u sastav Đačkog bataljona. Završio Štampa je ovo imenovanje prikazivala kao
je Pravni fakultet u Kanu (1921), a posle očekivano s obzirom na njegovo iskustvo u
povratka u zemlju radio je u Nišu sve do sudskoj i policijskoj praksi i teorijsko zna-
1923. kada podnosi ostavku. Prema sop- nje. Pod okupacijom 1941. pojavili su se i
stvenom priznanju od 1923. do 1926. pod članci sa negativnom percepcijom njegove
pokroviteljstvom kralja Aleksandra I Kara- ličnosti, u kojima je nazivan „anglofilom“,
đorđevića bavio se obaveštajnim radom u „aferašom“, „bivšim makroom pariskim“.
Francuskoj po komunističkoj liniji. U Beo- Jedan od prvih naloga koje je potpisao, o
grad se vraća 1926. i postaje pisar u Upravi interniranju Milana Stojadinovića, pokazao
grada. Na ovoj dužnosti ostaje do 1928. je pravac u kome će voditi beogradsku po-
kada je otpušten. Godine 1929. prelazi iz liciju u suzbijanju rada stranih obaveštaj-
policijske službe u sudsku kao sudski pisar nih službi. Iako je važio za čoveka od pove-
u Smederevskoj Palanci. Ovu funkciju renja Dragiše Cvetkovića, pokazivao je nes-
obavljao je i u Beogradu i Mitrovici (1930). krivene simpatije prema Francuskoj i
Kao sudski činovnik veoma brzo napreduje. Engleskoj. U periodu njegovog upravljanja
Godine 1931. imenovan je za sudiju u Ze- na udaru beogradske policije našla se ne-
munu, a od 1936. do 1939. radi u Okružnom mačka obaveštajna služba. Pojedini ne-
sudu za Beograd. Na ovom položaju je 1939. mački visoki funkcioneri u Beogradu, poput
Franca Nojhauzena, odbijali su da sarađuju
sa Drinčićem zbog njegove protivnemačke Kragujevac gde je, prema svedočenju Ži-
delatnosti. Realnost Drugog svetskog rata vana Kneževića, zahtevao od generala La-
primorala ga je da donosi i akta iz oblasti zara Tešanovića da pokrene svoje trupe i
civilne zaštite. „Naredba Upravnika grada o uguši pobunu u Beogradu. Pojedini visoki
dužnostima i obavezama u pogledu izvrše- funkcioneri odani vladi Cvetković–Maček
nja mera pasivne odbrane“ iz 1940. te- optuživali su Drinčića da je zbog njegovog
meljno je regulisala ponašanje građanstva negativnog stava prema Trojnom paktu po-
prilikom napada iz vazduha. U oblasti ci- licija 27. marta namerno mlako reagovala.
vilne zaštite UGB je tesno sarađivala sa Nismo uvereni da je Drinčić bio u dogovoru
Odborom za zaštitu od vazdušnih napada. sa pučistima s obzirom na svedočenje Kne-
Jedan od problema sa kojim su se suoča- ževića, ali i činjenicu da je smenjen 5. aprila
vali građani Beograda bila je nestašica i penzionisan.
hleba. Na inicijativu Drinčića UGB je spro- Posle Aprilskog rata sproveden je kao
vela istragu u decembru 1940. i utvrdila da rezervni oficir u Nemačku. Okupator nije
veliki broj pekara špekuliše dodeljenim zaboravio njegovo delovanje tokom među-
brašnom. Uhapšeno je više pekara, među ratnog perioda. Nemačka obaveštajna slu-
kojima i predsednik Udruženja pekara Ra- žba je tražila njegov povratak u zemlju radi
domir Spasović. Drinčić je zahtevao od sprovođenja istrage. Vojne vlasti su ga
kvartovskih organa da vrše svakodnevnu saslušale, ali ga nisu izručile policijskim
kontrolu radnji i ugostiteljskih objekata vlastima, te je do kraja Drugog svetskog
kako bi suzbili prekomernu potrošnju i ma- rata ostao u zarobljeništvu. Nakon oslobo-
nipulaciju životnim namirnicama. Pored đenja živeo je u Parizu sve do smrti.
primarne funkcije nastojao je da službenici
njegove uprave budu humani. U decembru IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), fond Ministarski savet
(FMS), 138-15-72; AJ, FMS, 38-877-698; Istorijski arhiv
1940, na njegovu inicijativu, službenici UGB Beograd (IAB), Fond Zapovednika policije bezbedno-
sakupili su 1.000.000 dinara za beogradsku sti i službe bezbednosti, reg. 30, Ka–Kad; IAB, zbirka
sirotinju. Odlukom Drinčića oko 1000 stra- Memoarska građa o radničkom pokretu i NOR, seća-
naca, u većini poljskih i čehoslovačkih nje – 4224-626, Sergej Golubijev, 21.
izbeglica, dobilo je dozvolu boravka u Beo- LITERATURA: Београдске општинске новине, бр. 4,
gradu tokom juna 1940. април 1940, 395, 396; Наредбе Управника града
Bio je na čelu Uprave grada Beograda Београда о дужностима и обавезама у погледу
prilikom puča i demonstracija od 27. marta извршења мера пасивне заштите и кратко у-
1941. Na dan potpisivanja Trojnog pakta путство становништву шта треба припре-
мити и како се понашати у случају напада из
održao je konferenciju sa svim šefovima i ваздуха, Београд 1940, 1–8; Време, 30. 12. 1940, 12;
komandantom žandarmerijskog puka na Време, 17. 12. 1940, 7; Општинске новине, 14. 6.
kojoj ih je izvestio o namerama vlade i na- 1941, 2; Правда, 6. 4. 1941, 2; Живан Кнежевић, 27.
ređenjem da se najoštrije uguši svaka vrsta март 1941, Њујорк 1979, 164, 212–213; Milan Stojadi-
nović, Ni rat ni pakt, Rijeka 1970, 602, 608; Драгољуб
demonstracija. Raspoloženje među poli- Јовановић, Политичке успомене: искушења, књ.
cajcima i oficirima bilo je suprotno naređe- 5, Београд 1997, 244; Бранислав Божовић, Београд
nju, о čemu svedoči i to što je zgrada UGB између два светска рата: Управа града Бео-
bez otpora predаtа pukovniku Stjepanu града 1918–1941, Београд 1995, 232–248; Бранислав
Buzuroviću. Sam Drinčić je otišao u Божовић, Управа и управници града Београда
1839–1944, Београд 2011, 323–326; Драган Алексић,
Biografije 43
„Генерал Петар Пешић о Пакту од 25. марта 1941“,
Архив, 1–2/2011, 129.

grafija (1165), A101.
R. Ristanović
DUNJIĆ (DUNIĆ) RADOSLAV

advokat, ban, senator
(Mionica, 8. IX 1871 – Kruševac, 8. V 1948)
Rođen je u Mionici kod Valjeva, gde je

njegov otac obavljao dužnost načelnika
Kolubarskog sreza. Osnovnu školu i četiri
razreda gimnazije završio je u Kruševcu, a
nižu gimnaziju u Kragujevcu, gde je i ma-
turirao. Diplomirao je na Pravnom fakul-
tetu u Beogradu 1894. godine, posle čega
je postavljen za pisara u niškom, a zatim banovina preuzela dužnost da obezbedi fi-
u kruševačkom prvostepenom sudu. Posle nansijska sredstva koja su nedostajala za
položenog advokatskog ispita 1896. daje izvršenje ugovora. Na taj način se nije do-
ostavku na državnu službu i otvara pri- pustilo da strana firma naplati menice za
vatnu advokatsku kancelariju u Kruševcu. posao koji nije odradila u potpunosti. Za-
Aktivno je učestvovao u političkom životu počeo je praksu prema kojoj su banovi pri-
svoje sredine, kao istaknuti član Napred- mali različite deputacije koje su iznosile
ne stranke do njenog rasformiranja svoje zahteve, a od njega se očekivalo da
(1906). U Balkanskim ratovima 1912/13. ih prosledi višim organima vlasti. Pokrenuo
učestvovao je kao rezervni konjički poruč- je inicijativu da se predsednik vlade Petar
nik komandujući eskadronom. Kao rezer- Živković proglasi počasnim građaninom
vni konjički kapetan učestvuje u Prvom Novog Sada, a uručenje diplome je uprili-
svetskom ratu, a pred kraj 1919. demobili- čeno prilikom njegove posete Novom Sadu
san je u činu potpukovnika. Vraća se u 27. aprila 1930. U izjavama za novine isticao
Kruševac, gde nastavlja da se bavi advo- je kako će u vremenu koje dolazi svakom
katurom do 22. maja 1929, kada je postav- stanovniku banovine biti svejedno da li do-
ljen za vrhovnog inspektora u Predsedniš- lazi iz Vojvodine ili Šumadije, jer su to dve
tvu Ministarskog saveta. rođene sestre. Kako bi se narodi Vojvodine
Pripadao je krugu najbližih saradnika i Šumadije približili, podržavao je razmenu
predsednika vlade Petra Živkovića, zahva- poseta između pojedinih krajeva banovine,
ljujući čemu je 16. januara 1930. imenovan a u sastave delegacija bile su uključene i
za bana Dunavske banovine. Odmah na po- žene. Jedan od njegovih važnih zadataka
četku mandata rešio je sporno pitanje Po- bio je da otvori dijalog sa predstavnicima
žarevačkih železnica tako što je Dunavska mađarskog i nemačkog naroda u Vojvodini.
Iskoristio je svoj uticaj na predsednika
vlade da Pravni fakultet ne bude premeš- 2006, 407; Слободан Бјелица, Политички развој
ten iz Subotice. Svojim primerom je podsti- Новог Сада између два светска рата, Нови Сад
2008, 106; Шандор Месарош, Мађари у Војводини
cao humanitarni rad i pomoć sirotinji tako 1929–1941, Нови Сад 1989, 43, 46; Зоран Јањетовић,
što je delio odeću i novac, trudeći se da po- Деца царева, пасторчад краљева, Београд 2005,
moć bude upućena pripadnicima svih na- 197; Зоран Јањетовић, „Вајмарска Република и не-
cionalnih zajednica. Tokom mnogobrojnih мачка мањина у Југославији“, Токови историје, 1–
4/1998, 153; BLNP 1935, 25; BLNP 1939, 27; Политика,
inspekcijskih poseta obišao je gotovo sve 17. 1. 1930, 1; Политика, 24. 1. 1930, 2; Политика, 31.
delove Dunavske banovine, kako bi se u- 1 1930, 5; Политика, 2. 2. 1930, 2; Политика, 19. 3.
poznao sa stanjem na terenu u pogledu 1930, 2; Политика, 16. 4. 1930, 3; Политика, 28. 4.
prihvatanja jugoslovenske ideologije u na- 1930, 3; Политика, 23. 5. 1930, 2; Политика, 14. 7
rodu. Vojvođanska javnost mu je zamerala 1930, 2; Политика, 24. 7 1930, 7; Политика, 28. 7.
1930, 5; Политика, 9. 8. 1930, 14; Политика, 24. 5
što je za službenike banovinske adminis- 1948, 8; Политикин магазин, 31. 5. 2009.
tracije dovodio isključivo kadrove iz
Srbije, a slično je postupao i pri prijemu u FOTOGRAFIJA: Бановина Дунавска. Општи пре-
policijsku službu, kada je osnovni uslov глед, Загреб 1931, 2.
bio da je kandidat rođen na teritoriji pre-
P. Vajagić
dratne Srbije.
Sa mesta bana vraćen je 27. avgusta
ĐORĐEVIĆ DRAGOSLAV
1930. na položaj vrhovnog inspektora Pred-
profesor, senator, ban
sedništva Ministarskog saveta na kome se
(Zakuta, Kraljevo, 14. I 1887 – Beograd, 11. III
zadržao do 6. januara 1935. kada je ukazom
1973)
Namesništva postavljen za senatora kao
član Jugoslovenske nacionalne stranke.
Otac mu je bio učitelj. Osnovnu školu je
Dužnost senatora je obavljao do raspušta-
završio u Kragujevcu, a gimnaziju učio u
nja Senata 1. septembra 1939. Nakon zavr-
Kragujevcu i Kruševcu. Zbog učešća u
šetka činovničko-političke karijere penzio-
štrajku isteran je iz gimnazije u Kragujevcu,
nisao se i vratio u Kruševac, gde je i umro.
pa je maturirao u Trećoj beogradskoj gim-
IZVORI: Arhiv Vojvodine (AV), F126, I pov. br. 13/1930; naziji (1906). Filozofsko-pedagošku grupu
AV, F126, I pov. br. 36/1930. na Univerzitetu u Beogradu završio je 1912.
Pristupio je kragujevačkoj artiljerijskoj ba-
LITERATURA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунавске teriji i učestvovao u Balkanskim ratovima.
бановине, Нови Сад 2016, 66–69, 72–79, 215, 332–334,
351; Михаел Антоловић, Немачка мањина у Војво-
Bio je suplent Treće beogradske gimnazije
дини (1918–1941): друштво и политика, Сомбор 1913–1919. Učestvovao je u Prvom svetskom
2017, 83–84; Милорад Радојчић, „Ваљевски јавни ratu kao komandir voda 3. baterije Dunav-
правозаступници до Првог светског рата“, Гла- skog artiljerijskog puka i bio je teško ranjen
сник, 42/2008, Ваљево, 2008, 40; Виктор Манакин, u glavu. U Subotici je kao rezervni oficir
Алманах Краљевине Југославије: IV јубиларни
свезак: 1929–1931, Загреб 1932, 268; SBR III, 453; Бо- postavljen za šefa vojne cenzure i vojne
жица Славковић, „Дунић Радослав“, Сенатори policije. Tamo se oženio bunjevačkom knji-
Краљевине Југославије. Биографски лексикон, ур. ževnicom Marom Malagurskom. U Engle-
Момчило Павловић, Небојша Стамболија, Милан skoj je tokom 1919–1921. bio profesor niže
Гулић, Београд 2016, 86–87; Биографски лексикон
Ваљевског краја, Ваљево 1998, књ. 1, св. 5, 327; Ду-
gimnazije za srpske đake u Faveršamu i či-
шан Поповић, Летопис о Влаовићима, I, Нови Сад novnik poslanstva u Londonu. Kada se
Biografije 45
vratio u Suboticu, radio je kao profesor u

gimnaziji. Potom je prešao u upravnu slu-
žbu i bio veliki župan u Subotici (23. april
1924–14. oktobar 1926), a zatim i gradona-
čelnik (do 28. aprila 1927). Potom je bio na-
čelnik Odeljenja za osnovnu nastavu Mini-
starstva prosvete 1919–1932, član Državnog
saveta 1932. i pomoćnik ministra prosvete
1932–1933. Pripadao je Radikalnoj stranci.
Za bana Vrbaske banovine postavljen je
23. aprila 1934. Te godine, u okviru inspekci-
onih putovanja, posetio je Kotor Varoš,
Jajce, Mrkonjić Grad, Prnjavor, Derventu, Bo-
sanski Brod, Bosansku Gradišku, Bosanski
Novi, Prijedor, Sanski Most. Za vreme nje-
gove uprave, 6. jula 1934, održan je 15. re-
dovni kongres profesora iz cele zemlje u Ba-
nja Luci u organizaciji Jugoslovenskog pro- nije za njega bila prazna reč i obična zakon-
fesorskog društva. Kraljevska banska ska formalnost. Sve one lepe odlike Šuma-
uprava izdala je naredbu 11. jula 1934. o polj- dije koje su u prošlosti tako prisno spajale
skom radu i postupku po prekršajima polj- Bosansku Krajinu sa Srbijom, demokratsko
ske štete. U avgustu primio je deputaciju od shvatanje u svom najlepšem i najsadržajni-
30 banjalučkih građana sa desne strane o- jem obliku, pravednost, čistinu, otvorenost i
bale Vrbasa, koja je tražila da se reši pro- neposrednost karaktera, g. Ban Đorđević
svetno pitanje (nedostatak škola), socijalno pokazao je na ovom visokom položaju“.
pitanje (veliki broj prosjaka) i moralno pita- Ukazom od 6. januara 1935. postavljen je
nje (prostitucija). Ban je obećao da će im i- za bana Vardarske banovine. Jedna od prvih
zaći u susret koliko to bude moguće. U sep- naredbi bila je o održavanju tečajeva voćar-
tembru 1934. prisustvovao je osvećenju stva za učitelje narodnih škola. Maja 1935. iz-
Doma kralja Aleksandra u Bosanskoj Krajini dao je naredbu da sve nove građevine treba
i mosta prestolonaslednika Petra II u Bo- graditi u „srpskom ili srpsko-vizantijskom
sanskoj Krupi, kao i otvaranju Plivinog vodo- stilu“. U Skopskom glasniku, od 15. juna
pada u Jajcu. U novembru 1934. sazvao je 1935, objavljen je njegov članak u kome insi-
bansko veće povodom pretresa banovin- stira na značaju manastira Gračanice i njene
skog budžeta za 1935–36. U Vrbaskim novi- obnove. Preduzimao je iznenadne inspek-
nama se povodom prestanka uprave bana cije i posećivao svoju banovinu (Veles, Đev-
Đorđevića navodi da je „prosvećivanje i e- đeliju, Dojran, Valandovo, Strumicu, Tetovo,
konomsko podizanje naroda bilo osnovica Kratovo). U Samoupravi je često kritikovan
njegovog plodonosnog rada u banovini (...) kao protivnik potpisivanja Konkordata. Me-
Ravnopravnost vere, plemena i svih druš- đutim, bio je prijatelj predsednika vlade Mi-
tvenih slojeva, na kojoj se jedino može i lana Stojadinovića, pa ga je od sredine 1935.
mora zasnivati snaga i napredak Jugoslavije izveštavao o delovanju grupe oko senatora
Jovana Aleksića i Vasilija Trbića koji su radili
na obaranju vlade. Kritikovao je zamenika DELA: Filozofska nastava u srednjoj školi, Beograd 1930;
bana Janićija Krasojevića, tražeći njegovo Šumadija u prošlosti i sadašnjosti, Subotica 1932.
penzionisanje. Do poslednjeg dana službo- IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), 37, f. 3, l. 357, Adminis-
vanja u Skoplju komunicirao je sa Stojadi- trativni odbor izabran na 2. redovnom sastanku Se-
novićem, što je smetalo ministru unutraš- nata Kraljevine Jugoslavije 24. oktobra 1936; AJ, 37, f.
3, l. 361, Spisak imenovanih senatora; AJ, 37, f. 3, l.
njih poslova Korošecu. Penzionisan je uka- 384, Spisak senatora po klubovima; AJ, 37, f. 25, l. 147–
zom od 13. septembra 1935, a na njegovo 149, 26. jun 1937; AJ, 37, f. 51, Ban Dragoslav Đorđević;
mesto postavljen je državni podsekretar u AJ, 37-51-2, 30. jun 1935; AJ, 37, f. 52, l. 418–422, Prepi-
penziji Ranko Trifunović. ska sa Milanom Stojadinovićem; AJ, 38, f. 664, l. 843,
AJ, 74, f. 38, l. 182, Zapisnik 2. redovnog sastanka Se-
Za senatora je imenovan prvi put 18. nata Kraljevine Jugoslavije održanog 11. novembra
juna 1933. kraljevim ukazom, a drugi put 11. 1933; AJ, 74, f. 38, l. 199–200, Senat Kraljevine Jugosla-
oktobra 1935. Bio je član Nezavisnog kluba vije, 23. avgust 1937.
senatora. U Senatu je biran za člana LITERATURA: Vrbaske novine, 25. 4. 1934, 1; Vrbaske no-
Odbora za molbe i žalbe i predsednika Ad- vine, 1. 5. 1934, 1; Vrbaske novine, 29. 6. 1934, 1; Vrbaske
ministrativnog odbora. Bio je potpredsed- novine, 3. 7. 1934, 2; Vrbaske novine, 6. 7. 1934, 1; Vrba-
nik Odbora za proučavanje zakonskih pre- ske novine, 10. 7. 1934, 1–2; Vrbaske novine, 25. 7. 1934,
dloga o međunarodnim konvencijama i 3; Vrbaske novine, 3. 8. 1934, 1; Vrbaske novine, 4. 8.
1934, 1; Vrbaske novine, 19. 8. 1934, 2; Vrbaske novine,
sporazumima, sekretar Odbora za prouča- 22. 9. 1934, 1; Vrbaske novine, 28. 9. 1934, 2; Vrbaske no-
vanje predloga zakona o svetskoj poštan- vine, 30. 9. 1934, 2; Vrbaske novine, 2. 10. 1934, 2; Vrba-
skoj konvenciji zaključenoj u Kairu, sekre- ske novine, 16. 11. 1934, 5; Vrbaske novine, 13. 1. 1935, 1;
tar Odbora za proučavanje predloga za- Vrbaske novine, 16. 1. 1935, 1; Perko Vojinović, Vrbaska
banovina u političkom sistemu Kraljevine Jugoslavije
kona o sporazumu između Kraljevine Jugo- (disertacija), Banja Luka 1997; Vladan Jovanović, Var-
slavije i Kraljevine Belgije o međusobnoj darska banovina 1929–1941, Beograd 2010, 150–151;
sudskoj pomoći u građanskim i trgovačkim Leksikon podunavskih Hrvata – Bunjevaca i Šokaca,
stvarima zaključenom i Briselu 20. februara br. 7, Subotica 2007, 20–21; Pedesetogodišnjica Treće
1936. Obratio se pismom knezu Pavlu u beogradske gimnazije, Beograd 1910, 151; Politika, 24.
4. 1934, 4; Dušan Popov, Srpska štampa u Vojvodini
avgustu 1937. po pitanju Konkordata. U Se- 1918–1941, Novi Sad 1984, 152, 160; Prosvetni šemati-
natu je najčešće govorio o problematici zam Kraljevine Jugoslavije, II, Zagreb 1932, 528–529; Sa-
nastave, školstva i vaspitanja uopšte, o re- mouprava, 4. 11. 1937; BLNP 1939, 28; Skopski glasnik,
formi školstva, ali i o državnom i nacional- br. 367, 15. jun 1935, 1–2; Spomenica Muške gimnazije
u Kragujevcu 1833–1933, Kragujevac 1934, 299, 445, 539;
nom jedinstvu i srpsko-hrvatskom pro- Spomenica 50-godišnjice Beogradske trgovačke
blemu, insistirajući na unitarnoj državi sa omladine 1880–1930, Beograd 1931, 249; SBR III, 536–
administrativnom decentralizacijom i širo- 537; Todor Stojkov, Vlada Milana Stojadinovića 1935–
kim i stvarnim banovinskim samoupra- 1937, Beograd 1985, 35–36, 120; Subotičke novine, 13. 5.
vama i tri narodna individualiteta. 1927, 1; Vardar, 5. 4. 1935; Vardar, 22. 5. 1935; Vardar, 22.
2. 1935; Vardar, 12. 3. 1935; Vardar, 21. 3. 1935; Vardar,
Kao đak sarađivao je u kragujevačkoj 26. 4. 1935; http://suistorija.wordpress.com/o-hrva-
radikalnoj Javnosti. Kasnije je pisao u Sa- tima-u-subotici/izvestaj-vojnoj-obavestajnoj-sluzbi-
moupravi, Tribuni, Prosvetnom glasniku, o-bunjevcima-iz-1934-godine (pristupljeno 1. 7. 2018).
Trgovinskom glasniku, Bunjevačkim novi- FOTOGRAFIJA: SBR III, 536.
nama. Bio je osnivač i prvi predsednik Aka-
demskog pedagoškog društva na Beograd- B. Slavković Mirić
skom univerzitetu (1912).
Biografije 47
ĐUKANOVIĆ BLAŽO
brigadni general, ban
(Lukovo, Nikšić, 26. XI 1883 – Ostrog, 21. X
1943)
Na Cetinju je završio gimnaziju, а potom

nastavio školovanje na Vojnom učilištu i
Višoj školi u Rusiji. Po povratku u Kralje-
vinu SHS sa uspehom pohađa Kurs peša-
dijskih oficira. Od 1905. bio je oficir u vojsci
Kraljevine Crne Gore, da bi dve godine ka-
snije, zahvaljujući svom obrazovanju, do-
bio mesto nastavnika u Oficirskoj školi na
Cetinju. Posle „Bombaške afere“ oduzet mu
je čin i osuđen je na osam godina robije.
Pomilovan je neposredno pred Prvi bal-
kanski rat, ali je u vojsku vraćen kao redov.
Sa istog mesta stupio je u Prvi svetski rat.
Budući da se isticao u borbi, čin mu je vra- bana Zetske banovine 1. aprila 1941. nasle-
ćen 1915. godine, a zatim i komandni polo- divši Božidara Krstića. Bio je sedmi i
žaj. Tokom borbi 1915–1916. vršio je dužno- poslednji upravitelj ove banovine.
sti zapovednika Kombinovane i Hercego- Posle kapitulacije Jugoslavije vraća se u
vačke brigade, kao i III divizije. Ostatak rata Crnu Goru, držeći se po strani u odnosu na
proveo je u austrougarskom zarobljeniš- tekuće događaje. Posle neuspelog ustanka
tvu. Posle oslobođenja i ujedinjenja Jugo- protiv italijanskih fašističkih vlasti u leto
slavije, vraća se u rodni kraj gde uzima ak- 1941. godine, grupa oficira na čelu sa peša-
tivno učešće u gušenju „Božićne pobune“. dijskim kapetanom Pavlom Đurišićem i pu-
To je ubrzalo njegovo napredovanje pa se kovnikom Bajom Stanišićem stupa u kola-
već 1923. javlja kao potpukovnik, a četiri boraciju sa okupatorom, pre svega radi
godine kasnije i kao pukovnik kraljevske efikasnijeg vođenja građanskog rata protiv
Jugoslovenske vojske. Godine 1927. biva komunista. Marta 1942. biva proglašen za
postavljen na mesto zapovednika 38. peša- glavnokomandujućeg u borbama sa parti-
dijskog puka Zetske divizije na Cetinju, dok zanskim snagama u Crnoj Gori i Starom
1929. preuzima komandovanje 10. pešadij- Rasu (Guvernatorat Crna Gora). Nepo-
skim pukom Bosanske divizije u Sarajevu. sredno pred početak italijansko-četničkog
Obe jedinice su pripadale Komandi II napada na partizane, imao je sastanak sa
armijske oblasti. Juna 1933. dobija general- Đurišićem, Stanišićem, ali i kapetanom
ski čin. Od 1936. do 1939. vršio je funkciju Perhinekom, delegatom Vrhovne komande
pomoćnika komandanta Moravske divizij- Jugoslovenske vojske u otadžbini za Crnu
ske oblasti sa sedištem u Nišu, posle čega Goru, u Slatini kod Podgorice. Posle po-
je jedno vreme bio član Velikog vojnog i bede nad komunistima, uz odobrenje gu-
Vojno-disciplinskog suda. Postavljen je za vernatora Pircija Birolija, 24. jula 1942.
postaje predsednik Odbora crnogorskih separatista i partizana, preko Bjelopavlića

nacionalista (Glavni nacionalni odbor). Ovo odlazi u manastir Ostrog. Pridružuje mu se
telo je imalo počasnog predsednika, dva i pukovnik Stanišić. Tamo su ga tokom
potpredsednika, sekretara i 15 predstav- druge polovine oktobra iste godine napali
nika srezova uz delegate Cetinja, Podgorice pripadnici V crnogorske brigade III udarne
i Pljevalja. Ukupno je brojalo 20 članova, divizije NOVJ i 10. hercegovačke brigade.
budući da su neki članovi odbora imali Akcija je počela u noći 14/15. oktobra. Dvo-
duple funkcije. Imao je prvenstvo u svim jica četničkih komandanata su se zatvorila
kontaktima sa okupatorom. Pod njegovu u gornji manastir. Đukanović je stupio u
komandu su stavljena tri puka četnika na- pregovore sa partizanima i predao se, dok
cionalista – Zetski (Bajo Stanišić), Lovćen- je Stanišić poginuo boreći se. Do 21. okto-
ski (Krsto Popović) i Limsko-sandžački bra i Đukanović je streljan sa nekoliko
(Pavle Đurišić), ukupnog brojnog stanja pratilaca.
4.500 boraca, dobrovoljačka hrišćanska i
muslimanska milicija, žandarmerija (3.000 IZVORI: Vojni arhiv (VA), Četnička arhiva (Ča), kut. 132,
pripadnika), kao i neki odredi nacionalista f. 1, dok. 43, 1; VA, Ča, kut. 139, f. 2, dok. 1, 1; VA, Ča,
kut. 146, f. 1, dok. 9, 2; AUSSME, Divisione „Venezia“,
muslimana (čiji su komandanti uglavnom bus. N–6/1006, Attivita colonello Mihailovic, Nr.
odbijali njegove naredbe). Poslednju reč u 11/14, 27. 5. 1942, 1; AUSSME, Comando truppe Mon-
izdavanju komandi su imali Italijani. Sve je tenegro, bus. N–5/997, Notiziario Nr. 193 del giorno
snabdevala i izdržavala okupatorska ko- 20. ottobre 1942, 2–3.
manda u Crnoj Gori. Tokom oktobra 1942. LITERATURA: SNKJ, 3. 4. 1941, 1; SBR III, 599–600; Коста
sa najužim saradnicima obišao je gotovo Николић, Историја равногорског покрета 1941–
sve varoši na teritoriji Guvernatorata Crne 1945, I, Београд 2014, 481, 512, 601; Радоје Пајовић,
Gore, u cilju povećanja lojalnosti stanov- Контрареволуција у Црној Гори. Четнички и фе-
ništva italijanskom okupacionom sistemu. дералистички покрет 1941–1945, Цетиње 1977,
248–249; Новица Ракочевић, Србија и Црна Гора у
Važio je za pristalicu ponovnog ujedinjenja Првом светском рату 1914–1918, Цетиње 1969,
Srbije i Crne Gore u zajedničku državu, a 362; Velimir Terzić, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941.
tesno je sarađivao i sa generalom Drago- Uzroci i posledice poraza, Beograd 1983, 103;
ljubom Mihailovićem, mada se sa njim nije Пљеваљски весник, 6. 7., 31. 8. 1942.
u svemu slagao. Stoga je naišao na jak ot- FOTOGRAFIJA: SBR III, 599.
por crnogorskih separatista i staroraških
muslimana, koji su pokušali da ga smene M. Živković
sa položaja oktobra 1942. Njegove posete
Prijepolju i Sjenici umalo se nisu pretvorile FILIPOVIĆ DUŠAN
u masovne sukobe usled negodovanja lo- pravnik, upravnik grada Beograda, podban
kalnih muslimana, iako je uglavnom (Osečina, 15. XI 1892 – Beograd, 2. I 1955)
suprotne konfesije pozivao na miran suži-
vot. Pokušan je i atentat na njega kada je iz Potiče iz ugledne učiteljske porodice
Nove Varoši putovao za Sjenicu. Posle ita- (otac Milutin i majka Julijana). Osnovnu
lijanske kapitulacije početkom septembra školu i gimnaziju završio je u Valjevu, a
1943. sa većinom članova Glavnog nacio- Pravni fakultet upisao u Beogradu 1912. Ra-
nalnog odbora, bežeći od Nemaca, tovi su prekinuli njegovo školovanje, te je
Biografije 49
studije završio 1921. Paralelno sa studira-

njem radio je kao učitelj. Prvo postavljenje
u državnoj upravi dobio je 1913. kao prakti-
kant u Prvostepenom sudu za Okrug beo-
gradski. U policiju je došao 1914. kao policij-
ski činovnik, a naredne godine je dobio zva-
nje policijski pisar. Nakon ujedinjenja Filipo-
vić je postavljen za sekretara u MUP-a (1919),
a potom za okružnog načelnika u Valjevu
(1921). Sledeći korak u karijeri odveo ga je u
Beograd, 1922. postavljen je za člana Sava-
malskog kvarta. U ovom periodu sproveo je
nekoliko velikih istraga. Bio je jedan od po-
licajaca koji su razotkrili krijumčarenje
preko 2.000 dukata tokom 1924. Nakon
istrage i kažnjavanja banaka koje su ovo
organizovale primio je nagradu od
3.000.000 dinara. Vršio je istragu i povodom
politički istomišljenik generala Petra Živko-
pada bivšeg ministra pošta Pere Markovića
vića činili su ga najjačim kandidatom da
sa prozora hotela „Petrograd“ (1925). Kao
nasledi Lazarevića. Za upravnika grada Be-
kvartovski policajac upućivan je u druge
ograda imenovan je 27. decembra 1934. To-
gradove kako bi vršio istrage (otkrivanje
kom njegovog upravljanja donetа је, 16.
štamparije za izradu lažnog novca u Vršcu
maja 1935, Uredba o izmenama Uredbe o
1926, itd.). Za šefa Krivičnog odeljenja
ustrojstvu i delokrugu rada Uprave grada
Uprave grada Beograda (UGB) imenovan je
Beograda. Ova izmena je izmenila teritori-
1927. Zenit u karijeri kao islednik doživeo je
jalne okvire u kojima je UGB sprovodila po-
u junu 1928. saslušavajući Punišu Račića
licijsku vlast. Uprava grada Beograda bila
posle atentata u Skupštini. Iste godine mu
je nadležna za Opštinu grada Beograda,
je poverena dužnost šefa javne bezbedno-
Opštinu grada Pančeva i 14 okolnih
sti, ali je nastavio da vodi istrage i rešava
opština.
teške slučajeve. Godine 1929. postavljen je
Plodonosnu policijsku karijeru preki-
za šefa kabineta u Ministarstvu unutrašnjih
nule su političke okolnosti. Pad generala
dela, sa položajem inspektora. Upućen je
Živkovića odrazio se i na njega. Na inicija-
1929. u Francusku, Belgiju, Holandiju i Ne-
tivu novog predsednika vlade Milana Sto-
mačku kako bi se upoznao sa upravno-poli-
jadinovića smenjen je sa mesta upravnika
cijskim vlastima tih zemalja.
i 13. oktobra 1935. postavljen za pomoćnika
U Upravu grada Beograda vratio se ok-
bana Vardarske banovine. Nakon penzioni-
tobra 1930. kada je postavljen za pomoć-
sanja Ranka Trifunovića, 22. februara 1936,
nika upravnika Manojla Lazarevića. Na ovoj
bio je vršilac dužnosti bana Vardarske ba-
funkciji je uglavnom obavljao ceremoni-
novine do imenovanja Svetislava Pauno-
jalne dužnosti. Neosporni profesionalni
vića, 13. avgusta 1936. Nedugo nakon toga,
kvaliteti i činjenica da je bio lični prijatelj i
Filipović je prevremeno penzionisan u 44.
godini života. Penzionerske dane provodio

je mirno u Beogradu sve do smrti u 62. go-
dini. Sahranjen je na Novom groblju.
Publikovao je veliki broj radova u časo-
pisu Policija. Bio je aktivan u Udruženju Va-
ljevaca i jedan je od ktitora spomenika po-
ginulim građanima ovog grada u prošlim
ratovima. Odlikovan je Ordenom jugoslo-
venske krune IV stepena.
DELA: „Нови функционери париске полиције и њи-

хова каријера“, Полиција, март 1934, 309–311.
LITERATURA: Време, 24. 3. 1925, 5; Време, 11. 7. 1926,

5; Време, 23. 9. 1926, 5; Време, 9. 5. 1927, 9; Време, 3.
10. 1927, 7; Време, 11. 11. 1927, 4; Време, 22. 6. 1928, 5;
Београдске општинске новине, 1/1935, 60; Време,
26. 5. 1932, 3; Правда, 22. 12. 1932, 17; Правда, 13. 5.
1933, 4; Полиција, јануар 1934, 5; Правда, 13. 1. 1934,
4; Закони уредбе и остали прописи: Краљевине skom, Zagrebu, Glini i Slunju i u zagrebač-
Југославије издани од 1. децембра 1918. до 31. де- koj policiji. Od 1917. služio pri Zemaljskoj
цембра 1936, ур: Ненад Ђорђевић, Београд 1937, vladi Hrvatske, Slavonije i Dalmacije, na
358; Буџет државних расхода и прихода Краље-
вине Југославије, Сарајево 1933, 222; SNKJ, 25. 5. kom je mestu ostao i nakon završetka
1935, 1; Бранислав Божовић, Београд између два Prvog svetskog rata i stvaranja Kraljevine
светска рата: Управа града Београда 1918–1941, Srba, Hrvata i Slovenaca. Nekoliko meseci
Београд 1995, 183–188; Milan Stojadinović, Ni rat ni u toku 1920. godine vršio je dužnost šefa
pakt, Rijeka 1970, 355, 369; Бранислав Божовић,
zagrebačke policije, a 1923. postaje zame-
Управа и управници града Београда 1839–1944,
Београд 2011, 303–307; Владан Јовановић, Вардар- nik velikog župana Zagrebačke oblasti. Po-
ска бановина 1929–1941, Београд 2011, 152. četkom 1924. ponovo se vraća na službu pri
Zemaljskoj vladi, koja je nastavila da funk-
FOTOGRAFIJA: Istorijski arhiv Beograda, Zbirka foto- cioniše iako je zvanično bila ukinuta Vidov-
grafija (1165), A101.
danskim ustavom.
Nakon administrativne reorganizacije
R. Ristanović
zemlje i stvaranja banovina postaje načel-
nik Upravnog odeljenja banske uprave Sav-
HADŽI dr STEVAN
ske banovine, da bi 10. januara 1931. postao
pravnik, sportski delatnik, podban
pomoćnik novoimenovanog bana Ive Pero-
(Zagreb, 15. VII 1888 – Zagreb, 8. IX 1946)
vića. Kada je Ivo Perović postavljen za jed-
nog od namesnika maloletnog kralja Petra
Nakon završene gimnazije studirao je
II, prvi put je postao vršilac dužnosti bana
pravo u Beču, Hajdelbergu i Parizu, a dok-
Savske banovine i tu funkciju vršio od 10.
torirao u Zagrebu 1912. Po diplomiranju
oktobra do 29. decembra 1934, kada je za
stupio je u upravnu administraciju i najpre
bana Savske banovine postavljen Marko
služio u finansijskoj direkciji u Zagrebu, a
Kostrenčić. Bio je pomoćnik i Marku
potom u sreskim načelstvima u Jastrebar-
Biografije 51
Kostrenčiću, za sve vreme njegovog bano- HADŽIOMEROVIĆ dr IBRAHIM

vanja. Kada je Marko Kostrenčić penzioni- pravnik, gradonačelnik, podban
san, 5. aprila 1936, postao je po drugi put (Sarajevo, 3. IX 1886 – Sarajevo, 6. X 1940)
vršilac dužnosti bana. Ovoga puta je na
tom mestu ostao manje od mesec dana, do U rodnom gradu je završio gimnaziju
postavljenja Viktora Ružića za bana Savske nakon čega upisuje Pravni fakultet u Za-
banovine, 25. aprila 1936. Tada mu se zavr- grebu. Pre završetka studija zapošljava se
šila i dužnost pomoćnika bana, pošto je na kao činovnik u Saboru za Bosnu i Hercego-
to mesto postavljen dotadašnji šef zagre- vinu. Kada je izbio Prvi svetski rat mobili-
bačke policije Stanoje Mihaldžić. Hadži je san je i poslat na Istočni front. Zarobljen je,
nedugo nakon toga i penzionisan. U ali ubrzo stupa kao dobrovoljac u srpsku
avgustu 1937. reaktiviran je iz penzije i vojsku. Krajem 1915. i početkom 1916. bio je
postavljen za člana Glavne kontrole. aktivan u grupi dobrovoljaca u Odesi,
Kao aktivan sportista bavio se skija- okupljenoj oko časopisa Slovenski jug, ko-
njem, klizanjem i tenisom u zagrebačkim joj je „duhovni vođa“ bio Šukrija Kurtović,
klubovima Academia i HAŠK. Jedan je od a u njoj su još bili Avdo Hasanbegović, Azis
osnivača Hrvatskog sportskog saveza Sarić, Fehim Musakadić, Alija Džemidžić,
(1909). U zajedničkoj državi kao sportski Rešid Kurtagić, Asim Šeremeta i Hamid Ku-
delatnik bio je na čelu Jugoslovenskog kić. Za vreme rata dobija čin oficira i zavr-
olimpijskog odbora (1932–1941), Saveza šava ga kao pešadijski kapetan II klase. Na-
sportskih saveza Kraljevine Jugoslavije, Ju- kon kratke službe u vojsci i posle rata de-
goslovenskog plivačkog saveza, Jugoslo- aktivira se i odlazi u Zagreb gde završava
venskog teniskog saveza, potpredsednik studije prava 1921. godine. Po sticanju
Međunarodne asocijacije skijaških saveza, diplome kratko radi kao sudija Upravnog
delegat u mnogim međunarodnim sport- suda, ali već 1922. postaje gradonačelnik
skim telima, olimpijadama i dr. Odlikovan Sarajeva u veoma nepovoljnom trenutku i
je francuskim Ordenom legije časti. lošem stanju grada. Sarajevo se tada
susrelo sa prilivom stanovništva iz okolnih
LITERATURA: Opšta državna uprava. Banovine. Sre- sela, znatno iznad svojih kapaciteta, što je
zovi, opštine i gradovi. Sastav, statistika i šematizam izazvalo stambenu krizu. Industrija je u
svih državnih ustanova, priredio Viktor Manakin, Za- gradu bila slabo razvijena, a zanatstvo je
greb 1932, 89–90; Правда, 20. 1. 1938, 12; Правда, 30.
12. 1937, 18; Време, 15. 10. 1937, 12; Правда, 13. 8. 1937, zapalo u stagnaciju. On je ipak uspeo da u
5; Правда, 8. 3. 1937, 11; Време, 14. 12. 1936, 8; Време, određenoj meri sanira ove probleme i
13. 2. 1936, 9; Време, 9. 2. 1936, 11; Време, 10. 11. 1934, svom nasledniku Edhemu Bičakčiću ostavi
2; Време, 29. 10. 1934, 9; Време, 12. 10. 1934, 8; bolju situaciju od one koju je zatekao. Man-
Правда, 17. 8. 1934, 10; http://www.enciklope-
dija.hr/Natuknica.aspx?ID=24036 (pristupljeno 1.
dat gradonačelnika mu se završio 1927. go-
maja 2019). dine. Vraća se stručnom usavršavanju i
doktorira pravo u Zagrebu 1928, radeći kao
FOTOGRAFIJA: Banovina Savska. Opći pregled, Za- činovnik u upravnom aparatu Sarajevske
greb 1931, 5. oblasti. U dnevnoj štampi je zabeleženo da
je krajem 1927. intervenisao u Beogradu „u
N. Stambolija
korist Srba muslimana iz Bosne, koji su
izbačeni iz državne i opštinske službe, zbog
a jedno vreme i potpredsednik, Musliman-

skog kulturno-prosvjetnog društva „Gajret“;
od 1930. član uprave Sokola Kraljevine Jugo-
slavije, a krajem 1930. i Vakufsko-mearif-
skog veća u Sarajevu. Odlikovan je Ordenom
Belog orla IV stepena.
LITERATURA: Решид Кургатић, „Учешће муслиман-
ске омладине у добровољачком покрету“, Гајрет,
3–4/1933, 63; Напор Босне и Херцеговине за осло-
бођење и уједињење, Сарајево 1929, 246–247;
Izvještaji o situaciji u Drinskoj banovini. Knjiga 2
(1932–1935), priredio Andrej Rodinis, Sarajevo 2010,
420–424, 520–581; Valerijan Žujo, Ferhad Mulabego-
vić, Smajo Mulaomerović, Vijećnica Sarajevo. Grad-
nja, razaranje, obnova, Sarajevo 2014, 68–69, 313; Mi-
lenko Pajić, Sarajevski gradonačelnici 1878–1998,
Sarajevo 1998, 67–71; Ђорђе Ђ. Станковић, „Српска
влада и Муслимани у Првом светском рату“,
pakta bosanskih radikala sa g. dr Spahom“. Историјски гласник, 1–2/1980, 113; Надир Х. Дацић,
Београдски Гајрет. Осман Ђикић. Докторска ди-
Početkom 1929. ponovo je postavljen za su-
сертација, Београд 2015, 116–118; BLNP 1931, 34;
diju Upravnog suda u Sarajevu. Ibrahim Kemura, „Položaj i uloga Islamske vjerske
Za pomoćnika bana Drinske banovine zajednice i Gajreta u društveno-političkom životu
Velimira Popovića imenovan je u aprilu Muslimana početkom 30-ih godina ovog stoljeća“, A-
1931, zamenivši Avdu Hasanbegovića. Kada nali Gazi Husrev-begove biblioteke, 11–12/1985, 123–
125, 129–130; Zbirka portreta i biografija znamenitih
je 20. decembra 1934. Velimir Popović ljudi Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, priredili
postavljen za ministra unutrašnjih poslova Miodrag Savkovitch i Emerih Mike, Beč 1926, 64;
u vladi Bogoljuba Jevtića, postao je vršilac Бранич, 1. 1. 1929, 95; Време, 18. 12. 1927, 3; Време, 12.
dužnosti bana Drinske banovine. Ovu duž- 1. 1930, 1; Време, 1. 9. 1930, 3; Време, 12. 6. 1931, 3;
Време, 4. 6. 1934, 5; Време, 19. 8. 1936, 4; Време, 9. 6.
nost je obavljao do 31. maja 1935. kada je,
1940, 6; Политика, 22. 12. 1934, 2; SNKJ, 3. 6. 1935, 1;
ukazom kraljevskih namesnika, za bana Правда, 13. 12. 1938, 2; Просветни гласник, 1. 8.
imenovan Predrag Lukić. Penzionisan je 1930, 794.
1935. godine.
Bio je pristalica integralnog jugosloven- FOTOGRAFIJA: Zbirka portreta i biografija znamenitih
ljudi Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, priredili
stva i aktivno je učestvovao u radu Jugoslo- Miodrag Savkovitch i Emerih Mike, Beč 1926, 64.
venske nacionalne stranke (JNS), ostavši
njen član i posle silaska sa vlasti. Kandido- N. Stambolija
vao se na izborima 11. decembra 1938. u
gradu Sarajevu, na listi opozicionog bloka u HAJDUKVELJKOVIĆ VLADIMIR
okviru kojeg je tada delovala JNS, ali nije do- pravnik, narodni poslanik, ban
bio dovoljan broj glasova i nije izabran za (Dubona, Mladenovac, 3. XI 1895 – Skoplje,
narodnog poslanika. Veoma je aktivno delo- 6. IX 1939)
vao u kulturno-sportskim, finansijskim i ver-
skim organizacijama. Bio je predsednik Praunuk je Hajduk-Veljka Petrovića,
Gradske štedionice u Sarajevu; aktivan član, vojvode iz Prvog srpskog ustanka. Osnovnu
Biografije 53
školu je završio u rodnom mjestu, a gimna-

ziju pohađao u Smederevu i Beogradu. Nižu
školu Vojne akademije upisao je 1913. kao
polaznik 46. klase. U Prvi svjetski rat je
ušao kao pitomac-kaplar, a 13. oktobra
1914. dobio je čin potporučnika, kao i čitava
njegova klasa. Za ratne zasluge odlikovan
je Ordenom Karađorđeve zvezde sa mače-
vima i unaprijeđen u viši čin. Po završetku
rata, njegova klasa se nije vratila na vojno
školovanje, ali je svim preživjelim pitom-
cima, zbog učešća u ratu, priznato da su
završili Nižu školu Vojne akademije. Dao je
ostavku na vojnu službu 1920, ali je ubrzo
reaktiviran i unaprijeđen. Konačno je pen-
zionisan u činu kapetana prve klase 19.
februara 1923. Nakon što je definitivno na-
pustio vojnu službu, maturirao je u gimna-
ziji, a kasnije i diplomirao na Pravnom fa-
kultetu u Beogradu. Radio je kao advokat u Za bana Vardarske banovine postavljen
Smederevu i Smederevskoj Palanci. U je 24. februara 1939, umjesto Marka Nova-
državnu službu je stupio 1930, kada je ime- kovića koji je penzionisan. Međutim, na
novan za okružnog inspektora u Velikom tom mjestu se nije dugo zadržao. Na dan
Bečkereku (Zrenjanin). Za višeg savjetnika kada je proslavljan kraljev rođendan 6.
u Ministarstvu unutrašnjih dela u Beo- septembra 1939. ubijen je ispred zgrade
gradu određen je 1932. U drugoj polovini Oficirskog doma u Skoplju. Ban je sjedio za
tridesetih godina XX vijeka priključio se Ju- stolom, zajedno sa suprugom Jelenom i
goslovenskoj radikalnoj zajednici i poli- prijateljima, kada mu je prišao Mostarac
tičku djelatnost razvio u njenim okvirima. Bogoljub Ivanišević i ispalio u njega tri re-
Određen je za jednog od delegata Glavnog volverska metka. Dva su ga pogodila u
odbora sa prostora Dunavske banovine. glavu, a jedan u grudi. Ban je ubijen dok je
Bio je načelnik II Upravnog odeljenja Kra- posmatrao hiljade ljudi koji su prolazili
ljevske banske uprave Dunavske banovine Trgom kralja Petra i slušali vojnu muziku, a
u Novom Sadu (15. april–10. decembar ubica je nosio svečanu uniformu, pa ni-
1935), a istu dužnost je, zatim, obavljao u kome nije bio sumnjiv. Ivanišević je dan ra-
Moravskoj banovini u Nišu. Imenovan je za nije otpušten sa mjesta podnadzornika po-
člana Državnog saveta 23. juna 1936, a pen- licijske straže Uprave policije u Skoplju, pa
zionisan je 1. novembra 1938. kako bi se je u Hajdukveljkoviću, koji je ukaz o otpuš-
mogao kandidovati na parlamentarnim iz- tanju potpisao, pronašao krivca i odlučio
borima. Na izborima održanim 11. decem- da se osveti. Posmrtni ostaci ubijenog
bra 1938. izabran je za narodnog poslanika bana bili su izloženi u zgradi Banske
kao kandidat u Jaseničkom srezu. uprave, a zatim vozom prenijeti u Beograd.
Sahranjen je na Novom groblju. Nosilac je
Ordena Svetog Save i Ordena jugosloven- školi u Tuzli, otišao je na studije pedagogije
ske krune. na Filozofskom fakultetu u Jeni. Budući da
nije imao finansijskih mogućnosti da pri-
IZVORI: Arhiv Jugoslavije, fond Centralni presbiro vede kraju studije u Njemačkoj, ponovo je
Predsedništva Ministarskog saveta Kraljevine Jugo- došao u Beograd i upisao Filozofski fakul-
slavije (38), fascikla 10, jedinica 39, Telefonski izveš-
taj dopisnika, 6. septembra 1939. tet na Velikoj školi. Kao nesvršeni student,
predavao je njemački jezik u gimnaziji u
LITERATURA: Споменица седамдесетпетогодиш- Leskovcu (24. oktobar 1904–30. mart 1905).
њице Војне академије 1850–1925, Београд 1925, Pošto je stekao diplomu, radio je kao
315–320; Виктор Манакин, Бановина дунавска.
Општи преглед, Загреб 1931, 5; Време, 26. 2. 1939,
suplent u gimnaziji u Skoplju (1. april 1905–
6; Службени лист Вардарске бановине, 4. 3. 1939, 1. oktobar 1908). Nakon što je položio pro-
1; Политика, 7. 9. 1939, 11; Време, 7. 9. 1939, 9; Слу- fesorski ispit (1908), postao je nastavnik-
жбени лист Вардарске бановине, 7. 9. 1939, 1; vaspitač pedagoške grupe predmeta u Bo-
Време, 8. 9. 1939, 8; Политика, 9. 9. 1939, 9; BLNP goslovsko-učiteljskoj školi u Prizrenu (1.
1939, 324–325; Београдске општинске новине,
9/1939, 586; Томислав С. Влаховић, Витезови Ка- novembar 1908–31. avgust 1912). Prizren je
рађорђеве звезде са мачевима: најхрабрији међу napustio neposredno prije oslobođenja i
храбрима, Београд 1989, 360, 445; Владан Јовано- stupio u državnu službu Kraljevine Srbije.
вић, Вардарска бановина 1929–1941, Београд 2011, Službovao je u Ministarstvu prosvete i to-
154–155; Предраг М. Вајагић, Историјска анализа
оснивања и функционисања Дунавске бановине у
kom Balkanskih ratova radio kao vojni cen-
Краљевини Југославији, докторска дисертација у zor. Poslije oslobođenja Skoplja postavljen
рукопису, Нови Сад 2013, 421–422, 556; Милан Шан- je za nastavnika u Učiteljskoj školi. Tu ga je
тић, Витези слободе, Нови Сад/Београд 2016, 702; zateklo izbijanje Prvog svjetskog rata. U
Предраг М. Вајагић, Банови Дунавске бановине, vrijeme vojnog sloma 1915. povlačio se
Нови Сад/Бачка Паланка 2016, 181.
preko Crne Gore i Albanije. Poslije kraćeg
FOTOGRAFIJA: Време, 26. 2. 1939, 6. boravka u Italiji, otišao je u Francusku, gdje
je proveo nepune tri godine (1916–1918).
M. Gulić Boravio je najprije u Parizu, a kada je osno-
vano srpsko Prosvetno odeljenje upućen je
IVANIŠEVIĆ PETAR za nastavnika u višoj osnovnoj školi u Bo-
profesor, narodni poslanik, ban monu. Predavao je, zatim, pedagošku
(Poljice Popovo, Trebinje, 29. III 1878 – grupu predmeta u Srpskom đačkom bata-
Beograd, 2. IV 1961) ljonu u Žozjeu, u kojem su se školovali
učenici stariji od 18 godina i sposobni za
Osnovnu školu je pohađao u Mostaru, a vojsku, a zatim je bio šef grupe srpskih
gimnaziju u Sarajevu. Kao đak četvrtog raz- đaka na liceju u Eks an Provansu. U zemlju
reda prešao je u Srbiju (1893). Gimnazijsko se vratio na dan proglašenja ujedinjenja (1.
školovanje je nastavio u Beogradu, a ma- decembra 1918), a početkom marta 1919.
turirao je u Učiteljskoj školi u Aleksincu vraćen je na svoje predratno mjesto u Uči-
(1899). Po završetku školovanja u Srbiji, teljskoj školi u Skoplju. Ubrzo je premješ-
vratio se u Hercegovinu. Pošto mu Zemalj- ten za profesora u Trećoj beogradskoj gim-
ska vlada za Bosnu i Hercegovinu nije doz- naziji, a odatle u Sombor. Za narodnog po-
volila da se zaposli kao učitelj u srpskoj slanika prvi put se kandidovao na izborima
Biografije 55
održanim 18. marta 1923. Nezadovoljan

odlukom vrha Narodne radikalne stranke
(NRS) da nosilac stranačke liste u Hercego-
vini bude dr Lazar Marković, odlučio je da
samostalno izađe na izbore. Njegova lista
je proglašena za disidentsku, a on je isklju-
čen iz NRS. Iako je njegova lista postigla so-
lidan izborni rezultat i dobila 4.479 glasova,
nije uspio da osvoji poslanički mandat.
Stranački lider Nikola Pašić pozvao ga je u
Beograd pred naredne parlamentarne iz-
bore i saopštio mu „da bi bilo opasno da
se tamo Srbi cepaju“. Najavio mu je jedin-
stvenu stranačku listu u Hercegovini, koju
će predvoditi onaj koga Pašić odredi, i ga-
rantovao mu je da će dobiti poslanički
mandat ukoliko bude na toj listi. Zahvalju- Hercegovini, nije uspio da osvoji poslanički
jući tome, na izborima održanim 8. febru- mandat. Poslije neuspjeha na izborima,
ara 1925. prvi put je izabran za narodnog vratio se prosvjetnom radu na mjestu di-
poslanika kao kandidat radikala u Trebinj- rektora Učiteljske škole u Negotinu (1927–
skom i Bilećkom srezu. U sukobima unutar 1931). Podržao je šestojanuarski režim i,
NRS nakon smrti Nikole Pašića, stao je uz zahvaljujući tome, tridesetih godina doži-
Glavni odbor predvođen Aleksom Acom vio najveći politički uspon. Na prvim parla-
Stanojevićem. Iako je imao podršku vrha mentarnim izborima održanim poslije uvo-
NRS da za sljedeće parlamentarne izbore đenja diktature 8. novembra 1931. kao kan-
bude predvodnik radikalske liste u Herce- didat Zemaljske liste generala Petra Živko-
govini, na insistiranje kralja Aleksandra I, vića izabran je za poslanika u Ljubinjskom
za nosioca je iznova izabran Lazar Marko- i Trebinjskom srezu. Po treći put je za na-
vić. Zbog toga je Ivanišević ponovo istakao rodnog poslanika izabran na izborima odr-
svoju listu i u svim hercegovačkim mje- žanim 5. maja 1935. kao kandidat Jugoslo-
stima u kojima su stranački odbori podržali venske nacionalne stranke u Trebinjskom
Markovića osnivao je nove odbore, čime je srezu. Podržao je Milana Stojadinovića u
prouzrokovao cijepanje NRS u Hercegovini. vrijeme stvaranja Jugoslovenske radikalne
U sklopu kampanje za parlamentarne iz- zajednice (1935).
bore, tokom 1927. bio je vlasnik, izdavač i Za bana Zetske banovine postavljen je
urednik „radikalskog izbornog lista“ Herce- 13. avgusta 1936. Na tom mjestu je naslije-
govina, koji je izlazio u Mostaru. Na izbo- dio Muju Sočicu, a dužnost je preuzeo 20.
rima održanim 11. septembra 1927. istakao avgusta. Od svih ličnosti koje su držale
je listu Velike narodne radikalne stranke u banski položaj u Zetskoj banovini, on je
Mostarskom okrugu. Iako je dobio značajan najduže ostao na Cetinju. U vrijeme kada
broj glasova (5.885) i pokazao da uživa ve- je rukovodio Zetskom banovinom pokre-
liku popularnost među Srbima u nuti su značajni projekti u pogledu
melioracije, proširenja putne mreže i године, Београд 1924, 73–75; Статистика из-
izgradnje vodovoda. Melioracioni radovi бора народних посланика Краљевине Срба,
Хрвата и Словенаца одржаних 8. фебруара
su izvođeni u okolini Budve, u Konavlima, 1925. године, Београд 1926, 155; Статистика из-
oko Fatnice, Gacka, Nikšića, Plava, Bulja- бора народних посланика Краљевине Срба,
rice, Bara i Stona. Među značajnijim ula- Хрвата и Словенаца одржаних 11 септембра
ganjima u infrastrukturne objekte ističe 1927, Београд 1928, 88–93; Народно претстав-
ништво Краљевине Југославије: Сенат и На-
se izgradnja puteva kojima je trebalo po- родна скупштина, Београд 1932, 14–15; Стати-
vezati Trebinje i Cetinje, odnosno Herce- стика избора народних посланика за Прву Југо-
govinu i Crnu Goru. Izgradnja novih sao- словенску Народну Скупштину одржаних 8 но-
braćajnica bila je od posebnog značaja za вембра 1931. год., Београд 1935, 178, 184; Стати-
Banovinu koja gotovo da nije imala željez- стика избора народних посланика за Народну
скупштину Краљевине Југославије извршених 5
ničku infrastrukturu. Izgrađen je put Šav- маја 1935 године, Београд 1938, 259; Петар Ива-
nik–Pljevlja, a počela je i izgradnja puteva нишевић, Доживљаји и успомене, Београд/Нови
Prijepolje–Bijelo Polje, Novi Pazar–Be- Сад 2001.
rane, Bioče–Kolašin, Cetinje–Virpazar, Iva-
LITERATURA: Јован С. Јовановић, Мушка учитељ-
nova korita–Lovćen i drugi. Osim toga, ска школа у Алексинцу. Споменица. Педесето-
izgrađeno je više desetina kilometara vo- годишњи преглед рада Прве Учитељске Школе
dovoda, pošto je snabdijevanje pitkom од 1871. до 1921. шк. године, Ниш 1921, 179; Споме-
vodom bio jedan od najvećih problema ница 50-годишњице призренске Богословско-у-
Zetske banovine. Učinjeni su značajni ko- читељске школе 1871–1921, Београд 1924, 104;
BLNP 1931, 77; Споменица четрдесетогодиш-
raci u pogledu razvoja turizma, izgradnjom њице Мушке гимназије у Скопљу 1894–1934,
hotela i privlačenjem novih turista iz zem- Скопље 1934, 147; BLNP 1935, 154–155; Политика,
lje i inostranstva, kao i širenjem turističke 14. 8. 1936, 2; Време, 14. 8. 1936, 4; Политика, 3. 4.
ponude na unutrašnjost Banovine. Uzgo- 1961, 17; Ђорђе Ђ. Станковић, „Радикална странка
на парламентарним изборима 1923. године“,
jem novih kultura, kakve su limun i naran- Историјски гласник, 2/1972, 7–42; Радош Требје-
dža, i podizanjem velikih zasada, naročito шанин, Сергије Димитријевић, Хранислав Ракић,
u okolini Bara, urađeno je mnogo i na raz- Слободан Младеновић, Сто година лесковачке
voju voćarstva. Nakon što je 19. aprila 1939. гимназије (1879–1979), Лесковац 1979, 56; Радош
penzionisan, naslijedio ga je Božidar Krstić. Требјешанин, „Наставници лесковачке Гимна-
зије од 1879–1979. године“, Лесковачки зборник,
Nastanio se u Beogradu, gdje je proveo pe- XXIV/1984, 465–489; Владимир Бован, Призренска
riod okupacije i ostao do kraja života. богословија, Ниш 2007, 395; SBR IV, 46; Драга
Sahranjen je na Novom groblju. Мастиловић, Херцеговина у Краљевини Срба,
Хрвата и Словенаца (1918–1929), Београд 2009,
DELA: Теорије о психичком супстрату мишљења: 265, 288–289, 301–302, 321–322, 334–335, 351–354,
психолошко-логичка расправа, Београд 1910; До- 362–363, 446; Школовање српских ђака у избе-
живљаји и успомене, Београд/Нови Сад 2001. глиштву: Француска 1916–1918, Београд 2009,
46, 128; Милан Гулић, Страдања мостарских
Срба у Независној Држави Хрватској 1941–1945,
IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), fond Centralni pres-
Београд 2018, 60–69.
biro Predsedništva Ministarskog saveta Kraljevine
Jugoslavije (38), kutija 3, jedinica 13, Telefonski
FOTOGRAFIJA: BLNP 1935, 77.
izveštaj dopisnika, Cetinje, 20. avgusta 1936; AJ, 38–
665–844, Dosije Ivanišević Petra; Статистика из-
бора народних посланика Краљевине Срба, M. Gulić
Хрвата и Словенаца одржаних 18 марта 1923.
Biografije 57
JABLANOVIĆ (CORTELAZZO) dr JOSIP

pravnik, publicista, ban
(Makarska, 25. III 1875 – Split, 18. X 1961)
Porijeklom je iz stare venecijanske po-

rodice Kortelaco, koja se slovenizovala i
postala Jablanović. Po majci potiče iz ple-
mićke porodice Pavlović-Lučić iz Makarske.
Gimnaziju je pohađao u Splitu, a završio u
Zadru (1895). Studirao je na Pravnom fakul-
tetu u Gracu, gdje je stekao i doktorat
(1899). Ubrzo po povratku u Dalmaciju, za-
poslio se u Državnom pravobranilaštvu u
Zadru. Pred izbijanje Prvog svjetskog rata
bio je član uprave zadarske Narodne čitao-
nice, saradnik Narodnog lista iz Zadra, a
aktivno je djelovao u organizaciji jugoslo- mnogobrojnim listovima, objavljujući tek-
venske nacionalističke omladine. Po zavr- stove iz oblasti građanskog i međunarod-
šetku rata, marta 1919. italijanske vlasti su nog prava, ekonomije, religije, kulture i u-
ga internirale na Sardiniju. Po povratku iz mjetnosti. Radio je kao državni pravobrani-
internacije (1920), pozvan je na rad u Mini- lac u Splitu 1925–1932, a kratko je bio
starstvo za Ustavotvornu skupštinu i izjed- vrhovni inspektor pri Predsedništvu Mini-
načenje zakona u Beograd. Priključio se starskog saveta u Beogradu (od 11. febru-
Narodnoj radikalnoj stranci (NRS) i bio njen ara 1932).
kandidat u Dalmaciji na izborima za Usta- Za bana Primorske banovine izabran je
votvornu skupštinu 28. novembra 1920, ali 5. jula 1932, nakon ostavke prvog bana Ive
nije izabran. Septembra 1923. izabran je za Tartalje. Dužnost je preuzeo 13. jula. Od
člana Okružnog odbora NRS u Splitu. Bio je deset godina koliko je Banovina postojala,
član jugoslovenskog dijela Komisije za na njenom čelu je bio šest. Imao je najduži
sistematizaciju imovinskih interesa auto- banski staž među svim jugoslovenskim
nomnih bića Pokrajine Dalmacije. Glavni banovima. Penzionisan je 6. septembra
zadatak Komisije bio je dogovor oko likvi- 1938, a naslijedio ga je dr Mirko Buić.
dacije fondova nekadašnje austrougarske Aprilski slom Kraljevine Jugoslavije doče-
Kraljevine Dalmacije i utvrđivanje međuso- kao je u Splitu. U prvim mjesecima okupa-
bnih obaveza Zemljišno-veresijskog zacije u više navrata je posjećivao predstav-
voda Kraljevine Dalmacije i italijanskih gra- nike italijanskih vlasti. Početkom septem-
đana. Pregovori o podjeli pokrajinskih dal- bra 1943. izabran je za člana Savjetodav-
matinskih dobara i ustanova po Santamar- nog odbora pri Narodnooslobodilačkom
garetskim konvencijama održani su u odboru Split. Na prvom sastanku Odbora
Zadru i Rimu tokom 1923. Aktivno je djelo- utvrđeno je da bi, nakon kapitulacije Ita-
vao u Jadranskoj straži, pa je biran za člana lije koja je tada bila pitanje trenutka, sva
njenog Izvršnog odbora. Sarađivao je u vojna vlast trebalo da pripadne Narodno-
oslobodilačkoj vojsci i partizanskim
odredima Jugoslavije, a civilna vlast Na-

rodnooslobodilačkom odboru. Ubrzo po
kapitulaciji Italije, Odbor se raspao, a
Jablanović je do kraja života ostao u
Splitu. Nosilac je Ordena Karađorđeve
zvezde IV reda i Ordena jugoslovenske
krune II reda.
DELA: Nikola Pašić, Split 1927.
IZVORI: Arhiv Jugoslavije, fond Centralni presbiro

slavije (38), kutija 666, jedinica 845, Dosije Jablanović
Josipa.
LITERATURA: Novo doba, 11. 2. 1932, 2; Правда, 12. 2.

1932, 2; Време, 26. 2. 1932, 5; Правда, 26. 2. 1932, 4;
Политика, 5. 7. 1932, 3; „Банови г. г. др. Станишић и
др. Јаблановић“, Правда, 6. 7. 1932, 3; „Novi ban Pri-
morske banovine“, Novo doba, 13. 7. 1932, 5; Јадранска
стража, 7/1932, 289; Službeni glasnik Primorske ba- Odesu. Vraća se u Beograd nesvršenog po-
novine, 16. 9. 1938, 1; Novo doba, 17. 9. 1938, 6; Ljubomir sla, upisuje Pravni fakultet i diplomira 1912.
Maštrović, 150 godina Zadarske gimnazije, Zadar 1954,
godine. Učestvuje u Balkanskim ratovima.
57–58; Drago Gizdić, Dalmacija 1941. Prilozi historiji Na-
rodnooslobodilačke borbe, Zagreb 1959, 283, 309; Do Prvog svetskog rata radio je kao policij-
Drago Gizdić, Dalmacija 1943. Prilozi historiji narodno- ski pisar sreskog načelstva u Bitolju. Posle
oslobodilačke borbe, Zagreb 1962, 513; Šime Peričić, oslobođenja i stvaranja Kraljevine SHS
„Prilog poznavanju talijanske okupacije Dalmacije od vraća se u Beograd, gde živi od advokature.
1918. do 1923. godine“, Radovi Instituta Jugoslavenske
akademije znanosti i umjetnosti u Zadru, XX/1973, 7–
Iz rata je izašao sa činom majora i spojivši
48; Dušan Plenča, Kninska ratna vremena 1850–1946: struku sa vojskom postaje vojni sudija i
Knin-Drniš-Bukovica-Ravni kotari, Zagreb 1986, 108; islednik. U armiji ostvaruje zapaženu kari-
Ivo Perić, „Ustrojstvo i poslovanje dalmatinskog Zem- jeru, preko položaja načelnika sudstva Du-
ljišno-veresijskog zavoda (1898–1924)“, Radovi. Zavod
navske divizijske oblasti, stalnog sudije za
za hrvatsku povijest, 20/1987, 45–74; Zdravka Jelaska
Marijan, Grad i ljudi: Split 1918–1941, Zagreb 2009, 134. oficire i profesora na Vojno-intendantskoj
akademiji. Za velikog župana Sremske
FOTOGRAFIJA: Време, 6. 9. 1938, 1. oblasti postavljen je 1927. Dve godine kas-
nije premešten je u Užice, na službu okruž-
M. Gulić nog inspektora. Isti posao vršio je počet-
kom 30-ih godina u Prizrenu, Tuzli i Jajcu.
JEVTIĆ VLADIMIR Zatim se angažovao oko kolonizacije južnih
pravnik, veliki župan, ban srpskih krajeva, kao vrhovni agrarni pove-
(Niš, 1887 – Beograd(?), 31. III 1952) renik u Skoplju. Od 1935. do 1938. bio je po-
moćnik upravitelja Zetske banovine Muje
Posle završene osnovne škole u Zaje- Sočice i Petra Ivaniševića. Sa tog mesta je
čaru pohađao gimnazije u Vranju, Nišu i nakratko prebačen za pomoćnika bana Mo-
Beogradu. Odlazi na studije medicine u ravske, a onda i Dunavske banovine.
Biografije 59
Za bana u Drinskoj banovini, sa cen- ministrima pravde dr Lazarom Markovićem,

trom u Sarajevu, postavljen je 27. januara poljoprivrede dr Brankom Čubrilovićem i
1939, ukazom kraljevskih namesnika. Na fizičkog vaspitanja Jevremom Tomićem,
dužnost je stupio 4. februara. Bio je njen opet povodom resornih problema u bano-
šesti upravitelj. Za pomoćnika mu je odre- vini. Njegova supruga Ruža je u međuvre-
đen Ejub Ademović. Već 12. februara pose- menu vodila nekoliko ženskih udruženja u
tio je ministra poljoprivrede Nikolu Bešlića Sarajevu i isticala se radom na polju zdrav-
u Beogradu, povodom unapređenja ove stvene nege i borbe protiv siromaštva. I po-
privredne grane u Drinskoj banovini. red agilnog rada, 10. jula 1940. biva sme-
Upravo Bešlića, sada ministra saobraćaja, njen sa mesta bana, a na njegovo mesto
u društvu sa ministrima šuma i rudnika dolazi Stanoje Mihaldžić, bivši ministar
Džaferom Kulenovićem i fizičkog vaspitanja unutrašnjih poslova. Sarajevo je sa porodi-
Jevremom Tomićem, dočekuje polovinom com napustio 18. jula kada mu je priređen
septembra u Višegradu povodom otvaranja svečani oproštaj, na kojem su govorili po-
pruge Foča–Ustiprača. U Beogradu je bio moćnik Edemović i general Dušan Simović.
početkom februara 1940. na sastanku sa U narednim mesecima bio je na raspolaga-
predsednikom jugoslovenske vlade Dragi- nju. Okupaciju Jugoslavije u Drugom svet-
šom Cvetkovićem i svim minis-trima, povo- skom ratu proživeo je mirno.
dom pribavljanja dodatnih finansijskih Bavio se književnim i naučnim radom.
sredstava za banovinu. Ministarstvo finan- Književne članke je objavljivao u časopi-
sija mu je odobrilo kredit od deset, a mini- sima Bosanska vila, Neven i Ilustrovani
starstvo građevina od pet miliona dinara glasnik, a one iz oblasti prava u Arhivu za
za izvođenje javnih radova, uglavnom na društvene i pravne nauke, Policiji i Ratniku.
putnoj infrastrukturi. Pošto novca nije bilo Njegov rad Uputstvo za vršenje prethodne
dovoljno, u Beogradu 9. marta ponovo vodi istrage bilo je u službenoj upotrebi vojske
razgovore sa ministrom saobraćaja Be- i mornarice. Nekoliko radova mu je preve-
šlićem. Tom prilikom je podigao kredit od deno na francuski. Bio je član Međunarod-
53 miliona dinara od Državne hipotekarne nog pravničkog društva u Parizu. Sahranjen
banke iz Beograda i Ureda za osiguranje je na Novom groblju u Beogradu.
radnika iz Zagreba. Pored putne mreže no-
vac je namenio izgradnji prosvetne i zdrav- LITERATURA: SBR IV, 338; Правда, 6. 12. 1933; Правда,
stvene infrastrukture (18 miliona dinara), 2. 6. 1937; Правда, 6. 12. 1937, 3; Правда, 27. 1. 1939;
Правда, 5. 2. 1939, 1; Правда, 12. 2. 1939, 4; Правда,
modernizaciji poljoprivrede i javnim rado- 18. 9. 1939, 7; Време, 6. 12. 1933; Време, 16. 1. 1940, 5;
vima kao vrsti pomoći siromašnim građa- Време, 13. 2. 1940, 6; Време, 9. 3. 1940, 4; Време, 14.
nima. Do kraja marta ugostio je Bugarski a- 3. 1940, 5; Време, 22. 3. 1940, 9; Време, 6. 4. 1940, 6;
kademski hor u Sarajevu, a svečanost je is- Време, 9. 6. 1940, 6; Време, 26. 6. 1940, 5; Време, 10.
7. 1940, 1; Време, 11. 7. 1940, 5; Време, 19. 7. 1940, 5;
koristio da ukaže na neophodnost prijatelj- Време, 30. 7. 1940, 5.
skih odnosa Srba i Bugara, odnosno Srba i
Hrvata u datom trenutku. Prilikom inspek- FOTOGRAFIJA: Време, 26. 1. 1939, 1.
cijskog putovanja posetio je Šabac, Valjevo,
Čačak i Užice (5. april). Tokom juna i jula M. Živković
putuje dva puta u Beograd na sastanke sa
KIJURINA dr BRANKO
pravnik, ban
(Bosut, Sremska Mitrovica, 23. III 1891 –
Beograd, 26. III 1962)
Rođen je u činovničkoj porodici. Gimna-

ziju je završio u Sremskim Karlovcima, a
potom je studirao prava u Insbruku i Za-
grebu, gde je doktorirao 1920. U periodu
1909–1914. aktivno je učestvovao u svim
omladinskim akcijama, a bio je i predsed-
nik nacionalističke omladine, kao i Aka-
demskog potpornog društva u Zagrebu.
Kao omladinac bio je pobornik srpsko-
hrvatske sloge. Sa grupom srpskih i hrvat-
skih studenata 1912. posetio je Srbiju i tom
prilikom se povezao sa srpskim omladin-
skim nacionalnim krugovima. Početkom
Prvog svetskog rata mobilisan je u austro-
ugarsku vojsku kao oficir u puku Carskih lo-
vaca. Iz svoje jedinice koja je upućena na svrstao se u red onih koji su joj dali podr-
Italijanski front 1916. prebegao je italijan- šku. Na godišnjim skupštinama Matice srp-
skoj vojsci, gde se odmah prijavio za ske 1931. i 1932. kritikovao je njenu upravu
dobrovoljca u srpskoj vojsci. Iz Italije je u- zbog nedovoljnog doprinosa kulturnom
pućen na Solunski front, a tamo kao vodnik zbližavanju Srba, Hrvata i Slovenaca. Odr-
raspoređen u bataljon srpskih dobrovo- žavao je stalne veze sa Ivanom Šubašićem,
ljaca, u kome se hrabro borio. Kada se ba- tada bliskim saradnikom Vlatka Mačeka.
taljon rasformirao, raspoređen je u Sedmi Posredovao je u pregovorima koji su vo-
pešadijski puk „Kralj Petar Prvi“. U bor- đeni između Ivana Šubašića i dvora o Ma-
bama za proboj Solunskog fronta učestvo- čekovom oslobađanju iz zatvora 1934.
vao je zajedno sa Ivanom Šubašićem i Sta- Predvodeći grupu solunskih dobrovoljaca
nojem Mihaldžićem i bio ranjen, a potom koja je bila u maršalatu dvora, ukazao je na
odlikovan zlatnom medaljom za hrabrost. mogućnost da bi Ivan Šubašić mogao da
Posle rata izvesno vreme je obavljao voj- utiče na Vlatka Mačeka u cilju postizanja
ničke dužnosti u Zagrebu, gde se angažo- sporazuma sa dvorom. Advokaturom se
vao u organizovanju Saveza ratnih dobro- bavio od 1923, a javni beležnik u Staroj Pa-
voljaca. U politički život ulazi podržavajući zovi je postao 1925.
jugoslovensku ideju i politiku Svetozara Njegovo imenovanje za bana bio je lični
Pribićevića. Posle rascepa Demokratske izbor predsednika vlade Dragiše Cvetko-
stranke ulazi 1924. u Narodnu radikalnu vića, a novinski komentari su ga okarakte-
stranku u kojoj obavlja više različitih funk- risali kao ličnost koja je „odličan poznava-
cija. Uvođenjem šestojanuarske diktature lac prilika i nacionalno-ekonomskih i kul-
turnih problema u Vojvodini“. Dužnost
Biografije 61
desetog bana Dunavske banovine preuzeo problemima Mađara u Dunavskoj banovini.

je 27. aprila 1940. i u prvoj izjavi uredniku Rezultat pregovora bila je dozvola za osni-
novosadskog Dana istakao je da će imati vanje Saveza mađarskih kulturnih društava
„stalno u vidu istorijsku misiju srpskog na- u Novom Sadu, čija pravila je ban odobrio
roda u ovim krajevima“. Istovremeno je 6. februara 1941. Iako su Pravila precizirala
skrenuo pažnju da neće dozvoliti da se da se Savez ne bavi politikom, praksa je de-
prave razlike u pravima ili dužnostima mantovala ove principe. Savez je u svemu
među građanima, od kojih je zahtevao ličio na Kulturbund i težio ekonomskom
punu lojalnost prema dinastiji i državi. Naj- osnaživanju Mađara u Jugoslaviji preko Sa-
veću pažnju je nameravao da pokloni reša- veza mađarskih privrednih zadruga. Vreme
vanju hitnih problema u oblasti opšte koje je proveo na čelu Dunavske banovine
uprave, finansijskih i socijalnih problema obeležila je složena unutrašnja i spoljna
koji su postojali na teritoriji cele banovine. politička situacija, zbog čega nije mogao da
Početak mandata mu je proticao u ratnoj se u potpunosti posveti daljem razvoju ba-
atmosferi. Kako bi se sačuvala proklamo- novine. Podigao je zajam od 20 miliona di-
vana neutralnost, vodio je računa o spro- nara za izgradnju školskih zgrada, a manji
vođenju vladine Uredbe o obezbeđenju ne- deo zajma je namenjen za podizanje novih
utralnosti u pogledu štampe. Radi podiza- bolničkih paviljona u banovinskim bolni-
nja opšteg morala stanovništva i poverenja cama. Nasledio je problem sanacije posle-
u državne organe organizovao je svečanost dica katastrofalnih poplava koje su zade-
povodom završetka školovanja klase pito- sile Dunavsku banovinu u proleće 1940,
maca žandarmerijske podoficirske škole u zbog čega je organizovao konferenciju sa
Sremskoj Kamenici. Pored bana polaganju nadležnim ministrima. Angažovao se u na-
završnog ispita prisustvovali su predsednik bavci četiri mašine kojima je trebalo godiš-
vlade Dragiša Cvetković i ministar unutraš- nje izgraditi 500 km poljskih puteva. Na
njih poslova Stanoje Mihaldžić. Sličan cilj je njegovu inicijativu preduzet je niz akcija i
imalo polaganje svečane zakletve regruta mera koje su imale za cilj snabdevanje sta-
Novosadskog garnizona, koje je organizo- novništva životnim namirnicama i suzbija-
vano u Novom Sadu 2. juna 1940. ispred nje skupoće. Predsednicima gradskih
Banske palate. Svečanosti je prisustvovao opština je dat nalog da najhitnije pristupe
kompletan vrh civilnih vlasti Dunavske ba- osnivanju aprovizacija u svim gradovima
novine sa banom na čelu. Posle položene Dunavske banovine, koje bi preuzele duž-
zakletve izveden je paradni marš jedinica nost snabdevanja stanovništva brašnom,
Novosadskog garnizona. Sporazum Cvetko- hlebom, mašću, ogrevnim drvetom i me-
vić–Maček otvorio je, u kontekstu rešava- som. Takođe planirao je da sprovede velike
nja srpsko-hrvatskih odnosa, pitanje stava javne radove na teritoriji svoje banovine:
jugoslovenske države prema nacionalnim poboljšanje putne mreže, melioracioni ra-
manjinama. Jedno od pitanja koje je dugi dovi i podizanje objekata za snabdevanje
niz godina nametala mađarska nacionalna vodom gradova i naselja. U poslednjim me-
manjina odnosilo se na njeno političko secima pred izbijanje rata obišao je veliki
organizovanje. Predsedniku vlade je u sep- broj srezova po banovini, a naročitu pažnju
tembru 1940. predata predstavka o je poklonio obilasku kolonija, gde se
interesovao za probleme i potrebe koloni-

sta. Promene izazvane vojnim pučem bile
su uzrok njegove smene sa mesta bana Du-
navske banovine 1. aprila 1941. Bio je član
masonskog pokreta.
LITERATURA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунавске

бановине, Нови Сад 2016, 306–309, 312–313, 316–323,
325, 332–334, 339, 351; Михаел Антоловић, Немачка
мањина у Војводини (1918–1941): друштво и поли-
тика, Сомбор 2017, 172, 180; Александар Касаш,
Мађари у Војводини 1941–1946, Нови Сад 1996, 23;
Љубо Бобан, Мачек и политика Хрватске се-
љачке странке 1928–1941, I том, Загреб–Ријека
1974, 122; Михаило Константиновић, Политика
споразума: дневничке белешке 1939–1941: лон-
донске белешке 1944–1945, Нови Сад 1998, 120, 242,
274; Милан Јовановић Стоимировић, Дневник
1936–1941, Нови Сад 2000, 373, 427; Александар Ка-
саш, „О једној представци југословенских Мађара
из 1940. године“, Истраживања, 14, Нови Сад 1992,
183–184, 201; Предраг М. Вајагић, „Органи безбед-
ности Дунавске бановине“, Истраживања, 24, 413;
auspiciis regis čime mu je bio dodijeljen
Зоран Д. Ненезић, Масони у Југославији (1764– zlatni doktorski prsten. Pravnopovijesne
1980), Београд 1984, 574; SBR V, 52; Политика, 26. 4. teme je usavršavao u Pragu, Budimpešti,
1940, 6; Политика, 2. 4. 1941, 2; Време, 26. 4. 1940, 7; Beču, Varšavi, Lavovu i Krakovu. Specijali-
Дан, 27. 4. 1940, 3; Дан, 28/29. 4. 1940, Дан, 3; 17. 5. zirao se za teme iz nacionalne pravne po-
1940, 3; Дан, 18. 5. 1940, 3; Дан, 19. 5. 1940, 3; Дан, 22.
6. 1940, 3; Дан, 20. 7. 1940, 2; Дан, 6. 9. 1940, 3; Дан, 1. vijesti, osobito one iz područja slavenskog
2. 1941, 3; Дан, 2. 5. 1941, 3. prava. Habilitirao je na tezi Vinodolski za-
kon (1911). Prvo je od 1907. radio u sudstvu,
FOTOGRAFIJA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунав- a nakon povratka sa specijalizacije od 1912.
ске бановине, Нови Сад 2016, 306.
predavao je na novoosnovanoj katedri za
hrvatsku pravnu povijest, koja se od 1920.
P. Vajagić
preimenovala u katedru pravne povijesti
Srba, Hrvata i Slovenaca, a od 1929. u kate-
KOSTRENČIĆ dr MARKO
dru jugoslavenske pravne povijesti. Za re-
pravnik, ministar, ban, senator
dovitog profesora imenovan je 1916. go-
(Zagreb, 21. III 1884 – Zagreb, 19. V 1976)
dine. S tim promjenama je širio svoja pre-
davanja i pisanja na teme o razvoju sred-
Sin Ivana Kostrenčića, carskog arhivara,
njovjekovnog srpskog prava čime je nasto-
prvog hrvatskog knjižničara i suutemeljite-
jao utjecati na bolje upoznavanje inte-
lja Sveučilišne knjižnice u Zagrebu. Završio
lektualne javnosti s prošlošću Srba i na ja-
1902. klasičnu gimnaziju u Zagrebu, a pravo
čanje opće jugoslavenske svijesti. Prema
studirao u Beču i Zagrebu. Diplomirao
kasnijim interpretacijama, njegova preda-
(1906) i doktorirao (1908) na Pravoslovnom
vanja su išla u korak sa stremljenjima
i državoslovnom fakultetu u Zagrebu sub
naprednih studenata i kao takva su imala
Biografije 63
značaj „političke misije borbe protiv tu- filozofiji i djelu Jovana Cvijića. Novu Evropu
đina“. Nakon 1918. ukazivao je da ujedinje- je napustio zbog obaveza na fakultetu i
nje Južnih Slavena nije bila slučajna tvore- JAZU, ali i procjene da je ona doživjela ne-
vina, nego rezultanta historijskih fakata i uspjeh u svojoj namjeri izgradnje buržoa-
srodnosti. Redoviti član Jugoslovenske sko-liberalnog poretka s osloncem na bri-
akademije znanosti i umjetnosti (1921) i tanski model liberalizma. Unatoč tomu je
njen gospodarski tajnik, dopisni član Srp- zaključio da je suradnja s Ćurčinom prido-
ske kraljevske akademije (1930) i Slovenske nijela upoznavanju mnogih intelektualaca
akademije znanosti in umetnosti (1953) te širom KSHS. Njegova korespondencija ve-
počasni doktor Praškog sveučilišta (1936). zana uz taj časopis (1922–1927) čuva se u
Zanimao se i za sport tako da je bio suo- zagrebačkoj Nacionalnoj i sveučilišnoj
snivač i igrač nogometne momčadi HAŠK knjižnici. Dio hrvatskih komentatora ga je
(1903), mačevalac i učitelj mačevanja. Na- zbog te suradnje nazivao članom kruga
pisao je sveučilišne udžbenike Hrvatska inteligencije koja zastupa „zdrave misli ju-
pravna povijest (1919) i Nacrt historije goslavenstva“. Sudionik Kongresa javnih
države i hrvatskog prava (1956) te niz stu- radnika koji je održan 1922. u Zagrebu na
dija s područja starije pravne povijesti, bi- kojemu je bio zapisničar. U tom je razdob-
ografija (o Lj. Gaju, V. Mažuraniću, T. Smi- lju kritizirao ministra Svetozara Pribićevića,
čiklasu, M. Stražnickomu, S. Jovanoviću, N. ocijenivši ga rušiteljem sveučilišnih auto-
Katičiću, L. Pitamicu, E. Mileri i I. Krbeku), nomija, a zatim i ponašanje Stjepana Ra-
prikaza knjiga drugih povjesničara (J. Šilo- dića, dok je ovaj bio ministar prosvjete,
vića, V. Novaka, M. Šufflaya i dr.) i povijesti zbog umirovljenja sveučilišnih profesora
historiografije, koje je u najvećoj mjeri jugoslavenske orijentacije. O širini njego-
objavio u Akademijinim izdanjima u Za- vih znanja govore podaci o održanim pre-
grebu i Beogradu. Uredio je za objavljivanje davanjima u Zagrebačkoj filharmoniji o
Zapise dr. Josipa Smodlake (1972). Do kraja Wagneru i glazbi.
Prvoga svjetskog rata često se javljao sa Za vrijeme diktature doživljavao je pro-
stručnim prikazima u Mjesečniku Pravnič- maknuća slijedom svojih jugoslavenskih
kog društva iz Zagreba i držao javna preda- uvjerenja i nevezanosti uz stranke koje je
vanja u zagrebačkom Pučkom sveučilištu. O napadao za promašaje u vođenju politike,
njegovu stručnom radu pozitivne su ocjene zbog čega je opravdao kraljevu interven-
u znanstvenim časopisima davali A. So- ciju. Imenovan 19. lipnja 1931. ministrom
lovjev, V. Novak, F. Vatovec i G. Praga. U raz- socijalne politike i narodnog zdravlja u
doblju 1921–23. jedan je, uz M. Ćurčina i L. vladi Petra Živkovića. Već na početku 1932.
Popovića, od osnivača časopisa Nova demisionirao je s ministarskog položaja
Evropa i njenih urednika u kojemu je obja- prigodom rekonstrukcije vlade zbog čega
vio niz članaka o prosvjetnoj politici, saj- se vratio na Zagrebačko sveučilište. U
movima, gladi u historiji, modernoj klasnoj poslijeratnim memoarima zapisao je da je
državi, autonomiji Sveučilišta u Zagrebu, napustio vladu jer nije vodila „jugoslaven-
pravnim fakultetima u Kraljevini SHS, od- sku politiku“, nego je zadovoljavala inte-
nosu Rimokatoličke crkve i države, ruskim rese časoljubnih ministara. Za senatora
izbjeglicama i nacionalizmu, Nietzschevoj izabran 1932. u Savskoj banovini. Obnašao
dužnost potpredsjednika Imunitetnog na Plitvicama, a kao i njegovi prethodnici

odbora Senata. U Senatu se zalagao da e- naglasio je zaštitu interesa poljoprivrednih
konomska osnovica bude ključ za razvoj maloposjednika, širu pozornost prema pa-
državnog života. U raspravi o Privrednom sivnim krajevima i reguliranje rijeka. Jedno
vijeću zagovarao načelo „međuklasne soli- od središnjih pitanja njegova mandata bilo
darnosti“, misleći na sporazum između je uređivanje poslovanja Središnjeg saveza
poslodavaca, seljaka i radnika kao predu- hrvatskih seljačkih zadruga. Sudjelovao je
vjet izlaska iz ekonomske krize. Tijekom u dočeku kraljevskog bračnog para krajem
1932. član jugoslavenske delegacije koja je 1933. prigodom njihova boravka u Zagrebu,
sudjelovala u radu sjednica Društva na- a nakon ubojstva kralja Aleksandra I zala-
roda u Ženevi, gdje je ušao u komisiju za gao se da mu se u glavnom gradu Savske
ustavna i pravna pitanja. banovine podigne spomenik. Prigodom
U procincu 1934. imenovan banom Sav- svečanih otvaranja banovinskih bolnica u
ske banovine na prijedlog predsjednika Otočcu, Korenici, Gračacu i Senju (1935)
vlade Bogoljuba Jevtića. Do njegova imeno- isticao je zasluge kralja Aleksandra za ci-
vanja za bana došlo je u kontekstu uboj- jelu državu i unapređenje narodnog zdrav-
stva kralja Aleksandra I, kad je dotadašnji lja širom Savske banovine. U Osijeku je bio
ban Savske banovine Perović postavljen za kum posvete zastave mjesnog društva So-
jednog od kraljevskih namjesnika zbog kol i održao govor o potrebi formiranja „ju-
čega se preselio u Beograd. Kostrenčić nije goslavenskog čovjeka“ koji bi odražavao
pripadao niti jednoj stranci, a u javnosti je novu političku stvarnost. Bio je i pokrovitelj
ocjenjivan kao uvjereni zagovornik jugosla- sokolskih sletova. U povodu skupštinskih
venske linije koji će nastaviti Perovićevu li- izbora iz 1935. donio je naredbu o zaštiti
niju upravljanja. Pomoćnik mu je bio Ste- lične i imovne sigurnosti i slobodnoj za-
van Hadži, stručnjak za upravnu službu i konskoj upotrebi političkih prava i opre-
predsjednik Saveza sviju sportskih saveza djeljivanja građana. Banovao je do 5. aprila
u Kraljevini. Kostrenčićevo banovanje obi- 1936, kad je umirovljen. Njegov mandat
lježeno je nastojanjima da se smiri situa- praćen je politikom „popuštanja i razumi-
cija u Savskoj banovini izazvana ekonom- jevanja“ i dobrim odnosima s Jevtićevom
skim problemima i oštrim političkim kur- vladom, kao i na početku sa Stojadinoviće-
som u funkciji obrane diktature. Nakon vom, ali ne i sa svim ministrima, kao što je
Drugoga svjetskog rata napisao je u svojim bio slučaj s ministrom unutarnjih poslova
memoarima da je to bila „najizloženija i Korošecom koji je prema njegovu sudu
najnemirnija“ banovina. Tomu u prilog išla nastojao podrediti banove tomu ministar-
je činjenica što su ga mnogi promatrači ci- stvu. Kasnije se kao ban žalio britanskom
jenili kao staloženog i mirnog čovjeka koji poslaniku u Beogradu N. Hendersonu da
je sklon demokratskim načelima. Svoj mu je položaj bio „nesnosan“, a upute „ne-
radni program izložio je banskim vijećni- određene“. Njegov odlazak s banskog po-
cima, usredotočivši se na završetak zapo- ložaja povezan je s obračunom u Ke-
četih građevina (bolnice u Požegi, Sisku i restincu, kad su lokalni seljaci ubili neko-
Glini, internat za djevojke na Krku i drugi liko članova mladeži JRZ-a. Stojadinović mu
javni radovi) i izgradnju električne centrale je poručio da se zbog toga pogoršala
Biografije 65
situacija u Savskoj banovini koja je nala- lizma. Stekao je i počasni doktorat Sveuči-
gala smjenu na položaju bana. lišta u Pragu. U auli Zagrebačkog sveuči-
Kasnije je posredovao u pripremi lišta nalazi se njegov portret koji je nasli-
sastanaka kneza Pavla i Mačeka, a istovre- kao Omer Mujadžić.
meno je izražavao potporu politici JRZ-a na
javnim skupovima. Naknadno je tvrdio da DJELA: Hrvatska pravna povijest (rukopis autogr.),
ga je Stojadinović nagovarao 1938. da po- Zagreb 1912; Poljska pravna povijest, sv. 1–2, Zagreb
1912 i 1914; „Statuti istarskih gradova i otoka“, Suvre-
novo preuzme funkciju bana Savske bano- menik, 14(1919), Zagreb, br. XI–XII, 541–547; Hrvatska
vine. Nakon smjene je umirovljen i bavio se pravna povijest. Zakonik cara Stjepana Dušana, Za-
ponovo pisanjem znanstvenih radova, naj- greb 1923; „Cvijićevi pogledi na naučan rad i na poli-
više Rječnikom srednjovjekovnog latinskog tiku“, Nova Evropa, knj. 8, 1923, br. 1, 4–10; „Die öster-
reichische Glaubwürdigkeit in der serbischen und
jezika koji je podržao Međuakademijski kroatischen Rechtsgeschichte“, Deuxième congrès
odbor. U radovima nakon 1945. zabilježio je international des etudes byzantines, Belgrade 1927,
da je „kraljevska Jugoslavija nuždom histo- 138; „Postanak dalmatinskih sredovječnih gradova“,
rijske logike tonula u svoj mračni i namalo Šišićev zbornik, Zagreb 1929, 113–120; Fides publica
časni napad“, čime se ogradio i od svoje (Javna vera u pravnoj istoriji Srba, Hrvata i Slove-
naca do kraja XV. veka), Beograd 1930; „Slobode dal-
vlastite uloge u tom vremenu služenja ide- matinskih gradova po tipu trogirskom“, Rad Jugosla-
jama državnog i narodnog jedinstva. U venske akademije znanosti i umjetnosti, knj. 239, Za-
prvoj godini NDH-a interniran je 11. stude- greb 1930; „O izgradnji novog jugoslovenskog
nog prvo u Jasenovački logor, a zatim pre- čovjeka“, Narodne novine, 101(1935), br. 133, 3;
„Pravni život u trećem Rajhu“, Novosti, 30(1936), br.
bačen u Staru Gradišku (studeni 1941–li- 318, str. 3 i br. 325, str. 13; „Uoči konkordata“, Novosti,
panj 1942). U svojim memoarima bilježi da 30(1936), br. 345, 2; Povijest hrvatske države i hrvat-
je tada doživio katarzu i okrenuo se mar- skog prava, Zagreb 1947; Stara baština i novi putovi,
ksizmu. Bio je član masonske organizacije i Zagreb 1949; „Vinodolski zakon“, Historijski zbornik,
sudionik konstituirajuće skupštine Rotary 2, Zagreb 1949, 131–152; „Dušanov zakonik kao odraz
stvarnosti svoga vremena, Zbornik u čast šeste sto-
kluba u Zagrebu (1929). godišnjice Zakonika cara Dušana“, Beograd 1951, 27–
Nakon Drugoga svjetskog rata ponovo 44; „Gospodin profesor Wayne S. Vucinich“, Histo-
radi na Pravnom fakultetu na katedri historijski zbornik, sv. 4, Zagreb 1951, 421–425; „O radnji
rije države i prava naroda FNRJ, obavlja prof. dr. Mihe Barade. Hrvatski vlasteoski feudali-
zam“, Predavanja održana u Jugoslavenskoj akade-
dužnost rektora Sveučilišta u Zagrebu miji, sv. 9, Zagreb 1953; „Historija i dijalektički mate-
(1949–50) i potpredsjednika JAZU. Kao ge- rijalizam“, Zbornik Historijskog instituta Jugoslaven-
neralni tajnik JAZU bio je i član Centralne ske akademije, sv. 1, Zagreb 1954, 5–24; Nacrt histo-
redakcije Enciklopedije Jugoslavije Leksi- rije hrvatske države i hrvatskog prava, Zagreb 1956;
kografskog zavoda u ime SR Hrvatske. U „Od habsburške monarhije do socijalističke Jugosla-
vije“, Spomenica u počast 40-godišnjice osnivanja
okviru Akademije zaslužan za pokretanje Saveza komunista Jugoslavije, sv. 2, Zagreb 1960;
Historijskog instituta kojemu je bio i vodi- „Zadaci naše historiografije“, Zbornik Historijskog
teljem, te za izdavanja rječnika srednjovje- instituta Jugoslavenske akademije, sv. 3, Zagreb
kovnog latiniteta i nastavak objavljivanja 1961, 5–21; Tadija Smičiklas. Predavanja održana u
Jugoslavenskoj akademiji znanosti i umjetnosti, sv.
Diplomatičkog zbornika Kraljevina Hrvat- 20, Zagreb 1962; Glose uz dva svetska rata, Jugosla-
ske, Dalmacije i Slavonije. Od tada u svojim venski odbor u Londonu, Zagreb 1966, 1–27; „Filozo-
radovima zagovara teoriju historijskog ma- fija historije i njezini problemi“, Rad JAZU 347, Zagreb
terijalizma i načela humanističkog socija- 1967, 67–76; „O jugoslavenskoj ideji kao kohezionoj
snazi ujedinjenja jugoslavenskih naroda“, Naučni
skup u povodu 50-godišnjice raspada Austro-Ugar- FOTOGRAFIJA: https://upload.wikimedia.org/wikipe-
ske Monarhije i stvaranja jugoslavenske države, Za- dia/hr/9/9a/Marko_Kostrenčić_HE.jpg (pristupljeno
greb 1969, 7–16; „Ivan Lucius-Lučić – povodom 300- 1. 5. 2019).
godišnjice djela De regno Dalmatiae et Croatiae,
1666–1966“, Zbornik historijskog instituta Jugosla- S. Matković
venske akademije, sv. 6, 1969, 5–9; „Historiografija na
prekretnici“, Historijski institut Jugoslavenske aka-
demije znanosti i umjetnosti. Predavanja, sv. 5, Za- KRASOJEVIĆ JANIĆIJE
greb 1973; Ljudevit Gaj, Zbornik Historijskog instituta pravnik, veliki župan, ban
Jugoslavenske akademije, sv. 7, Zagreb 1974, 5–15. (Vranje, 5. II 1884 – Kragujevac, 24. X 1967)
IZVORI: Savska banovina, Kabinet bana, Hrvatski
državni arhiv-143 i Nacionalna i sveučilišna knjižnica,
Osnovnu školu je završio u rodnom
R 7446, korespondencija i R 7906–707, predavanja. gradu, a gimnaziju u Kragujevcu (1902).
Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Be-
LITERATURA: Milivoj Maurović, „Dr. Marko Kostrenčić“, ogradu (1906). Kao student aktivno je
Ljetopis JAZU za godinu 1920, sv. 35, 1921, 37–38; Na- učestvovao u radu organizacije Slovenski
rodne novine, br. 2, 4. 1. 1932, 1; Ivan Esih, „Novi ban“,
Svijet, 10(1935), knj. 19, br. 2, 30; Novi list, 4/1935, br. jug, uređivao omladinski list Borba i
927, 1; Enciklopedija Jugoslavije, sv. 5, Zagreb 1955– sudjelovao u radu sokolske organizacije.
1971, 343; Ferdo Čulinović, „Pola vijeka rada na pravnoj Radio je kao advokatski pripravnik i sud-
historiji“, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, ski činovnik u Kragujevcu (1907–1914).
12/1962, br. 3–4, 155–160; Ljubo Boban, Maček i politika
Hrvatske seljačke stranke 1928–1941, knj. 1, Zagreb
Učestvovao je u Balkanskim ratovima
1974; Hodimir Sirotković, Marko Kostrenčić (čovjek i (1912–1913) kao rezervni poručnik u 12. pe-
djelo), Marko Kostrenčić 1884–1976, Zagreb 1979, 15–25; šadijskom puku. Za sreskog načelnika u
Zoran D. Nenezić, Masoni u Jugoslaviji (1764–1980), Be- Valjevu postavljen je 1914. Učestvovao je
ograd 1984; Ivan Mužić, Masonstvo u Hrvata (Masoni i u Prvom svjetskom ratu – najprije kao ko-
Jugoslavija), Zagreb 1989; H. A. Š. K. 1903–1993 – Hrvat-
ski akademski športski klub, Zagreb 1993, 5 i 43; Zorica mandir čete Dopunskog puka Šumadijske
Stipetić, „Obmane i samoobmane: jugoslavenska inte- divizije drugog poziva, a po dolasku na Krf
gralistička inteligencija u Hrvatskoj 1918–1941.“, Spo- 1916, postavljen je za djelovođu inženje-
menica Ljube Bobana 1933–1994, Zagreb 1996, 266; rijskog arsenala. U čin kapetana I klase u-
Hrvatski opći leksikon, 1996, 495; Pravni fakultet u Za-
grebu, III. Nastavnici Fakulteta, sv. 2 1874–1926, ur.
naprijeđen je na kraju rata 1918. Po zavr-
Željko Pavić, Zagreb 1997, 190–214; Hodimir Sirotković i šetku rata, nalazio se na dužnosti sreskog
Mladena Tkalčević, „Kostrenčić, Marko“, Hrvatski bio- načelnika u Šapcu, Prištini i Tetovu. Bio je
grafski leksikon, sv. 7, Zagreb 2009, 698–699; Jovo Ba- predsjednik Komisije za ispitivanje aus-
kić, „Nova Evropa: između prečanskog integralnog i trougarskih ratnih zločina u Podrinju. Po-
hrvatskog minimalnog jugoslovenstva“, Nova Evropa:
1920–1941. zbornik radova, ur. M. Nedić i V. Matović, litičku aktivnost je razvio u okvirima Na-
Beograd 2010; Magdalena Najbar Agičić, U skladu s rodne radikalne stranke. Kada je 1922. za-
marksizmom ili činjenicama?: hrvatska historiografija živjela nova administrativna podjela Kra-
1945–1960, Zagreb 2013; Filip Hameršak, „Pravnopovi- ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, imeno-
jesna metodologija u djelu Marka Kostrenčića“, Zbor-
nik Pravnog fakulteta u Zagrebu, 63(2013), br. 5–6,
van je za velikog župana Mostarske obla-
955–989; Stipica Grgić, Uprava u Savskoj banovini sti. U čin rezervnog majora unaprijeđen je
(1929–1939): između državnog centralizma i supsidi- 1926. U Mostaru je ostao sve do 1927, kada
jarnosti, dok. disertacija, Hrvatski studij Sveučilišta u je premješten za velikog župana Zetske
Zagrebu, 2014; http://www.jusp-jasenovac. hr/Defa- oblasti na Cetinju. Poslije administrativne
ult. aspx? sid=5800 (pristupljeno 4. 1. 2018)
reorganizacije, 12. oktobra 1929. imenovan
Biografije 67
Za pomoćnika bana Moravske banovine

postavljen je 8. aprila 1938. Za bana Morav-
ske banovine imenovan je pet mjeseci ka-
snije – 20. septembra 1938. Na tom mjestu
je ostao sve do 1. aprila 1941. Smatra se
jednom od najvažnijih ličnosti koje su zau-
zimale banski položaj u Nišu. U vrijeme
kada je pripreman martovski puč 1941. nu-
đeno mu je da stane na čelo pučističke
vlade, ali je to odbio. Penzionisan je u da-
nima nakon izvršenog prevrata. Nosilac je
Ordena Svetog Save I, II, III, IV i V reda,
Ordena belog orla IV i V reda i Ordena ju-
goslovenske krune III reda. Sahranjen je na
groblju u Kragujevcu.
IZVORI: Arhiv Jugoslavije, fond Centralni presbiro

je za načelnika II Upravnog odeljenja Kra- slavije (38), kutija 673, jedinica 852, Dosije Krasojević
ljevske banske uprave Dunavske bano- Janićija.
vine. Na tom mjestu je ostao do 21. marta
LITERATURA: Ko je ko u Jugoslaviji, Beograd/Zagreb
1931, kada je postavljen za pomoćnika Ži- 1928, 73; Споменица Четвртог Конгреса прав-
vojina Lazića, bana Vardarske banovine. ника Краљевине Југославије одржаног у Скопљу
Iste godine je unaprijeđen u čin rezervnog на дан 4, 5 и 6 октобра 1931 године са посетом
potpukovnika, a bio je predsjednik Udru- Косову на дан 7 октобра 1931 год. и излетима у
Битољ, Охрид и Пећ 8 и 9 октобра 1931 год., ур.
ženja rezervnih oficira. Kada je Lazić pre- Стојан Јовановић, Београд 1931, 293; Време, 8. 4.
uzeo ministarski položaj, Krasojević je 1938, 4; Политика, 27. 10. 1967, 23; Споменица гим-
postavljen za vršioca dužnosti bana Var- назије у Крагујевцу 1833–1983, Крагујевац 1989,
darske banovine i na tom mjestu je bio u 906; SBR V, 337; Владан Јовановић, Вардарска ба-
новина 1929–1941, Београд 2011, 144, 147–149, 490;
periodu 6. jul 1932–23. april 1934, tj. sve do
Предраг М. Вајагић, Историјска анализа осни-
izbora Alekse Stanišića za novog bana. U вања и функционисања Дунавске бановине у
vrijeme kada je rukovodio Vardarskom Краљевини Југославији, докторска дисертација у
banovinom zalagao se za politiku štednje, рукопису, Нови Сад 2013, 322, 556; Предраг М. Ваја-
smanjenje broja činovnika i zamjenu гић, Банови Дунавске бановине, Нови Сад/Бачка
Паланка 2016, 61.
nekvalifikovanih činovnika školovanim o-
sobljem. Naročito se zalagao za unaprje- FOTOGRAFIJA: https://upload.wikimedia.org/wikipe-
đenje poljoprivrede, pa su tada organizo- dia/sr/7/7e/Јанићије_Красојевић.jpg (pristupljeno
vani kursevi za poljoprivrednike, osnivani 1. 5. 2019).
fondovi i forsiran uzgoj novih poljopri-
vrednih kultura. U drugoj polovini tridese- M. Gulić
tih godina XX vijeka politički je djelovao u
okviru Jugoslovenske radikalne zajednice.
KREČKOVIĆ MIHAILO (MIHAJLO) radikalne zajednice. Vršio je dužnost do 27.

okružni načelnik, veliki župan, podban januara 1939, kada je za bana Drinske ba-
novine postavljen Vladimir Jevtić, a on se
Od 1921. do 1923. služio kao sreski na- vratio na mesto pomoćnika. Krajem febru-
čelnik Bjelopoljskog sreza. Na funkciji na- ara 1939. postao je počasni građanin
čelnika Pljevaljskog okruga 1925, a Prizren- Opštine gornjotopličke u Kolubarskom
skog okruga 1928. godine. Kao načelnik srezu. Penzionisan je između marta i avgu-
Prizrenskog okruga bio zadužen za organi- sta 1939. Odlikovan je Ordenom jugoslo-
zaciju kolonizacije, ali je to iskorišćavao za venske krune IV stepena i Ordenom belog
lično bogaćenje. Sredinom 1929. bio je ve- orla V stepena.
liki župan Vranjske oblasti. Posle stvaranja
banovina postaje okružni inspektor u Jajcu, LITERATURA: Izvještaji o situaciji u Drinskoj banovini.
ali se tu kratko zadržava pošto je već 16. Knjiga 3 (1936–1939), priredio Andrej Rodinis, Sara-
jevo 2011, 473, 495, 519–522, 537–539, 560–561, 601–
novembra 1929. postavljen za načelnika 604; Vladan Jovanović, Jugoslovenska država i Južna
Upravnog odeljenja Vrbaske banovine. Na Srbija 1918–1929. Makedonija, Sandžak, Kosovo i Me-
toj funkciji ga nalazimo i početkom 1931. tohija u Kraljevini SHS, Beograd 2002, 213; Владан
Potom je služio u Vardarskoj banovini, kao Јовановић, Вардарска бановина 1929–1941,
Београд 2011, 177, 179, 445; Opšta državna uprava.
okružni inspektor u Štipu, u drugoj polovini Banovine, srezovi, opštine i gradovi, priredio Viktor
1933. i početkom 1934. Bio je nadležan za 13 Manakin, Zagreb 1932, 368; Време, 23. 10. 1928, 2;
srezova: Veleški, Dojranski, Đevđelijski, Ka- Време, 29. 6. 1929, 1; Време, 16. 11. 1929, 1; Време, 7.
vadarski, Kočanski, Kratovski, Maleški, Ne- 10. 1934, 4; Време, 5. 11. 1936, 5; Време, 1. 12. 1936, 11;
gotinski, Ovčepoljski, Radoviški, Strumički, Време, 11. 12. 1936, 7; Време, 22. 2. 1937, 8; Време, 9.
4. 1937, 8; Време, 20. 8. 1937, 12; Правда, 1. 1. 1931, 9;
Carevoselski i Štipski. Na toj funkciji bio je Правда, 26. 6. 1933, 2; Правда, 6. 12. 1933, 3; Правда,
organizator 20-godišnjice proslave Bregal- 5. 2. 1934, 9; Правда, 12. 8. 1934, 3; Правда, 10. 1. 1938,
ničke bitke (septembar 1933) i izgradnje So- 7; Правда, 27. 1. 1939, 5; Правда, 5. 2. 1939, 1, Правда,
kolskog doma u Štipu (februar 1934). U dru- 11. 2. 1939, 3; Правда, 23. 2. 1939, 3.
goj polovini 1934. bio na funkciji načelnika
N. Stambolija
Upravnog odeljenja Vardarske banovine, a
krajem 1936. i početkom 1937. na istoj funk-
KRSTIĆ BOŽIDAR
ciji u Drinskoj banovini. Februara 1937. iza-
pravnik, veliki župan, ban
bran je u upravu Sportskog kluba Slavija iz
(Jagodina, 16. VII 1883 – Beograd, 29. III
Sarajeva. Krajem 1937. postaje pomoćnik
1952)
bana Drinske banovine.
Posle smrti Dušana Davidovića, 9. janu-
Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio
ara 1938, postao je vršilac dužnosti bana
u Jagodini, a studije prava u Beogradu
Drinske banovine. Za vreme obavljanja
(1906). Do Balkanskih ratova službovao je
funkcije radio je na podizanju kvaliteta u-
kao policijski pisar u Trsteničkom srezu
gostiteljstva, turizma i školskih kapaciteta.
Kruševačkog okružnog načelstva. Posle
U maju 1938. obavio je inspekcijsko puto-
oslobođenja Stare Srbije odlazi na službu u
vanje po Drinskoj banovini posetivši Čaj-
ove krajeve. Bio je policijski komesar i sre-
niče, Travnik, Fojnicu, Žepu, Goražde i Zavi-
ski načelnik u jednom periodu. Prvi svetski
dović. Bio je pristalica Jugoslovenske
rat proveo je pri Operativnom odeljenju
Biografije 69
štaba II armije srpske vojske na Solunskom

frontu. Posle oslobođenja i stvaranja Kra-
ljevine SHS, nove vlasti ga postavljaju za
sekretara MUP-a (1919). Naredne godine
postaje veliki župan Valjevske oblasti, a za-
tim Timočke, Podunavske i Podrinske obla-
sti (1922–1928). Potom biva postavljen za
načelnika Upravnog odeljenja MUP-a i pre-
lazi u prestonicu. Tokom godina stekao je
ugled činovnika koji se odlično razume u
funkcionisanje administracije. Na položaju
načelnika Upravnog odeljenja zadržao se
do 1937, kada je premešten za pomoćnika
ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Ju-
goslavije Antuna Korošeca. Na toj funkciji
asistirao je i Milanu Aćimoviću, odnosno
Dragiši Cvetkoviću. Pripadao je samom
vrhu Jugoslovenske radikalne zajednice.
Posle dve godine postaje šesti po redu bile ishrana i javni radovi. Potom putuje u
ban Zetske banovine, ukazom kraljevskih Kosovskomitrovački srez da na granici ba-
namesnika 25. maja 1939, nasledivši Petra novine dočeka predsednika vlade Dragišu
Ivaniševića. Već 10. jula imao je prvo Cvetkovića, koji je polovinom oktobra obi-
inspekcijsko putovanje u cilju provere rada lazio Makedoniju i Staru Srbiju. Zajedno su
lokalnih uprava. Obišao je Plav, Gusinje, prisustvovali mitingu dobrodošlice u Ko-
Andrijevicu i Peć. Po povratku na Cetinje, sovskoj Mitrovici. Februara 1940. dočekao
15. jula je organizovao doček kralja Petra II je ministra na raspolaganju Đura Čejovića,
Karađorđevića. Sa njim je obišao Dvorski koji je u Zetsku banovinu došao zarad par-
muzej i prošao kroz masu okupljenog sveta tijskih poslova. Banovina je imala velikih
u varoši. Do kraja jula Zetsku banovinu po- problema sa finansijama, što je pogorša-
setila je i kraljica Marija. Sa njom je obišao valo ionako težak položaj življa usled oštre
Bokokotorski zaliv pre nego što je otputo- zime. Početkom marta odlazi u Beograd
vala prema Bledu. Polovinom septembra gde od premijera Cvetkovića traži poveća-
prisustvovao je otvaranju pruge Foča– nje banovinskog budžeta. U susretima sa
Ustiprača u dužini od 42 km. Tu je na velikoj ministrima jugoslovenske vlade traži pove-
svečanosti ugostio Džafera Kulenovića (mi- ćano ulaganje u izgradnju putne, školske i
nistra šuma i rudnika), Nikolu Bešlića (mi- zdravstvene infrastrukture, kao i sredstva
nistra saobraćaja) i Jevrema Tomića (minis- za razvoj turizma. U julu je posetio Ulcinj i
tra fizičkog vaspitanja). Tokom oktobra u Bar. Njegov boravak u Beogradu ubrzo je
okviru drugog inspekcijskog putovanja po- urodio plodom. Početkom avgusta otvoren
setio je Foču, Gacko, Nevesinje, Bileću i Tre- je redovni vazdušni saobraćaj na liniji Be-
binje. Održao je nekoliko konferencija sa ograd–Bar, a on je bio jedan od trojice
sreskim vlastima na kojima su glavne teme prvih putnika. Polovinom septembra pri-
sustvovao je osvećenju Saborne crkve u
Priboju pred 10.000 građana obe konfesije.

Na svečanosti su bili patrijarh srpski
Gavrilo (Dožić) i mitropolit dabrobosanski
Petar (Zimonjić). Krajem novembra je po-
novo u Beogradu gde mu je odobren kredit
od 45 miliona dinara za javne rodove na
području Zetske banovine (mimo budžeta).
Novac je upotrebio za izgradnju 100 novih
škola, pošumljavanje goleti, popravku pu-
teva, modernizaciju poljoprivrede, a pet
miliona dinara je uložio u izgradnju
sistema pijaće vode. Izvođenje ovih pla-
nova nije dočekao budući da je 1. aprila
1941. smenjen sa mesta bana Zetske i
postavljen za bana Moravske banovine.
Posle kraha Jugoslavije u Aprilskom
ratu vratio se u Beograd i mirno proživeo gdje je stekao diplomu Medicinskog fakul-
okupaciju. Sahranjen je u Smederevu. No- teta (1902). Po povratku u Bosnu i Hercego-
silac je Karađorđeve zvezde IV reda, Belog vinu (BiH), stažirao je u Sarajevu, a zatim
orla V reda, Jugoslovenske krune III reda i radio kao opštinski liječnik u Bijeljini
Ordena Svetog Save III reda. (1904–1907) i gradski liječnik u Mostaru
(1907–1918). Po povratku u Mostar, uporedo
LITERATURA: SNKJ, 3. 4. 1941, 1; SBR V, 370; Ко је ко у
Југославији, Београд 1928, 74; Правда, 17. 7. 1939, 3; sa profesionalnim razvojem, angažovao se
Време, 10. 7. 1939, 7; Време, 18. 9. 1939; Време, 13. 10. na nacionalnom i političkom planu. Bio je
1939, 11; Време, 17. 10. 1939, 7; Време, 10. 2. 1940; jedan od pokretača lista Narod čiji se prvi
Време, 12. 2. 1940; Време, 11. 3. 1940, 4; Време, 29. 7. broj pred čitaocima pojavio 1. januara 1907.
1940; Време, 6. 8. 1940, 7; Време, 16. 9. 1940, 4; Време,
30. 11. 1940, 5; Време, 25. 1. 1941, 6; Политика, 26. 5.
Aktivno je učestvovao u radu Srpske na-
1939, 4; Гласник, 15. 11. 1940, 795–799, 802, 804. rodne organizacije, koja je predstavljala
najznačajniju srpsku političku skupinu u
FOTOGRAFIJA: Време, 2. 4. 1941, 1. BiH neposredno prije i nakon aneksije. Na
konferenciji održanoj 11. maja 1907. izabran
M. Živković je za člana njenog Privremenog odbora.
Osim toga, bio je potpredsjednik Eparhijal-
KRULJ dr UROŠ nog savjeta Eparhije zahumsko-hercego-
liječnik, pisac, ministar, ban, senator vačke, član Odbora crkveno-školske omla-
(Mostar, 11. VIII 1875 – Beograd, 2. II 1961) dine i potpredsjednik Kongresa slovenskih
novinara. U vrijeme Aneksione krize bio je
Potiče iz ugledne mostarske porodice. u grupi srpskih intelektualaca koji su puto-
Osnovnu školu i dva razreda trgovačke vali po prestonicama Evrope i agitovali
škole pohađao je u rodnom gradu, da bi protiv austrougarskog jednostranog po-
školovanje nastavio u Novom Sadu, gdje je teza. Na izborima za Zemaljski sabor BiH
završio klasičnu gimnaziju (1895), i Beču, 18–28. maja 1910. izabran je za zastupnika
Biografije 71
u III kuriji (Kurija seoskih opština) za sre- proglašena diktatura kralja Aleksandra I,
zove Bosanski Novi i Prijedor. Pisao je ra- stao je uz šestojanuarski režim i bio mini-
dove socijalno-higijenske, sociološke i po- star narodnog zdravlja u prvim mjesecima
litičke sadržine koji su objavljivani u više rada prve vlade Petra Živkovića (6. januar–
časopisa, poput Pregleda iz Sarajeva, Srp- 2. april 1929). Povukavši se sa ministarskog
skog književnog glasnika iz Beograda i Le- položaja, preuzeo je rukovođenje Držav-
topisa Matice srpske iz Novog Sada. Bio je nom bolnicom u Sarajevu (1929–1931).
jedan od potpisnika zaključka mostarskih Za bana Zetske banovine postavljen je
Srba od 21. juna 1914. u kojem je istaknuto 10. januara 1931, a na tom mjestu je nasli-
da Srbi neće učestvovati u dočeku presto- jedio prvog bana Krstu Smiljanića. Imao je
lonasljednika Franca Ferdinanda. Kada je velike zasluge za izgradnju modernog puta
prestolonasljednik ubijen u Sarajevu, Krulj Cetinje–Budva. Posebnu pažnju je posvetio
je uhapšen i kratko zatočen u vojničkom lo- organizovanju Narodnog pozorišta Zetske
goru u Mostaru. U Prvom svjetskom ratu banovine na Cetinju. Ta kulturna ustanova
bio je ljekar u vojsci Kraljevine Srbije. nastala je kada je donio odluku da se Ce-
Poslije sloma Austro-Ugarske monarhije tinjsko pozorišno društvo uzdigne na rang
bio je član bosansko-hercegovačkog iza- banovinske ustanove sa posebnim budže-
slanstva u Narodnom vijeću Slovenaca, tom i neposredno podredi banu. Njegovom
Hrvata i Srba i član Narodne vlade BiH za- zaslugom izvršeni su melioracioni radovi
dužen za zdravstvo. U to vrijeme objavljeni na isušenju Buljaričkog i Krupačkog polja,
su njegovi prevodi knjiga švedskog peda- kao i na uređenju Ulcinja kao turističkog
goga, feministkinje i spisateljice Elen Kej O mjesta. Na Cetinju je ostao sve do 3. jula
vaspitanju djeteta u školi i O vaspitanju 1932, a naslijedio ga je Aleksa Stanišić. Za
djeteta kod kuće. Nakon ujedinjenja, zasluge učinjene tokom obavljanja dužno-
postao je prvi jugoslovenski ministar nasti bana Zetske banovine proglašen je za
rodnog zdravlja u vladi Stojana Protića (20. počasnog građanina Cetinja u julu 1932.
decembar 1918–16. avgust 1919). Priključio Kraljevim ukazom od 6. septembra 1932.
se Jugoslovenskoj demokratskoj stranci izabran je za senatora. U dva redovna sa-
ubrzo po osnivanju. Obavljao je poslaničku ziva Senat ga je birao za potpredsjednika.
dužnost u prvom jugoslovenskom pred- Za senatora je drugi put izabran u Drinskoj
stavničkom tijelu Privremenoj narodnoj banovini na izborima održanim 12. novem-
skupštini (1. mart 1919–28. novembar 1920). bra 1939. Mandat mu je prestao nakon
Poslije napuštanja ministarskog položaja, odluke o raspuštanju Senata od 1. aprila
obavljao je dužnost šefa Zdravstvenog 1941. Tokom okupacije u Drugom svjetskom
odsjeka za BiH (1919–1929). Bio je osnivač i ratu radio je kao privatni liječnik u Beo-
prvi predsjednik Oblasnog odbora Crvenog gradu, Bajinoj Bašti i Požegi, a nakon oslo-
krsta u Sarajevu, član Srpskog pjevačkog bođenja u Velikom Gradištu i Rabrovu.
društva Gusle u Mostaru, Matice srpske u Nove jugoslovenske vlasti su cijenile nje-
Novom Sadu i dopisni član Srpskog lekar- govu stručnost, pa je radio pri Komitetu za
skog društva u Beogradu. Dvadesetih go- zaštitu narodnog zdravlja, u Saveznom epi-
dina XX vijeka politički se sve više približa- demiološkom institutu, pri Ministarstvu
vao Savezu zemljoradnika. Kada je narodnog zdravlja Narodne republike
Srbije i u Glavnoj invalidskoj upravi. Umro Нови Сад 2001, 474; Сенка Бабовић-Распоповић,
je u Beogradu, a sahranjen je u porodičnoj Културна политика у Зетској бановини 1929–
1941, Подгорица 2002, 150; Владе Србије (1805–
grobnici na Novom groblju. Nosilac je 2005), Београд 2005, 273–278, 325–328; Јован С. Ра-
Ordena jugoslovenske krune I stepena, дојчић, Биографије. Срби западно од Дунава и
Ordena Svetog Save II i III reda, Ordena Ka- Дрине, II, Нови Сад 2009, 492–493; Драга Мастило-
rađorđeve zvezde III reda, Ordena belog вић, Херцеговина у Краљевини Срба, Хрвата и
Словенаца (1918–1929), Београд 2009, 38, 295–296;
orla IV stepena, Ordena Crvenog krsta i grč- SBR V, 397–398; Đorđe Mikić, Austrougarska ratna
kog Ordena Feniksa. politika u Bosni i Hercegovini 1914–1918, Banjaluka
2011, 504; Драга Мастиловић, Између српства и ју-
DELA: Важност хигијене за државу и нацију, Сара- гословенства. Српска елита из Босне и Херцего-
јево 1920; Политика и раса (Расни национали- вине и стварање Југославије, Београд 2012, 83–85,
зам), Сарајево 1925; Криза парламентаризма и 88–89, 94–96, 168–170; Милан Гулић, „Др Урош
његова реформа, Београд 1928; Сенатски говори, Круљ: љекар и политичар“, Историја медицине,
Београд 1934; Наша саобраћајна (жељезничка) фармације, ветерине и народна здравствена
политика, Београд 1935. култура, V, Зборник радова са научно-стручног
скупа, ур. Надежда Педовић, Зајечар 2013, 61–72;
IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), fond Centralni presbiro Senatori Kraljevine Jugoslavije. Biografski leksikon,
Predsedništva Ministarskog saveta Kraljevine Jugo- ur. Momčilo Pavlović, Nebojša Stambolija, Milan Gu-
slavije (38), kutija 674, jedinica 853, Dosije Krulj U- lić, Beograd 2016, 166–168.
roša; AJ, fond Ministarstvo socijalne politike i narod-
nog zdravlja Kraljevine Jugoslavije (39), Personalna FOTOGRAFIJA: Arhiv Jugoslavije, 337, 335/10.
dosijea, fascikla 83, Dosije Uroša Krulja; Велики рат
Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата M. Gulić
и Словенаца 1914–1918. године и догађаји по
извршеном уједињењу до демобилизације 1920.
године, XXXI, Београд 1939, 30. KUJUNDŽIĆ dr BOGOLJUB
advokat, narodni poslanik, senator, ban
LITERATURA: Споменица Епархије захумско-херце- (Livno, 8. VIII 1877 – Kicbil, Austrija, 1949)
говачке 1918–1928. живим и упокојеним борцима
за ослобођење и уједињење, Ниш 1928, 78; Ko je ko
u Jugoslaviji, Beograd/Zagreb 1928, 75; BLNP 1935,
Potiče iz bogate i poznate trgovačke po-
41–42; Педесет година Српског пјевачког друш- rodice. Njegov otac Kosta se bavio politi-
тва „Гусле“ у Мостару 1888–1938, Мостар 1938, kom, boreći se za crkvenu autonomiju Srba
215, 309; Владислав Скарић, Осман Нури-Хаџић, u Bosni i Hercegovini, a bio je i poslanik
Никола Стојановић, Босна и Херцеговина под аус- Bosanskog sabora. Završio je gimnaziju u
троугарском управом, Београд 1938, 114, 123, 140;
Ђорђе Пејановић, Штампа Босне и Херцеговине, Sremskim Karlovcima (1904). Potom je stu-
Сарајево 1949, 62; Тодор Крушевац, Сарајево под dirao pravo u Beču i Zagrebu, gde je i dok-
аустро-угарском управом 1878–1918, Сарајево torirao, nakon čega se posvetio advokaturi.
1960, 338, 391; Споменица Српског лекарског Za vreme studija bio je aktivan u student-
друштва 1872–1972, Београд 1972, 121; Atif Puri-
vatra, Jugoslavenska muslimanska organizacija u
skim akademskim društvima, kao sekretar
političkom životu Kraljevine Srba, Hrvata i Slove- Zore u Beču i potpredsednik Srpskog aka-
naca, Sarajevo 1977, 25–26; Zoran D. Nenezić, Masoni demskog potpornog društva u Zagrebu. U
u Jugoslaviji (1764–1980). Pregled istorije slobodnog Prvom svetskom ratu je mobilisan u 101.
zidarstva u Jugoslaviji. Prilozi i građa, Beograd 1984, mađarsku regimentu, ali se na Istočnom
413, 554–555, 560; Neda Engelsfeld, Prvi parlament
Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca – Privremeno frontu predao Rusima i prijavio kao dobro-
narodno predstavništvo, Zagreb 1989, 102; Народна voljac za srpsku vojsku. Došao je u Srbiju
енциклопедија српско-хрватско-словеначка, II, 1915. i učestvovao u borbama na frontu
Biografije 73
Kao ban posvetio je pažnju razvoju voćar-

stva i stočarstva, pošto se poljoprivredom
bavila ogromna većina stanovnika Vrbaske
banovine, po popisu iz 1931. godine čak
88%. Velik problem Vrbaske banovine je
predstavljao ogroman procenat nepisme-
nih stanovnika, gotovo 3/4, pa je nastav-
ljen rad prethodnih banova na podizanju
novih školskih zgrada. Radilo se i na opi-
smenjavanju žena, kod kojih je struktura
nepismenosti bila još značajnije izražena,
kroz organizovanje petomesečnih doma-
ćičkih tečajeva u pokretnim domaćičkim
školama i analfabetske tečajeve. Ukinuo je
školski prirez koji su plaćali stanovnici ba-
novine i sredstva za održavanje i osnivanje
novih škola obezbedio iz drugih izvora. O-
prema Bugarima, kao oficir u 18. pešadij- bezbedio je sredstva i pokrenuo inicijativu
skom puku. Teško je ranjen kod Gnjilana pa za izgradnju banovinskih bolnica u San-
je prenesen preko Albanije. Italijanskim skom Mostu, Bosanskom Petrovcu, Bosan-
brodom je potom transportovan u Brindizi skom Grahovu, Glamoču, Gračanici, Bosan-
pa u bolnicu u Rim. Oporavivši se, najpre je skoj Gradišci, Prijedoru i Mrkonjić Gradu.
radio u srpskom poslanstvu u Rimu, a za- Podsticao je i razvoj sporta iniciravši
tim u Međusavezničkoj centralnoj komisiji izgradnju stadiona Sportskom klubu „Kra-
za propagandu u Padovi, gde je izdavao list jišnik“ iz Banja Luke. Banovanje mu se
Jugoslavija. Završetkom rata vraća se u Be- završilo 4. oktobra 1937. kada je postavljen
ograd i počinje službu u maršalatu Dvora. za ministra šuma i ruda u vladi Milana Sto-
Uključuje se u politiku učlanivši se u Na- jadinovića, a vršilac dužnosti bana je
rodnu radikalnu stranku (NRS). Izabran je postao njegov pomoćnik, podban Petar
za narodnog poslanika na izborima 1923, Cvetković.
1925. i 1927. Ulazi u izvršnu vlast, najpre Kao jedan od najbližih Stojadinovićevih
1925. kao pomoćnik ministra šuma i rud- političkih saradnika, Kujundžić se učlanio u
nika, a 25. marta 1928. postaje ministar Jugoslovensku radikalnu zajednicu (JRZ) po
pošta i telegrafa u vladi Velimira Vukiće- osnivanju i zauzimao visoke stranačke
vića i na tom položaju ostaje i u vladi funkcije. Izabran je za senatora na dopun-
Antona Korošeca do 6. januara 1929. Po- skim izborima 6. februara 1938. na listi u
novo je izabran za narodnog poslanika na Vrbaskoj banovini, kao jedini kandidat. Nije
izborima 1931, kao predstavnik liste Petra učestvovao u radu Senata jer je u isto
Živkovića, u Bosanskopetrovačkom srezu. vreme obavljao funkciju ministra šuma i
Imenovan je za bana Vrbaske banovine ruda. Mandat senatora mu je prestao 1.
6. januara 1935. Stigao je u Banja Luku 14. septembra 1939, raspuštanjem Senata na-
januara i istog dana preuzeo dužnost od kon sporazuma Cvetković–Maček. U drugoj
svog prethodnika, Dragoslava Đorđevića.
vladi Milana Stojadinovića (21. decembar Недићевој Србији 1941–1944, Београд 2009, 283,
1938–5. februar 1939) bio je ministar pro- 532–533; Köpfe der Politik, Wirtschaft, Kunst und Wis-
senschaft in Europa: Bulgarien, Jugoslawien, Un-
svete. Izabran je za narodnog poslanika i garn, Beč 1937, 81; Ново време, 30. 1. 1942, 3; Поли-
na izborima 1938. Njegov govor u Narodnoj тика, 10. 1. 1935, 3; Политика, 5. 10. 1937, 1; SBR V,
skupštini 3. februara 1939, kada je izjavio 417–418; Време, 9. 2. 1938, 5; Коста Петровић, Исто-
da „nikada neće u Bosni i Hercegovini ideje рија Српске православне велике гимназије кар-
ловачке, Нови Сад 1951, 383; Време, 7. 4. 1937, 7;
Kupinca pobediti ideju Soluna i Kajmakča- Време, 17. 4. 1937, 9; Време, 5. 10. 1937, 1; Време, 9. 2.
lana“, poslužio je kao razlog za podnošenje 1938, 3; Врбаске новине, 10. 1. 1935, 1; Врбаске но-
ostavke petorice ministara (Mehmed вине, 15. 1. 1935, 1; Правда, 31. 5, 1. и 2. 6. 1936, 15;
Spaho, Dragiša Cvetković, Miha Krek, Franc Правда, 23. 3. 1937, 15; Милан Стојадиновић, Ни
Snoj i Džafer Kulenović), nakon čega je pala рат ни пакт, Београд 1970, 522, 538–539, 602–603,
610; Тодор Стојков, Влада Милана Стојадиновића
cela vlada, a M. Stojadinović smenjen. Pri- 1935–1937, Београд 1985, 82, 83, 169, 220; Смиљана
družio se Milanu Stojadinoviću u formira- Ђуровић, Државна интервенција у индустрији
nju Srpske radikalne stranke i postao pot- Југославије 1918–1941, Београд 1985, 274, 276, 277,
predsednik stranke i predsednik njenog 281, 308, 310, 410; Владета Цвијовић, Бранислав Ко-
вачевић, Управљање просветом у Црној Гори
banovinskog odbora za Vrbasku banovinu. (министарства и министри 1892–1996), Подго-
Zarobljen je u Aprilskom ratu kao rezervni рица 1996, 284; Бранко Надовеза, Српска ради-
oficir. Pušten je iz zarobljeništva da bi ne- кална странка Милана Стојадиновића, Земун
dugo nakon toga postao ministar poljopri- 2006, 10, 46, 59, 100, 122, 250; Sabrina P. Ramet, The
vrede i ishrane naroda u vladi Milana Ne- three Yugoslavias. State building and legitimation
1918–2005, Bloomington 2006, 105; Василије Трбић,
dića (29. januar 1942 – 7. novembar 1942). Мемоари. Казивања и доживљаји војводе ве-
Potom preuzima resor pravde u istoj vladi лешког (1912–1918, 1941–1946), Београд 1996, 276;
(7. novembar 1942 – 4. oktobar 1944). Ne- Перко Војиновић, Врбаска бановина у политич-
mačkim transportom je evakuisan iz Beo- ком систему Краљевине Југославије, Бања Лука
1997, 118–122, 129–130.
grada početkom oktobra 1944, sa ostalim
članovima kolaboracionističke vlade. Naj- FOTOGRAFIJA: SBR V, 418.
pre je bio u Kicbilu pored Beča, a posle rata
je neko vreme živeo u Švajcarskoj i Italiji. N. Stambolija
Uspostavio je kontakt i pokušavao se pri-
družiti Milanu Stojadinoviću u Argentini, ali LAZAREVIĆ MANOJLO
u tome nije uspeo. Državna komisija za zlo- pravnik, okružni načelnik, upravnik grada
čine okupatora i njihovih pomagača pro- Beograda
glasila ga je ratnim zločincem. Odlikovan je (Kragujevac, 1. VIII 1875 – Beograd, 8. X 1943)
Ordenom belog orla sa mačevima i Orde-
nom jugoslovenske krune I stepena. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je
u rodnom gradu, a Pravni fakultet završio u
IZVORI: Arhiv Jugoslavije, 138–7–54. Beogradu 1896. Iste godine stupio je u
LITERATURA: Ferdo Čulinović, Jugoslavija između dva državnu službu kao praktikant Prvostepe-
rata, knj. II, Zagreb 1961, 133–134, 300–301; SNKJ, 10. nog suda u Kruševcu. Policijsko-upravnu
januar 1935, 1; SNKJ, 10. februar 1938, 1; Јован Радој- karijeru počeo je kao pisar u načelstvima
чић, Срби западно од Дунава и Дрине. Биогра- srezova Rudničkog, Kačerskog, Zaglavskog,
фије, књ. II, Нови Сад 2009, 500–501; BLNP 1931, 51;
BLNP 1939, 49–50; Симо Ц. Ћирковић, Ко је ко у
Mlavskog i Pomoravskog. U glavni grad
Biografije 75
međuratnom periodu. Prvi, koji je na držav-

nom nivou pratila izgradnja zajedničkih
državnih institucija i ujednačavanje zako-
nodavstva, trajao je od donošenja Vidov-
danskog ustava 1921. do zavođenja šesto-
januarske diktature 1929. Ključnu ulogu na
nivou Beograda u osmišljavanju i sprovo-
đenju reorganizacije imaо je Lazarević.
Uredbom o ustrojstvu odeljenja javne bez-
bednosti i Opšte policije pri Upravi grada
Beograda (UGB) od 26. avgusta 1920. proši-
rena je struktura UGB na Odeljenje opšte
policije koje će u praksi postati politička
policija i Odeljenje javne bezbednosti koje
je imalo zadatak da sprečava krivična dela.
Donete su i brojne naredbe iz oblasti: jav-
nog i privatnog saobraćaja, sigurnosti lica i
Kraljevine Srbije dolazi 1907. na mesto po- imanja, mira i spokojstva građana, održa-
moćnika upravnika i člana Uprave varoši. vanja čistoće i zdravstva, reda prilikom
Godinu dana kasnije postavljen je za organizovanja zabava i skupova i čuvanja
okružnog načelnika u Smederevu. Istu duž- javnog morala. Jedan od glavnih sektora
nost obavljao je u Ćupriji i Vranju. Godine rada Uprave grada Beograda bio je suzbi-
1912. postaje načelnik Policijskog odeljenja janje političkog i drugih vrsta kriminala. Na
u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Na o- udaru ove organizacije našli su se većinom
voj poziciji ostao je samo četiri dana kada komunisti. Samo tokom 1926–1928. u Beo-
je prvi put u svojoj karijeri postao upravnik gradu je održano 14 komunističkih procesa
varoši Beograda. Tokom Prvog svetskog i uhapšeni su rukovodioci Komunističke
rata bio je prinuđen da napusti Beograd i partije Jugoslavije (KPJ) Rade Vujović, Kosta
da se zajedno sa drugim delovima državne Novaković, Sima Marković, Zlatko Šnajder,
uprave povuče iz zemlje. Pred oslobođenje Rajko Jovanović. Na udaru policijskih
je postavljen za načelnika Beogradskog organa našli su se i sindikati povezani sa
okruga i na toj funkciji proveo je nešto više KPJ. U kojoj meri su beogradski policajci bili
od godinu dana. eksperti u ovom sektoru rada svedoči či-
Na zahtev regenta Aleksandra po drugi njenica da su funkcioneri KPJ uhapšeni u
put postavljen je za upravnika grada Beo- drugim gradovima prosleđivani u Beograd
grada 24. septembra 1919. Od ovog perioda na dodatno isleđenje. Sva navedena hap-
pa sve do smrti jugoslovenskog monarha šenja pratile su optužnice da policijski slu-
Lazarević će biti jedan od njegovih najoda- žbenici vrše prekomernu upotrebu sile. La-
nijih saradnika. Svetozar Pribićević navodi zarević je vodio i istrage o krvnim delik-
da je Lazarević direktno primao naredbe tima, od kojih su najpoznatije bile povo-
od kralja Aleksandra I, zaobilazeći više dom atentata u Narodnoj skupštini juna
instance u MUP-u. Možemo razlikovati dva 1928. i pokušaja ubistva Žike Lazića, šefa
perioda u vladavini Lazarevića u
javne bezbednosti MUP-a 1928. Prilikom Milenković 1930. i osmogodišnje devojčice

požara u hotelu Palas 1929. godine lično je Danice Crnogorac 1932. Ovi teški zločini su
rukovodio gašenjem. Donošenjem Zakona rešeni i krivci su privedeni licu pravde. I u
o nazivu i podeli Kraljevine na upravna oblasti imovinskih delikata beogradska po-
područja 3. oktobra 1929. dobio je sve inge- licija nizala je uspehe. Najpoznatiji slučaj
rencije kao i banovi. I teritorijalni okviri predstavlja hapšenje bande „Lepa Nada“
UGB znatno su prošireni ovom podelom, koja je harala po beogradskim ulicama.
čime su se pod Lazarevićevom upravom Uspešno je organizovano obezbeđenje više
našli Pančevo i Zemun. Prvom Uredbom o poseta stranih visokih zvaničnika.
ustrojstvu i delokrugu Uprave grada Beo- Plodonosnu saradnju kralja Aleksandra
grada, od 14. januara 1930, u potpunosti su I i Lazarevića prekinuo je atentat u Marseju.
određeni teritorijalni okvir i delokrug rada Po prvim vestima o ubistvu knez Pavle je
upravnika grada i njegovih službenika. Ova na dvor među prvima pozvao Lazarevića
uredba, uz određene izmene, ostala je na koji je učestvovao u razgovorima o formi-
snazi sve do oslobođenja Beograda 1944. ranju namesničke vlade. Prema svedočenju
Lazarević je sistematski radio na izgradnji Dragoljuba Jovanovića, deo javnosti je
kadrovske baze UGB i nabavci modernih optuživao Lazarevića da je neadekvatno
tehničkih sredstava. Upućivao je svoje slu- obezbedio monarhov put u Marsej. Stari
žbenike u evropske prestonice kao što su upravnik nije bio po merilima novog name-
Pariz, London, Berlin, Beč kako bi se upoz- sništva, što je rezultiralo penzionisanjem
nali sa načinom rada i upotrebom mo- 27. decembra 1934. U štampi su objavljeni
derne opreme u borbi protiv kriminala. U afirmativni članci u kojima je isticano da je
ovom periodu Lazarević i njegovi činovnici Lazarević uspeo da izgradi autoritet i popu-
imali su pune ruke posla s obzirom da je larnost kod Beograđana. Penzionerske
od 1929. do 1932. zabeležena najveća stopa dane provodio je u Beogradu, van politič-
kriminala u Beogradu. Najveću opasnost za kog života. Igrom sudbine preminuo je 9.
javnu bezbednost predstavljali su terori- oktobra 1943, na devetogodišnjicu ubistva
stički napadi na beogradskim ulicama. Pri- vladara kome je verno služio. Kolaboracio-
padnici VMRO postavili su više puta tokom nistička uprava, uz sve počasti, sahranila je
1931. tempirane bombe na zgrade državnih Lazarevića na Novom groblju. Odlikovan je
ustanova. Policaјci UGB uspeli su 1933. da Ordenom Svetog Save I reda i francuskim
osujete jedan od ovakvih napada i uhapse Ordenom legije časti.
odgovorna lica. Izvršeno je više većih hap-
šenja komunista 1933. i 1934. Iza rešetaka LITERATURA: Време, 21. 6. 1927, 3; Политика, 26. 5.
su se između ostalih našli Aleksandar Ran- 1929, 8; Време, 14. 7. 1928, 5; Време, 10. 9. 1929, 7;
Време, 11. 11. 1929, 1; Политика, 14. 9. 1930, 5; Поли-
ković i Milovan Đilas, koji će u ratnom i тика, 8. 3. 1932, 6; Правда, 31. 5. 1932, 3; Политика,
posleratnom periodu biti nosioci ove orga- 12. 5. 1933, 2; Правда, 13. 1. 1934, 4; Правда, 29. 7. 1934,
nizacije. Policija se sukobljavala i sa stu- 21; Правда, 29. 12. 1934, 2; Београдске општинске
dentima, a 1935. žandarmi su ubili studenta новине, 1. 10. 1934; Закони уредбе и остали про-
писи: Краљевине Југославије издани од 1. децем-
Mirka Srzentića. U oblasti krvnog delikta бра 1918. до 31. децембра 1936, ур. Ненад Ђорђе-
beogradska javnost je bila šokirana sluča- вић, Београд 1937, 358; Ново време, 10. 10. 1943, 4;
jevima silovanja i ubistva Danice Svetozar Pribićević, Diktatura kralja Aleksandra, Za-
greb 1990, 148; Предлог буџета државних расхода
Biografije 77
и прихода: Краљевства Срба, Хрвата и Слове-
наца, Београд 1919, 148; Буџет државних расхода
и прихода Краљевине Југославије, Сарајево 1933,
222; Наредбе Управе гр. Београда: Које важе за
Београд, Топчидер и Чукарицу, Београд 1921; На-
редбе Управе гр. Београда: Које важе за Београд,
Топчидер и Чукарицу, Београд 1922; Наредбе
Управе гр. Београда: Које важе за Београд, Топ-
чидер и Чукарицу, Београд 1927; Наредба Управ-
ника града Београда, прир. Драг М. Лазић, Бео-
град 1929; Политика, 19. 6. 1929, 5; Надежда Јова-
новић, „Организационо стање и унутарпартијски
развој КПЈ у Србији 1926–1928”, Токови револуције,
III/1968, 260–266; Надежда Јовановић, „Хапшења и
суђења комунистима у Србији 1926–1928“, Токови
револуције, V/1970, 169–207; Ђорђе Пиљевић, „Рад
Благоја Паровића на обнављању партијских орга-
низација у Србији 1933–1934. године“, Токови ре-
волуције, VI/1971, 65–103; Драгољуб Јовановић, По-
литичке успомене: Проповеди, Београд 1997, књ.
3, 92; Живети у Београду 1890–1940: Документа tekstove u studentskom listu Zora u Beču,
Управе града Београда, прир. Милан Ристовић, a pisao je za Srpsku riječ iz Sarajeva i Bran-
Дубравка Стојановић, Мирослав Јовановић, Миро- kovo kolo iz Sremskih Karlovaca. U presto-
слав Перишић и Горан Милорадовић, Београд nici Austro-Ugarske promovisan je u dok-
2008, књ. 6, 50; Бранислав Божовић, Београд
између два светска рата: Управа града Бео-
tora pravnih nauka. Po povratku sa studija
града 1918–1941, Београд 1995, 82–173; Бранислав (1913), zaposlio se u pravosuđu i radio kao
Божовић, Управа и управници града Београда, sudski pisar u Okružnom sudu u Sarajevu,
Београд 2011, 296–303. a zatim u Sreskom sudu u Foči. Pisao je za
Bosansku vilu iz Sarajeva, Otadžbinu iz Ba-
grafija (1165), A101. njaluke i Mjesečnik iz Zagreba. Nakon što je
na početku Velikog rata položio sudijski
R. Ristanović ispit pri Vrhovnom sudu u Sarajevu, radio
je u sreskim sudovima u Sarajevu, Derventi
LAZAREVIĆ dr TODOR i Zenici. Poslije trogodišnje sudske prakse,
pravnik, advokat, narodni poslanik, ban izabran je za predsjednika Sreskog suda u
(Lješljani, Novi Grad, 16. VI 1887 – Banja- Županjcu (Tomislavgrad). Pred kraj rata
luka, 21. III 1938) premješten je za predsjednika Sreskog
suda u Bosanskom Novom. Poslije progla-
Osnovnu školu je pohađao u Bosan- šenog ujedinjenja, radio je kao referent pri
skom Novom (Novi Grad), a klasičnu gim- Zemaljskoj vladi za BiH u Sarajevu. Državnu
naziju u Tuzli. Studije prava je završio u službu je napustio 1920. i posvetio se ad-
Beču, a tokom studija je bio aktivan u radu vokatskoj praksi u Bosanskom Novom. Te
udruženja srpskih studenata Zora i udruže- godine je pristupio Narodnoj radikalnoj
nja studenata iz Bosne i Hercegovine (BiH) stranci i aktivno se posvetio politici. Važio
Rad, u kojem je obavljao dužnost sekre- je za radikala „jugoslovenskih nazora“. Na
tara, a kasnije i predsjednika. Objavljivao je izborima za Ustavotvornu skupštinu 28. no-
vembra 1920. izabran je za narodnog
poslanika kao kandidat u Banjalučkom дан 28. новембра 1920. год., Београд 1921; Народно
okrugu. Kada je položio advokatski ispit pri претставништво Краљевине Југославије: Се-
нат и Народна скупштина, Београд 1932, 10; Ста-
Vrhovnom sudu u Sarajevu, 1922. otvorio je тистика избора народних посланика за Прву Ју-
advokatsku kancelariju u Banjaluci. Na iz- гословенску Народну Скупштину одржаних 8 но-
borima 18. marta 1923. nije izabran za na- вембра 1931. год., Београд 1935, 108; Статистика
rodnog poslanika, ali je narednih godina избора народних посланика за Народну скуп-
штину Краљевине Југославије извршених 5 маја
bio gradski vijećnik u Banjaluci i poslanik u 1935 године, Београд 1938, 259.
Oblasnoj skupštini Vrbaske oblasti. Podr-
žao je šestojanuarski režim, a na izborima LITERATURA: BLNP 1931, 80; BLNP 1935, 226; Време,
8. novembra 1931. izabran je za narodnog 26. 12. 1937, 1, 4; Политика, 23. 3. 1938, 4; Врбаске
poslanika kao kandidat Zemaljske liste Pe- новине, 23. 3. 1938, 1–2; Перко Војиновић, Врбаска
бановина у политичком систему Краљевине Ју-
tra Živkovića u Banjalučkom srezu. Posla- гославије, Бања Лука 1997, 96, 119, 123–124; Гордана
nički mandat je dobio i na narednim izbo- С. Кривокапић-Јовић, Оклоп без витеза. О соци-
rima 5. maja 1935. kao kandidat Jugoslo- јалним основама и организационој структури
venske nacionalne stranke u Banjalučkom Народне радикалне странке у Краљевини Срба,
Хрвата и Словенаца (1918–1929), Београд 2002,
srezu. Nedugo nakon izbora, priključio se 228; SBR V, 513–514.
Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici (JRZ) i
podržao politiku Milana Stojadinovića. Bio FOTOGRAFIJA: BLNP 1931, 80.
je zadužen za organizaciju stranačke mreže
u banjalučkom kraju, zbog čega je stekao M. Gulić
značajnu reputaciju u vrhu JRZ i postavljen
na čelo Banovinskog odbora za Vrbasku LAZIĆ DRAGOSLAV
banovinu. Tokom 1937. obavljao je dužnost pravnik, sreski načelnik, upravnik grada
predsjednika Verifikacionog odbora Na- Beograda
rodne skupštine. (Stragari, Kragujevac, 15. V 1893 – Beograd,
Za bana Vrbaske banovine postavljen je 8. II 1946)
25. decembra 1937, naslijedivši na tom mje-
stu Bogoljuba Kujundžića koji je prešao na Nakon gimnazije upisao je Pravni fakul-
ministarski položaj. Lazarevićevo postav- tet u Beogradu (1910). Paralelno sa studi-
ljenje u banjalučkoj regiji je dočekano sa jama radio je kao učitelj, a zatim u Carinar-
oduševljenjem, jer je smatran „sinom uže nici na dužnosti pisara (1912). Prvo postav-
Krajine“. Međutim, nije se duže zadržao na ljenje u policijskoj službi dobio je 1914. kao
tom mjestu. Uslijed težeg oblika upale pisar sreza Ramskog u Velikom Gradištu.
pluća, preminuo je poslije samo tri mje- Policijsku karijeru i studije prekinuo je Prvi
seca na banskom položaju. Sahranjen je na svetski rat. Odlukom regrutne komisije
pravoslavnom groblju u Banjaluci. Nosilac oslobođen je vojne obaveze zbog bolesti
je Ordena belog orla V stepena, Ordena ju- srca. Diplomu pravnika stekao je 1921. go-
goslovenske krune III i V stepena i Ordena dine. Od 1918. radio je kao policijski pisar,
Svetog Save III reda. a 1920. dobija prvu izvršnu funkciju kao
sreski načelnik. Za člana Uprave grada Be-
IZVORI: Статистички преглед избора народних ograda (UGB) postavljen je 1923. Tokom
посланика за Уставотворну Скупштину Краље- obavljanja ove dužnosti optužen je po 14
вине Срба, Хрвата и Словенаца, извршених на
Biografije 79
Kraljevina Jugoslavija našla u komplikova-

nom spoljnom i unutrašnjem političkom
položaju. Na početku svoje karijere kao
upravnik našao se u centru „Afere Grafena-
uer“. Glavni osumnjičeni za ubistvo gene-
rala Voje Tomića, komandanta Komande
Beograda, bio je Alfred Grafenauer. Istraga
je od početka bila pod budnim okom jav-
nosti, a kada je Grafenauer odveden i ubi-
jen na granici počele su da kruže glasine da
iza ubistva stoji Lazić kako bi neutralisao
nezgodnog svedoka. Uprkos pritisku javnog
mnjenja nije smenjen zahvaljujući knezu
Pavlu. Kao upravnik nije uspeo u svakoj si-
tuaciji da održi integritet institucije koju je
vodio. Po naredbi Dragiše Cvetkovića zaveo
tačaka pred Državnim savetom zbog zlou- je policijsku upravu u listu Vreme koji je bio
potrebe položaja i pronevere novca, ali je u privatnom vlasništvu porodice Stojadi-
posle višegodišnjeg suđenja oslobođen nović. Izbijanje Drugog svetskog rata uti-
svih optužbi. Godine 1929. prelazi u MUP za calo je na snabdevanje i priliv životnih na-
šefa personalnog odeljenja. Tokom dese- mirnica u Beograd. Dnevna štampa od je-
togodišnje karijere u ovom ministarstvu seni 1940. izveštava o borbi UGB sa špeku-
stekao je zvanje inspektora, a zatim savet- lantima koji sakrivaju namirnice i utiču na
nika (1932). Unutar krovne ustanove jugo- povećanje cena. Nastojao je da kao uprav-
slovenske policije radio je u sektoru unu- nik bude uzor svojim sugrađanima i pod-
trašnje bezbednosti i važio je za jednog od stakne ih na humanost. Jedan od primera
najboljih stručnjaka. O tome svedoče ime- je deljenje paketa u dečijem popravilištu.
novanja za načelnika Vrhovne policijske Smenjen je 23. marta 1940. i postavljen za
uprave i rukovodioca najvažnijih odeljenja državnog savetnika u MUP-u. Prema seća-
MUP-a, Odeljenja javne bezbednosti i Ode- nju Milana Stojadinovića novi predsednik
ljenja državne bezbednosti. Predavao je u vlade smenio je Lazića jer je odobrio odr-
Centralnoj policijskoj školi u Zemunu, a od žavanje večere na kojoj mu je iskazana
1937. nalazio se na čelu ove obrazovne podrška. Samo četiri meseca posle postav-
ustanove. Jedan je od inicijatora kursa za ljenja za savetnika dobio je rešenje o pen-
stražare. Autor je velikog broja naučnih ra- ziji. Do izbijanja Aprilskog rata 1941. radio
dova iz oblasti kriminaliteta, policijske je kao advokat. Okupaciju je proveo na
strukture i delokruga rada. Pisao je pred- Umci, daleko od javnog života. Preminuo je
govore, komentarisao zakone, bio član ko- u 52. godini i sahranjen je na Novom grob-
misija za reorganizaciju i modernizaciju lju. Odlikovan je Ordenom jugoslovenske
policijske službe. krune IV reda (1933). Sa suprugom Vojisla-
Na čelo Uprave grada Beograda dolazi vom imao je četvoro dece, Milevu, Dušana,
20. aprila 1939. u periodu kada se Jelenu i Aleksandra.
DELA: „Полицијски делокруг“, Полиција, октобар
1929, 886–894; „Полицијска школа у Земуну – по-
водом другог течаја полицијске страже“, Поли-
ција, август 1932, 785–787; „Кривична дела против
јавног мира и поретка“, Полиција, новембар–де-
цембар 1933, 1116–1124; „Полиција и држава“, По-
лиција, 15. 2. 1920, 158–161.
IZVORI: Istorijski arhiv Beograda (IAB), Uprava grada

Beograda, Kartoni žitelja, Lazić Dragoslav; IAB, Zapo-
vednik policije bezbednosti i službe bezbednosti,
reg. 34, La–Lo.
LITERATURA: Време, 28. 11. 1929, 5; Правда, 20. 9. 1933,

13; Буџет државних расхода и прихода Краљевине
Југославије, Сарајево 1939, 269; Правда, 9. 10. 1939, 9;
Правда, 6. 12. 1933, 3; Milan Stojadinović, Ni rat ni pakt,
Rijeka 1970, 596, 588; Време, 1. 1. 1940, 8; Бранислав
Божовић, Београд између два светска рата:
Управа града Београда 1918–1941, Београд 1995,
219–232; Коста Николић, Бојан Димитријевић, Да-
нило Грегорић и 27. март, Београд 2007, 240; Бра- rad u Ministarstvo unutrašnjih dela. U da-
нислав Божовић, Управа и управници града Бео- nima vojničkog sloma Kraljevine Srbije u je-
града 1839–1944, Београд 2011, 319–323. sen 1915, obavljao je komesarske dužnosti u
Kosovskoj Mitrovici i Prizrenu, starajući se o
R. Ristanović evakuaciji stanovništva i vojske i osiguranju
komunikacija. Kao načelnik u Ministarstvu
LAZIĆ ŽIVOJIN unutrašnjih dela bio je zadužen za brigu o
pravnik, narodni poslanik, ban, ministar izbjeglicama u Italiji, Francuskoj i Velikoj Bri-
(Svračkovci, Gornji Milanovac, 1876 – taniji. Poslije oslobođenja 1918, imenovan je
Montreal, 7. XI 1958) za inspektora, a zatim za načelnika Odelje-
nja javne bezbednosti Ministarstva unutraš-
Završio je Pravni fakultet u Beogradu njih dela. Dok se nalazio na toj funkciji na-
(1901), a tokom studija je bio na čelu Srp- ročito se starao o organizovanju bezbjedno-
skog pravničkog društva i studentskog druš- snih službi na prostoru Južne Srbije (današ-
tva Pobratimstvo. Po sticanju fakultetske nje Makedonije). S obzirom na tu funkciju,
diplome, zaposlio se kao pisar u beograd- izabran je za šefa jugoslovenske delegacije
skoj policiji. Poslije godinu dana, imenovan na Niškoj konferenciji, odnosno u okviru
je za šefa krivične i opšte policije. Usavrša- Mešovite srpsko-hrvatsko-slovenačko-bu-
vao se na upravno-policijskim studijama u garske komisije, koja je zasjedala u Nišu 1–
Njemačkoj, Austro-Ugarskoj i Italiji. Za na- 17. marta 1923. i sa koje je proizašao tzv.
čelnika Beogradskog okruga postavljen je Niški sporazum, kojim je uređivana sigur-
1913. Po izbijanju Prvog svjetskog rata, ime- nost na jugoslovensko-bugarskoj granici.
novan je za načelnika Podrinskog okruga, Zbog oštrog odnosa prema Bugarima i Bu-
koji je teško postradao u napadima austro- garskoj, Unutrašnja makedonska revolucio-
ugarske vojske. Tokom kratkotrajnog zatišja narna organizacijа organizovala je atentat
na frontu, u proljeće 1915. premješten je na na njega. U službenim prostorijama u
Biografije 81
Ministarstvu unutrašnjih dela 13. jula 1928. tridesetih godina XX vijeka djelovao je u
pokušao je da ga ubije bugarski emigrant okvirima Jugoslovenske narodne stranke
Ivan Momčilov. Za pomoćnika ministra unu- (borbaši). Na izborima koji su održani 11.
trašnjih dela imenovan je septembra 1928. decembra 1938. izabran je za narodnog po-
Kada je izvršena nova administrativna slanika, a njegova stranka je bila na listi Ju-
podjela jugoslovenske kraljevine, 9. okto- goslovenske radikalne zajednice.
bra 1929. imenovan je za prvog bana Var- Nosilac je Ordena Karađorđeve zvezde
darske banovine. Budući da je dugo radio III i IV reda, Ordena Svetog Save II i IV reda,
u južnim dijelovima jugoslovenske države, Ordena italijanske krune III reda, ruskog
smatran je dobrim poznavaocem tamoš- Ordena Svetog Aleksandra V reda, grčkog
njih prilika, političkih strujanja i mentali- Ordena Spasitelja IV reda i Ordena rumun-
teta ljudi. Bio je vrlo aktivan na banskom ske krune II reda.
položaju u Skoplju. Dnevno je primao po 50
ljudi, pa je u kabinetu ostajao do kasno u IZVORI: Arhiv Jugoslavije, fond Centralni presbiro
noć. Smatran je „dušom i motornom sna- Predsedništva Ministarskog saveta Kraljevine Jugo-
slavije (38), kutija 675, jedinica 854, Dosije Lazić Živo-
gom“ čitave Banovine. Štampa je pisala da jina; Величко Георгиев, „Протоколите от
„niko više ne voli Južnu Srbiju, nego G. La- заседанията на смесената българско-сърбо-
zić“, koji je „ceo svoj život posvetio Južnoj хърватско-словенска комисия в Ниш 1–17 март
Srbiji“. Marta 1931. dolinu Vardara je pogo- 1923 г.“, Известия на Дяржавните архиви, №
67/1994, 261–312.
dio snažan zemljotres, pa su u narednom
periodu sva snage u Banovini bile angažo- LITERATURA: Spomenica na Drugi Kongres pravnika
vane na obnovi postradalih mjesta. Na Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Ljubljani od 9.
mjestu bana u Skoplju ostao je nešto ma- do 11. septembra 1926. godine, ur. Metod Dolenc, Ru-
nje od tri godine – do 6. jula 1932, kada ga dolf Sajovic, Ljubljana 1927, 258; Ko je ko u Jugosla-
viji, Beograd/Zagreb 1928, 79–80; Политика, 10. 10.
je naslijedio Janićije Krasojević. Iz Skoplja 1929, 1–3; Poruka, XII/1958, 22; Министар-ство и
je ispraćen pompezno, uz telegrame, министри полиције у Србији 1811–2001, ур. Миро-
pisma, hvalospjeve, pjesme i žaljenje što слав Перишић, Београд 2002, 316–317; Владе
Vardarska banovina gubi „simpatičnog i o- Србије (1805–2005), Београд 2005, 334–342; Владан
Јовановић, Вардарска бановина 1929–1941, Бео-
miljenog južnosrbijanskog bana Žiku koji je град 2011, 62–63, 144–147, 215, 490; SBR V, 522–523;
izlečio mnoge rane na privrednom organi- Иван Т. Ристић, Бугарска у политици Краљевине
zmu Južne Srbije“. Za „Južnosrbijance“ on Срба, Хрвата и Словенаца (1919–1929), докторска
je, poslije kralja, bio „najveći i najmiliji“. дисертација у рукопису, Београд 2017, 238–246; И-
Banski položaj je napustio kako bi pre- ван Ристић, „Југословенско-бугарска конферен-
ција у Нишу 1923. године (Нишки споразум)“,
uzeo funkciju ministra unutrašnjih dela. Архив, 1–2/2017, 48–64; Срђан Б. Мићић, Балкански
Bio je blizak Jugoslovenskoj radikalnoj se- и подунавски концепт југословенске спољне по-
ljačkoj demokratiji, odnosno Jugosloven- литике (1925–1938), докторска дисертација у ру-
skoj nacionalnoj stranci. Ministarski polo- копису, Београд 2018, 660, 920–921.
žaj je zauzimao u pet uzastopnih jugoslo- FOTOGRAFIJA: Бановина вардарска. Општи пре-
venskih kraljevskih vlada – dvije koje je глед, Загреб 1931, 3.
sastavio Milan Srškić (6. jul 1932–27. januar
1934) i u tri vlade Nikole Uzunovića (27. ja- M. Gulić
nuar–20. decembar 1934). U drugoj polovini
LUKIĆ PREDRAG
pravnik, okružni načelnik, ban
(Beograd, 1880 – Beograd, 24. III 1957)
U Beogradu je završio osnovnu školu,

gimnaziju i Pravni fakultet. Po završetku
studija zaposlio se kao sudski pisar u Va-
ljevu, a potom prelazi u Ministarstvo unu-
trašnjih poslova. Postavljen je za sekretara
Ohridskog okruga i na tom mestu je bio
krajem 1915. za vreme neprijateljske ofan-
zive na Srbiju. Ostao je na radnom mestu
do poslednjih trenutaka organizujući pri-
hvat i ishranu izbeglica, a potom se preko
Elbasana povukao na ostrvo Krf. Na Solun-
skom frontu je bio zadužen za smeštaj
izbeglica i održavanje veze sa savezničkim
komandama, a novembra 1916. upućen je u pomoćnika ministra unutrašnjih poslova.
tek oslobođeni Bitolj gde je proveo ostatak Na ovoj funkciji ostao je do postavljenja za
rata. Nakon završetka rata vratio se na duž- bana Drinske banovine, ukazom kraljevskih
nost sekretara Ohridskog okruga, da bi namesnika, 31. maja 1935.
ubrzo bio unapređen u okružnog načelnika, Pokretao je humanitarne akcije („zim-
služeći najpre u Ohridu, pa u Bitolju. Na ska pomoć“) za sirotinju i nezaposlene. U
ovom prostoru je nakon rata zaostalo januaru 1936. obavio je inspekciono puto-
mnogo neprijateljskih vojnika koje je on vanje po banovini. Bio je aktivan u učestvu-
uspešno pohvatao i sproveo u zaroblje- jući na partijskim skupovima. Kao ban je
ničke logore. Postavljen je za velikog žu- pomagao emancipaciju žena pa je svima či-
pana u Novom Sadu 1927. (Bačka oblast), novnicama zaposlenima u banskoj upravi
Smederevu 1928. (Podunavska oblast) i na Drinske banovine odobrio desetodnevno
kraju u Zaječaru februara 1929. (Timočka odsustvo da bi mogle da prisustvuju kon-
oblast). Teritorijalnom reorganizacijom gresu Internacionalnog ženskog saveza
zemlje i stvaranjem banovina, oktobra koji je održan u Dubrovniku od 25. septem-
1929, odlazi na službu u Zetsku banovinu, bra do 5. oktobra 1936. Za vreme njegove
na položaj okružnog inspektora u Dubrov- uprave u Sarajevu je izgrađena nova zgrada
niku. Kao okružni inspektor bio je direktno Srednje tehničke škole (septembar 1936).
podređen banu Krsti Smiljaniću i nadležan Kao i njegovi prethodnici, a i naslednici na
za osam srezova u primorsko-hercegovač- tom mestu, zalagao se za poboljšanje sao-
kom delu banovine: Bilećki, Gatački, Dubro- braćaja, prosvetnih i zdravstvenih prilika u
vački, Korčulanski, Ljubinski, Nevesinjski, banovini, pogotovo u njenim pasivnijim
Stolački i Trebinjski. Prvi put je penzioni- krajevima. Ispred banske uprave je poma-
san, na svoju molbu, decembra 1930. Već u gao i organizaciju sportskih takmičenja,
maju 1931, međutim, nalazimo ga na mestu prvenstveno državnog prvenstva u
Biografije 83
skijanju, koje se održalo na planini Jaho- šematizam svih državnih ustanova, priredio Viktor
rini, nedaleko od Sarajeva. Bio je na mestu Manakin, Zagreb 1932, 238; Споменица Друштва
Црвеног крста 1876–1936, Београд 1936, 20; Спо-
bana i prilikom posete Sarajevu turskog меница о 100-годишњици Прве мушке гимназије
premijera Ismeta Inenija i ministra inostra- у Београду 1839–1939, Београд 1939, 466, 4; Сми-
nih poslova Ruždi Arasa sredinom aprila љана Ђуровић, Државна интервенција у индус-
1937, organizujući im svečani doček. Pred трији Југославије 1918–1941, Београд 1986, 235,
276; SBR V, 664–665; SNKJ, 3. 6. 1935, 1; SNKJ, 9. 12.
kraj njegovog mandata u Sarajevu je sve- 1937, 1; Политика, 2. 6. 1935, 4; Политика, 21. 9.
čano otvorena zgrada Sokolskog doma (no- 1938, 6; Политика, 26. 9. 1938, 7; Политика, 26. 3.
vembar 1937), koja je izgrađena u velikoj 1957, 3; Правда, 1. 12. 1930, 14; Правда, 11. 1. 1936, 4;
meri i sredstvima banske uprave. Ukazom Правда, 13. 2. 1937, 13; Правда, 7. 11. 1937, 5; Правда,
kraljevskih namesnika od 3. decembra 3. 11. 1938, 5; Правда, 10. 1. 1939, 5; Правда, 16. 4. 1937,
1937. postavljen je za bana Moravske bano- 5. 1931, 3; Време, 17. 1. 1936, 2; Време, 10. 8. 1936, 4;
vine. Istom odlukom, na mestu bana Drin- Време, 7. 9. 1936, 2; Време, 21. 9. 1936, 6; Време, 27.
ske banovine nasledio ga je Dušan Davido- 10. 1936, 4; Време, 23. 11. 1936, 5; Време, 14. 12. 1937,
vić, direktor Opštinske štedionice u Sara- 14; Време, 16. 12. 1937, 4; Време, 17. 1. 1938, 7.
jevu. Lukić je Sarajevo napustio 13. decem- FOTOGRAFIJA: Политика, 2. 6. 1935, 4.
bra, a u Niš je stigao 15. decembra, kada je
i preuzeo dužnost od podbana Branka Paš- N. Stambolija
trovića. U toku januara 1938. izvršio je
inspekciono putovanje po banovini, pose- MARUŠIČ dr DRAGO
tivši Zaječar i Negotin. Po drugi put je pen- pravnik, ban, ministar, senator
zionisan 19. septembra 1938, a Niš je napu- (Opatje Selo, Kostanjevica na Krasu, 10. XII
stio 25. septembra i kao penzioner nastavio 1884 – Ljubljana, 30. IX 1964)
da živi u Beogradu.
Njegov pomoćnik Janićije Krasojević Rođen je u porodici seoskog stolara
imenovan je za bana 20. septembra 1938. I Ivana i Katarine, rođ. Pahor. Njegova poro-
kao penzioner je bio društveno-politički dica je došla na ovo područje iz Istre.
aktivan. Bio je predsednik jednog biračkog Osnovnu školu pohađao je u Opatjem Selu,
odbora u Beogradu na parlamentarnim iz- a školovanje je nastavio uz pomoć vikara
borima 11. decembra 1938; član Pododbora Simona Kosa u nemačkoj gimnaziji u Gorici.
za podizanje spomenika „Aleksi Nenado- Za vreme pohađanja gimnazije bio je kaž-
viću, Iliji Birčaninu, poginulim junacima i njen zbog traženja slovenačkih prava. Stu-
kulturnim radnicima Valjevskog kraja“ itd. dirao je pravo na univerzitetu u Gracu i
Odlikovan je Ordenom Svetog Save I reda Pragu, gde je 20. juna 1911. diplomirao. Već
(septembar 1936) i III reda, Ordenom jugo- tokom studija postao je aktivan u različitim
slovenske krune II reda (oktobra 1938) i pokretima, poput sokolskog. Posle zavr-
Ordenom Belog orla IV reda. šetka doktorata, postavljen je za starešinu
sokolske župe u Gorici. Takođe je bio akti-
IZVORI: Arhiv Jugoslavije, 138–7–45, 48, 54.
van u Narodnoj prosveti (potpredsednik) i
LITERATURA: Izvještaji o situaciji u Drinskoj banovini. Iliriji, udruženju jugoslovenskih akade-
Knjiga 3 (1936–1939), priredio Andrej Rodinis, Sara- maca u Pragu (gde je neko vreme bio pred-
jevo 2010, 107–108; Opšta državna uprava. Banovine. sednik). U Narodnoj naprednoj stranci bio
Srezovi, opštine i gradovi. Sastav, statistika i
slovenačke delegacije bio je da uspostavi

granice prema teritorijalnom rasprostira-
nju slovenačkog naroda. Tako je delegacija
odbacivala želje američkog predsednika
Vudroa Vilsona nakon plebiscita u Koru-
škoj. Bio je jedan od malobrojnih slovenač-
kih delegata koji su tokom konferencije bo-
ravili u Parizu, uz Ivana Žolgera, Otokara Ri-
bara, Alojzija Šušteršiča, Miroslava Juvan-
čiča i Brunota Hugu Staretua. Posle Mirovne
konferencije ostao je u Parizu, pošto je do
1922. godine radio kao sekretar jugosloven-
ske delegacije u komisiji za reparaciju. U Pa-
rizu se oženio 1923. i iste godine vratio u
Ljubljanu, gde je otvorio advokatsku kance-
lariju. Pre rata je pripadao liberalnoj struji,
ali se nakon povratka u domovinu pridružio
Nezavisnoj poljoprivrednoj stranci (Samo-
stojna kmetijska stranka – SKS), koju je 1919.
je sekretar Goričke regije. Posle završetka
godine osnovao Ivan Pucelj.
školovanja dobio je mesto pripravnika u
U posleratnom periodu došlo je do
advokatskoj kancelariji dr Dinka Puca gde
raskola među slovenačkim liberalima, pa
su ga zatekli izbijanje Prvog svetskog rata i
su u liberalnom taboru bili Puceljeva SKS i
mobilizacija austrougarske vojske u julu
Jugoslovenska demokratska stranka. U SKS
1914. Mobilisan je i poslat na Istočni front,
je preuzeo dužnost sekretara. Imao je kon-
odnosno u Galiciju, gde je već u avgustu
takte sa drugim liberalnim strankama unu-
prebegao na rusku stranu usled čega ga je
tar Kraljevine SHS, sa republikanskim auto-
austrougarski vojni sud osudio na smrt.
nomistima Albina Prepeluha i Hrvatskom
Potom se, zajedno sa notarom Tomom Šor-
seljačkom strankom Stjepana Radića. Bio
lijem, pridružio Vojsci Kraljevine Srbije kao
je izuzetno aktivan u slovenačkom Udruže-
dobrovoljac. Tokom ofanzive Centralnih
nju seoskih mladića i devojaka, koje se
sila krajem 1915. učestvovao je u povlače-
smatralo omladinom SKS. Zalagao se za
nju srpske vojske i vlade preko Albanije na
poljoprivredne kredite i zadruge, a bio je i
ostrvo Krf. Na Krfu se pridružio Jugosloven-
predsednik Saveza ekonomskih zadruga za
skom odboru, koji se zalagao za ujedinje-
Jugoslaviju. Posle proglašenja diktature
nje Južnih Slovena izvan okvira Habzburške
kralja Aleksandra I, poništenja ustava Kra-
monarhije. Kao član odbora otputovao je u
ljevine SHS i raspuštanja skupštine, zbog
Rim, a 1917. kratko je boravio u Sjedinjenim
svoje jugoslovenske političke orijentacije i-
Američkim Državama. Na kraju Prvog svet-
menovan je u Vrhovno zakonodavno veće
skog rata i tokom Mirovne konferencije u
Ministarstva pravde. Zadatak veća je bio da
Parizu bio je član slovenačkog dela jugo-
deluje prvenstveno kao savetodavno telo
slovenske delegacije, koji je činilo 27 ljudi
predsednika vlade i da ocenjuje nacrte
(među njima i Tomo Šorli). Glavni zadatak
Biografije 85
zakona, uredbi i pravilnika. Vrhovno zako- ideologije, u kojem su, prema njegovom
nodavno veće je raspušteno 30. novembra mišljenju, slovenački biskupi nepravedno
1931, posle ponovnog uvođenja Ustava i optužili sokolsku organizaciju. Bansko veće
raspisivanja parlamentarnih izbora. je tako postalo poprište borbi između ka-
Za bana Dravske banovine imenovan je toličkog i liberalnog tabora.
4. decembra 1930. Sproveo je nekoliko ma- Marušič je ostao na mestu bana do 20.
nje popularnih mera, kao što su ukidanje decembra 1934, kada je postao ministar so-
društava, nacionalizacija i druge ekonom- cijalne politike i narodnog zdravlja u vladi
ske mere, kao i kadrovske promene. Tako Bogoljuba Jevtića. U istoj vladi bio je i mi-
je 1933. godine raspušten Katolički pro- nistar obrazovanja od 19. do 24. juna 1935.
svetni savez u Ljubljani i Mariboru, kao i le- Potom je, 3. februara 1935, izabran u Senat
vičarska zajednica Borba i Krekova Mla- kao jedan od četvorice senatora iz Dravske
dina. U vreme njegovog banovanja u ban- banovine. Na izborima 5. maja 1935. izabran
skom veću većinu su imali liberali zbog je za narodnog poslanika. Kao član Senata
prelaska bivše SLS u opoziciju usled protiv- protivio se ratifikaciji konkordata između
ljenja režimu i šestojanuarskoj diktaturi. Kraljevine Jugoslavije i Svete Stolice. U pe-
Bansko veće je podnelo zahtev za prošire- riodu 1935–1936. izdavao je časopis Glas
nje nadležnosti na ceo prostor banovine na naroda, glasilo njegovog dela liberalnog
drugoj sednici u februaru 1932. Ovaj zahtev bloka u okviru Jugoslovenske nacionalne
je ponovljen na trećoj sednici u februaru stranke. U godinama pred izbijanje Drugog
1933, kada su u posebnoj rezoluciji banski svetskog rata bio je aktivan u organizaciji
većnici zahtevali što skorije uspostavljanje primorskih iseljenika i koristeći svoje
banovinske samouprave na temelju najšire državne funkcije pomogao je mnogim pri-
decentralizacije. Tokom ovog perioda zna- morskim sunarodnicima. Zalaganje za su-
čajno se povećao uticaj banskih većnika u narodnike izvan tadašnjih jugoslovenskih
debati i određivanju budžeta banovine za državnih okvira potvrdio je 1940. kada je
fiskalnu 1933/34. godinu. Marušič se složio postao član Centralnog odbora Udruženja
sa formiranjem finansijskog odbora u ko- slovenačkih emigranata, koje se zalagalo
jem bi se o budžetu raspravljalo pre ple- za pomoć izbeglicama iz Poljske i Čehoslo-
narnih sednica. Na trećoj sednici, februara vačke, tada već okupiranih zemalja. U tom
1933, liberalni banski većnici su, mimo svo- periodu, zajedno sa Lavom Čermeljom i
jih nadležnosti, istupili politički. U pismu u- Ivom Sancinom, počeo je stvarati organiza-
pućenom kralju Aleksandru I snažno je kri- ciju za oslobođenje Primorske u predstoje-
tikovana kazna za bivšu SLS, koja je u ćem ratu, pa je na toj osnovi formirao
deklaracijama iz decembra 1932. naglasila dobrovoljne slovenačke i hrvatske forma-
svoj autonomno-federalni nacionalni pro- cije na području Istre. Posle napada Ne-
gram. U tom programu SLS je tražila preu- mačke na Jugoslaviju, 7. aprila 1941. u Na-
ređenje Jugoslavije u okviru kojeg je tre- rodnom domu u Ljubljani, sa navedenim
balo uspostaviti autonomnu slovenačku kolegama, okupio je emigrante iz Primor-
državnu jedinicu. Na ovoj sednici ban Ma- ske. Tog dana u Narodnom domu osnovana
rušič je osudio pastirsko pismo katoličkog je dobrovoljačka Soška legija. Marušič i
episkopata protiv sokolskog obrazovanja i Čermelj su hteli povezati oko 2.000
dobrovoljaca sa redovnom jugosloven- LITERATURA: Enciklopedija Slovenije, 7. knjiga, Ljub-

skom vojskom. Zbog toga je Marušič otpu- ljana 1993; Maksimiljan Fras, Mariborski župan dr. A-
lojzij Juvan in njegov čas, Maribor 2013; Bojan
tovao u Bosnu, ali su ga ustaše zaustavile Himmelreich, „Slovenski člani jugoslovanske delega-
u Slunju. Potom se vratio u Ljubljanu, pri- cije na pariški mirovni konferenci 1919–1920“, Celjski
druživši se Osvobodilnoj fronti (OF) u zbornik, 1993, 163–179; Rudolf Golouh, „Dr. Drago Ma-
okviru „ministarske grupe“. Ova grupa se rušič – sedemdesetletnik“, Jadranski koledar, Trst
1954, 57–59; Kmetski list, št. 50, 10. 1. 1930, 1–2; Uroš
sastojala od bivših političara, ministara i Lipušček, Ave Wilson: ZDA in prekrajanje Slovenije v
banova, između ostalih Dušana Serneca i Versaillesu 1919–1920, Ljubljana 2003; Jurij Perovšek,
Frana Novaka. Od leta 1941. zastupao je „Dravska banovina in banski svetniki“, v: Slovenska
„ministarsku grupu“ u Vrhovnom plenumu novejša zgodovina 1, Ljubljana 2005, 327–332; Pri-
OF. Italijani su ga uhapsili i zatvorili u Ljub- morski slovenski biografski leksikon, 10. snopič, Go-
rica 1984, 377–379; Andrej Rahten, „Pariška mirovna
ljani februara 1942. Proveo je izvesno konferenca in Slovenci“, v: Slovenci v očeh imperija.
vreme u zatvorima u Padovi i Bolonji, a za- Priročnik britanskih diplomatov na pariški mirovni
tim je interniran u Malalberg u blizini Bolo- konferenci leta 1919, Ernest Petrič (ur.), Mengeš 2007,
nje. Posle italijanske kapitulacije otišao je 26–42; Andrej Rahten in Janez Šumrada (ur./éds.),
Velikih pet in nastanek Kraljevine Srbov, Hrvatov in
u partizane, gde je u februaru 1944. postao Slovencev / Les Cinq Grand set la création du
član Pokrajinskog odbora OF za Slovenačko Royaume des Serbes, Croates et Slovènes, Mengeš
primorje. Kao član Slovenačkog narodnoo- 2011; Branko Marušič, Sto slovenskih politikov, Ljub-
slobodilačkog veća (Slovenski narodnoo- ljana 2002, 130–131.
svobodilni svet – SNOS), poslan je u Belu
Krajinu u martu 1944, gde je bio jedan od FOTOGRAFIJA: Arhiv Jugoslavije, 337, 371/7.
osnivača slovenačkog Crvenog krsta i nje-
gov prvi predsednik. Kasnije je bio na čelu G. Antoličič
jugoslovenskog Crvenog krsta. Bio je i član
AVNOJ-a. Prema sporazumu Tito–Šubašić u MATIĆ SVETOMIR
junu 1944, zajedno sa Sretenom Vukosavlje- general, ban
vićem, postao je Titov član jugoslovenske (Kraljevo, 24. X 1870 – Novi Sad, 2. V 1931)
kraljevske vlade u Londonu. Ta vlada je i-
mala šest ministara, a Marušič je bio na čelu Otac Ljubomir je bio artiljerijski oficir i
resora za saobraćaj, pravdu i prosvetu (pre- zbog službe je često sa porodicom menjao
uzeo je resor prosvete 29. septembra 1944, mesto stanovanja. Osnovnu školu završio
posle izlaska Izidora Cankara iz vlade). Na je u Kragujevcu, gde se potom upisao u
kraju Drugog svetskog rata, kada je u martu gimnaziju, koju je završio u Kraljevu. Posle
1945. formirana privremena vlada Demo- položene mature 1887. stupa na Vojnu aka-
kratske Federativne Jugoslavije, postao je demiju kao pitomac 21. klase, koju je zavr-
ministar pošte, telegrafa i telefona i tu duž- šio 1891. kao četvrti u rangu s činom artilje-
nost vršio do 1948. godine. Posle rata učes- rijskog potporučnika. Školovanje je nasta-
tvovao je na mirovnim konferencijama, za- vio na Višoj školi Vojne akademije, koju je
lažući se za pristupanje Primorske Jugosla- završio 1896. kao sedmi u rangu. Usavrša-
viji, posebno njegovog rodnog Opatjeg Sela. vanje je nastavio u francuskoj vojsci služeći
Bio je nosilac visokih jugoslovenskih, fran- u artiljerijskoj jedinici u Orleanu tokom
cuskih, grčkih i poljskih odlikovanja. 1897. i 1898, zatim kao artiljerijski kapetan
II klase tokom 1900. u Krezou. Po povratku
Biografije 87
najvećih artiljerijskih stručnjaka u zemlji, a

kao nastavnik artiljerijske škole gađanja
predavao je generacijama pitomaca vojnih
škola, čime je stvorio uslove za uspešno
delovanje artiljerijskih jedinica tokom Bal-
kanskih i Prvog svetskog rata. U ratovima
se isticao hrabrošću i dobrom komandom,
što ga je svrstalo u red najboljih komanda-
nata divizija srpske vojske. Za ratne pod-
vige odlikovan je Ordenom belog orla II
reda sa mačevima, Karađorđevom zvezdom
III i IV reda sa mačevima, Zlatnom meda-
ljom za hrabrost, Albanskom spomenicom,
ruskim Ordenom Sv. Vladimira sa mače-
vima IV reda. Od mirnodopskih odlikovanja
bio je nosilac Ordena belog orla I i V reda,
Svetog Save I reda, Karađorđeve zvezde II
reda, Jugoslovenske krune II reda. Odliko-
van je i od strane vlada Rumunije, Čehoslo-
u Kraljevinu Srbiju komandovao je artilje- vačke, Poljske, Engleske, Italije i Francuske.
rijskim jedinicama, bio je nastavnik i Za trećeg bana Dunavske banovine
upravnik artiljerijske škole gađanja. Izbija- postavljen je kraljevskim ukazom 27. avgu-
njem Prvog svetskog rata prelazi na duž- sta 1930. Njegov prvi zadatak bilo je orga-
nost komandanta Braničevskog odreda na nizovanje odlaska banskih većnika na pri-
položaju od Grocke do Donjeg Milanovca. jem kod predsednika vlade u Domu garde
Komandu nad Šumadijskom divizijom II u Beogradu. Aktivno je učestvovao u orga-
poziva preuzima 1915. i sa njom se suprot- nizovanju prvog međunarodnog sajma u
stavlja napadu bugarske vojske. Posle Novom Sadu, na kome je učestvovalo 328
sloma srpske odbrane sa divizijom se izlagača iz zemlje i inostranstva. Krajem
povlači preko Crne Gore i Albanije na Krf. 1930. susreo se sa prvim znacima narodnog
Početkom borbi na Solunskom frontu nezadovoljstva stanjem u Kraljevini, koje je
avgusta 1916. prima komandu nad Dunav- usledilo zbog neadekvatnog odgovora vla-
skom divizijom, sa kojom učestvuje u sti na posledice Velike ekonomske krize.
teškim borbama na planini Nidže, kod Gor- Septembra 1930. poslao je raspis banovima
ničeva, na Crnoj Reci i Kajmakčalanu. U u kome im je skrenuo pažnju na njihov
sklopu priprema za proboj Solunskog odgovoran pristup poslovima jačanja i ču-
fronta postaje načelnik artiljerije pri vanja ideje narodnog i državnog jedinstva,
Vrhovnoj komandi. Čin generala dobio je što je trebalo ostvariti stvaranjem organi-
1918. i do demobilizacije srpske vojske zacija sa jugoslovenskom ideologijom na
obavlja dužnost komandanta Savske divi- bazi kraljevog manifesta od 6. januara 1929.
zijske oblasti. U vojsci Kraljevine SHS Bio je zadužen za organizaciju razgovora
nastavio je da obavlja visoke vojne dužno- ministara koji su oktobra 1930. obišli
sti. Među oficirima smatran je za jednog od
Pančevo, Vršac, Veliki Bečkerek, Veliku Ki- veća, u pratnji nekolicine ruskih oficira.
kindu, Sremsku Mitrovicu, Rumu, Suboticu, Njegovo poslednje pojavljivanje kao bana
Sombor, Stari Bečej i Novi Sad. Kako bi u javnosti zabeleženo je 15. marta 1931. pri-
ublažio posledice gladi 29. decembra 1930. likom otvaranja Sajma stoke u Novom
uputio je raspis svim gradskim i sreskim Sadu. Ubrzo posle toga novine su prenele
načelnicima da odmah organizuju odbore i vest da mu je pozlilo prilikom inspekcij-
kuhinje za ishranu poljoprivrednih radnika, skog puta u Sontu. Odmah se vratio u Novi
a naročito njihove dece. Ove kuhinje su ra- Sad, gde je hitno operisan. Iako se činilo da
dile u periodu januar–mart 1931. u Novom je postoperativni tok krenuo dobro, premi-
Sadu, Subotici, Starom Bečeju, Velikoj Ki- nuo je 2. maja 1931. Kovčeg sa telom je pre-
kindi i drugim mestima. Banska uprava nije net u svečanu dvoranu Kraljevske banske
imala milosti za neplaćanje poreskih oba- uprave, gde su se građani Novog Sada
veza te su vođene akcije prinudne naplate oprostili od svoga bana. U ime banske
državnog, opštinskog i banovinskog po- uprave govor je održao Đorđe Gasparini,
reza, što je povećavalo nezadovoljstvo na- načelnik tehničkog odeljenja, a u ime celo-
roda. U saradnji sa subotičkim lekarom dr kupnog stanovništva Dunavske banovine
Gaborom Santom organizovao je masovne Stevan Ćirić, banski većnik i gradonačelnik
skupove Mađara po vojvođanskim mesti- Sremskih Karlovaca. Kolona od preko
ma, koji su imali za cilj formulisanje rezo- 10.000 građana ispratila je bana do želez-
lucije o bezrezervnoj podršci mađarske na- ničke stanice, gde se u ime građana Novog
cionalne manjine u Jugoslaviji. Sprovođe- Sada od njega oprostio gradonačelnik Bra-
nje jugoslovenske ideologije u praksi je nislav Borota. Sahranjen je u Beogradu 3.
nastavljeno organizovanjem uzajamnih maja 1930. Sahrani je prisustvovao ceo
poseta stanovnika različitih krajeva Dunav- državni vrh sa kraljem Aleksandrom I na
ske banovine. Predstavnici sela iz Banata čelu.
posetili su Šumadiju i Kragujevac tokom
jula 1930. Poseta je uzvraćena u oktobru IZVORI: Arhiv Vojvodine (AV), F126, Kabinet bana pov.
1930; u isto vreme koncerte po Bačkoj i Ba- 106/1930; AV, F126, I pov. 515/1930; AV, F126, I pov.
524/1930; AV, F126, II 3262/1930; AV, F126, II
natu držalo je pevačko društvo „Obilić“ iz 21140/1930; AV, F126, II 19366/1931; AV, F126, II
Kruševca. U Banat je stiglo 574 seljaka koji 19431/1931; AV, F126, II 28436/1931; AV, F126, II
su bili smešteni u Velikom Bečkereku, Veli- 36403/1931; AV, F126, II 55415/1931.
koj Kikindi i Vršcu. Kao najviši državni pred-
stavnik bio je rado viđen gost u javnom ži- бановине, Нови Сад 2016, 17, 77, 80–85, 88–89, 91–
votu Novog Sada. Bio je pokrovitelj gotovo 96, 332–334, 351; Миле Бјелајац, Генерали и адми-
svih izložbi i strukovnih konferencija u Du- рали Краљевине СХС/Југославије, Београд 2004,
navskoj banovini. Učestvovao je na kon- 207–208; Љубинка Трговчевић, Планирана елита:
gresu Jugoslovenskih cionista koji je odr- о студентима из Србије на европским универзи-
тетима у 19. веку, Београд 2003, 254; Шандор Ме-
žan 7. decembra 1930. u Novom Sadu. Sa сарош, Мађари у Војводини 1929–1941, Нови Сад
tog skupa je upućena poruka lojalnosti 1989, 61–65; Годишњак МС. Календар за пре-
Jevreja kralju i državi u kojoj su živeli. U a- ступну 1932. годину, Нови Сад 1932, 110; Поли-
udijenciju je primio i generala Evgenija Mi- тика, 6. 9. 1930, 4; Политика, 26. 9. 1930, 7; Поли-
тика, 27. 9. 1930, 3; Политика, 13. 10. 1930, 1–2; По-
lera, predsednika Ruskog sveopšteg vojnog литика, 14. 10. 1930, 1–2; Политика, 8. 12. 1930, 7;
Biografije 89
Политика, 2. 2. 1931, 4; Политика, 15. 3. 1931, 7; По-
литика, 23. 4. 1931, 5; Политика, 1. 5. 1931, 2; Поли-
тика, 3. 5. 1931, 3; Политика, 4. 5 1931, 1–2; Југосло-
венски дневник, 4. 10. 1930, 2; Југословенски днев-
ник, 15. 10. 1930, 4.
FOTOGRAFIJA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунав-

P. Vajagić
MATKOVIĆ DOBRICA
pravnik, pomoćnik ministra, ban
(Šarani, Gornji Milanovac, 29. XI 1887 –
Šarani, 9. X 1973)
Nakon završene gimnazije u Beogradu

počinje da radi kao policijski činovnik. Sa
srpskom vojskom se povlači preko Alba-
nije, a sa Krfa je upućen u Pariz gde je Moravskoj, Bitoljskoj i Somborskoj oblasti.
obavljao dužnost sekretara delegacije za Proglašenjem šestojanuarske diktature
smeštaj srpskih izbeglica u Francuskoj. Re- vraćen je u MUP, gde je obavljao posao na-
šenjem Ministarskog saveta upućen je sa čelnika Odeljenja za zaštitu države, a zatim
Krfa u London sa zadatkom da prouči je postao pomoćnik ministra unutrašnjih
englesku administrativno-upravnu organi- poslova Živojina Lazića. Kao stručnjak za u-
zaciju. Boravak u Parizu je iskoristio da nutrašnju bezbednost pokrenuo je mnogo-
završi studije prava jula 1918. Završetkom brojne akcije školovanja i obuke policijskih
rata vraća se u MUP Kraljevine SHS, odakle službenika. Učestvovao je na međunarod-
prelazi u Upravu grada Beograda, gde je o- nim kongresima u Rimu, Briselu, Beču i
bavljao dužnost šefa krivičnog odeljenja. Amsterdamu, gde je izabran za predseda-
Potom u Ministarstvu finansija postaje ru- vajućeg kongresa.
kovodilac odeljenja za suzbijanje činovnič- Prilikom njegovog imenovanja za petog
kih zloupotreba i krijumčarenja. Tokom bana Dunavske banovine odlučujuću ulogu
službe u ovom ministarstvu učestvovao je imao je ministar unutrašnjih poslova Lazić,
u razotkrivanju korupcionaške Bečke afere jer je bio njegov prvi saradnik. Loše poli-
(1921). Sa dužnosti u Ministarstvu finansija tičko stanje u Dunavskoj banovini bilo je
odlazi za velikog župana bregalničke obla- rezultat delovanja političke opozicije, na-
sti sa sedištem u Štipu. Tokom boravka u ročito na teritoriji Vojvodine. Somborska i
Makedoniji, gde je kasnije bio i na čelu bi- Novosadska rezolucija su predstavljale
toljske oblasti, postaje šef Udruženja pro- ozbiljan problem koji je zahtevao akciju,
tiv bugarskih bandita. Njemu se pripisivala što je bio najvažniji zadatak novog bana.
odgovornost za masakr koji je žandarme- Prvo njegovo zaduženje se odnosilo na
rija izvršila 2. marta 1923. u selu Garvan. organizovanje prevoza vozovima što većeg
Dužnost velikog župana obavljao je u broja građana na zbor Jugoslovenske
radikalne seljačke demokratije (JRSD) u prethodnika prema Nemcima i Mađarima.

Nišu 23. aprila 1933. Sreski načelnici su bili Avgusta 1933. podržao je osnivanje Mlado-
dužni da bana obaveste o brojnom stanju nemačkog pokreta (Jungdeutsche Bewe-
učesnika zbora iz njihovog okruga, pri gung) na čijem čelu je stajao dr Nikolaus
čemu je svako dobio kvotu. Prvi put se zva- Haslinger, lekar iz Velikog Bečkereka. Bio
nično pojavio kao ban u rodnom kraju prije veoma nepopularan među Mađarima,
likom osvećenja nove škole u Gornjem Mi- koji su mu slali veliki broj predstavki i
lanovcu, na velikoj svečanosti kojoj je pri- žalbi vezanih za rad nosilaca vlasti u ba-
sustvovala gotovo cela vlada sa kraljem A- novini. Velike proteste mađarske nacio-
leksandrom I na čelu. Kao uspešan organi- nalne manjine izazvala je njegova odluka
zator pokazao se i 28. maja 1933. kada je u da jula 1934. zabrani rad Mađarskog kul-
Novom Sadu održan veliki zbor JRSD na turnog društva u Velikom Bečkereku. Ra-
sportskom igralištu „Karađorđe“, kojem je dio je na organizaciji banske administra-
prisustvovalo 8.000 ljudi. Time je u Dunav- cije i izvršio sistematizaciju službeničkih
skoj banovini završen proces formiranja mesta (za vreme njegovog mandata Du-
opštinskih organizacija JRSD, a ban je po navska banovina je imala 412 službenika).
naredbi ministra unutrašnjih poslova Organizovao je vatrogasnu službu u mno-
nastavio da kontroliše rad i organizovanje gim mestima banovine, insistirajući kod
JRSD u svojoj banovini. Pred opštinske iz- lokalnih vlasti da formiraju vatrogasne
bore 1933, smenama pojedinih gradonačel- čete.
nika i organizovanjem konferencija na ko- Svoje ogromno policijsko iskustvo pre-
jima su mirene sukobljene struje unutar nosio je polaznicima kursa za policijske
opštinskih organizacija, nastojao je da o- službenike u Dunavskoj banovini. Tokom
jača partijsku organizaciju JRSD. Ove mere poseta sreskim načelstvima pažnju je
nisu svuda davale rezultate, jer su često usmeravao na rad kancelarijske službe,
nastajale podele unutar JRSD zbog pripad- broj nerešenih slučajeva, poslove javne
nosti članstva bivšim političkim partijama. bezbednosti i policije, kao i trošenje
Juna 1933. raspisao je opštinske izbore u opštinskih budžeta. Prilikom poslednje
Dunavskoj banovini za 8. oktobar 1933. i na posete kralja Aleksandra I Novom Sadu
njima je glasalo 68,3%. Ubedljivu pobedu juna 1934, upriličene u okviru osvećenja
odnela je lista Jugoslovenske nacionalne doma Novosadske trgovačke omladine,
stranke koja je posle izbora formirala sedeo je u svečanoj dvorani odmah pored
opštinske uprave u 760 opština, dok je kralja čime mu je odato priznanje za uspe-
opozicija mogla da računa na 36 opština. šan rad. Namesništvo formirano posle
Za vreme njegovog mandata zabele- Marsejskog atentata učinilo je otklon od
ženi su prvi organizovani napadi na jevrej- ličnosti koje su bile nosioci šestojanuar-
sko stanovništvo u Dunavskoj banovini. U ske diktature. Promenjena su četiri bana,
novinskom saopštenju izneo je svoju re- a među njima se nalazio i ban Dunavske
šenost da ubuduće sprečava ove neoprav- banovine koji je 6. januara 1935. postav-
dane napade, a zatim je primio predsed- ljen za novog bana Moravske banovine.
nika novosadske jevrejske opštine Julija Dužnost svom nasledniku Matković je pre-
Franka. Nastavio je politiku svojih dao 9. januara 1935. Dužnost bana
Biografije 91
Moravske banovine obavljao je do 23. LITERATURA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунавске

februara 1936. kada je penzionisan. бановине, Нови Сад 2016, 118–125, 127–129, 131–134,
138–140, 171, 332–336, 351; Михаел Антоловић, Не-
Drugi svetski rat je proveo na svom мачка мањина у Војводини (1918–1941): друштво
imanju u selu Savinac. Učestvovao je u и политика, Сомбор 2017, 103; Владан Јовановић,
radu Svetosavskog kongresa u selu Ba. Na „Губици југословенске жандармерије у сукобима
zasedanju Antifašističke skupštine narod- са качацима и комитама 1918–1934”, Токови исто-
рије, 1–2/2007, 9–20; Шандор Месарош, Мађари у
nog oslobođenja Srbije koje je održano 9– Војводини 1929–1941, Нови Сад 1989, 103–106;
12. novembra 1944. u Beogradu izabran je Бранко Петрановић, Србија у Другом светском
za člana predsedništva i u svom govoru рату 1939–1945, Београд 1992, 690; Епископ Атана-
dao je podršku Josipu Brozu Titu. Sa jere- сије (Јевтић), Српска црква у II светском рату –
jom Milanom Smiljanićem, u ime novih званичан извештај Св. Архијерејског Синода из
1947, у: Сербиа и коментари, Београд 1991; Миха-
vlasti pokušao je da nagovori mitropolita ило Миловановић, Савинац у таковском крају:
skopskog Josifa da uđe u namesništvo село Шарани и село Дренова, Београд 1995, 254–
kralja Petra II. Dužnost predsednika Komi- 258; SNKJ, 15. 4. 1933, 1; SNKJ, 10. 1. 1935, 1; SNKJ, 23. 3.
sije za ratnu štetu pri Predsedništvu vlade 1936, 1; Политика, 22. 11. 1921, 1; Политика, 11. 4.
1933, 2; Политика, 4. 5. 1933, 2; Политика, 8. 5. 1933,
NR Srbije napustio je kada je od njega 3; Политика, 29. 5. 1933, 4; Политика, 10. 10. 1933,
zatraženo da se učlani u Komunističku 3,7; Политика, 26. 10. 1933, 4; Политика, 30. 10.
partiju. Pomogao je izgradnju školske 1933, 6; Политика, 10. 1. 1935, 3; Југословенски
zgrade i đačke trpezarije, kao i zadružne дневник, 11. 5. 1934, 3.
zgrade u rodnom kraju, mnogih česmi i
bunara, mosta preko rečice Dičine kojim ске бановине, Нови Сад 2016, 118.
su selo Šarani povezani sa Drenovom, kao
i modernog puta od sela Savinca do Ta- P. Vajagić
kova. Nosilac je Ordena jugoslovenske
krune III reda, Ordena belog orla IV reda, MIHALDŽIĆ STANOJE
Legije časti IV reda (koji mu je dodelio pravnik, šef policije, ban
predsednik Francuske Republike, 1930). (Jasenovac, 1892 – Zagreb?, 1956)
Sahranjen je u porodičnoj grobnici koju je
podigao 1935. u porti crkve Svetog Save u Rođen je u pravoslavnoj obitelji. Nakon
selu Savincu. što mu je u mladosti umro otac Nikola, šu-
marski nadsavjetnik, briga o obitelji je pala
DELA: Lokalna uprava u Engleskoj, Beograd 1920, na pleća majke Josipe, rođene Švrljuga. Na-
„Pomoćnik ministra unutrašnjih dela“, Policija, br. 1– kon srednje škole u Zagrebu upisuje
2/1921, 49–59; „Progres naše policije“, Policija, br. 13– pravne studije, u Zagrebu i Budimpešti. U
14/1931, 499–501.
vrijeme Prvog svjetskog rata unovačen je u
IZVORI: Arhiv Vojvodine (AV), F126, I Kab. bana pov. austrougarsku vojsku, da bi nakon zarob-
30/1933; AV, F126, I Kab. bana pov. 45/1933; AV, F126, ljavanja na ruskom frontu 1917. prešao u
I Kab. bana pov. 115/1933; AV, F126, I Kab. bana pov. sastav vojske Kraljevine Srbije, tj. Jugosla-
224/1933; AV, F126, I Kab. bana pov. 225/1933; AV,
F126, I Kab. bana pov. 240/1933; AV, F126, I pov.
venske dobrovoljačke divizije. Dapače, to-
357/1933; AV, F126, II pov. 1769/1933; AV, F126, II pov. kom 1930-ih je pokušavao kao bivši ko-
1832/1933; AV, F126, II 7557/1934; AV, F126, II mandant okupljati preživjele svoje dobro-
23030/1934; AV, F126, II 24396/1934; AV, F126, II voljačke postrojbe, 3. čete, 1. puka, 123. ba-
52281/1934. taljuna, koja je bila bitna u proboju
zato doveden pomirljiviji Mihaldžić za nje-

gova pomoćnika. Bedeković je u svakoj pri-
lici pokazivao nepovjerenje prema Mihal-
džiću i drugim službenicima koji su u zagre-
bačku Upravu policije dovedeni bez nje-
gove suglasnosti, na što je Mihaldžić odgo-
varao zaobilaženjem svoga šefa te izrav-
nom komunikacijom s banom (Perovićem)
ili MUP-om. Kako je situacija postala neiz-
drživa Bedeković je 1932. službeno zatražio
da se službenici u koje nije imao povjere-
nje, apostrofirajući Mihaldžića, premjeste,
ili da se njega samoga umirovi. Režimski
vrh odlučio je ispratiti ovaj blef. Stanoje
Mihaldžić, čije je kvalitete hvalio ban Pero-
Solunskog fronta. Po završetku rata ulazi u vić u preporuci za imenovanje, postavljen
upravno-policijsku službu. Kao mlad, je za upravnika zagrebačke policije 15.
ambiciozan i stručan službenik imao je listopada 1932, dok je Janko Bedeković slu-
povjerenje pretpostavljenih pa je od druge žbeno promoviran, ali u biti degradiran
polovine 1920-ih promoviran za upravnika postavljanjem za načelnika Odjeljenja
policije u Novom Sadu, zatim Subotici i ka- javne bezbednosti pri MUP-u u Beogradu.
snije Zagrebu. Iako je u dva navrata bio Mihaldžićevim imenovanjem na mjesto
instrument borbe protiv Hrvatske seljačke šefa zagrebačke policije mučenja i ubojstva
stranke (HSS), prvo 1925. kada je kao detek- nisu u potpunosti stala, ali su bila uveliko
tiv u Zagrebačkom redarstvu prikupljao do- smanjena. Ipak, možda je njegovom zaslu-
kaze o zaokretu HRSS-a ulijevo, tj. pristupu gom u policijsku službu tada vraćen zlogla-
Stjepana Radića tzv. Zelenoj internacionali, sni Dragoljub-Dragi Jovanović. Mihaldžić je
a zatim 1933. kada je uhapsio Vladka Ma- uveo reda te je zagrebačka policija pod
čeka radi Zagrebačkih punktacija, ipak je njime izbjegavala ulaziti u bezrazložne
održavao dobre odnose s HSS-om. Pose- otvorene sukobe s komunistima, usta-
bno je bio vezan s kasnijim banom Bano- šama, kao i HSS-om, a povećala je obavješ-
vine Hrvatske Ivanom Šubašićem, koji ga je tajnu djelatnost, kojom je i spriječen plani-
opisivao kao svog ratnog druga i dobrog rani atentat na kralja Aleksandra I koji su
prijatelja. Početkom 1930-ih postavljen je trebali izvesti u prosincu 1933. Petar Oreb i
za višeg policijskog savjetnika i zamjenika Ivan Herničić u Zagrebu. Tim je njegov po-
dotadašnjeg upravitelja druge najvažnije ložaj bio samo učvršćen te ne iznenađuje
policijske postaje u državi – Uprave policije što je u travnju 1936, u jeku novoproklami-
u Zagrebu. Upravitelj policije u Zagrebu bio rane Stojadinovićeve politike smirivanja,
je tada Janko Bedeković, zloglasan radi raz- promaknut na mjesto podbana Savske ba-
nih mučenja i ubojstava koja su se doga- novine. Ipak, nije to prošlo bez otpora. Pro-
đala pod njegovom ingerencijom u na- tiv Mihaldžića je krajem travnja 1936. istu-
vodne svrhe istražnih radnji. Vjerojatno je i pio poznati zagrebački odvjetnik s jakim
Biografije 93
osjećajem za pravdu Ivo Politeo pismom u- kako sustav funkcionira. Ružić se posvetio
pućenim premijeru Stojadinoviću. Politeo sastancima s ljudima iz političkog i šireg
je istakao pogubnost postavljanja za pod- društvenog života, a u poslovnom smislu
bana dotadašnjeg šefa zagrebačke policije, verziraniji Mihaldžić je u mnogim situaci-
koja je bila poznata po nezakonitom i ne- jama de facto već tada samostalno vodio
humanom postupanju prema optuženima. zagrebačku bansku upravu. Ipak, između
Nadalje je istakao donekle slične kvalifika- njih dvojice nije bilo razmimoilaženja. Ru-
cije koje su imali i Ružić i Mihaldžić za do- žić je u svojim sjećanjima kasnije pisao:
lazak na mjesto bana, odnosno podbana. „Dne 28. IV. 1936. preuzeo sam dužnost,
Jedno vrijeme, vjerojatno početkom 1920- koja obzirom na zatrovane političke prilike
ih, Mihaldžić je navodno, kao i Ružić, „sim- u Hrvatskoj nije bila laka. Imao sam sreću
patizirao“ Svetozara Pribićevića i Demo- da je podbanom bio imenovan Stanoje Mi-
kratsku stranku, tj. Samostalnu demokrat- haldžić, nadasve čestit, razuman i svojoj
sku stranku. Zatim je bio anglofil, blizak službi odan činovnik – koji je do tada bio
masonima, ali je uz to bio i prijatelj s mi- šef policije u Zagrebu“.
nistrom unutrašnjih poslova Antonom Ko- Nakon smjene Viktora Ružića s mjesta
rošcem. I on i Ružić nisu se slagali sa bana Savske banovine 25. kolovoza 1938,
postupcima svojih prethodnika, pa je raniji sve njegove poslove preuzeo je podban
dolazak Mihaldžića na čelo zagrebačke po- Stanoje Mihaldžić. Od kraja kolovoza 1938.
licije navodno shvaćen kao popuštanje, jer pa do kraja kolovoza 1939, tj. formiranja
je on sam bio protivnik Bedekovića kao Banovine Hrvatske, nije promoviran u pu-
svoga prethodnika na toj poziciji. Ipak, Po- nopravnog bana, ali se navodio kao vršitelj
liteo je bio potpuno razočaran u Mihaldžića dužnosti bana. Čini da je Stojadinović imao
kao Bedekovićevu nasljedniku, jer se poli- u planu provesti prosinačke izbore za Na-
tika zlostavljanja uhićenih nastavila. Iako rodnu skupštinu 1938. još sa Mihaldžićem
se nekoliko puta obraćao raznim razinama kao vršiteljem dužnosti, a onda početkom
vlasti radi ovoga problema, ništa se nije 1939. imenovati novoga bana. Ipak, njegova
mijenjalo. Stoga je Politeo ocjenjivao kako smjena to je odgodila. Cvetkovićeva vlada
je Mihaldžić ili totalno nesposoban, pa ne do zaključenja Sporazuma nije htjela „tala-
zna što se događa pod njegovom paskom, sati“, pa je ostavila Mihaldžića na položaju
ili je svjestan toga pa je sukrivac takvih u iščekivanju brzog dogovora i stvaranja
„istražnih postupaka“. S druge strane Poli- Banovine Hrvatske, u kojoj će netko drugi
teo je smatrao kako je pogubno da upravu postati ban. Iako je Mihaldžić, pogotovo
vodi takav podban Mihaldžić, jer će ban Ru- pod Stojadinovićem, bio sklon činiti razne
žić ionako samo figurativno biti na čelu ustupke Jugoslovenskoj radikalnoj zajed-
uprave. Ban Viktor Ružić je prilično cijenio nici (JRZ) u Savskoj banovini i formalno
podbana Stanoja Mihaldžića te mu je pre- budnije kontrolirati rad podređenih mu
puštao da samostalno obavlja važnije organa u spriječavanju antivladinih aktiv-
poslove banovine. Dok Ružić nije znao nosti, ipak je njegovo doba obilježio nasta-
mnogo o upravnim i policijskih poslovima, vak politike smirivanja. Kao podban i vrši-
s kojima do imenovanja banom nije pre- lac dužnosti bana pokušao je razriješiti
više dolazio u kontakt, Mihaldžić je razumio razne probleme koji su tištili stanovništvo.
Njegovim izravnim posredovanjem završio špijunaža i propaganda usmjerena protiv

je u rujnu 1936. višetjedni štrajk građevin- fašista i nacista. U svom kratkotrajnom
skih radnika. U prosincu 1938. donio je radu Ujka je imala potporu engleskih o-
odluku da se Kosinju i okolici, ličkim selima bavještajnih struktura. Ipak, njene aktivno-
stradalim od poplave, uputi pet vagona sti nisu se mogle sakriti, pa su Nijemci, po-
hrane. Dolaskom Cvetkovića na mjesto pre- vezavši Ujku s Mihaldžićem, izvršili diplo-
mijera Mihaldžić je ponovno bio dosta za- matski pritisak te je sredinom 1940. premi-
poslen na političkom planu. U doba izrav- jer Cvetković bio prisiljen na drastične po-
nih i neizravnih pregovora koji su tokom teze. Neposredno nakon što je Mihaldžić
1939. vođeni između Cvetkovića i Mačeka i završio ministarska inspekcijska putovanja
koji su rezultirali poznatim Sporazumom, po Zetskoj i Vardarskoj banovini, premijer
služio je kao posrednik u kontaktima Cvet- Cvetković ga je suočio s optužbama da blo-
kovića i Mačeka, ali i eksperata imenovanih kira rad njemačke narodne skupine u Jugo-
od obje strane, koji su radili na skiciranju slaviji te da „Odjeljak O“ MUP-a radi protiv
teritorijalne i pravne autonomije za bu- Reicha, čak naoružavajući protivnike naci-
duću Banovinu Hrvatsku. zma. Mihaldžić je 8. srpnja 1940. „dao
Zbog iskustva u policijskim i upravnim ostavku“ na mjesto ministra, koja je odmah
poslovima, ali i uloge pomirljivog posred- usvojena. Ipak, već dan potom imenovan je
nika u pregovorima koji su doveli do Spo- za bana Drinske banovine.
razuma Cvetković–Maček, Mihaldžić je u o- Nakon polaganja prisege pred premije-
čima svih političkih aktera, i Zagreba i Beo- rom Cvetkovićem 10. srpnja 1940, otišao je
grada, ali i Namjesništva, postao dobar u Sarajevo gdje je na položaju bana zami-
kandidat za mjesto ministra unutrašnjih jenio Vladimira Jevtića, koji je „stavljen na
poslova. I doista, u vladi Cvetković-Maček, raspoloženje“. U Drinskoj banovini je radio
sastavljenoj u kolovozu 1939. dobiva taj rena načelima zacrtanima od vlade, a u do-
sor. U upravljanju tim ministarstvo osje- govoru s muslimanskim krilom JRZ. Od važ-
ćalo se njegovo navodno masonstvo i pri- nijih projekata iz njegova vremena treba
vrženost Saveznicima, pa ga se optuživalo izdvojiti završetak Hrama Preobraženja
da je „britanski čovjek“. S druge strane o- Gospodnjeg, kojeg je posvetio patrijarh
porba ga je napadala radi forsiranja poli- srpski Gavrilo Dožić u rujnu 1940. uz velike
tike JRZ i HSS. Iz toga doba teško su pro- svečanosti. Prihvatio je vojni puč izveden u
vjerljivi navodi da je kao ministar unutraš- Beogradu 27. ožujka 1941. Nova Simovićeva
njih poslova bio jedan od poticatelja na a- vlada ostavila ga je na poziciji bana Drinske
tentat u kojem je smrt bivšeg premijera Mi- banovine, a on je nastojao spriječiti da se
lana Stojadinovića u internaciji trebala biti projugoslavenske demonstracije u Sara-
namještena kao samoubojstvo. jevu, u kojima je djelomično i sam sudjelo-
Tokom 1940. sa manjom skupinom su- vao, ne pretvore krajem ožujka 1941. u an-
radnika-anglofila odlučio je osnovati pose- tinjemačke manifestacije.
ban „Odjeljak O“ unutar MUP-a u Beo- U trenucima vojnog raspada Kraljevine
gradu, iznajmivši za njega posebne urede Jugoslavije slijedio je politiku Vladka Ma-
pod paravanom trgovačkog društva „Ujka čeka u smislu da je pozvao sve državne i
a. d.“. Zadaća toga odjeljka bila je kontra- općinske vlasti da nastave obavljati svoje
Biografije 95
poslove i nakon dolaska njemačke vojske. LITERATURA: Ljubo Boban, Hrvatska u arhivima
Još u drugoj polovini travnja 1941, na pri- izbjegličke vlade 1941–1943, Zagreb 1985, 239, 252;
Ljubo Boban, Maček i politika Hrvatske seljačke
tisak Nijemaca, izdao je nekoliko proglasa stranke 1928–1941, Zagreb 1974, vol. 1, 145, 155, 179,
u kojima je tražio da se čuva red, sprje- 213, 272, 376–377, 289–392, 459, vol. 2, 12, 24, 31, 55,
čava gomilanje živežnih namirnica i trgo- 63, 65, 209, 272, 353; Hrvoje Čapo, Kraljevina čuvara:
vačke špekulacije, ali i da svo oružje civili Represivni aparat monarhističke Jugoslavije na
području hrvatskih zemalja (1918–1941), Zagreb
predaju u svoje lokalne žandarmerijske 2015, 279; Stipica Grgić, Uprava u Savskoj banovini:
postaje. Tek utvrđivanjem ustaške vlasti u Između državnog centralizma i supsidijarnosti
samome Sarajevu 24. travnja maknut je iz (doktorski rad), Sveučilište u Zagrebu 2014; Zlatko
ureda bivše Kraljevske banske uprave Hasanbegović, Jugoslavenska muslimanska orga-
Drinske banovine. Poslije toga uhićen je nizacija 1929–1941. (U ratu i revoluciji 1941–1945),
Zagreb 2012, 113, 722, 732; „Храм Преображења
od njemačkih vojnih vlasti te je prepraćen Господњег у Сарајеву“ https://dija-
u Zagreb, gdje je u svibnju 1941. režim NDH spora.wordpress. com/2013/03/08/ 27845/ (pri-
očekivao njegovo suđenje. Ipak su ga nje- stup 2. 2. 2018); Bosiljka Janjatović, Politički teror u
mačke vlasti, zajedno sa skupinom istak- Hrvatskoj 1918–1935, Zagreb 2002, 279; Dragoljub
Jovanović, Političke uspomene, Beograd 2008, vol.
nutih jugoslavenskih intelektualaca i po- 5, 110, 181, 253, 268, vol. 6, 122, 133, 269; Nada Kisić
litičara-navodnih masona, poput Andrije Kolanović, Ivo Politeo: Povijest, intelektualci,
Štampara, Stanka Švrljuge i Hinka Kri- odvjetništvo 1887–1956, Zagreb 2015, 99–100, 134,
zmana, internirale u Austriji. Od 1942. 347–352; Zvonimir Kulundžić, Slavko Kolar i njegovo
popravili su se uvjeti internacije u Austriji, vrijeme, Zagreb 1977, 465–466; Zoran D. Nenezić,
Masoni u Jugoslaviji (1764–1980), Beograd 1984,
u okolici Graza, ali sve do sredine 1945. bio 437–438, 470, 556; Slavko Odić, Slavko Komarica,
je pod paskom njemačkih vlasti. Nakon Noć i magla: Gestapo u Jugoslaviji, vol. 2, Zagreb
što je i te obveze oslobođen raspadom 1977, 21–22; „Stanoje Mihaldžić“, https://ca.billion-
Trećeg Reicha preselio se u Grazu neda- graves.com/grave/Stanoje-Mihaldžić/24978535
(pristup 2. 2. 2018); Sarajevo u revoluciji (ur. Nisim
leki Semriach. Tu je nastavio živjeti i ne- Albahari et al.), vol. 2, Sarajevo 1977, 118, 138; Mario
posredno nakon kraja rata, bojeći se Stipančević, „Vampir iz Petrinjske: Obris portreta
povratka i odmazde novih socijalističkih Janka Bedekovića“, Gordogan, vol. 35–36, 123, 127;
vlasti za njegovo djelovanje u Kraljevini R. W. Seton-Watson i Jugoslaveni: Korespondencija
Jugoslaviji. 1906–1941, vol. 2, Zagreb/London 1976, 364; Milan
Stojadinović, Ni rat ni pakt: Jugoslavija između dva
Možda se potkraj života ipak vratio u rata, Rijeka 1970, 635–636; Jerca Vodušek Starič,
Hrvatsku. Usputno ga spominje Vladko „The Concurrence of Alllied and Yugoslav Intelli-
Maček u pismu Augustu Košutiću krajem gence Aims and Activities“, The Journal of Intelli-
1955, šaljući mu pozdrave. Tokom 1956. gence History, vol. 5, no. 1, 35; Todor Stojkov, Vlada
Milana Stojadinovića 1935–1937, Beograd 1985, 100,
Stanoje Mihaldžić je umro. Pokopan je u 154, 183; Vreme, 6–9. 1. 1936; Jutro, 30. 4. 1936;
obiteljskoj grobnici na zagrebačkom grob- Vreme, 27. 9. 1936; Narodne novine, 27. 8. 1938; Lička
lju Mirogoj. sloga, 1. 1. 1938; Novo doba, 22. 4. 1939; Slovenski
narod, 9. 7. 1940; Vreme, 11. 7. 1941.
IZVORI: Državni arhiv Slavonski Brod, Arhiv obitelji
Brlić (kutija 105: neobjavljeni memoari Viktora Ružića FOTOGRAFIJA: Полиција, бр. 21–22, 1932, II.
„Moje uspomene“); Hrvatski državni arhiv (HDA), Ko-
šutić August (fond), kutija 10; HDA, SDS RSUP SRH, S. Grgić
dosje 301498-SDS1 (Šubašić Ivan).
MILOSAVLJEVIĆ SVETISLAV (TISA)

brigadni general, ministar, ban
(Niš, 7. IX 1882 – Beograd, 28. VII 1960)
U Nišu je stekao osnovno i srednje

obrazovanje. Kao najbolji đak planirao je
da školovanje nastavi na tehničkom fakul-
tetu, ali ga je nemogućnost porodice da fi-
nansijski pomogne školovanje primorala
da izabere vojnički poziv. Nižu školu vojne
akademije je upisao 1899. kao pitomac 32.
klase zahvaljujući intervenciji samog kralja
(bio je odbijen za tu godinu zbog niskog
rasta od 165 cm). Po završetku akademije
1901. vojničku karijeru je sa činom potpo-
ručnika započeo u Nišu kao vodnik 2. drin-
ske čete 1. inženjerskog bataljona. Zbog
marljivog rada već 1904. dobio je prvo odli-
vlasti na železnicama pretkumanovske
kovanje, Orden za vojničke zasluge, za rad
Srbije, a bio je odgovoran i za transport
nа utvrđivanju granica. Postao je ađutant 1.
vojske i komore. Iz Balkanskih ratova iza-
inženjerskog bataljona, a ubrzo je dobio i
šao je sa činom majora. Prvi svetski rat ga
čin poručnika. Iako se u uniformi našao ne
je zatekao na mestu pomoćnika načelnika
svojom voljom, zavoleo je vojnički poziv i
štaba Vardarske divizijske oblasti. Od 17.
želeo je da se usavršava. Tako je 1905.
avgusta 1914. do februara 1915. bio je po-
nastavio školovanje na Višoj školi vojne a-
moćnik načelnika štaba I armije, zatim ga
kademije u Beogradu sa 15. klasom. Po
je Radomir Putnik postavio na dužnost po-
završetku dobio je 1909. čin pešadijskog
moćnika Milana Nedića, šefa Vojnoželez-
kapetana II klase i mesto komandira 1. čete
ničke inspekcije Vrhovne komande. Posle
3. bataljona. Sledeće godine je primljen za
prelaska srpske vojske preko Albanije bio
pripravnika generalštabne struke Glavnog
je zadužen za organizovanje saobraćaja u
generalštaba u odseku za saobraćaj. Tu je
Medovskoj luci. Kada je na Krfu 1916. Milan
dobio čin kapetana I klase. U vreme Bal-
Nedić imenovan za načelnika Saobraćaj-
kanskih ratova raspoređen je kao ordo-
nog odeljenja, Milosavljević je postavljen
nans oficir u štabu I armije. Pre toga je bio
na njegovo mesto. Kao šef Vojnoželezničke
komandant železničke stanice u Vlaškom
inspekcije bio je zadužen za održavanje i
Polju. Jedan od značajnijih zadataka koje je
rekonstrukciju železničkih deonica za
u to vreme dobio bilo je organizovanje sve-
potrebe srpske i savezničke vojske. Na sop-
čanog dočeka vojske posle oslobađanja
stvenu inicijativu osnovao je Vojno-želez-
Skoplja. Februara 1913. imenovan je za de-
ničku školu u Solunu koja je radila sve do
legata Vrhovne komande kod Železničke
septembra 1918. Odmah posle oslobađanja
direkcije u Beogradu. Njegov zadatak je bio
Skoplja počeo je rad na obnavljanju srp-
da koordiniše potrebe civilnih i vojnih
skih železnica i do marta 1919. osposob-
Biografije 97
ljeno je 600 km pruge. Tokom Prvog svet- Luka. Posle rekonstrukcije vlade izazvane
skog rata bio je teško ranjen u glavu. Posle ubistvom u skupštini jula 1928. nije se na-
rata dobio je čin pukovnika, a 1920. unapre- šao među ministrima. Njegovo prvo minis-
đen je u šefa Železničkog odseka Saobraćaj- trovanje od 19 meseci ostalo je upamćeno
nog odeljenja Glavnog štaba. Iskustvo koje po završetku pruge Titel–Orlovat sa
je stekao tokom rata, stalno usavršavanje i mostom na Tisi, drugom koloseku pruge
rad učinili su ga najvećim autoritetom za pi- Beograd–Novska, izgradnji palate Ministar-
tanja vojnog saobraćaja. Pre nego što će stva saobraćaja i skoro 1000 stanova za či-
postati načelnik Saobraćajnog odeljenja novništvo. Treba istaći da je Milosavljević,
1924. godine službovao je i kao zapovednik uz sve dužnosti koje je imao, od 1920. do
2. pešadijskog gvozdenog puka „Knez Miha- 1929. radio kao honorarni profesor gene-
ilo“. Službena putovanja u Rumuniju, Polj- ralštabne službe na Višoj školi Vojne aka-
sku, Austriju, Nemačku, Francusku i Italiju o- demije.
mogućila su mu bliži kontakt sa kraljem A- U službu se ponovo vraća posle admi-
leksandrom I Karađorđevićem. nistrativne reorganizacije države kao ban
Kvaliteti koje je posedovao izazivali su Vrbaske banovine. Mesto bana mu je u ime
kod kralja simpatije tako da je ovog brigad- kralja ponudio predsednik vlade general
nog generala (čin dobio 1925) kralj postavio Petar Živković, kome je Milosavljević i po-
za ministra saobraćaja u vladi Nikole Uzu- ložio zakletvu 19. oktobra 1929. Njegovo ba-
novića 1926. godine. Kao ministar susreo se novanje je trajalo od 8. novembra 1929. do
sa brojnim problemima poput nerazvije- 23. aprila 1934. Izbor za bana u svojim me-
nog saobraćaja, glomazne administracije, moarima opisao je kao isključivu želju kra-
korupcije i nediscipline. Pored ostalog, lja. Ubrzo po dolasku u Banja Luku uvideo
razvio je i plan razvoja železnice koji je je da bez poboljšanja pismenosti (nepi-
obuhvatao izradu 1700 km novih železnič- smeno bilo 72% stanovništva) neće biti ni
kih pruga. Tokom prvog ministrovanja po- ekonomskog prosperiteta ni promena u
sebno se izdvaja realizacija izgradnje načinu života i proizvodnje. Glavni cilj
drumsko-železničkog mosta Beograd–Pan- prvog bana Vrbaske banovine bio je da
čevo, izuzetno vrednog projekta koji je izgradi što više škola. Uprkos malom bu-
dugo stajao u fioci premijera. Projekat je džetu u banovini je za vreme njegovog
vlada odobrila nekoliko sati pre isteka roka upravljanja izgrađeno oko 180 školskih
koji je obavezivao nemačkog izvođača ra- zgrada, a do 1941. otvoreno je još 50 sred-
dova. Pod pritiskom stranaka nezadovolj- njih škola. Njegovom zaslugom osnovani
nih što je jedan general na mestu ministra, su Poljoprivredna škola i Agrobotanički za-
1927. godine preveden je u rezervu. Iste go- vod u Modriči. Veliki doprinos kulturi dao
dine je izabran za poslanika Bitoljskog je otvaranjem Narodnog pozorišta u Banja
okruga i od tog trenutka se definitivno Luci oktobra 1930. Takođe, pomogao je
okrenuo političkoj karijeri. Harmonični od- osnivanje Vrbaskih novina i časopisa Knji-
nosi sa kraljem narušili su se već krajem te ževna krajina. Vrbasku banovinu gotovo da
godine zbog neslaganja da se stranoj kom- nije dotakla industrijalizacija (90% seljač-
paniji „Inet et Kom“ odobri koncesija za kog stanovništva je imalo čak 61% poseda
izgradnju železnice Beograd – Tuzla – Banja ispod 2,5 ha). Rad na poboljšavanju stanja
u poljoprivredi usmerio je najviše na pro- Posle tri meseca je odstupio sa mini-

svećivanje seljačkog stanovništva putem starskog položaja zbog afere oko ugovora
predavanja i različitih kurseva, moderniza- sa stranim kompanijama o gradnji želez-
ciju poljoprivrednih alata (90% seljaka o- nica koji su zaključili njegovi prethodnici i
ralo drvenim plugom), oplemenjivanje rasa povukao se iz političkog života. Posle dru-
domaćih životinja, podršku zadrugama gog ministarskog mandata izabran je za
kako bi proizvodi direktno dolazili do potpredsednika Jadranske plovidbe i za
potrošača (1925. bilo je 65, a 1934. 237 njenog predstavnika pri vladi, a 1936. za
zadruga) i očuvanje šuma. Od 1929. do 1933. predsednika Jugoslovenskog društva za
realizovano je 165 zimskih kurseva u traja- puteve. Od 1940. bio je urednik članaka o
nju do tri meseca. Održavane su poljopri- vojsci u listu Politika. Početkom Aprilskog
vredne izložbe, sajmovi i osnivana ogledna rata trebalo je da osnuje saobraćajno ode-
domaćinstva, sve u cilju prosvećivanja. Pla- ljenje Ministarstva vojske, ali je slom došao
nirao je da podigne domove zdravlja, sta- suviše brzo. Drugi svetski rat proveo je u
nice i ambulante, da izgradi Higijenski za- Beogradu pišući memoare. Sa suprugom
vod, da smanji alkoholizam i podigne svest Desankom imao je sina Petra i ćerku Lju-
o značaju higijene. Za samo godinu dana bicu. Odlikovan je, pored ostalog, i Orde-
izgradio je 3 doma zdravlja, 4 stanice, 50 nom jugoslovenske krune II stepena 6. sep-
seoskih ambulanti i oko 1000 higijenskih tembra 1930.
bunara. Najveći trag je ostavio na polju
urbanizacije Banja Luke. Plan o urbanizaciji DELA: О моралном, научном и физичком васпи-
je bio završen krajem 1929. godine. U prvoj тању официра по командама, Београд 1926;
Пушчана ватра у боју – по схватању у аустриј-
godini banovanja sagradio je 7 zgrada sa 52 ској војсци – четири сличице у слогу, Ниш 1910;
stana, učiteljsku školu i jedno krilo gimna- Ђенералштабна служба ратнога доба, Београд
zije. Zgrada banske uprave, garaže i muzej 1924; Ђенералштабна служба мирнога доба, Бе-
su završeni 1931. godine. Naredne godine оград 1924; Сусрети са краљем 1929–1934, Бања
Лука 1996; Мемоари. Бановање, Бања Лука 2005;
su izgrađeni Banski dvor i hotel Palas. So- Мемоари. Министровање, Бања Лука 2005.
kolski dom i Higijenski zavod su završeni
1933. godine, a poslednje godine njegovog LITERATURA: SNKJ, 11. 10. 1929, 1; SNKJ, 6. 9. 1930, 1;
banovanja završen je Dom kralja Petra I u SNKJ, 19. 4. 1934, 1; SNKJ, 11. 7. 1934, 1; Opšta državna
koji su preseljeni pozorište, muzej i biblio- uprava. Banovine, srezovi, opštine i gradovi, prire-
dio Viktor Manakin, Zagreb 1932, 152; Mile Bjelajac,
teka. Na mestu gde je bilo zapušteno tur- Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918–
sko groblje u centru grada napravljen je 1941, Beograd 2004, 216; Воја Стојановић-Воке,
park francuskog tipa u kome je 1932. Заслужни синови. Биографије заслужних људи
postavljen spomenik Petru Kočiću. Pošto je са територије источне Србије и Поморавља,
књ. I, Београд 1940, 166–168; Светислав Милосав-
u vladi Nikole Uzunovića postavljen za mi- љевић, Мемоари. Бановање, Бања Лука 2005;
nistra saobraćaja 18. aprila 1934. dužnost Светислав Милосављевић, Мемоари. Министро-
bana predao je u Banjaluci 22. aprila 1934. вање, Бања Лука 2005; Janko Vračar, Milica Radoj-
i u dužnost bana uveo pomoćnika dr Du- čić, Vrbaska banovina 1929–1941, Banjaluka 2010,
šana Petrovića, koji je vodio upravu bano- 15, 78, 81; Томо Марић, Бањалучке приче. Свједо-
чења, записи, успомене. Књига 1, Врбаска бано-
vine do postavljenja novog bana Drago- вина, рат и године које је однио Врбас, Бања-
slava Đorđevića već 23. aprila. лука 2010, 24–27; Светислав Тиса Милосављевић.
Зборник Округлог стола одржаног у Бањалуци
Biografije 99
16. октобра 2004. године, уредник Ђорђе Микић,
Бањалука 2005.
FOTOGRAFIJA: http://banskidvor.org/wp-content/
uploads/2011/05/Ban-Milosavljevic.jpg (pristup-
ljeno 1. maja 2019).
M. Pavlović
N. Mitrović
NATLAČEN MARKO
advokat, ban
(Manče, Vipava, 24. IV 1886 – Ljubljana, 13.
X 1942)
Rođen je u porodici Petra (1834–1911) i

Jožefe (1833–1907), rođene Rener. Pohađao
je gimnaziju u Gorici, a potom nastavio
uspostavljanjem sistematske mreže javnih
školovanje u Ljubljani kao pitomac Alojzi-
biblioteka. U vreme kada je predsedavao
jevišča, gde su prihvatani samo najbolji
SDZ-om osnovane su tri nove biblioteke u
đaci. Za vreme boravka u Alojzijevišču pi-
Dolenjskoj i Beloj Krajini, a veliki broj
sao je članke za studentski list Domača
knjiga poslan je u biblioteku u Pliberku. Za-
vaja pod pseudonimom Mančan. Posle
tim je završio studije 1912. u Beču, gde je
završene gimnazije otišao je u Beč 1907. go-
ostao na jednogodišnjem pripravničkom
dine, gde je studirao pravo. Kao izuzetno
stažu u pokrajinskom sudu. Od 1913, poha-
dobar student, od školske 1909/1910. go-
đao je razne katoličke skupove, a za vreme
dine primao je Knafljevu stipendiju za slo-
studija u Beču objavljivao je u student-
venačke studente u Beču. Za vreme studija
skom časopisu Zora. Prvi put se oženio Vi-
u Beču, 11. avgusta 1907, prvi put se susreo
dom Kos, koja je umrla 1914. posle rođenja
sa dr Antonom Korošecom, na sastanku
njihovog drugog deteta. Po drugi put se o-
slovenačkih, hrvatskih i ostalih slovenskih
ženio 1916. Antonijom Vilfan, koja je poti-
maturanata u Ljutomeru, na kojem je izja-
cala iz bogate ljubljanske porodice. Posle
vio da je ideja hrišćanstva nacionalna i de-
pripravničkog staža u Beču vratio se u Ljub-
mokratska. Na toj osnovi, obavezao se na
ljanu, gde je neko vreme radio u advokat-
realizaciju ideja hrišćanstva u privatnom i
skoj kancelariji dr Ivana Šusteršiča. U Ljub-
javnom životu. Bio je vođa prokatoličkog
ljani je, od 23. do 27. avgusta 1913, učestvo-
Slovenačkog studentskog saveza (Sloven-
vao na slovenačko-hrvatskom skupu na
ska dijaška zveza – SDZ) između 1908. i
kome je takođe došlo do izražaja njegovo
1910. godine, a svoja ubeđenja sažeo je u
zalaganje za katolički obrazovni rad.
dva principa: katolička vera i slovenački je-
Povodom izbijanja Prvog svetskog rata
zik. Najveći doprinos razvoju nacije i kato-
28. jula 1914, prilikom okupljanja mase
ličke ideje video je u kulturnom buđenju ši-
ispred dvorca u Ljubljani, govorio je o aus-
rokih masa. Zalagao se za podizanje obra-
trijskom patriotizmu i označio monarhiju
zovnog nivoa stanovništva, posebno
kao jedinu budućnost Slovenaca. Patriot- bio je tokom 1931–1933. godine. U periodu
ske osećaje koje je izrazio tokom izbijanja do izbijanja Drugog svetskog rata zagova-
Prvog svetskog rata koristili su slovenački rao je beskompromisan odnos prema ko-
liberalni političari 1927. godine za napade munistima. U govoru koji je kao ban Drav-
na njega, uglavnom preko časopisa Jutro. ske banovine održao 12. februara 1940.
Natlačenu u odbranu je tada stupio kato- pred banskim većem upozorio je na komu-
lički časopis Slovenec, koji je prvaku libe- nističku opasnost jer je do tada bio prikri-
ralne Narodne napredne stranke (NNS) i ven komunistički pokret, po njegovom miš-
nekadašnjem ljubljanskom županu dr ljenju, dobio novi zamah posle stvaranja
Ivanu Tavčaru, o početku rata napisao rusko-nemačkog saveza. Osnova protivlje-
vatreni patriotski govor. Ipak, njegov govor nja komunističkim idejama je bila njegova
sa početka rata nije mu bio dobra prepo- religioznost. U međuvremenu je, kao i
ruka u Kraljevini Jugoslaviji. Zbog napada ostali pripadnici SLS-a, konfiniran tokom
protivnika nije postavljen za bana Dravske režima Jugoslovenske nacionalne stranke
banovine 1929. godine. Tokom Prvog svet- (JNS) 1933. godine. Konfinaciju je proveo u
skog rata nije politički delovao, a njegov Bileći, Gacku i Sarajevu. Vratio se iz konfi-
uspon u jednog od vodećih slovenačkih nacije kada je Stojadinovićeva vlada stu-
političara počeo je na kraju rata i u porat- pila na dužnost i formiranjem Jugosloven-
nom dobu. Godine 1919. otvorio je advokatske radikalne zajednice (JRZ), a pola godine
sku kancelariju u Ljubljani i često vodio kasnije, 11. septembra 1935, imenovan je za
poslove Slovenačke narodne stranke (Slo- bana Dravske banovine.
venska ljudska stranka – SLS). Počeo je da Zadržao je funkciju bana sve do ne-
gradi političku karijeru u SLS-u početkom mačko-italijansko-mađarske okupacije
dvadesetih godina. U govoru na katoličkom slovenačke teritorije. U vreme banovanja,
mitingu 1923. godine naglasio je da nije do- septembra 1938, ugostio je Benita Musoli-
voljno da se intelektualci stapaju u kongre- nija u mestu Planina pri Rakeku. Ovaj
gacije (tada katoličke organizacije). Od sastanak je, posebno među članovima Ko-
1923. zauzimao je značajne funkcije u SLS. munističke partije, izazvao veliko ogorče-
Nastupao je na predizbornim javnim sku- nje. U periodu od 1936. do 1941. vodio je
povima, kako na lokalnim tako i na držav- sednice banskih veća, a u cilju obavljanja
nim izborima. Bio je predsednik Orla, gim- poslova opšte uprave objedinio je sva
nastičkog društva koje je delovalo pod ovlašćenja koja su prethodno imali veliki
okriljem SLS (1925–1927). Za potpredsed- župani. Ukinuo je ovlašćenja banskih već-
nika SLS imenovan je 1926, a 1927. izabran nika iz vremena bana Marušiča, koji je do-
je u skupštinu ljubljanskih vlasti, gde je pustio da većnici u načelu razmatraju bu-
postao predsednik oblasnog odbora. U džet banovine i glasaju o njemu. Svoju
vreme proglašenja šestojanuarske dikta- odluku zasnivao je na činjenici da bansko
ture bio je komesar oblasnog odbora u veće predstavlja savetodavno telo i nema
Ljubljani. Na osnovu toga, iako formalno nadležnosti za odobravanje ni za odbaciva-
zabranjena, SLS nastavlja da održava mo- nje budžeta. Tako je preuzeo sva ovlašće-
nopol u ljubljanskoj samoupravi. Predsed- nja za finalizaciju banovinskog budžeta i
nik Katoličkog akademskog starešinstva njegovu potvrdu od strane jugoslovenskog
Biografije 101
ministra finansija. U početku njegovog godine povećao je minimalnu platu za

mandata ekonomska kriza u ovom delu Ju- nekvalifikovane radnike.
goslavije je još uvek bila u punom zamahu. U vreme napada Nemačke na Jugosla-
Situacija se postepeno počela normalizo- viju 6. aprila 1941, formirao je Narodni sa-
vati sredinom 1936. godine, kada se zavr- vet za Sloveniju, koji se razvio u predstav-
šila ekonomska kriza. To je omogućilo ništvo Slovenaca u vreme raspada Kralje-
Natlačenu da, uz podršku uticajnog minis- vine Jugoslavije. Sve legalne stranke bile su
tra i stranačkog kolege Antona Korošeca, u aktivne u Narodnom savetu, osim ilegalne
periodu 1936–1940. budžet Dravske bano- Komunističke partije. U Narodnom savetu
vine uveća sa 133 na 207 miliona dinara. vršio je dužnost predsednika. Kao i u dru-
Povećanje budžeta omogućilo je veće soci- gim zemljama okupiranim od strane Ne-
jalno blagostanje, ali je zbog izbijanja Dru- mačke, kroz Narodni savet pokušao je da
gog svetskog rata i daljeg pogoršanja eko- osnuje nezavisnu slovenačku državu pod
nomske situacije socijalna zaštita još uvek nemačkom zaštitom. Pošto Nemačka nije
bila nedovoljna. Efekte ekonomske krize, pokazala volju za takve ideje, Narodni sa-
koja je počela da popušta 1936. godine, o- vet se okrenuo Italiji. Musolini, koji je
setilo je slovenačko stanovništvo do kraja Natlačena poznavao još od posete 1938.
tridesetih godina kada je počeo proces u- godine, najpre je podržao ideju narodne
vođenja ratne ekonomije. O tome svedoči i vlade, ali ju je brzo odbacio, uprkos poseti
podatak da je 1936. godine na području Natlačena i drugih slovenačkih predstav-
Dravske banovine bilo 27 štrajkova u ko- nika Rimu 8. juna 1941. Posle italijanske
jima je učestvovalo 17.000 radnika. Ban okupacije tzv. Ljubljanske pokrajine postao
Natlačen je, uprkos teškim ekonomskim i je član konzulte iz koje je, zajedno sa Iva-
socijalnim prilikama, sproveo i neke pozi- nom Puceljem, istupio u avgustu 1941. Oti-
tivne mere. Tako je u bolnici u Mariboru sa- šao je u ilegalu gde je vodio rad SLS-a i
građen novi paviljon za 240 pacijenata, u učestvovao u pripremi slovenačkog nacio-
bolnici u Celju podignut je porodiljski pavi- nalnog programa koji je predviđao obnovu
ljon za jednu etažu, starački dom u Vojniku Kraljevine Jugoslavije, ali na osnovi fede-
je dobio novu stambenu zgradu, a u Gor- ralnog sistema sa slobodnom i nezavisnom
njoj Radgoni je renoviran. U tom periodu Slovenijom. U skladu sa svojim antikomu-
Dravska banovina je godišnje trošila 10,5 nističkim stavom kritikovao je Osvobodilnu
miliona dinara za održavanje zdravstvenih frontu (OF). U proleće 1942. otpočela je o-
ustanova. U Ljubljani je 1938. osnovan ružana borba protiv okupatora na području
Institut za istraživanje i lečenje neoplazme, Slovenije, koja je, prema njegovim rečima,
opremljen najmodernijim rendgenskim a- imala revolucionarne težnje. Tada je odi-
paratima koji su omogućili zračenje i du- grao važnu ulogu u uspostavljanju, parti-
binsko lečenje. Ekonomska situacija u zanskom pokretu suprotstavljenog, Slove-
vreme izbijanja Drugog svetskog rata do- načkog saveza (Slovenska zveza – SZ) i na-
vela je u Dravskoj banovini do otpuštanja oružanih seoskih straža. Rukovodstvo OF
radnika, smanjenja radnog vremena i, u ga je kao opasnog protivnika i neformalnog
nekim slučajevima, prekida rada. Uprkos vođu slovenačkog kontrarevolucionarnog
neizvesnim okolnostima, početkom 1940. tabora osudilo na smrt. Na njega je 13.
oktobra 1942, preobučen u sveštenika, izvr-

šio atentat Franc Stadler – Pepe, član Bez-
bednosno-obaveštajne službe (Varnostno-
obveščevalna služba – VOS), koji je tokom
socijalističke Jugoslavije proglašen narod-
nim herojem. Kao odmazdu za atentat, ita-
lijanska vojska je naredila da se istog dana
pred vilom Natlačena ubiju 24 taoca.
LITERATURA: Zdenko Čepič (ur.), Marko Natlačen

(1886–1942) v zgodovinskem dogajanju, Ljubljana
2012; Enciklopedija Slovenije, 7. knjiga, Ljubljana
1993; Benjamina Fajdiga, Dr. Marko Natlačen – ban
Dravske banovine (diplomska naloga), Ljubljana
1994; Maksimiljan Fras, Mariborski župan dr. Alojzij
Juvan in njegov čas, Maribor 2013; Jure Gašparšič, SLS
pod kraljevo diktaturo. Diktatura kralja Aleksandra
in politika Slovenske ljudske stranke v letih 1929–
1935, Ljubljana 2007; Mirko Kovač, Ban dr. Marko
Natlačen. Ob stodvajsetletnici rojstva, Ljubljana
Beogradu (1887). Radio je u Ministarstvu
2006; Brigita Majcen, Življenje in delo bana dr. Marka
Natlačna (diplomska naloga), Maribor 2000; Josip pravde kao sekretar. Poslije državnog u-
Mal (ur.), Slovenci v desetletju 1918–1928. Zbornik dara koji je izvršio kralj Aleksandar Obre-
razprav iz kulturne, gospodarske in politične zgodo- nović, proglašavajući se punoljetnim i pre-
vine, Ljubljana 1928; Marijan Marolt, „Dr. Marko uzimajući vlast na svim nivoima, postavljen
Natlačen. Dvajset let po smrti ljudskega bana“, v:
Zbornik koledar Svobodne Slovenije, letnik 14 (1962),
je za upravnika Varoši Beograda. Srpskom
147–151; Ernest Sečen, „V duhovnika preoblečeni a- prestonicom je rukovodio nešto manje od
tentator pobegnil na triciklu“, Dnevnik, 11. 10. 2012; godinu dana (7. april 1893–12. januar 1894).
Slovenski biografski leksikon, 6. zvezek, Ljubljana Objavljivao je stručne radove u časopisu
1935; Marijan Smolik, „Ban dr. Marko Natlačen“, Dru-
Pravnik iz Beograda, a 1894. bio je posljed-
žina, št. 27, leto 2001.
nji urednik lista. Radio je kao sekretar
FOTOGRAFIJA: Narodna in univerzitetna knjižnica suda, a zatim je izabran za sudiju. Obavljao
Ljubljana. je dužnost predsjednika Prvostepenog
suda u Aleksincu (1900) i Trgovačkog suda
G. Antoličič u Beogradu. Političku djelatnost je razvio u
okvirima Samostalne radikalne stranke, pa
NESTOROVIĆ ĐORĐE je na izborima 10. jula 1905. izabran za na-
pravnik, predsjednik opštine rodnog poslanika kao kandidat u Niškom
(Požarevac, 25. III 1864 – Beograd, 26. VII okrugu. Obavljao je sudijsku funkciju u
1935) Apelacionom i Kasacionom sudu (1903–
1913). Na posljednjim izborima u Kraljevini
Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Srbiji 1. aprila 1912. po drugi put je izabran
rodnom gradu. Diplomirao je na Pravnom za narodnog poslanika. Budući da je bio re-
fakultetu u Beogradu. Nakon sticanja zervni sudski potpukovnik, učestvovao je u
diplome, zaposlio se kao sudski pisar u Balkanskim ratovima (1912–1913) kao
Biografije 103
armijski sudija i državni tužilac u Oficir- правних одлука српских и страних судова, Београд
skom sudu. Po završetku ratova, izabran je 1909; Правне расправе и чланци: одштампани из
повремених листова и новина, Београд 1911; Ме-
za člana Državnog saveta (1913). Početkom нично право у теорији и судској пракси: с четрна-
1914. postavljen je za predsjednika Beo- ест образаца и питањима удешеним за ученике
gradske opštine, a obavljao je i dužnost re- Меничног права, Београд 1912; Две судске уредбе: 1.
ferenta u Ministarstvu prosvete i crkvenih О правној ликвидацији стања створеног ратом
са изменама и допунама; 2. О убрзању рада код
dela. Tokom okupacije u Prvom svjetskom судских и иследних власти, Београд 1921; Меница и
ratu boravio je na Krfu i učestvovao u radu чек. Кратак преглед за трговачке и занатске
Narodne skupštine u izbjeglištvu. Poslije школе: са дванаест образаца, Београд 1922; Ме-
oslobođenja i proglašenja ujedinjenja, iza- нично право у судској теорији и пракси, Београд
bran je za poslanika u prvoj jugoslovenskoj 1923; Менично право за ученике трговачких
школа, Београд 1929; Образложење пројеката
skupštini – Privremenom narodnom pred- Стечајног закона, Закона о принудном поравнању
stavništvu (1. mart 1919–28. novembar ван стечаја и Закона о увођењу у живот ових за-
1920). Na Pravnom fakultetu u Beogradu кона, Београд 1929.
bio je honorarni profesor trgovačkog, me-
ničnog i stečajnog prava (1922–1924), a pi- IZVORI: Arhiv Jugoslavije, fond Centralni presbiro
sao je za Arhiv za pravne i društvene na- slavije (38), kutija 679, jedinica 858, Dosije Nestorović
uke. Široku aktivnost razvio je u okviru Đorđa.
Kongresa pravnika. Obavljao je dužnost
prvog potpredsjednika Prvog zbora prav- LITERATURA: Споменица Првог Конгреса правника
nika u Zagrebu (1924) i predsjednika Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаног
у Београду на дан 18–20 септембра 1925 године
Stalnog odbora Prvog kongresa pravnika u са излетом у шумадијске крајеве на дан 21 сеп-
Beogradu (1925). Bio je predsjednik Udru- тембра 1925 године, Београд 1926, 2–3; Споменица
ženja pravnika za Srbiju. Predsjedavao je за III. Главну скупштину Конгреса правника Кра-
Privatno-pravnim odsekom Stalnog zako- љевине Срба, Хрвата и Словенаца у Сарајеву,
дана 23.–25. септембра 1927, Загреб 1927, 201; По-
nodavnog saveta pri Ministarstvu pravde, a литика, 10. 10. 1929, 1–3; Време, 10. 10. 1929, 1, 7;
krajem juna 1929. izabran je za člana Споменица Четвртог Конгреса правника Краље-
Vrhovnog zakonodavnog saveta. вине Југославије одржаног у Скопљу на дан 4, 5 и
Kraljevom odlukom od 9. oktobra 1929. 6 октобра 1931 године са посетом Косову на дан
imenovan je za prvog bana Moravske ba- 7 октобра 1931 год. и излетима у Битољ, Охрид
и Пећ 8 и 9 октобра 1931 год., ур. Стојан Јовано-
novine. Na tom mjestu je ostao do 10. ja- вић, Београд 1931, 6–7; Споменица V. Главне скуп-
nuara 1931, kada je penzionisan. Naslijedio штине Конгреса правника Краљевине Југосла-
ga je Jeremija Živanović, a on je nastavio da вије у Дубровнику, дана 7.–9. X 1932, Загреб 1932,
živi u Beogradu. Bio je doživotni počasni 187–188; Политика, 27. 7. 1935, 5; Spomenica Sedme
Glavne skupštine Kongresa pravnika Kraljevine Ju-
predsjednik Kongresa pravnika Kraljevine goslavije u Beogradu dana 22–24. IX 1935, ur. Stojan
Jugoslavije. Nosilac je Ordena Svetog Save Jovanović, Beograd 1935, 303–304, 322; Београдске
II reda, Ordena belog orla V stepena i општинске новине, 7–8/1935, 497; Споменица
Ordena Karađorđeve zvezde IV reda. Осме Главне скупштине Конгреса правника Кра-
љевине Југославије у Новом Саду 10 и 11 септем-
бра 1938 год., ур. Илија Пржић, Београд 1938, 325;
DELA: О важности трговачког реда: с нарочитим
Neda Engelsfeld, Prvi parlament Kraljevstva Srba,
погледом на стање наше трговине, Београд 1893;
Hrvata i Slovenaca – Privremeno narodno predstav-
Менично право Краљевине Србије: са четрнаест
ništvo, Zagreb 1989, 102; Љубица Кандић, Историја
меничних угледа у слогу и збирком менично
Правног факултета у Београду 1905–1941, II–2,
Београд 2002, 330–331; Бранислав Божовић,
Управа и управници града Београда (1839–1944),
Београд 2011, 242–243; Александар Стојановић,
Коста Милојковић, Суд у Алексинцу 1832–2017, А-
лексинац 2017, 87; SBR VII, 282–283.
FOTOGRAFIJA: SBR VII, 282.
M. Gulić
NIKOLIĆ MILAN
(Ovsište, Topola, 3. VI 1885 – Kragujevac,
24. III 1968)
Rođen je u učiteljskoj porodici.

Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Kra-
gujevcu, a Pravni fakultet u Beogradu
(1907). Po završetku studija stupa u sudsku
marta 1931. Ubrzo posle penzionisanja
struku, prvo u Užicu, a zatim u Kragujevcu,
aprila 1931. postavljen je za zamenika šefa
ali uskoro prelazi u upravnu službu i služi
Presbiroa, gde je pokazao veliko razumeva-
kao činovnik u Kragujevcu i Beogradu, gde
nje za potrebe štampe i novinara.
ga zatiče izbijanje Prvog svetskog rata. Za
Za trećeg po redu bana Moravske bano-
vreme rata poslat je u diplomatsku misiju
vine imenovan je 8. novembra 1932. Priori-
prvo u Ajačiju na Korzici, a potom u Ženevi.
tet mu je bila štednja u banovinskim finan-
Nakon završetka rata raspoređen je kao
sijama. Od banovinskih činovnika tražio je
sekretar kod poverenika kraljevske vlade
savesno obavljanje dužnosti, kako bi
za Crnu Goru, da bi potom obavljao dužno-
opravdali očekivanja naroda koji se borio
sti komesara u pristaništima Bar i Ulcinj. Sa
sa posledicama ekonomske krize. Veliku u-
te dužnosti je imenovan za šefa odseka u
logu je imao u organizovanju jednog od
Ministarstvu unutrašnjih poslova, odakle je
najvećih mitinga u cilju promovisanja re-
premešten u Sarajevo, gde nakratko obav-
žimske Jugoslovenske radikalne seljačke
lja dužnost okružnog načelnika, a potom
demokratije. Zbor na kome je govorio
biva imenovan za velikog župana Sarajev-
predsednik vlade Milan Srškić održan je 23.
ske oblasti. Dužnost velikog župana je
aprila 1933. i na njemu je bilo prisutno
obavljao sve vreme postojanja oblasti, a
preko 100.000 ljudi, koji su vozovima orga-
nakon njenog ukidanja zavođenjem šesto-
nizovanim od strane vlade stigli u Niš. Pro-
januarske diktature 12. oktobra 1929. pre-
tivnici diktature su isticali da je zbor pro-
mešten je u Skoplje na dužnost pomoćnika
pao zbog jake kiše, a da se masa naroda
bana Vardarske banovine. U Skoplju se
bila sklonila po niškim kafanama i hote-
zadržao kratko jer je 16. januara 1930. pre-
lima. Bio je veoma aktivan u društvenom
mešten za pomoćnika bana Dunavske ba-
životu banovine. Godine 1933. otvorio je
novine. Sa tog mesta je zbog zdravstvenih
izložbu povodom 100-godišnjice oslobo-
razloga po ličnoj molbi penzionisan 17.
Biografije 105
đenja Timočke Krajine od Turaka. U sklopu

obeležavanja ove godišnjice centralna pro-
slava je bila organizovana 14. maja 1933. i
tom prilikom je u Zaječaru dočekao kralja
Aleksandra I. Rešenje za loše stanje bano-
vinskih finansija video je u povećanju tro-
šarina na alkoholna pića, dok je veliku ne-
zaposlenost u banovini pokušavao da reši
pokretanjem javnih radova. Planirao je da
javne radove finansira iz Fonda za izvođe-
nje javnih radova koji je osnovao u okviru
Banske uprave. Bio je veliki dobrotvor i
često je davao znatne sume novca za is-
hranu siromašnih, a ostalo je zabeleženo
da je bio jedan od najvećih priložnika prili-
kom podizanja crkve Svetog Romana u Re-
kovcu. Sa mesta bana smenjen je 9. janu-
ara 1935. U oproštajnom članku u Niškim vio na Višoj gimnaziji u Kragujevcu, gde je i
novinama zabeleženo je kako je bio predan maturirao. Završio je Pravni fakultet u Be-
kabinetskom radu, neumoran na poslu, pri ogradu 1897. Činovničku karijeru je zapo-
čemu mu zdravlje i brojne obaveze nisu čeo kao sudski pisar u beogradskom
dopustile da uspostavi prisnije odnose sa Okružnom sudu, odakle 1898. prelazi u ča-
Nišlijama. Novac koji su banski činovnici čanski Prvostepeni sud. U vojnu sudsku
sakupili za poklon predao je humanitarnoj službu stupa 1901. godine, gde dobija čin
organizaciji Nasušni hleb. poručnika i mesto vojnog islednika Drinske
divizijske oblasti sa sedištem u Valjevu, a
бановине, Нови Сад 2016, 15, 68, 93; Политика, 9. zatim Dunavske divizijske oblasti sa sediš-
11. 1932, 2; Политика, 10. 1. 1935, 2; Време, 9. 11. 1932, tem u Beogradu. Službu nastavlja u Mini-
3; Нишке новине, 20. 11. 1932, 1; Нишке новине, 30. starstvu vojske u periodu 1907–1912. gde je
4. 1933, 1–5; Нишке новине, 6. 8.1933, 1; Нишке но- radio u sudskom odeljenju Velikog vojnog
вине, 27. 1. 1934, 1; Нишке новине, 19. 1. 1935, 2; Ле-
suda. Tokom Balkanskih ratova bio je su-
вачке новине, 26. 8. 2016, 2.
dija Stalnog vojnog suda za oficire, a po-
FOTOGRAFIJA: Политика, 9. XI 1932, 2. tom referent i načelnik Sudskog odeljenja
Vardarske divizijske oblasti i Komande
P. Vajagić mesta u Skoplju. Za načelnika Sudskog
odeljenja komande Dunavske divizije
NIKOLIĆ MILAN postavljen je 15. avgusta 1913. Početkom
general, ban Prvog svetskog rata je imenovan za načel-
(Čačak, 24. X 1874 – Beograd, 10. XI 1943) nika Sudskog odeljenja Dunavske divizije
prvog poziva, sa kojom se povukao preko
Rođen je u činovničkoj porodici. Albanije na ostrvo Krf. Na Solunskom
Osnovnu školu i četiri razreda gimnazije frontu obavljao je dužnost načelnika
završio je u Čačku, da bi školovanje nasta-
Sudskog odeljenja komande I armije, sa kontrolu izbornog procesa. Prvu izbornu

kojom je 1918. ušao u Novi Sad. Sa činom konferenciju organizovao je u Novom Sadu
vojnosudskog pukovnika obavljao je duž- 1. oktobra 1931, kada je za nosioca liste
nost načelnika Sudskog odeljenja I armij- aklamacijom izabran general Petar Živko-
ske oblasti u Novom Sadu. Unapređen je u vić. Na izborima koji su održani 8. novem-
čin vojnosudskog brigadnog generala 1. de- bra 1931. u Dunavskoj banovini glasala su
cembra 1925. Vojnu službu je završio pen- 459.373 birača, a prosečna izlaznost na ni-
zionisanjem 18. maja 1929, posle čega je vou sreza se kretala 62%. Nakon formiranja
postavljen za vrhovnog inspektora Pred- režimske Jugoslovenske radikalne seljačke
sedništva Ministarskog saveta. demokratije (JRSD) preuzeo je njeno orga-
Za četvrtog bana Dunavske banovine nizovanje u Dunavskoj banovini, a preko
imenovan je ukazom kralja 11. maja 1931. Za sreskih načelnika formirao je mesne
razliku od svog prethodnika dobro je poz- odbore. Njegovo angažovanje u organiza-
navao prilike u banovini pošto je deo vojne ciji režimske stranke dalo je slabe rezul-
službe proveo u Novom Sadu. Njegova prva tate, jer je bio kompromitovan delovanjem
poruka upućena je nacionalnim manji- sreskih načelnika. MUP je početkom febru-
nama, prema kojima je zauzeo isti odnos ara 1932. dao nalog banskim upravama da
kao i prema svakom lojalnom građaninu. sreski načelnici posao organizovanja JRSD
Javnost u Vojvodini je srdačno pozdravila prepuste privremenim organima stranke.
njegovo postavljenje za bana, isticalo se da Tokom 1932. u vojvođanskom delu bano-
je izabran jedan od najsposobnijih držav- vine dolazi do aktivnosti zabranjenih opo-
nih funkcionera. Prvo zvanično pojavljiva- zicionih partija, što će rezultovati usvaja-
nje imao je prilikom otvaranja II međuna- njem političkih platformi poput Somborske
rodnog sajma u Novom Sadu. Jedan od naj- i Novosadske rezolucije. Rezolucije su osu-
većih problema po preuzimanju dužnosti đivale diktaturu i centralističko državno u-
odnosio se na tešku ekonomsku situaciju, ređenje, kritikovano je ekonomsko stanje u
koja se pogoršala uprkos merama vlade. državi u kojoj je Vojvodina pretvorena u
Niske cene poljoprivrednih proizvoda i ne- ekonomski eksploatisano područje. Na
dostatak novca bili su glavni problemi, a sa prostoru Šumadije u leto 1932. aktivirali su
terena su u bansku upravu stizale informa- se predstavnici Zemljoradničke stranke
cije o propadanju stočarske proizvodnje koji istupaju na seoskim zborovima, a
zbog velikog poreskog opterećenja. Prinosi obraćanje Miloša Tupanjanina na pijaci u
žitarica i kukuruza zbog niske cene nisu Ubu završilo se oružanim obračunom sa
podmirivali troškove proizvodnje i poreze, žandarmerijom. Formiranjem vlade Milana
zbog čega su seljaci morali da prodaju Srškića prema opoziciji u Dunavskoj bano-
stoku. Visok prinos žetve 1931. naterao je vini zaveden je stroži režim, a ban je dobio
vladu da interveniše prilikom otkupa žita, a odrešene ruke za gušenje političkih aktiv-
ban je preko sreskih načelnika kontrolisao nosti. Prilikom povratka iz Sente, gde je pri-
poštovanje odluke da jedino država može sustvovao osvećenju spomenika kralju
da kupuje i prodaje žito. Donošenje novog Petru I Karađorđeviću, 30. oktobra 1932. do-
ustava i raspisivanje izbora za narodno živeo je saobraćajnu nesreću. Njegove
predstavništvo zahtevali su maksimalnu poslove je preuzeo podban, a on je usled
Biografije 107
zdravstvenih razloga penzionisan kraljev- Дунавске бановине, 3. 11. 1932, 1; Политика, 14. 5.
skim ukazom 9. aprila 1935. 1931, 2; Политика, 17. 5. 1931, 8; Политика, 2. 10.
1931, 3; Политика, 10. 11. 1931, 1–2; Политика, 2. 7.
Iako se trudio da svojom službom bude 1932, 2; Политика, 31. 10. 1932, 7; Политика, 14. 4.
primer potčinjenima u banskoj administra- 1933, 14.
ciji, u privatnom životu je bio sušta suprot-
nost, a u sećanjima predratnih Novosa- FOTOGRAFIJA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунав-
đana ostale su zabeležene anegdote ve-
zane za njegov boemski život. Od građana
P. Vajagić
Dunavske banovine i Novoga Sada se opro-
stio uskršnjom čestitkom uz molbu da
NOVAKOVIĆ MARKO
ostanu vredni i čestiti kakvi su bili. Do izbi-
pravnik, okružni načelnik, ban
janja Drugog svetskog rata boravio je u Ma-
(Šabac, 30. III 1878 – Beograd, 9. IV 1947)
taruškoj Banji kao penzioner. Nosilac je
Ordena jugoslovenske zvezde I reda.
Osnovnu školu i šest razreda gimnazije
DELA: Uput za vođenje prethodne istrage u vojsci i pohađao u rodnom mestu, a maturirao je u
mornarici, Novi Sad 1924; Komentar Uredbe o vojnoj Beogradu. Pravni fakultet u Beogradu je
disciplini, Novi Sad 1924; Uput za vođenje prethodne završio 1902. godine. Prvo zaposlenje mu je
istrage u vojsci i mornarici, Novi Sad 1924. bilo u beogradskoj opštini na mestu sekre-
IZVORI: Arhiv Vojvodine (AV), F126, II 21144/1930; AV,
tara, a potom je radio kao pisar u Poreskoj
F126, II 1303/1933; AV, F126, VIII 13142/1931; AV, F126, upravi u okviru Ministarstva finansija. Usa-
II 55873/1931; AV, F12, I pov. br. 141/1932; AV, F126, II vršavao se u Švajcarskoj tri godine iz obla-
51206/1932; AV, F126, II 1621/1933. sti samouprava i finansija. Vrativši se iz i-
nostranstva, 1907. godine, uključuje se u
бановине, Нови Сад 2016, 97–98, 100, 105, 107, 113, rad Narodne radikalne stranke (NRS) i
115–117, 332–334, 351; Предраг М. Вајагић, „Нови Сад postaje jedan od lidera omladine stranke u
и банови Дунавске бановине“, Свеске за историју Beogradu. Prelazi u Ministarstvo unutraš-
Новог Сада, 17/2016, 178–179; Миле Бјелајац, Гене- njih dela 1908. godine. Najpre je bio član
рали и адмирали Краљевине СХС/Југославије, Бе-
оград 2004, 229; Виктор Манакин, Алманах Краље-
Uprave grada Beograda u rangu sreskog
вине Југославије: IV јубиларни свезак: 1929–1931, načelnika II klase, a od 1910. vrši funkciju
Загреб 1932, 269; Биљана Шимуновић-Бешлин, komesara Beogradske železničke policije.
Просветна политика у Дунавској бановини Nakon Balkanskih ratova poslat je u novo-
(1929–1941), Нови Сад 2007, 98; Тодор Стојков, Опо- oslobođene krajeve. Najpre je bio na funk-
зиција у време Шестојануарске диктатуре 1929–
1935, Београд 1969, 137, 178; Тодор Стојков, „Одјек ciji okružnog načelnika u Bitolju (1913), a
Загребачких пунктација у грађанским опозицио- početkom 1915. premešten je za okružnog
ним круговима Војводине“, Зборник Матице срп- načelnika u Skoplju. Krajem 1915. povlači se
ске за историју, 2/1970, Нови Сад 1970, 63–75; sa srpskom vojskom. Za vreme Prvog svet-
Ранко Кончар, Опозиционе партије и аутоно-
мија Војводине 1929–1941, Нови Сад 1995, 90–91;
skog rata bio je na dužnosti delegata Kra-
Саша Марковић, „Прилог проучавању политичке ljevine Srbije za izbeglice na ostrvu Korzici.
биографије Јоце Лалошевића“, Истраживања, Po završetku rata upućen je u Pirot da
21/2010, Нови Сад 2010, 367–393; Трива Милитар, „Г. organizuje prihvat srpskih zarobljenika iz
Милан М. Николић, бан Дунавске Бановине“, Го- Bugarske, a potom služi u Smederevu, pa u
дишњак Матице српске, Нови Сад 1932, 25; SNKJ,
20. 5. 1931, 1; SNKJ, 13. 4. 1933, 1; Службени лист Šapcu, a početkom 1920. postavljen je za
Babušnici. Početkom novembra 1936. doče-

kao je predsednika vlade Milana Stojadino-
vića u Caribrodu, na njegovom povratku iz
posete Turskoj. Sredinom novembra 1936.
otvorio je sedmo zasedanje Banskog veća
Moravske banovine. Za vreme njegovog ba-
novanja završena je izgradnja rekonstrui-
sane i dograđene zgrade banovine u Nišu
(6. septembar 1936), Invalidskog doma u
Nišu (novembar 1936), vodovoda u rudniku
Ravna Reka kod Despotovca (januar 1937),
spomenika kralju Aleksandru I i vojvodi
Kosti Vojinoviću u Prokuplju (jun 1937), vo-
dovoda i Spomenika oslobodiocima Niša
(jun 1937) i započeta izgradnja zgrade
niškog pozorišta (jun 1937). Radio je i na
inspektora u Ministarstvu unutrašnjih unapređenju turizma i poljoprivrede u Mo-
poslova. Sredinom 1920. postavljen je za ravskoj banovini osnivajući Banovinski tu-
okružnog načelnika u Kruševcu, a teritori- ristički savet u martu 1937. i Veće Poljopri-
jalnom reorganizacijom zemlje i stvara- vredne komore jula 1937.
njem oblasti postaje veliki župan Kruše- Odlukom kraljevskog namesništva
vačke oblasti. Na toj dužnosti je penzioni- postavljen je za bana Vardarske banovine
san prvi put 1924. godine. Posle samo tri 10. jula 1937, a na dužnost je stupio 28. jula,
meseca je reaktiviran i postavljen za veli- kada je stigao u Skoplje. Njegov prethodnik
kog župana Banjalučke oblasti, polovinom Svetislav Paunović imenovan je za sena-
1926. odlazi na istu poziciju u Vranje, a 1927. tora. Jedna od prvih aktivnosti je bila
penzionisan je po drugi put, i to istog dana inspekcijski obilazak banovine u septem-
kada je primio dužnost velikog župana u bru i oktobru 1937. Krajem oktobra 1937. za-
Valjevu. Kao penzioner bio je aktivan u re- počela je izgradnja nove železničke stanice
žimskom udruženju „Jadranska straža“ kao u Skoplju. Bio je organizator velike pro-
član oblasnog pododbora u Beogradu. slave 25-godišnjice oslobođenja Južne
Reaktiviran je iz penzije po drugi put i Srbije u Skoplju 31. oktobra 1937. Tom prili-
postavljen za bana Moravske banovine kom otkriveni su spomenici kralju Petru I i
ukazom kraljevskih namesnika 19. aprila kralju Aleksandru I. Početkom jula 1938. za-
1936. Ubrzo nakon postavljenja, početkom počela je gradnja Banske palate u Skoplju,
juna 1936, obišao je Pomoravlje (Jagodinu, tada najmonumentalnije zgrade u gradu,
Svilajnac, Paraćin, Kušiljevo i Rekovac). U kao i zgrade ženske realne gimnazije. U julu
julu je posetio Vučitrn i Prištinu, pa Alek- 1938. započela je gradnja nove zgrade gim-
sandrovac, Brus i Kruševac. U avgustu 1936. nazije u Prištini, a završena izgradnja
raspisao je opštinske izbore u Moravskoj hidrocentrale u klisuri reke Treske, blizu
banovini, a sredinom istog meseca boravio Skoplja. Po treći, ovoga puta i poslednji
je u inspekciji u Caribrodu, Pirotu i put, penzionisan je 24. februara 1939. Na
Biografije 109
mestu bana Vardarske banovine nasledio

ga je Vladimir Hajdukveljković. Sahranjen
je na Novom groblju u Beogradu. Odlikovan
je Ordenom Sv. Save I reda.
IZVORI: Arhiv Jugoslavije, 138–7–48, 51a, 54.
LITERATURA: Ко је ко у Југославији, Београд/Загреб

1928, 107; Споменица Шабачке гимназије 1837–
1937, Шабац 1938, 202–206; Владимир Дедијер, Са-
рајево 1914, Београд 1966, 655; Сто година Друге
београдске гимназије 1870–1970, Београд 1970,
644; Тодор Стојков, Влада Милана Стојадиновића
1935–1937, Београд 1985, 166–168; Владан Јовано-
вић, Вардарска бановина 1929–1941, Београд 2011,
153–154; SBR VII, 543–544; SNKJ, 28. 4. 1936, 1; SNKJ, 24.
7. 1937, 1; Политика, 23. 4. 1936, 4; Време, 16. 6. 1927,
8. 1936, 4; Време, 14. 8. 1936, 4; Време, 7. 9. 1936, 1, 4;
Време, 5. 11. 1936, 1; Време, 17. 11. 1936, 8; Време, 23.
11. 1936, 5; Време, 21. 1. 1937, 4; Време, 24. 1. 1937, 9; Matkovića (23. februar 1936) do imenovanja
Време, 12. 3. 1937, 9; Време, 12. 4. 1937, 5; Време, 28. za novog bana Marka Novakovića (19. april
6. 1937, 5; Време, 29. 6. 1937, 4; Време, 29. 7. 1937, 9;
1936). Kao pomoćnik bana se bavio i huma-
11. 1937, 1, 6; Правда, 2. 7. 1933, 4; Правда, 25. 11. 1934, nitarnim radom. Od decembra 1936. bio je
8; Правда, 4. 6. 1936, 8; Правда, 14. 7. 1936, 3; na čelu humanitarnog udruženja „Nasušni
Правда, 15. 2. 1937, 6; Правда, 14. 6. 1937, 5; Правда, hleb“, koje je delilo hleb siromašnim gra-
28. 6. 1937, 9; Правда, 27. 7. 1937, 7; Правда, 22. 8. 1937, đanima. Imenovanjem Marka Novakovića
8; Правда, 4. 7. 1938, 2; Правда, 6. 7. 1938, 2; Правда,
7. 7. 1938, 1–2; Службени лист Вардарске бано-
za bana Vardarske banovine, Paštrović je
вине, 4. 3. 1939, 1. po drugi put postao vršilac dužnosti bana
Moravske banovine 10. jula 1937. Na toj po-
FOTOGRAFIJA: Време, 17. 7. 1937, 1. ziciji izvršio je inspekcijsku posetu Pirotu
krajem avgusta, Zaječaru početkom sep-
N. Stambolija tembra i Kraljevu krajem septembra 1937.
Ukazom kraljevskih namesnika od 3. de-
PAŠTROVIĆ BRANKO cembra 1937. za bana Moravske banovine
podban postavljen je Predrag Lukić. On je u Niš sti-
(Kragujevac, 1878 – Beograd, 14. VIII 1957) gao 15. decembra, kada je i preuzeo duž-
nost od Paštrovića. Penzionisan je počet-
Po stvaranju banovina postaje načelnik kom februara 1938, a na mestu podbana
Upravnog odeljenja Drinske banovine. Po- nasledio ga je Vladimir Jevtić, dotadašnji
četkom 1933. nalazi se na mestu okružnog podban Zetske banovine. Po odlasku u
inspektora u Vrbaskoj banovini. Od po- penziju preselio se u Beograd, a u maju
četka 1936. godine nalazimo ga na mestu 1939. postavljen je za gradskog većnika
pomoćnika bana Moravske banovine. Prvi grada Beograda i člana Pravničkog i Finan-
put je bio vršilac dužnosti bana Moravske sijskog odbora. Kao penzioner bio je
banovine nakon penzionisanja Dobrice
aktivan u Savezu skauta Kraljevine Jugosla-

vije, a od kraja 1940. i član Glavnog saveta
ovog udruženja.
IZVORI: Novo groblje Beograd, parcela 84, grobnica

189.
LITERATURA: Opšta državna uprava. Banovine, sre-

zovi, opštine i gradovi, priredio Viktor Manakin, Za-
greb 1932, 197; Правда, 23. 1. 1933, 12; Правда, 3. 6.
1936, 6; Време, 9. 12. 1936, 9; Време, 29. 7. 1937, 9;
9. 1937, 4; SNKJ, 9. 12. 1937, 1; Време, 17. 2. 1936, 2;
Време, 16. 12. 1937, 4; Време, 15. 2. 1937, 5; Општин-
ске новине, 20. 6. 1939, 5, 38; Време, 16. 12. 1940, 10.
FOTOGRAFIJA: Novo groblje Beograd, parcela 84, gro-

bnica 189.
N. Stambolija
PAUNOVIĆ SVETISLAV
položaja župana podunavske oblasti
advokat, veliki župan, ban, senator
postavljen je za državnog savetnika, odakle
(Čačak, 22. VI 1885 – Beograd, 5. X 1960)
1932. odlazi u penziju, tokom koje obavlja
advokatske poslove. Pre zavođenja dikta-
Rođen je u svešteničkoj porodici.
ture pripadao je Radikalnoj stranci, u kojoj
Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Be-
je jedno vreme bio član Glavnog odbora.
ogradu, gde je potom diplomirao na Prav-
Za sedmog bana Dunavske banovine
nom fakultetu. Posle odsluženja vojnog
postavljen je 11. septembra 1935. ukazom
roka stupio je u državnu službu kao pisar
kraljevskih namesnika, a na predlog pred-
suda u Valjevu. Nakon položenog advokat-
sednika Ministarskog saveta Milana Stoja-
skog ispita otvorio je kancelariju u Šapcu.
dinovića pred kojim je istog dana položio
U Balkanskim i Prvom svetskom ratu učes-
zakletvu. Prvo zaduženje odnosilo se na
tvovao je kao rezervni oficir. Nakon zavr-
formiranje stranačke organizacije Jugoslo-
šetka Balkanskih ratova postavljen je za
venske radikalne zajednice (JRZ). Od gra-
okružnog načelnika u Kumanovu. U toku
đana je zatražio podršku za svoj rad. U No-
Prvog svetskog rata bio je vladin delegat u
vom Sadu je doživeo hladan doček, a naj-
Nici, sa zadatkom da brine o izbeglicama.
glasnije kritike stizale su iz Matice srpske.
Posle završetka rata 1918. godine vraća se
Formiranje JRZ u Dunavskoj banovini ote-
u Kumanovo na dužnost okružnog načel-
žavali su mnogobrojni sporovi i neslaganja
nika, koju nastavlja u Užicu. Podela zemlje
naročito na teritoriji Vojvodine, zbog čega
na županije, nastala posle usvajanja Vidov-
je dobio podršku angažovanjem ministra
danskog ustava, donela mu je položaj žu-
poljoprivrede Svetozara Stankovića i pred-
pana Užičke oblasti. Funkciju župana obav-
sednika Narodne skupštine Stevana Ćirića.
ljao je još u Banjaluci i Smederevu. Sa
Od svog prethodnika nasledio je loše
Biografije 111
materijalno stanje opštinskog činovništva. postavio na to mesto. Najava skorih

Dunavska banovina je oktobra 1935. preu- opštinskih izbora od strane predsednika
zela kontrolu nad fruškogorskim kameno- vlade donela je i promene na čelu Dunav-
lomom Rakovac, čijom eksploatacijom je ske banovine, a sukob između dva najbliža
trebalo rešiti problem snabdevanja kame- saradnika na čelu ove banovine okončan je
nom za održavanje i građenje saobraćajne premeštanjem bana u drugu banovinu. Sa
mreže. Krajem 1935. u inspekcijskom puto- Bleda, gde se predsednik vlade odmarao,
vanju posetio je južne krajeve Dunavske banu je stigao telegram da hitno ode za
banovine: Lazarevac, Aranđelovac, Rudnik, Skoplje, gde je 13. avgusta 1936. preuzeo
Gornji Milanovac i Kragujevac. U vezi s dužnost bana Vardarske banovine.
kadrovskim rešenjima na teritoriji Dunav- Kao ban Vardarske banovine izvršio je
ske banovine, predsednik vlade Milan Sto- reorganizaciju u listu Vardar, sastavio
jadinović je često nametao banu svoj izbor. opsežne elaborate o privrednoj i ekonom-
Ako bi se desilo da ban nije siguran koga skoj situaciji u banovini, potencirajući ne-
od predloženih kandidata da izabere, on bi rentabilnost proizvodnje opijuma i duvana.
se obraćao predsedniku vlade sa molbom Pokušavao je da sredi stanje u banovinskoj
da arbitrira. Preko potčinjenih organa imao organizaciji JRZ, u cilju pobede na opštin-
je zadatak i da prati aktivnosti političkih skim izborima decembra 1936. Zbog sukoba
protivnika vlade. Jedna od glavnih zamerki sa ministrom unutrašnjih poslova Anto-
opozicije u Vojvodini odnosila se na dovo- nom Korošecom na sopstveni zahtev je
đenje Srbijanaca na mesta sreskih načel- razrešen dužnosti bana Vardarske bano-
nika. Na ovo se gledalo kao na kolonizator- vine 10. jula 1937, a istog dana je ukazom
sku meru od strane beogradskih vladajućih kraljevskih namesnika postavljen za sena-
krugova, zbog čega je ban na taj problem tora. U Senatu je obavljao dužnost pred-
ukazivao predsedniku vlade. Učestvovao je sednika Verifikacionog odbora. Mandat mu
u pripremi sastanka predsednika vlade sa je prestao raspuštanjem Senata 1. septem-
političkim predstavnicima Nemaca na čelu bra 1939. Bio je član masonskog pokreta.
sa narodnim poslanikom Štefanom Kraf- Odlikovan je ordenima: Svetog Save II reda,
tom, sa ciljem obezbeđivanja njihove podr- Belog orla IV reda i Karađorđevom zvez-
ške politici JRZ. Pregovori su doveli do pri- dom IV reda.
stupanja vođstva nekadašnje Nemačke
stranke vladinoj JRZ. Došao je u sukob sa IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), F13, 87–47–515; AJ, F37,
svojim zamenikom podbanom Svetislavom 48–311–542; AJ, F37, 48–311–544; AJ, F37, 48–311–549;
AJ, F37, 48–311–554; AJ, F37, 48–311–564; AJ, F37, 48–
Rajićem, zbog čega je prvo usmeno uputio 311–572; AJ, F37, 48–311–573; AJ, F37, 51–315–66; AJ,
molbu predsedniku vlade da se podban za- F138, 7–51a.
meni, a zatim je 24. juna 1936. uputio i
pismenu molbu. U toj molbi on je svoju da- LITERATURA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунавске
бановине, Нови Сад 2016, 163, 170–171, 173–180, 185–
lju saradnju sa podbanom Svetislavom Ra- 186, 189, 191, 213, 332–334, 337, 351; Биљана Шимуно-
jićem okarakterisao kao nemoguću. Kada вић-Бешлин, Просветна политика у Дунавској
su izbile nesuglasice sa banom, podban бановини: (1929–1941), Нови Сад 2007, 113–114; Вла-
Svetislav Rajić je mogao da računa na дан Јовановић, Вардарска бановина 1929–1941,
podršku predsednika vlade, koji ga je Београд 2011, 69, 152–153; Драган Тешић, Југосло-
венска радикална заједница у Србији 1935–1939,
Београд 1997, 155; Немања Девић, „Пауновић Све-
тислав“, Сенатори Краљевине Југославије: Био-
графски лексикон, ур. Момчило Павловић, Не-
бојша Стамболија, Милан Гулић, Београд 2016,
214–215; Никола Милутиновић, „Задовољење
покрајинских потреба“, Глас Матице српске, 1. 11.
1935, 169–170; Милан Јовановић Стоимировић,
Дневник 1936–1941, Нови Сад 2000, 69; Зоран Д. Не-
незић, Масони у Југославији (1764–1980), Београд
1984, 574; SNKJ, 12. 9. 1935, 1; SNKJ, 22. 7. 1937, 1; SNKJ,
24. 7. 1937, 1; Политика, 12. 9. 1935, 3; Дан, 13. 9. 1935,
2; Дан, 5. 10. 1935, 3; Дан, 26. 10. 1935, 5; Дан, 31. 10.
1935, 3; Дан, 17. 1. 1936, 3.

P. Vajagić
PEROVIĆ dr IVO
pravnik, ban, kraljevski namjesnik
(Arbanasi, Zadar, 30. VIII 1882 – Rijeka, 13.
XII 1958) civilne ruke Kraljevstva SHS na prostoru od
Raba do Trogira. Nakon toga je kratko slu-
Rođen je u seljačkoj obitelji. U mladosti je žbovao kao kotarski poglavar u Šibeniku, a
ostao bez oca, a onda i majke pa je brigu o 1923. postavljen je za prvog velikog župana
njemu preuzeo ujak Šime Jović, koji ga je Splitske oblasti. U iskazu OZNI za Beograd
upisao u talijansku narodnu školu, a zatim u travnju 1945. istakao je kako je na položaj
i talijansku gimnaziju u Zadru. Poslije toga velikog župana u Splitu postavljen zaslu-
upisuje pravo na Sveučilištu u Zagrebu, gom premijera Nikole Pašića, s kojim se u-
gdje studira kao vanjski (izvanredni) stu- poznao u Rimu, jer je bio član misije koja je
dent zbog pomanjkanja novca. Studirao je trebala riješiti talijansko napuštanje
i u Pragu, a završio u Beču. Nakon završetka područja koja su u graničnom sporu
studija stupio je u sudsku službu, gdje je između te dvije države pripala Kraljevini
1918. nakratko bio tužilac u Splitu. Nakon SHS. Tada je na poziv ministra vanjskih
toga prelazi u upravnu službu. Tijekom poslova Ante Trumbića napravio elaborat o
1919. i 1920. nalazio se na poziciji kotarskog Zadru i njegovoj okupaciji 1918. godine, ko-
poglavara u Dubrovniku, gdje se istakao jeg je iznio uživo i pred talijanskim minis-
kod prijema transporta jugoslavenskih trom vanjskih poslova grofom Carlom Sfor-
izbjeglica iz Bizerte, ratnih zarobljenika pri- zom. Isto tako naglasio je kako nikada nije
stiglih iz Italije te ostataka Vrangelove bje- bio član niti jedne stranke te da radi svog
logardejske vojske. U travnju 1921. postav- visokog upravnog položaja ni nije mogao
ljen je na mjesto komesara za evakuaciju glasati. Tijekom 1920-ih se smatralo da je
sjeverne Dalmacije od talijanske vojske, te „poradikaljeni Pribićevićevac“. Za vrijeme
je nadgledao mirnu tranziciju vlasti u R-R vlada 1926. Stjepan Radić napadao je
Biografije 113
Perovića, optužujući ga za zloupotrebe vla- novinarima je istakao da će svoje dužnosti

sti, a tokom 1930-ih oporbeni su krugovi ši- obavljati u duhu kraljeva šestosiječanjskog
rili neprovjerenu informaciju da mu je brat manifesta, a „s puno ljubavi i bezgranič-
„talijanski fašistički vođa u Zadru“. Na duž- nom požrtvovnosti u dubokom uvjerenju
nosti velikog župana u Splitu ostao je sve da se samo na taj način može doprinjeti o-
do rasformiranja oblasti 1929. godine. U jačanju državne ideje, jer samo u snažnoj i
isto doba bio je i član mnogobrojnih komi- velikoj Jugoslaviji vidim spas i opstanak
sija koje su uređivale talijansko-jugosla- naročito ovog dela naše otadžbine“. Od
venske odnose i uvodile u život međudr- svih podređenih organa novi ban je javno
žavne ugovore i konvencije. zatražio „striktno i zdušno vršenje dužnosti
Nakon najave donošenja novog imena i i povjerenih im posala, nepristran i sa za-
upravne podjele Kraljevine Jugoslavije, konom suglasan postupak u svim prigo-
sredinom listopada 1929. imenovan je po- dama i slučajevima, zaštitu i unaprjedjenje
moćnikom bana Primorske banovine. Ipak, općih državnih interesa. Tražim od svih da
taj je ukaz nakon tjedan dana povučen, im bude u radu i držanju putokaz i norma
možda jer je banom imenovan dotadašnji Manifest Njegovoga Veličanstva Kralja od
gradonačelnik Splita Ivo Tartaglia, s kime je 6. januara 1929, deklaracija Kraljevske
Perović bio u nedefiniranom sukobu. Pero- Vlade od 4. jula 1930. te već date upute
vić je iz Splita povučen izravno u Ministar- gospodina Pretsjednika Ministarskog
stvo unutrašnjih poslova u Beogradu, gdje Savjeta. Posebice tražim da postupak vlasti
postaje pomoćnik ministra. U MUP-u se po prema narodu bude takav kakav traži va-
vlastitim riječima bavio problemima „izjed- ljana i ispravna uprava i da se uvijek i u
načavanja zakonodavstva“ pa je bio uklju- svakoj prilici primjeni zakon prema sva-
čen u pisanje zakona o općoj upravi, za- kome podjednako“. Među svim banovima
kona o općinama i zakona o upravnom Savske banovine imao je vjerojatno najjači
postupku, koje je sastavljao sa suradni- i najjasniji utjecaj na urede uprave i podre-
cima, članovima stručnih komisija. Zbog đeno mu činovništvo. Radio je na suzbija-
svog dobrog rada u tom ministarstvu, ko- nju loših navika činovništva, nastojeći utvr-
jemu je na čelu tada bio Petar Živković, u- diti zakonitost, red i rad. Dobre je rijetko
jedno i premijer, već u rujnu 1930. nagra- pohvaljivao i nagrađivao, a loše nerijetko
đen je titulom prvog pomoćnika ministra kažnjavao, pa nije bio omiljen među slu-
unutrašnjih poslova. S tog mjesta došao je žbenicima u banovini. Ni opozicija ga nije
na položaj bana u Zagreb. cijenila, te je njegovo banovanje opisivala
Na samom početku 1931. dolazi do kao centralizatorsko nasilje nad narodom.
smjene prvog bana i podbana Savske ba- Zbog poziva na red, rad i zakonitost, ali i
novine, Josipa Šilovića i Save Stojanovića. modernizacijskih pokušaja prikazivan je u
Razlozi smjene nisu poznati, ali je vidljivo prorežimskom tisku kao popularna i bitna
da su novi ban Ivo Perović i podban Stevan figura. Kasnije se prisjećao kako su se ju-
Hadži bili mlađi i energičniji činovnici. No- goslavenski centralizirano orijentirani
vopostavljeni ban Perović došao je u Za- hrvatski političari (Ž. Mažuranić, S. Švrljuga,
greb 11. siječnja 1931. te je već u 9 sati u I. Frangeš, J. Šilović, E. Demetrović i dr.)
Banskim dvorima preuzeo dužnost. U izjavi prema njemu „prijateljski i korektno
ponašali“ te da je on pomagao njihov rad bio desetak puta u audijenciji, a koliko se

„kao šef upravne vlasti na toj teritoriji“. sećam dva puta sam kod njega bio primljen
Istodobno je za svog banovanja bio bar u pri prolazu kroz Zagreb. Kada je bio atentat
nekoliko navrata posrednik, pa je prenosio na kralja Aleksandra 1934. godine [misli
informacije između vodstva HSS-a u Za- vjerojatno Orebov atentat krajem 1933.] bio
grebu te vlade i kralja u Beogradu. U svojoj sam ban u Zagrebu, ali mere protiv aten-
mladosti bio je član Hrvatskog sokola, a ti- tata preduzeo je upravnik policije [u Za-
jekom 1930-ih pomagao je djelovanje So- grebu Stanoje] Mihaldžić, a mene je obave-
kola Kraljevine Jugoslavije. Njegova sup- stio tek sutradan“.
ruga, Vjera Perović, s kojom je imao dva U okvirima Kraljevskog namjesništva,
sina i kćer, bila je za njegova banovanja koje je trebalo od 1934. upravljati državom
vrlo aktivna u mnogim humanim i ženskim do punoljetnosti kralja Petra II, vrlo brzo se
društvima u Savskoj banovini. Posebice je isprofilirao knez Pavle kao glavna ličnost.
pomagala rad Crvenog križa, za što je u Druga dvojica namjesnika, Ivo Perović i Ra-
travnju 1934. bila nagrađena posebnom denko Stanković, koji su inače za širu jav-
medaljom i diplomom. Općenito, sve su nost bili manje poznate osobe, (p)ostali su
supruge banova Savske banovine dale sekundarni. Unutar namjesništva Perović je
dosta na kulturno-karitativnom polju. Na prihvatio podređenu ulogu, čineći sa Ra-
mnogobrojnim putovanjima po periferiji denkom Stankovićem duet „prisutnih gra-
banovine upoznao se s potrebama raznih đana“, koji su se pojavljivali u javnom životu
mjesta te je, u skladu s mogućnostima, u pravilu samo pri službenim ceremonijama
nastojao pomoći, npr. izgradnjom vodo- i potpisivanju zakona. Za razliku od Stanko-
voda i škola. Od svih banova Savske bano- vića, s kojim je bio u dva spora koja su se
vine najviše puta je odlazio na inspekcijska skrivala od javnosti, oko novca za rad kan-
putovanja. Samo tokom 1932. i 1933. obavio celarija Namjesništva, ali i bračnom sporu,
je barem 26 raznih putovanja, u kojima je jer gđa Perović i dr Stanković nisu znali skri-
obišao sva kotare banovine. Posebnu paž- vati svoje osjećaje, Perović je uvijek bio po-
nju je pridavao otoku Rabu gdje je u sa- pustljiviji. Navodno i spremniji potpisati
mom mjestu Rabu dao sagraditi modernu neki važniji državni dokument ako ga je već
bansku vilu, u kojoj je obično provodio odobrio knez Pavle. Ako ništa da se u teškim
ljetni odmor. Općina Rab 1929, kao i grad trenucima „prema van“ pokaže monolitnost
Sušak (danas dio Rijeke) 1934, proglasili su Namjesništva u upravljanju državom. Tako
ga počasnim građaninom. se, za razliku od Stankovića, na sjednicama
Dana 6. studenog 1934. službeno je pre- Krunskog vijeća u ožujku 1941. navodno nije
dao vlast svom podbanu Stevanu Hadžiju. protivio pristupu Jugoslavije Trojnom paktu,
Nakon toga je otputovao u Beograd gdje je slijedeći liniju kneza Pavla. Po preuzimanju
preuzeo dužnosti kraljevskog namjesnika namjesničke funkcije zajedno s obitelji pre-
te položio prisegu pred Narodnim pred- selio se u Beograd. Kao osoba izrazito miran
stavništvom. OZNI je 1945. naglašavao da i staložen, uvijek hladne glave, bio je zado-
ga je imenovanje za namjesnika „iznena- voljan položajem namjesnika, osjećajući
dilo, jer sa kraljem nisam imao tešnjih do- odgovornost prema dinastiji koja ga je na
dira. Od 6 Januara kao ban kod kralja sam njega postavila. U to doba ponekad je služio
Biografije 115
i kao osoba od povjerenja, spreman obaviti Stanković i Perović su iz kućnog pritvora

povjerljive razgovore i upotrijebiti autoritet dovedeni u Beli dvor, gdje su potpisali
za smirivanje situacije, u svoje ime, ali i ime ostavke te su vraćeni svojim kućama. Dok
kneza Pavla. Njegovo stajalište prema pre- je knez Pavle nakon toga izručen Britan-
mijeru Milanu Stojadinoviću s druge je cima, Perović je ostao pod prismotrom no-
strane navodno bilo promjenljivo. Čini se da vom režimu odanih snaga. U trenucima
je u prvoj Stojadinovićevoj godini napadao raspada Kraljevine Jugoslavije ipak je odlu-
premijera radi napuštanja tvrđeg šestosije- čio pokušati pobjeći iz države. Prema vla-
čanjskog režima, a tokom 1936. sa Stankovi- stitom priznanju zajedno s djecom se
ćem je dao mig da dođe do obnove rada JNS povlačio iz Beograda prema središnjoj
te njene koalicije s JRZ. Tokom 1936. preno- Srbiji, ali je već nakon par dana čekanja u
sile su se vijesti o mogućem puču bivšeg Krupnju uhapšen od strane Wehrmachta i
premijera, a tadašnjeg ministra vojske Petra odveden u njihovu komandu u Loznicu. Tu
Živkovića protiv premijera Stojadinovića, a je tražio puštanje na slobodu, tvrdeći da
možda i kneza Pavla, u kojem će namjesnik nema veze s vojskom te da nakon prevrata
Perović stati na stranu pučista. Iako su Pero- 27. ožujka 1941. živi kao umirovljenik. Za-
vić i Stanković doista u jednom trenutku ra- jedno sa djecom, prepraćen je u kaznionicu
nije odbili odobriti Živkovićevu smjenu, Sremska Mitrovica, odakle je nakon formi-
upućeniji poznavatelji odbijali su takve i- ranja zarobljeničkih logora upućen u inter-
deje, ističući Perovićevu privrženost knezu naciju u Austriju. Makar je cijelo zatočeniš-
Pavlu. Stoga ne čudi što ni knez Pavle nije tvo protestirao protiv tretmana, prehrane,
prihvatio migove Vladka Mačeka koji je kao i nemogućnosti da se bar njegova
knezu 1936. izlagao ideju smjene Stankovića djeca oslobode, „posle izvesnog vremena“
i Perovića, kako bi knez izravnije mogao pušten je da se vrati sa obitelji u Beograd.
upravljati državom do punoljetnosti Petra II Kao bivši kraljevski namjesnik u novom so-
te postići dogovor s HSS-om. Strani su pisci cijalističkom jugoslavenskom poretku nije
ocjenjivali kako u radu Namjesništva Ivo bio po volji vlastima. Uhapšen je po oslo-
Perović nije bio „čovjek odlučna karaktera“, bođenju Beograda već 16. listopada 1944, a
iako je „priznavao nužnost popuštanja njegova vila u Užičkoj ulici je „rekvirirana
prema Hrvatima“ te postizanja sporazuma. za nove visoke ličnosti“. Dugo je držan u
Nije se osobno sastajao s Mačekom, prepuš- zatvoru, da bi tek 1949. vlasti socijalističke
tajući tu ulogu krajem 1930-ih knezu Pavlu i Jugoslavije pokrenule suđenje bivšem mi-
izaslanicima od njegova povjerenja. Nakon nistru dvora Milanu Antiću, uredniku no-
potpisivanja sporazuma Cvetković–Maček vina Vreme Danilu Gregoriću te bivšim na-
svojim autoritetom Perović se navodno ipak mjesnicima Radenku Stankoviću i Ivi Pero-
okrenuo smirivanju nacionalnih sukoba u viću pred Okružnim sudom u Beogradu.
državi. Već se tada znalo da je mason, iako Pod optužbama da su „kao članovi uprav-
se može reći da je to vjerojatno postao već nog aparata stare Jugoslavije učestvujući u
za službe u Splitu ili Zagrebu. progonu naprednih snaga sprovodili faši-
Nakon puča od 27. ožujka 1941. maknuto zaciju zemlje“ u kolovozu 1949. Perović je
je Namjesništvo i kralj Petar II proglašen osuđen na 11 godina robije i 4 godine gu-
punoljetnim. Zajedno s knezom Pavlom, bitka građanskih prava, uz konfiskaciju
cjelokupne imovine. Upućen je na izdržava- čekića: Represija u Srbiji 1944–1953, Beograd 2006,
nje kazne u KPD Sremska Mitrovica. U 355–356; Hrvoje Čapo, Kraljevina čuvara: Represivni
aparat monarhističke Jugoslavije na području hrvat-
zatvoru je ocijenjen kao nepopravljivi ideo- skih zemalja (1918–1941), Zagreb 2015, 139; Memoari
loški neprijatelj socijalističkog režima u patrijarha srpskog Gavrila, Beograd 1990, 163, 202;
zemlji te da „širi neprijateljsku propagandu Stipica Grgić, Uprava u Savskoj banovini: Između
među osuđenicima o kralju i monarhiji, kaže državnog centralizma i supsidijarnosti (doktorski
rad), Sveučilište u Zagrebu 2014; Rudolf Horvat,
da mu je još jednom da vidi kralja Petra pa Hrvatska na mučilištu, Zagreb 1992, 307; „Milosevic
da odmah umre ne bi žalio“. U Sremskoj New Home: Two Houses for Two Parties“,
Mitrovici je vrlo teško živio, te mu je nakon http://www.tol.org/client/article/16497-milosevic-
trogodišnjeg čekanja odobrena operacija new-home-two-houses-for-two-parties. html? print
želuca. Situacija se ponešto popravila tek (pristup 2. 2. 2018); Nikola Milovanović, Vojni puč i 27.
mart 1941, Beograd 1981, 79; Iva Muraj, „Vila bana
1950-ih kada je unutar zatvora prebačen u Perovića u Rabu arhitekta Egona Steinmanna iz 1932.
grupu „prevoditelja“, koji su prevodili ili godine“, Prostor, vol. 18, no. 1(39), 111–121; Zoran D.
pružali intelektualne usluge u zamjenu za Nenezić, Masoni u Jugoslaviji (1764–1980), Beograd
bolji tretman. Tu je navodno sastavio opšir- 1984, 425, 466; Dragoljub Jovanović, Političke uspo-
mene, Beograd 2008, vol. 2, 239, vol 10, 14, 143; Mira
niji memorandum o pitanju Trsta. Krajem Radojević, Udružena opozicija 1935–1939, Beograd
1953. pušten je na prijevremenu slobodu. 1994, 135; R. W. Seton-Watson i Jugoslaveni: Kore-
Nakon kraćeg zadržavanja kod sina, liječnika spondencija 1906–1941, vol. 2, Zagreb/London 1976,
u Beogradu, nastanio se kod nećakinje, u- 297, 303, 322, 359; Hodimir Sirotković, Lujo Margetić,
dane Vigato, na Lošinju. Od 1954. pa barem Povijest država i prava naroda SFR Jugoslavije, Za-
greb 1988, 259; Milan Jovanović Stoimirović, Dnevnik
do 1957. tražio je da mu se prizna mirovina 1936–1941, Novi Sad 2000, 54, 57, 174–175, 297, 313; Mi-
ili vrati dio konfiscirane imovine, jer je bio lan Stojadinović, Ni rat ni pakt: Jugoslavija između
bolestan i živio je od skromne pomoći što su dva rata, Rijeka 1970, 285, 354, 621; Todor Stojkov,
mu je slala njegova djeca. Nadao se Vlada Milana Stojadinovića 1935–1937, Beograd 1985,
120–122, 134, 158, 160, 182–183, 198; Milan Ž. Živanović,
povratku građanskih prava i dobivanju pu- Dubrovnik u borbi za ujedinjenje 1908–1918, Beograd
tovnice s kojom se nadao otići za Švicarsku. 1962, 229; Obzor, 3. 12. 1929; Obzor, 21. 10. 1929; Obzor,
Dana 19. prosinca 1958, na posljednjoj stra- 3. 9. 1930; Novosti, 12. 1. 1931; Novosti, 13. 1. 1931; Po-
nici beogradske Politike izišla je notica o litika, 14. 1. 1931; Obzor, 1. 10 1931; Narodne novine,
smrti Ive Perovića. U cijelosti ona glasi: „Dr 11. 1. 1932; Jugoslovenska zastava, 2. 4. 1932; Narodne
novine, 18. 12. 1934; Politika, 19. 12. 1958.
Ivo Perović preminuo poslije kraće bolesti i
sahranjen 14. ov.[og] mes.[eca] na Rijeci. – FOTOGRAFIJA: Čedomil Mitrinović, Miloš N. Brašić, Jugo-
Ožalošćena porodica“. slovenske narodne skupštine i sabori, Beograd 1937, 8.
IZVORI: Hrvatski državni arhiv (HDA), SDS RSUP SRH, S. Grgić

dosje 300511-SDS1 (Perović Ivo); HDA, Personalije
državnih službenika, dosje 12946 (Perović Ivo).
PIRKMAJER (PIRKMAIER) dr OTMAR
LITERATURA: Milan Antić, „Namesnici i ministri dvora pravnik, veliki župan, podban, rektor
pred sudom“, http://www.27mart.com/ima-
ges/File/Antic_Namesnici-i-Ministar-dvora-pred- univerziteta
sudom. pdf (pristup 2. 2. 2018); Živko Avramovski, Bri- (Fram, 25. VIII 1888 – Celje, 14. V 1971)
tanci o Kraljevini Jugoslaviji: Godišnji izvještaji Bri-
tanskog poslanstva u Beogradu 1921–1938, vol. 2, Njegov otac Franc Pirkmaier bio je od
265, 431; Ljubo Boban, Maček i politika Hrvatske se-
ljačke stranke 1928–1941, Zagreb 1974, vol. 1, 141–142,
1886. do smrti 1921. učitelj u Framu, gde je
204–205, 225, 373; Srđan Cvetković, Između srpa i osnovao štedionicu i učestvovao u
Biografije 117
unutrašnjih poslova u Beogradu. Naredne

godine (1928) imenovan je za predsednika
Komisije za administrativnu reformu MUP-
a. U avgustu 1929. postao je generalni
inspektor unutrašnje uprave, a 12. oktobra
iste godine podban u Dravskoj banovini.
Posle odlaska Dušana Serneca na
mesto ministra, prvi put je obavljao duž-
nost bana od 28. septembra do 4. decem-
bra 1930, kada je za bana imenovan Drago
Marušič. Kada je i Marušič postavljen za mi-
nistra, 20. decembra 1934, Pirkmajer je po-
novo bio vršilac dužnosti, do postavljanja
Dinka Puca za bana 8. februara 1935. Posle
šest godina obavljanja dužnosti podbana,
prevremeno se penzionisao.
društvenom životu mesta. Bio je među Predavao je na Pravnom fakultetu u
osnivačima i inicijatorima čitalačkih, vatro- Ljubljani predmet Unutrašnja uprava Kra-
gasnih i zabavnih klubova, pa je zbog svojih ljevine Jugoslavije i Zakon o opštinama od
zasluga imenovan za počasnog građanina 1931. do 1936. godine. Pre Drugog svetskog
Frama. U vreme učiteljevanja u Framu, ro- rata bio je član Izvršnog odbora i predsed-
dio mu se sin Otmar. Po završetku gimna- nik Odbora Jadranske straže za Sloveniju i
zije u Mariboru Otmar je upisao Pravni fa- potpredsednik banovinskog odbora Jugo-
kultet u Gracu. Studije je nastavio u Beču, slovenske nacionalne stranke (JNS) u Ljub-
gde je 1912. diplomirao pravo i potom se ljani. Takođe je delovao u različitim eko-
zaposlio u Pokrajinskoj kancelariji Štajer- nomskim institucijama koje su pripadale
ske u Gracu. Godine 1913. prebačen je u sferi liberalne stranke: Narodnoj štampa-
okružnu upravu u Slovenj Gradecu, a na- riji, novinama Jutro, udruženju za štampu
redne u okružnu upravu na Ptuju, gde je Napredni tisak, Union pivari i Ekonomskom
ostao do raspada Austro-Ugarske. Krajem društvu. Na inicijativu Alberta Kramera i I-
Prvog svetskog rata imenovan je za šefa vana Pucelja, uključen je u rukovodstvo JNS
uprave grada Ptuja. U Berlinu je 1923. upi- 1941. godine. U jesen 1942. postao je
sao kurs za visoke administrativne službe- posrednik u političkoj komunikaciji sa SLS-
nike na političkoj školi. Tokom studijske om. Na osnovu odličnog poznavanja admi-
posete Berlinu proučavao je administra- nistrativnih i pravnih pitanja radio je
tivnu praksu u pruskoj i bavarskoj upravi. između 1942. i 1944. godine u Liberalno
Po povratku u domovinu, 1924. godine, i- naprednoj radničkoj zajednici i Slovenač-
menovan je za velikog župana Mariborske kom savezu (ilegalno političko predstavlja-
oblasti. Slovenačka štampa ga je izložila nje predratnih demokratskih stranaka i
brojnim kritikama dok je bio na toj funkciji. određenih aktivističkih grupa koje su poku-
Napustio je mesto velikog župana 1927. go- šavale organizovati nekomunistički otpor u
dine, kada je postavljen za načelnika a za- Sloveniji protiv okupatora). Godine 1944.
tim za generalnog inspektora Ministarstva
vodio je razgovore između Jugoslovenske institucija u Bonu. Početkom šezdesetih

nacionalne stranke i Slovenske ljudske godina vratio se u Sloveniju i umro u Celju.
stranke o sastavu zajedničkog nacionalnog Pisao je stručne članke i rasprave, kao i ko-
predstavništva. Nemci su ga uhapsili i po- mentare zakona koje je izdala Kraljevina
slali u koncentracioni logor Dahau sa gru- Jugoslavija.
pom liberalnih političara krajem oktobra
1944. U logoru je patio od tifusa i posle DELA: Vprašanje naše prehrane, Ptuj 1918; Novim pu-
završetka rata lečen je u američkoj vojnoj tem u našoj unutrašnjoj upravi, Beograd 1928; Naš
problem upravne decentralizacije, Ljubljana 1936;
bolnici. Glavna načela našeg unustrašnjeg preuredjenja,
U posleratnim suđenjima protiv pre- Ljubljana 1939; Pravo udruživanja i zbora po našem
dratnih ekonomista, avgusta 1945. u odsus- zakonodavstvu i praksi, Beograd 1939.
tvu je osuđen na 10 godina gubitka nacio-
LITERATURA: Enciklopedija Slovenije, 8. knjiga, Ljub-
nalne časti, 5 godina lakog prisilnog rada i ljana 1994; Anna Holian, „Displacement and the
potpunu konfiskaciju imovine. Istovre- Post-war Reconstruction of Education: Displaced
meno, optužen je za ekonomski rat sa oku- Persons at the UNRRA University of Munich, 1945–
patorom pred izvanrednim vojnim sudom 1948“, v: Contemporary European History, Vol. 17, No.
u Ljubljani, a u julu 1945. osuđen je na smrt 2 (2008), 167–195; Viktor Manakin, Almanah Kralje-
vine Jugoslavije. Opšta uprava. Srezovi, opštine, gra-
i trajan gubitak političkih i građanskih dovi, Zagreb 1932; Jurij Perovšek, „Dravska banovina
prava. Zbog bitnih povreda sudskog in banski svet“, v: Slovenska novejša zgodovina 1,
postupka Viši vojni sud je u avgustu 1945. Ljubljana 2005, 327–332; Vlasta Stavbar (ur.), FRAM-
poništio ovu presudu. Sudski progoni su SKO. Zgodovina Frama z okolico I, Rače 2013.
verovatno doprineli da se u domovinu vrati FOTOGRAFIJA: Opšta državna uprava. Banovine, sre-
tek početkom šezdesetih godina. Od kraja zovi, opštine i gradovi, priredio Viktor Manakin,
rata do povratka u Sloveniju ostvario je ve- Zagreb 1933, 34.
oma uspešnu karijeru u inostranstvu. Bio
je, između ostalog, rektor Univerziteta za G. Antoličič
slobodnu Evropu u Minhenu, koji je radio
pod okriljem UNRRA (Uprava Ujedinjenih POPOVIĆ DAKA
nacija za pomoć́ i rehabilitaciju). Za rektora inženjer, ministar, ban
ovog univerziteta imenovan je nakon što se (Novi Sad, 28. XII 1886 – Novi Sad, 17. II 1967)
nekoliko sovjetskih kandidata pokazalo
politički neadekvatnim. Na zvaničnom Kao stipendista novosadske crkvene
otvaranju univerziteta održao je govor u opštine završio je realnu gimnaziju u Sege-
kojem je naglasio da studenti moraju dinu, a potom tehničke studije u Budim-
postati nosioci ideja, morala, istine, prava, pešti. Kao student istakao se predsedava-
slobode i humanizma. Početkom pedesetih jući udruženju akademske omladine Kolo
godina postao je poverenik Visokog kome- mladih Srba, koje je okupljalo srpske stu-
sarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u dente i omladince u mađarskoj prestonici.
Saveznoj Republici Nemačkoj u engleskoj Završetkom studija započinje inženjersku
Međunarodnoj organizaciji za izbeglice. To- praksu u Budimpešti, gde ga je zateklo izbi-
kom tog perioda bio je i biznismen i član janje Prvog svetskog rata. Mobilisan je u
upravnog odbora bankarskih i finansijskih austrougarsku vojsku i poslat na Italijanski
Biografije 119
Pokrenuo je izgradnju nasipa na Dunavu

koji je omogućio isušivanje Kaćkog rita,
čime se dobilo preko 6.000 katastarskih ju-
tara plodne zemlje. Građenje nasipa je
spadalo u red najvećih asanacionih radova
koji su izvršeni u Vojvodini između dva
svetska rata. Više godina se nalazio na čelu
Trgovačko-industrijske komore u Novom
Sadu, upravljao je Novosadskom vodnom
zadrugom, obavljao dužnost predsednika
upravnog odbora Srpske trgovačke banke i
Udruženja inženjera i arhitekata, kao i Sa-
veza zemljoradničkih zadruga za Vojvo-
dinu. Kao predsednik Sportskog društva
Vojvodina obezbedio je parcelu na kojoj je
podignuto igralište, na čijem mestu se da-
nas nalazi fudbalski stadion „Karađorđe“.
front. Posle oslobođenja i ujedinjenja slu- Bio je u grupi osnivača Muzičkog društva u
žbovao je u Železničkoj direkciji u Subotici Novom Sadu, 1925. izabran je za predsed-
i Građevinskoj direkciji u Novom Sadu, da nika Društva za Srpsko narodno pozorište,
bi zatim otvorio privatnu građevinsku a nalazio se i među osnivačima Saveza kul-
praksu. Izgradio je ili projektovao više turnih društava i Muzičke škole „Bajić“ u
objekata, od kojih su se lepotom isticale Novom Sadu. Aktivno počinje da se bavi
monumentalna crkva Vaznesenja Hristo- politikom stupajući u Narodnu radikalnu
vog u Adi (građena 1925/26), kao i kapela stranku. Na izborima 1927. biva izabran za
Svetog Nikolaja u Mošorinu (građena poslanika skupštine Bačke oblasti, a ubrzo
1937/38), obe u srpsko-vizantijskom stilu. zatim i za narodnog poslanika iz novosad-
Puno stvaralačko umeće iskazao je preko skog sreza i grada Novog Sada sa radikal-
svojih najznačajnijih dela koja su podig- ske liste koju je predvodio Svetozar Sta-
nuta u Novom Sadu: zgradi na Trifkoviće- nković. Sa poslaničkog mesta odlazi za mi-
vom trgu izgrađenoj po narudžbi novosad- nistra agrarne reforme u vladi Antona Ko-
skog trgovca Koste Jankovića (građena rošeca (27. jul 1928–6. januar 1929).
1922/23), zgradi Komande I armijske oblasti Odlukom kralja Aleksandra I postavljen
(1925), velikoj stambeno-poslovnoj zgradi je za prvog bana Dunavske banovine. U
„Vatikan“ u Katoličkoj porti (1930) i zgradi svojim sećanjima ostavio je svedočanstvo
Doma trgovačkog udruženja u Novom Sadu o dešavanjima koja su usledila nepo-
(1933). Učestvovao je u donošenju prvog sredno posle imenovanja prvih banova.
urbanističkog plana Novog Sada, prema Vest o svom postavljenju za bana saznao je
kome je izvršeno isušivanje prostora moč- iz novina. Nemajući izbora, morao je da se
varnog Malog Limana, zahvaljujući čemu je prihvati nove dužnosti. Početak mandata
grad izašao na obale Dunava. Nadzirao je obeležio je nesporazum vezan za njegov
izgradnju novog gvozdenog mosta koji je dolazak u Novi Sad, gde je formiran odbor
spojio Novi Sad sa Petrovaradinom.
za organizaciju svečanog dočeka bana, u dužnosti započeo je realizaciju ideje o po-

koji su ušli najugledniji građani sa grado- dizanju zgrade za banovinsku administra-
načelnikom Branislavom Borotom na čelu. ciju čija su odeljenja bila raspoređena po
Programom je bilo predviđeno da se ban celom gradu. Pod njegovom kontrolom
sačeka na železničkoj stanici, a zatim u ko- izrađen je Konkurs za izradu idejnih skica
čiji proveze ulicama do gradske kuće, posle za Bansku palatu. Na početku mandata je
čega je planiran svečani banket u hotelu obišao resorne ministre koji su imali uti-
„Sloboda“. Predsednik Ministarskog saveta caja na rad Dunavske banovine, a zatim je
general Petar Živković je za taj dan zakazao primljen u audijenciju kod kralja tokom
veliki zbor u Požarevcu, kojim je trebalo da koje mu je predočeno šta se od njega kao
se završi njegova poseta rodnom kraju. De- bana očekuje. Tom prilikom je iznet zahtev
silo se, međutim, da je stanovništvo iz Po- da Dunavska banovina prihvati otplatu
žarevca krenulo ka Novom Sadu kako bi zajma za izgradnju Požarevačkih železnica,
prisustvovalo dočeku bana. Procene su koji je pratila korupcionaška afera. Pošto je
bile da bi se u Novom Sadu moglo okupiti odbio da potpiše obavezu prema kojoj bi
preko 60.000 ljudi, što bi zasenilo doček Dunavska banovina preuzela dugovanja
predsednika vlade u Požarevcu. To je bio bivše Požarevačke oblasti, ostavku je pod-
dovoljan razlog da se preko bana Vardar- neo 16. januara 1930. Njegova ostavka je bila
ske banovine Živojina Lazića poruči Daki motivisana političkim razlozima, jer nije uži-
Popoviću da predviđenog dana ne ide za vao podršku predsednika vlade, dok lične
Novi Sad, a da sreskim načelnicima naredi razloge treba tražiti u tome što nije bio vo-
da se narod vrati kućama i doček bana ljan da se podvrgne režimu i sistemu koji je
otkaže. Odluka o otkazivanju je zakasnila i od njega očekivao da bude poslušan izvrši-
sledećeg dana narod je duž pruge Zemun – lac volje drugih. Ostalo je zabeleženo da je
Novi Sad očekivao prolazak bana. Slično je kao ban proveo nepuna tri meseca na tom
bilo u Novom Sadu, gde je deputacija oče- položaju, što je bio jedan od najkraćih ba-
kivala njegov dolazak puna tri sata. Zakle- novinskih mandata u Kraljevini Jugoslaviji.
tvu pred predsednikom vlade položio je 19. Priliku da nastavi političku karijeru do-
oktobra 1929. Sam čin je bio formalnog ka- bio je imenovanjem za senatora 1932. od
raktera, posle pročitanog teksta usledilo je strane kralja, na period od šest godina.
potpisivanje zakletve. Sva uputstva za dalji Među njegovim zakonskim inicijativama u
rad banova bila su sadržana u jednoj reče- Senatu isticao se Zakon o regulisanju cena
nici: „Sve za kralja i otadžbinu!“ Odmah se električne energije, koji nije bio prihvaćen,
susreo sa problematičnim kriterijumom iz- što ga je motivisalo da započne akciju e-
bora i imenovanja činovništva, koje je lektrifikacije Vojvodine. Bio je jedan od čel-
postavljano vladinim dekretom, po prin- nih ljudi u režimskoj Jugoslovenskoj radi-
cipu poštovanju partijskog ključa. Banska kalnoj seljačkoj demokratiji, kasnije Jugo-
administracija je otpočela rad 11. novem- slovenskoj nacionalnoj stranci za grad Novi
bra 1929. kada je kao ban primio prve de- Sad. Bio je vlasnik novosadskog lista Radi-
putacije i novopostavljene činovnike. Ban- kal koji je štampan kao „organ vojvođan-
ska uprava je privremeno bila smeštena u skih radikala“, a tokom 1934. izdaje list Vi-
Gradskoj kući, a odmah po preuzimanju delo preko koga se suprotstavljao mono-
Biografije 121
polu na snabdevanje Novog Sada električ- Видојко Јовић, Бачка Паланка, Београд 2014, 189–
nom energijom koji je imala kompanija iz 205; Предраг М. Вајагић, „Формирање Дунавске
бановине“, Споменица Историјског архива Срем,
Budimpešte. Novosadski dnevni list Dan бр. 8/2009, 128–145; Mомир Нинковић, „Дака Попо-
pokrenuo je 1935, ali se 1938. povlači iz vla- вић“, Сенатори Краљевине Југославије: Био-
sničkog udela, nastavljajući u njemu da графски лексикон, ур. Момчило Павловић, Не-
objavljuje tekstove koje je najčešće potpi- бојша Стамболија, Милан Гулић, Београд 2016,
227–230; Владимир Митровић, „Градитељски опус
sivao pseudonimima. U kratkotrajnom Даке Поповића“, Грађа за проучавање споменика
Aprilskom ratu 1941. učestvovao je kao re- културе Војводине, књ. XX, Нови Сад 1999, 68–72;
zervni inženjerski kapetan II klase, a nje- Владимир Митровић, „Српско црквено градитељ-
gova jedinica je imala zadatak da vrši ство у Војводини између два светска рата“, Грађа
popravku puteva i mostova. Iz javnog ži- за проучавање споменика културе Војводине,
књ. XXII, Нови Сад 2004, 35–54; Владимир Митро-
vota se povukao pred početak Drugog svet- вић, Архитектура XX века у Војводини, Нови Сад
skog rata koji je proveo u Novom Sadu, 2010, 156–169, 205, 384–385; Душан Поповић, Лето-
odbivši poslanički mandat u mađarskom пис о Влаовићима, I–III, Нови Сад 2006; Енцикло-
parlamentu. Nakon povlačenja iz javnosti педија Новог Сада, свеска 21, 147–150, 263–264;
Донка Станчић, Нови Сад од куће до куће, Нови
objavljivao je radove u stručnim časopi- Сад 2005, 351–353; Оливера Милановић-Јовић, Из
sima Matice srpske. Odlikovan je Ordenom архитектуре, сликарства и примењене уметно-
Svetoga Save IV reda (1927). Bio je član ma- сти Бачке, Нови Сад 1969, 43; Мирослав Шилић,
sonskih loža „Šumadija“ i „Preporođaj“ iz Градитељи Новог Сада: друга половина XIX века
Beograda i „Mitropolit Stratimirović“ iz No- – прва половина XX века, (Електронски извор),
Нови Сад 2001; Петар Ђурђев, „Изградња и отва-
vog Sada. Sahranjen je u porodičnoj gro- рање спортског игралишта „Карађорђе у Новом
bnici na Almaškom groblju, a posmrtni Саду, Годишњак Историјског архива града Новог
ostaci su kasnije preneti na Novo groblje. Сада, бр. 5, Нови Сад 2011, 276–282; Никола Л. Га-
ћеша, Привредна комора Војводине (1919–1999),
DELA: О централном гробљу у Новом Саду, Нови Нови Сад 1999, 32–38; Слободан Бјелица, Радикали
Сад 1925; Проблеми наше железнице, Нови Сад у Војводини 1919–1929, Нови Сад 2004, 23, 28, 46, 50,
1927; Банат, Бачка и Барања, савремени нацио- 58; Богдан Лекић, Аграрна реформа и колониза-
нални, политички и друштвени профили, Нови ција у Југославији 1918–1941, Београд 2002, 351–
Сад 1935; Вук, детињство и младост, (под псеу- 355; Изградња Банске палате у Новом Саду: кроз
донимом Д. Бачвански), I део, Дан, Нови Сад 1937; одабрану архивску грађу, (аутор изложбе Љи-
,,Прави угао“, Видици, год. II, бр. 5, 127–132; Вук и љана Дожић), Нови Сад 2010; Слободан Бјелица,
његово доба, Нови Сад 1940; Српски покрет у Вој- Политички развој Новог Сада између два свет-
водини и буна 1848–1849, Нови Сад 2009. ска рата, Нови Сад 2008, 44–45, 54, 77, 84–85, 91,
93–95, 97–98, 104, 113, 129, 134, 141, 150, 179; Душан
IZVORI: Arhiv Vojvodine, 126, I/ pov. br. 13/1930 Попов, Српска штампа у Војводини 1918–1941,
Нови Сад 1983, 123–125, 162–163, 299–300, 370, 381–
LITERATURA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунавске 382, 386–387, 389–390; Трива Милитар, Нови Сад на
бановине, Нови Сад 2016, 11, 59–65, 67, 74, 78, 107, раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад
115, 132, 145, 155, 165, 179–180, 183–185, 193, 203, 332– 2000, 452; Владе Србије 1805–2005, Београд 2005,
334, 351; Предраг М. Вајагић, „Дака Поповић. Архи- 324; Устави и владе Кнежевине Србије, Краље-
текта, политичар, историчар“, у: Личности војво- вине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југосла-
ђанског простора. Војвођански простор у кон- вије (1835–1941), Београд 1988, 244; Зоран Д. Нене-
тексту европске историје; ур. Владан Гаврило- зић, Масони у Југославији (1764–1980). Преглед
вић, Светозар Бошков, Нови Сад/Бачка Паланка историје слободног зидарства у Југославији.
2014, 387–402; Предраг М. Вајагић, „Бачка у Дунав- Прилози и грађа, Београд 1988, 569, 586, 590, 616;
ској бановини 1929–1941“, у: Бачка кроз векове, Гордана Кривокапић-Јовић, Оклоп без витеза. О
Слојеви културе Бачке, ур. Миодраг Матицики, социјалним основама и организационој струк-
тури Народне радикалне странке у Краљевини
Срба, Хрвата и Словенаца (1918–1929), Београд
2002, 345; Владимир Митровић, „Градитељски опус
Даке Поповића (1886–1967)“, Грађа за проучавање
споменика културе Војводине, књ. 20, 68–72, 199;
Дубравка Ђукановић, Српске православне цркве
XVIII и XIX века у Бачкој: типологија архитектон-
ских облика, Нови Сад 2009, 92, 98; Политика, 13. 8.
1923, 4; Политика, 12. 11. 1929, 4; Политика, 17. 1.
1930, 1; Политика, 10. 1. 1932, 1; Југословенски днев-
ник, 10. 5. 1932, 2; Дан, 5–8. 1. 1936, 5.

P. Vajagić
POPOVIĆ VELIMIR (VELJA)

pravnik, narodni poslanik, ministar, ban
(Buljane, Paraćin, 1. III 1886 – KPZ Sremska
Mitrovica, 18. VI 1951)
Vesnića (17. maj 1920–1. januar 1921), postav-
Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, ljen je za prvog sekretara jugoslovenskog
gimnaziju počeo u Jagodini, a završio u Kra- poslanstva u Vašingtonu, ali nije stupio na
gujevcu. Negde se kao mesto rođenja na- funkciju. U periodu 1921–1923, u vladi Nikole
vodi i selo Potočac, takođe u okolini Para- Pašića obavljao je dužnost šefa njegovog
ćina. Pravni fakultet je završio u Beogradu. kabineta. Na izborima 1923. izabran je za na-
Za vreme studiranja bio je predsednik radi- rodnog poslanika prvi put kao nosilac liste
kalskog studentskog kluba Slovenski jug. Narodne radikalne stranke (NRS) u Morav-
Kao predstavnik Beogradskog univerziteta skom okrugu. Sa iste liste i u istom okrugu
učestvovao je na velikom kongresu stude- biran je na izborima 1925. i 1927. U vladi Ve-
nata Južnih Slovena u Ljubljani 1909. Po limira Vukićevića bio je ministar bez portfe-
završetku studija bio je na jednogodišnjem lja od 23. juna 1927. do 17. januara 1928.
usavršavanju na Univerzitetu u Cirihu. Posle Podržao je zavođenje diktature kralja
odslužene vojske postavljen je za sudskog Aleksandra I pa je 9. oktobra 1929. imeno-
pisara u Kragujevcu. Učestvovao je u Bal- van za prvog bana Drinske banovine. U Sa-
kanskim i Prvom svetskom ratu kao rezervni rajevo je došao 6. novembra, kada je i pre-
oficir. Postavljen je za sekretara Ministar- uzeo dužnost. Učestvovao je na osnivačkoj
stva spoljnih poslova, koje se tada nalazilo skupštini banovinskog odbora Jugosloven-
na Krfu, 1917. godine. Po završetku rata, kra- ske radikalne seljačke demokratije, koja je
jem 1918, odlazi u London, na mesto sekre- održana u Sarajevu 20. aprila 1932, a kas-
tara poslanstva. Krajem 1920. vraća se u nije se uključio i u rad Jugoslovenske naci-
zemlju i preuzima funkciju prvog sekretara onalne stranke. Posvetio je dosta pažnje
predsednika Ministarskog saveta u vladi sokolstvu pomažući izgradnju sokolskih
Stojana Protića. Za vreme vlade Milenka domova i aktivno učestvujući u sokolskim
Biografije 123
svečanostima. Bio je na dužnosti bana i da je „zajedno sa bivšim generalom i ko-

kada je došlo do velike nesreće u rudniku mandantom žandarmerije u Kraljevini Ju-
Kakanj 21. aprila 1934. u kojoj je stradalo goslaviji Milutinom Stefanovićem, spremao
preko 100 rudara. U štampi je pisano da je reorganizovanje žandarmerije i razmatrao
posetio mesto nesreće dan kasnije i, ispred tehničke strane zadatka, tj. koje državne
banske uprave, dodelio prvu pomoć za po- ustanove treba u momentu prevrata pose-
rodice postradalih. Radio je na prosvećiva- sti žandarmerija“. Presudom Vojnog suda u
nju naroda kroz podizanje novih škola, po- Beogradu od 3. februara 1951. i Vrhovnog
maganje siromašnih školskih opština, vojnog suda od 3. marta 1951. kažnjen je sa
organizaciju analfabetskih, domaćičkih i 12 godina zatvora sa prinudnim radom. Na
poljoprivrednih tečajeva itd. Pred kraj odsluženje kazne poslat je u Kazneno-
mandata na mestu bana, oktobra 1934, popravni zavod Sremska Mitrovica, gde je
dovršen je vodovod na Glasinačkom polju i ubrzo preminuo od izliva krvi u mozak koji
izgrađen rezervoar Košutica što je olakšalo je bilo posledica mučenja i zlostavljanja to-
život stočarskom stanovništvu tog podru- kom istrage.
čja. Kao predstavnik režima sprečavao je Odlikovan je Ordenom jugoslovenske
svaki vid opozicionog delovanja na pro- krune II reda, Ordenom Karađorđeve
storu Drinske banovine. zvezde IV reda, Ordenom Svetog Save III i
Na mestu bana ostao je do postavljenja IV reda, Ordenom belog orla V reda, Ru-
za ministra unutrašnjih poslova u vladi Bo- munskom zvezdom III reda i Medaljom za
goljuba Jevtića (20. decembar 1934–24. jun hrabrost, vojne vrline i revnosnu službu.
1935). Nakon njegovog odlaska za Beograd,
IZVORI: Britanci o Kraljevini Jugoslaviji. Godišnji
kao vršilac dužnosti nastavio je da obavlja izveštaji Britanskog poslanstva u Beogradu 1921–
funkciju bana njegov pomoćnik, podban 1938, knj. 1, priredio Živko Avramovski, Zagreb 1986,
Ibrahim Hadžiomerović. Na dopunskim iz- 461; Статистика избора народних посланика
borima od 3. februara 1935. izabran je za Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних
senatora, kao nosilac vladine liste u Mo- 18. марта 1923, Београд 1924, 35–37, 167; Стати-
стика избора народних посланика Краљевине
ravskoj banovini. Pošto je izabran i za na- Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 8. фебруара
rodnog poslanika na izborima 5. maja 1935, 1925, Београд 1926, 26–28, 152; Статистика из-
odlučio je da zadrži poslaničku, a dâ бора народних посланика Краљевине Срба,
ostavku na senatorsku funkciju, što je i Хрвата и Словенаца одржаних 11. септембра
1927, Београд 1928, 37, 283–284, 363; Статистика
uvaženo od strane Verifikacionog odbora избора народних посланика за Народну скуп-
Senata, 4. jula 1935. Kao blizak saradnik B. штину Краљевине Југославије извршених 5. маја
Jevtića izašao je iz izvršne vlasti kada je 1935, Београд 1938, 91, 162, 260, 263.
predsednik vlade postao M. Stojadinović.
Penzionisan je 1. jula 1936. Za vreme oku- LITERATURA: Срђан Цветковић, Између српа и че-
кића. Ликвидација „народних непријатеља“
pacije održavao je kontakt sa pokretom D. 1944–1953, Београд 2015, 483, 485–489; Zbirka por-
Mihailovića. Uhapšen je posle oslobođenja, treta i biografija znamenitih ljudi Kraljevstva Srba,
ali je posle dva meseca pušten. Po drugi Hrvata i Slovenaca, Beč 1926, 146; BLNP 1935, 151–152;
put je uhapšen 24. juna 1950. i suđeno mu Branislav Gligorijević, Parlament i političke stranke
u Jugoslaviji (1919–1929), Beograd 1979, 140; Milan M.
je u „Procesu grupi Koste Kumanudija“, sa Stojadinović, Ni rat ni pakt. Jugoslavija između dva
još 17 „zaverenika“. Optužba ga je teretila rata, Rijeka 1970, 23, 163, 297, 305; Симо Ц. Ћирковић,
Ко је ко у Недићевој Србији 1941–1944, Београд
2009, 413; Јастреб Облаковић, Титови казамати у
Југославији, Чикаго 1960, 125–129; Ljubo Boban, Ma-
ček i politika Hrvatske seljačke stranke 1928–1941,
knj. I, Zagreb 1974, 166, 174, 187; Надежда Јовановић,
Политички сукоби у Југославији 1925–1928, Бео-
град 1974, 70, 222; Ko je ko u Jugoslaviji, Zagreb 1928,
121; Зоран Д. Ненезић, Масони у Југославији 1764–
1980, Београд 1984, 549, 555; Мира Радојевић, Удру-
жена опозиција 1935–1939, Београд 1994, 60, 71; То-
дор Стојков, Влада Милана Стојадиновића 1935–
1937, Београд 1985, 25, 27, 161; Друштво Црвеног
крста Краљевине Југославије. Споменица 1876–
1936, Београд 1936, 371; Споменица друштва „Кне-
гиња Зорка“, Београд 1934, 96; Споменица мушке
гимназије у Крагујевцу 1833–1933, Крагујевац 1934,
539; Воја Стојановић-Воке, Заслужни синови. Био-
графије заслужних људи са територије источне
Србије и Поморавља, књ. I, Београд 1940, 28–30;
Ferdo Čulinović, Jugoslavija između dva rata, knj. II,
Zagreb 1961, 85, 96, 300, 306; Политика, 10. 10. 1929,
1–2; Време, 10. 10. 1929, 1; Време, 1. 11. 1929, 8; Поли- pripravnik u advokatskoj kancelariji dr Dra-
тика, 22. 12. 1934, 2; Правда, 25. 1. 1934, 9; Правда, gotina Trea. Tokom prve službe u Gorici, u
24. 4. 1934, 3; Време, 24. 10. 1934, 6; Izvještaji o situa- julu 1904. postao je doktor pravnih nauka
ciji u Drinskoj banovini. Knjiga 1 (1929–1931), priredio
Andrej Rodinis, Sarajevo 2009; Izvještaji o situaciji u
na univerzitetu u Beču. Dolaskom u Goricu
Drinskoj banovini. Knjiga 2 (1932–1935), priredio započela je njegova politička karijera. Tako
Andrej Rodinis, Sarajevo 2010. je 21. avgusta 1904. predsedavao velikim
skupom u Gorici, na kojem su postavljeni
FOTOGRAFIJA: Споменица друштва „Кнегиња
zahtevi za otvaranje slovenačke građanske
Зорка“, Београд 1934, 96.
škole i slovenačke gimnazije u Gorici kao i
N. Stambolija slovenačkog univerziteta u Ljubljani. Na
tom sastanku su bili Bogumil Vošnjak i
Tomo Šorli, koji su tokom Prvog svetskog
PUC dr DINKO rata radili u slovenačkoj političkoj emigra-
pravnik, veliki župan, advokat, ban ciji, zalažući se za ujedinjenje Južnih Slo-
(Ljubljana, 6. VIII 1879 – Dahau, 23. II 1945) vena izvan okvira Habzburške monarhije.
Oni su bili i članovi Jugoslovenskog odbora,
U rodnom gradu je 1898. godine završio na čelu sa dr Antom Trumbićem. Zatim je,
gimnaziju, a potom studirao pravo u Gracu 1905. godine, sa dr Karlom Podgornikom i
i Beču. Još u gimnazijskim danima počeo se dr Ivom Šorlijem osnovao društvo Narodna
baviti pisanjem. U almanahu ljubljanskih prosveta. U narednim godinama društvo je
maturanata „Na rastanku“ objavio je postalo centar nacionalnih i kulturnih tež-
kratke priče iz ljubljanskog građanskog ži- nji Slovenaca u Gorici, a Puc je preuzeo
vota pod nazivom Siluete (almanah je 1898. dužnost sekretara. Društvo je osnovalo
publikovao izdavač Andrej Gabršček u Go- javnu narodnu biblioteku u Gorici i re-
rici). Po završetku studija u Beču počeo je dovno priređivalo pozorišne predstave.
raditi u Gorici novembra 1903. kao Postepeno je razvijao političku karijeru.
Biografije 125
Juna 1906. postao je član trgovačko-zana- pušten, regrutovan kao rezervni oficir u
tlijske zadruge u Gorici, a januara 1907. član austrougarsku vojsku i poslan na bojište u
Izvršnog odbora Narodne napredne Soči. Posle neuspešne austrougarske ofan-
stranke u Gorici. Iste godine postao je pot- zive na Pjavi 1918. i propasti monarhije,
predsednik Narodne prosvete. Vrhunac vratio se u Goricu, gde je postao vojni refe-
njegovog predratnog kulturnog delovanja rent u Narodnom veću Gorice. Istovremeno
desio se 1907. godine kada je pevačka, pro- je bio član pokrajinskog Narodnog veća u
svetna i sokolska društva udružio u Na- Gorici. Kraj Prvog svetskog rata i rezolucije
rodni savez, čiji je bio predsednik od 1907. usvojene na Pariskoj mirovnoj konferenciji
do 1914. godine. U Trstu je 1910. položio ad- pratila je italijanska okupacija Goriške re-
vokatski ispit i iste godine otvorio advokat- gije. Nove okolnosti koje su usledile sa ita-
sku kancelariju u Gorici. Uoči Prvog svet- lijanskom okupacijom prisilili su ga da se
skog rata postao je jedan od najaktivnijih 1920. preseli u Ljubljanu, gde je prebacio
društvenih pregalaca i političara među slo- advokatsku kancelariju. Sproveo je snažnu
venačkim liberalima u Goričkoj regiji. U toj agitaciju da se uspostavi pravedna granica
grupi liberala su bili: dr Drago Marušič, dr između Kraljevine Italije i Kraljevine SHS, a
Gregor Žerjav, dr Vladimir Knaflič, dr Karel u tu svrhu objavio je nekoliko propagand-
Podgornik, dr Bogumil Vošnjak, dr Ivo Šorli, nih brošura za Primorsku (Trst, Gorica), na
dr Dragotin Treo i dr Alojz Gradnik. Gorica, engleskom, francuskom i nemačkom jeziku.
centar njegove predratne političke aktiv- Tim višejezičnim brošurama želeo je da u-
nosti, pred Prvi svetski rat je postala mesto pozori svetsku javnost na nepravednu gra-
u kojem su se preplitale različite političke nicu uspostavljenu posle Prvog svetskog
ideje i interesi. Italijanski deo stanovništva rata. Kada je pisao brošure, Puc je radio za
je branio i nastojao sačuvati italijanski duh ljubljansku kancelariju za okupiranu terito-
grada, a Slovenci, čiji se broj u gradu stalno riju. Ona je zatim reorganizovana u Na-
povećavao, predstavljali su pretnju tadaš- rodno veće za nestalu zemlju, čiji je pred-
njem statusu quo. Njih je pokretao upravo sednik postao u januaru 1920. Iste godine,
Puc, koji je na protestnom susretu goričkih u Ljubljani je osnovao udruženje Soča, u
Slovenaca 18. februara 1912. podneo izveš- kojem su se okupljale izbeglice i sunarod-
taj o novom statutu grada Gorice. nici iz Primorske. Izabran je 26. aprila 1921,
Početak Prvog svetskog rata i, pre na listi liberalne Jugoslovenske demokrat-
svega, novi zakoni koji su stupili na snagu ske stranke (JDS), u opštinsko veće Ljub-
zbog vanrednih ratnih uslova omogućili su ljane. Veće je raspušteno 1924, a upravu
hapšenje i zatvaranje svih za državu „opa- nad ljubljanskom opštinom je preuzeo Ge-
snih“ ljudi. Zbog prethodne političke agita- rentski svet (Načelničko veće), čiji je član i
cije Puc je, sa još nekim slovenačkim poli- predsednik bio od 1924. do 7. oktobra 1926.
tičarima iz Gorice, bio zatvoren. Kao i U to vreme u Ljubljani je došlo do: nacio-
mnoge druge slovenačke intelektualce, nalizacije ženske realne gimnazije; obnove
optužili su ga za srbofilstvo i zatočili u tvr- i modernizacije Miklošičeve ulice; prošire-
đavi u Gorici. Situacija u Gorici se prome- nja gradske elektrane; proširenja ulične
nila u maju 1915, kada je Kraljevina Italija rasvete na Viču, gde je uz pomoć opštine
ušla u rat protiv Austro-Ugarske. Tada je izgrađeno moderno stambeno naselje;
povećanja kapaciteta mesne klaonice, koja probleme stanovništva. S druge strane,

je uključivala veliku modernu hladnjaču izgrađeni su veliki stambeni blokovi
(otvorena 12. maja 1927). Na narednim lo- (Crvena kuća na Poljanima), a 1932. Veliki
kalnim izborima, 2. oktobra 1927, ponovo radnički dom. Da bi se poboljšalo socijalno
na listi liberala, izabran je u opštinsko veće stanje najugroženijih proširen je Invalidski
u Ljubljani, koje ga je, 29. novembra 1927. dom za jedan sprat. Na njegovu inicijativu,
sa 23 glasa za i 21 protiv, izabralo za novog 1931. godine opština Ljubljana kupila je
ljubljanskog velikog župana. Kada je zgradu bivšeg kneževskog dvorca u
opštinsko veće raspušteno posle uvođenja Gospodskoj ulici. Na toj lokaciji je 1941. go-
šestojanuarske diktature, formalno je ime- dine, na osnovu planova Jožeta Plečnika,
novan za gradonačelnika Ljubljane 14. izgrađena Narodna i univerzitetska biblio-
februara 1929. i na toj funkciji ostao je do teka. Za vreme njegovog mandata, 13. okto-
8. februara 1935 (bez izbora). Za to vreme u bra 1929, otkriven je Ilirski stub visok 14
Ljubljani je ostvaren veliki napredak na ko- metara na Napoleonovom trgu. Troškove
munalnom, ekonomskom i urbanističkom postavljanja spomenika u velikoj meri je
polju. Oslonio se na čuvenog arhitektu Jo- pokrila opština Ljubljana. Ljubljana je za
žeta Plečnika, kome je dao potpunu slo- vreme uprave Dinka Puca doživela znača-
bodu u regulaciji ulica i trgova. Među naj- jan napredak, ali se taj period mora i kri-
većim urbanističkim dostignućima treba tički oceniti. Veliki građevinski projekti pre-
istaći izgradnju Tromostovja (1930), Čev- plavili su opštinu velikim dugovima, koji su
ljarskog i Trnovskog mosta, regulaciju Ljub- opterećivali gradske finansije duže vreme
ljanice i Gradaščice, temeljitu obnovu posle njegovog odlaska. Istovremeno, Puc,
zgrade Ljubljanskog dvorca. Veliki podu- koji je uživao podršku Beograda, uveo je
hvat bila je izgradnja četvrte pumpe 1928. Ljubljanu u jugoslovenski unitarizam, sa
godine, čime je povećan kapacitet grad- kojim se mnogi slovenački političari i inte-
skog vodovoda i njegova mreža proširena lektualci nisu slagali.
na periferiju grada. Izgrađeni su kanaliza- Mandat župana u Ljubljani završio je 8.
cioni sistemi na levoj obali reke Ljublja- februara 1935, kada je imenovan za bana
nice, u Šiški i Bežigradu. Usledilo je novo Dravske banovine. Na ovom mestu je ostao
povećanje kapaciteta gradske klaonice nešto više od pola godine, jer je već 10.
(1930). Popločani su svi veći trgovi i ulice septembra 1935. za novoga bana imenovan
(1924. u Ljubljani je bilo popločano 16.371 dr Marko Natlačen, član Slovenske ljudske
m2, a 1934. – 144.641 m2). Istovremeno se stranke (SLS). Ova stranka je bila član koa-
postavljalo ulično osvetljenje, posebno u licije Jugoslovenske radikalne zajednice
predgrađu Ljubljane. Među najvećim (JRZ) i kao takva osvojila odlučujuću pozi-
dostignućima u oblasti saobraćaja jeste ciju u trenutku pada liberalnog političkog
izgradnja novih tramvajskih linija ka Viču tabora unutar Dravske banovine. U to
(otvorena 27. juna 1931) i Šent Vidu (28. no- vreme među liberalima je zavladalo veliko
vembar 1931) i uspostavljanje unutrašnje razočarenje, jer vlasti u Beogradu nisu
gradske kružne linije. Važni dalekosežni sprovodile samoupravnu i administrativnu
projekti bili su izgradnja malih, pogotovo decentralizaciju države. Liberalni banski
radničkih stanova, koji su olakšali socijalne većnici zahtevali su proširenje ovlašćenja
Biografije 127
banskog veća u oblikovanju budžeta. Isto- Osvobodilnom frontom (OF). Saradnja se

vremeno, do sredine 1930-ih, rad Dravske intenzivirala u januaru 1944, za vreme ne-
banovine bio je otežan zbog ekonomske mačke okupacije, kada je počeo agitovati
krize. Posle prvih uspeha SLS na lokalnim za OF u krugu pristalica i poznanika. Uspeo
izborima 1933. i promene političkog režima je da sakupi oko 200 dobrovoljaca kada ih
sredinom 1935. godine, stranka je osvojila je 12. septembra 1944. uhapsila nemačka o-
većinu u banskom veću Dravske banovine, kupaciona vlast. Odveden je u koncentra-
koja je tada omogućila SLS izbor dr Marka cioni logor Dahau, gde je umro u 66. godini
Natlačena za novog bana. Dinko Puc se po- života, 23. februara 1945, samo tri meseca
vukao sa političke scene i posvetio se pri- pre oslobođenja logora.
vatnom životu i advokatskoj kancelariji. U
isto vreme počelo je njegovo napuštanje li- LITERATURA: Enciklopedija Slovenije, 10. knjiga, Ljub-
beralne stranke, kojoj je pripadao od 1921. ljana 1996; Tone Ferenc, „Vojna na Slovenskem aprila
1941“, v: Slovenska novejša zgodovina 1, Ljubljana
Rascep sa bivšom partijom postao je oči- 2005, 579–581; Andrej Gabršček, Goriški Slovenci. Na-
gledniji 1937. godine, kada je počeo da iz- rodne, kulturne, politične in gospodarske črtice, 2.
daje nedeljnik Slovenska beseda. Kritički je knjiga, Ljubljana 1934; Kronika slovenskih mest, let-
analizirao politiku i aktivnosti liberalne nik II, marec 1935, št. 1, 1; Branko Marušič, Sto sloven-
skih politikov, Ljubljana 2002; Jurij Perovšek, „Drav-
stranke, a istovremeno kritikovao oba slo- ska banovina in banski svet“, v: Slovenska novejša
venačka politička tabora. Preko svojih no- zgodovina 1, Ljubljana 2005, 327–332; Jurij Perovšek,
vina odgovarao je na kritike njegovih po- „Predsednik gerentskega sveta, ljubljanski župan in
teza dok je bio na mestu ljubljanskog žu- predsednik Mestne občine Ljubljana dr. Dinko Puc
pana. Konačno, 25. februara 1939. osnovao (1924–1935)“, Studia Historica Slovenica, let. 17/201,
št. 2, 641–674; Slovenski biografski leksikon, 8. zve-
je istoimeno političko društvo – Slovensku zek, Ljubljana 1952.
besedu, koje je eksplicitno naglasilo da je
nepolitičko i bez ambicija da postane nova FOTOGRAFIJA: Narodna in univerzitetna knjižnica
slovenačka politička stranka. To društvo, Ljubljana
međutim, nije ostvarilo veći uticaj na slo-
venački politički prostor. Situacija se do- G. Antoličič
datno pogoršala krajem 1939. kada je po-
čeo Drugi svetski rat, koji je zahvatio slove- RADIVOJEVIĆ JOVAN
načku teritoriju u aprilu 1941. godine. advokat, narodni poslanik, ban
Posle izbijanja rata i okupacije Ljub- (Irig, 2. IX 1883 – Beograd, 15. IX 1947)
ljane, Puc se 6. aprila 1941. pridružio Na-
rodnom veću za Sloveniju koje je, posle Rođen je u uglednoj učiteljskoj poro-
bombardovanja Beograda i povlačenja kra- dici. Njegov otac je bio istaknuti nacionalni
lja i vlade prema jugu zemlje, uspostavio borac i dugogodišnji školski nadzornik u
ban Dravske banovine Marko Natlačen. Na- Sremu. Gimnaziju je završio u Zemunu, dok
rodno veće je bilo aktivno do 17. aprila 1941, je prava studirao u Beču, Gracu i Zagrebu,
kada je ban Natlačen u Ljubljani predao gde je i doktorirao. Advokatsku karijeru je
administraciju civilnom predstavniku itali- otpočeo u Rumi, kao pripravnik u kancela-
janske vojne uprave Emiliju Gracioliju. Već riji istaknutog radikalskog prvaka dr Žarka
u leto 1943. Puc se počeo povezivati sa Miladinovića. U to vreme postaje saradnik
novosadske Zastave, dok je u periodu
je član i predsednik niza društava i organi-

zacija poput „Sokola“, „Jadranske straže“ i
„Crvenog krsta“. Objavljivao je stručne ra-
dove u pravnim časopisima – zagrebačkom
Mjesečniku, Arhivu za pravne i društvene
nauke i drugim. Javnost u banovini je od
njega kao odličnog poznavaoca vojvođan-
skih problema i potreba očekivala da pre-
uzme inicijativu kako bi se mnoga otvorena
pitanja nacionalno-ekonomske i kulturne
prirode rešila u najbržem roku. Bolji poz-
navaoci političkih prilika smatrali su da kao
ban nije bio dorastao složenom momentu
u kome se država nalazila.
Deveti ban Dunavske banovine je 26.
februara 1939. položio zakletvu pred pred-
sednikom vlade i odmah otputovao za Novi
1907–1912. u Rumi uređivao nedeljni list Sad. Prvo inspekcijsko putovanje imao je u
Radikal. U političkoj borbi bio je vrlo akti- Topoli, gde je posetio Oplenac i položio ve-
van, prateći Jašu Tomića po radikalskim nac na grob kralja Aleksandra I, a zatim o-
zborovima. Početkom Prvog svetskog rata, bišao Kragujevac i Požarevac. U Požarevcu
zbog nacionalnog stava uhapšen je od je prisustvovao otvaranju nove pruge Po-
strane austrougarskih vlasti, a zatim mu je žarevac–Kučevo, koju je u saobraćaj pustio
suđeno za veleizdaju. Rat je proveo kao ta- ministar saobraćaja Mehmed Spaho. Spolj-
lac u logoru Arad. Posle ujedinjenja dolazi nopolitički događaji u proleće 1939. imali
u Šid, gde organizuje Narodnu radikalnu su nepovoljan uticaj na dešavanja u Du-
stranku (NRS). Od 1920. do 1927. bio je kan- navskoj banovini; Odsek za javnu bezbed-
didat na skupštinskim izborima na listi Ni- nost II upravnog odeljenja banske uprave
kole Pašića, a u dva navrata je izabran za sa posebnom pažnjom je pratio pisanje
narodnog poslanika (1925. i 1927). Od 1924. štampe i raspoloženje kod mađarske naci-
bio je član šireg Glavnog odbora NRS za onalne manjine. Zbog takvog stanja na se-
Srem. U Narodnoj skupštini biran je za veru banovine, sredinom aprila posetio je
sekretara Zakonodavnog i člana Finansij- Suboticu i Sentu. Tom prilikom je obišao
skog odbora. dobrovoljačke kolonija koje su se nalazile
Za vreme šestojanuarske diktature po- u blizini granice sa Mađarskom, sa ciljem
vukao se iz javnog života, a svoj rad je da pruži dokaze kolonistima kako su bitni
usmerio ka razvijanju privrednog života u za državu. Najsiromašnijim porodicama u
Sremu. Tokom tog perioda obavljao je duž- ovim kolonijama podelio je novčanu po-
nost predsednika najveće vodne zadruge u moć. Posete kolonijama je nastavio u sta-
zemlji, Biđ-bosutske vodne zadruge. Zad- robečejskom, kulskom i bačkotopolskom
ruga je pod njegovom upravom izvršila ve- srezu. Jesen 1939. na unutrašnjem planu
like melioracione radove. Zahvaljujući nje- donosi sporazum Cvetković–Maček i
govoj inicijativi, podigla je savski nasip. Bio
Biografije 129
formiranje Banovine Hrvatske, kojoj su pri- aprila 1940. Dunavski banovinu su zadesile
pojena dva sreza Dunavske banovine: Šid- katastrofalne poplave, koje su nanele ve-
ski i Iločki. U isto vreme u Novom Sadu je liku materijalnu štetu. Jedan od krivaca je
organizovao svečanost povodom otvaranja bila i Kraljevska banska uprava koja nije
Banske palate 25. septembra 1939. Neko- imala planove za odbranu od velikih
liko dana kasnije 1. oktobra 1939. na cen- poplava, a kada su one počele, reakcije su
tralnom gradskom trgu otkriven je spome- zakasnile. Poplave su najviše pogodile
nik Svetozaru Miletiću, rad vajara Ivana Adamovićevo naselje i Telep u Novom Sadu.
Meštrovića. Bila je to velika državna i naci- Kao reakcija na ova dešavanja i stavove oko
onalna svečanost, a prisutnima se obratio Banovine Hrvatske usledila je njegova
i predsednik vlade Dragiša Cvetković. Teri- smena sa položaja bana 26. aprila 1940.
torijalno proširenje Banovine Hrvatske do- Po izbijanju Drugog svetskog rata sklo-
velo je do zaoštravanja srpsko-hrvatskih nio se u Beograd gde je početkom novem-
odnosa u Vojvodini. Pristalice subotičkog bra 1941. uhapšen od strane Gestapoa.
senatora Josipa Vukovića Đida i rimokato- Odveden je u logor na Banjici, gde je zadr-
ličkog sveštenika Blaška Rajića zahtevale žan kao talac. Bio je član masonskog
su da se Baranja i deo Bačke sa Suboticom pokreta.
pripoje Banovini Hrvatskoj. Banu su sva-
kodnevno stizali izveštaji o akcijama koje je IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), F138, 7–47–522; AJ, F138,
vodila Hrvatska seljačka stranka na pro- 7–47–523; AJ, F138, 7–47–524; AV, F126, I 62/1940; AV,
F126, I 759/1940; AV, F126, II 57/1939; AV, F126, II
storu zapadnog Srema i Baranje sa ciljem 1071/1939; AV, F126, II 2833/1939; AV, F126, II
isticanja hrvatskog karaktera ovih oblasti. 2925/1939; AV, F126, II 56824/1939; AV, F126, II
Sukobi i previranja u pogledu statusa Voj- 57939/1939; AV, F126, II 74863/1939.
vodine nisu promakli ni vodećim protago-
nistima politike Sporazuma. Ministar iz re- бановине, Нови Сад 2016, 270–271, 274–276, 281–282,
dova HSS-a Bariša Smoljan je u izjavi novi- 296, 298–300, 302, 304–305, 308, 332–334, 338, 351;
narima konstatovao da je pitanje sprovo- Биљана Шимуновић-Бешлин, Просветна поли-
đenja Sporazuma zastalo na terenu, što je тика у Дунавској бановини: (1929–1941), Нови Сад
dovelo do „ozbiljnih nesuglasica“. U izra- 2007, 135, 140–141, 148; Слободан Бјелица, Поли-
тички развој Новог Сада између два светска
zito složenim političkim okolnostima ban рата, Нови Сад 2008, 173; Шандор Месарош,
se nije najbolje snalazio, a predsednik Мађари у Војводини 1929–1941, Нови Сад 1989, 176;
vlade mu je zamerio što je podržao akciju Мира Радојевић, „Српско-хрватски спор око Вој-
Srpskog kulturnog kluba u Sremu. Javno je водине“, Историја 20. века, год. 14, бр. 2/1996, 65;
Мира Радојевић, „Хрватске аспирације на Срем и
iznosio zahtev da se srez Šid vrati u okvir целу Војводину“, Летопис Матице српске, год.
Dunavske banovine. Na godišnjicu imeno- 185, књ. 483, св. 6 (2009), 1307; Страхиња Л. Радако-
vanja, Dan je objavio tekst u kojem se ističu вић, „Историјски контекст шидског периода у сли-
njegove zasluge i uspesi u ulozi bana Du- карству Саве Шумановића“, Истраживања,
navske banovine. To je bila najava da će 22/2011, 423; Милан Јовановић Стоимировић,
Дневник 1936–1941, Нови Сад 2000, 263; Никола Та-
uskoro nastupiti promene na čelu bano- сић, Историја Београда, 1995, 432–433; Душан Ла-
vine, što je potvrđeno i smenom podbana зић-Гојко, Брана Мајски, Дудик, Вуковар 1977, 14;
Dragomira Drinčića, koji je imenovan za Зоран Д. Ненезић, Масони у Југославији (1764–
upravnika grada Beograda. Tokom marta i 1980), Београд 1984, 576; Политика, 26. 2. 1939, 4;
Политика, 2. 10. 1939, 5–6; Политика, 26. 4. 1940, 6;
Дан, 28. 2. 1939, 1; Дан, 12. 3. 1939, 2; Дан, 19. 3. 1939,
5; Дан, 16. 4. 1939, 3; Дан, 18. 4. 1939, 6; Дан, 19. 4.
1939, 3; Дан, 3. 5. 1939, 3; Дан, 26. 9. 1939, 3; Дан, 3.
10. 1939, 1–3; Дан, 28. 2. 1940, 5; Дан, 12. 3. 1940, 3;
Дан, 27. 3. 1940, 1–3; Дан, 27. 4. 1940, 3.

P. Vajagić
RAFAJLOVIĆ ŽIVOJIN
oficir, narodni poslanik, ministar, ban
(Mionica, 26. X 1871 – Beograd, 1953)
Završio je šest razreda gimnazije posle

čega je upisao Vojnu akademiju u Beo-
gradu. Po završetku školovanja 1892. slu-
žbovao je u raznim garnizonima kao potpo-
ručnik, a vojnička karijera ga je 1898.
prvi predsednik od 1903. do 1905. Nakon
odvela u Vranje. Tu se oženio Natalijom Jo-
pogibije čete Anđelka Aleksića na Šupljem
vanović, trećom ćerkom najbogatijeg Vra-
Kamenu jula 1904. javnost se obrušila na
njanca trgovca Jovče Baldžije, ali tek posle
vođe četničke organizacije, među kojima je
njegove smrti 1898. pošto on nije želeo da
bio i Rafajlović. Zbog toga je 1905. godine
mu se ćerka uda za siromašnog oficira.
penzionisan u činu kapetana i povučen iz
Vojnu službu u Vranju počeo je kao poruč-
Vranja. Posle toga se posvetio politici.
nik u Prvom pešadijskom puku „Knjaza Mi-
Prvi put je izabran za narodnog posla-
loša Velikog“, a službovao je kao granični
nika 10. jula 1905. i od tada je biran na svim
oficir. Iako iz Mionice, veći deo života
izborima. Bio je jedan od osnivača pre-
posvetio je južnim delovima države. Ista-
dratne Narodne odbrane. Godine 1908. iza-
kao se revolucionarnim radom, a krajem
bran je za člana središnjeg odbora Na-
avgusta 1903. sa nekoliko uglednih ljudi iz
rodne odbrane, a posle ujedinjenja bio je
Vranja obrazovao je vranjanski četnički
njen prvi potpredsednik sve do 1924. Ta-
odbor čiji je glavni cilj bio formiranje četa
kođe, bio je član glavnog odbora Nacio-
koje će braniti Srbe u Staroj Srbiji. Od sa-
nalne stranke od 1905. godine. Kad je ta
mog početka bio je među onima koji su ru-
stranka ušla u sastav Demokratske stranke,
kovodili revolucionarnom organizacijom i
izabran je za člana glavnog odbora. Bio je
četničkom akcijom na jugu. Osnivanjem
jedan od lidera demokrata u Leskovcu.
Centralnog odbora srpske četničke organi-
Posle ujedinjenja, pored Milutina Drago-
zacije septembra 1903. Rafajlovićev odbor
vića, Krsta D. Markovića i Mihajla Jovano-
u Vranju se potčinio i postao Izvršni odbor
vića iz Leskovačkog okruga, izabran je u
srpske četničke organizacije, a on njegov
Privremeno narodno predstavništvo koje
Biografije 131
je funkcionisalo od marta 1919. do oktobra U Leskovcu je 1907. godine zajedno sa So-

1920. Tokom tog perioda posebno se ista- kolovićem i Bejazom otvorio fabriku za
kao kao član Agrarnog odbora (član od 27. izradu keramike „Rafajlović-Bejaz“. Fabrika
aprila 1919) koji je pretresao i predlagao je prvi put proširena 1914, a drugi put 1924.
Privremenom narodnom predstavništvu Osim crepova i cigala, proizvodila je kera-
predloge zakona o agrarnoj reformi. Bio je mičke pločice i tanjire.
i član Adresnog odbora. U vladama Milenka Na mesto bana Vardarske banovine
Vesnića i Nikole Pašića bio je ministar. Prvo postavljen je ukazom od 26. juna 1940. U
kao ministar narodnog zdravlja od 17. maja Skoplje je stigao kao ministar u penziji 1.
1920. do 1. januara 1921, a potom od 24. de- jula 1940. godine. Na mestu bana se zadr-
cembra 1921. do 16. decembra 1922. kao mi- žao do Aprilskog rata 1941. godine. Posle
nistar šuma i rudnika. Bio je i poslanik za Drugog svetskog rata konfiskovana mu je
Vranjski okrug. Na izborima 1923. izabran je imovina. Odlikovan je Ordenom belog orla
za poslanika Bosiljgradskog i Pčinjskog III stepena 6. septembra 1940.
sreza, a na izborima 1925. kао nosilac liste
za Vranjski okrug pobedio je u 10 od 26 iz- LITERATURA: SNKJ, 3. 7. 1940, 1; SNKJ, 18. 9. 1940, 1;
bornih mesta. Na izborima 1927. bio je no- Станоје Станојевић, Народна енциклопедијa срп-
ско-хрватско-словеначка. Књига 3 (Н-Р), Загреб
silac demokratske liste za Vranjski okrug. 1928, 790; Neda Engelsfeld, Prvi parlament Kraljev-
Njegova lista osvojila je tada 37,3% (posto- stva Srba, Hrvata i Slovenaca – Privremeno narodno
jala još jedna demokratska lista „pravih predstavništvo, Zagreb 1989, 102, 104, 131, 189, 208,
demokrata“ Stojana Anđelkovića koja je 210; Живан Стојковић, Слободанка Стојичић, Хра-
нислав Ракић, Историја Лесковца, Београд 1992,
dobila 6,7%). Biran je za poslanika na svim 235, 189–190; Mомчило Павловић, Мира Ниноше-
izborima u periodu 1920–1927. godine. вић, Верољуб Трајковић, Изборне борбе у леско-
Posle proglašenja ličnog režima kralja A- вачком крају 1919–1939. Књ. 1, 1919–1929, Лесковац
leksandra I 6. januara 1929. povukao se iz 1997, 19, 45, 55, 57, 75, 85–86, 139–170, 202, 205–206,
političkog života i posvetio radu u privredi 235, 254, 288–289, 293, 295, 328–329; M. Павловић, М.
Ниношевић, В. Трајковић, Изборне борбе у леско-
i industriji. U politiku je pokušao da se vrati вачком крају 1919–1939. Књ. 2, 1929–1939, 221, 228–
na izborima 1931. godine, ali je uklonjen sa 236, 257–259, 343–344, 475–476, 505; Ко је ко у Југо-
liste Petra Živkovića navodno zbog sukoba славији, Београд 1928, 127; Vladimir Dedijer, Sara-
sa Centralnom bankom koja nije htela da jevo 1914, Beograd 2014, 293; Branislav Gligorijević,
Demokratska stranka i politički odnosi u Kraljevini
mu odobri kredit kada se njegova firma Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd 1970, 162, 324;
našla pred bankrotstvom. Drugi pokušaj je BLNP 1935, 269; Врбаске новине, 27. 6. 1940, 2; Слу-
usledio na izborima iz 1935. kada je izabran жбени лист Вардарске бановине, 6. 7. 1940, 1; Вла-
za kandidata ispred liste Bogoljuba Jevtića димир Илић, Српска четничка акција 1903–1912,
za Leskovački srez. Ipak, sa malom razlikom Београд 2006, 19; Tetsuya Sahara, „The Macedonian
origin of the ’Black Hand’“, Prvi svetski rat, Srbija,
izgubio je od drugog vladinog kandidata Balkan i velike sile, Beograd 2014, 415–416; Владан
Todora Tonića, koji je izabran za poslanika. Јовановић, Вардарска бановина 1929–1941, Бео-
Krajem 1939. u leskovačkom kraju počinjalo град 2011, 156–157.
se sa pripremama za naredne izbore. De-
FOTOGRAFIJA: Политика, 27. 6. 1940, 8.
mokratska stranka je održala izbornu kon-
ferenciju 2. decembra 1939, a na čelu je bio
M. Pavlović
Rafajlović. Bio je uspešan i kao privrednik.
N. Mitrović
RAJIĆ SVETISLAV
(Stari Sivac, Kula, 5. VIII 1886 – Novi Sad,
20. IX 1941)
Otac Miloš je bio sveštenik. Gimnaziju je

učio u Somboru, Budimpešti i Novom Sadu,
gde je i maturirao. Pravo je studirao u Jegri,
Budimpešti i Berlinu. Posle završetka stu-
dija, 1910. stupio je u državnu službu kao
činovnik hrvatskog odeljenja u Ministar-
stvu domobranstva. Kao činovnik pružao je
pomoć srpskom stanovništvu, a u tom ode-
ljenju vladao je nacionalni duh, tako da su
se u njemu okupljali viđeniji članovi srp-
sko-hrvatske koalicije. Sa završetkom
Prvog svetskog rata javio se Narodnoj
upravi u Novom Sadu, koja ga je odmah po- imenovanje kao rođenog Vojvođanina bilo
slala u Pečuj, grad koji se nalazio pod kon- je pozdravljeno u javnosti jer se smatralo
trolom srpske vojske. Od januara 1919. da je dobar poznavalac prilika u Dunavskoj
obavljao je dužnost podžupana u Pečuju, a banovini. Odluka o njegovom imenovanju
za župana je imenovan 1921. Kada se u došla je direktno od predsednika vlade, uz
avgustu 1921. srpska vojska povukla iz veliko protivljenje ministra unutrašnjih
mađarskog dela Baranje, odlazi na mesto poslova Antona Korošeca. Za kratko vreme
podžupana Torontalsko-tamiške županije. izbile su nesuglasice između njega i Sveti-
Ostalo je zabeleženo da se nalazio na čelu slava Paunovića koji je prvo usmeno uputio
odbora za podizanje spomenika kralju molbu predsedniku vlade da se podban za-
Petru I Karađorđeviću u Velikom Bečke- meni, a zatim je 24. juna 1936. uputio i
reku. Na položaj podžupana u Somboru i- pismenu molbu. U toj molbi on je svoju da-
menovan je jula 1925, da bi kao odličan lju saradnju sa podbanom okarakterisao
poznavalac vojvođanskih prilika postavljen kao nemoguću.
maja 1927. na mesto načelnika odeljenja za Funkciju vršioca dužnosti bana je obav-
Vojvodinu u Ministarstvu unutrašnjih ljao od imenovanja Svetislava Paunovića
poslova. Juna 1928. postavljen je za župana za bana Vardarske banovine, do 15. aprila
beogradske oblasti, gde ostaje do penzio- 1938. kada je zvanično položio zakletvu kao
nisanja 15. januara 1929. Dolaskom Milana osmi po redu ban Dunavske banovine.
Stojadinovića na čelo vlade reaktiviran je iz Jedna od kontroverzi se odnosila na pitanje
penzije kao načelnik II upravnog odeljenja njegovog imenovanja za bana, jer je vršilac
u Zetskoj banovini. Penzionisanjem pod- dužnosti bio skoro godinu i po dana. Razlog
bana Branka J. Sekulića, Kraljevsko name- za ovo može biti njegovo neslaganje sa
sništvo ga je 31. decembra 1935. imenovalo Antonom Korošecom, ispoljeno prilikom
za podbana Dunavske banovine. Njegovo njegovog postavljanja za podbana Dunav-
Biografije 133
ske banovine. Njegova glavna prednost kao poput Novog Sada, Sombora i Petrovgrada
kandidata za bana bilo je blisko prijatelj- koje je morao da rešava, što je od njega
stvo sa Milanom Stojadinovićem, kao i zahtevalo veliko angažovanje. Tokom 1937.
mesto rođenja. Trebalo je dosta vremena i 1938. stizao mu je ogroman broj pred-
da Anton Korošec dâ svoju saglasnost da stavki u kojima su se iznosile pritužbe na
se imenuje za osmog bana Dunavske bano- službu ili partijski rad pojedinaca. Od njega
vine. Svečanu zakletvu je položio 15. aprila se tražilo da se lično angažuje na rešavanju
1938. Opštinski izbori su bili prvi veliki par- ovih problema, a takvi zahtevi su često sti-
tijski zadatak koji je trebalo samostalno da zali i od samog Milana Stojadinovića. Pose-
sprovede kao vršilac dužnosti bana, a nje- bnu pažnju je posvetio delovanju protiv
govo prvo pojavljivanje u javnosti na tom nacističke propagande, upozoravao je
položaju bilo je u Somboru 20. septembra vladu da su početni zahtevi Nemaca slični
1936, kada se u pratnji ministra Svetozara zahtevima sudetskih Nemaca. Predlagao je
Stankovića pojavio na konferenciji sreskih da se kolonizacijom ostvare uži nacionalni
odbora Jugoslovenske radikalne zajednice interesi u Vojvodini preko strukture nacio-
(JRZ) za somborski, apatinski, odžački, dar- nalnog sastava kolonista, njihovog grup-
đanski i batinski srez. Jedna od mera koju nog naseljavanja i povezivanja sa nacio-
je tokom septembra 1936. sprovodio odno- nalnim prostorom, naročito u pograničnim
sila se na poboljšanje stanja u lokalnoj ad- oblastima.
ministraciji, što je bio deo predizbornog Imao je važnu ulogu u organizovanju
programa JRZ. Prema zvanično objavljenim predizborne kampanje JRZ-a u severnom
rezultatima opštinskih izbora koji su odr- delu banovine, a naročito u organizaciji
žani 6. decembra 1936. lista JRZ odnela je proslave povodom 20-godišnjice oslobo-
pobedu u 606 opština, dok su opozicione đenja Novog Sada 9. novembra 1938. kada
partije pobedile u 161 opštini. Doneo je U- se okupilo oko 40.000 građana, kada je bio
redbu o utvrđivanju minimalnih nadnica, zastupnik predsednika vlade. Učestvovao
zaključivanju kolektivnih ugovora, pomire- je i na različitim partijskim manifestaci-
nju i arbitraži, a tokom 1937. rukovodio je jama, poput osvećenja zastave omladine
izvođenjem javnih radova na teritoriji ba- JRZ-a u Srbobranu. Na izborima 11. decem-
novine. Nezadovoljstvo opštim stanjem u bra 1938. lista JRZ u Dunavskoj banovini je
društvu imalo je kao posledicu da poje- od ukupnog broja izašlih birača dobila
dinci za svoje lične probleme okrive 71,74% glasova, a lista Udružene opozicije
državu. Jedan takav slučaj je izazvao trage- 24,93% glasova. Prilikom konačne analize
diju koja je uzdrmala javnost Dunavske ba- skupštinskih izbora bio je zadovoljan jer je
novine. Teško materijalno stanje i nezado- vladina izborna lista odnela ubedljivu po-
voljstvo zbog izgubljene službe bili su mo- bedu u Dunavskoj banovini. Na njegov ra-
tivi zbog kojih je opštinski beležnik Pavle čun upućeno je mnogo kritika od strane o-
Pavlović Šura 18. juna 1937. izvršio atentat pozicije zbog pritisaka i represije prema
na njega. Od posledica ranjavanja prilikom političkim protivnicima. Nakon izbora no-
atentata se uspešno oporavio. Najveći pro- vine su prenele vest da je na predlog pred-
blem predstavljali su sukobi unutar partij- sednika Ministarskog saveta odlikovan
ske organizacije JRZ-a u velikim gradovima Ordenom Svetog Save I reda od strane
kraljevskih namesnika. Odlikovanje je na- 3. 6. 1937, 3; Дан, 20. 6. 1937, 2–3; Дан, 6. 11. 1938, 2;
javilo produženje banove „plodne delatno- Дан, 10. 11. 1938, 1–2; Дан, 6. 12. 1938, 3; Дан, 18. 12.
1938, 4; Дан, 11. 2. 1939, 2; Дан, 24. 2. 1939, 1–4.
sti na unapređenju Dunavske banovine u
svim pravcima“. Jedini sastanak sa novim FOTOGRAFIJA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунав-
predsednikom vlade Dragišom Cvetkovi- ске бановине, Нови Сад 2016, 192.
ćem imao je 10. februara 1939, posle čega
P. Vajagić
je usledila njegova smena sa mesta bana
25. februara. Ostalo je zabeleženo da je na RIBAR DUŠAN
čelu Dunavske banovine ostao do kraja pravnik, sreski načelnik, upravnik grada
vlade Milana Stojadinovića i uz njega i mi- Beograda
nistra Svetozara Stankovića bio najomra- (Perjasica, Vojnić, 26. VI 1888 – Beograd,
ženiji „protagonista diktatorskog režima“ 11. II 1942)
JRZ-a u Vojvodini. Penzionisanjem se zavr-
Osnovno obrazovanje je završio na rod-
šila njegova politička karijera, umro je u
nom Kordunu. Diplomirao je pravo na fa-
Novom Sadu 20. septembra 1941. godine.
kultetu u Beču (1914). Zaposlio se u jeku
IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), F37, 13–87–243/245; AJ, Prvog svetskog rata u Zagrebu kao priprav-
F37, 46–299–625; AJ, F37, 48–311–711/713; AJ, F37, 48– nik (1916). Prvi položaj u novoj državi bio
311–765/766; AJ, F138, 7–47–517; AV, F126, I pov. 226, mu je mesto pristava u Zlataru. Bio je prvi
228/1937; AV, F126, I pov. 14/1938; AV, F126, I pov. čovek u načelstvima u Korenici, Vojniću,
70/1938; AV, F126, pov. 96/1938.
Pakracu i Glini i policije u Varaždinu. U Za-
LITERATURA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунавске grebu je obavljao dužnosti: inspektora žu-
бановине, Нови Сад 2016, 17, 174–178, 191–192, 194, panije (1927); šefa državne zaštite Savske
196, 199–200, 203, 209, 211–214, 219–222, 225–231, 233– banovine; sreskog načelnika (1933); inspek-
239, 241, 243–244, 247–261, 266, 268–269, 271, 332–334, tora Savske banovine (1936). Godine 1940.
337–338, 351; Биљана Шимуновић-Бешлин, Про-
светна политика у Дунавској бановини: (1929– premešten je u Beograd na dužnost načel-
1941), Нови Сад 2007, 117; Михаел Антоловић, Не- nika Odeljenja javne bezbednosti MUP-a.
мачка мањина у Војводини (1918–1941): друштво Nakon 27-martovskog puča postaje uprav-
и политика, Сомбор 2017, 114, 125–127, 129–130, 138– nik grada Beograda, iako nije bio prvi izbor
139; Ранко Кончар, Опозиционе партије и ауто-
номија Војводине 1929–1941, Нови Сад 1995, 317;
ministra unutrašnjih poslova Srđana Budi-
Dušan Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji: 1933– savljevića. Funkcija mu je ponuđena posle
1941, Ljubljana 1966, 172; Богдан Лекић, Аграрна ре- odbijanja Mladena Žujovića. Stupio je na
форма и колонизација у Југославији 1918–1941, dužnost 1. aprila 1941, i na njoj proveo
Београд 2002, 211; Милан Јовановић Стоимировић, samo 12 dana. Jedna od njegovih prvih na-
Дневник 1936–1941, Нови Сад 2000, 244; Душан По-
повић, Летопис о Влаовићима, I, Нови Сад 2006, redbi bila je hapšenje i interniranje u Brus
408; Александар Касаш, „Војвођанска јавност и Dragiše Cvetkovića, Aleksandra Cincar-
Минхенски споразум“, у: Минхенскиот договор и Markovića, generala Petra Kosića i Milana
југословенските и чехословачките народи, Antića. Naredio je spaljivanje arhive Opšte
Скопје 1980, 384–385; Службене новине Краљевине
Југославије, 7. 4. 1938, год. XX, бр. 78, 5; Политика,
policije. Bombardovanje i Aprilski rat do-
8.12. 1936, 7; Политика, 10. 11. 1938, 9–10; Поли- neli su novi problem za Upravu grada Beo-
тика, 13. 12. 1938, 2–4; Политика, 26. 2. 1939, 4; Дан, grada (UGB). Pogođena je centralna zgrada
1. 1. 1936, 3; Дан, 21. 9. 1936, 3; Дан, 30. 9. 1936, 5; Дан, na Obilićevom vencu, a upravnik je naredio
9. 12. 1936, 3; Дан, 24. 3. 1937, 7; Дан, 20. 4. 1937, 3; Дан, svim službenicima koji su imali vojni
Biografije 135
LITERATURA: Време, 4. 4. 1941, 5; Ново време, 12. 2.
1942, 5; 27. mart 1941: Tematska zbirka dokumenata,
prir. Branko Petranović, Nikola Žutić, Beograd 1990,
508–509; Бранислав Божовић, Београд између два
светска рата: Управа града Београда 1918–1941,
Београд 1995, 251–258; Бранислав Божовић, Управа
и управници града Београда (1839–1944), Београд
2011, 331–334; Младен Ј. Жујовић, Ратни дневник 3:
Југославија у II светском рату (maj 1944 – maj
1946), Врњачка Бања 2014; Logor Banjica: Knjige za-
točenika koncentracionog logora Banjica (1941–
1944), prir. Evica Micković, Beograd 2009, 143.

grafija (1165), A101.
R. Ristanović
RUŽIĆ GOJKO
raspored da se jave u svoje jedinice. Malo- pravnik, sreski načelnik, podban
brojni žandarmi i drugi činovnici nisu uspe- (Stari Sivac, Kula, 1898 – ?)
vali da održe red i mir. Na beogradskim u-
licama zavladala je panika i pljačka što je Gimnaziju je završio u Novom Sadu.
primoralo vojne vlasti da, na predlog Diplomirao je 1924. na Pravnom fakultetu u
upravnika, narede činovnicima – vojnim Beogradu. Posle Prvog svetskog rata stupio
obveznicima da se vrate na dužnost. Prema je u žandarmeriju sa činom potporučnika i
svedočenju Božidara Bećarevića, službenici kao vodnik službovao je u severnim delo-
UGB su u ovom periodu, u saradnji sa voj- vima Jugoslavije, a kasnije i u Južnoj Srbiji.
nim organima, uhapsili oko 80 ljudi osum- Premešten je 1920. u Beograd, u Komandu
njičenih da su vršili špijunsku delatnost. žandarmerije. Po završetku fakulteta
Pred nemačkom oružanom silom UGB se, postavljen je na mesto sudskog poručnika,
zajedno sa vojnim vlastima, povukla 11. ali je u žandarmeriji ostao sve do 1929. go-
aprila. Od prvog dana okupacije nemačka o- dine. Kasnije je sa činom sudskog kapetana
baveštajna služba motrila je na Ribara, a na- II klase postavljen za vojnog islednika Du-
kon hapšenja 4. novembra 1941. sproveden navske divizije. Maja 1929. izabran je za
je u logor na Banjici. Kratkotrajan boravak u poslovođu Vojnog suda za oficire. Juna
neuslovnim prostorijama logora bio je ko- 1930. unapređen je sa činom sudskog ka-
ban. Preminuo je 11. februara 1942. Sahra- petana I klase u poslovođu Velikog vojnog
njen je na Novom groblju u Beogradu, u suda. Naredne, 1931. godine prelazi iz vojne
krugu porodice i bez državnih počasti. u civilnu službu. Prvo je radio kao sreski
načelnik u Berovu, zatim Đakovici, Srbici,
IZVORI: Istorijski arhiv Beograda (IAB), zbirka Memo- Novom Pazaru, Čačku, Leskovcu, Bitolju i A-
arska građa o radničkom pokretu i NOR, sećanje –
4224-626, Sergej Golubijev, 21, 22; IAB, istražni pred-
leksincu. Sa pozicije sreskog načelnika u-
met Božidar Bećarević, 13. napređen je u upravnika policije u Nišu gde
se zadržao sve do aprila 1938. Sa tog mesta
za još 43 škole. Ipak, banovini je bilo potre-

bno 400 novih škola kako bi zadovoljila
potrebe. Vrbaska banovina je, inače, pred
početak Drugog svetskog rata imala 456
osnovnih škola i 11 privatnih, 12 građanskih
srednjih škola, 4 privatne ženske i 1 učitelj-
sku školu. Vršio je dužnost bana do 1. aprila
1941. kada je za bana Vrbaske banovine
postavljen Nikola Stojanović. Odlikovan je
Ordenom jugoslovenske krune III stepena
sredinom septembra 1940.
DELA: Држава Краљевина Срба, Хрвата и Слове-

наца у појму и суштини, Београд 1929 (коаутор
Буд. В. Плећевић).
LITERATURA: Време, 4. 6. 1940, 6; Врбаске новине,

6. 6. 1940, 1; Врбаске новине, 20. 6. 1940, 2; Врбаске
новине, 22. 6. 1940, 2; Врбаске новине, 14. 7. 1940, 1;
Врбаске новине 21. 7. 1940, 1; Врбаске новине, 8. 12.
imenovan je za savetnika bana Moravske 1940, 2; Врбаске новине, 23. 3. 1941, 1; Врбаске но-
вине, 30. 3. 1941, 2.
banovine, gde je ostao do februara 1939.
kada je izabran za savetnika u Ministarstvu FOTOGRAFIJA: Време, 4. 6. 1940, 6.
unutrašnjih poslova. Posle samo nekoliko
meseci rada u ministarstvu izabran je, juna M. Pavlović
1939, za šefa kabineta. N. Mitrović
Ukazom od 3. juna 1940. postavljen je za RUŽIĆ dr VIKTOR
pomoćnika bana (podbana) Vrbaske bano- odvjetnik, ban, ministar
vine, a dužnost je preuzeo 19. juna 1940. (Sušak, 31. I 1893 – Zagreb, 23. VI 1976)
Prvih mesec dana putovao je po Vrbaskoj
banovini sa namerom da se upozna i izvrši Sin riječkog industrijalca Đure Ružića
inspekciju sreskih organa vlasti. Po zavr- (starijeg) te Jelke, rođene pl. Badovinac.
šetku obilaska uočio je da je potrebno naj- Očeva se strana obitelji, podrijetlom iz
više pažnje posvetiti poljoprivredi i eko- Hreljina, obogatila kroz trgovačke, indus-
nomsko-socijalnom napretku banovine. Za trijske i nekretninske poslove na prijelazu
vreme njegovog mandata počela je izgrad- 19. u 20. stoljeće. Badovinci su s druge
nja palate Trgovinsko-industrijske komore strane bili stara pravoslavna obitelj iz
u Banjaluci, zatim Zadružno-seljačkog kul- Žumberka, koja je svoju moć te plemićku ti-
turnog doma u Krupi na Vrbasu, Sokolskog tulu dobila radi zasluga u vojsci i upravi.
doma u Bosanskoj Gradišci posvećenog Nakon osnovne i niže srednje škole zavr-
Petru Mrkonjiću, železničkog mosta preko šene na Sušaku upisao je više razrede gim-
Save u Bosanskoj Gradišci i dr. Od proleća nazije u Grazu. Uz usavršavanje u stranim
1940. do proleća 1941, sagrađeno je samo jezicima studirao je pravo u Beču i Grazu,
osam novih škola, a radovi su bili pri kraju da bi ga 1921. završio u Zagrebu. Studij je
Biografije 137
bio stavio u mirovanje jer je za vrijeme

Prvog svjetskog rata, nakon oboljenja oca
te odlaska starijeg brata Đure na ratište,
morao preuzeti vođenje obiteljskog pos-
lovnog carstva. Za vrijeme studija pripadao
je jugoslavenskoj naprednoj omladini, te je
sudjelovao u raznim manifestacijama u Za-
grebu 1912–1914. godine. Nakon odlaska
Frane Supila 1914. i gašenja njegova pozna-
tog opozicijskog riječkog Novog lista sa
skupinom istomišljenika od 1916. počeo je
izdavati Primorske novine na Sušaku. Po
potpisivanju Krfske deklaracije 1917. radio
je u Narodnoj čitaonici u Rijeci, koja je bila
okupljalište južnoslavenski orijentiranih
građana. Angažirao se i u prikupljanju
novca za propagandu za jugoslavensko u-
jedinjenje. Skupljenim sredstvima u Za- državu. S druge strane bio je i u kontaktu s
grebu je krajem 1917. pokrenut list Glas Slo- talijanskim vojnim i civilnim vlastima, u po-
venaca, Hrvata i Srba. Sredinom 1918. u o- kušaju da osigura da okupacija toga pro-
biteljskoj kući Ružićevih započinju se okup- stora prođe bez ljudskih i materijalnih
ljati uglednici iz javnog i političkog života. žrtava. Nakon okupacije Rijeke koje su
Pod utjecajem ideja o SHS zajedništvu tu je izvele snage Gabrielea D’Annunzia zabra-
stvorena osnovica onoga što će postati njen mu je povratak na taj prostor te je sve
prvo Narodna organizacija za Hrvatsko prido 1921. s obitelji živio u Zagrebu.
morje i Istru, na čelu sa Rikardom Lencem, Već u prvim godinama monarhističke
a unutar nje kasnije i Narodno vijeće za Jugoslavije postaje član Demokratske
grad Rijeku-Sušak, na čelu s Androm Ba- stranke. Na početku skloniji Svetozaru Pri-
karčićem. Ove su institucije preuzele i bićeviću, ipak će nakon njenog cijepanja
upravu nad županijskim i gradskim vla- ostati vjeran matici stranke. Unutar DS-a
stima. Ružić, kao jedan od tajnika novoime- on će steći ugled, a njegov brat Đuro biti će
novanog župana riječkog Lenca, u trenu- biran i postavljan za dugogodišnjeg grado-
cima raspada Austro-Ugarske nastojao je načelnika Sušaka tijekom 1920-ih i 1930-ih.
organizirati politički život i opskrbu stanov- Nakon što je granica Kraljevina Italije i Ju-
ništva na širem gradskom području sve do goslavije više-manje riješena, otvorio je
zaposjedanja Rijeke od strane talijanskih 1924. vlastiti odvjetnički ured na Sušaku,
trupa u studenom 1918. godine. Tokom Pa- kojeg je vodio do travnja 1936. godine. U to
riške mirovne konferencije bio je u kon- doba aktivan je jedino bio na komunalnom
taktu s ostalim članovima raspuštenog Na- planu, tim više jer je bio u upravnim odbo-
rodnog vijeća, ali i vladom novostvorenog rima više tvrtki i društava, a imao je i
Kraljevstva SHS, radeći da Rijeka i njena mnogo vlastite imovine. Sve do početka
okolica pripadnu pod novostvorenu 1930-ih osobno se nije uključivao u poli-
tiku, što zbog poslovnih obveza u
novostvorenom parobrodarskom podu- tog imenovanog tijela koje je trebalo biti

zeću Jadranska plovidba, što zbog dugogo- nadomjestak banovinskim parlamentima i
dišnjeg liječenja od tuberkuloze u zemlji i savjetodavni organ bana. Njegovo je ime-
inozemstvu. Do početka 1930-ih postao je novanje navodno primljeno s odobrava-
važna figura unutar države, a svojim puto- njem od sušačkih građana. Kao banski vi-
vanjima po Europi stekao je mnoštvo poli- jećnik za grad Sušak okrenuo se gospodar-
tičkih i gospodarskih veza. Već tada je skim i socijalnim pitanjima toga grada i o-
postao član Rotary cluba. Preko njega, kao kolice, posebice potrebi izgradnje škola i
i navodnog masonskog zaleđa, nastavio se davanju naglaska na pomorstvo. Smatrao
penjati na socio-ekonomskoj ljestvici me- je nužnim proširiti sušačku luku, izgraditi
đuratnog jugoslavenskog društva. Bio je o- dom za tamošnje lučke radnike, te bolje
ženjen s Nadom Brlić Ružić, kćerkom poz- organizirati prodaju ulovljene ribe.
nate hrvatske spisateljice Ivane Brlić-Ma- Sredinom 1931. zahvalio se na položaju
žuranić, a praunukom hrvatskog bana-pu- banskog vijećnika, uslijed sukoba s lokal-
čanina Ivana Mažuranića. S njom je u sret- nim novinarom i bivšim članom Hrvatske
nom braku dobio dva sina i četiri kćerke. seljačke stranke (HSS) Milanom Banićem.
Nada Brlić Ružić se, kao i druge supruge Obojica su 1931. pripadala jugounitaristič-
banova Savske banovine, dosta isticala u koj struji. Sukob je izbio kada se energičniji
karitativnom i socijalnom radu. Preko Banić dao u proturužićevsku kampanju, po
istaknute obitelji Brlić, dobivao je i potporu dopisu predstojnika sušačke gradske poli-
za aktivnije bavljenje politikom. Tim više cije, bojeći se časti i ugleda koje Ružić
jer mu je vjenčani kum, ujedno i ujak posjeduje. Banić je i u idućim godinama
supruge Nade, bio Želimir Mažuranić, jedno nastavio napadati obitelj Ružić. Na izbo-
vrijeme ministar i predsjednik Senata Kra- rima za Narodnu skupštinu 1931. oba su
ljevine Jugoslavije. U slobodno vrijeme ba- nastupila u sklopu vladine listе u izbornom
vio se jedrenjem i planinarenjem, pa je kotaru Kastav-Sušak. Pritom je Banić sam
1936. postao predsjednik Hrvatskog plani- bio kandidat za poslanika, a Viktor Ružić
narskog društva. Organizirao je i izložbe, zamjenik Vjekoslava Spinčića, poznatog
skupljao umjetnička djela te se sam oku- istarskog narodnog preporoditelja. Za po-
šao u slikarskim vodama. Njegovi umjet- slanika je izabran tada već stari Spinčić,
nički pokušaji ostali su na amaterskim, ali nakon čije je smrti 1933. Viktor Ružić
vrlo vrijednim kopijama majstora te vlasti- nakratko (i navodno nevoljno) preuzeo nje-
tim pejzažima i portretima. govo mjesto u Skupštini, gdje je nastojao
Kao istaknuti i ugledni gospodarstve- zadržati nezavisni status. Iz Banićeva kruga
nik, ali i borac za jugoslavensko ujedinje- ga se zato i napadalo, ističući kako nije do-
nje, prihvatio je Kraljev manifest u siječnju voljno na liniji režimske politike. Doista,
1929. te je nastojao u prvim godinama dik- nije pristupio „državotvornoj“ Jugosloven-
tature pomoći poboljšanju stanja u državi. skoj nacionalnoj stranci (JNS) te da je gla-
U politici se aktivirao tek početkom 1930- sao protiv vladina prijedloga državnog pro-
ih, kada je postao gradski vijećnik grada računa za 1934/1935. godinu. Pritisnut na-
Sušaka. Nakratko 1930. postaje i banski vi- padima „tvrđih“ režimskih ljudi, ali i nemo-
jećnik Savske banovine u prvoj garnituri gućnošću da ostvari neki pozitivan pomak,
Biografije 139
nakon isteka mandata 1935. ponovno se Stojadinović je tražio zamjenu za bana Kos-
povukao iz politike te posvetio odvjetniš- trenčića, koji je bio postavljen još za
tvu i gospodarstvu. Nije se kandidirao na vrijeme Uzunovićeva kabineta. Kostrenčić
režimskoj, Jevtićevoj listi 1935. godine na nije uživao Stojadinovićevu potporu, nije
kojoj je Milan Banić s liste JNS postao skup- bio omiljen u puku te je slabo kontrolirao
štinski zastupnik za izborni kotaru Kastav- podređeni aparat, koji je sve češće ulazio u
Sušak. otvorene sukobe s nezadovoljnim naro-
Iako politički neaktivan, zbog svojih dom, ponajviše pristašama HSS-a na peri-
gospodarskih veza, ugleda i smirenosti feriji banovine. Stojadinović je u toj fazi
koje je posjedovao, kao i aure uspješnog svoje politike tražio nekog smirenijeg za
integralnog jugoslavena, bio je poznat oso- položaj bana u Zagrebu.
bama iz najvišeg državnog vrha. Posvetio Viktor Ružić je postavljen za bana Savske
se problemima Primorja, osobito socijal- banovine 25. travnja 1936. Za njegovo
nim pitanjima, ali i ekonomskim te turistič- postavljanje bili su odlučni zlosretni doga-
kim, što nije moglo proći nezapaženo kada đaji kerestinečke pobune, u kojoj je masa od
je Stojadinovićeva vlada tražila novoga više stotina seljaka iz Kerestinca i okolice
bana Savske banovine. S Milanom Stojadi- linčovala sedmoricu pripadnika mladeži Ju-
novićem je bio u barem površnom kon- goslovenske radikalne zajednice (JRZ) za
taktu preko zajedničkih gospodarskih inte- koje se pronio glas da idu izvesti atentat na
resa. Tokom 1935, ali i kasnije, izravno se Vladka Mačeka. Po dolasku u Zagreb poz-
obraćao Stojadinoviću, prvenstveno iz so- dravio ga je novi podban Stanoje Mihaldžić,
cijalnih pobuda. Nadalje, zamijenio je Sto- zaželjevši mu dobrodošlicu i puno uspjeha
jadinovića na čelu jugoslavenske podruž- u radu. Ružićevo banovanje uklopilo se u
nice Rotary kluba 1935. godine. Vjerojatno politiku smirivanja koju je tada propagirala
se s njegovim imenovanjem za bana sugla- Stojadinovićeva vlada. Tražio je da podre-
sio i knez Pavle, jer je u njemu vidio ugla- đene vlasti, pogotovo one policijske, pre-
đenu, a nepolitikantsku osobu. kinu bezrazložne progone te počnu raditi
U svojim memoarima, Ružić je naveo prema zakonskim propisima i na pomoć na-
kako je njegovo postavljenje na mjesto rodu. Tako je već prvoga dana svog banova-
bana Savske banovine dogovoreno još po- nja naredio da se ne hapse studenti-de-
četkom 1936. te da je u svemu najviše utje- monstranti koji su ga u posjetu Zagrebač-
caja imao ministar unutrašnjih poslova kom sveučilištu dočekali demonstracijama.
Antun Korošec. S Korošcem je već surađi- Rektoru Stanku Hondlu je objasnio da ova-
vao na pitanjima luka i brodarskih podu- kvim stvarima ne treba pridavati pažnju te
zeća dok je ovaj bio ministar prometa u da je i on u mladosti na Sveučilištu radio
vladi Petra Živkovića, a sprijateljili su se slične ispade. U drugom obraćanju zatražio
1934. tijekom Koroščeve internacije na je da se odnosi unutar državnih i banovin-
Hvaru. U Koroščevim očima nije bilo na skih ureda, kako prema strankama, ali i
odmet što je Ružić bio praktični katolik, s prema ženama-zaposlenicama, dignu na
dobrim vezama u vrhu crkvene hijerarhije. taktičnu i uljuđenu razinu. Nikada nije pri-
U veljači 1936. Ružić se na nagovor Korošca stupio vladajućoj JRZ, nego je preko neutral-
sastao s premijerom Stojadinovićem. nog statusa nastojao smirivati nacionalno-
političke strasti te dovesti prostor Savske državi. Tako su se banovi Savske i Primorske
banovine, u okvirima financijskih i drugih banovine našli u procjepu između ranije
mogućnosti, do blagostanja. Iako je u mno- proklamirane politike popuštanja te skreta-
gim stvarima uspio, njegovi napori da na- nja Stojadinovića i njegove vlade prema
bavi novac za neke kapitalne projekte, po- čvršćem kursu. Kako su se bližili izbori za
put onoga za početak jače elektrifikacije Narodnu skupštinu 1938. sam premijer Sto-
Savske banovine, nisu uvijek urađali plo- jadinović postajao je sve rezolutniji te je
dom. Državni vrh, tj. Namjesništvo i Stojadi- optužio banove Savske i Primorske bano-
novićeva vlada, podupirali su ga u ideji da u vine da vode „nojevsku politiku“, u kojoj se
svrhu smirenja izravno ili neizravno komu- državni zakoni i naredbe vlasti zamjenjuju
nicira s vodstvom HSS-a te da radi normali- uputama i naredbama vodstva HSS-a. Stoga
zacije odnosa traži od njih mišljenje za je u kolovozu 1938. smjenio banove Savske i
nastavak provođenja raznih politika. Neko- Primorske banovine, Viktora Ružića i Josipa
liko je puta odigrao ulogu izravnog posred- Jablanovića, jer je želio do izbora za Na-
nika u komunikaciji između kneza Pavla ili rodnu skupštinu, koji su se održavali u pro-
Milana Stojadinovića s jedne te samog vrha sincu iste godine, osigurati promjenu klime
HSS-a s druge strane. Prigodom susreta na tim područjima u korist režima. Ružić je
kneza Pavla s Vladkom Mačekom u stude- smijenjen 25. kolovoza 1938. Nakon njegova
nom 1936. na Brdu kod Kranja Mačeku je odlaska u biti nije imenovan novi ban Sav-
stavio na raspolaganje neobilježeni bano- ske banovine te je tim prostorom točno go-
vinski automobil. U siječnju 1937. na sličan dinu dana, do formiranja Banovine Hrvat-
je način pomogao da se održi jedini sasta- ske, upravljao podban Stanoje Mihaldžić,
nak Stojadinović–Maček, na imanju obitelji kao vršitelj dužnosti bana.
Deutsch Maceljski, u blizini Brežica. Za svoju Dok je vodstvo JRZ za Savsku banovinu
pomirljivu politiku upravljanja Savskom ba- slavilo ovu smjenu, vrh HSS-a je ocijenio
novinom sve do 1938. imao je potporu reda je Ružić maknut jer nije htio slijediti po-
žimskog vrha, koji je zanemarivao prigovore litiku zaoštravanja unutardržavnog kursa.
koji su mahom dolazili od članova JRZ iz Suvremenici, čak i oni neskloni vladajućem
Savske banovine. Milovan Grba, narodni po- režimu, pisali su kako je Ružić „po naravi
slanik i potpredsjednik banovinskog odbora svojoj bio ljubezan i susretljiv, pa nije doz-
JRZ, isticao je kako je Ružić nesklon JRZ kao voljavao, da se hrvatskomu narodu čine
bivši pripadnik Demokratske stranke i pribi- nepravde i nasilja. Naskoro su Hrvati pri-
ćevićevac. Otišlo je to tako daleko da su se mijetili, da u novom banu imaju svojega
pripadnici Kluba banskih vijećnika-članova zaštitnika, samo što ni on nije kao ban
JRZ početkom 1938. zanosili idejom da na imao dovoljno moći. Naročito nije imao
zasjedanju Banskog vijeća izglasaju nepo- vlasti nad oružnicima, koji su bili pod mi-
vjerenje Ružiću. Iako je Bansko vijeće imalo nistrom vojske“. S druge strane isticale su
skučen djelokrug rada i nije zakonski moglo se i njegove zasluge: „Tako je u Zagrebu sa-
izrazom nepovjerenja srušiti bana, bilo je to gradio za Trgovačku akademiju i za Stručnu
indikativno. Situacija se promijenila od 1938. školu ogromnu zgradu [...]. U Hrvatskom je
kada je premijer Stojadinović učvrstio polo- Zagorju kupio od slikara Otona Ivekovića
žaj te počeo autoritarnije voditi politiku u stari grad Veliki Tabor, da ga spasi od
Biografije 141
propasti, pa da se ondje osnuje zavod za Kraljevine Jugoslavije vratio se na Sušak

siromahe. Jednako je u Hrvatskom Zagorju kojeg su zauzeli Talijani, koji su prijetili
kupljen Vranicanijev dvor u Sv. Križu Začre- njemu i obitelji deportacijom na područje
tju za Gospodarsku školu. U Lepoglavi je NDH, što je on odbijao. Koristeći svoje ra-
pak sagrađena lijepa zgrada, u kojoj žene iz nije političke i gospodarske veze nastojao
okolice prave krasne čipke“. je osloboditi od fašista zatvorene građane.
Krajem 1938. vratio se na Sušak, gdje je Preko Dominika Mandića i Nikole Mosca-
ponovno otvorio odvjetnički ured te prese- tella, otpravnika poslova veleposlanstva
lio obitelj u novoizgrađenu vilu na Sušačkim Kraljevine Jugoslavije u Vatikanu, slao je
Pećinama, koja je danas Spomen-zbirka Ma- izvještaje i održavao veze s izbjegličkom ju-
žuranić-Brlić-Ružić. Ipak, padom Stojadino- goslavenskom vladom. Kako bi izbjegao
vića i dolaskom Cvetkovića na mjesto pre- uhićenje radi miješanja u lokalne poslove,
mijera u veljači 1939. ponovno se aktivirao u zajedno s kćeri na četiri mjeseca preselio
politici, prihvativši nestranački položaj mi- se u Firencu. Potom je otišao u Rim, gdje se
nistra pravde, uz obećanje Cvetkovića da će sastao s uglednicima iz crkvenih krugova,
vlada ovaj puta doista raditi na rješavanju objašnjavajući situaciju u NDH te potrebu
hrvatskog pitanja. Kao Hrvatu i bivšem njena diplomatskog nepriznavanja. Pripa-
banu, koji je za svog banovanja imao i so- dao je anglofilskoj struji. Kasnije je u iskazu
lidne odnose s HSS-om, novi premijer mu je OZNI rekao: „Jednom je Princ Pavle spome-
u resoru Ministarstva pravde povjerio posao nuo da vidi da doista iskreno mrzim
sastavljanja novih zakona o izborima, slo- Njemce, našto sam mu odgovorio da je ra-
bodi novinstva te okupljanja. Unatoč zumljivo, jer sam svršio njemačku gimna-
uspjehu u nekim stvarima, proveo je pre- ziju i imao prilike upoznati ih“.
malo vremena da ostvari dublje i pozitivnije U svibnju 1942. vratio se na Sušak, gdje
promjene u tom resoru. U ožujku je kao mije nakon jedne večere u vlastitoj kući za-
nistar pravde, u čiji su resor ulazila i vjerska jedno sa sinom Viktorom mlađim radi krše-
pitanja, predvodio delegaciju Kraljevine Ju- nja policijskog sata prvo zatvoren na neko-
goslavije na krunisanju pape Pija XII, a na- liko mjeseci, a zatim nakon neuspješne
kon ceremonije se sastao s novopostavlje- sudske osude odveden u internaciju u
nim papom te bio odlikovan. Montereale u pokrajini Abruzzo. Poslije
Nakon potpisivanja Sporazuma Cvetko- vojnog sloma Kraljevine Italije 1943. vraća
vić–Maček ponovno se povukao iz aktivne se iz internacije na Sušak. Unatoč ponu-
politike i posvetio obiteljskom poslu. Na dama, odbio se uključiti u rad gradske
samom kraju 1940. i početkom 1941. želio je uprave u to doba, koju su kontrolirali
surađivati sa hrvatskim Samostalnim de- Nijemci. Bio je ipak predsjednik Gradskog
mokratima te obnoviti rad Primorskih no- odbora za pomoć siromasima, stradalima i
vina. Nakon puča i napada Trećeg Reicha povratnicima, koji je podupirao obitelji čiji
na Kraljevinu Jugoslaviju u travnju 1941. su hranitelji bili u ratu, čak i na strani par-
sam se javio u rezervnu službu te je do sre- tizana. Zarađuje ponovno od advokature.
dine mjeseca bio kaplar žandarmerijske Radi učestalih napada savezničkih bom-
čete na Krasici, zadužene za čuvanje ta- bardera na Sušačku, tj. Riječku luku, za-
mošnjih objekata. Nakon poraza vojske jedno sa susjedima izgradio je
protuavionsko sklonište. U to doba sumnji- Kreka. Kao pravnik raznih trgovačkih druš-
čilo ga se da pomaže četnike, što nije priz- tava radio je do 1969, kada se umirovio.
navao, već je isticao kako je održavao kon- Umro je u 84. godini života i sahranjen je u
takte s projugoslavenski orijentiranim gra- obiteljskoj grobnici na Trsatu.
đanima. Zajedno sa suistomišljenicima na-
činio je ili samo potpisao 1943/1944. nacrt IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), zbirka Milan Stojadino-
prijedloga „da se od Sušaka i okoline for- vić (esp. 37–56–361 i 37–50–314); Državni arhiv Sla-
vonski Brod, Arhiv obitelji Brlić (kutija 105: neobjav-
mira zasebna državica pod upravom Švaj- ljeni memoari Viktora Ružića „Moje uspomene“ i
carske“ koji je trebao biti poslan Savezni- nekrolozi); Hrvatski državni arhiv (HDA), SDS RSUP
cima. Zato su ustaški krugovi smatrali da bi SRH, dosje 301366-SDS1 (Ružić Viktor); HDA, Persona-
Ružića trebalo ukloniti sa Sušaka. lije državnih službenika, dosje 14624 (Ružić Viktor).
Od ulaska partizanskih snaga u Rijeku LITERATURA: Živko Avramovski, Britanci o Kraljevini
krajem travnja 1945. opet se nalazi pod pri- Jugoslaviji: Godišnji izvještaji Britanskog poslanstva
smotrom, a bez posla. Pomaže pri bijegu u Beogradu 1921–1938, vol. 2, 680; Nikica Barić,
nekih civila iz Jugoslavije, npr. Marte Šre- Ustaše na Jadranu, Zagreb 2012, 180–181; Željko Bar-
pel, kćerke kipara Ivana Meštrovića. Uskoro tulović, Sušak 1919–1947, Rijeka 2004, 114–116; Ljubo
Boban, Hrvatska u arhivima izbjegličke vlade 1941–
je od novih socijalističkih vlasti bio optu- 1943, Zagreb 1985, 459–464; Ljubo Boban, Maček i po-
žen kao pristaša nenarodne vlade i istak- litika Hrvatske seljačke stranke 1928–1941, Zagreb
nuti buržuj. U srpnju 1945. uhapšen je i 1974, vol. 1, 194–197, 201–203, vol. 2, 9, 23; Hrvoje Čapo,
saslušavan od OZNE. Optužen je za surad- Državni represivni aparat na području Hrvatske od
1918. do 1941. godine (doktorski rad), Sveučilište u
nju s okupatorom i njegovim pomagačima, Zagrebu 2012, 198; Daina Glavočić, „Viktor Ružić: Sli-
„četnicima, ustašama, mačekovcima te au- kar-amater“, Sušačka revija, vol. 49, 53; Stipica Grgić,
tonomašima i liburnistima“ i na brzom su- Uprava u Savskoj banovini: Između državnog centra-
đenju osuđen na dvije godine zatvora, gu- lizmima i supsidijarnosti (doktorski rad), Sveučilište
bitak građanskih prava na 10 godina te u Zagrebu 2014; Rudolf Horvat, Hrvatska na muči-
lištu, Zagreb 1992, 566, 595; Vladimir Jagarić, „Ban i
konfiskaciju većine imovine. Već u rujnu ministar Ružić – planinar“, Hrvatski planinar, vol. 89,
1945. ukazom o pomilovanju oprošteno mu no. 4, 99–103; Nada Kisić Kolanović, Ivo Politeo: Povi-
je daljnje izdržavanje zatvorske kazne. jest, intelektualci, odvjetništvo 1887–1956, Zagreb
Nakon izlaska iz zatvora on i obitelj su 2015, 99, 350–351; Hinko Krizman, Dnevnik (1937–
1941) – Život u politici, Bjelovar/Varaždin 2014, 55,
bili bez imovine i jedva su preživljavali. Go- 167, 171; Zoran D. Nenezić, Masoni u Jugoslaviji (1764–
dine 1947. vlasti mu vraćaju građanska prava 1980), Beograd 1984, 360, 556; Todor Stojkov, Vlada
pa bivši ban nalazi zaposlenje kao knjižničar Milana Stojadinovića 1935–1937, Beograd 1985, 183–
u Naučnoj biblioteci u Rijeci, odakle je pre- 186, 198, 203, 206; Katica Tadić, „Bogat život dr. Vik-
mješten u Gradsko opskrbno poduzeće. Ono tora Ružića“, Sušačka revija, vol. 49, 53; Obzor, 19. 12.
1930; Narodne novine, 28. 4. 1936; Narodne novine,
će ubrzo promijeniti ime u Prehrana, a Ružić 29. 4. 1936; Narodne novine, 30. 4. 1936; Narodne no-
u njemu postaje tajnik i pravni referent, sve vine, 2. 5. 1936; Narodne novine, 28. 5. 1936; Hrvatski
do 1952. kada ponovno otvara odvjetnički u- dnevnik, 27. 8. 1937; Hrvatski dnevnik, 12. 2. 1939.
red u Rijeci i drži ga do 1958. godine. Nakon
FOTOGRAFIJA: Köpfe der Politik, Wirtschaft, Kunst
toga je obavio nekoliko putovanja po Aus- und Wissenschaft in Europa: Bulgarien, Jugoslawien,
triji, Švicarskoj i SAD gdje se sastajao s čla- Ungarn, Beč 1937, 121.
novima raseljene mu obitelji, ali i političkim
prijateljima, poput Vladka Mačeka i Mihe S. Grgić
Biografije 143
SEKULIĆ BRANKO ukazom od 2. avgusta 1934. u Vardarsku

oficir, pravnik, veliki župan, podban banovinu na položaj zamenika bana.
(Užice, 18. X 1886 – ?) Posle smrti bana Aleksandra Stanišića 26.
avgusta 1934. vršio je dužnost bana do 6.
januara 1935, kada je postavljen novi ban
U rodnom Užicu stekao je osnovno
Vardarske banovine Dragoslav Đorđević.
obrazovanje. Nižu školu Vojne akademije
Za vreme Sekulićevog vršenja dužnosti
završio je 1905. posle čega je upisao fakul-
bana Vardarske banovine otvorena je
tet. Pravo je završio 1910. godine u Beo-
avgusta 1934. nova zgrada Direkcije šuma
gradu, a kasnije položio i sudsko-advokat-
i dečiji dom u Skoplju koji je poneo ime
ski ispit. Karijeru je počeo kao pisar Prvo-
kralja Aleksandra I ubijenog u Marseju dva
stepenog suda u Gornjem Milanovcu.
meseca pre svečanog otvaranja. Podban
Posle tri godine u civilnoj službi prelazi u
Sekulić bio je i predsednik upravnog sa-
vojnu službu i 1913. dobija čin vojno-sud-
veta dečijeg doma. Otvoren je i studentski
skog poručnika. Za vreme Prvog svetskog
dom u Skoplju koji je mogao da primi 120
rata imao je čin sudskog kapetana II klase.
studenata.
Napredovao je u službi i došao do čina
Ukazom kraljevskih namesnika od 17.
sudskog majora. U vojsci se zadržao do
januara 1935. za pomoćnika bana Vardar-
1922. kada je podneo ostavku. Naredne
ske banovine postavljen je Janićije Kraso-
godine je postavljen na mesto sekretara
jević koji je na tom mestu bio pre Sekulića,
Kasacionog suda u Beogradu. Kao sudski
a Branko Sekulić je imenovan za pomoć-
major u ostavci preveden je početkom
nika bana Dunavske banovine. Skoplje je
1924. u rezervu. Posle četiri godine, 1926,
napustio 25. januara 1935. Na mestu pod-
reaktiviran je kao vojno-sudski potpukov-
bana Dunavske banovine ostao je do pen-
nik. U periodu 1926–1928. bio je u ispitnoj
zionisanja 27. decembra 1935. Zamenio ga
komisiji za dobijanje čina aktivnog i pasiv-
je Svetislav Rajić.
nog sudskog majora, prvo kao pomoćni, a
potom i kao stalni član komisije. Sve do
1929. bio je član-delovođa Stručnog sa- LITERATURA: Општинске новине, 1. 11. 1933, 679;
veta. Na mesto velikog župana Bihaćke Ратни дневник, 7. 2. 1915, 4; Службени војни лист,
27. 8. 1905, 11–12; Службени војни лист, 12. 1. 1924,
oblasti izabran je marta 1929. kao vojno- 41; Службени војни лист, 11. 12. 1926, 4; Службени
sudski potpukovnik u ostavci, ali vrlo brzo војни лист, 8. 10. 1927, 1868; Службени војни лист,
biva postavljen za okružnog inspektora u 1. 1. 1929, 7; Правда, 22. 9. 1933, 3; Правда, 27. 8. 1934,
Šapcu, a sa tog mesta iste godine odlazi u 7; Време, 17. 3. 1929, 3; Време, 21. 11. 1931, 3; Време,
14. 12. 1934, 8; Вардар, 7. 8. 1934, 1; Вардар, 25. 9.
Ministarstvo unutrašnjih poslova gde je 1934, 3; Вардар, 10. 1. 1935, 1; Вардар, 18. 1. 1935, 1–2;
službovao kao inspektor. Godine 1931. Вардар, 19. 1. 1935, 1; Вардар, 27. 1. 1935, 5; Предраг
postaje generalni inspektor MUP-a. Isto- Вајагић, Банови Дунавске бановине, Нови Сад
vremeno je bio vršilac dužnosti načelnika 2016, 174.
Opšteg odeljenja.
Ukazom kralja Aleksandra I Karađor- M. Pavlović
đevića od 2. maja 1933. postavljen je za N. Mitrović
podbana Dunavske banovine. Sa mesta
podbana te banovine prelazi kraljevim
SERNEC dr DUŠAN
inženjer, profesor, ban, ministar
(Maribor, 8. VII 1882 – Ljubljana, 15. II 1952)
Rođen je kao jedno od dvanaestoro

dece advokata i političara dr Janka Serneca
Starijeg (1834–1909) i njegove supruge Josi-
pine, rođene Srebre. Dr Janko Sernec, ro-
đen 1834. u Slovenskoj Bistrici, studirao je
pravo u Gracu nakon završene gimnazije u
Mariboru. Po završetku studija i advokat-
skog rada u Karlovcu i Mariboru, otišao je
u Kozje 1865. godine, gde je otvorio svoju
advokatsku kancelariju. Učestvovao je u A-
ustrijsko-pruskom ratu 1866. godine i teško
je ranjen u bici kod Kraljičinog Gradca (Hra-
dec Kralove). Potom se vratio u Maribor,
gde je 1869. otvorio svoju advokatsku kan-
celariju. Već šezdesetih godina 19. veka
Janko Sernec je jedan od najznačajnijih Po završetku specijalizacije vratio se u Aus-
slovenačkih nacionalnih radnika u Donjoj tro-Ugarsku, a od 1906. do 1913. bio je na
Štajerskoj. Tako je bio jedan od glavnih ini- Allgemeine Elektrizitatsgeselschaft u Beču,
cijatora osnivanja mariborske čitaonice Trstu i Ljubljani. Imao je istaknutiju ulogu
(osnovana 1861. godine, kao druga u Slove- 1913. godine, kada je postao prvi direktor
niji) i njen prvi predsednik. Bio je i jedan od Kranjske pokrajinske elektrane, koju je
zagovornika osnivanja slovenačke Matice u osnovala Pokrajinska skupština Kranjske
Ljubljani. Godine 1871. izabran je u pokra- na inicijativu dr Eugena Lampeta. Osniva-
jinsku skupštinu Štajerske. U širem politič- njem regionalne elektrane stvorena je
kom smislu, suprotstavljao se dualizmu i osnova za širu elektrifikaciju Ljubljane i
sagledavao značaj Austrije u jednakosti Kranjske. Do 1922. bio je na mestu direktora
svih naroda. fabrike. Novoosnovana firma je 1915. dovr-
Tako je Dušan Sernec rođen u inte- šila elektranu Završnica kod Žirovnice. Bio
lektualno i politički aktivnoj porodici. Po je na funkciji direktora i za vreme Prvog
završetku osnovne škole pohađao je gim- svetskog rata jer nije mobilisan iz zdrav-
naziju u Mariboru, koju je završio 1900. go- stvenih razloga. Na kraju rata je bio u vladi
dine. Nakon toga se preselio u Prag, gde je Janka Brejca, koji je od 20. januara 1919. do
odslužio vojni rok, a potom se upisao na 14. decembra 1920. bio predsednik pokra-
mašinski odsek Tehničkog fakulteta u jinske vlade za Sloveniju. U toj vladi je
Gracu. Po završetku studija 1905. godine između marta i novembra 1920, bio zadu-
prelazi na elektrotehničku specijalizaciju. žen za javne radove, prvenstveno za
Najpre se usavršavao u Francuskoj (Gre- elektrifikaciju. Nakon prestanka mandata
nobl, Pariz), a zatim u Nemačkoj (Karlsrue). direktora Kranjske pokrajinske elektrane,
radio je kao ovlašćeni inženjer u Bledu od
Biografije 145
decembra 1922. do avgusta 1923. Profesio- banovinama. Uz banove su postavljeni

nalnu karijeru krunisao je u septembru banski saveti, isključivo kao konsultativno
1923, kada je postao docent elektrotehnike telo. Glavni zadatak banskih saveta bio je
na Tehničkom fakultetu u Ljubljani. U okto- da daju komentare i mišljenja o banovom
bru 1926. izabran je za vanrednog profe- predlogu budžeta u odnosu na ekonom-
sora na istom fakultetu. ske, socijalne i kulturno-obrazovne aktiv-
Sredinom dvadesetih godina prošlog nosti. Tako su banski savetnici mogli da
veka uključio se u politički život. U febru- daju samo komentare i sugestije, ali nisu
aru 1925. na listi Slovenske ljudske mogli glasati o banovinskom budžetu.
stranke (SLS) izabran je za poslanika Na- Predlog banovinskog budžeta je zatim u-
rodne skupštine u Beogradu. Od februara pućivan Ministarstvu finansija na odobre-
do aprila 1927. bio je ministar građevina, a nje. Banski savetnici su mogli da obavljaju
14. februara 1929. imenovan je za ljubljan- konsultativnu funkciju samo na sastan-
skog podžupana, za vreme dok je župan cima banskog saveta, ali nisu mogli da se
bio Dinko Puc. Kao i na ministarskoj, i na mešaju u funkcionisanje banovinske vla-
ovoj se funkciji kratko zadržao, jer je 9. ok- sti, niti su mogli da utiču na njihove
tobra 1929. imenovan za prvog bana Drav- odluke. Redovni sastanci banskih saveta
ske banovine. Uvođenjem diktature kralja održavali su se samo jednom godišnje u
Aleksandra I u januaru 1929. ukinuta je vreme pripreme budžeta i trajali su naj-
oblasna samouprava, preko koje su Slo- više 15 dana. Sastancima je predsedavao
venci rešavali pitanja ekonomskog, soci- ban, koji je mogao ograničiti pravo ban-
jalnog i kulturno-obrazovnog razvoja u skog saveta na raspravu. Prvo bansko
periodu 1927–1929. godine. Nakon prelaz- veće Dravske banovine imenovao je Petar
nog perioda po uvođenju diktature, na Živković, ministar unutrašnjih poslova, na
osnovu Zakona o banskoj upravi od 7. no- predlog bana Serneca 3. jula 1930. To ban-
vembra 1929, ukinuti su poslednji ostaci sko veće su činili predstavnici svih slove-
opštinskih samouprava. Na toj osnovi, 15. načkih političkih partija, osim komunista.
novembra, ukinuti su oblasni komesarijati Do sledećeg zasedanja banskog veća
i oblasni samoupravni uredi u Ljubljani i došlo je 20. januara 1931, tada pod banom
Mariboru. Nekadašnje vlasti u Mariboru i Marušičem, koji je postavljen 4. decembra
Ljubljani su se zatim spojile u novu admi- 1930. To je okončalo 14-mesečno banova-
nistrativnu jedinicu – Dravsku banovinu. U nje Dušana Serneca. On je 28. septembra
okviru nje je okupljen čitav jugoslovenski 1930. postavljen za ministra šuma i rud-
deo Slovenije, izuzev Bele krajine, koja je nika, a od juna do septembra 1931. bio je
do leta 1931. pripadala Savskoj banovini. ministar građevina. Iste godine se razišao
Korist koju su Slovenci stekli tokom nove sa SLS-om, podneo ostavku u vladi i po-
administrativne podele Kraljevine Jugo- vukao se iz javnog života. Do izbijanja Dru-
slavije verovatno je rezultat saradnje dr gog svetskog rata zadržao je samo funk-
Antona Korošeca u vladi šestojanuarskog ciju upravnika Seljačke štedionice. U tom
režima. Banovi, kao i Dušan Sernec, preu- periodu živeo je u Ljubljani.
zeli su sve poslove generalne administra- Nakon izbijanja Drugog svetskog rata i
cije i prethodne samouprave u svojim okupacije Jugoslavije pridružio se
Osvobodilnoj fronti (OF) u aprilu 1941. SIMONOVIĆ ŽIVOJIN

među prvim slovenačkim građanskim po- pravnik, upravnik grada Beograda, podban
litičarima i postao član njenog vrhovnog (Beograd, 17. VIII 1889 – Beograd, 11. VIII 1952)
plenuma. Uhapšen je u božićnim racijama
1942. godine, ali je ubrzo pušten. Povukao Završio je gimnaziju i Pravni fakultet u
se iz Ljubljane sa porodicom u septembru Beogradu. Učestvovao je u Prvom svet-
1943. i otišao na oslobođenu teritoriju, skom ratu i tokom povlačenja kroz Alba-
bazu Izvršnog odbora OF st. 20 na Rogu. niju ranjen je u ruku. Kao omladinac bavio
Na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu i- se fudbalom i bio član Sokolskog društva.
menovan je za finansijskog poverenika Karijeru u državnoj službi započeo je 1908.
Nacionalnog komiteta za oslobođenje Ju- kao pisar Narodne skupštine Kraljevine
goslavije. U jesen 1944. preselio se u Črno- Srbije. Do izbijanja Prvog svetskog rata ra-
melj, a zatim je odleteo na Vis, pa u Beo- dio je kao činovnik u Presbirou Ministar-
grad. Posle zaključenja sporazuma Tito– stva unutrašnjih dela i Državnom savetu.
Šubašić (16. juni 1944) i dodatka spora- Tokom Prvog svetskog rata obavljao je
zuma iz novembra 1944, imenovan je za sledeće dužnosti: činovnik konzulata u
člana Kraljevskog namesništva 7. marta Solunu i Atini, komesar pristaništa na Krfu
1945. sa Srđanom Budisavljevićem i 1917. i činovnik srpskog poslanstva u
Antom Mandićem. Tu funkciju je obavljao Rimu. U novoformiranoj državi vraća se na
do 29. novembra 1945, kada je proglašena rad u MUP-u pri Antropološkom odeljenju
Federativna Narodna Republika Jugosla- 1919, a 1920. postaje urednik Policijskog
vija. Potom se vratio u Ljubljanu, gde je glasnika, zvaničnog organa MUP-a. Nakon
poslednje godine života proveo kao kratkog boravka u Bukovičkoj Banji 1923.
penzioner. postavljen je na mesto referenta u Mini-
starstvu narodnog zdravlja. Odlazi iz
LITERATURA: Mitja Bravhar, Banski svet Dravske ba- državne službe i osniva Policijsko-detek-
novine. 1931–1933 (diplomska naloga), Ljubljana tivski biro „Bezbednost“ (1924). Najplodo-
1998; Enciklopedija Slovenije, 11. knjiga, Ljubljana
1997; Ilustrirani Slovenec: tedenska priloga Slo- nosniji deo njegove karijere bio je period
venca, št. 7, 13. 2. 1927; Ilustrirani Slovenec: tedenska 1929–1939. Radio je u MUP-u, kao šef
priloga Slovenca, št. 43, 27. 10. 1929; Jurij Perovšek, odseka a zatim kao savetnik, vršio je
„Dravska banovina in banski svet“, Slovenska no- istragu povodom atentata u Marseju 1934,
vejša zgodovina 1, Ljubljana 2005, 327–331; Andrej
Rahten, Pozabljeni slovenski premier. Politična bio-
izabran je 1936. za jednog od potpredsed-
grafija dr. Janka Brejca (1869–1934), Celovec–Ljub- nika Međunarodne komisije kriminalne
ljana–Beč 2002; Slovenski biografski leksikon, 10. policije. U stručnom časopisu Policija
zvezek, Ljubljana 1967; Slovenski poročevalec, št. 41, objavljivao je članke o radu italijanske i
17. 2. 1952. francuske policije. Prilikom posete fran-
FOTOGRAFIJA: Narodna in univerzitetna knjižnica cuskog ministra inostranih poslova Luja
Ljubljana. Bartua odlikovan je Legijom časti (1934).
Na dužnost upravnika grada postavljen
G. Antoličič je 9. februara 1939. Kako je na ovom polo-
žaju ostao samo dva meseca, nije ostavio
veći trag. Premešten je za pomoćnika bana
Biografije 147
управници града Београда 1839–1944, Београд
2011, 315–319.

grafija (1165), A101.
R. Ristanović
SMILJANIĆ KRSTA
armijski general, ban, senator
(Ljubiš, Čajetina, 17. XII 1868 – Beograd,
15. IV 1944)
Osnovnu školu je završio u Beloj Reci,

šest razreda gimnazije u Užicu, a zatim je
bio pitomac 21. klase Niže škole Vojne aka-
demije (1888–1891), posle čijeg okončanja
je postao inženjerijski oficir. Potom je zavr-
Zetske banovine, 20. aprila 1939, vršeći šio i Višu školu Vojne akademije (5. klasa;
dužnost bana do imenovanja Božidara 1894–1896), pripremu za Generalštab i bio
Krstića (25. maja 1939). U toku 1940. bio je je preveden u „đeneralštabnu struku“. Do
pomoćnik bana i u Moravskoj banovini. 1899. komandovao je pionirskim četama, a
Poslednja funkcija koju je vršio do penzio- zatim je od jula 1899. do avgusta 1900. bio
nisanja u martu 1941. bila je pomoćnik mi- ordonans oficir bivšeg kralja Milana, pa
nistra unutrašnjih poslova. ordonans oficir kralja Aleksandra (do 1902).
Tokom Drugog svetskog rata odbio je Od decembra 1902. obavljao je dužnost ko-
da se aktivira i uključi u rad domaće mandanta 3. bataljona I p. p. Knjaz Miloš
uprave. Ovakva odluka koštala ga je obu- Veliki u Vranju, od novembra 1904. bio je
stave penzije sve do oslobođenja zemlje. načelnik štaba Šumadijske divizijske obla-
Posle oslobođenja radio je kao kriminalisti u Kragujevcu, a od jula 1907. komandant
stički stručnjak i funkcioner MUP-a. Penzi- XII p. p. Car Lazar u Kruševcu. Od maja 1908.
onisan je 1951. Preminuo je naredne godine vršio je dužnost komandanta I p. p. Knjaz
i sahranjen je u porodičnoj grobnici na No- Miloš Veliki, a od oktobra 1908. bio je na
vom groblju. službi u Glavnom đeneralštabu. Kao
državni pitomac, stažijer, proveo je godinu
DELA: „Јавна безбедност и ново кривично законо- dana u francuskom 74. puku u Ruanu (no-
давство“, Полиција, октобар 1931, 901–903; „Значај vembar 1909–novembar 1910). Kao izasla-
делатности Међународне криминалне полиције“,
Полиција, мај–јун 1936, 635–636. nik srpske vojske prisustvovao je velikim
francuskim vojnim manevrima 1912. Pred
LITERATURA: Пијемонт, 3. 10. 1914, 3; Време, 1. 11. Prvi balkanski rat, kao potpukovnik,
1940, 12; Време, 24. 10. 1934, 1; Време, 25. 10. 1940, 12; postavljen je na čelo Saobraćajnog odseka
Бранислав Божовић, Београд између два светска
рата: Управа града Београда 1918–1941, Београд
u Glavnom generalštabu gde je radio na
1995, 219–220; Бранислав Божовић, Управа и pripremama mobilizacije i koncentracije
govorilo kao o „pobedniku sa Kajmakča-

lana“. Krajem 1918. i početkom 1919. bio je
šef Vojne misije u Ljubljani do njenog pre-
rastanja u Dravsku divizijsku oblast (8. de-
cembar 1918–1. februar 1919). U čin gene-
rala je unapređen 21. oktobra 1918.
Posle Prvog svetskog rata vršio je sle-
deće dužnosti: komandant Dravske divizij-
ske oblasti sa sedištem u Ljubljani (1.
februar 1919–2. maj 1920; komandovao o-
peracijama u Koruškoj 1919), od 30. maja
1920. pomoćnik komandanta III armijske
oblasti, od 12. jula 1920. komandant Kosov-
ske divizijske oblasti, od avgusta 1920. ko-
mandant Podrimskih trupa na frontu
prema Albaniji (suzbijao upade albanskih
trupa (novembar 1910–oktobar 1912). Po ot- trupa koje je podržavalo lokalno albansko
počinjanju Prvog balkanskog rata postav- stanovništvo i organizovao protivnapade),
ljen je za rukovodioca koncentracijskih pomoćnik komandanta III armijske oblasti
transporta, a ubrzo za načelnika Saobra- do 8. februara 1921, komandant III armijske
ćajnog odeljenja Vrhovne komande (1912– oblasti sa sedištem u Skoplju (8. decembar
1913). Kao vojni ekspert učestvovao je u 1921–1922), komandant II armijske oblasti
radu delegacije na Mirovnoj konferenciji u sa sedištem u Sarajevu (30. septembar
Bukureštu (1913). Posle zaključenja mira, u 1922–1929). U čin armijskog generala una-
jesen 1913. postavljen je kao pukovnik za pređen je 21. oktobra 1923. Penzionisan je
načelnika Opšteg odeljenja Ministarstva 11. aprila 1929. u 61. godini života.
vojnog. Za vreme Prvog svetskog rata bio Ukazom kraljа Aleksandra I od 9. okto-
je: komandant Obrenovačkog odreda u bra 1929. postavljen је na položaj bana Zet-
Cerskoj bici (do 25. avgusta 1914); koman- ske banovine. Pred predsednikom Vlade i
dant Drinske divizije II poziva (25. avgusta ministrom unutrašnjih dela Petrom Živko-
1914–1916), koja se u bici na Drini istakla u vićem položio je zakletvu 18. oktobra, a na
odbrani na Sokolskoj planini protiv nad- Cetinje je krenuo 9. novembra 1929. U sre-
moćnijih austrougarskih snaga, a u ofan- dištu Zetske banovine priređen mu je 10.
zivnoj fazi Kolubarske bitke uspešnim na- novembra uveče svečani doček, a nared-
padom u pravcu Belanovica–Lazarevac; u nog dana je preuzeo dužnost. Za pomoć-
periodu 1916–1918. komandant Drinske di- nika bana naimenovan je dr Jovan Zec, do
vizije (prilikom reorganizacije srpske voj- tada veliki župan Vrbaske oblasti. Vest o
ske formirana spajanjem Drinske divizije I i postavljanju za bana Zetske banovine je
Drinske divizije II poziva) koja se u bor- „primljena s velikim odobravanjem i odu-
bama od 12. septembra do 3. oktobra 1916. ševljenjem“. Za njegovo postavljanje pred-
istakla osvajanjem Kajmakčalana. U javno- sednik cetinjske opštine je rekao: „Izbor je
sti međuratnog perioda o njemu se učinjen kao da su prethodno saslušane
Biografije 149
želje cjelokupnog naroda Zetske bano- postavio je iskusnog inženjera Sekulu Kne-
vine“. S druge strane, mitropolit crnogor- ževića Ćaldovića, koji je te godine počeo
sko-primorski Gavrilo Dožić je u razgovoru pripreme za gradnju puta Pljevlja–Žabljak–
sa kraljem Aleksandrom I rekao „da narod Šavnik. Početkom te godine pokrenuta je i-
u Crnoj Gori ne može da razume da je Kra- nicijativa za izgradnju puta Novi Pazar–Be-
ljevska vlada generala Petra Živkovića rane (preko Rožaja i Tutina). Na prvom za-
postavila za bana opet generala“, ističući sedanju Banskog veća u decembru 1930,
da narod poštuje generale koji su to zaslu- veći broj većnika iz različitih krajeva je tra-
žili, ali da ne voli pred njima da stoji žio izgradnju puteva, ali je ban izjavio da za
„mirno“ i da je za bana trebalo postaviti lič- to „treba mnogo sredstava, a prethodno
nost „koja bi bolje odgovarala prilikama i treba da se projektiraju i trasiraju“, doda-
mentalitetu toga kraja“. Deo nezadovolj- jući da će se nastojati „da se putovi drže u
stva proisticao je iz činjenice da se očeki- redu, kako bi saobraćaj normalno funkcio-
valo da za bana bude postavljen neko iz nisao“. Takođe, ban je isticao da je to „je-
Crne Gore. Moguće je da je kralj Aleksandar dina banovina gde nema nimalo železnica,
I postavljanjem za bana „poznatog vojsko- ako se izuzmu oni krakovi u Južnoj Dalma-
vođe, junaka i viteza“ (reči kojima je doče- ciji“. Planirana je izgradnja Jadranske
kan na Cetinju), koji je – po svedočenju pruge pravcem Kosovska Mitrovica-Priš-
savremenika – bio „stamen“ i „snažne fi- tina-Peć-Andrijevica-Berane-Mojkovac-Ko-
gure“, hteo da zadovolji ratnički duh Crne lašin-Podgorica-Kotor, a početkom av-
Gore. Takođe, moguće je da je, s obzirom gusta 1930. izjavio je da će radovi uskoro
na strukturu stanovništva Zetske banovine, početi. Sredinom novembra 1930. puštena
izbor jednog generala bio motivisan željom je u eksploataciju deonica Jadranske pruge
da se „jače izrazi autoritet banskog polo- od Kosovske Mitrovice do Raške. Za vreme
žaja“. Sam Smiljanić je navodio da „kad je njegovog banovanja napravljen je veliki
bila reč o tome gde bi ko imao da deluje“, pomak i u najmodernijem vidu transporta
on molio da ga „pošalju tamo gde je naj- – vazduhoplovnom: u maju 1930. uspostav-
teže, najteže ne u kom drugom već u mate- ljena je linija Beograd–Podgorica (preko
rijalnom smislu“. Sarajeva).
Kako su ekonomske prilike u Zetskoj Već krajem 1929. zalagao se za racional-
banovini bile izuzetno teške, siromaštvo ši- nije rešenje problema pošumljavanja, ali
roko rašireno, a glad česta pojava, najveću za vreme njegovog banovanja nisu postig-
pažnju je posvećivao privrednim proble- nuti značajniji rezultati na ovom planu. Na
mima. Isticao je značaj komunikacija za po- zasedanju Banskog veća krajem 1930. već-
boljšavanje privrednih prilika i navodio da nici su tražili brži razvoj turizma i izgradnju
je Zetska banovina po površini na drugom puteva do turističkih centara što je Smilja-
mestu, ali da „nesumnjivo spada u najsiro- nić podržao. Zbog primitivne obrade zem-
mašnije u pogledu komunikacija, zbog čega lje, niskih prinosa i zakržljalosti stoke, na
je teško iskorišćavati sva dobra kojih ima prvom zasedanju Banskog veća, u decem-
prilično u ovoj […] najsiromašnijoj bano- bru 1930, istakao je značaj zadrugarstva i
vini“. Godine 1930. za upravnika Tehničkog naveo da će se manjak stručnjaka i škola
odeljenja Kraljevske banske uprave nadoknaditi osnivanjem tri škole („jednu u
primorju, drugu u Sandžaku, a treću u Me- novčano pomagala veći broj školskih, pro-
tohiji“), naveo je da svaki srez ima svoj ra- svetnih i ustanova kulture, razvoj sporta, a
sadnik i „da oni vrše svoju namenjenu im ban je obećavao materijalnu i moralnu po-
funkciju kako treba“, istakao je da treba moć novoosnovanom Zetskom nogomet-
„obratiti pažnju na poljoprivredne sprave“, nom podsavezu na Cetinju. Posebnu paž-
da ih treba „nabaviti i obrazovati magacin nju je poklanjao sokolskom pokretu preko
na jednom mjestu“ i da ih treba „prodavati koga je među omladinom širena ideja ju-
po ceni koštanja“; a naveo je i da će „po- goslovenstva. Sredinom 1930. u prvom
moći […] nabavku ljekova za stoku“. U ba- „inspekcionom putu“ obišao je celu Bano-
novini je preduzet je niz mera radi pobo- vinu i konstatovao da je u skladu sa objek-
ljšanja zdravstvenih prilika i širenja svesti tivnim mogućnostima napravljen pomak u
o značaju higijene. Krajem marta 1930. sve nizu pitanja. Kraj njegovog banovanja obe-
bolnice su prešle u ruke banske uprave, a ležilo je prvo redovno zasedanje Banskog
krajem te godine u Zetskoj banovini su pre- veća Zetske banovine. Sednicama koje su
duzeti koraci za osnivanje 98 zdravstvenih održane na Cetinju od 10. do 18. decembra
opština, koje bi besplatno lečile najsiro- i kojima su pored 50 banskih većnika pri-
mašnije stanovnike i čiji rad je trebalo da sustvovali načelnici Kraljevske banske
počne 1. aprila 1931. Na njegovo insistiranje uprave, predsedavao je K. Smiljanić. Na za-
Banovina je finansirala prvi dom trezveno- sedanju je pretresan budžet Zetske bano-
sti u Jugoslaviji, koji je izgrađen u Bera- vine za budžetsku 1931/1932. godinu. U pro-
nama. U javnim istupima ocenjivao je da je glasu od 28. decembra 1930, koji je bio re-
„stanje prosvete dosta zadovoljavajuće“. U akcija na odluke centralnih vlasti usme-
banovini je na 32.000 km2 bilo 710 škola sa rene na suzbijanje ekonomske krize, poz-
oko 65.000 đaka, a najveći problem je vao je stanovništvo Banovine na „neu-
predstavljalo „pitanje podizanja školskih morni rad i štednju“. Narušenog zdravlja,
zgrada, jer jedna trećina ima nove zgrade, zbog čega je tokom jeseni 1930. boravio na
jedna trećina ima ih privremeno trpeljivih, lečenju u Vrnjačkoj Banji, uputio je molbu
a jedna trećina škola posve [je] neupotreb- za penzionisanje. Penzionisan je ukazom
ljiva“. Posebna pažnja je posvećivana „sre- kralja Aleksandra I od 10. januara 1931, a na
zovima u kojima su škole retke, a nepisme- njegovo mesto postavljen je dr Uroš Krulj.
nost preko 60%“. U srednjim školama Rešenjem predsednika Ministarskog sa-
brojno stanje je bilo zadovoljavajuće, ali se veta P. Živkovića, sa još dvojicom penzioni-
oskudevalo u školskim zgradama jer „čak sanih banova, postavljen je za člana Vrhov-
ni Cetinje nema svoje zgrade a o Bera- nog zakonodavnog saveta.
nama, Peći i drugim mestima i da ne govo- Kralj ga je za senatora imenovao uka-
rimo“. Obećao je pomoć za izgradnju zom od 9. januara 1932. i tu dužnost vršio
zgrade gimnazije u Beranama, a sredstvima je do 9. januara 1938. Naročito je bio akti-
Banovine je završena nova zgrada gimna- van u raspravama o vojsci i vojnim pita-
zije u Podgorici. Krajem 1930. ban je istakao njima. Biran je za predsednika, člana ili za-
da bi trebalo „imati gimnaziju na granici u menika više senatskih odbora koji su se
Baru“ i rešavati problem nedostatka bavili proučavanjem različitih zakonskih
„dobrih nastavnika“. Banska uprava je predloga, konvencija i sporazuma sa
Biografije 151
drugim državama. Za vreme Drugog svet- Подгорица 2002, 65, 67; Сенка Бабовић-Распопо-
skog rata prešao je u rodno selo, ali ga je вић, „Формирање Зетске бановине и социјално е-
кономски услови за увођење југословенске идео-
ubrzo nemačka patrola sprovela u Beo- логије у њен унутрашњи живот“, Историјски за-
grad, gde je bio u kućnom pritvoru do писи, 1–2/2001, 153–165; Senatori Kraljevine Jugosla-
smrti. Odlikovan je sa 20 domaćih i 15 stra- vije. Biografski leksikon, Beograd 2016, 265–267; Дми-
nih odlikovanja, između ostalog Ordenom тар Тасић, Рат после рата. Војска Краљевине
Срба, Хрвата и Словенаца на Косову и Метохији и
jugoslovenske krune I i II reda. у Македонији 1918–1920, Београд 2008, 86, 318–319.
LITERATURA: BLNP 1935, 65; Миле Бјелајац, Војска FOTOGRAFIJA: Mile Bjelajac, Generali i admirali Kra-
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1921, ljevine Jugoslavije 1918–1941. Studija o vojnoj eliti i
Београд 1988, 49, 142–143, 147, 201, 206; Mile Bjelajac, biografski leksikon, Beograd 2004, 271.
Vojska Kraljevine SHS/Jugoslavije 1922–1935, Beo-
grad 1994, 52–54; 250; 306; Mile Bjelajac, Generali i M. Ninković
admirali Kraljevine Jugoslavije 1918–1941. Studija o
vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd 2004, 271;
Биографски лексикон Златиборског округа, Бе- SOČICA (RISTO) MUJO
оград 2006, 682; Томислав Влаховић, Витезови oficir, zemljoposednik, ban
Карађорђеве звезде, Београд 1989, 42–43; Vojna (Goransko, Nikšić, 1877 – Nikšić, 1941)
enciklopedija, 8, Beograd 1974², 729; Време, 10. 10.
1929, 1; Време, 11. 10. 1929, 1; Време, 12. 10. 1929, 1;
Време, 19. 10. 1929, 1; Време, 27. 10. 1929, 6; Време, Bio je sin hercegovačkog vojvode i
10. 11. 1929, 1; Време, 17. 11. 1929, 9; Време, 11. 1. 1931, trgovca Lazara Sočice iz Pive, jednog od
1; Милисав Ђенић, Споменица знаменитих и predvodnika ustanka protiv Turaka 1875.
заслужних Златибораца. Књига прва, Чајетина godine i osnivača Narodne stranke u Crnoj
2014, 98; Снежана Ђенић, Ђенерал Крста Смиља-
нић. Хроника једног витешког живота, Чајетина Gori. Imao je šesnaestoro braće i sestara,
2016²; Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb 1968, VII, ali je samo on duže poživeo. Krajem 80-ih
412–413; Илустровани званични алманах – шема- godina XIX veka za kratko vreme preminuli
тизам Зетске бановине, година прва, ур. Јошо su mu majka i petoro braće i sestara. Nešto
Фил. Иванишевић, Сарајево 1931; Југословенска
држава и Албанци, том II, прир. Љубодраг Димић,
kasnije, umro mu je i poslednji brat Bećo
Ђорђе Борозан, Београд 1999, док. 858, 860, 872, Sočica. Muslimansko ime je dobio u znak
873–874; Мемоари патријарха српског Гаврила, sećanja na dobre odnose njegovog oca La-
Београд 1990, 62; Народна енциклопедија, С–Х–С, zara i jednog Turčina. S druge strane, mo-
књ. 4, С–Ш, Нови Сад 2001, 258; Ново време, 17. 5. guće je da je u pitanju stari običaj imeno-
1944, 2; Ново време, 27–28. 8. 1944, 3; Политика, 31.
8. 1920, 2; Политика, 10. 10. 1929, 1, 2; Политика, 11. vanja dece u Crnoj Gori. Nosio je i hrišćan-
10. 1929, 1; Политика, 14. 10. 1929, 3; Политика, 23. sko ime Risto, pod kojim se takođe sreće u
10. 1929, 1; Политика, 27. 10. 1929, 2; Политика, 10. literaturi. Kao jedini naslednik raspolagao
11. 1929, 5; Политика, 2. 12. 1929, 2; Политика, 1. 2. je velikom imovinom porodice Sočica, a
1930, 4; Политика, 29. 6. 1930, 8; Политика, 25. 7.
1930, 4; Политика, 1. 8. 1930, 3; Политика, 7. 9. 1930,
imao je i svoje čifčije (kmetove). Karijeru je
5; Политика, 3. 10. 1930, 2; Политика, 17. 11. 1930, 7; počeo kao ordonans crnogorskog kralja Ni-
Политика, 20. 11. 1930, 5; Политика, 5. 12. 1930, 8; kole I Petrovića. Učestvovao je u Prvom i
Политика, 30. 12. 1930, 3; Политика, 10. 1. 1931, 8; Drugom balkanskom ratu, a istakao se u
Политика, 11. 1. 1930, 3; Милорад Радојчић, bici na Bregalnici kao komandant bata-
Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима
1912–1918. Витезови Карађорђеве звезде, Ваљево ljona u crnogorskom vojnom odredu. U
2014, 364–365; Сенка Бабовић-Распоповић, Кул- Prvom svetskom ratu bio je načelnik Štaba
турна политика у Зетској бановини 1929–1941, Nikšićke divizije i komandant hercegovač-
državne-upravne funkcije. Ukazom kralja

Aleksandra I imenovan je za člana Senata
juna 1933. Prestao je da vrši ovu dužnost
kada je naredne godine postavljen na
mesto bana Zetske banovine sa sedištem
na Cetinju. Taj period predstavlja vrhunac
njegove političke karijere. Juna 1935. na Ce-
tinju je ugostio visokog državnika Trećeg
rajha Hermana Geringa koji je, boraveći u
Dubrovniku, na jedan dan bez znanja šire
javnosti posetio Cetinje. Dana 26. juna
1936, naredio je da se silom rastera 500–
600 demonstranata na Belvederu, lokaciji
udaljenoj 6 km od Cetinja. Masu koja je po-
kušala da se probije na Cetinje i tamo održi
neprijavljen zbor, predvodili su crnogorski
komunistički i federalistički prvaci. Među
demonstrantima je bilo i aktivnih narodnih
kog fronta (sektora). Posle okupacije Crne poslanika. Isprovocirani od strane nekoli-
Gore u januaru 1916. interniran je u Austro- cine ljudi iz mase, žandarmi su otvorili
Ugarsku, gde ostaje do kraja rata. Po oslo- vatru i ubili dvoje ljudi (prema nekim sve-
bođenju se vraća u Kraljevinu SHS. Zbog dočanstvima čak 8), ranili 16 demonstra-
uglednog porekla i bliskosti sa Narodnom nata (od kojih je kasnije još nekoliko pre-
radikalnom strankom (NRS) postavljen je minulo), dok je 55 ljudi uhapšeno. Ova kon-
za okružnog načelnika u Nikšiću (1918). Iako troverzna odluka je bila povod za njegovu
po profesiji oficir, sa svojim imetkom ulazi smenu i penzionisanje. Svi crnogorski
u finansijske poslove. Postaje predsednik predstavnici u vladinoj većini tražili su od
Upravnog odbora Nikšićke kreditne banke. predsednika Ministarskog saveta Milana
Zahvaljujući vezama sa podgoričkim radi- Stojadinovića da ga smeni. Na njegovo
kalima posedovao je najveći broj akcija u mesto je 20. avgusta 1936. došao Petar Iva-
Podgoričkoj banci. Bio je i rentijer. Ubrzo, nišević. Do početka rata živeo je povučeno
porodica Sočica počinje da kontroliše ban- u selu Goransko u Nikšićkom srezu, gde je
karsko-trgovački kapital u Nikšiću i okolini. imao veliko imanje.
Jedan je od osnivača Nikšićke akcionarske Po okupaciji Kraljevine Jugoslavije u
štamparije (1922). Godine 1927, preuzeo je Drugom svetskom ratu prelazi u svoju kuću
finansiranje štamparije u celini i postao u Nikšiću, bežeći od nekadašnjih političkih
predsednik upravnog odbora. Glasilo Slo- neprijatelja okupljenih oko Sekule Drlje-
bodna misao, posle toga, postaje naklonje- vića. Septembra 1941. ubijen je na nikšić-
nije radikalima i režimu u Beogradu. Ovaj kom trgu od strane crnogorskih separati-
list je jedini u Crnoj Gori nastavio da izlazi sta. Postoje i mišljenja da su ga likvidirali
posle zavođenja diktature u Jugoslaviji komunisti. Javljajući vladi u Londonu o li-
1929. godine. Političko oslanjanje na režim cima ubijenim od strane komunista u Crnoj
u Beogradu omogućilo mu je visoke
Biografije 153
Gori 1941/1942. godine, komandant JVuO

general Dragoljub Mihailović povezao je
njegovo ubistvo sa partizanskim pokretom.
LITERATURA: Енциклопедија српског народа, Бео-

град 2008, 1029; Д. Вујовић, Црногорски федера-
листи 1919–1929, Титоград 1981, 349–350; Шербо
Растодер, Политичке странке у Црној Гори 1918–
1929, Подгорица 2000, 115, 353–356; Драга В. Масти-
ловић, Српска елита из Босне и Херцеговине у
политичком животу Краљевине СХС/Југославије
(1918–1941), необјављена докторска дисертација,
Београд 2013, 612, 795; Политика, 28. 6. 1936, 4; По-
литика, 21. 8. 1936, 4; Б. Тадић, Смријечно: село у
Пиви, Цетиње 2004; Јован Р. Ћаласан, Знаменити
људи Пиве, Нови Сад 2003.

Зорка“, Београд 1934, 98.
M. Živković
stigao je na Krf, pa potom u Solun. Odatle
STANIŠIĆ dr ALEKSANDAR (ALEKSA) je poslat u Francusku, grad Lion, gde je
profesor, ministar, senator, ban organizovao i vodio učiteljske kurseve za
(Prijepolje, 15. XII 1877 – Teslić, 26. VIII 1934) srpske đake. Posle oslobođenja vršio je
dužnost prosvetnog inspektora za skopsku
Osnovnu školu je završio u Prijepolju, i kosovsku oblast. Na izborima za Privre-
gimnaziju u Valjevu i Beogradu, a učiteljsku meno narodno predstavništvo, koji su odr-
školu u Aleksincu. Po završetku učiteljske žani u Južnoj Srbiji 30. marta 1919, bio je je-
škole odlazi na školovanje u Nemačku i dan od 24 izabrana poslanika. Postao je mi-
studira filozofiju i pedagogiju u Lajpcigu, nistar za prehranu i obnovu zemlje u dru-
Jeni i Bajonu. Diplomirao je 1898, a Mini- goj vladi Stojana Protića 19. februara 1920.
starstvo prosvete ga već sledeće godine i vršio tu funkciju nepuna tri meseca, do 17.
(1899), šalje u Skoplje gde je istovremeno maja. Izabran je za člana Državnog saveta
radio kao nastavnik u srpskoj gimnaziji, 1922. i ostao na tom položaju do kraja 1931,
osnovnoj i učiteljskoj školi, a neko vreme i kad je penzionisan. Na prvim senatskim iz-
u Bogoslovsko-učiteljskoj školi u Prizrenu. borima izabran je za senatora na listi
Odlazi još jednom nakratko u Nemačku, Marka Radulovića u Zetskoj banovini. U Se-
gde je odbranio doktorat pedagoških na- natu se zalagao za infrastrukturno razvija-
uka. Za vršioca dužnosti direktora srpskih nje rodnog kraja i cele Zetske banovine.
srednjih škola u Skoplju postavljen je 1911. Kada je 3. jula 1932. ukazom kralja Alek-
Posle Prvog balkanskog rata i oslobođenja sandra I postavljen za bana Zetske bano-
Južne Srbije, postavljen je za upravnika U- vine, njegov senatski mandat se završio
čiteljske škole u Skoplju. U Prvom svet- zbog nespojivosti ovih funkcija. Na Cetinje je
skom ratu prešavši Albaniju sa vojskom stigao 25. jula, kada je i preuzeo dužnost,
nakon čega je održao konferenciju sa sre- je na Novom groblju u Beogradu 29. avgusta
skim načelnicima i istog dana krenuo u 1934. Odlikovan je Ordenom jugoslovenske
inspekcijsko putovanje po Metohiji. Radio je krune II reda.
na podizanju škola, bolnica, higijenskih za-
voda, pokrenuo je mnoge akcije i javne ra- LITERATURA: Vladan Jovanović, Jugoslovenska
dove za sirotinju, zalagao se za poboljšanje država i južna Srbija 1918–1929. Makedonija, San-
džak, Kosovo i Metohija u Kraljevini SHS, Beograd
saobraćaja, izgradnju puteva i bolje povezi- 2002, 68–69; Ferdo Čulinović, Jugoslavija između dva
vanje Zetske banovine, kao najpasivnijeg rata, knj. II, Zagreb 1961, 289–290; SNKJ, 6. 1. 1932, 2;
kraja, sa ostalim delovima zemlje. Trudio se SNKJ, 5. 7. 1932, 1; SNKJ, 25. 4. 1934, 1; Владан Јовано-
da unapredi stočarstvo, koje je bilo na pri- вић, Вардарска бановина 1929–1941, Београд 2011,
65, 149; Биографски лексикон Златиборског
mitivnom nivou, a u primorskim krajevima округа, Београд 2006, 706; Политика, 24. 4. 1934, 4;
ribolov i voćarstvo. Takođe, nastavio je rad Политика, 28. 8. 1934, 5, 20; Политика, 30. 8. 1934,
svojih prethodnika na pomaganju koloni- 4; Време, 5. 7. 1932, 2; Време, 26. 7. 1932, 3; Време, 10.
stima u Metohiji. Bio je jedan od osnivača 11. 1933, 8; Време, 28. 8. 1934, 5; Време, 30. 8. 1934, 7;
banovinskog odbora režimske Jugosloven- Правда, 8. 9. 1932, 5; Правда, 22. 11. 1932, 3; Правда,
21. 4. 1933, 4; Правда, 11. 6. 1933, 19; Правда, 21. 6.
ske radikalne seljačke demokratije u Zetskoj 1933, 7; Правда, 8. 12. 1933, 13; Правда, 8. 2. 1934, 6;
banovini, kumovao je zastavi četničkog Правда, 29. 4. 1934, 3; Правда, 15. 5. 1934, 3; Правда,
udruženja u Peći i materijalno ga pomogao, 29. 6. 1934, 2; Правда, 1. 7. 1934, 3; Правда, 28. 8. 1934,
a bio je pokrovitelj i sokolskih društava. 3; Јован С. Јовановић, Мушка учитељска школа у
Алексинцу. Споменица. Педесетогодишњи пре-
Kraljevskim ukazom, a na predlog pred- глед рада Прве учитељске школе од 1871. до 1921.
sednika vlade Nikole Uzunovića, postavljen шк. године, Ниш 1921, 179; Споменица „Српског
je za bana Vardarske banovine 23. aprila кола“ 1903–1933, уредили: Свет. К. Марковић, Ј.
1934. Zbog svega što je učinio za Zetsku ba- Ивановић, Предраг Анђелковић, Скопље 1934, 44,
novinu, 28. aprila mu je priređen svečani 67; Петар Костић, Споменица 50-годишњице
Призренске богословско-учитељске школе 1871–
banket za oproštaj. Na mestu bana Zetske 1921, Београд 1924, 104, 199, 204; Споменица педе-
banovine nasledio ga je Mujo Sočica. U сетогодишњег верско-националног и културно-
Skoplje je stigao 14. maja i tom prilikom mu просветног рада богословско-литерарне дру-
je priređen svečani doček na čelu sa dota- жине „Растко“ у Призрену 1889–1939, Скопље
1940, 27, 199, 201, 207; Споменица четрдесетого-
dašnjim vršiocem dužnosti bana Janićijem дишњице мушке гимназије у Скопљу 1894–1934,
Krasojevićem, koji mu je predao dužnost. Скопље 1934, 68, 144, 146; Драгољуб Крстић, Шез-
Krajem juna i početkom jula 1934. izvršio je десет година Неготинске учитељске школе
inspekcijsko putovanje po Vardarskoj ba- 1910–1970, Неготин 1970, 19; Станоје Станојевић,
novini. Posle ovog putovanja se razboleo Народна енциклопедија српско-хрватско-слове-
начка, IV књига, Загреб 1929, 412, 439; Споменица
od „teške bolesti srca i ostalih organa“, i Беранске гимназије 1913–1933, Беране 1994, 50, 52,
nakon kratkog lečenja u Beogradu, otišao u 54–55; Гордана Кривокапић-Јовић, Оклоп без ви-
banju Vrućicu kod Teslića. Tu je i preminuo теза. О социјалним основама и организационој
26. avgusta 1934. godine. структури Народне радикалне странке у Кра-
љевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1929, Бе-
Dosta je učinio i za rodni kraj. Bio je ini- оград 2002, 403.
cijator i darodavac prvog Doma kulture u
Prijepolju. Izgradnja je prekinuta zbog nje- FOTOGRAFIJA: Споменица друштва „Кнегиња
gove smrti, ali su grubi radovi ipak završeni Зорка“, Београд 1934, 96.
do početka Drugog svetskog rata. Sahranjen
N. Stambolija
Biografije 155
STEFANOVIĆ MILUTIN
general, upravnik grada Beograda
(Jarebice, Loznica, 23. VI 1882 – Beograd,
17. VII 1963)
Do sedamnaeste godine živeo u rod-

nom selu. Pitomac Niže škole vojne aka-
demije postaje 1899. Nakon četiri godine
provedene u ovoj vojnoj školskoj ustanovi
započinje vojnu karijeru. Do početka
Prvog svetskog rata unapređen je u pot-
poručnika (1903), poručnika (1908), kape-
tana II klase (1911), kapetana I klase (1913).
Čin majora dobio je 1915. Učesnik je Bal-
kanskih ratova i Prvog svetskog rata. Posle
ujedinjenja 1918. bio je komandant bata-
ljona u 28, 18, 45. i 26. pešadijskom puku u na periferiji, zabranio upotrebu alkohola.
činu potpukovnika. Karijeru u žandarme- Ove naredbe su imale cilj da smire situa-
riji počeo je 1921. postavljanjem za ko- ciju u prestonici, ali i da zbog spoljnopoli-
mandanta 2. bataljona 4. žandarmerijske tičke situacije spreče dalje ispoljavanje an-
brigade u Osijeku. Od ovog perioda nje- tinemačkog raspoloženja.
gova karijera ide uzlaznom putanjom. O- Tokom Drugog svetskog rata bio je ne-
bavljao je dužnost komandanta više žan- koliko meseci komandant žandarmerije u
darmerijskih pukova, a krunu predstavlja komesarskoj upravi. Smenjen je juna 1941.
postavljanje za komandanta celokupne zbog učestvovanja u puču. Dva puta je
žandarmerije (1938). Ovu funkciju obav- hapšen tokom okupacije. Prvi put u sklopu
ljao je do decembra 1940, kada je stavljen istrage koju je vodio Tanasije Dinić povo-
na raspolaganje. Bio je jedan od najstruč- dom 27. marta i drugi put u novembru
nijih saradnika iz žandarmerijske oblasti 1941. od strane Gestapoa. Do 13. marta
lista Policija. Čin pukovnika dobio je 1924, 1942. bio je u logoru na Banjici, kada je
a brigadnog generala 1933. Bio je oženjen premešten u Nemačku. Nakon oslobođe-
i imao dvoje dece. nja osuđen je od strane novih vlasti u
Na čelo Uprave grada Beograda dolazi februaru 1951. Po izdržanoj kazni živeo je
za vreme 27-martovskog puča 1941. Na u Beogradu do smrti. Sahranjen je na No-
ovom položaju ostaje šest dana čime je vom groblju.
ušao u istoriju kao upravnik koji je najkraće
vladao ovom policijsko-upravnom ustano- LITERATURA: Милутин Д. Стефановић, „Економско-
vom. Jedina naredba koja nosi njegov pot- социјалне установе у жандармерији“, Полиција,
pis doneta je 29. marta. Novi upravnik za- новембар и децембар 1933, 1802–1809; „Наша Жан-
дармерија“, Полиција, мај–јун 1936, 618–634; „На-
branio je sve manifestacije i sakupljanje редба управника града Београда“, Правда, 29. 3.
građana, ograničio je rad ugostiteljskih 1941, 6; Бранислав Божовић, Београд између два
objekata u centru do 24 časa, odnosno 22 светска рата: Управа града Београда 1918–1941,
Београд 1995, 250; Mile Bjelajac, Generali i admirali
Kraljevine Jugoslavije 1918–1941, Beograd 2004, 280;
Бранислав Божовић, Управа и управници града
Београда (1839–1944), Београд 2011, 327–331.

grafija (1165), A101.
R. Ristanović
STOJANOVIĆ dr NIKOLA
advokat, novinar, publicista, ban
(Mostar, 3. I 1880 – Beograd, 5. III 1964)
Srednju školu je završio u Sarajevu, a

pravne nauke u Zagrebu i Beču. U Beču je
stekao i zvanje doktora pravnih nauka. Iako
je pripadao Jugoslovenskoj demokratskoj
stranci, nije bio njen aktivni član. Bavio se
advokaturom, novinarstvom i publicistikom. 1. aprila 1941. za bana Vrbaske banovine
Bio je član Jugoslovenskog odbora tokom (tada je bio potpredsednik Srpskog kultur-
Prvog svetskog rata i član Radnog kola nog kluba). To mesto je posle smrti bana
„Nove Evrope“. Po završetku studija u Beču Todora Lazarevića 21. marta 1938. bilo
postavljen je za urednika srpskog opozicio- upražnjeno sve do njegovog izbora. U Ba-
nog lista u Dubrovniku. Godine 1905. osno- njaluku je stigao 5. aprila, ali je izbijanjem
vao je Srpsku narodnu organizaciju, a bio je rata bio primoran da već 6. aprila napusti
jedan od glavnih osnivača opozicionog lista teritoriju Vrbaske banovine i da se vrati u
Narod za vreme austrougarskog režima u Beograd. Vlast je umesto njega preuzelo
Bosni i Hercegovini. Za poslanika u Bosan- privremeno banovinsko veće, a bansku
skom saboru prvi put je izabran 1910. u Ba- upravu dr Mihailo Vujičić. Nemci su u Ba-
njalučkom okrugu. Ante Trumbić, Smodlaka njaluku ušli 15. aprila, a posle dva dana
i Stojanović su 1913. imali plan da u slučaju vlast su preuzele ustaše. Poslednji ban
rata u inostranstvu započnu rad usmeren ka Vrbaske banovine tako nije ni stigao da
ujedinjenju. Prvi svetski rat ga je zatekao na preuzme vlast.
Kosovu gde je prisustvovao proslavi Vidov- Posle Aprilskog rata približava se
dana. Novembra meseca se sastao sa pokretu Dragoljuba Mihailovića. Član Cen-
Antom Trumbićem u Rimu sa kojim je zapo- tralnog nacionalnog komiteta postaje
čeo osnivanje Jugoslovenskog odbora. Posle avgusta 1943. Uporedo sa tim bio je urednik
rata učestvovao je na Konferenciji mira u lista Za slobodu i demokratiju. Za vreme
Parizu 1918. i 1919. kao ekspert za Bosnu. Ad- rata dva puta je zatvaran na Banjici. U maju
vokaturom se bavio od 1920. Sa Sloboda- 1943. interniran je u Francusku gde je do-
nom Jovanovićem i drugim intelektualcima čekao kraj rata. Po završetku rata vratio se
formirao je Srpski kulturni klub 1937. u zemlju. Odmah po dolasku bio je uhap-
Posle puča od 27. marta 1941. nova šen, imovina mu je konfiskovana i oduzeta
vlada Dušana Simovića imenovala ga je su mu građanska prava na 10 godina. Živeo
Biografije 157
je kod rođaka u Beogradu, a dane je provo-

dio radeći na knjizi Mladost jednog poko-
lenja koju nije uspeo da završi. Umro je
1964. godine u Beogradu. Imao je sina Mio-
draga i ćerku Seku.
DELA: Srbi i Hrvati, Beograd 1902; La Serbie d’hier et

de demain, Pariz 1917; Bosnie-Herzegovine, Ženeva
1917; Nova stranka? Pismo poznanicima, Beograd
1919; Seljačka demokratija, Sarajevo 1920; Jugoslo-
venski odbor (članci i dokumenti), Zagreb 1927; Naša
politika. Pogledi na prošlost. Nova Jugoslavija, Beo-
grad 1935; Srbija i jugoslovensko ujedinjenje, Beo-
grad 1939; Mladost jednog pokolenja (uspomene
1880–1920). Dnevnik od godine 1914. do 1918, prire-
dio Mile Stanić, Beograd 2015.
LITERATURA: SNKJ, 3. 4. 1941, 1; Врбаске новине, 3. 4.

1941, 2; Драгољуб Јовановић, Политичке успо-
мене, Београд 2008, књ. 12, 330; Станоје Станоје-
вић, Народна енциклопедијa српско-хрватско- mjestu, a gimnaziju pohađao u Senju i Za-
словеначка. Књига 4 (С-Ж), Загреб 1929, 498; Симо grebu. Pravo i državoslovne znanosti zavr-
Ц. Ћирковић, Ко је ко у Недићевој Србији 1941–
šio na Pravoslovnom i državoslovnom fa-
1944, Београд 2009, 465–466; J. Vračar, M. Radojčić,
Vrbaska banovina 1929–1941, Banjaluka 2010, 32–33; kultetu Sveučilišta u Zagrebu, gdje je 1884.
Томо Марић, Бањалучке приче. Свједочења, за- promoviran u doktora prava. Boravio je i na
писи, успомене. Књига 1, Врбаска бановина, рат sveučilištima u Beču, Bologni i Napulju. Ha-
и године које је однио Врбас, Бањалука 2010, 28; bilitirao 1890. iz kaznenog prava. Službovao
Ko je ko u Jugoslaviji, Beograd 1928, 142; Vladimir De-
dijer, Sarajevo 1914, Beograd 2014, 407; Vendel Her-
kao pravni vježbenik, prislušnik i pristav
man, Borba Jugoslovena za slobodu i jedinstvo, Be- kod kotarskog suda u Zagrebu (1883–1889),
ograd 1925, 676–677. zatim je dodijeljen pravosudnom odjelu
zemaljske vlade gdje je bio tajnik (do 1893).
FOTOGRAFIJA: https://upload.wikimedia.org/wikipe-
Imenovan 1894. redovitim profesorom gra-
dia/sr/3/31/Никола_Стојановић.jpg (pristupljeno 1.
maja 2019). đanskog parbenog postupka i filozofije
prava, a od 1897. do umirovljenja 1924. drži
M. Pavlović katedru kaznenog prava Pravnog fakulteta
N. Mitrović u Zagrebu. Honorarno je radio na istome
fakultetu do 1933. Rektor Zagrebačkog sve-
ŠILOVIĆ dr JOSIP učilišta (1898/99). Narodni zastupnik ko-
pravnik, saborski zastupnik, ban tara Bošnjaci i Novska. Prigodom redovitih
(Praputnjak, Bakar, 8. IX 1858 – Zagreb, izbora za Hrvatski sabor u Bošnjacima
9. V 1939) (1897), kada je poginulo devet mještana u
sukobima s vojskom, nije sudjelovao, ali je
Otac mu je bio siromašni iseljenik koji izabran u tom kotaru naknadnim izborima.
je stradao prigodom izvođenja šumskih ra- Tijekom austro-ugarskog razdoblja pripa-
dova. Osnovnu školu završio je u rodnom dao unionističkoj Narodnoj stranci i s
dijelom drugih sveučilišnih profesora imao Rušnovom Tumač građanskom parbenom

je jednu od ključnih uloga u određivanju postupku (1894), Slobodna volja i kazneno
njenog političkog smjera. Zbog toga je bio pravo (1898), Zapuštena i zločinačka mla-
predmet kritike sveučilišne mladeži u Za- dež (1900), Čedomorstvo (1907), Kaznena
grebu koja ga je smatrala „režimlijom“. Bi- odgovornost učitelja (1908), Uvjetna osuda
ran i u zajednički hrvatsko-ugarski Sabor. U (1910), O razvoju krivnje u hrvatskom kaz-
Saboru je bio i stenograf. Isticao se djelima nenom pravu (1912), Pogibeljan zločinac
na socijalno-karitativnom području. Za (1912), Uzroci zločina (1913), Karitativni rad
Prvoga svjetskog rata proveo široku soci- za vrijeme rata (1915), Socijalna skrb za po-
jalnu akciju za zaštitu djece, kad je zajedno rodice i siročad hrvatskih ratnika (1917),
s Đurom Basaričekom i Vasom Muačevićem Kazneno pravo: opći dio (1920), Zaštita
privremeno preselio brojnu djecu (oko djece: sadanje stanje i pogled u budućnost
20.000) iz Bosne i Hercegovine, Istre i Dal- (1922), Vanbračna djeca (1922), sa S. Fran-
macije raznih nacionalnosti i konfesija u kom Krivični zakonik za Kraljevinu Srba,
plodnije krajeve banske Hrvatske radi pre- Hrvata i Slovenaca 27. januara 1929 (1929) i
hrane i nastavka školovanja. U tu svrhu ra- dr. Objavljeni su i njegovi značajniji sabor-
dio putem Lige za zaštitu djece Hrvatske i ski govori (1892, 1898, 1900, 1904, 1914). U
Slavonije (kasnije Narodna zaštita – Savez međuratnom razdoblju bio je član komisije
dobrotvornih društava) kojoj je bio pred- za donošenje krivičnog zakona i zakono-
sjednik uprave te jedan od urednika nje- davnog savjeta. Od 1929. član Vrhovnoga
nog časopisa Narodna zaštita (1923–27) koji zakonodavnog savjeta.
su služili promicanju ideje zbrinjavanjem Ban Savske banovine od njenog osniva-
zapuštene i socijalno ugrožene djece. Oko nja (9. listopad 1929) do umirovljenja po
Narodne zaštite okupio se širi broj surad- kraljevu nalogu (10. siječanj 1931), kad ga je
nika. U tom je listu 1917. kao uposlenik U- na tom mjestu zamijenio Ivo Perović, dota-
reda za pomoć postradalima u ratu jedan dašnji ministar unutrašnjih djela. Sa svo-
članak objavio i Miroslav Krleža, koji je u- jom 71 godinom bio je najstariji od svih
kazivao na njegov rani socijalni angažman. imenovanih banova u Kraljevini Jugoslaviji.
Bio je na čelu Središnjeg zemaljskog Zakletvu je položio pred predsjednikom
odbora za zaštitu porodica mobilizovanih i vlade P. Živkovićem, kad je istaknut pro-
u ratu poginulih vojnika iz Kraljevina Hrvat- gram na temelju šestojanuarskog kraljeva
ske i Slavonije. Zaslužan za djelovanje Dje- manifesta i deklaracije kraljevske vlade. Za
čjeg doma Josipovac i aprovizaciju u Ličko- njegova banovanja nastojalo se osigurati
krbavskoj županiji. Organizator borbe pro- funkcioniranje banskog aparata koje je bilo
tiv alkoholizma i analfabetizma. Bio je i u narušeno utjecajima gospodarske krize i u-
vodstvu Hrvatskog radiše (1920–29) i dopi- nutarnjim nezadovoljstvom s hrvatskim
sni član Jugoslavenske akademije znanosti položajem u Kraljevini zbog čega se težilo
i umjetnosti. Plodan pisac stručnih članaka decentralizaciji uprave. Osobito je radio na
u domaćem i inozemnom tisku te urednik strogom provođenju zakonitosti, koje je
Mjesečnika Pravničkoga društva u Zagrebu povezivao s uređivanjem ekonomskog i so-
(1892–1913). Napisao je niz djela: Nuždna cijalnog stanja u ovoj Banovini. Na načel-
obrana (1890), Kazneno pravo (1893), s A. ničkoj konferenciji, održanoj 6. listopada
Biografije 159
1930, zagovarao je skladniju suradnju svih ljenja još je neko vrijeme predavao na
načelništva banske uprave i brže rješava- Pravnom fakultetu, pri čemu je jednom pri-
nja spisa, što je ukazivalo na sporost admi- godom pogođen jajetom (1933), što je bio
nistrativnog aparata. Uveo je izdavanje protest protiv njegova režimska usmjere-
štampanih godišnjih izvješća o radu ban- nja. U historiografiji je pretežito opisan kao
ske uprave kako bi se javnost mogla što vjerni pristaša šestojanuarskog unitarizma.
točnije informirati o poduzetim poslovima. U tom je smislu njegov najpoznatiji istup
Važne točke njegova banovanja bile su bio 1933. kad je osudio deklaraciju Narod-
usredotočene i oko pitanja unutarnje kolo- nog kluba hrvatskih senatora i zastupnika
nizacije i pošumljavanja krša čime je kojom se osudio pokušaj nametanja jugo-
nastojao iznova potaknuti koncepcije odr- slavenskog integralizma. Tom prigodom
žive demografske politike, nadzora iselja- iznio je svoje uvjerenje da postoji samo je-
vanja i oživljavanja pasivnih krajeva. Bavio dan jedinstven narod u Kraljevini Jugosla-
se i poticanjem otpisa dugova i uređiva- viji koji je po svom sastavu i odrednicama
njem poljoprivrednih zadruga. Bio je rav- jedinstveniji od njemačkog i talijanskog.
natelj Upravnog odbora Štedionice Savske Tvrdio je da i historijski primjeri kralja To-
banovine (1930–31). Oštro se protivio poba- mislava i cara Dušana, kao i djela Ante Sta-
čaju kao društvenom zločinu. Za vrijeme rčevića i Vuka Karadžića govore u prilog u-
banovanja izabran je u Upravni odbor nitarizma. Iznio je i svoj prijedlog iz Vrhov-
Hrvatskog radiše koji je snažno podupirao nog zakonodavnog savjeta da se jezik na-
obrazovanje i namještavanje mladeži u zove jugoslavenskim. Odlikovan je Orde-
raznim gospodarskim granama. Podržao je nom konturnog križa reda Franje Josipa,
prvo izgradnju Kraljevskog doma u Zagrebu Karađorđeve zvijezde IV reda, Belog orla V
u istočnom dijelu Strossmayerova šeta- i III reda, Jugoslavenske krune I reda, Sve-
lišta. Na njegovu inicijativu započelo je tog Save II i I reda, Medaljom Crvenog križa
Društvo hrvatskih umjetnika izgradnju Kraljevine Jugoslavije, a nosilac je po jed-
Doma kralja Petra u Zagrebu koji je otvoren nog talijanskog (Grande ufficiale della Co-
1938. (Meštrovićev paviljon; za vrijeme Dru- rona d’Italia) i belgijskog odlikovanja (La
goga svjetskog rata džamija, od 1945. do Médaille de la Crois Rouge de première
1990. Muzej revolucije, danas Dom Hrvat- classe).
skog društva likovnih umjetnika). Njegova
desna ruka u upravi bio je podban Savo IZVORI: Hrvatski državni arhiv (HDA), Osobni fond Jo-
Stojanović (rođ. 1878. u Gospiću), upravni sip Šilović, fond 826; HDA, Kabinet bana Savske ba-
novine.
sudac i veliki župan Ličko-krbavske župa-
nije do 1923. LITERATURA: Proslava sedamdeset-godišnjice pred-
Kao razlozi Šilovićeva umirovljenja na- sjednika Narodne zaštite dr. Josipa Šilovića, Zagreb
vedene su nepravilnosti i propusti u radu 1927; Savska banovina: opći pregled, Zagreb 1931; Po-
litika, 17. 2. 1933, 2; BLNP 1935, 80; (Nekrolozi) Stanko
Zdravstvene zaklade Savske banovine i Frank, u: Mjesečnik, 65(1939), br. 5–6, 260–263; Nikola
njegova slaba popularnost u široj javnosti. Smolčić u: Novosti, 33(1939), br. 128, 6; Vreme,
Kralj ga imenovao za senatora 9. siječnja 19(1939), br. 6212, 5; Politika, 10. 5. 1939, 10; Radićev
1932, a u Senatu je pripadao Radnom klubu sabor 1927–1928. Zapisnici Oblasne skupštine Zagre-
koji je podržavao vladu. Nakon umirov- bačke oblasti, Zagreb 1993; Mira Kolar-Dimitrijević,
„Samoupravne štedionice Hrvatske“, Spomenica
Ljube Bobana 1933–1994, Zagreb 1996, 315–316;
Pravni fakultet u Zagrebu, III. Nastavnici Fakulteta,
1874–1926, sv. 2, ur. Željko Pavić, Pravni fakultet, Za-
greb 1997, 616–654; Dalibor Čepulo, „Šilović, Josip“,
Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950,
sv. 12, Beč 2004, 269–270; Mira Kolar, Hrvatski radiša
1903–1945.(2003), Zagreb 2004; Mira Kolar, Zbrinja-
vanje gladne djece u Hrvatskoj za Prvoga svjetskog
rata, Slavonski Brod 2008; „Šilović, Josip“, Hrvatska
enciklopedija – Hrvoje Malčić i Mislav Gabelica,
„Spašavanje gladne djece iz Bosne i Hercegovine u
vrijeme Prvog svjetskog rata“, u: Fra Didak Buntić –
čovjek i djelo, ur. S. Tadić i M. Šakota, Zagreb 2009;
Latica Ivanišević, Slušaj i gledaj, Latice. Sudbina
jedne obitelji, Zagreb 2010, 255–261; Stipica Grgić,
Uprava u Savskoj banovini (1929–1939): između
državnog centralizma i supsidijarnosti, dok. diserta-
cija, Hrvatski studiji Sveučilišta u Zagrebu, 2014; Se-
natori Kraljevine Jugoslavije, Beograd 2016, 294–295.

stranu. Potom je kao dobrovoljac pristupio
Зорка“, Београд 1934, 301. redovima Srpskog dobrovoljnog korpusa i
aktivno agitirao po Rusiji u korist jugosla-
S. Matković venske ideje, o čemu je svjedočio njegov
suborac Kamilo Firinger u svome ratnom
ŠUBAŠIĆ dr IVAN dnevniku. Prešao je zatim na Solunski
odvjetnik, ban front, gdje je sudjelovao u vojnim okrša-
(Vukova Gorica, Karlovac, 28. V 1892 – jima i stekao francusko odlikovanje, a zbog
Zagreb, 22. III 1955) isticanja u proboju fronte odlikovan je i
ordenom Belog orla s mačevima. Nakon
Potjecao je iz zemljoradničke obitelji. završetka rata diplomirao je pravo i stekao
Osnovnu školu je pohađao u Prilišću, a doktorat u Zagrebu. Prvo je radio u Udru-
gimnaziju u Karlovcu i Zagrebu, gdje je ma- ženju transportnih poduzeća i na sudu u
turirao na sjemeništu. Studirao je prve Zagrebu, a zatim je 1924. u Vrbovskom u
dvije godine teologiju i za to vrijeme pripa- Gorskom kotaru na području Kraljevskog
dao „domagojskom“ pokretu akademske Sudbenog stola u Ogulinu otvorio odvjet-
mladeži koji se zalagao za ideje obrane ka- ničku pisarnicu. Dok je bio u Vrbovskom,
tolicizma. Nakon toga je upisao u Zagrebu pristupio je Hrvatskoj seljačkoj stranci
studij prava. Na početku Prvoga svjetskog (HSS) i vodio kotarsku organizaciju HSS-a
rata poslan je kao austrougarski novak na sa središtem u Ogulinu. U Vrboskom je bio
bojište u Srbiju, gdje je bio ranjen. Prema i starosta Hrvatskog sokola. Njegove veze s
nekim izvještajima bio je zbog veleizdaje o- vrhom HSS-a osnažile su i kumske veze. Bio
suđen na smrt, a zatim pomilovan uoči naje kum svom prijatelju iz sjemeništa Josipu
pada na Crni vrh. Nakon te ratne epizode Vandekaru, koji se oženio s kćerkom Stje-
otišao je na bojište u Galiciju, gdje je sa pana Radića, i njihovoj djeci. Maček je bio
svojom postrojbom prešao na rusku krsni kum Šubašićevoj kćerci i od tada su
njihove obitelji bile blisko povezane.
Biografije 161
Tijekom 1930-ih prebacio je svoju odvjet- Maček (1939) postao je banom Banovine
ničku pisarnicu u Karlovac. Hrvatske, koja je nastala spajanjem Savske
U tom dobu kraljeve diktature pristupa i Primorske banovine te pridruženim kota-
širem vodstvu HSS-a i to za vrijeme Mače- rima Dubrovnik, Travnik, Fojnica, Brčko,
kova uhićenja i osude na trogodišnju Gradačac, Derventa, Šid i Ilok. Njegov je iz-
zatvorsku kaznu (1933). Kao solunski bor bio po želji kneza Pavla čiji je bio čovjek
dobrovoljac odigrao je ključnu ulogu u po- od povjerenja. Banska vlast se sastojala od
kušajima primirivanja odnosa između 11 odjela na čelu s odjelnim predstojnicima
dvora, Mačeka koji se nalazio u mitrovičkoj koje je postavljao ban.
kaznionici i vodstva HSS-a. Tri puta je bio u U svojstvu bana sustavno je radio na
audijenciji kod kralja Aleksandra I i uvjera- proširenju banskih vlasti, pri čemu je slije-
vao ga da ta stranka nema za cilj rušenje dio politiku vodstva HSS-a. Istovremeno je
jugoslavenske države, nego teži njenom u- redovito razgovarao u Beogradu s člano-
nutarnjem preoblikovanju radi postizanja vima jugoslavenske vlade o raznim pita-
nacionalne ravnopravnosti. Nakon Mar- njima banovine. U proljeće 1940. raspisao
seilleskog atentata, zbog diskrecijskih kva- je izbore za općinska vijeća i seoske općine
liteta, nastavio je sa tajnim posredova- koji su potvrdili nadmoć HSS-a i njegovih
njima između kneza Pavla i HSS-a, nasto- koalicijskih partnera iz redova Samostalne
jeći izmiriti poglede između dvora i vodeće demokratske stranke. Proputovao je, kao i
hrvatske stranke. U tome je važnu ulogu i- raniji banovi, pojedine dijelove novoosno-
mao i podban Savske banovine Stanoje Mi- vane banovine da bi se bolje upoznao s
haldžić, prije toga šef policije u Zagrebu, prilikama u njima. Odobrio je sredstva za
kasnije ministar unutarnjih poslova, koji je dovršenje niza infrastrukturnih objekata,
bio jugoslavenski dobrovoljac kao Šubašić, podizanje bolnica, rekonstrukciju promet-
a kao dobri prijatelji pripravljali su teren za nica i gradnju vodovoda. Podržao je inicija-
sporazum Cvetković–Maček. Šubašić je bio tivu za gradnju džamije u Zagrebu i dozna-
biran za skupštinskog zastupnika HSS-a na čivao pomoć stradalnicima elementarnih
izborima 1935. i 1938. u kotaru Delnice. U nesreća. U sklopu HSS-a smatran je za „ka-
njegovom domu u Vukovoj Gorici došlo je rađorđevca“, monarhistu i anglofila. Zago-
do nekoliko sastanaka između predsjed- varao je rješavanje nacionalnog pitanja is-
nika vlade Cvetkovića i vodstva HSS-a. Uoči ključivo unutar Jugoslavije. Odbijao je
katoličkog blagdana Duhova održao je prvi susrete s njemačkim konzulom u Zagrebu,
javni skup s pristašama svoje stranke u smatrajući da je glavni politički predstav-
Delnicama, gdje ih je obavijestio o tijeku nik Nijemaca bio njihov poslanik u Beo-
pregovora, iznio historijat borbe za postig- gradu von Heeren. Nasuprot tomu, održa-
nuće boljeg položaja Hrvata od austrou- vao je kontakte s britanskim konzulom Te-
garskog razdoblja do diktature i istaknuo rencom P. Rappom u Zagrebu. Nastojao je
važnu ulogu HSS-a u konstruktivnoj izgrad- utjecati na banovinski Odjel za državnu
nji Jugoslavije. Neposredno prije imenova- zaštitu, držeći se načela o čuvanju neutral-
nja za bana napustio je sa suprugom Vla- nosti u kontekstu širenja sukoba u Evropi.
stom starokatolicizam i vratio se u Kato- Okružnicama dostavljenim kotarskim na-
ličku crkvu. Nakon Sporazuma Cvetković– čelnicima naređivao je postupke protiv
samovoljnog uredovanja članova Seljačke njemačkih tenkova u Zagreb. Emigrirao je

zaštite. Protivnici su mu zamjerali uvođe- zajedno s članovima vlade nakon sloma
nje sabirnih logora, interniranje političkih Kraljevine Jugoslavije. Prvo je boravio u
protivnika iz redova ljevice i desnice te po- Južnoj Africi, a zatim je prešao u New York,
jačanu cenzuru. Prigodom proglašenja Ba- gdje je razvio širu djelatnost, pridobivši za
novine Hrvatske zagrebački nadbiskup A. sebe potporu američkih Hrvata na ideji de-
Stepinac ocijenio ga je u svom dnevniku mokracije i nastavku hrvatsko-srpskog
„dobrim čovjekom“. No, ubrzo mu je vrh sporazuma iz 1939. koji je pretpostavljao
Katoličke crkve pripisivao preveliku pod- obnovu jugoslavenskog okvira. Protivio se
ložnost masonstvu, popustljivost prema politici ustaškog režima i onih srpskih ak-
komunizmu i napade na svećenstvo. Lje- cija koje su zagovarale obračun s Hrvatima
vica ga je držala odgovornim za sudbinu i nametali im kolektivnu krivnju zbog doga-
komunista koje prije bijega u emigraciju đaja na području NDH. U jesen 1942. obratio
nije oslobodio iz logora. Uveo je u Maticu se savezničkim vladama radi izmjene sta-
hrvatsku komesarijat i zaustavio postupak vova o radu izbjegličke vlade koju je sma-
preimenovanja Jugoslavenske u Hrvatsku trao zagovornicom velikosrpskih stavova.
akademiju. Dao je uhititi niz političara s Sudjelovao je na Prvom kongresu ame-
desne scene (M. Budak, S. Buć, M. Lorković ričkih Hrvata u Chicagu (1943), koji je podr-
i dr.), koji su otvoreno izražavali nezado- žao Narodnooslobodilački pokret i ideju fe-
voljstvo Sporazumom, i proglašavao ih „tu- derativne Jugoslavije. Na inicijativu W. Chur-
đinskim plaćenicima“. S druge strane, u chilla, a na prijedlog američkog generala
njegovom se radu unatoč zaoštravanju od- Donovana, postao je predsjednik vlade Kra-
nosa prema protivnicima vidjela i popus- ljevine Jugoslavije (1. 6. 1944–5. 3. 1945).
tljivost prema pojedinim pripadnicima Prema V. Velebitu vjerovao je da bi savez-
desnice („hrvatski nacionalisti“, „fran- ničko iskrcavanje na Jadranskom moru i
kovci“, germanofili i druge grupe) koji nisu invazija na Balkan doveli do prelaska hrvat-
bili odstranjeni iz djelovanja banovinskih skih domobrana na savezničku stranu, čime
vlasti (I. Frković, M. Lamer, Š. Debelić). bi se obnovila snaga HSS-a. Postigao je spo-
Pokušavao je uoči izbijanja Drugoga razum s J. Brozom Titom (u lipnju i rujnu
svjetskog rata u Jugoslaviji dignuti moral u 1944) te se s članovima kraljevske vlade vra-
narodu tako što je sreskim načelnicima tio u zemlju u veljači 1945. Na temelju spo-
slao najstrože naloge da učine sve moguće razuma s Titom dao je ostavku na mjesto
za uspješnu mobilizaciju vojnika radi zaš- predsjednika vlade te je u ožujku 1945. u Pri-
tite Kraljevine. Nakon državnog udara od vremenoj vladi Demokratske Federativne
27. 3. 1941. prvo je otišao u Beograd po u- Jugoslavije (DFJ) zauzeo mjesto ministra
putama Mačeka zajedno s knezom Pavlom vanjskih poslova. Bio je ujedno član Privre-
i podržao novu Simovićevu vladu u koju su mene narodne skupštine (1945), a na prvom
ušli i predstavnici HSS-a. Prema dogovoru kongresu Narodne fronte Jugoslavije postao
s Mačekom u Kupincu, odlučeno je da zaje član njezina Izvršnog odbora. Sudjelovao
jedno s J. Krnjevićem uđe u Simovićevu je u radu konferencije UN-a u San Franciscu.
vladu. Nakon povratka je živio u banskim Nakon povratka u zemlju drugi članovi HSS-
dvorima, a napustio ih je sat prije ulaska a tražili su od njega da otiđe u Pariz i nastoji
Biografije 163
dovesti Mačeka natrag u domovinu, kao i da LITERATURA: Politika, 31. 5. 1939, 4; Politika, 1. 9. 1939,
ishodi izlazak A. Košutića iz zatvora. Nezado- 6; Hrvatski dnevnik, Uskrsni broj 1940, 17; Politika, 7.
4. 1940, 5, 13–14; Hrvatski dnevnik, 5/1940, br. 1673, 2;
voljan ostvarivanjem sporazuma, u listo- Politika, 24. 12. 1940, 8; (Nekrolozi): Vinko Nikolić:
padu 1945. dao je ostavku. Zauzimao se za „Smrt dra Ivana Šubašića“, Hrvatska revija, 5(1955),
ujedinjenje HSS-a s novoosnovanom proko- 2, 207–208; Ante Smith Pavelić: „Umjesto nekrologa
munističkom Hrvatskom republikanskom dru Ivanu Šubašiću“, Hrvatska revija, 5(1955) 4, 571–
575; Ante Smith Pavelić: „Dvije akcije bana Šubašića“
seljačkom strankom (HRSS) i za zajednički (izvadci iz rukopisa „Jugoslavenska politika u emi-
izlazak na izbore u okviru Narodne fronte. graciji 1941–1945“), Hrvatska revija 10(1960), 4, 631–
Radi toga je sazvao iz Beograda konferenciju 640; Ljubo Boban, Sporazum Cvetković-Maček, Beo-
stranačkoga vodstva HSS-a (rujan 1945) u grad 1965; Ljubo Boban, Maček i politika Hrvatske
hotelu Esplanada u Zagrebu, na kojoj je ve- seljačke stranke (1928–1941), I–II, Zagreb 1974; Dra-
govan Šepić, Vlada Ivana Šubašića, Zagreb 1983;
ćina članova stranke osudila kompromisnu Dnevnik Alojzija Stepinca, pr. Ljubo Boban, Danas,
politiku i tražila njegovu ostavku. Prije iz- Zagreb 1990; Ivan Meštrović, Uspomene na političke
bora za Ustavotvorni sabor NR Hrvatske ljude i događaje, Zagreb 1993; Franjo Tuđman, Hrvat-
(studeni 1946) prihvatio je inicijativu B. Ma- ska u monarhističkoj Jugoslaviji 1918–1941, knj. 2, Za-
greb 1993; Živko Avramovski, Britanci o Kraljevini Ju-
govca i predložio komunističkim vlastima da goslaviji, knj. 3 (1939–1941), Beograd 1996; Dušan Bi-
dopuste izlazak na izbore pojedincima HSS- ber, „Pastir brez črede. Dr. Ivan Šubašić in OSS
a, kako bi se postiglo jedinstvo naroda i Shepherd project“, Prispevki za novejšo zgodovino,
gospodarska obnova. Njegov je prijedlog, 37, 1997, 383–399; Hrvoje Matković, Povijest Hrvatske
međutim, bio odbačen. Pošto se 1947. povu- seljačke stranke, Zagreb 1999; Tomislav Jonjić, Hrvat-
ska vanjska politika 1939–1942, Zagreb 2000; Vladko
kao iz politike, živio je u Zagrebu. Maček, Memoari, Zagreb 2003; Neda Prpić, „Dr. Juraj
U povodu njegove smrti dio emigracije Krnjević“, Tri emigracije I, Zagreb 2004; „Zdenko Ra-
opisao ga je kao „fatalnu pojavu u životu delić, Ivan Šubašić i Juraj Šutej pod paskom Ozne“,
hrvatskog naroda“, dok su ga drugi iz re- Časopis za suvremenu povijest, sv. 39, br. 2, 2007;
Istorija građanskih stranka u Jugoslaviji, tom I, pr. M.
dova HSS-a branili da nije mogao snositi Pavlović, Beograd 2008; Zdenko Radelić, „Izvješća
odgovornost za prevagu komunista. Maček Oznina/Udbina doušnika Ivančevića o stanju u HSS-
ga je uzeo u obranu i prikazao ga kao iskre- u (1945–1952)“, Časopis za suvremenu povijest, sv. 40,
nog hrvatskog rodoljuba. U literaturi je br. 2, 2008, 343–371; Ivica Šute, Slogom slobodi!:
ostao zabilježen kao posljednji hrvatski Gospodarska sloga 1935–1941, Zagreb 2010; Vladimir
Velebit, Moj život, Zagreb 2016.
ban koji nije bio sposoban da izvede do
kraja svoje zamisli, a još više kao nedorasli FOTOGRAFIJA: https://upload.wikimedia.org/wikipe-
političar bez dovoljne energije za sučelja- dia/commons/b/b5/Ivan_Subasic.jpg (pristupljeno
vanje sa svojim protivnicima. Najvrijednije 1. 5. 2019).
podatke o Šubašićevu djelovanju objavio je
S. Matković
Dragovan Šepić, njegov šef kabineta za
vrijeme Drugoga svjetskog rata. Prema
TARTALJA (TARTAGLIA) dr IVO
istraživačima masonstva, pripadao je slo-
odvjetnik, ban, senator
bodnozidarskoj loži.
(Split, 6. II 1880 – Lepoglava, 3. IV 1949)
IZVORI: Hrvatski državni arhiv (HDA), Banovina Hrvat-
ska, Kabinet bana, Izjava Alberta Platzera; HDA, Slu- Potječe iz stare plemićke obitelji iz Dal-
žba državne sigurnosti (SDS), 010.30, Izjava Franje macije koja je imala posjede kod Klisa, a
Gažija, HDA, SDS, 010.27.
isticala se u borbama protiv Osmanlija.
snaga u borbi protiv bečke prevlasti i pan-

germanizma.
Optuživao je austrijsku vladu da je svo-
jom politikom podržavanja dualizma
gospodarski zapostavljala razvoj Dalmacije
koja je bila uz Bukovinu najsiromašniji dio
Cislajtanije. Na pokrajinskoj razini kritizirao
je dalmatinske pravaše, smatrajući da su
svojim ustrajavanjem na načelima pri-
mjene hrvatskog državnog prava ometali
provedbu narodnog jedinstva. Agilnost na
području kulture pokazao je zajedno sa sli-
karom E. Vidovićem organizirajući Prvu dal-
matinsku umjetničku izložbu (1908) i osni-
vajući Društvo hrvatskih umjetnika „Medu-
lić“ koje im je poslužilo i za promociju juž-
noslavenskog povezivanja. Kao tajnik „Me-
Studirao pravo u Zagrebu, Pragu, Beču i dulića“ sudjelovao je u pripremi izložbe
Grazu, gdje je i doktorirao. Nakon povratka Nejunačkom vremenu u prkos (Zagreb
u Split (1903) bavio se odvjetništvom. Prve 1910) i Četvrte jugoslavenske umjetničke
javne priloge posvećivao je kritičkim propi- izložbe (Beograd 1912). S dijelom drugih po-
tivanjima suvremene umjetnosti i kulture litičara iz Dalmacije javno je pozdravio u
od kojih se nije udaljio do kraja svog života. Splitu pobjede srpske i crnogorske vojske
U politici se oblikovao u naprednjačkom u Balkanskim ratovima, a 1913. branio na
duhu, dobrim dijelom i pod utjecajem Ma- sudu pripadnike Ujedinjene nacionali-
sarykove doktrine o realnom radu, zagova- stičke omladine među kojima je bio i pje-
rajući potrebu liberalizacije i demokratiza- snik Augustin Ujević. Na početku Prvoga
cije društva o čemu je pisao u više listova svjetskog rata zajedno s mlađim bratom
(Novi list, Narodni list, Svjetlo, Pokret i dr.). Oskarom (članom jugoslavenske integrali-
Jedan je od osnivača Hrvatske demokrat- stičke mladeži, suradnikom Crne ruke i
ske stranke, kasnije Hrvatske pučke kasnijim pripadnikom Orjune) i nizom dru-
napredne stranke, u kojoj je od 1905. bio gih zagovaratelja ujedinjenja Srba i Hrvata
tajnik, urednik njenih glasila Sloboda i uhićen je i interniran na deset mjeseci u
Pučka Sloboda te upravitelj Pučke štedio- Maribor, zatim u Gornju Austriju. Nakon
nice. U skladu sa stranačkim programom kraja rata bio je među pokretačima Jugo-
zagovarao je prosvjećivanje širih slojeva, slavenske demokratske lige oko koje se o-
davanje većih prava težacima kroz agrarnu kupljala elita iz svih krajeva novonastajuće
reformu, odvajanje Crkve od državnih države. Splitski načelnik je bio od kraja
poslova i udaljavanje svećenstva iz sfere 1918. do 1928, kad je pod njegovom upra-
politike, izbjegavanje razdora između vom grad u znatnoj mjeri moderniziran u-
Hrvata i Srba radi ostvarenja načela narod- vođenjem električne rasvjete i kanalizacije,
nog jedinstva, koncentraciju političkih uspostavom željezničkih veza, proširenjem
Biografije 165
luke, izgradnjom javnih skladišta, uređe- u sporazumu s federalistima sastavio novu

njem Rive i osnivanjem novih ustanova. U općinsku upravu. Podnio je ostavku na mje-
cilju bržih promjena organizirao je anketu sto predsjednika općinskog vijeća nepo-
za unapređenje grada. sredno nakon atentata na S. Radića i dru-
Od početka stvaranja nove države tražio gove u Narodnoj skupštini, kad je većina
je sa skupinom dalmatinskih političara od splitskih vijećnika odlučila da se ne priključi
predsjednika Narodne skupštine u Beo- proslavi Vidovdana što se kosilo s njegovim
gradu da suzbije međustranačku borbu i pogledima na jugoslavenstvo, čime je izaz-
usredotoči se na rješavanje vanjskopolitič- vao duboku krizu općine. Nakon što su on i
kih problema. Zbog uspjeha u komunalnoj J. Račić posjetili kralja u Beogradu, gdje su
izgradnji uživao je ugled i kod stranačkih navodno raspravljali i o mogućnostima
protivnika. Organizirao je 1919. protestne ulaska u vladu, sastavljena je nova gradska
skupove protiv talijanskog zauzimanja pri- uprava.
morskih dijelova Dalmacije, kada je zagova- Na početku 1929. kratko je vrijeme bio
rao i bržu stabilizaciju Kraljevine SHS radi o- donačelnik, a zatim je 9. listopada kao kra-
jačavanja njenog vanjskopolitičkog položaja ljev pouzdanik, za vrijeme boravka u Beo-
za vrijeme Mirovne konferencije. Kasnije je gradu, imenovan prvim banom Primorske
dosljedno upozoravao na aspiracije Italije banovine, sa sjedištem u Splitu, koja se
da zavlada čitavom jadranskom obalom. Bio sastojala od užeg dijela Dalmacije (od
je sudionik Kongresa javnih radnika u Za- otoka Paga do ušća Neretve), pet bosan-
grebu, konferencije na Ilidži i ankete o srpskih kotara i zapadne Hercegovine. Na po-
sko-hrvatskim odnosima u redakciji Srp- četku diktature javno je polagao velike
skog književnog glasnika (1922) na kojima je nade u novo stanje, smatrajući da će omo-
najviše pozornosti posvećivao gospodar- gućiti uvođenje reda u administraciju. Tije-
sko-socijalnoj problematici. U tom se raz- kom 1931. izmijenjene su granice Primorske
doblju protivio političkom kursu S. Radića, banovine tako da su iz njenog sastava izu-
smatrajući ga kočnicom razvoja države i raz- zeti kotar Travnik i dio kotara Livno, a uvrš-
bijačem narodnog jedinstva. S druge strane, teni kotarevi Korčula i Stolac. Svoje bano-
izražavao je odanost prema dinastiji. Nakon vanje je započeo obilaskom banovine i
smrti kralja Petra I bio je na čelu inicijative sastavljanjem analize njenog privredno-
kojom se tražilo podizanje spomenika „neu- socijalnog stanja. Na početku 1930. proveo
mrlom Vođi“ u Splitu, a 1922. sudjelovao je u je nekoliko dana u Beogradu, gdje je infor-
svečanostima svadbe kralja Aleksandra I. mirao kralja i vladu o situaciji u Primorskoj
Kao načelnik općine izražavao je kraljev- banovini, a tom je prigodom dobio podršku
skom paru riječi dobrodošlice prigodom nji- za izgradnju palače Banske uprave u Splitu.
hova boravka u Splitu. Tijekom 1925. imao je Zalagao se za uređenje agrarnog pitanja
važnu ulogu u lokalnoj proslavi 1000. godiš- davanjem zemljišta u posjed seljaka koji su
njice Hrvatskog kraljevstva, obilježavanju je obrađivali više desetljeća, poticao
završetka izgradnje Ličke pruge, otkrivanja osnove o melioraciji tla, isušivanju moč-
kipa Marka Marulića i otvaranja prve Jadran- vara i zagovarao obrazovanje poljoprivred-
ske izložbe. Pobijedio je na općinskim izbo- nika radi uvođenja korisnijih kultura. Radi
rima 1926. s Blokom građana i težaka koji je suzbijanja posljedica ekonomske krize
poticao je izvođenje javnih radova u skladu tijelima, kao i u osobnom odbacivanju

s banovinskim proračunom kojima je za- represivnih mjera. Za vrijeme njegova ba-
pošljavao dio pogođenog stanovništva. novanja pripremljena je izgradnja niza pro-
Predvidio je programe industrijalizacije ri- jekata koji su kasnije dovršeni: zgrada Bio-
barstva i poticanja turizma. Intenzivniji na- loško-oceanografskog instituta, carinska
pori uloženi su u izgradnju šire mreža skladišta, palača Banske uprave, kupalište
škola, vodovoda, duhanskog skladišta u Ši- u uvali Bačvice, bolnica na Firulama i
rokom Brijegu i zatvora u Omišu. U pogledu zgrada Trgovačke i obrtničke komore u
zdravstvene politike njegova je uprava ra- Splitu. Pri tome je sudjelovao kao član
dila na izgradnji zdravstvenih stanica, pro- povjerenstava za ocjenjivanje natječajnijih
širivanju postojećih bolnica i intenzivnijim radova. U to je vrijeme bio i dalje jedan od
pregledima stanovništva. Podržavao je i najbližih suradnika I. Meštrovića (tzv. Stol
prometno povezivanje sa zaleđem, dovrše- mudraca) s kojim se znao još od student-
tak izgradnje Unske željeznice i cestovnu skih dana u Beču i koje je povezivalo kum-
povezanost između raznih mjesta Primor- stvo. Supotpisnik je s grupom intelektua-
ske banovine. Na planu kulture pridonio je laca Zagrebačkog memoranduma (1934)
otkupima otvaranju Galerije umjetnosti kojeg je kao član delegacije uručio u Beo-
Primorske banovine u Splitu (1931) u čijem gradu ministru dvora. Supotpisao je i
postavu je bila i donacija djela iz njegove Prijedlog za nacrt ustava (1937) u kojemu se
osobne kolekcije, pomogao uređenje Mu- zagovaralo preuređenje Jugoslavije u slo-
zeja hrvatskih starina u Kninu i riješio pita- ženu državnu zajednicu. Zbog toga je
nje organizacije Narodnog kazališta za Pri- postao metom napada jugoslavenskih na-
morsku banovinu u Splitu. Njegova kolek- cionalista koji su ga javno optuživali da je
cija umjetnina sadržavala je više od 500 „prevrtljivac“. Od tog razdoblja povezuje se
predmeta, uključujući vrijedna djela hrvat- s Hrvatskom seljačkom strankom i sura-
skih umjetnika i nepoznatih autora ikona iz đuje s dr Mačekom. Pozdravio je sporazum
13. stoljeća. Zbog loše socijalne situacije o osnivanju Banovine Hrvatske i predložio
često je sudjelovao u akcijama dobrotvor- mjere za poboljšanje pomorske uprave,
nog karaktera, donirajući i vlastita sred- istovremeno zalažući se da Split postane
stva. Najpoznatiji je primjer davanje bes- turističkim centrom države. Imenovan je za
platnog ručka na dan ujedinjenja 1. 12. 1931. senatora 16. studenog. 1939. ukazom kra-
u gradovima Banovine. ljevskih namjesnika, ali slijedom odluka
Podnio je u ljeto 1932. ostavku na polo- vodstva HSS-a nije dolazio u Senat. Unatoč
žaj bana zbog centralizacije upravnih ovla- svim izazovima u krizi Kraljevine i međuna-
sti kojima su sužene samouprave banovina rodnim napetostima, ostao je sklon jugo-
i ovlasti bana. Svoje viđenje ostavke iznio slavenskom rješenju. Važnu ulogu u promi-
je naknadno u časopisu Nova Evropa („Pro- canju pomorstva i jadranske orijentacije na
blem Jugoslavije“, br. 2, 1936), gdje je za razini čitave države imao je kao predsjed-
svoj odlazak okrivio „pohotu“ centralnih nik Glavnog odbora Jadranske straže (1927)
vlasti. Prema drugim interpretacijama kori- i pokretač listova Jadranska straža (1922) i
jeni ostavke ležali su i u njegovom odbija- Jadranski dnevnik (1934). U tom je sklopu
nju nametanja režimskih ljudi u upravnim bio i zagovornik izgradnje Doma Jadranske
Biografije 167
straže i Pomorskog muzeja u Splitu. Izvršni indiferentan stav prema NOP-u za vrijeme
odbor Jadranske straže pokrenuo je Za- okupacije. Nakon montiranog procesa osu-
kladu dr. Ivo Tartaglia iz čijih sredstava su dio ga je 1948. okružni sud u Splitu zbog
se nagrađivali najbolji radovi o moru i pri- djela protiv naroda i države na sedam go-
morju. Bio je na čelu niza udruga: predsjed- dina zatvora i konfiskaciju cjelokupne imo-
nik Primorskog saveza za unapređenje tu- vine. U presudi je naznačeno da je osuđen
rizma, Društva Bačvice, osnivač Gradske zbog aktivnog zagovaranja „linije čekanja i
štedionice i predsjednik uprave Pučke neopiranja okupatoru“ i stupanja u „pri-
trgovinske banke d. d. iz Splita, predsjednik vrednu suradnju s okupatorom“. Kaznu je
Turističkog saveza u Splitu te upravnog započeo izdržavati u Šibeniku, a zatim je
odbora dioničarskog društva Putnik iz Be- zbog bolesti prebačen u kaznionici u Le-
ograda, član uprave Fabrike aluminijuma a. poglavi, gdje je ubrzo umro od posljedica
d. i više inozemnih tvrtki, redoviti član upale pluća. Njegov opus bio je dugo vre-
Društva umjetnosti od 1919. i predsjednik mena zanemaren i tek je odnedavno reva-
Hrvatskog društva umjetnosti od 1939. Je- loriziran s aspekta udjela u razvoju Splita i
dan je od najvećih posjednika umjetničkih Primorske banovine u nizu knjiga, skupova
slika u Dalmaciji i zaštitnik interesa brojnih i izložaba, izazivajući još uvijek polemike
umjetnika. Pisac je predgovora u katalogu oko njegove ostavštine. Odlikovan je orde-
izložbe Pola vijeka hrvatske umjetnosti ko- nima Svetog Save III reda, Jugoslavenskom
jom je svečano otvoren Dom hrvatskih li- krunom II reda i Jugoslavenskom krunom I
kovnih umjetnika u Zagrebu (1938). Polovi- reda, te visokim čehoslovačkim ordenom.
com studenog 1941. fašističke vlasti su ga s Bio je član masonskih organizacija do 1935.
većom skupinom Splićana internirale u lo- kad je istupio iz njenih redova: u zagrebač-
gor interniraca na Lipare u Tirenskom koj loži „Maksimilijan Vrhovac“ i splitskoj
moru, nakon jednog bombaškog napada na loži „Pravda starješina“.
vojnu glazbu, od kuda se vratio nakon šes-
tomjesečnog boravka zbog bolesti srca. LITERATURA: Narodna enciklopedija S-H-S, Zagreb
Sjećanja na iskustva na Liparima 1941. 1925–29, knj. IV, 780; Branislav Radica, Novi Split, Split
1931; Vinko Nikolić, „Dr. Ivo Tartaglia“, Hrvatska re-
posthumno su objavljena 1997. godine. U vija, Buenos Aires, 1/1951, vol. 4, 380–381; Spomenica
njegovu stanu su 1943–44. održavani 150-godišnjice Klasične gimnazije u Splitu 1817–1967,
sastanci s protivnicima režima, uključujući Split 1967; Branislav Gligorijević, Demokratska
i one s komunistima. Jedan je od najistak- stranka i politički odnosi u Kraljevini Srba, Hrvata i
Slovenaca, Beograd 1970; Ljubo Boban, Maček i poli-
nutijih Splićana koji je 1944. javno dočekao tika Hrvatske seljačke stranke, knj. 1–2, Zagreb 1974;
dolazak V. Nazora u Split, tadašnjeg pred- Bogdan Radica, Živjeti nedoživjeti, knj. 1–2, München-
sjednika izvršnog odbora ZAVNOH-a. S vre- Barcelona 1982; Zoran D. Nenezić, Masoni u Jugosla-
menskim odmakom, komunističke vlasti su viji (1764–1980), Beograd 1984; Norka Machiedo Mla-
ga krajem 1947. na valu obračuna s nosite- dinić, „Životni put dr. Ive Tartaglie“, Radovi Zavoda
za hrvatsku povijest, br. 26, 1993, 281–288; Norka
ljima predratnog poretka optužile za Machiedo Mladinić, „Ivo Tartaglia, splitski mecena“,
povjerljivu osobu šestojanuarskog režima, Mogućnosti, 43/1996, br. 10/12, 283–293; Enciklope-
gušenje progresivnih snaga, odbijanje raz- dija hrvatske umjetnosti, sv. 2, Zagreb 1996, 345; „Li-
govara s radničkim delegacijama, za pari 1941. – sjećanja“, Kulturna baština, br. 28–29,
Split, 20 (1997), 215–230; Aleksandar Jakir, Dalmatien
eksponenta interesa stranog kapitala i zwischen den Weltkriegen, München, 1999; Norka
Machiedo Mladinić, Životni put Ive Tartaglie, Split
2001; Anatolij Kudrjavcev, Ča je pusta Londra..., Split
2002, 309–312; Norka Machiedo-Mladinić, Jadranska
straža 1922–1941, Zagreb 2005; Siniša Tartaglia, Obi-
telj Tartaglia i Split: neraskidive veze 1150–2010, Split
2011; Maria Meštrović, Život i djelo Ivana Meštrovića,
Zagreb 2011; Marijan Buljan, „Slobodna riječ za općin-
ske izbore: sukob Tartaglia-Jankov“, Građa i prilozi za
povijest Dalmacije, br. 24, Split 2012, 119–155; Izabrani
spisi Ive Tartaglie, ur. A. Jakir i N. Machiedo-Mladinić,
Split 2013; Zdravka Jelaska Marijan, „Utjecaj državne
vlasti na formiranje i djelovanje lokalne vlasti u Splitu
1918–1941“, Časopis za suvremenu povijest, br. 1, Za-
greb 2013, 35–63; Stjepan Matković, „Senatori iz Splita:
suočavanje s krizom Jugoslavije i jugoslavenstva“, Vla-
dan Desnica i Split 1920–1945. Zbornik radova sa znan-
stvenog skupa Desničini susreti 2014, ur. D. Roksandić
i I. Cvijović Javorina, Zagreb 2015, 307–330; Senatori
Kraljevine Jugoslavije, Beograd 2016, 301–302; Ivo Tar-
taglia: političar i intelektualac, Zbornik radova s me-
đunarodnog znanstvenog skupa, ur. A. Jakir i M. Buljan,
Split 2016. Solun, gdje je proveo tri godine (1915–1918).
FOTOGRAFIJA: Opšta državna uprava. Banovine, sre-
U Solunu je vršio dužnost šefa Odeljenja
zovi, opštine i gradovi, priredio Viktor Manakin, Zagreb javne bezbednosti Ministarstva unutraš-
1933, 173. njih dela. Kao povjerenik srpske vlade,
igrao je značajnu ulogu u konstruisanju So-
S. Matković lunskog procesa. Kada je srpska vojska
izvršila proboj Solunskog fronta i započela
oslobađanje okupirane teritorije, ponovo
TRIFUNOVIĆ RANKO je postavljen za načelnika Skopskog
pravnik, advokat, narodni poslanik, ban okruga. Imao je velikog udjela u normaliza-
(Šabac, 28. XI 1878 – Beograd, 24. II 1939) ciji prilika u tom dijelu tek oslobođene
državne teritorije. Dužnost načelnika je, za-
Osnovnu školu je pohađao u rodnom tim, obavljao u Bitoljskom okrugu. Načel-
gradu, gdje je otpočeo i gimnazijsko školo- ničku dužnost je napustio 1919, otvorio ad-
vanje. Maturirao je u Drugoj beogradskoj vokatsku kancelariju u Skoplju i aktivno se
gimnaziji (1897), a diplomirao na Pravnom uključio u rad Narodne radikalne stranke
fakultetu u Beogradu. Po završetku studija (NRS). Za pomoćnika ministra unutrašnjih
(1902), zaposlio se u državnoj upravi. Svega dela postavljen je u vrijeme vlade Nikole
sedam dana nakon pobjede u Kumanov- Pašića 1922. Godine 1924, takođe u vrijeme
skoj bici i oslobođenja oktobra 1912, vlade Nikole Pašića, postavljen je za držav-
postavljen je za privremenog načelnika no- nog podsekretara u Ministarstvu unutraš-
vouspostavljenog Kumanovskog okruga. njih dela. Kao kandidat NRS u Ohridskom
Do izbijanja Prvog svjetskog rata bio je na- okrugu izabran je za narodnog poslanika
čelnik Skopskog i Štipskog okruga. Poslije na izborima 8. februara 1925. Za člana Glav-
vojnog sloma novembra 1915. prešao je u nog odbora NRS izabran je 1926, a poslije
Biografije 169
smrti Nikole Pašića čvrsto je stao uz novog организационој структури Народне радикалне
stranačkog lidera Aleksu Acu Stanojevića. странке у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца
(1918–1929), Београд 2002, 176, 182; Владан Јовано-
Penzionisan je u vrijeme vlade Velimira Vu- вић, Вардарска бановина 1929–1941, Београд 2011,
kićevića u drugoj polovini 1927. Na izborima 151–152, 215; Милан Ж. Живановић, Пуковник Апис:
11. septembra 1927. ponovo je bio nosilac Солунски процес хиљаду деветсто седамнаесте.
stranačke liste u Ohridskom okrugu, ali nije Прилог за проучавање политичке историје
Србије од 1903. до 1918. год., Нови Сад/Београд
izabran za narodnog poslanika. 2015, 513, 598.
Za bana Vardarske banovine postav-
ljen je 13. septembra 1935, umjesto Drago- FOTOGRAFIJA: Време, 25. 2. 1936, 1.
slava Đorđevića. Za bana u Skoplju odre-
đen je s obzirom na iskustva koja je ste- M. Gulić
kao vršenjem više upravnih dužnosti u
Južnoj Srbiji i zbog toga što je „osećao ve- TUCAKOVIĆ KOSTA
liku neodoljivu bratsku ljubav prema na- pravnik, okružni načelnik, upravnik grada
šem Jugu“. Već u prvim nedjeljama prove- Beograda
denim na toj funkciji suočio se sa ozbilj- (Beograd, 1877 – Beograd, 22. IV 1920)
nim problemima, pošto su bujične
poplave u decembru 1935. nanijele znatne Osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fa-
štete na željezničkoj infrastrukturi, kao i kultet završio je u Beogradu. U državnoj
na privatnoj imovini. Dao je prijedlog da službi počeo je da radi 1890. kao prakti-
se otvori šerijatska akademija u Skoplju, kant, a već 1904. postavljen je za člana
kako se šerijatske sudije više ne bi dovo- Uprave grada Beograda. Premešten je
dile iz Bosne i Hercegovine. Na mjestu posle tri godine za sekretara Pirotskog
bana u Skoplju zadržao se nekoliko mje- okruga. Dužnost načelnika obavljao je u
seci, pošto je penzionisan 22. februara Podrinjskom (1908) i Posavskom okrugu
1936. Naslijedio ga je njegov dotadašnji (1909). Penzionisan je 1914, ali je usled izbi-
pomoćnik Dušan Filipović. Razlog za smje- janja Prvog svetskog rata iste godine reak-
njivanje ležao je, vjerovatno, u njegovom tiviran. Tokom rata obavljao je dužnosti
sve većem nezadovoljstvu politikom Jugo- šefa Policijskog odeljenja Vrhovne ko-
slovenske radikalne zajednice. Sahranjen mande (1916), kao i načelnika Tikveškog,
je na Novom groblju u Beogradu. Užičkog i Beogradskog okruga.
Na položaj upravnika grada Beograda
IZVORI: Статистика избора народних посланика imenovan je pre ulaska srpskih jedinica u
Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних grad, 9. septembra 1918. Preuzeo je rukovo-
8. фебруара 1925. године, Београд 1926, 31, 156;
Статистика избора народних посланика Кра- đenje najvišom policijsko-upravnom
љевине Срба, Хрвата и Словенаца одржаних 11 instancom u gradu koji je posle ratnih raza-
септембра 1927, Београд 1928, 43. ranja i višegodišnje okupacije postao pre-
stonica novostvorene države. Najvažniji za-
LITERATURA: Политика, 15. 9. 1935, 2; Време, 15. 9.
1935, 2; Политика, 25. 2. 1939, 6; Време, 25. 2. 1939,
daci novog upravnika bili su obnavljanje
7; Политика, 26. 2. 1939, 6; Време, 26. 2. 1939, 5; Сто struktura vlasti i normalizaciju životnih pri-
година Друге београдске гимназије 1870–1970, lika. O materijalnom stanju UGB u ovom pe-
Београд 1970, 644; Гордана С. Кривокапић-Јовић, riodu svedoči i njegova naredba da se
Оклоп без витеза. О социјалним основама и
palilulski i dorćolski kvart, a nove „radnje“

mogle su da se otvaraju isključivo uz odo-
brenje upravnika. U leto 1919. UGB se suoča-
vala sa pojavom velikog broja pasa zaraže-
nih besnilom na beogradskim ulicama.
Upravnik je zabranio da se psi puštaju da lu-
taju samostalno, Beograđani su svoje kućne
ljubimce morali da prijave UGB i mogli su da
ih šetaju samo sa korpom na njušci. Na nje-
govu inicijativu doneta je uredba kojom je
regulisan fijakerski saobraćaj u Beogradu.
Odlukom ministra unutrašnjih poslova
Svetozara Pribićevića, 24. septembra 1919.
smenjen je sa položaja upravnika i pre-
mešten u Ministarstvo unutrašnjih
poslova. Ovo je bila njegova poslednja
zapleni 10 telefona od privatnih i pravnih funkcija u državnoj upravi. Preminuo je u
lica za potrebe ove uprave. Ni kadrovska 43. godini života i sahranjen je na Novom
struktura UGB nije bila u boljem stanju. Na- groblju u Beogradu.
redio je da postojeći kadar radi u dve smene
IZVORI: Istorijski arhiv Beograda, Zbirka fotografija
i da se za održavanje javne bezbednosti i (1165), A101.
čistoće koriste i vojni obveznici. Imao je na
raspolaganju i žandarmerijsku brigadu oja- LITERATURA: SNKJ, 26. 4. 1919, 5; SNKJ, 30. 8. 1919, 3; Бра-
čanu vodom konjanika. Budući da je kraj нислав Божовић, Београд између два светска
рата: Управа града Београда 1918–1941, Београд
rata doveo iz zarobljeništva u Beograd 1995, 79, 80; Живети у Београду 1890–1940: Доку-
mnoge srpske vojnike, jedan od zadataka мента Управе града Београда, прир. Милан Ристо-
policijskih vlasti bio je da ove ljude sakup- вић, Дубравка Стојановић, Мирослав Јовановић,
ljaju i upućuju u vojne komande. UGB je Мирослав Перишић и Горан Милорадовић, Београд
istraživala zločine austrougarske uprave, 2008, књ. 6, 34, 93, 114–115, 133–135, 201–202, 338, 485–
486, 596; Бранислав Божовић, Управа и управници
hapsila domaće saradnike okupacionih vla- града Београда 1839–1944, Београд 2011, 293–295.
sti, prikupljala pokretnu imovinu koju je o-
kupator ostavio na njenoj teritoriji i vršila FOTOGRAFIJA: Istorijski arhiv Beograda, Zbirka foto-
registraciju svih stranaca. Režim je UGB ko- grafija (1165), A101.
ristio i u političke svrhe. Pred ujedinjenje
1918. Tucaković je naredio da se prati raspo- R. Ristanović
loženje građanstva i da se evidentiraju svi VASOVIĆ MILOJKO
oni koji kritikuju rad vlade. Donošene su i pravnik, ban
naredbe kojima je regulisan svakodnevni ži- (Čajetina, 10. IV 1885– Beograd, 12. XI 1981)
vot. Suočen sa nedostatkom stambenog
prostora, zabranio je doseljavanje novih Gimnazijsko školovanje je započeo u
stanovnika bez dozvole svoje uprave. Le- Kragujevcu, a završio u Beogradu, gde je
galna prostitucija ograničena je 1918. na 1908. diplomirao na Pravnom fakultetu.
Biografije 171
tivnom rutinom. Dve godine je bio član ko-

miteta Južnih železnica, sve od primene Za-
kona o državnom računovodstvu, kojim su
one ušle u sastav državnih železnica, kao i
Komisije za utvrđivanje ratne štete i Komi-
sije za likvidaciju poslova Narodne skup-
štine nakon uvođenja diktature. Mnogo
vremena je proveo u komisiji za sistemati-
zaciju činovničkih mesta u državnoj službi.
Bio je član izbornog sabora koji je 1930. i-
zabrao Varnavu Rosića za patrijarha Srpske
pravoslavne crkve.
Kao šesti ban Dunavske banovine na
dužnost je stupio 10. januara 1935. polaga-
njem zakletve u Predsedništvu Ministar-
skog saveta, a u Novi Sad je stigao 16. janu-
ara. U prvoj izjavi najavio je da će tokom
Stupa u državnu službu kao činovnik Držav- svog mandata obavljati poslove u cilju
nog pravobranilaštva pri Ministarstvu fi- opšteg napretka banovine na svim poljima,
nansija. Nakon povlačenja preko Albanije a istovremeno je pozvao sve snage na po-
boravio je u Lucernu, Švajcarska. Posle litičko-ekonomsku i kulturnu saradnju, za
povratka u Kraljevinu SHS 1919. postao je dobrobit kralja i otadžbine. Očekivalo se da
šef administrativnog odseka Generalne di- će biti doneta uredba o proširenju banske
rekcije državnog računovodstva. Načelnik vlasti i delokruga Banskog veća, a njegovo
administrativnog odeljenja Ministarstva fi- postavljenje za bana se dovodilo u vezu sa
nansija postaje 1920. i sa tog mesta je vladinom deklaracijom kojom je najavljena
postavljen 30. juna 1923. od strane Na- decentralizacija vlasti u korist delokruga
rodne skupštine za člana Glavne kontrole, rada banskih veća. Međutim, u uvodnom
gde se zadržao 11 godina. U državnoj admi- govoru bana na otvaranju zasedanja Ban-
nistraciji i Glavnoj kontroli istakao se u pri- skog veća 4. februara 1935. sva nadanja ve-
meni administrativnih propisa iz svih obla- zana za decentralizaciju vlasti su nestala,
sti. Bio je član raznih komisija za izradu ve- većnici su mogli da iskoriste svoja prava i
likog broja zakonskih projekata, uredaba i odgovore svojim dužnostima tako što će u-
drugih propisa opšteg karaktera po raznim kazati na ekonomske, kulturne i socijalne
strukama državne administracije, a naro- potrebe kraja iz kog dolaze. Raspoloženje
čito propisa koji su se ticali Ministarstva fi- stanovništva Dunavske banovine pred
nansija. Aktivno je učestvovao u izradi Za- skupštinske izbore nije išlo naruku banu. U
kona o činovnicima i bio član prve komisije izveštajima sa terena, banskoj upravi se u-
koja je spremala zakonski projekat (1923). kazivala pažnja na neraspoloženje naroda,
U izradi Zakona o državnom računovod- koje je bilo posledica teškog ekonomskog
stvu, koji je u finansijskoj administraciji stanja u državi. Odmah po raspisivanju iz-
predstavljao veliki uspeh, dao je velik bora organizovao je sastanak sa bivšim
doprinos svojom praksom i administra-
narodnim poslanicima koji su ga upoznali žandarmerije, četničkih, sokolskih i dobro-

sa prilikama u svojim izbornim srezovima. voljačkih organizacija. Ovom aparatu za
Imao je veliku ulogu u organizovanju cen- kontrolu izbora bila su dozvoljena sva
tralnog zbora Jugoslovenske nacionalne sredstva da na dan izbora, uz pomoć pred-
stranke (JNS) u Dunavskoj banovini, a naj- sednika biračkih odbora, falsifikuju zapi-
veći izazov se odnosio na prevoz učesnika snike sa izbornih mesta. Na teritoriji Du-
zbora specijalnim vozovima. Stanovništvo navske banovine vladina lista je na maj-
iz vojvođanskih gradova Dunavske bano- skim izborima 1935. osvojila 348.179
vine dolazilo je predvođeno kandidatima (69,17%) glasova, a lista Udružene opozicije
sa vladine liste. Zbor je održan na stadionu 132.019 (26,23%) glasova. Nakon izbora ban
„Karađorđe“ 25. marta 1935. U predizbornoj se susreo sa nezadovoljstvom opštinskih
kampanji posebna pažnja bana bila je činovnika koji su zahtevali izmenu uredbe
usmerena ka obezbeđivanju glasova naci- o opštinskim činovnicima radi poboljšanja
onalnih manjina, kojima se obećavalo materijalnog stanja. Tokom svoga mandata
ispunjavanje njihovih zahteva. Najveći kao ban nije izostajao sa javnih manifesta-
uspeh bana bilo je uspostavljanje dobrih cija poput sokolskih sletova ili različitih
odnosa sa predstavnicima bivše Mađarske izložbi. Politička dešavanja u zemlji i nji-
stranke kojima je dozvoljeno organizova- hova refleksija na političke prilike u Dunav-
nje skupa. Dobre odnose je uspostavio i sa skoj banovini, a naročito u Vojvodini, bila
političkim predstavnicima Rumuna i Slo- su uzrok njegove smene. Za organizovanje
vaka, a ovakva politika prema biračima iz Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ) u
redova nacionalnih zajednica dala je rezul- Dunavskoj banovini predsednik vlade Mi-
tate, jer su oni na teritoriji Dunavske bano- lan Stojadinović je želeo da zaduži lojalnog
vine većinom glasali za vladinu listu. To- bana, pa je odlučio da početkom septem-
kom predizborne kampanje vlada je upo- bra bana Milojka Vasovića pošalje u pen-
trebila državni aparat za najgrublje nasilje ziju. Ukaz o njegovom penzionisanju kra-
prema pripadnicima opozicije, a vodeću u- ljevski namesnici su potpisali 10. septem-
logu u ostvarivanju takve politike imali su bra 1935. Posle smene obratio se pismom
banovi. Raspisom koji je poslat sreskim na- dr Jovanu Gašiću, šefu kabineta predsed-
čelnicima na teritoriji Dunavske banovine nika vlade, sa molbom da mu se omogući
ban im je skrenuo pažnju na važnost sastanak sa predsednikom vlade u vezi s
postavljanja predsednika biračkih odbora, penzionisanjem. Novi Sad je napustio 19.
koji su morali biti od najvećeg poverenja i septembra 1935. i tom prilikom mu je velik
spremni da izvrše svaki nalog. Državnim či- broj prijatelja i predstavnika Banske
novnicima je stavljano do znanja da će biti uprave priredio oproštaj.
izloženi represalijama i izbačeni iz državne Svoju političku delatnost nastavio je u
službe ukoliko ne glasaju za vladine kandi- JNS, a bavio se poslovima opštinskog pro-
date. Banovinske vlasti su preko sreskih cenitelja u Beogradu. Priložio je novac
načelnika sistematski ometale i šikanirale Domu slepih u Zemunu i upisao u dobro-
opozicione poslaničke kandidate. Glavni tvore, zajedno sa sestrom Milevom, svoje
izvršioci političkog nasilja i terora tokom roditelje Jakova i Jelenu. Odlikovan je
izbora bili su pripadnici policije, Ordenom belog orla V reda (na predlog
Biografije 173
Ministarstva finansija, 1922), Ordenom Sve- новине, 29. 11. 1916, 3; Београдскe општинске но-
tog Save III reda (na predlog Ministarstva вине, 1. 7. 1937, 512; Београдске општинске но-
вине, 30. 10. 1939, 467; Београдске општинске но-
pravde, 1923), Ordenom Svetog Save II reda вине, 28. 11. 1939, 508.
(na predlog Ministarstva saobraćaja, 1926),
Ordenom belog orla IV reda (na predlog FOTOGRAFIJA: SBR II, 101.
predsednika Ministarskog saveta Antona
Korošeca, 1928). Bio je član masonske lože P. Vajagić
„Sloga, rad i postojanstvo“ iz Beograda, u
koju je primljen 1924, a iz članstva je izbri- VLAŠKALIN dr MILORAD
san 1930. Umro je u 96. godini života. pravnik, pomoćnik ministra, ban
(Međa, Žitište, 26. V 1890 – Novi Bečej,
IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), F138, AJ, F138, 7–47–510; 27. XII 1984)
7–47–511; AJ, F138, 7–47–514; AJ, F37, 48–311–532; AJ,
F37, 48–311–540; AJ, F37, 48–311–541; Arhiv Vojvodine
(AV), F126, II 343/1935; AV, F126, II 344/1935; AV, F126,
Rođen je u uglednoj svešteničkoj poro-
II pov. 848/1935. dici. Osnovnu školu je završio u rodnom
mestu, a školovanje nastavio u Srpskoj
LITERATURA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунавске pravoslavnoj velikoj gimnaziji u Novom
бановине, Нови Сад 2016, 141–147, 149, 151–152, 156, Sadu. Pravni fakultet je završio u Budim-
161–162, 176, 332–334, 336, 351; Предраг М. Вајагић,
„Петомајски скупштински избори (1935) и бан Ми- pešti, gde je i doktorirao (1911). Za vreme
лојко Васовић: Злaтибoрaц на челу Дунaвскe Prvog svetskog rata živeo je i radio u Temi-
бaнoвинe“, Историјска баштина: годишњак švaru kao veliki beležnik Eparhijske konzi-
Историјског архива у Ужицу, бр. 25, Ужице 2016, storije. Odmah nakon proglašenja Kralje-
39–60; Биљана Шимуновић-Бешлин, „Бан Милојко
Васовић и политичке прилике у Дунавској бано-
vine SHS decembra 1918. dobija službu u
вини 1935. године“, Историјска баштина, бр. 18, Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP).
Ужице 2009, 25–36; Зоран Д. Ненезић, Масони у Ју- Prvo je obavljao dužnost generalnog
гославији (1764–1980), Београд 1984, 583; Михаел inspektora MUP-a u Odeljenju za Banat,
Антоловић, Немачка мањина у Војводини (1918– Bačku i Baranju, a kasnije i druge dužnosti
1941): друштво и политика, Сомбор 2017, 106;
Шандор Месарош, Мађари у Војводини 1929–1941, u istom ministarstvu. Bio je urednik neslu-
Нови Сад 1989, 113–114; Ранко Кончар, Опозиционе žbenog dela Službenog glasnika Ministar-
партије и аутономија Војводине 1929–1941, Нови stva inostranih poslova, gde je objavio niz
Сад 1995, 187; Тодор Стојков, Опозиција у време radova iz oblasti upravnog prava. Smatran
Шестојануарске диктатуре 1929–1935, Београд
1969, 301; Тодор Стојков, Влада Милана Стојади-
je za jednog od najboljih poznavalaca
новића: 1935–1937, Београд 1985, 10; Статистика organizacije policijske službe u Kraljevini
избора народних посланика за Народну скуп- Jugoslaviji. Kao vrstan stručnjak učestvo-
штину Краљевине Југославије 5. маја 1935, Бео- vao je u međunarodnim pregovorima oko
град 1938, XVII–XVIII; SBR II, 101; SNKJ, 10. 1. 1935, 1; razgraničenja koje je Kraljevina Srba,
SNKJ, 12. 9. 1935, 1; Политика, 10. 1. 1935, 3; Југосло-
венски дневник, 10. 1. 1935, 2; Југословенски днев- Hrvata i Slovenaca vodila sa Mađarskom i
ник, 17. 1. 1935, 2; Југословенски дневник, 18. 1. 1935, Rumunijom. Uživao je veliko poverenje Mi-
3; Југословенски дневник, 5. 2. 1935. 1–2; Дан, 30. 5. lana Stojadinovića za koga je sastavljao
1935, ; Дан, 4. 6. 1935, 5; Дан, 6. 6. 1935, 2; Дан, 2. 7, poverljive izveštaje o stanju među stanov-
1935, 3; Дан, 17. 8. 1935, 2; Дан, 10. 9. 1935, 2; Дан, 20.
9. 1935, 2; Време, 1. 2. 1929, 1; Време, 25. 1. 1937, 4;
ništvom Dunavske banovine. Jedan od
Време, 6. 2. 1941, 11; Правда, 16. 1. 1927, 3; Правда, takvih zadataka predsednik vlade mu je
13. 4. 1930, 1; Правда, 13. 4. 1930, 1; Београдске poverio 1937. godine kada je obišao
Dunavske banovine bila je veoma napeta.

Pronosile su se glasine i vesti o progonima
pripadnika nacionalnih manjina, a naročito
Nemaca. Ban je dao izjavu u kojoj je sve to
demantovao, a za takve pojave rekao da su
„fantastične laži“. Prema njegovim navo-
dima, u svega tri naselja polupani su pro-
zori na kućama koje nisu 27. marta 1941.
istakle zastave, dok je jedan Nemac ranjen
na jugoslovensko-rumunskoj granici kada
je pokušao da je ilegalno pređe. Ban je po-
slao poruku pripadnicima nacionalnih ma-
njina da imaju poverenje u državu i organe
vlasti. Tom prilikom najavio je i nov pravac
koji Kraljevska banska uprava planira da
zauzme u komunalnoj politici. Nove mere
trebalo je da omoguće „narodnosnim gru-
pama“ da dođu do potrebnog izražaja.
Aprilski rat i ulazak mađarske vojske u Novi
Šumadiju u cilju anketiranja stanovništva. Sad 14. aprila 1941. označili su kraj njego-
Za pomoćnika ministra unutrašnjih pos- vog mandata bana Dunavske banovine.
lova imenovan je septembra 1939. Kraće vreme bio je u kućnom pritvoru, da
Na dužnost jedanaestog, poslednjeg bi potom bio prebačen u Beograd, gde ga
bana Dunavske banovine imenovan je 1. je Gestapo označio kao britanskog čoveka i
aprila 1941. posle vojnog puča. Nakon pri- zatočio u Banjički logor. Posle oslobođenja
mopredaje dužnosti od svog prethodnika uhapsile su ga nove vlasti, a od streljanja
primio je predstavnike štampe i tom prili- ga je spasla intervencija dr Ivana Ribara,
kom dao prvu zvaničnu izjavu. Kao svoj naj- koji mu se na taj način odužio pošto je na
važniji zadatak istakao je obezbeđenje pot- ličnu odgovornost uspeo da izvuče Ivu Lolu
punog reda i mira, kao i jačanje građanske Ribara iz Bilećkog logora 1940. Posle rata
sloge i bratske ljubavi bez obzira na narod- živeo je kao penzioner u Beogradu, a
nost i veru. Drugog dana banovanja primio poslednje dane proveo je u svojoj kući u
je predstavnike nemačke nacionalne ma- centru Novog Bečeja, gde je i umro 1984.
njine sa vođom Kulturbunda Jankom Se- Bio je član masonske lože „Mitropolit Stra-
pom. Posle razgovora sa banom, Janko Sep timirović“ iz Novog Sada. Nosilac je ordena:
je otputovao u Beograd gde ga je istog Belog orla IV i V reda, Svetog Save III i IV
dana primio predsednik vlade, general Du- reda, Jugoslovenske krune III reda, Rumun-
šan Simović. Prilikom oba razgovora vođi ske krune III reda, Mađarskog krsta III reda.
Kulturbunda pružena su uveravanja da se
položaj nemačke manjine u Kraljevini Jugo- DELA: Правилник Министарства унутрашњих
дела бр. 15.300 од 30.-VIII.-1927. о општинским и
slaviji neće promeniti. Atmosfera u danima
градским изборима у Банату, Бачкој и Барањи са
pred napad sila Osovine na teritoriji коментаром, Београд 1927; Полиција, бр. 5–6,
Biografije 175
1924, 182–190; Полиција, бр. 13–14, 1925, 506–520;
Полиција, бр. 15–16, 1925, 591–602; Полиција, бр.
19–20, 1930, 892–899; Полиција, бр. 23–24, 1930,
1106–1111; Полиција, бр. 19–20, 1932, 1068–1077; По-
лиција, год. XXI, бр. 9–10, 1934, 434–438.
IZVORI: Arhiv Jugoslavije, F37, 9–50–693/697.

бановине, Нови Сад 2016, 217, 294, 324–326, 332–334,
339, 351; Александар Касаш, Мађари у Војводини
1941–1946, Нови Сад 1996, 28; Енциклопедија Новог
Сада, свеска 5, 180; SBR II, 280; Зоран Д. Ненезић,
Масони у Југославији (1764–1980), Београд 1984,
571; Политика, 2. 4. 1941, 2; Време, 2. 4. 1941, 2; Дан,
2. 4. 1941, 3; Дан, 3. 4. 1941, 3; Дан, 4. 1941, 4; Дан, 6.
4. 1941, 3; Полиција, год. XV, бр. 23–24, 1928, 1153;
Дневник, 6. 7. 2014, 12; SNKJ, 3. 4. 1941, 1.

divizije drugog poziva i povlačenju kroz

P. Vajagić
Albaniju. Posle toga je bio u Saobraćajnom
odeljenju Vrhovne komande, a 1917. stav-
ŽIVANOVIĆ JEREMIJA
ljen je na raspolaganje Ministarstvu pro-
profesor, narodni poslanik, ban, senator
svete na Krfu, gde je bio načelnik odseka za
(Vražogrnac, Zaječar, 10. XII 1874 – Beograd,
srednjoškolsku nastavu. Kada je osnovana
27. X 1940)
Viša pedagoška škola, Glavni prosvetni sa-
vet ga je izabrao za profesora istorije juž-
Posle završene osnovne škole u Vra-
noslovenske književnosti, a u oktobru 1927.
žogrncu i gimnazije u Zaječaru, diplomirao
postavljen je za rektora te škole.
je književnost i slovensku filologiju na Filo-
Bio je član uprave Profesorskog društva,
zofskom fakultetu Velike škole u Beogradu.
desetogodišnji urednik Nastavnika, posle
Radio je kao suplent i profesor u Zaječaru i
rata dugogodišnji predsednik Profesorskog
Nišu (profesor maternjeg jezika i književ-
društva. Od 1906. bio je član književnog
nosti u gimnaziji „Kralj Milan I“). Boravio je
odbora Srpske književne zadruge, posle
u Lajpcigu i Beču radi specijalizacije kod
Prvog svetskog rata redovan član Glavnog
istaknutih filologa tog vremena: Leskina,
prosvetnog saveta, učestvovao je u svim
Jagića, Rešetara i Murka. Nakon povratka
odborima za izradu školskih zakona i
radio je u rodnom kraju, a zatim kao profe-
nastavnog plana i programa. Zaslužan je za
sor Druge muške gimnazije u Beogradu. Od
razvoj zemljoradničkog zadrugarstva u
1912. do 1914. bio je narodni poslanik za Ti-
Srbiji. Bio je član masonske lože. Autor je
močki okrug, izabran na listi Samostalne
udžbenika i mnogobrojnih članaka o pro-
radikalne stranke. Ostavku na poslanički
blemima školstva i nastave. Objavio je knji-
mandat podneo je 1914. Kao rezervni oficir
ževni ogled Rat i književnost (Solun 1917) i
učestvovao je u operacijama Timočke
priredio školsku hrestomatiju Primeri nove
književnosti. Objavio je oko 20 pesama, Za senatora je imenovan ukazom od 18.

priča, oko 90 članaka, prikaza knjiga, zapisa aprila 1933. U Senatu je izabran za člana
iz književne prošlosti i nekrologa. Priredio je Odbora za molbe i žalbe, zatim potpred-
za štampu Drame Laze Kostića i celokupna sednika tog odbora. Takođe, bio je sekretar
dela Đure Jakšića i Laze Lazarevića. Bio je je- Odbora za proučavanje zakonskog pre-
dan od osnivača, urednika i saradnika dloga o obaveznom telesnom vaspitanju. U
niškog književnog časopisa Gradina. Više od Senatu je govorio o prosvetnim pitanjima:
20 godina izdavao je književni omladinski povećanju broja đaka u narodnim školama,
časopis Venac, koji je izlazio u Beogradu od povezivanju nastave sa praktičnim živo-
1910, sa prekidima u vreme Prvog svetskog tom, neophodnosti reforme školstva. Uka-
rata, do 1935. Jedno vreme je uređivao list zom kraljevskih namesnika imenovan je
Narodna odbrana. Sarađivao je u Bosanskoj 1935. za guvernera kralja Petra II. Bio je član
vili i Srpskom književnom glasniku (pod Jugoslovenske nacionalne stranke.
pseudonimom S. Nedić). Prevodio je sa fran- Odlikovan je ordenima: Svetog Save III
cuskog, nemačkog, engleskog, norveškog i stepena, Belog orla IV stepena, rumun-
bugarskog jezika (Marka Tvena, Alfreda Te- skom krunom, akademskim palmama, Le-
nisona, Štefana Cvajga, Anatola Fransa, gijom časti i ordenom Polonia Restituta.
Alfonsa de Lamartina, Viktora Igoa i drugih).
Za bana Moravske banovine postavljen DELA: Poslednje godine života Petra II Njegoša, Beo-
je 10. januara 1931. Obaveza kao bana bile grad 1910; Čitanka za profesionalne i produžene
škole u Kraljevini Srbiji, Beograd 1912; Osnovi sin-
su mu „ekonomsko podizanje i prosvećiva- takse srpsko-hrvatskog jezika, Beograd 1920; Mom-
nje banovine, bezbednost, čuvanje zakoni- čilo Ivanić, Beograd 1921; Čitanka za zanatske škole,
tosti, uređivanje saobraćaja, higijenskiji i Beograd 1924; Spomenica stogodišnjice oslobođenja
razumniji život“. Vršio je inspekciona puto- Timočke krajine 1833–1933, Beograd 1933; O značaju
narodnog prosvećivanja, Šabac 1934.
vanja. Posetio je Kuršumliju aprila 1932, pre
svega zbog nestašice u stočnoj i ljudskoj IZVORI: Arhiv Jugoslavije (AJ), 37, f. 3, l. 361, Spisak
hrani. Potom je u Podujevu održao konfe- imenovanih senatora; AJ, 37, f. 3, l. 384, Spisak sena-
renciju u cilju pomoći siromašnima. Za tora po klubovima.
vreme njegove uprave obnovljena je crkva
LITERATURA: A., Jeremija Živanović, Almanah šezde-
Samodreža na Vidovdan 1932. U decembru setogodišnjice zadrugarstva Srbije, Beograd 1955,
1932. predsedavao je banskim većem koje 30–31; Staniša Vojinović, „Zaboravljeni kulturni
je trebalo da donese budžet za 1932/33. go- poslenik Jeremija Živanović“, Arhivsko nasleđe: ča-
dinu. Najveći izdaci Moravske banovine bili sopis za arhivistiku i istoriografiju, 3/2005, 11–24;
Vreme, 11. 1. 1931, 1, 5; 16. 11. 1932, 2; Gradina: 1900–
su u tehničkom, poljoprivrednom, soci- 1901, priredio Zoran Pešić Sigma, Niš 2010; Enciklo-
jalno-političkom i zdravstvenom domenu. pedija srpskog naroda, Beograd 2008, 364; Dragoljub
Banovina je preuzela od države ustanove Jovanović, Ljudi, ljudi... Medaljoni 56 umrlih savre-
sreskih voćnih i loznih rasadnika, speci- menika, I, Beograd 1973, 60–67; Jugoslovenski gla-
jalne poljoprivredne i zanatske škole, po- snik, 17. 1. 1931, 1; Ko je ko u Jugoslaviji, Beograd 1928,
167; Božidar Kovačević, Jeremija Živanović, SKG,
ljoprivredno dobro u Dobričevu, sve bol- 6/1940, 478–479; Mladen Leskovac, Jeremija Živano-
nice sem državne bolnice u Nišu, četiri ba- vić, „Nekoliko beležaka o Stefanu Rajiću“, Glasnik
nje i živinarsku stanicu u Nišu. Penzionisan Istorijskog društva u Novom Sadu, 1940, 426; Zoran
je po svojoj molbi 9. novembra 1932. Milić, Jeremija Živanović, „Stara i nova Gradina“, Gra-
dina: časopis za književnost, umetnost i kulturu, god.
Biografije 177
46, br. 38/39/2010, 21–25; Dušan Milosavljević, „O- 1939, 30–31; Službeni list Moravske banovine, 24. 9.
samdeset godina od osnivanja banovina u Kraljevini 1932; SBR III, 749; Srpsko Kosovo, 15 i 16, 1932, 6–8; St.
Jugoslaviji: Jeremija Živanović drugi put među Nišli- Stanojević, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-
jama“, Peščanik: časopis za istoriografiju, arhivistiku slovenačka, knj. 1, A–H, Zagreb 1925, 1349; Sima Cucić,
i humanističke nauke, god. 8, 8/2010, 85–91; Sava „Jeremija Živanović kao urednik Venca“, Letopis Ma-
Penčić, „Jeremija Živanović (1874–1994)“, Gradina, tice srpske, novembar–decembar 1940, 435–437.
Niš, 1–2/1995, 43–49; Politika, 11. 1. 1931, 3; 12. 1. 1931,
1; 4. 4. 1932, 1; Pravda, 14. 10. 1931, 4; 9. 4. 1932; Predrag FOTOGRAFIJA: BLNP 1939, 31.
Protić, „Jeremija Živanović kao književni kritičar i prvi
urednik Gradine“, Gradina, Niš, 10/1980, 17–22; BLNP B. Slavković Mirić
PRILOZI
Prilozi 181
BANOVI DRAVSKE BANOVINE
Dušan Sernec
9. X 1929 – 28. IX 1930.
Otmar Pirkmajer (vršilac dužnosti)

28. IX 1930 – 4. XII 1930.
Drago Marušič
4. XII 1930 – 20. XII 1934.
Otmar Pirkmajer (vršilac dužnosti)

20. XII 1934 – 8. II 1935.
Dinko Puc
8. II 1935 – 10. IX 1935.
Marko Natlačen
10. IX 1935 – 17. IV 1941.
LIČNA KARTA DRAVSKE BANOVINE

Administrativno središte: Ljubljana
Površina: 15.849 km2 Muško stanovništvo: 551.211
Broj kuća: 188.225 Žensko stanovništvo: 593.087
Broj domaćinstava: 235.143 Ukupno stanovništvo: 1.144.298
evangelička ostalo
2,2% 1,0%
VEROISPOVEST
pravoslavna: 6.745
rimokatolička: 1.107.155
evangelička: 25.717
ostale hrišćanske: 2.665
muslimanska: 927 rimokatolička
96,8%
jevrejska: 820
druge, bez konfesije i nepoznato: 269
srpsko-hrvatski mađarski
ostalo
MATERNJI JEZIK 1,70% 1,39%
0,65%
nemački
slovenački 92,32% 3,94%
nemački 3,94%
srpsko-hrvatski 1,70%
mađarski 1,39%
češki i slovački 0,28% slovenački
ruski 0,16% 92,32%
italijanski 0,07%
drugi jezici 0,14%
SREZOVI
Brežice, Celje, Celje mesto, Črnomelj, Dolnja Lendava, Dravograd, Gornjigrad, Kamnik,
Kočevje, Konjice, Kranj, Krško, Laško, Litija, Logatec, Ljubljana, Ljubljana mesto, Ljutomer,
Maribor-desni breg, Maribor-levi breg, Maribor mesto, Metlika, Murska Sobota, Novo
Mesto, Ptuj, Ptuj mesto, Radovljica, Slovenjgradec, Šmarje.
GRADOVI
Ljubljana (59.768), Maribor (33.149), Celje (7.602), Jesenice (6.383), Krško (5.473), Ptuj
(4.261), Kranj (4.191), Novo Mesto (4.045), Radeče (3.938), Tržič (3.244), Kočevje (3.079),
Kostanjevica (2.693), Kamnik (2.548), Škofja Loka (2.400), Slovenska Bistrica (1.773),
Šoštanj (1.735), Ljutomer (1.480), Metlika (1.426), Črnomelj (1.400), Slovenjgradec (1.309),
Ormož (1.276), Brežice (1.229), Laško (1.084).
Prilozi 183
PISMENOST
nepismeno nepismeno nepismeno
5,3% 5,8% 5,6%
pismeno pismeno pismeno

94,7% 94,2% 94,4%
Muško Žensko Ukupno
SOCIJALNA STRUKTURA
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo: 689.772
Industrija i zanati: 253.444
Trgovina, kredit i saobraćaj: 78.042
Javna služba, slobodna zanimanja i vojska: 53.094
Druga zanimanja, bez zanimanja i bez oznake zanimanja: 69.946
Druga zanimanja, bez zanimanja i

bez oznake zanimanja
Javna služba, slobodna 6,11%
zanimanja i vojska
4,64%
Trgovina, kredit i
saobraćaj
6,82%
Industrija i zanati
Poljoprivreda,
22,15%
šumarstvo i ribarstvo
60,28%
Prilozi 185
BANOVI DRINSKE BANOVINE
Velimir Popović
9. X 1929 – 20. XII 1934.
Ibrahim Hadžiomerović (vršilac dužnosti)

20. XII 1934 – 31. V 1935.
Predrag Lukić
31. V 1935 – 3. XII 1937.
Dušan Davidović
3. XII 1937 – 9. I 1938.
Mihailo Krečković (vršilac dužnosti)

9. I 1938 – 27. I 1939.
Vladimir Jevtić
27. I 1939 – 10. VII 1940.
Stanoje Mihaldžić
10. VII 1940 – 17. IV 1941.
LIČNA KARTA DRINSKE BANOVINE
Administrativno središte: Sarajevo

jevrejska ostalo
0,7% 0,4%
VEROISPOVEST
pravoslavna: 992.924
rimokatolička: 169.613 muslimanska
23,2%
evangelička: 3.804
ostale hrišćanske: 1.836 rimokatolička pravoslavna
11,1%
muslimanska: 356.469 64,7%
jevrejska: 10.043
mađarski ostalo
MATERNJI JEZIK nemački 0,82% 2,28%
srpsko-hrvatski 94,57% 2,33%
nemački 2,33%
mađarski 0,82%
ruski i rusinski 0,48%
češki i slovački 0,41%
slovenački 0,26% srpsko-hrvatski
94,57%
rumunski 0,21%
ostali 0,92%
SREZOVI
Arilje, Azbukovica, Bijeljina, Brčko, Crna Gora, Čajniče, Dragačevo, Fojnica, Jadar, Kladanj,
Kolubara, Ljubić, Mačva, Moravica, Pocerina, Podgorina, Posavina, Posavo-Tamnava, Po-
žega, Rača, Rađevina, Rogatica, Sarajevo, Srebrenica, Tamnava, Travnik, Trnava, Tuzla,
Užice, Valjevo, Visoko, Višegrad, Vlasenica, Zenica, Zlatibor, Zvornik, Žepče.
GRADOVI
Sarajevo (78.182), Tuzla (16.711), Šabac (12.563), Bijeljina (12.367), Valjevo (11.055), Rogatica
(10.019), Čačak (9.116), Zenica (9.090), Vareš (8.406), Srebrenica (7.980), Brčko (7.781), U-
žice (7.481), Žepče (7.196), Loznica (6.276), Kreševo (5.433), Fojnica (5.322), Vlasenica (4.912),
Visoko (4.706), Višegrad (4.701), Kladanj (4.241), Zvornik (3.487), Bosanski Šamac (3.412),
Travnik (3.278), Goražde (2.129), Čajniče (1.348), Orašje (1.257).
Prilozi 187
PISMENOST
pismeno
19,0%
pismeno
nepismeno 37,9%
43,2%
pismeno nepismeno
56,8% 62,1%
nepismeno
81,0%
SOCIJALNA STRUKTURA
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo: 1.263.245
Javna služba, slobodna Druga zanimanja, bez

zanimanja i vojska zanimanja i bez
3,45% oznake zanimanja
Trgovina, kredit i 2,49%
saobraćaj
3,97%
Industrija i zanati
7,78%
Poljoprivreda,
82,31%
Prilozi 189
BANOVI DUNAVSKE BANOVINE
Daka Popović
9. X 1929 – 16. I 1930.
Radoslav Dunjić
16. I 1930 – 27. VIII 1930.
Svetomir Matić
27. VIII 1930 – 2. V 1931.
Milan Nikolić
11. V 1931 – 10. IV 1933.
Dobrica Matković
10. IV 1933 – 6. I 1935.
Milojko Vasović
6. I 1935 – 10. IX 1935.
Svetislav Paunović
11. IX 1935 – 17. VIII 1936.
Svetislav Rajić
17. VIII 1936 – 26. III 1938. (vršilac dužnosti)
26. III 1938 – 25. II 1939. (ban)
Jovan Radivojević
25. II 1939 – 25. IV 1940.
Branko Kijurina
26. IV 1940 – 1. IV 1941.
Milorad Vlaškalin
1. IV 1941 – 17. IV 1941.
LIČNA KARTA DUNAVSKE BANOVINE

Administrativno središte: Novi Sad
Površina: 31.229 km2 Muško stanovništvo: 1.169.215
Broj kuća: 495.115 Žensko stanovništvo: 1.218.080
ostale hrišć. jevrejska
1,3% 0,8% ostalo
VEROISPOVEST evangelička
7,0% 0,1%
pravoslavna: 1.393.269
rimokatolička: 774.691
ostale hrišćanske: 29.843 rimokatolička
32,5% pravoslavna
jevrejska: 18.518 58,4%
muslimanska: 2.660
MATERNJI JEZIK rumunski

češki i slovački
2,89%
ostalo
1,81%
mađarski 18,29%
nemački 16,33% nemački
rumunski 3,78% 16,33%
češki i slovački 2,89% srpsko-

ruski i rusinski 0,79% mađarski
18,29%
hrvatski
56,90%
slovenački 0,38%
ostalo 0,64%
SREZOVI
Alibunar, Apatin, Bačka Palanka, Bačka Topola, Batina, Bela Crkva, Bela Crkva grad,
Darda, Grocka, Gruža, Ilok, Irig, Jasenica, Jaša Tomić, Kačer, Kolubara, Kosmaj, Kovačica,
Kovin, Kragujevac, Kula, Lepenica, Mladenovac, Morava, Nova Kanjiža, Novi Bečej, Novi
Sad, Novi Sad grad, Odžaci, Oplenac, Orašac, Orašje, Pančevo, Podunavlje, Posavina, Po-
žarevac, Ram, Ruma, Senta, Senta grad, Sombor, Sombor grad, Sremska Mitrovica, Srem-
ska Mitrovica grad, Sremski Karlovci grad, Stara Kanjiža grad, Stara Pazova, Stari Bečej,
Subotica grad, Šid, Takovo, Titel, Velika Kikinda, Velika Kikinda grad, Veliki Bečkerek, Ve-
liki Bečkerek grad, Vračar, Vršac, Vršac grad, Zemun, Žabalj.
GRADOVI
Subotica (100.058), Novi Sad (63.966), Veliki Bečkerek (32.838), Sombor (32.256), Senta
(32.044), Vršac (29.423), Velika Kikinda (28.011), Kragujevac (27.249), Stara Kanjiža (19.094),
Požarevac (14.055), Sremska Mitrovica (13.840), Smederevo (10.489), Bela Crkva (9.662),
Sremski Karlovci (5.572), Gornji Milanovac (2.485).
Prilozi 191
PISMENOST
nepismeno
17,5%
nepismeno nepismeno
39,5% 28,9%
pismeno
pismeno pismeno
60,5%
82,5% 71,1%
SOCIJALNA STRUKTURA
Druga zanimanja, bez

Javna služba, slobodna
zanimanja i bez
zanimanja i vojska
oznake zanimanja
3,99%
2,64%
Trgovina, kredit i
saobraćaj
5,19%
Industrija i zanati
13,47%
Poljoprivreda,
74,71%
Prilozi 193
BANOVI MORAVSKE BANOVINE
Đorđe Nestorović
9. X 1929 – 10. I 1931.
Jeremija Živanović
10. I 1931 – 8. XI 1932.
Milan Nikolić
8. XI 1932 – 6. I 1935.
Dobrica Matković
6. I 1935 – 23. II 1936.
Branko Paštrović (vršilac dužnosti)

23. II 1936 – 19. IV 1936.
Marko Novaković
19. IV 1936 – 10. VII 1937.
Branko Paštrović (vršilac dužnosti)

10. VII 1937 – 3. XII 1937.
Predrag Lukić
3. XII 1937 – 20. IX 1938
Janićije Krasojević
20. IX 1938 – 1. IV 1941.
Božidar Krstić
1. IV 1941 – 17. IV 1941.
LIČNA KARTA MORAVSKE BANOVINE

Administrativno sedište: Niš
rimokatolička
muslimanska 0,8% ostalo
VEROISPOVEST 4,1% 0,1%
evangelička: 268
ostale hrišćanske: 299
muslimanska: 58.802 pravoslavna
95,0%
jevrejska: 586
albanski ostalo
4,82% 1,47%
MATERNJI JEZIK
srpsko-hrvatski 82,4% rumunski
11,31%
rumunski 11,31%
albanski 4,82%
turski 0,21% srpsko-hrvatski
slovenački 0,14% 82,40%
ostalo 1,12%
SREZOVI
Aleksinac, Banja, Bela Palanka, Belica, Boljevac, Brza Palanka, Caribrod, Despotovac,
Dobrič, Golubac, Homolje, Ključ, Kopaonik, Kosanica, Krajina, Lab, Levač, Lužnica, Mlava,
Morava, Negotin, Niš, Nišava, Paraćin, Poreč, Prokuplje, Rasina, Ravanica, Ražanj, Resava,
Svrljig, Temnić, Timok, Trstenik, Vučitrn, Zaglavak, Zaječar, Zvižd, Žiča, Župa.
GRADOVI
Niš (35.384), Pirot (11.238), Kruševac (11.054), Zaječar (10.602), Ćuprija (8.235), Paraćin
(7.265), Jagodina (6.897), Negotin (6.218), Prokuplje (6.030), Aleksinac (5.384), Knjaževac
(5.095), Svilajnac (4.583).
Prilozi 195
PISMENOST
pismeno
16,3%
nepismeno pismeno
38,8% 38,0%
pismeno nepismeno
61,2% 62,0%
nepismeno
83,7%
SOCIJALNA STRUKTURA

Trgovina, kredit i zanimanja i vojska zanimanja i bez
saobraćaj 2,72% oznake zanimanja
2,55% 1,69%
Industrija i zanati
7,22%
Poljoprivreda,
85,82%
Prilozi 197
BANOVI PRIMORSKE BANOVINE
Ivo Tartalja
9. X 1929 – 5. VII 1932.
Josip Jablanović
5. VII 1932 – 20. IX 1938.
Mirko Buić
20. IX 1938 – 26. VIII 1939.
Ivan Šubašić
26. VIII 1939 – 17. IV 1941.
LIČNA KARTA PRIMORSKE BANOVINE

Administrativno središte: Split
Broj domaćinstava: 155.909 Ukupno stanovništvo: 901.660
ostalo
muslimanska
0,2%
7,7%
VEROISPOVEST
pravoslavna
rimokatolička: 692.496 15,3%
evangelička: 211
ostale hrišćanske: 618 rimokatolička
jevrejska: 578
italijanski ostalo
0,45% 0,55%
MATERNJI JEZIK
srpsko-hrvatski 99%
talijanski 0,45%
nemački 0,16%
slovenački 0,14% srpsko-hrvatski
drugi slovenski 0,12% 99,00%
ostali jezici 0,13%
SREZOVI
Benkovac, Biograd, Brač, Bugojno, Duvno, Hvar, Imotski, Knin, Konjic, Korčula, Livno, Lju-
buški, Makarska, Metković, Mostar, Preko, Prozor, Sinj, Split, Stolac, Šibenik.
GRADOVI
Split (43.808), Šibenik (37.284), Trogir (23.468), Mostar (20.292), Skradin (13.219), Nin
(13.212), Čapljina (12.358), Makarska (11.685), Gornji Vakuf (7.334), Bugojno (7.187), Korčula
(6.563), Prozor (5.506), Omiš (5.083), Livno (4.331), Stolac (4.157), Ljubuški (3.355), Stari
Grad (3.079), Hvar (2.892), Konjic (2.497), Tomislavgrad (1.637).
Prilozi 199
PISMENOST
pismeno
nepismeno 30,2% pismeno
44,1% 42,6%
pismeno nepismeno
55,9% nepismeno
69,8% 57,4%
SOCIJALNA STRUKTURA

Trgovina, kredit i 2,48%
saobraćaj
4,09%
Industrija i zanati
6,39%
Poljoprivreda,
83,53%
Prilozi 201
BANOVI SAVSKE BANOVINE
Josip Šilović
9. X 1929 – 10. I 1931.
Ivo Perović
10. I 1931 – 10. X 1934.
Stevan Hadži (vršilac dužnosti)

10. X 1934 – 29. XII 1934.
Marko Kostrenčić
29. XII 1934 – 5. IV 1936.
Stevan Hadži (vršilac dužnosti)

5. IV 1936 – 24. IV 1936.
Viktor Ružić
25. IV 1936 – 25. VIII 1938.
Stanoje Mihaldžić (vršilac dužnosti)

25. VIII 1938 – 26. VIII 1939.
Ivan Šubašić
26. VIII 1939 – 17. IV 1941.
LIČNA KARTA SAVSKE BANOVINE

Administrativno središte: Zagreb
Površina: 40.536 km2 Muško stanovništvo: 1.315.973
Broj kuća: 480.475 Žensko stanovništvo: 1.388.410
jevrejska ostalo
evangelička 0,7% 0,9%
VEROISPOVEST 0,8%
rimokatolička: 2.122.631 pravoslavna
19,1%
muslimanska: 3.823 rimokatolička
78,5%
jevrejska: 19.575
slovenački ostalo
mađarski
1,86% 2,53%
MATERNJI JEZIK 2,21%
nemački
slovenački 1,86%
nemački 2,57%
mađarski 2,21%
češki i slovački 1,68% srpsko-hrvatski
drugi jezici 0,85% 90,83%
SREZOVI
Bakar grad, Bjelovar, Bjelovar grad, Brinje, Brod, Brod grad, Crikvenica, Čabar, Čakovec,
Čazma, Daruvar, Delnice, Donja Stubica, Donji Lapac, Donji Miholjac, Dugo Selo, Đakovo, Đur-
đevac, Garešnica, Glina, Gospić, Gračac, Grubišno Polje, Ivanec, Jastrebarsko, Karlovac, Kar-
lovac grad, Kastav, Klanjec, Koprivnica, Koprivnica grad, Korenica, Kostajnica, Krapina, Kri-
ževci, Križevci grad, Krk, Kutina, Ludbreg, Našice, Nova Gradiška, Nova Gradiška grad, Novi
Novi Marof, Novska, Ogulin, Osijek, Osijek grad, Otočac, Pakrac, Perušić, Petrinja, Petrinja
grad, Pisarovina, Požega, Požega grad, Pregrada, Prelog, Rab, Samobor, Senj, Senj grad, Si-
sak, Sisak grad, Slatina, Slunj, Sušak, Sušak grad, Sveti Ivan Zelina, Udbina, Valpovo, Varaž-
din, Varaždin grad, Velika Gorica, Vinkovci, Vinkovci grad, Virovitica, Virovitica grad, Vojnić,
Vrbovsko, Vrgin Most, Vukovar, Vukovar grad, Zagreb, Zagreb grad, Zlatar, Županja.
GRADOVI
Zagreb (185.581), Osijek (40.339), Karlovac (21.208), Sušak (16.104), Varaždin (14.609), Brod
Slavonski (13.778), Vinkovci (13.266), Sisak (10.910), Vukovar (10.862), Virovitica (10.653),
Kastav (10.535), Bjelovar (10.279), Koprivnica (9.472), Slavonska Požega (7.110), Križevci
(7.032), Rab (6.354), Petrinja (5.537), Pag (4.349), Nova Gradiška (4.217), Karlobag (3.320),
Senj (3.072), Krk (2.473), Bakar (2.074), Kostajnica (2.034), Ivanićgrad (920).
Prilozi 203
PISMENOST
nepismeno
19,6% nepismeno
nepismeno 27,7%
35,1%
pismeno pismeno pismeno

80,4% 64,9% 72,3%
SOCIJALNA STRUKTURA

Javna služba, slobodna zanimanja i bez
zanimanja i vojska oznake zanimanja
3,72% 3,74%
Trgovina, kredit i
saobraćaj
5,13%
Industrija i zanati
12,08%
Poljoprivreda,
75,33%
Prilozi 205
BANOVI VARDARSKE BANOVINE
Živojin Lazić
9. X 1929 – 6. VII 1932.
Janićije Krasojević (vršilac dužnosti)

6. VII 1932 – 23. IV 1934.
Aleksa Stanišić
23. IV 1934 – 26. VIII 1934.
Branko Sekulić (vršilac dužnosti)

26. VIII 1934 – 6. I 1935.
Dragoslav Đorđević
6. I 1935 – 13. IX 1935.
Ranko Trifunović
13. IX 1935 – 22. II 1936.
Dušan Filipović (vršilac dužnosti)

22. II 1936 – 13. VIII 1936.
Svetislav Paunović
13. VIII 1936 – 10. VII 1937.
Marko Novaković
10. VII 1937 – 24. II 1939.
Vladimir Hajdukveljković
24. II 1939 – 6. IX 1939.
Aleksandar Andrejević
12. IX 1939 – 26. VI 1940.
Živojin Rafajlović
26. VI 1940 – 17. IV 1941.
LIČNA KARTA VARDARSKE BANOVINE

Administrativno središte: Skoplje
rimokatolička ostalo
1,2% 0,7%
VEROISPOVEST
rimokatolička: 18.472 muslimanska
evangelička: 430 31,7%
ostale hrišćanske: 2.346 pravoslavna

jevrejska: 7.579
ostalo
2,50%
turski
MATERNJI JEZIK 10,20%
albanski 22,5% albanski
22,50%
turski 10,2% srpsko-
hrvatski
ostalo 2,5% 64,80%
SREZOVI
Bitolj, Bosiljgrad, Carevo Selo, Dojran, Donji Polog, Đevđelija, Galičnik, Gnjilane, Gora,
Gornji Debar, Gornji Polog, Gračanica, Jablanica, Kačanik, Kavadar, Kičevo, Kočane, Kra-
tovo, Kriva Palanka, Kruševo, Leskovac, Maleš, Masurica, Morihovo, Negotin, Nerodimlje,
Ohrid, Ovče Polje, Pčinja, Podgora, Poljanica, Poreč, Prespa, Preševo, Prilep, Radovište,
Skoplje, Struga, Strumica, Šar Planina, Štip, Veles, Vlasotince, Žegligovo.
GRADOVI
Skoplje (64.807), Bitolj (32.982), Prilep (21.405), Prizren (18.952), Leskovac (17.615), Kuma-
novo (16.949), Priština (16.948), Tetovo (16.372), Veles (13.440), Štip (12.080), Vranje (9.817),
Ohrid (9.776), Gnjilane (9.767), Strumica (9.586), Debar (6.913), Kavadar (5.496), Đevđelija
(4.992).
Prilozi 207
PISMENOST
pismeno
14,5%
pismeno
29,1%
pismeno
nepismeno 44,3%
55,7%
nepismeno
nepismeno 70,9%
85,5%
SOCIJALNA STRUKTURA

3,78%
Trgovina, kredit i
saobraćaj
4,40%
Industrija i zanati
9,41%
Poljoprivreda,
78,03%
Prilozi 209
BANOVI VRBASKE BANOVINE
Svetislav Tisa Milosavljević

9. X 1929 – 22. IV 1934.
Dragoslav Đorđević
23. IV 1934 – 6. I 1935.
Bogoljub Kujundžić
6. I 1935 – 4. X 1937.
Petar Cvetković (vršilac dužnosti)

4. X 1937 – 25. XII 1937.
Todor Lazarević
25. XII 1937 – 21. III 1938.
Petar Cvetković (vršilac dužnosti)

21. III 1938 – 3. VI 1940.
Gojko Ružić (vršilac dužnosti)

3. VI 1940 – 1. IV 1941.
Nikola Stojanović
1. IV 1941 – 17. IV 1941.
LIČNA KARTA VRBASKE BANOVINE

Administrativno središte: Banja Luka
ostalo
1,3%
VEROISPOVEST
rimokatolička
pravoslavna: 600.529 16,7%
evangelička: 3.377
muslimanska
ostale hrišćanske: 9.245 24,1%
pravoslavna
57,9%
muslimanska: 250.265
jevrejska: 1.160
rusinski i ruski nemački ostali
1,03% 1,01% jezici
poljski 1,02%
1,17%
MATERNJI JEZIK
poljski 1,17%
rusinski i ruski 1,03%
nemački 1,01% srpsko-hrvatski
ostali 1,02% 95,77%
SREZOVI
Banja Luka, Bihać, Bosanska Dubica, Bosanska Gradiška, Bosanska Krupa, Bosanski Novi,
Bosanski Petrovac, Bosansko Grahovo, Cazin, Derventa, Doboj, Dvor, Glamoč, Gračanica,
Gradačac, Jajce, Ključ, Kotor Varoš, Mrkonjić Grad, Prijedor, Prnjavor, Sanski Most, Teslić.
GRADOVI
Banja Luka (22.177), Teslić (9.997), Tešanj (9.845), Bosanska Kostajnica (9.721), Drvar
(9.648), Glamoč (9.091), Ključ (8.960), Stari Majdan (8.647), Bihać (8.376), Gradačac (8.135),
Jajce (7.515), Bosanski Brod (7.381), Bosanska Krupa (7.239), Derventa (6.651), Prijedor
(6.623), Bosanska Gradiška (6.526), Cazin (6.154), Modriča (5.203), Doboj (4.883), Bosanska
Dubica (4.856), Kulen Vakuf (4.671), Sanski Most (4.622), Gračanica (4.582), Bosanski Pet-
rovac (4.347), Mrkonjić Grad (4.239), Maglaj (4.196), Donji Vakuf (4.091), Bosanski Novi
(4.024), Prnjavor (2.677), Kotor Varoš (1.824).
Prilozi 211
PISMENOST
pismeno
14,2%
pismeno
pismeno 27,4%
40,1%
nepismeno
59,9% nepismeno nepismeno
85,8% 72,6%
SOCIJALNA STRUKTURA

zanimanja i vojska Druga zanimanja, bez
Trgovina, kredit i 2,01% zanimanja i bez
saobraćaj oznake zanimanja
3,19% 1,45%
Industrija i zanati
5,19%
Poljoprivreda,
88,16%
Prilozi 213
BANOVI ZETSKE BANOVINE
Krsta Smiljanić
9. X 1929 – 10. I 1931.
Uroš Krulj
10. I 1931 – 3. VII 1932.
Aleksa Stanišić
3. VII 1932 – 23. IV 1934.
Mujo Sočica
23. IV 1934 – 13. VIII 1936.
Petar Ivanišević
13. VIII 1936 – 19. IV 1939.
Živojin Simonović (vršilac dužnosti)

20. IV 1939 – 25. V 1939.
Božidar Krstić
25. V 1939 – 1. IV 1941.
Blažo Đukanović
1. IV 1941 – 17. IV 1941.
LIČNA KARTA ZETSKE BANOVINE

Administrativno središte: Cetinje
rimokatolička ostalo
0,1%
VEROISPOVEST 10,0%
evangelička: 208
ostale hrišćanske: 337 muslimanska
34,1% pravoslavna
jevrejska: 610
MATERNJI JEZIK turski ostali jezici

0,67% 0,80%
albanski 8,57% albanski
8,57%
turski 0,67%
ruski i rusinski 0,18%
italijanski 0,14%
slovenački 0,10%
srpsko-hrvatski
nemački 0,06% 89,96%
češki i slovački 0,04%
ostali 0,28%
SREZOVI
Andrijevica, Bar, Berane, Bijelo Polje, Bileća, Cetinje, Danilov Grad, Deževa, Drenica,
Dubrovnik, Đakovica, Foča, Gacko, Istok, Kolašin, Kosovska Mitrovica, Kotor, Ljubinje, Mi-
leševa, Nevesinje, Nikšić, Nova Varoš, Peć, Pljevlja, Podgorica, Podrima, Priboj, Sjenica,
Studenica, Šavnik, Štavica, Trebinje.
GRADOVI
Dubrovnik (18.767), Đakovica (13.773), Peć (13.194), Hercegnovi (12.096), Kosovska Mitro-
vica (11.301), Podgorica (10.651), Novi Pazar (10.364), Nevesinje (6.510), Cetinje (6.367), Tre-
binje (6.241), Pljevlja (6.189), Ston (5.791), Bar (5.544), Bileća (5.391), Kotor (5.011), Rijeka
Crnojevića (4.914), Foča (4.613), Gacko (4.550), Šavnik (4.381), Plav (4.360), Nikšić (4.164),
Gusinje (4.096), Ulcinj (3.748), Ljubinje (3.655), Sjenica (3.534), Prijepolje (3.433), Berane
(3.319), Bijelo Polje (3.093), Budva (2.336), Andrijevica (1.831), Kolašin (1.085), Danilovgrad
(1.065), Perast (1.028).
Prilozi 215
PISMENOST
pismeno
17,1%
pismeno
34,0%
nepismeno
48,8% pismeno
51,2%
nepismeno
nepismeno 66,0%
82,9%
SOCIJALNA STRUKTURA

zanimanja i vojska Druga zanimanja, bez
4,73% zanimanja i bez
oznake zanimanja
3,61%
Trgovina, kredit i
saobraćaj
4,07%
Industrija i
zanati
5,63%
Poljoprivreda,
81,96%
Prilozi 217
UPRAVNICI GRADA BEOGRADA
Kosta Tucaković
9. IX 1918 – 24. IX 1919.
Manojlo Lazarević
24. IX 1919 – 27. XII 1934.
Dušan Filipović
27. XII 1934 – 13. X 1935.
Milan Aćimović
13. X 1935 – 28. IV 1936. (vršilac dužnosti)
28. IV 1936 – 21. XII 1938. (upravnik)
Sava Ćirković (vršilac dužnosti)

21. XII 1938 – 9. II 1939.
Živojin Simonović (vršilac dužnosti)

9. II 1939 – 20. IV 1939.
Dragoslav Lazić
20. IV 1939 – 23. III 1940.
Dragomir Drinčić
23. III 1940 – 27. III 1941.
Milutin Stefanović
27. III 1941 – 1. IV 1941.
Dušan Ribar
1. IV 1941 – 12. IV 1941.
LIČNA KARTA UPRAVE GRADA BEOGRADA

Administrativno središte: Beograd
Površina: 378 km2 Muško stanovništvo: 154.839
evangelička muslimanska
ostalo
VEROISPOVEST jevrejska
2,6% 1,3%
0,9%
pravoslavna: 209.449 3,1%
evangelička: 7.395 rimokatolička
19,6%
muslimanska: 3.821 pravoslavna
jevrejska: 8.936 72,5%
ostali
albanski
mađarski 2,53%
0,36%
2,89%
MATERNJI JEZIK ostali nemački
srpsko-hrvatski i slovenački 79,38% slovenski 9,21%
5,63%
nemački 9,21%
ostali slovenski 5,63%
mađarski 2,89%
albanski 0,36% srpsko-hrvatski i
slovenački
ostali 2,53% 79,38%
GRADOVI
Beograd (241.542), Zemun (28.083), Pančevo (22.113).
Prilozi 219
PISMENOST
nepismeno
7,1%
nepismeno
nepismeno 10,9%
15,3%
pismeno pismeno
pismeno
92,9% 84,7%
89,1%
SOCIJALNA STRUKTURA
Poljoprivreda,
3,53%

zanimanja i bez
oznake zanimanja
20,67%
Industrija i zanati
33,35%
Javna služba,
slobodna zanimanja i
vojska
21,32%
Trgovina, kredit i
saobraćaj
21,13%
južnom granicom srezova: Gračac i Gospić,
obuhvatajući i sve ove srezove. Od obale grani-
ZAKON O NAZIVU I PODELI KRALJEVINE ca ide tesnacom Ljubačkim, kanalom Nova
NA UPRAVNA PODRUČJA Poljana, između ostrva Maon i Planik – i sever-
no od ostrva Olib i Silva do državne granice na
Član 1. Jadranskom moru.
Službeni naziv države Srba, Hrvata i Slovena- Vrbaska banovina graniči se od severo-
ca je: Kraljevina Jugoslavija. istočne granice sreza Dvor (j.–z. od Kostajni-
ce) rekom Unom do njenog utoka u Savu,
Član 2. zatim rekom Savom do granice između srezo-
Opšta uprava u Kraljevini Jugoslaviji vrši se va: Derventa i Gradačac, ide ovom granicom i
po banovinama, srezovima i opštinama. prema selu Mrka Ada skreće u jugo-istočnom
Banovina ima devet i to: pravcu kroz srez Gradačac između opština:
1. Dravska sa sedištem u Ljubljani; Crkvina, Slatinska, Tramošnička i Srnička s
2. Savska sa sedištem u Zagrebu; jedne strane i opština Kladarska, Gradačačka
3. Vrbaska sa sedištem u Banja-Luci; i Zelinjska s druge strane. Dosadanji srez
4. Primorska sa sedištem u Splitu; Gračanica granica seče između opština: Ora-
5. Drinska sa sedištem u Sarajevu; hovica, Bosansko Petrovo selo (Brđani) s
6. Zetska sa sedištem na Cetinju; jedne strane i opština: Doborovci, Gračanica i
7. Dunavska sa sedištem u Novom-Sadu; Karanovac s druge strane, a srez Maglaj izme-
8. Moravska sa sedištem u Nišu; đu opština Vasiljevci i Mustajbašići s jedne i
9. Vardarska sa sedištem u Skoplju. opština Osojnica i Maglaj selo s druge strane,
izbijajući na reku Bosnu kod s. Dolac. Odatle
Član 3. ide jugo-zapadnom granicom sreza Maglaj do
Dravska banovina obuhvata deo teritorije tromeđe srezova: Tešanj, Maglaj i Žepče. Od
ograničen od k. 1344 (gde južna granica sreza ove tačke granica ide severnom granicom
Čabar seče državnu granicu) državnom grani- srezova: Žepče, Zenica i Travnik do planine
com prema Italiji, Austriji i Mađarskoj do Vlašić (Ljuta greda k. 1740), produžava grebe-
mesta, gde državna granica prema Mađarskoj nom ove planine do Begovog konca (1557),
izbija na reku Muru (s.–i. od Čakovca). Od reke prolazi između sela Ćelilovac i Krčevina i
Mure do k. 1344 granica ide istočnom odnosno preko Radanje planine (k. 1366) i Igrališta
južnom granicom srezova: Lendava, Ljutomer, (1085) izlazi na Rakovce (k. 1217). Odavde
Ptuj, Šmarje, Brežice, Krško, Novo Mesto, Koče- granica ide između sela Gmići i Guvna na Osoj
vje i Čabar, obuhvatajući i sve ove srezove. (k. 888) i dalje grebenom preko Šuljage (k.
Savska banovina ograničena je od k. 1344 do 1533), Demirovca (k. 1724) i Crnog Vrha (1403)
reke Mure gore pomenutom granicom Dravske na M. Vitorog (k. 1748). Od M. Vitoroga granica
banovine. Zatim granica ide rekom Murom i ide istočnom i jugo-zapadnom granicom
dalje državnom granicom prema Mađarskoj do Glamočkog sreza do Međugorja (k. 1487) na
mesta gde ova napušta reku Dravu, odakle ide planini Staretini. Odavde granica prolazi
Dravom i Dunavom do severne granice sreza između sela Grkovci i Crni Lug, penje se na
Vukovar (južno od Dalja). Od r. Dunava do r. Gnjat (k. 1806) i preko Velikog Bata (k. 1851)
Save granica ide istočnom granicom srezova izlazi na jugo-zapadnu granicu sreza Livno,
Osijek, Đakovo i Brod, obuhvatajući i ove sre- produžava tom granicom na severo-zapad do
zove. Dalje ide rekom Savom do utoka Une, (j.– tromeđe između srezova: Livno, Donji Lapac i
z.. od Kostajnice). Od ovog mesta do Jadran- Knin. Odavde do severo-istočne granice sreza
skog mora (Moralački kanal) granica ide južno Dvor (j.–z. od Kostajnice) granica ide označe-
granicom srezova: Slunj, Korenica i D. Lapac i nom granicom Savske banovine.
Primorska banovina sa severne strane graniči Dunavska banovina sa jugo-zapadne strane
se označenim južnim granicama Savske i Vrba- ograničena je označenim granicama Drinske i
ske banovine sve do tromeđe između srezova: Savske banovine, a sa severne i severo-
Travnik, Žepče i Tešanj. Od ovoga mesta grani- istočne strane državnom granicom prema
ca ide istočnom granicom Travničkog sreza do Mađarskoj i Rumuniji do mesta gde ova
Crnog Vrha (k. 1595), odakle grebenom preko poslednja izbija na reku Dunav. Ide Dunavom
Suh Jele (k. 1649), Štita (k. 1780) i Runjevice (k. do istočne granice sreza Ramskog, skreće na
1728) izbija kod Krstaca (k. 2070) na jugo- jug istočnom i južnom granicom sreza
zapadnu granicu dosadašnjeg Fojničkog sreza, Ramskog a zatim jugo-istočnom granicom
produžavajući u jugo-istočnom pravcu do kraja sreza Požarevačkog. Produžuje istočnom
ove granice (na Ivan planinu), a zatim do granicom srezova: Moravskog, Lepeničkog,
Jadranskog mora ide severnom, odnosno Kragujevačkog i Gružanskog do Dulenskog
istočnom granicom srezova: Konjic, Mostar, Crnog Vrha (k. 919) na Gledićskim planinama,
Ljubuški i Metković, obuhvatajući i ove srezove. odakle preko Krečana (k. 760) i Brzaka (k. 822)
Na Jadranskom moru granica prolazi Neretljan- izbija na granicu Drinske banovine na planini
skim i Korčulskim kanalom i svršava se južno Kotlenik kod Crnog Vrha (k. 768), obuhvatajući
od ostrva Visa. opštine Zakuta i Guberevac sreza Gružanskog.
Drinska banovina ograničena je sa zapadne Moravska banovina ograničena je sa severne
strane do Dunava označenim granicama i istočne strane državnom granicom prema
Primorske, Vrbaske i Savske banovine. Od Rumuniji i Bugarskoj do južne granice sreza
Dunava do Save granica ide istočnom grani- Lužničkog (kod Deščanog kladenca). Odavde
com sreza Mitrovica, pa produžava rekom granica ide južnom granicom srezova: Lužnič-
Savom do utoka reke Kolubare. Od utoka kog, Niškog, Dobričkog, Prokupačkog, Kosa-
Kolubare do zapadne granice Primorske ničkog, Labskog, Vučitrnskog i Dreničkog,
banovine – k. 2058 na pl. Treskavici (istočna obuhvatajući i ove srezove i na tromeđi izme-
granica sreza Konjic) – ide istočnom granicom đu srezova Istočkog, Dreničkog i Podrimskog
srezova: Posavskog (Obrenovac), Tamnavskog, izbija na označenu granicu Zetske banovine.
Kolubarskog (Mionica) i Požeškog, obuhvata Dalje granica ide na sever označenim grani-
srez Ljubićski, ide istočnom granicom sreza cama Zetske, Drinske i Dunavske banovine.
Trnavskog i Dragačevskog i produžava dalje Vardarska banovina ograničena je sa severa
južnom granicom srezova: Dragačevskog, označenim granicama Zetske i Moravske
Ariljskog, Zlatiborskog, Višegradskog, Čajnič- banovine, a sa istoka, juga i zapada državnom
kog, Rogatičkog i Sarajevskog, obuhvatajući granicom prema Bugarskoj, Grčkoj i Albaniji.
sve ove srezove. Eventualna sporna pitanja o detaljnim grani-
Zetska banovina ograničena je sa severne cama pojedinih banovina rešavaće Ministar
strane označenom južnom granicom Primor- unutrašnjih poslova.
ske i Drinske banovine sve do tromeđe izme-
đu srezova: Dragačevskog, Žičkog i Studenič- Član 4.
kog. Od ove tromeđe do državne granice Uprava grada Beograda, Zemuna i Pančeva
prema Albaniji kod Kozjeg Rtnja (jugo- čine posebnu upravnu celinu i stoje pod
zapadno od Peći) granična linija ide istočnom neposrednom upravnom i nadzornom vlašću
granicom srezova: Studeničkog, Deževskog, Ministra unutrašnjih poslova i nosi naziv
Mitrovičkog, Istočkog i Pećskog, zatim južnom Uprava grada Beograda.
granicom Pećskog i istočnom granicom Andri-
jevičkog, obuhvatajući sve ove srezove. Dalje Član 5.
granica ide državnom granicom prema Alba- Na čelu banovine stoji ban. Ban se postavlja
niji do Jadranskog mora. Kraljevim ukazom na predlog Ministra unu-
Prilozi 223
trašnjih poslova u saglasnosti sa Pretsedni- 2. Svi poslovi oko stočarstva i veterinarstva u
kom Ministarskog saveta. banovini.
Ban je predstavnik Kraljevske Vlade u bano- 3. Poslovi koji se odnose na poljoprivredne
vini. On je van grupa i kategorija Zakona o organizacije i udruženja u banovini.
činovnicima i ostalim državnim službenicima 4. Poslovi kolonizacije i komasacije.
građanskog reda. Na njega se ne odnose ni 5. Poljska policija.
propisi istog zakona u pogledu starosti. 6. Meteorologija.
II
Član 6. 1. Projektovanje, građenje i održavanje svih
Ban vrši najvišu političku i opštu upravnu vlast državnih puteva i mostova u banovini kao i
u banovini. Banu pripada pravo konačnog puteva i mostova dosadašnjih oblasnih sa-
rešavanja po svima predmetima, njegove mouprava i nadzor nad projektovanjem,
nadležnosti. Ban otpravlja poslove svoje za- građenjem i izdržavanjem nedržavnih puteva i
konske nadležnosti pomoću političko-upravnih mostova.
i stručnih činovnika i pomoćnog osoblja. Nje- 2. Projektovanje, izrada i održavanje državnih
mu su potčinjena sva nadleštva i svi organi zgrada i drugih arhitektonskih objekata u
opšte uprave u banovini. On vrši sve poslove, banovini, kao i nadzor nad projektovanjem,
koji spadaju u njegovu nadležnost i za njih izradom i održavanjem nedržavnih zgrada
lično odgovara. Njemu dodeljeni referenti i namenjenih javnoj upotrebi.
pomoćno osoblje kao i potčinjeni organi vrše 3. Donošenje svih odluka po postojećim gra-
svoj rad po njegovim uputstvima. Ban rešava đevinskim propisima.
kao drugostepena opšta upravna vlast po 4. Uređenje vodenih tokova, kanalizacija i
žalbama protiv njihovih upravnih akata. Ban snabdevanje vodom; iskorišćavanje vodenih
vrši nadzor nad samoupravama. Ban vodi u snaga kao i davanje dozvola za iskorišćavanje
sporazumu sa nadležnom vojnom NEJASNO vodenih snaga uz prethodno odobrenje Mini-
nadzor nad poslovima oko evidencije odbran- starstva građevina; melioracije; svi poslovi
bene snage, u koliko ovu evidenciju vode vlasti odnosno vodnih zadruga.
unutrašnje uprave.
III
Član 7. 1. Nadzor nad akcionarskim i komanditnim
U nadležnost bana spadaju svi poslovi opšte društvima, privrednim i kreditnim zadrugama
uprave, koji prema postojećim zakonskim i ostalim ustanovama, koje se bave prima-
propisima ne dolaze u nadležnost sreskih njem uloga na štednju.
upravnih vlasti, a nisu pridržani za nadležnost 2. Svi poslovi koji se odnose na trgovačke,
Ministra. industriske, zanatske komore u banovini.
3. Donošenje svih odluka po obrtnim zakoni-
Član 8. ma i zakonima o radnjama.
U nadležnost bana spadaju napose i ovi
poslovi opšte uprave: IV
1. Izvršenje zakona o šumama i o lovu.
I 2. Svi poslovi oko pošumljavanja goleti i krša,
1. Poslovi oko unapređenja ratarstva, voćar- kao i obnova šuma koje se iskorišćuju.
stva, vinogradarstva, povrtarstva, livada i 3. Nadzor nad samoupravnim, crkvenim,
pašnjaka, kao i nadzor nad izvršenjem svih vakufskim šumama, kao i poslovi koji se
zakona koji se odnose na unapređenje biljne odnose na imovne opštine i zemljišne zajed-
proizvodnje i suzbijanje biljnih bolesti i nice u banovini.
štetočina. 4. Nadzor nad svim nedržavnim rudnicima.
5. Svi poslovi dosadašnjih rudarskih satništva tanje nižeg osoblja opšte uprave na području
(kapetanija) u banovini. banovine do zaključno 2 grupe III kategorije.
V
1. Zaštita rada, inspekcija rada, parnih kotlova Član 12.
i dr.; posredovanje rada, nadzor nad radnič- Ban se stara za ekonomski i kulturni razvoj u
kim komorama. svome području, vodeći računa i o tome, da
2. Poslovi i nadzor nad svim socijalnim usta- javni tereti ne sprečavaju normalan ekonom-
novama u banovini. ski život i zdrav kulturni napredak.
3. Staranje za invalide u koliko nisu invalid- U tome cilju prima izveštaje finansijskog
skim zakonom takvi poslovi preneti u na- direktora, koji je dužan da ga redovno upoz-
dležnost drugih vlasti; staranje oko siro- naje o svima merama finansijske prirode, a
mašnih i starih, kao i oko svih humanitarnih naročito o svima pojavama opšteg značaja u
ustanova; nadzor nad socijalnim radom pogledu javnih tereta.
samoupravnih tela. U koliko ban shodnim merama u svom vla-
4. Svi poslovi sanitetske uprave: bolnice, stitom delokrugu ne može da odstrani usta-
kupališta, lečilišta; zatim nadzor nad sani- novljene smetnje, koje sprečavaju željeni
tetskim savetima, lekarskim i apotekarskim razvoj banovine, dužan je da se obrati na-
komorama. dležnom Ministru i Ministru unutrašnjih
poslova.
VI
1. Svi poslovi koji se odnose na osnivanje, ure- Član 13.
đenje i rad narodnih škola, građanskih, državnih Ban vrši nadzor nad svima javnim vlastima i
i privatnih, kao i svih nižih stručnih škola. organima u banovini u pogledu njihovog rada.
2. Nadzor nad radom i osobljem svih srednjih Njemu je naročito stavljeno u dužnost, da
škola. budno prati rad sviju javnih organa u službi
3. Gradnja, održavanje i snabdevanje svih kao i njihovo ponašanje van službe. Sve nepra-
pomenutih škola. vilnosti proveravaće u sporazumu sa stareši-
4. Nadzor i staranje nad svim zadužbinama u nom dotičnog nadleštva, a prema potrebi o
banovini. rezultatu izvestiće nadležnog Ministra.
5. Nadzor nad svim društvima u banovini.
Član 14.
Član 9. U slučaju elementarnih nepogoda ban je
Sve napred navedene poslove ban vrši pod ovlašćen da naredi upotrebu narodne
vrhovnim nadzorom i po uputstvima resornih radne snage i da organizuje pomoćnu slu-
Ministara, na osnovu postojećih zakona. žbu. Radi potpore nevoljnih služiće se
postojećim humanitarnim organizacijama
Član 10. ili stvarati naročite pomoćne ustanove. U
Sva nadleštva, zavodi i ustanove u banovini tome slučaju on može preduzeti sabiranje
koja vrše poslove pomenute u čl. 5., 6., 7. i 8. i dobrovoljnih priloga za potrebe dotičnog
koja su potčinjena banu dužna su izvršivati stanovništva.
njegova naređenja, kao i podnositi mu na
njegovo traženje izveštaje o svom radu. Član 15.
Prateći sve značajne pojave ekonomskog,
Član 11. kulturnog i socijalnog života u banovini, ban
U nadležnost bana spada i postavljanje, pre- je dužan, da o njima kao i o stanju javne
meštanje, unapređenje, umirovljenje i otpuš- bezbednosti i o svima važnim događajima u
banovini podnosi Ministru unutrašnjih poslo-
Prilozi 225
va pojedinačne i povremene izveštaje sa potrebi svojim rešenjem grupisati izvesne
eventualno potrebnim predlozima. srezove u pojedinim banovinama u okružne
inspektorate i odrediti njihova sedišta.
Član 16. Na čelu okružnog inspektorata stoji okružni
U slučaju gde su podelom na banovine, srez inspektor, koji mora imati svršeni pravni
ili opština podeljeni na više banovina fakultet i najmanje 12 godina državne službe,
ovlašćuje se Ministar unutrašnjih poslova da od kojih najmanje 6 u političkoj upravnoj
po odobrenju Pretsednika Ministarskog save- službi. On je činovnik od 4 do 3-a zaključno
ta odredi srezovima i opštinama područje i grupe, 1 kategorije, s tim da u svakoj grupi
sedišta odnosno spoji ih sa kojim drugim mora provesti najmanje 4 godine.
srezom ili opštinom u banovini. Po ukazanoj potrebi može Ministar Unutraš-
njih poslova, okružnim inspektorima dati
Član 17. potrebna sredstva za službeno putovanje.
Ban može u slučaju potrebe vršenje izvesnih
poslova svoje nadležnosti po odobrenju na- Član 21.
dležnog Ministra poveriti sreskom načelniku. Dosadašnji veliki župani mogu se postavljati
na položaj pomoćnika bana i položaj okruž-
Član 18. nog inspektora bez obzira na uslove propisa-
Ban ima platu 96.000 dinara godišnje i doda- ne za te položaje zadržavajući dosadašnju
tak na skupoću po čl. 9 zakona o dodatcima platu, ako im je ova bila veća.
na skupoću od 10 maja 1922 god. i rešenju
Ministarskog saveta, D. R. br. 99.000, od 23 Član 22.
jula 1926 god. i čl. 6 pravilnika o upotrebi Okružni inspektori su pomoćni organi bana u
državnih putničkih automobila; kao i prava na svima poslovima javne bezbednosti na
putne troškove predviđene u čl. 4 Uredbe D. području njihovog inspektorata i svim ostalim
R. br. 150.000 od 29 novembra 1928 godine poslovima, koje im Ministar unutrašnjih
kao i stan, ogrev i osvetlenje. poslova po predlogu bana odredi.
Banu će se određivati penzija po zakonskim Oni su potčinjeni banu i vrše u njegovo ime
propisima koji važe za ministarske penzije, no nadzor nad sreskim upravama i organima.
s tim, da će mu plata po ovom zakonu služiti
za penzijski osnov samo ako ima tri godine Prelazna naređenja
aktivne banske službe.
Član 23.
Član 19. Ministar unutrašnjih poslova pripremiće sve
Banu se dodeljuje kao pomoćni organ po- što je potrebno za uvođenje u život ovoga
moćnik bana. On zamenjuje bana u slučaju zakona.
sprečenosti u svima poslovima. Najdalje u roku od dva meseca, kad ovaj
Pomoćnik mora imati svršeni pravni fakultet i zakon stupi u život, počinje poslovanje u
najmanje 12 godina državne službe. On je činov- banovinama a istovremeno prestaje poslova-
nik 3 do zaključno 2-a grupe, 1 kategorije, s tim nje dosadašnjih županijskih vlasti.
da u svakoj grupi mora provesti najmanje 4 Svi dosadašnji župani staviće se na raspolo-
godine. Pomoćnik ima pravo na stan, ako stana ženje kao i ostalo županijsko osoblje.
nema na stanarinu od dinara 3.000 mesečno. Sva posebna nadleštva opšte uprave, koja su
neposredno potčinjena Ministarstvima, potči-
Član 20. niće se banu, čim banska uprava započne
Ministar unutrašnjih poslova će po odobrenju svoje poslovanje i vršiće svoje poslove u
Pretsednika Ministarskog saveta prema okviru banske uprave.
Banu će se dodeliti potrebni političko upravni Član 28.
činovnici i stručni referenti kao i pomoćno Kad ovaj zakon stupi u život Ministar unu-
osoblje iz dosadašnjih županijskih uprava i trašnjih poslova odlučiće o ukidanju onih
oblasnih samouprava, a po potrebi i iz poje- društava i ustanova, čije je plemensko obele-
dinih Ministarstava. žje, ili ime, cilj ili rad u suprotnosti sa držav-
nim i narodnim jedinstvom.
Član 24.
Zakon o oblasnoj i sreskoj samoupravi od 26 Član 29.
aprila 1922 godine ukida se. Osoblje samou- Od dana stupanja na snagu ovog zakona
pravnih tela stavlja se na raspoloženje. mogu se u opšte isticati i nositi samo državne
zastave.
Član 25.
Ministar unutrašnjih poslova u sporazumu sa Član 30.
Ministrom finansija, a po odobrenju Pretsed- Propisi svih zakona koji su u suprotnosti sa
nika Ministarskog saveta doneće Uredbu, ovim zakonom prestaju važiti.
kojom će se utvrditi imovina i odrediti način
uprave i budžetiranja sa prihodima dosadaš- Član 31.
njih oblasti i pojedinih oblasnih ustanova. Ovaj Zakon stupa u život i dobija obaveznu
U isto vreme Uredbom će se propisati na koji snagu kad se obnaroduje u „Službenim novi-
će se način urediti i likvidirati imovinski od- nama“.
nosi, potraživanja i dugovi pojedinih dosa-
dašnjih oblasti, držeći se načela da se toj
teritoriji naknadi ono što ovom deobom i 3 oktobra 1929 god. ALEKSANDAR, s. r.
likvidacijom bude izgubila. u Beogradu
Član 26. Pretsednik Ministarskog saveta,

Ovlašćuje se Ministar finansija da u saglasno- Ministar unutrašnjih poslova,
sti sa Pretsednikom Ministarskog saveta Počasni ađutant Nj. V. Kralja,
Uredbom izvrši sve promene u finansijskom Diviziski đeneral,
zakonu i budžetu rashoda i prihoda za godinu Pet. Živković, s. r.
1929/30 koje budu potrebne za uvođenje u
život ovog zakona. Video i stavio Državni pečat,
Čuvar Državnog pečata,
Član 27. Ministar pravde,
Za zvanje i položaj okružnog inspektora za D-r M. Srškić, s. r.
koje se traže u ovom zakonu propisani uslovi,
mogu se do 1 aprila 1934 godine postavljati i
lica sa fakultetskom spremom, ili koja su Službene novine Kraljevine Jugoslavije,
svršila srednju ili koju srednju stručnu školu, br. 232, 4. oktobar 1929.
kao i lica koja su u političko upravnoj struci
već služila ili danas služe.
Prilozi 227
ma, uredbama, pravilnicima, propisima i
naređenjima;
ZAKON O BANSKOJ UPRAVI 4) da pokreće pitanja u cilju usavršavanja
službe i svih poslova poverenog mu odeljenja;
GLAVA PRVA 5) da prikuplja podatke za ocenu osoblja
odeljenja;
Ustrojstvo banske uprave 6) da se stara o vođenju tačne evidencije
materijala i inventara koji pripada odeljenju;
Član 1 7) da se stara o prikupljanju, sređivanju i
Ban stoji na čelu banske uprave i odgovoran proučavanju potrebnih statističkih podataka,
je za odluke i odredbe, koje izdaje u granica- kao i stručnih i drugih pomoćnih sredstava; i
ma svoje nadležnosti. 8) da se stara o vođenju evidencije, o utrošku
otvorenih kredita, a tako isto i o svima poda-
Član 2 cima za pravilan sastav nacrta godišnjeg bu-
Pomoćnik bana je pomoćni organ i zakonski džeta ukoliko se odnosi na dotično odeljenje.
zamenik bana. On bana zastupa u slučaju
sprečenosti u svima poslovima banove na- Član 5
dležnosti. Na čelu odseka stoje šefovi odseka, koji su po
Pomoćnik vodi poslove, stara se o skladnosti i pravilu neposredno podređeni načelniku i
jednoobraznosti rada i vrši nadzor nad svima odgovorni su mu za sve poslove odseka. Oni
odeljenjima banske uprave prema delokrugu vode nadzor nad poslovima odseka i odeljaka
koji mu ban odredi. (referata).
Na slučaj sprečenosti zastupa ga načelnik Ban može odrediti, da pojedini odseci budu
upravnog odeljenja. njemu neposredno podređeni u kome slučaju
Pomoćnik bana potpisuje sve zvanične akte, može na njihove šefove preneti dužnosti i
koje ban nije izrično zadržano za svoj potpis, ili ovlašćenja koja imaju načelnici odeljenja.
ukoliko nije za to ovlašćen i načelnik odeljenja.
Član 6
Član 3 Načelnici odeljenja banske uprave postavljaju
Banska uprava deli se na odeljenja, odseke i se Kraljevim ukazom na predlog resornog
odeljke (referate). ministra, a ostali državni činovnici banske
uprave počev od 1 grupe, 3 kategorije, postav-
Član 4 ljaju se prema resorima po Zakonu o činovni-
Na čelu odeljenja stoji načelnik odeljenja. cima i ostalim državnim službenicima građan-
Njemu je podređeno sve osoblje poverenog skog reda.
mu odeljenja. On vodi poslove svoga odelje- Resorni ministar za 3 odeljenje je Ministar
nja, vrši nadzor nad svima odsecima odnosno poljoprivrede, a za 8 odeljenje je Ministar
odeljcima (referatima), stara se o zakonitosti, trgovine i industrije.
brzini, pravilnosti i skladnosti rada i odgovo- Raspored osoblja po pojedinim odeljenjima
ran je za sve poslove svoga odeljenja. vrši ban, vodeći računa da svaki službenik
U tome smislu dužnost načelnika je: bude upotrebljen prema svojoj stručnosti.
1) da otpravlja glavne i upravlja svima ostalim
poslovima u poverenom mu odeljenju; Član 7
2) da čini raspored dodeljenog mu osoblja; Kod banskih uprava ustanovljavaju se sledeća
3) da se stara, da se svi poslovi u odeljenju odeljenja:
izvršuju uredno i tačno po odnosnim zakoni- 1) opšte odeljenje I;
2) upravno odeljenje II;
3) poljoprivredno odeljenje III; Član 12
4) prosvetno odeljenje IV; Tehničko odeljenje (V) deli se na tri odseka:
5) tehničko odeljenje V; 1) odsek za mostove, putove i železnice (10);
6) odeljenje za socijalnu politiku i narodno 2) odsek za hidrotehničke radove (11);
zdravlje VI; 3) odsek za arhitektonske i elektro-mašinske
7) finansijsko odeljenje VII; poslove (12).
U pojedinim banovinama po potrebi i oceni
resornih ministara može Ministar unutrašnjih Član 13
poslova ustanoviti odeljenje za trgovinu, obrt Odeljenje za socijalnu politiku i narodno
(zanatstvo), i industriju VIII. Gde te potrebe zdravlje (VI) ima dva odseka:
nema, za ove poslove ustanovljava se u 1) odsek za socijalnu politiku (13);
opštem odeljenju poseban odsek. 2) odsek za narodno zdravlje (14).
Član 8 Član 14
Opšte odeljenje (I) otpravlja poslove koje mu Finansijsko odeljenje banske uprave (VII)
odredi ban. sačinjava: računovodstvo i banovinska bla-
Ono ima: gajna. Ono obavlja sve računovodske i bla-
a) sekretarijat; gajničke poslove celokupne banske uprave i
b) personalni odsek, koji rukovodi svima njezinih ustanova kao i sve poslove oko bu-
poslovima u pogledu službenih odnosa ban- džetiranja.
skih i banovinskih službenika.
U sastav opšteg odeljenja spada glavna pi- Član 15
sarnica i uređenje službenog lista banske U odeljenju za trgovinu, obrt (zanatstvo) i
uprave. industriju (VIII) ima dva odseka:
1) odsek za trgovinu, obrt (zanatstvo) i indus-
Član 9 triju (15);
Upravno odeljenje (II) deli se na sledeće 2) odsek za rudarstvo (16).
odseke:
1) opšti upravni odsek (1); Član 16
2) odsek javne bezbednosti (2); Svako odeljenje banske uprave ima svoj
3) odsek za samouprave (3); kancelarijski odeljak, koji vodi zasebni delo-
vodni protokol i registar.
Član 10
Poljoprivredno odeljenje (III) deli se na četiri Član 17
odseka: Glavna pisarnica je pomoćna ustanova preko
1) odsek za poljoprivredu i stočarstvo (4); koje se vrši, vodi i nadzire celokupno unu-
2) odsek za veterinarstvo (5); trašnje tehničko-manipulativno i ekonomsko
3) odsek za agrarno pravne poslove (6); poslovanje banske uprave. Na čelu ovog
4) odsek za šumarstvo (7). odeljka stoji šef koji se stara o pravilnom,
tačnom i brzom otpravljanju pisarničke i
Član 11 manipulativne službe kao i o evidenciji, po-
Prosvetno odeljenje (IV) deli se na dva punjavanju i opravci inventara i kancelarij-
odseka: skog materijala. Pod njegovim nadzorom stoji
1) odsek za osnovnu nastavu (8); ekonomat. On vrši nadzor nad svima zgrada-
2) odsek za srednju, učiteljsku i stručnu ma i prostorijama u kojima je smeštena ban-
nastavu i narodno prosvećivanje (9); ska uprava, rukovodi svima blagajničkim
Prilozi 229
poslovima, koji spadaju u nadležnost glavne Svi poslovi banske uprave, bilo da se pojavljuju
pisarnice po pravilniku koji propisuje ban. kao poslovi opšte uprave, bilo da se obavljaju
Šefu glavne pisarnice podređen je kancelarij- u izvršenju banovinskog budžeta, vršiće se
ski personal i posluga celokupne banske jednim zajedničkim službenim osobljem.
uprave. Poslove banovinskog delokruga ban raspore-
đuje prema prirodi poslova po pojedinim
Član 18 odeljcima i određuje po potrebi za iste i
Za snabdevanje materijalnih potreba sviju naročite referente.
odeljenja i ustanova banske uprave postoji
ekonomat. Ekonomat banske uprave je po Član 22
racionalnim načelima obrazovana pomoćna Za raspravljanje načelnih pitanja, i pitanja
ustanova za ekonomičnu nabavku i štedljivo koja po prirodi predmeta traže skladnost, kod
trošenje kancelarijskog materijala. Po odredbi banske uprave održavaće se načelničke kon-
bana snabdeva i sva potčinjena nadleštva i ferencije u koje ulaze načelnici svih odeljenja
ustanove. banske uprave. Načelničke konferencije će se
Svoje poslove ekonomat vrši po naročitom držati pod pretsedništvom bana ili njegovog
pravilniku, koga propisuje Ministar unutrašnjih zamenika.
poslova u sporazumu sa Ministrom finansija.
Ekonomat spada u sastav glavne pisarnice, i Član 23
njim upravlja ekonom. Ocena službenika vlasti, zavoda i ustanova na
području banovine, podređenih banu, vršiće
Član 19 se po načelima utvrđenim u čl. 99 zakona o
Rešenjem bana, a po odobrenju Ministra unutrašnjoj upravi. Ministar Unutrašnjih
unutrašnjih poslova, mogu se kao sastavni poslova ovlašćen je da propiše u sporazumu
deo banske uprave obrazovati i druge speci- sa resornim ministrima podrobne propise o
jalne ili pomoćne ustanove, koje su nepo- ocenjivanju ovih službenika.
sredno ili preko jednog od postojećih odelje-
nja potčinjene banskoj upravi. Član 24
Na isti način mogu se ustanoviti i naročite Odredbe člana 118 zakona o unutrašnjoj upravi
zaklade (fondovi) i ustanove za ekonomske, važe za sve službenike vlasti, zavoda i ustano-
zdravstvene i druge korisne ciljeve. va na području banovine, podređenih banu.
Član 20 Član 25
Spajanje odeljenja u pojedinim banovinama Propisi glave VIII (Odgovornost) zakona o
može se vršiti na predlog resornih ministara u unutrašnjoj upravi primenjivaće se za sve
saglasnosti sa Pretsednikom Ministarskog saveta. službenike vlasti, zavoda i ustanova, podređe-
Resorni ministar može na predlog bana a u nih banu, sa izmenama propisanim članom 189
sporazumu sa Ministrom unutrašnjih poslova pomenutog zakona s tim da postoji nadležnost
spajanjem broj odseka smanjiti a povećati resornog ministra u slučajevima, gde se u ovim
samo ako se budžetom predvidi. odredbama pominje Ministar unutrašnjih
Raspored poslova prema delokrugu po otse- poslova, odnosno ban, u koliko se radi o slu-
cima određuje ban. žbenicima koji su na računu banovinskog
budžeta.
Član 21
Odeljenje, otseci kao i pomoćne ustanove, i Član 26
ako imaju svoje odgovorne starešine čine U svakoj banovini obrazuje se bansko veće
jedinstvenu celinu u ustrojstvu banske uprave. kao savetodavni organ bana.
Bansko veće ima u Savskoj i Dunavskoj bano- potrebe pojedinih opština i obuhvataju veće
vini po 30 članova, u Vardarskoj, Drinskoj i delove banovine, a nemaju važnosti za celu
Moravskoj po 25 članova, a u ostalim banovi- državu. U tom cilju ban može na osnovu
nama po 20 članova. odobrenog banovinskog budžeta osnivati i
Članove banskog veća postavlja i smenjuje na potpomagati zavode, preduzeća i ustanove, u
predlog bana Ministar unutrašnjih poslova. cilju razvijanja i unapređivanja telesnog i
U sastav banskog veća uzimaće se prvenstve- moralnog dobra i obrazovanja narodnog, za
no lica, koja po svojoj stručnoj spremi mogu poboljšavanje saobraćajnih, stanbenih, zdrav-
svojim savetom poslužiti najbolje interesima stvenih i socijalnih prilika ili za zadovoljava-
banovine. nje kulturnih ili privrednih potreba naroda u
Pravilnik o organizaciji, radu, poslovnom redu banovini.
i izdacima za rad banskog veća propisaće
Ministar unutrašnjih poslova. Član 30
Ban sastavlja predlog za državni budžet u
GLAVA DRUGA odnosu na bansku upravu i na ostale potrebe
banovine, u koliko se iste imaju podmirivati iz
Nadležnost bana državnog budžeta.
Ban izvršuje banovinski budžet i naredboda-
Član 27 vac je prvog stepena za državni budžet, u
Ban može za svoju banovinu: koliko se tiče izvršenja kredita određenih za
1) da u granicama zakona i uredaba donosi bansku upravu.
pravilnike o uređenju poslova zavoda i usta-
nova, koji se osnivaju ili upravljaju u okviru Član 31
samostalnog delokruga; Ban odlučuje o primanju banovinskih službe-
2) da u granicama zakona i uredaba propisuje nika za otpravljanje poslova u banovinskim
bliže odredbe o upravljanju imovinom opšti- zavodima, ustanovama i preduzećima, kao i
na i banovine, o njihovim preduzećima i koja će se službenička mesta i sa kolikim
zavodima i o vršenju nadzora nad tim uprav- prinadležnostima ustanovljavati na teret
ljanjem. banovine. Ban odlučuje o primanju kontrak-
tualnih službenika. Ban će propisati odredbe
Član 28 o službenim odnosima, kao i o prinadležno-
Pravilnike koje ban donosi po čl. 27 odobrava stima ovih službenika. Službena prava i pri-
Ministar unutrašnjih poslova u sporazumu sa nadležnosti prema ovim odredbama ne smeju
resornim ministrima. biti veće od prava i prinadležnosti državnih
Odobreni pravilnici obnarodovaće se u slu- službenika iste kategorije ili kategorije iste
žbenom listu banske uprave i stupaju u život vrednosti kao i istih službenih i porodičnih
na dan obnarodovanja, ako u njima nije odnosa. Od ovog može se učiniti izuzetak
drukčije propisano. samo u pogledu službenika, koji nemaju
prava na penziju.
Član 29 Banovinski činovnici službeno su podređeni
Pored poslova opšte uprave, koji su prenese- banu.
ni u nadležnost bana, ban će u pogledu ba- Odredbe o ustanovljenju mesta i o službenim
novinskih poslova i budžetiranja starati se za odnosima važiće kad ih odobri Ministar unu-
privredne, humanitarne, zdravstvene, socijal- trašnjih poslova u saglasnosti sa Ministrom
ne, saobraćajne i kulturne interese banovine i finansija, a po potrebi i po saslušanju na-
njenog stanovništva, u koliko se odnose na dležnog resornog ministra u koliko to pravo
zadatke, koji po svom značaju prelaze obim i ne prenesu na bana.
Prilozi 231
Postavljanje banovinskih službenika kao i potčinjenih vlasti i ustanova do 2 meseca, a
njihovo određivanje na pojedina službena inače u drugim slučajevima do 1 mesec, a
mesta i penzionisanja vrši ban. može ovlastiti i podređene starešine da odo-
bravaju odsustvo u zemlji do najviše 8 dana.
Član 32
Službenici banske uprave i banu podređene Član 37
vlasti i ustanove u pogledu vršenja službe U delokrug upravnog odeljenja spadaju svi
imaju ista prava i dužnosti bez obzira, da li su poslovi iz oblasti resora Ministarstva unu-
postavljeni na račun državnog ili banovinskog trašnjih poslova, koji po Zakonu o unutrašnjoj
budžeta. Za sve važe u pogledu odgovornosti upravi spadaju u delokrug bana odnosno
shodno čl. 189 Zakona o unutrašnjoj upravi poslovi, koji se na njega na osnovi čl. 191
propisi te glave VIII pomenutog zakona. pomenutog zakona prenesu.
Član 33 Član 38
Ban se može služiti u svima poslovima, koji U delokrug poljoprivrednog odeljenja spada:
spadaju u njegovu nadležnost, njemu podre- I iz oblasti poljoprivrede i stočarstva:
đenim vlastima i ustanovama. 1) poslovi navedeni u čl. 8 stav 1 Zakona o
Za poslove banovinskog delokruga ne mogu nazivu i podeli Kraljevine na upravna podru-
postojati odvojena nadleštva. Za ove poslove čja od 3-X-1929 godine (ratarstvo, voćarstvo,
ban može dodeliti opštim upravnim vlastima vinogradarstvo, povrtarstvo, livadarstvo i
prvog stepena i stručne referente na teret pašnjaci) prema zakonima i opštim uputstvi-
banovinskog budžeta. U ovom slučaju za njih ma Ministarstva poljoprivrede;
važe odredbe članova 28 i 29 Zakona o unu- 2) izvršenje odredaba Zakona o stočarstvu i
trašnjoj upravi. Zakona o unapređenju poljoprivrede koji se
odnose na stočarstvo;
Član 34 3) unapređivanje ribarstva u slatkim vodama i
Banska uprava vodi službeničke listove i moru, pčelarstva, svilogojstva i sličnih grana
evidenciju sviju službenika banske uprave proizvodnje;
podređenih vlasti i ustanova. 4) državne ergele, nabavka rasplodne stoke u
Ban obrazuje komisije za ocenu činovnika zemlji iz državnih i banovinskih sredstava;
banske uprave i svih podređenih vlasti i usta- 5) izdavanje potvrde za uvoz rasplodne stoke,
nova. U ove komisije ulaze kao članovi i činov- semenja, strojeva, veštačkog đubriva i sl. u
nici struke, iz koje je činovnik koji se ocenjuje. svrhu popusta na transportnim troškovima,
Ban određuje komisije za polaganje stručnog carinama i sl.;
ispita, u koje ulaze kao članovi i činovnici 6) izvršenje mera predviđenih zakonom o
odnosnih struka, iz koje se ispit polaže. unapređenju poljoprivrede u čl. 20–29, u
zakonima o vinogradarstvu, voćarstvu, suzbi-
Član 35 janju biljnih štetočina i drugim zakonima
Ban postavlja, premešta, unapređuje, otpušta slične prirode, koje nisu izričito pridržane
i penzioniše sve državne službenike do Ministarstvu poljoprivrede;
zaključno druge grupe III kategorije. 7) kontrolne i ogledne stanice, stanice za
On može pravo postavljanja i otpuštanja čišćenje semena, agri-hemijskih, enoloških,
dnevničara preneti i na potčinjene starešine. pedoloških i slični zavodi;
8) rukovanje zakonom o zadrugarstvu, nepo-
Član 36 sredni nadzor nad zadrugama, unapređivanje
Ban odobrava odsustva zbog bolovanja za sve zadrugarstva i saradnja sa zadrugarskim
državne službenike banske uprave kao i
ustanovama prema Zakonu o unapređenju 2) šumarska i lovna statistika;
poljoprivrede; 3) odobrenje šumskih cenovnika za šumske
9) neposredni nadzor nad poljoprivrednim proizvode i štete;
organizacijama, kotarskim pripomoćnim 4) odobravanje šumskih privrednih planova
zakladama i agrarnim zajednicama; (gospodarskih osnova i programa) za nedržav-
10) nadzor nad srednjim poljoprivrednim ne šume, koje po zakonu o šumama moraju
školama, poslovi oko osnivanja i uređenja imati privredni plan (veliki privatni šumski
nižih poljoprivrednih škola, poljoprivrednih posedi, šume zemljišnih zajednica, plemena,
stručnih tečajeva svih vrsti i drugih ustanova sela, gradova, fondova, crkvenih velodostojni-
za širenje znanja o poljoprivredi, kao i nadzor ka, verskih zaklada, manastira, crkva, vakufa,
nad njihovim radom; zaštitne šume, kao i one koje su opterećene
11) poljoprivredna statistika u banovini; službenostima, šume akcionarskih društava i
12) komasacija; sličnih korporacija) kao i za šume imovnih
13) poljska policija, poslovi oko opštinskih opština. Privredne planove za državne šume
utrina, koji su prema čl. 86 zakona o opština- odobrava Ministar šuma i rudnika, na predlog
ma iz godine 1903 zadržani za nadležnost bana;
ministra; poslovi iz prvog stava čl. 43 zakona o 5) odobravanje odstupanja od propisanih
uređenju zemljišnih zajednica od 25 aprila privrednih planova za pomenute nedržavne
1894 godine o poljskoj privredi i poljskoj šume, kao i evidencija o izdanima dozvolama;
policiji, kao i zakonskim člankom X iz 1913 6) evidencija trgovine šumskim proizvodima i
godine o nepodeljenim zajedničkih pašnjaci- o izrađenom državnom materijalu;
ma; 7) pošumljavanje, melioracije šumskih paš-
14) državna imanja i slične ustanove osim njaka i suvata;
državnih dobara Belje i Topolovac; 8) nagrade za pošumljavanje krša i goleti;
15) nadzor nad privatnim posedima, koji se 9) upravljanje rasadnicima za pošumljavanje;
prema čl. 25 i 36 zakona o unapređenju poljo- 10) nadzor nad redovnom šumskom upravom
privrede ugovorno obavežu na dobavljanje i gazdovanjem u samoupravnim šumama
semena ili stoke, u pogledu ispravnosti njiho- (zemljišnih zajednica, sela, plemena, gradova
vih ugovornih obaveza. i sličnih korporacija), kontrolisanje procena
II iz oblasti veterinarstva: za prodaju određenih šuma pomenutih sa-
1) poslovi po zakonu iz godine 1928 o suzbija- mouprava, odobravanje prodaje drveta u
nju i ugušivanju stočnih zaraza, u koliko nisu njima, određivanje redovnog i vanrednog
pridržani Ministarstvu poljoprivrede; šumskog prihoda u šumama samoupravnih
2) bakteriološki i serološki zavodi i potkivačke tela;
škole. 11) nadzor nad stručnom upravom i šumskim
III iz oblasti agrarne reforme: gazdovanjem u svim šumama u opšte, kao i
1) provađanje agrarne reforme prema važećim nad upravom i gazdovanjem u šumama, koje
zakonima i odredbama; stoje pod osobitim javnim nadzorom (zaštit-
2) kolonizacija. ne, zakladne, župne, parohijske, manastirske
IV iz oblasti šumarstva, lova i bujica: šume, šume crkvenih velodostojnika i akcio-
Izvršenje zakona o šumama, za sve državne i narskih društava, šume koje su opterećene
nedržavne šume, izdavanje uputstva i naređe- službenošću paše i drvarenja, šume rudarskih
nja na osnovu tog zakona, kao i zakona o lovu. preduzeća i slične);
Naročito pak spada u njegov delokrug: 12) izdavanje službenih i stručnih naređenja i
1) nadzor nad lugarskim školama i kursevima, tehničkih poslovnih uputstava za sve nedr-
kao i ispiti za šumarsko-tehničku službu i žavne šume;
lovačku nadzornu službu;
Prilozi 233
13) dozvole za individualnu deobu šuma do državnih i privatnih, kao i svih nižih stručnih
500 hektara, izuzimajući zaštitne šume i šume škola;
imovnih opština. Za šume samoupravnih tela 2) nadzor nad radom i osobljem svih srednjih
(zemljišnih zajednica, sela, plemena itd.) koje škola;
su veće od 500 hektara ili koje se nalaze na 3) snabdevanje svih pomenutih škola i pre-
državnoj granici, nadležno je Ministarstvo dlozi za njihovo osnivanje i gradnju;
šuma i rudnika; 4) nadzor nad upotrebom školskih udžbenika;
14) dozvole za krčenje šumskog zemljišta i 5) nadzor i staranje nad svima zadužbinama u
pretvaranje u drugu kulturu, izuzimajući banovini;
zaštitne šume; 6) nadzor nad svim prosvetnim društvima u
15) upravljanje i nadzor nad službom i gospo- banovini.
darenjem po naputku C. zakona od 11 jula Sem toga u delokrug ovog odeljenja spadaju i
1881 godine o imovnim opštinama; kontrola ovi poslovi:
nad računovodskim i blagajničkim poslovima I po zakonu o srednjim školama:
Direkcija šuma imovnih opština. Poslovi 1) određivanje komisije o pregledu zgrada
brodske imovne opštine spadaju u nadlež- namenjenih za srednje škole (čl. 6);
nost bana savske, a poslovi petrovaradinske 2) odobravanje povećanja odeljenja od 16 na
u nadležnost bana dunavske banovine; 20 u srednjoj školi (čl. 8);
16) izvršenje zakona o lovu; 3) određivanje školskog područja u banovini
17) unapređenje lova i racionalni uzgoj i zašti- (čl. 9);
ta divljači; 4) odobravanje da se nastavnička knjižnica
18) dozvole za izvoz žive divljači; može pretvoriti u javnu u mestima gde nema
19) nagrade za uništavanje štetne divljači; javnih biblioteka (čl. 13) a tako isto može
20) nadzor nad radom sudova po zakonu o određivanje da se u većim gradovima knjižni-
ograničavanju šuma u Srbiji i Crnoj Gori kao i ce svih škola spoje u jednu knjižnicu za
predlaganje lica za pretsednike i članove tih nastavnike;
sudova; 5) odobravanje naknadnog upisa u gimnazije
21) nadzor nad radom područnih direkcija od 30 septembra do 10 oktobra zaključno (čl.
državnih šuma i rudnika; odobravanje prodaje 33);
drveta iz redovnih sečina u državnim šumama 6) odlučuje o upisu učenika za V i VII razred, u
po privrednom planu javnim licitacijama do smislu zakonskog naređenja (čl. 35);
vrednosti od 250.000 dinara (izuzimajući režij- 7) odlučivanje o podeli razreda na odeljenja
sko poslovanje), kao i odobravanje besplatnog (čl. 40);
drveta, u koliko nije nadležna direkcija šuma; 8) odobravanje odluka o isključenju iz škole
22) poslovi po zakonu o uređenju bujica, u (čl. 43 tačka 3);
koliko nisu nadležne podređene vlasti i reša- 9) odobravanje izdavanja duplikata i triplikata
vanje žalbi protiv rešenja ovih; školskih uverenja i svedočanstva prema
23) izrada projekata i predračuna za uređenja propisanim pravilima (čl. 66);
bujica i melioraciju šumskog zemljišta; II po zakonu o učiteljskim školama:
24) pregled i odobravanje projekata, kao i 1) nadzor nad internatima učiteljskih škola u
kolaudacija izvršenih radova, u koliko ne pogledu materijalnom, higijenskom i disci-
premašuju 500.000 dinara. plinskom (čl. 5);
2) odobrenja da se nastavnička knjižica može
Član 39 pretvoriti u javnu (čl. 6);
U delokrug prosvetnog odeljenja spadaju: 3) određivanje komisije za prijem zgrade za
1) svi poslovi koji se odnose na osnivanje, učiteljske škole (čl. 10);
uređenje i rad narodnih škola, građanskih,
4) nadzor nad određivanjem i kupovanjem višem i nižem tečajnom ispitu i direktorskih
zemljišta za podizanje zgrada i ostalih potre- predloga za raspored višeg i nižeg tečajnog i
ba učiteljskih škola (čl. 12); ostalih ispita; kao i godišnjih izveštaja direk-
5) odobravanje rasporeda ekskurzija učitelj- torovih prema pravilniku o ocenjivanju;
skih škola (čl. 18); 12) vođenje službeničkih listova svih pro-
6) staranje da se nepodesne školske zgrade svetnih lica u banovini i dostavljanje jednog
zamene (čl. 90). overenog primerka tih listova ministarstvu;
III po zakonu o narodnim školama: 13) raspravljanje sporova između direktora ili
Sve dužnosti i prava koja su po ovom zakonu školskih nadzornika i nastavnika, kao i izme-
imali oblasni i sreski školski nadzornici. đu samih nastavnika;
IV po ostalim propisima: 14) rešavanje žalbi nastavnika narodnih škola
1) vođenje nadzora nad povlašćenim knjiža- koji traže ponovan pregled rada i uspeha u
rama; školi;
2) saradnja u nadzoru nad bioskopskim pred- 15) podnošenje opširnog izveštaja o stanju i
stavama i staranje da se u njima ne daju slike kretanju celokupne nastave u banovini dva
koje bi štetno uticale na kulturni i moralni puta u godini.
život školske omladine; Član 40
3) staranje o opštem prosvetnom i kulturnom U delokrug tehničkog odeljenja spada:
kretanju u banovini; 1) projektovanje, građenje i održavanje svih
4) redovno izveštavanje ministarstva o nera- državnih putova i mostova u banovini, kao i
spoređenim nastavnicima; kao i o potrebi putova i mostova dosadašnjih oblasnih samo-
škole za nove nastavnike; uprava, i nadzor nad projektovanjem, građe-
5) određivanje zamene otsutnim i bolesnim njem i održavanjem nedržavnih putova i
direktorima i upraviteljima srednjih, učitelj- mostova;
skih i građanskih škola i sreskim školskim 2) projektovanje, građenje i održavanje držav-
nadzornicima za teritoriju banovine; nih zgrada i drugih arhitektonskih objekata u
6) statistika škola, nastavnika i učenika u banovini, kao i zgrada i drugih arhitektonskih
banovini i dostavljanje njeno Ministarstvu objekata u dosadašnjih oblasnih samouprava
prosvete; i nadzor nad projektovanjem, izradom i odr-
7) sazivanje veća svih direktora i upravitelja žavanjem nedržavnih zgrada, namenjenih
srednjih, učiteljskih i građanskih škola i škol- javnoj upotrebi;
skih nadzornika u banovini na kraju školske 3) donošenje svih odluka po postojećim
godine i dostavljanje zaključaka tih veća građevinskim propisima;
Ministarstvu prosvete, kao i osiguranje pokri- 4) uređenje vodenih tokova, kanalizacija i
ća u budžetu za troškove ovih veća; snabdevanje vodom; iskorišćavanje vodenih
8) odobravanje privremenog prekida rada u snaga, kao i davanje dozvola za iskorišćava-
školama zbog zaraze i drugih opravdanih nje vodenih snaga po važećim zakonskim
razloga; propisima; melioracije; svi poslovi odnosno
9) odobravanje poludnevne ili neprekidne vodnih zadruga i meteorologija;
nastave u pojedinim školama prema (lokalnim, 5) svi poslovi po zakonu o državnim i samou-
terenskim i drugim) prilikama i potrebama; pravnim putovima i uredbama, donetim na
10) izveštaj Ministarstvu o celokupnom osnovu tih zakona, koje su vršile dosadašnje
nastavnom vaspitnom i kulturnom radu u ustanove spoljne tehničke službe Ministar-
banovini krajem školske godine; stva građevina;
11) sprovođenje Ministarstvu tromesečnih 6) saradnja u upravi javnog automobilskog
direktorskih izveštaja, izveštaja o podeli saobraćaja.
predmeta i rasporedu časova, izveštaja o
Prilozi 235
Član 41 11) odobravanje za slobodno rukovanje apo-
U delokrug odeljenja socijalne politike i na- tekom, po saslušanju banskog sanitetskog
rodnog zdravlja spada: saveta; odobravanja apotekarskih koncesija
1) staranje o ratnim invalidima, siročadi i na osnovu raspisanih tečaja, a po saslušanju
siromašnima; banskog sanitetskog saveta; odobrenja o
2) odobravanje uposlenja stranim radnicima i prodaji apoteka; odobrenja za otvaranje
nameštenicima u smislu čl. 103 zakona o apoteka po izdatoj dozvoli za držanje apote-
zaštiti radnika, a po odredbama pravilnika za ke; odobrenja za držanje drogerija; odobrenja
uposlenje stranih radnika; za uvoz i prodaju otrovnih stvari; retaksacija
3) upravljanje u kupalištima i lečilištima i apotekarskih računa za državne i samouprav-
donošenje odluka u vezi sa upravljanjem, ne ustanove i nadleštva;
koje je do sada donosio Ministar socijalne 12) odobrenja ugovora i izbora opštinskih
politike i narodnog zdravlja, izuzimajući da- lekara i babica po raspisanom tečaju;
vanje kupališta u eksploataciju; 13) određivanje komisije za pregled umobolnih,
4) upravljanje i nadzor nad bolnicama, deči- kao i upućivanje umobolnih u bolnice, u sluča-
jim i invalidskim ustanovama, školama za ju gde je do sada to bila nadležnost ministra;
babice i humanitarnim ustanovama; 14) odobravanje i izvršenje asanacija u grani-
5) projektovanje, građenje, i proširenje novih cama odobrenih kredita.
bolnica, po prethodnom saslušanju banskog Banu su potčinjeni na njegovoj teritoriji higi-
sanitetskog saveta i u granicama odobrenih jenski zavodi sa svima njima podređenim
kredita; higijenskim ustanovama. Ban vrši higijensku
6) predlozi za osnivanje novih bolnica i novih službu posredstvom higijenskog zavoda po
bolničkih odeljenja po saslušanju banskog važećim propisima. Sadanji higijenski zavodi sa
sanitetskog saveta; danom funkcionisanja banske uprave obuhva-
7) izvršenje odredaba pravilnika br. 13102/27 taju teritoriju banovine na kojoj se nalaze.
god. o bolnicama; Dom narodnog zdravlja u Banjoj Luci postaje
8) upravljanje službom i određivanje službe higijenski zavod za teritoriju Vrbaske banovine.
sreskim sanitetskim referentima;
9) donošenje odluka u drugom i poslednjem Član 42
stepenu po svima krivicama donetim na U delokrug odeljenja za trgovinu, obrt (zanat-
osnovu sanitetskog zakona i ostalih sanitet- stvo) i industriju spada: I iz oblasti trgovine,
sko-policijskih propisa; obrta (zanatstva) i industrije:
10) odobravanje opšte lekarske prakse, prema 1) poslovi po zakonu o radnjama od 29 juna
postojećim propisima; odobravanje naziva 1910 godine s tim da Ministar trgovine i
specijaliste na osnovu uredbe o obaveznom industrije donosi naredbu:
praktičnom stažu za lekare i medicinare, a po a) u sumnjivim slučajevima, da li koja radnja
saslušanju banskog sanitetskog saveta; odo- potpada pod ovaj zakon ili ne, kao i pod koji
bravanje obavljanja praktičnog staža po oblik rada (čl. 1);
uredbi o obaveznom praktičnom stažu za b) za propisivanje specijalnih uslova za rad-
medicinare i lekare; odobrenje vršenja volon- nje navedene u čl. 22 zakona;
terske lekarske službe u sanitetskim ustano- 2) poslovi po naredbi o vršenju obrta od 8
vama; odobravanje vršenja sporedne službe februara 1909 godine br. 217222/I, s tim da
prema rešenju ministarstva San. br. 45200 od Ministar trgovine i industrije donosi naredbe o
24 septembra 1929 god.; odobravanje denti- oglašavanju obrta za koncesionisanje (čl. 20);
stičke prakse, a po saslušanju banskog sani- 3) poslovi po zakonskom članku XVII od 1884
tetskog saveta; odobrenje prakse nižem sani- god. (obrtni zakon) s tim da Ministar trgovine
tetskom osoblju (babicama, maserima i sl.); i industrije donosi odluke:
a) za ustanovljenje obrta vezanih na ospo- 13) kontrola trgovine i izvoza poljoprivrednih
sobljenje (čl. 5); proizvoda u granicama propisa, koji važe;
b) za dopunjavanje spiska onih postrojenja za 14) nadzor nad privrednim zadrugama;
koje je propisan ediktani postupak (čl. 25); 15) nadzor i raspolaganje zadužbina, zakla-
4) poslovi po obrtnom redu i njegovim izme- dama i fondovima, čiji interesi ne prelaze
nama i dopunama s tim, da Ministar trgovine granicu banovine;
i industrije izdaje potrebne naredbe predvi- 16) poslovi po zakonima o ustrojstvu trgovač-
đene ovim zakonom; kih, industrijskih i zanatskih (obrtnih) komora
5) poslovi (odnosno po zakonu o radnjama u koliko se
po zakonskom članku XIV-1881 o davanju odnosi na komore) i njihovim izmenama i
zajma uz ručni zalog; dopunama s tim, da Ministar trgovine i indus-
po zakonskom članku XXII-1888 o dražbovao- trije donosi uredbe o organizaciji komora,
nicama; odobrava statute komore, propisuje izborne
po zakonskom članku XXXI-1883 o obročnim pravilnike i pravilnike za stalne izborne sudo-
poslovima; ve, i postavlja članove (većnike) komora;
po zakonskom članku XXV-1890 s tim, da 17) poslovi po zakonu o javnim skladištima od
Ministar trgovine i industrije donosi naredbu 28 aprila 1889 godine L. Dr. 3,64.–
o izuzetcima u sakupljanju narudžbina (čl. 3); 18) nadzor po uputstvima nad svima poslovi-
6) produžavanje roka za vršenje rasprodaje po ma po zakonima i zakonskim propisima, koji
zakonu o rasprodajama od 15 juna 1929 godine; se odnose na akcionarska društva, komandit-
7) davanje dozvola za privatne i javne agencije; na društva na akcije, osiguravajuća društva,
8) rešavanje po žalbama protivu odluka trgo- kreditne zadruge i ostale ustanove, koje se
vačkih, industrijskih i zanatskim komora na bave primanjem uloga na štednju s tim, da
osnovu naredbe Ministra trgovine i industrije osnivanje spomenutih ustanova, sa izuzetkom
od 27 juna 1928 godine br. 14402/III, o legiti- kreditnih zadruga, podleži prethodnom gene-
misanju trgovaca, industrijalaca, zanatlija i ralnom ili specijalnom odobrenju Ministra
njihovih putnika kod prikupljanja porudžbina, trgovine i industrije;
kao i po izdavanju legitimacija za trgovačke 19) odobravanje održavanja privatnih trgo-
putnike; vačkih i zanatskih tečajeva;
9) odlučivanje po zakonu o seoskim dućanima 20) izdavanje uverenja za odobravanje povla-
od 25 oktobra 1870 god. sa njegovim izmena- stica po zakonu o opštoj carinskoj tarifi i
ma i dopunama; određivanje komisija u vezi s tim, prema
10) odobravanje i premeštanje godišnjih načelnim uputstvima Ministra trgovine i
sajmova, panađura, marvenih sajmova i ne- industrije;
deljnih pazarnih dana, u koliko je to pravo po 21) poslovi koji se odnose: na osnivanje,
pojedinim zakonima spadalo u nadležnost uređenje i rad svih nižih stručnih škola i
Ministarstva ili drugostepene upravne vlasti; pojedinih tečajeva pri njima, na nadzor nad
11) poslovi, koji po zakonu o opštinskoj merini radom i osobljem svih srednjih stručnih
od 31 januara 1896 god. spadaju u delokrug škola, na gradnju, održavanje i snabdevanje
Ministarstva trgovine i industrije; svih onih škola u resoru Ministarstva trgovine
12) poslovi po pitanjima torbarenja, u koliko i industrije, s tim da Ministar trgovine i indus-
po zakonu ne spadaju u nadležnost prvoste- trije donosi pravilnike, propise i odluke o:
pene upravne vlasti s tim, da Ministar trgovi- a) programu nastave i upotrebi udžbenika za
ne i industrije donosi naredbu o zabrani sve vrste stručnih škola;
torbarenja (čl. 10 zak. o torbarenju od 4 sep- b) otvaranju i zatvaranju trgovačkih akademija,
tembra 1852 god.); pomorskih akademija, srednjih stručnih škola,
dvorazrednih trgovačkih škola i drugih stručnih
Prilozi 237
škola državnih, poludržavnih i privatnih u 9) odobravanje svih rudarskih radnja (okana,
rangu srednjih škola i o tečajevima pri njima; potkopa i slično), podizanje rudničkih građevi-
v) dužnostima nastavničkog osoblja, o obliku na, nadzemnih i podzemnih instalacija, rudnič-
đačkih knjižica i potrebnih formulara za kih železnica svih vrsta, topionica, zgrada za
dnevnike, kataloge i glavne knjige, o odobra- rudničko osoblje, magacina za eksploziv i
vanju isključenja za uvek iz škola, o radnjama materijal, rudničkih vodovoda, jazova, vodovo-
oko završnih ispita i određivanju izaslanika, da za struju, vazduh i slično, puteva u koliko se
visini nagrade za honorarne časove. sve ovo odnosi na teren povlastice i njegovu
Ministar trgovine i industrije donosi odluku u okolinu ili na ispiranje, preradu, topljenje rude
slučajevima kad se na dve ili više banovina i dalju izradu proizvoda;
rasprostiru: 10) odobravanje prava gospodarenja po
a) postrojenja, rudarskom zakonu od 15 aprila 1886 godine;
b) preduzeća za prevoz putnika sa utvrđenim 11) odobravanje upotrebe rudničkih voda;
redom vožnje, gde je po zakonu propisana 12) odobravanje zaštitnih rejona za banje,
dozvola. vodovode i slično, i njegovo unošenje u ru-
Svi pod V ovog paragrafa pomenuti zakoni darski katastar;
primenjuju se na područja za koja važe. 13) odobravanje planova rada, provetravanje,
II Iz oblasti rudarstva: odlaganja rada, godišnjih izveštaja o radu na
1) odobravanje i produživanje svih vrsta svim rudnicima;
rudarskih prava i povlastica (koncesija), izda- 14) odobravanje ugovora i kontrola izdanih
vanje povelja po odredbama rudarskih zako- rudarskih prava i povlastica za mineralna
na i zakona o mineralnim uljima i zemnim ulja, zemne smole i plinove;
plinovima, sem za krajeve gde ne postoje 15) ocena uslova o eksproprijaciji zemljišta,
rudarska satništva; otšteta za zemljište i donošenje odluka po
2) vođenje rudarskog katastra, rudarskih tim pitanjima;
prava i povlastica na području banovine 16) donošenje odluka o međusobnim odno-
pored rudarskog katastra kod rudarskih su- sima i sporovima rudarskih istražilaca i
dova, u koliko isti postoje; povlastičara, o službenostima i drugim pita-
3) odobravanje pribeležaka u rudarskim njima u koliko se po njima ne zasnuje spor
knjigama; kod rudarskog ili redovnog suda;
4) propisivanje kao i redovna i eksekutivna 17) nadzor na ustanovama za osiguranje
naplata rudarskih taksa (regalni danci) i rudarskog osoblja, kao i nad bratimskim
pristojbi; blagajnama u banovini;
5) sprovođenje odluka o davanju, deobi i 18) posebna zdravstvena služba, inspekcija
brisanju povlastica rudarskim sudovima gde rudarskog rada i zaštita rudarskog osoblja pri
oni postoje; svima rudarskim istraživanjima, rudnicima i
6) izdavanje posebnih rudarskih policijskih topionicama;
naredaba i vršenje službe opšte rudarske poli- 19) staranje o izvršenju rudničkih i službenič-
cijske službe po rudnicima, u cilju zaštite i obez- kih prava i obaveza kao i prinosa za bratim-
beđenja rudarskog osoblja, radnji i površine; sku blagajnu;
7) nadzor nad svim istraživanjima i rudnicima 20) odobravanja primanja u rad i postavljanja
u pogledu vršenja dužnosti i prava rudarskog odgovornih stručnih lica domaćih i inostra-
poduzetnika; nih, u rudarskim preduzećima;
8) odobravanje osnivanja rudarskih društava 21) odobravanje radnog i službenog reda za
(zadruga i slično) po odredbama odnosnih rudarsko osoblje;
zakona;
22) preduzimanje zakonskih mera u slučaju Član 45
nesreće u rudnicima i isleđivanje nesretnih i Pri svakoj banskoj upravi obrazovaće se
smrtnih slučajeva; banski sanitetski savet, kao stručni saveto-
23) odobravanje kolektivnih radnih ugovora davni organ bana. Pravilnik o sastavu i delo-
rudarskog osoblja; krugu saveta, propisuje Ministar socijalne
24) postavljanje rudarskih inspektora po politike i narodnog zdravlja sporazumno sa
potrebi službe u većim rudarskim okruzima Ministrom unutrašnjih poslova.
(revirima);
25) nadzor nad radom rudarskih i topioničkih Član 46
ovlašćenih inžinjera i merača; Iseljenički komesarijat u Zagrebu posluje kao
26) izricanje kazni oduzimanje rudarskih organ Ministarstva socijalne politike i narod-
prava i povlastica za vođenje i primena pri- nog zdravlja i u njegovo ime obavlja poslove
nudnih mera na rudnicima u slučaju teških prema datim mu ovlašćenjima.
povreda rudarskih propisa ili kad postoji Ortopedski zavod u Beogradu i ortopedske
opasnost za sigurnost po život i rad; radionice u Zagrebu, Ljubljani i Trebinju,
27) rudarska i topionička statistika; neposredno su pod Ministarstvom i zadržava-
28) davanje mišljenja po poreskim pitanjima ju svoje dosadanje teritorije, dok Ministar
za rudarska preduzeća prema odredbama socijalne politike i narodnog zdravlja drukčije
zakona o neposrednim porezama kao i po svojom uredbom ne odredi. Prema potrebi
predmetima rudarske i topioničke struke; može zavod, odnosno jedna radionica vršiti
29) ostali poslovi u vezi sa sprovođenjem poslove i za jednu ili više susednih banovina.
rudarskih zakona, zakona o zaštiti radnika i Škola narodnog zdravlja u Zagrebu podređe-
ostalih zemaljskih zakona; na je Ministarstvu socijalne politike i narod-
30) niža rudarska nastava. nog zdravlja sa delokrugom propisanim ured-
bom o njenoj organizaciji i delokrugu.
Član 43
Poslovi, koji su po posebnim zakonskim pro- Član 47
pisima spadali u nadležnost velikih župana Za stručne činovnike opšte uprave I kategorije
kao i oblasnih i sreskih samouprava, prelaze utvrđuju se položaji i nazivi prema granama,
u nadležnost bana za ono područje, koje je kojima pripadaju, ovako:
ušlo u sastav banovine. Položajna Naziv Grupa
klasa
1 pripravnik I/9
Član 44
Zdravstveni, poljoprivredni,
marski, rudarski, tehnički i

agrarni, veterinarski, šu-
Gde se obrazuju okružni inspektorati Ministar 2 pristav I/8

unutrašnjih poslova dodeljuje okružnom 3 viši pristav I/7 i I/6
inspektoratu na službu jednog političko-
4 savetnik I/6, I/5 i I/4
upravnog činovnika ili pomoćnog sekretara,
trgovinski
koji će ga zamenjivati u nadleštvu u slučaju 5 viši savetnik I/5, I/4 i I/4a

sprečenosti i jednog upravnog kancelarijskog 6 inspektor I/4, I/4a i I/3
činovnika.
Sem toga ban će okružnom inspektoru odre-
Načelnici odeljenja su činovnici od 4 a do 3 a
diti dva dnevničara.
grupe, I kategorije zaključno.
Ako bi se pokazala, s obzirom na obim poslo-
Gde se u pojedinim položajnim klasama
va, potreba, da se broj okružnom inspektora-
predviđaju razne grupe za iste nazive una-
tu određenog osoblja poveća, ovo povećanje
pređenje u okviru iste položajne klase može
može izvršiti Ministar unutrašnjih poslova.
Prilozi 239
se izvršiti posle četiri godine provedene u Črnomelj, agrarni referent u Ljubljani i za srez
istoj grupi. Čabar; agrarni referent sreskog načelstva u
Položajne plate za grupe a) određuju se po čl. Novom Sadu i Baranji i srezovima: Ilok, Irig,
101 Zakona o unutrašnjoj upravi. Ruma, Stara Pazova i Zemun osim grada
Zemuna.
Član 48 Šefovi ukinutih agrarnih ureda u vršenju
Centralni higijenski zavod u Beogradu stoji svojih poslova biće kao referenti potčinjeni
neposredno pod Ministrom socijalne politike i načelniku onog sreza na čijoj teritoriji vrše
narodnog zdravlja a ima nadležnost za poslove.
područje cele države. Agrarne direkcije i uredi prestaju danom,
Ovlašćuje se Ministar socijalne politike i kada započnu rad Kraljevske banske uprave i
narodnog zdravlja da u saglasnosti sa Pret- prenose sve svoje poslove na bansku upravu,
sednikom Ministarskog saveta propiše uredbu odnosno sreska načelstva.
o organizaciji i delokrugu centralnog higijen-
skog zavoda kao stručnog organa Ministarstva Član 50
socijalne politike i narodnog zdravlja za sva Pri Upravi grada Beograda ustanovljava se
pitanja higijene, asanacija, zdravstvene stati- Tehničko odeljenje, u čiju nadležnost spada
stike, proučavanje i poučavanje naroda u redovno održavanje sviju državnih zgrada u
zdravstvenom pogledu kao i stručnog usavr- Beogradu, izuzev vojnih i Ministarstva saobra-
šavanja. ćaja, kao i svi poslovi dosadašnje građevinske
Državna hemijska labaratorija u Beogradu sekcije za grad Beograd.
spaja se sa centralnim higijenskim zavodom i Bliže odredbe o organizaciji ovog odeljenja,
postaje njegovo odeljenje. kao i njegovom poslovanju propisaće se
pravilnikom Ministra građevina u sporazumu
Član 49 sa Ministrom unutrašnjih poslova.
Agrarne direkcije u Ljubljani, Zagrebu, Splitu,
Sarajevu, Novom Sadu i Skoplju ukidaju se i Član 51
njihovi poslovi prelaze na Kraljevske banske Za tehničku službu ustanovljavaju se prema
uprave. potrebi pri sreskim načelstvima tehnički
Vrhovni poverenik agrarne reforme u Skoplju odeljci, čija sedišta i teritorijalnu nadležnost
rukovodiće poslove agrarne reforme na teri- određuje ministar u sporazumu sa Ministrom
toriji Vardarske banovine i delovima Morav- unutrašnjih poslova.
ske i Zetske banovine koji su do sada spadali Ovi odeljci, svaki na svojoj teritoriji vrše
pod teritorijalnu nadležnost ukinute agrarne skladno sa propisima čl. 28. i 29 Zakona o
direkcije, odnosno povereništva u Skoplju i u unutrašnjoj upravi tehničke poslove iz oblasti
pogledu ovih poslova je kao referent potči- resora Ministarstva građevina, u koliko spa-
njen banu na čijoj se teritoriji vrše dotični daju u opštu upravu s tim, da su s obzirom na
poslovi. konkretne službene poslove potčinjeni sre-
Agrarni uredi ukidaju se i njihovi poslovi i skom načelniku, za čije područje ih obavljaju,
osoblje prelaze u nadležnost i sastav dotičnih a inače sreskom načelniku na čijem području
sreskih načelstava, u čijem se sedištu nalaze im je određeno sedište.
sedišta dosadanjih ureda. Sreska načelstva u
čijim se sedištima nalaze ukinuti agrarni Član 52
uredi vršiće funkcije dosadanjih agrarnih Poslovanje tehničkih odeljenja pri banskim
ureda na dosadanjoj teritoriji agrarnih ureda upravama i tehničkog odeljenja pri Upravi
sa ovim izmenama: agrarni referent sreskog grada Beograda kao i tehničkih odeljenja pri
načelstva u Zagrebu vrši poslove za srez sreskim načelstvima počeće odmah čim ot-
počne poslovanje u banovinama po čl. 23 Član 56
Zakona o nazivu i podeli Kraljevine na uprav- Na teritoriji Uprave grada Beograda poslove
na područja. koji su po čl. 40 preneti u nadležnost bana
Istovremeno prestaje rad svih dosadašnjih vršiće Ministarstvo prosvete.
oblasnih tehničkih uprava i tehničkih sekcija, Isto tako na toj teritoriji vršiće Ministar trgovine i
kao i građevinske sekcije za grad Beograd. industrije poslove dodeljene banovima po tački
Ove tehničke uprave i sekcije predaće 16, 18, 20 i 21 čl. 43 kao i poslove po zakonu o
odmah nadležnim tehničkim odeljenjima pri radnjama, koji se odnose na odobravanje pos-
banskim upravama, odnosno tehničkim trojenja industrijskih preduzeća (čl. 34, čl. 35, čl.
odeljcima pri sreskim načelstvima, sve svoje 38 i čl. 42), na izmeštanje postrojenja (čl. 40) i na
predmete i poslove, u kojima one dejstvuju postavljanje članova stručnog odbora (čl. 43).
u svojstvu upravne građevinske vlasti a u
koliko se tiče započetih radova i poslova, u Član 57
kojima se one javljaju kao poduzetnici, a koji Ovlašćuje se Ministar unutrašnjih poslova da
se prema novoj teritorijalnoj nadležnosti uredbom propiše ustrojstvo i delokrug Upra-
prostiru na teritorije dvaju ili više tehničkih ve grada Beograda.
odeljenja, odnosno odeljaka, Ministar gra-
đevina po potrebi odrediće svojom nared- Član 58
bom tehničko odeljenje odnosno tehnički Uprava postojećih poljoprivrednih, stočarskih
odeljak koji ima da te radove i poslove i veterinarskih fondova prenosi se prema
produži do kraja budžetske, bez obzira na njihovom poreklu:
koju se teritoriju ovi radovi i poslovi odnose. 1) fond za semenje deli se na četiri jednaka
dela na banovine: Moravsku, Dunavsku, Drin-
Član 53 sku i Vardarsku;
Zavod za meteorologiju u Sarajevu, u čiju 2) fond za ribarstvo na bansku upravu Vardar-
nadležnost spadaju poslovi meteorološke sku;
službe na teritoriji Bosne i Hercegovine, s 3) zemaljska gospodarska zaklada i veterinar-
obzirom na konkretne službene poslove ska zaklada za Hrvatsku i Slavoniju na bansku
potčinjen je onom banu, za čije ih područje upravu Savsku.
obavlja, a inače banu na čijem se području 4) nova državna veterinarska zaklada vratiće
nalazi njegovo sedište. sumu izuzetu iz sredstava veterinarske zakla-
de za Hrvatsku i Slavoniju za kupovinu veteri-
Član 54 narskog doma u Beogradu a u godišnjim
Zavod za meteorologiju ulazi u sastav banske obrocima po 500.000 dinara;
uprave u Sarajevu sa danom kad ova počne 5) veterinarska zaklada za Vojvodinu na ban-
svoje poslove. sku upravu Dunavsku;
Građevinske sekcije za grad Beograd predaće 6) imovina kotarskih pripomoćnih zaklada u
svoje predmete i poslove tehničkom odelje- Bosni i Hercegovini podeliće se na pojedine
nju pri Upravi grada Beograda. sreske pripomoćne zaklade prema njihovom
poreklu, a zajednička imovina ovih zaklada
Član 55 kojom rukuje otsek za poljoprivredni kredit u
Predmete koji su po zakonu bili u nadležnosti Sarajevu razdeliće se na pojedine zaklade,
Ministra, a preneti su u nadležnost bana, odnosno srezove u srazmeri njihove vlastite
rešavaće bane samostalno i onda kad je imovine. U slučaju gde su srezovi pojedinih
propisano sporazumno rešavanje između više zaklada podeljeni, izvršiće se podela imovine
ministara. između ovih delova srezova prema prednjim
odredbama. Dalje odredbe u pogledu rukova-
Prilozi 241
nja kotarskih pripomoćnih zaklada i uređenja ispuniti, izvršiti samo, ili preko drugog lica, ili
njihovih središnjica odrediće Ministar poljo- položiti procenjenu vrednost u novcu.
privrede.
Član 62
GLAVA TREĆA Pravo na naplatu oblasnih i sreskih samou-
pravnih dažbina prelazi počev od trećeg
Banovinsko gazdinstvo oktobra 1929 godine na banovine.
Član 59 Oblasna trošarina na predmete državne
trošarine naplaćivaće se u području Uprave
Banovina je u pogledu banovinskog delokru- grada Beograda po zakonskim propisima o
ga pravno lice i može samostalno sticati trošarini, a o upotrebi udela ovih trošarina
prava odnosno preuzimati obaveze. propisaće se odredba u uredbi o ustrojstvu i
Ban pretstavlja banovinu kao pravno lice. delokrugu Uprave grada Beograda.
Isprave o pravnim poslovima, po kojima se Počev od prvog januara 1930 godine naplaći-
banovina obavezuje prema trećim licima, kao vaće se dosadašnje oblasne trošarine na
i punomoćstva potpisuje ban i snabdeva ih predmete državne trošarine kao banovinske
svojim pečatom. po stopama predviđenim u zakonskim propi-
Državna pravobranioštva dužna su zastupati sima o državnoj trošarini.
banovinu u njezinim imovno-pravnim odno-
sima iz bilo koje pravne oblasti pred redov- Član 63
nim i posebnim sudovima i vlastima i davati Prirez na neposredni porez, kao i trošarine na
pravna mišljenja koja od njih traže ban i predmete, podložne državnoj trošarini, razre-
druga njemu podređena nadleštva i ustanove. zuju i naplaćuju za banovinu nadleštva finan-
sijske uprave, a banovinske dažbine i pristoj-
Član 60 be u koliko to Ministar finansija odobri.
Ban upravlja imovinom koju ima banovina u Na predmete opterećene državnom trošari-
vlasništvu ili u upravi. nom naplaćuje se za banovinu trošarina
Privredna preduzeća, koja su vlasništvo ba- samo u granicama određenim u zakonu o
novine ili stoje pod banskom upravom, mora- državnoj trošarini.
ju se voditi tako, da njihovi prihodi pokrivaju Banovinski prirez na neposredne poreze i
rashode i daju još umerenu kamatu i odgova- državnu trošarinu deli u svemu sudbinu
rajuću kvotu za amortizaciju uložene glavnice. državnog poreza, odnosno državne trošarine.
Od ovog se može odstupiti samo kod predu- Do donošenja novog banovinskog budžeta
zeća, koja služe javnim interesima, kad se ovi naplaćivaće se banovinski prirezi na nepo-
ne mogu drukčije zadovoljiti. sredne poreze privremeno kvotama ranijeg
budžeta, a razrez će se izvršivati za celu pore-
Član 61 sku godinu po postotcima prireza koji se
Radi pokrića izdataka, koji se odnose na predvide u odobrenom banovinskom budžetu
banovinski delokrug, a koji se ne mogu pokriti za narednu budžetsku godinu.
iz prihoda banovinskog imanja i drugih vrela,
mogu se u banovini uvoditi i naplaćivati: Član 64
prirezi; Pristojbe se mogu naplaćivati za službene
pristojbe; poslove u banovinskom delokrugu a i za
samostalne dažbine, i upotrebu ustanova (zavoda, preduzeća itd.)
doprinosi u novcu ili naravi. koje izdržava banovina.
Doprinos u naravi treba uvek oceniti i u nov- Pristojbe se utvrđuju tarifom. U tarifi se mogu
cu. Lice koje se obaveže na doprinos, može ga predviđati olakšanja i oslobođenja za oprav-
dane slučajeve, a stope u njoj mogu se i Član 69
stepenovati prema imovinskim prilikama. Najmanje jedan put u svakom tromesečju ban će
narediti iznenadni pregled banovinske blagajnice.
Član 65 O izvršenom pregledu i stanju valja sačiniti
Ban će banovinske pristojbe i samostalne propisni izveštaj.
banovinske dažbine uređivati pravilnicima po
odobrenju Ministra finansija. Član 70
U pravilnicima će se propisati i kaznene Ostvareni višci jedne proračunske godine
odredbe. Novčane kazne ne mogu biti veće od služe za pokriće manjka ranijih godina, i za
5.000 dinara, a zatvor do 30 dana. potrebe druge godine ili za otvaranje investi-
cionih fondova.
Član 66
Za pokriće troškova oko osnivanja i izdrža- Član 71
vanja ustanova u javnom interesu, mogu se U pogledu sastava, odobrenja, izvršenja i
po prethodnom odobrenju Ministra finansija važnosti banovinskog budžeta, načina uprave
a u saglasnosti sa resornim ministrom i zaduženja banovinske imovine i drugih
zahtevati doprinosi od opština i vlasnika pitanja o kojima je reč u uredbi o utvrđenju
zemljišta i sopstvenika radnja, koji od tih imovine, načinu uprave i budžetiranju bano-
ustanova imaju naročite privredne koristi. vine i o likvidaciji imovinskih odnosa dosada-
Doprinosi će se utvrđivati prema koristi njih sreskih i oblasnih samouprava od 23
interesenata. oktobra 1929 godine važe u svemu odredbe
Doprinos u novcu može se zameniti radom ili ove uredbe.
doprinosom u naravi, sa svim ili delimično.
GLAVA ČETVRTA
Član 67
U pogledu ustanova i radova koji isključivo i Prelazna naređenja
pretežno služe pojedinim srezovima ban
može na predlog interesenata odrediti, da Član 72
troškove oko njih snose isključivo ili pretež- Ministar unutrašnjih poslova je ovlašćen da u
no odnosi srezovi, utvrđujući i odgovarajuće slučaju potrebe u sporazumu sa Ministrom
udele. finansija propiše bliže odredbe po svima
pitanjima, koja se pojavljuju u vezi sa osniva-
Član 68 njem banske uprave i likvidacijama dosadaš-
Ministar finansija se ovlašćuje da u spora- njih oblasti i srezova.
zumu sa Ministrom unutrašnjih poslova
uredbom propiše bliže odredbe o ustrojstvu Član 73
računovodske i blagajničke službe kod ban- Prenos nepokretne imovine, koje prelaze na
ske uprave. Ovom uredbom propisaće se i banovine, vršiće se na predlog bana bez
kontrolne mere i postupak obračunavanja naplate taksa.
da se spreče eventualne zloupotrebe, a
ujedno obezbedi pravilno, tačno i brzo Član 74
poslovanje banske uprave, pri čemu su Do izjednačenja rudarskih zakona:
dopuštena odstupanja od propisa Zakona o 1) vršiće dosadanja rudarska satništva (gla-
državnom računovodstvu i Zakona o glavnoj varstva) na svom dosadanjem teritoriju, kao
kontroli. prvostepena vlast, sve poslove dosadanje
svoje nadležnosti; na njih prelaze nadležnosti
Prilozi 243
i likvidovanje okružnih revirnih ureda, koji se Član 78
ukidaju. Kredit određen budžetom za 1929/30 god. u
Rudarska satništva (glavarstva) potčinjena su VII razredu, gl. LIV part. 386 za uvođenje u
banu one banovine, na čijoj se teritoriji nalazi život zakona o ustrojstvu unutrašnje uprave
sedište satništva; mogu se trošiti i za sve potrebe (materijalne i
2) za krajeve, gde ne postoje rudarska satniš- lične), koje se pojavljuju povodom obrazova-
tva ostaju dosadanje nadležnosti i postupaće nja banskih uprava. Isto tako mogu se u
se po sada postojećim zakonima; pomenute svrhe trošiti u pojedinim banovi-
3) postojeći rudarski sudovi zadržavaju svoju nama i ostatci kredita za kirije odnosno anui-
dosadanju nadležnost. tete za zidanje i kupovinu zgrada, koji su
predviđeni u pojedinim partijama budžeta za
Član 75 1929/30 god. VII razreda.
U pogledu službenika sreskih samouprava
ban će postupati shodno odredbama, koje Član 79
važe u pogledu dosadašnjih oblasnih službe- Ovaj zakon stupa u život kad ga Kralj potpiše i
nika. Ako ih zadrži i preuzme u službu banske dobija obaveznu snagu kad se obnaroduje u
uprave za njih će važiti propisi o banovinskim „Službenim novinama“.
činovnicima. Preporučujemo Pretsedniku Našeg Ministar-
skog saveta, Našem Ministru unutrašnjih
Član 76 poslova, da ovaj zakon obnaroduje, svima
Inspektori rada i inspektori parnih kotlova Našim Ministrima da se o izvršenju njegovom
vrše kao stručni referenti bana na teritoriji staraju, vlastima zapovedamo da po njemu
banovine poslove po postojećim propisima i postupaju a svima i svakome da mu se poko-
odredbama u skladu sa zakonom o unutraš- ravaju.
njoj upravi.
7 novembra 1929 god. ALEKSANDAR, s. r.
Član 77 Beograd
Za smeštaj banskih uprava služiće prvenstve-
no državne i banovinske zgrade, koje su i do Pretsednik Ministarskog saveta,
sada služile za županije i oblasne samoupra- Ministar unutrašnjih poslova,
ve, kao i sve druge za ovu cilj upotrebljive Počasni ađutant Nj. V. Kralja,
zgrade. Diviziski đeneral,
U koliko ove prostorije ne bi bile dovoljne za Pet. Živković, s. r.
smeštaj banske uprave podmiriće se troškovi
oko smeštaja banske uprave iz banovinskih Video i stavio Državni pečat,
prihoda i državnih dotacija, a troškovi oko Čuvar Državnog pečata,
održavanja zgrada, koje služe banskoj upravi Ministar pravde,
padaju na trošak banovine. D-r M. Srškić, s. r.
Službene novine Kraljevine Jugoslavije,

br. 261, 7. novembar 1929.
Član 3.
Za obavljanje ovih poslova opšte uprave kod
UREDBA O USTROJSTVU I DELOKRUGU upravnika grada Beograda se ustanovljavaju
UPRAVE GRADA BEOGRADA odeljenja:
1) Odeljenje tehničko – za poslove označene u
I Uprava grada Beograda kao tački 1 čl. 2;
opšta upravna vlast 2) Odeljenje za socijalnu politiku i narodno
zdravlje – za poslove označene u tački 2 čl. 2.
Član 1. Ove poslove Upravnik grada Beograda vrši
Opštine gradova Beograda, Zemuna i Pančeva na području opštine grada Beograda u
čine posebnu upravnu celinu, koja nosi naziv prvom stepenu.
Uprava grada Beograda. Poslove opšte uprave, koje vrše gradovi sa
Na čelu Uprave grada Beograda stoje Uprav- pravom opšte upravne vlasti prvog stepena, na
nik grada Beograda. području opština grada Zemuna i Pančeva vrše
gradski načelnici Zemuna i Pančeva u prvom
Član 2. stepenu.
Upravnik grada Beograda je pretstavnik Poslove opšte uprave u drugom stepenu na
državne policijske vlasti i pretstavnik opšte području Uprave grada Beograda vrše resorni
uprave na području Uprave grada Beograda i Ministri, kao i poslove opšte uprave u prvom
stoji pod neposrednim nadzorom Ministra stepenu na području opštine grada Beograda,
unutrašnjih poslova. koji nisu dani u nadležnost Upravnika grada
U delokrug Upravnika grada Beograda spada- Beograda.
ju, pored poslova iz oblasti resora Ministar- Opštine grada Zemuna i Pančeva kao takove
stva unutrašnjih poslova, i ovi poslovi opšte podređene su neposredno Ministru unutraš-
uprave: njih poslova isto kao i Opština grada Beograda.
1) održavanje državnih zgrada i drugih arhi-
tektonskih objekata, izuzev vojnih i Ministar- Član 4.
stva saobraćaja; izuzetno i projektovanje i Upravnik grada Beograda ima svoga pomoć-
građenje ovih zgrada, u koliko te poslove nika, koji je njegov pomoćni organ i njegov
manjeg obima bude u konkretnim slučajevi- zakonski zamenik.
ma Ministarstvo građevina prenelo u delo- Pomoćnik vodi poslove, stara se o skladnosti i
krug Upravnika grada Beograda; nadzor nad jednoobraznosti rada i vrši nadzor nad svima
projektovanjem, građenjem i održavanjem odeljenjima Uprave grada Beograda, prema
nedržavnih zgrada namenjenih javnoj upotre- delokrugu, koji mu Upravnik dodeli.
bi; donošenje svih odluka po postojećim Pomoćnik upravnika potpisuje sva zvanična
građevinskim propisima; akta, koja Upravnik grada Beograda nije
2) nadzor nad socijalnim, dečjim, invalidskim i izrično zadržao za svoj potpis, ili u koliko nisu
ostalim humanitarnim ustanovama; staranje za to ovlašćeni načelnici i šefovi odeljenja.
za invalide, u koliko nisu invalidskim zako-
nom takvi poslovi preneti u nadležnost drugih Član 5.
vlasti; saradnja oko staranja za siromašne i Za lični saobraćaj sa Upravnikom grada Beo-
stare; sprečavanje širenja zaraza i staranje o grada postoji Sekretarijat.
narodnom zdravlju i higijeni; nadzor nad Sekretarijat prima i raspoređuje poštu upu-
lekarskom i apotekarskom komorom; nadzor ćenu lično Upravniku grada Beograda, otprav-
nad babicama i drugim nižim sanitetskim lja svu ličnu i poverljivu službenu prepisku
radnicima. Upravnikovu i vrši sve druge poslove, koje mu
stavi u dužnost Upravnik grada Beograda.
Prilozi 245
Poslove Sekretarijata otpravlja jedan od 4 da pokreće pitanja u cilju usavršavanja slu-
sekretara Uprave grada Beograda, koji postoji žbe i svih poslova poverenog mu odeljenja;
pod neposrednim nadzorom Upravnika. 5 da prikuplja podatke za ocenu osoblja
odeljenja;
Član 6. 6 da se stara o vođenju tačne evidencije
Pri Upravi grada Beograda ustanovljava se materijala i inventara koji pripada odeljenju;
finansijski otsek, neposredno podređen 7 da se stara o prikupljanju, sređivanju i
Upravniku grada Beograda, u čiji delokrug proučavanju potrebnih statističkih podataka,
spadaju ovi poslovi: kao i stručnih i drugih pomoćnih sredstava.
1 sastavljanje i predlog budžeta prihoda i
rashoda; Član 8.
2 svi poslovi računske, finansijske i ekonom- Načelnici odeljenja Uprave grada Beograda
ske prirode; postavljaju se Kraljevim ukazom na predlog
3 izvršenje budžeta u okviru nadležnosti; resornog ministra.
4 nabavke potrebne za Upravu grada Beogra- Načelnici odeljenja su činovnici od 4-a do 3-a
da i njene ustanove. grupe prve kategorije zaključno.
Na čelu finansijskog otseka stoji činovnik, Načelnici odeljenja mogu biti unapređeni u
koga Upravnik grada Beograda određuje od višu grupu posle četiri godine provedene u
svojih službenika. istoj grupi, no s tim da ne mogu preći 3-a
Finansijski otsek se stara za rashodovanje grupu prve kategorije.
dotrajalih inventarskih predmeta. Stara se za Položajne plate za grupe a određuju se po
sve poslove shodno odredbama Zakona o članu 101 Zakona o unutrašnjoj upravi.
državnom računovodstvu i Pravilnika za nje-
govo izvršenje. Član 9.
U finansijski otsek spada blagajna i ekono- Na čelu otseka stoje šefovi otseka, koji su
mat. Ekonomatom upravlja ekonom. Ekono- neposredno podređeni načelniku i odgovorni
mat Uprave je pomoćna ustanova za ekono- su mu za sve poslove otseka. Oni vode nadzor
mičnu nabavku i štedljivo trošenje kancelarij- nad poslovima otseka i odeljka (referata).
skog materijala. Rukuje celokupnim inventar-
skim i potrošnim materijalom. Član 10.
Odeljenje za socijalnu politiku i narodno
Član 7. zdravlje deli se na otseke: otsek za socijalnu
Na čelu odeljenja stoji načelnik odeljenja. politiku, i otsek za narodno zdravlje.
Njemu je podređeno sve osoblje poverenog Bolnica milosrdnih sestara u Zemunu i Dom
mu odeljenja. On vodi poslove odeljenja, vrši slepih u Zemunu ne ulaze u nadležnost grad-
nadzor nad svima otsecima i odeljcima (refe- skog načelnika.
ratima), stara se o zakonitosti, brzini, pravil-
nosti i skladnosti rada, i odgovoran je za sve II Uprava grada Beograda
poslove svoga odeljenja. kao državna policijska vlast
U tom smislu dužnost načelnika je:
1 da otpravlja glavne i upravlja svima ostalim Član 11.
poslovima u poverenom mu odeljenju; Područje Uprave grada Beograda u policij-
2 da čini raspored dodeljenog mu osoblja; skom delokrugu obuhvata:
3 da se stara, da se svi poslovi u odeljenju 1 atar Opštine grada Beograda;
izvršuju uredno i tačno po odnosnim zakoni- 2 atar Opštine Zemuna i atar Opštine Bežanije;
ma, uredbama, pravilnicima, propisima i 3 atar Opštine Pančeva i atare opština Borče,
naređenjima; Vojlovice i Ovče.
Član 12. Član 15.
Upravnik grada Beograda kao pretstavnik U slučaju pojave nereda ili nemira širih razme-
državne policijske vlasti dužan je, da na ra Upravnik grada Beograda dužan je preduzeti
području Uprave grada Beograda: sve potrebne mere, a po potrebi postupiti
1 vodi staranje o bezbednosti države; energično i bezuslovno vaspostaviti red i
2 održava javan red i mir; otkloniti svaku opasnost po javi red i bezbed-
3 stara se o ličnoj i imovnoj bezbednosti i nost snagama koje su mu na raspoloženju.
spokojstvu građana;
4 štiti izvršenje zakona; Član 16.
5 pronalazi, hvata i nadležnim vlastima pre- Upravnik grada Beograda ovlašćen je, da
daje izvršioce krivičnih dela; izdaje pravilnike i naredbe o organizaciji i
6 stara se o javnom moralu, zdravlju stanov- radu u područjima pojedinih otseka i referata
ništva i domaće stoke; u odeljenjima, kvartovima, pretstojništvima i
7 vrši sve poslove, koji su mu specijalnim komesarijatima, o krugu rada potčinjenih mu
zakonima stavljeni u dužnost kao i policiju organa, o unutrašnjem gospodarstvu i poslo-
radnja i sanitetsku policiju; vanju nadleštava i njihovih ustanova, u koliko
8 vrši tehničku službu u policiskom delokrugu to nije određeno opštim propisima.
za celu zemlju i vodi kriminalnu evidenciju u
smislu čl. 59 Zakona o unutrašnjoj upravi za Član 17.
celu zemlju, u koliko mu Ministar unutrašnjih Upravnik grada Beograda rasmatra u drugom
poslova svojom odlukom poveri vršenje ovih stepenu odluke starešina kvartova, pretstoj-
poslova. nika gradske policije i policijskih komesara.
Član 13. III Policijska odeljenja

Upravnik grada Beograda podnosi usmene Uprave grada Beograda
izveštaje Kralju. Ministru unutrašnjih poslo-
va podnosi svakog dana pismeni izveštaj o Član 18.
događajima i novostima, a usmeni prema Uprava grada Beograda kao mesna državna
naređenju. policijska vlast deli se na odeljenja.
Odeljenja ima pet i to:
Član 14. 1 Administrativno odeljenje (I);
Upravnik grada Beograda upravlja celokup- 2 Odeljenje opšte policije (II);
nom službom. 3 Odeljenje krivične policije (III);
Pored činovnika i službenika, radi održavanja 4 Odeljenje saobraćajne policije (IV);
reda i bezbednosti i izvršenja ostalih policij- 5 Odeljenje tehničke policije (V).
skih i opšte-upravnih zadataka, Upravniku Odeljenja se dele na otseke a otseci na
grada Beograda stavljaju se na raspoloženje odeljke.
jedan puk i jedan eskadron državne konjičke
žandarmerije, čija se jačina određuje prema Član 19.
prilikama i potrebama. Na čelu odeljenja stoje šefovi odeljenja, koji
Svi službenici Uprave grada Beograda, svi moraju biti političko-upravni činovnici – i to
oficiri, podoficiri i žandarmi puka i eska- policijski inspektori ili policijski savetnici.
drona dužni su najhitnije i najtačnije po Svi šefovi odeljenja potčinjeni su neposredno
odredbama zakona izvršivati naredbe Upravniku grada Beograda i odgovorni su za
Upravnika grada Beograda izdate im u sve poslove kojim upravljaju. Oni upravljaju
službenoj dužnosti. poslovima po uputstvu i pod nadzorom
Upravnika grada Beograda, vrše nadzor nad
Prilozi 247
otsecima i odeljcima i staraju se o zakonito- 3 državljanstvo i zavičajnost;
sti, brzini, pravilnosti i skladnosti rada u 4 izdavanje putnih isprava; izdavanje ličnih
odeljenju; referišu Upravniku grada Beograda mehanskih prava;
po svima važnijim poslovima, a o hitnim i 5 legalizacija raznih akata, u koliko to po
izuzetnim slučajevima obaveštavaju ga zakonu ne spada u nadležnost drugih vlasti;
odmah; daju mišljenja i čine predloge po 6 vršenje revizije nad radom kvartova, pret-
svima pitanjima, koja po prirodi posla spada- stojništava i komesarijata, i izviđanje činov-
ju u njihovu nadležnost. ničkih krivica;
Na čelu otseka stoje šefovi otseka, koji su 7 poslovi koji ni po izričnom propisu ove
neposredno potčinjeni šefu odeljenja i odgo- Uredbe ni po sličnosti predmeta ne dolaze u
vorni su za sve poslove otseka. Oni vode nadležnost kod drugog odeljenja, a pored
nadzor nad poslovima otseka i odeljaka, dele toga otpravlja sve poslove, koje mu odredi
posao potčinjenim organima, daju im uput- Upravnik grada Beograda.
stva u radu i staraju se o zakonitosti, pravil-
nosti i brzini rada u otseku. Član 22.
Odeljcima upravljaju referenti, koji imaju iste U delokrug Odeljenja opšte policije spadaju
dužnosti u odeljcima, kao šefovi otseka u ovi poslovi:
otsecima. 1 državna bezbednost i javni poredak;
2 suzbijanje špijunaže i svake akcije uperene
Član 20. protivu državnog poretka;
U opšti delokrug odeljenja spada: 3 politički i društveni život i nadzor nad sum-
a upravljanje svima poslovima oko primene njivim licima;
zakona i zakonskih propisa, koji po odredbama 4 nadzor nad radom udruženja i skupova;
ove Uredbe ili naredbama Upravnika grada 5 nadzor nad štampom, povremenim spisima
Beograda spadaju u nadležnost dotičnog ode- i svima štampanim stvarima i publikacijama
ljenja; svih vrsta, u koliko to po zakonu spada u
b predlaganje naredaba i pravilnika kao i nadležnost policijske vlasti;
odluka po načelnim pitanjima u granicama 6 služba po prijavljivanju naših državljana i
zakona i zakonskih uredaba iz oblasti njihove stranaca; kao i po prijavljivanju i upisu mlađih;
nadležnosti; 7 evidencija političko-sumnjivih lica i lica,
v vršenje svih drugih poslova, koji bi se speci- koja se traže; evidencija političko-zločinih
jalnim zakonima stavili u dužnost Upravniku dela, kao i evidencija političko-kažnjenih lica i
grada Beograda, a po prirodi posla došli bi u 8 davanja odobrenja za razne priredbe i
rad dotičnog odeljenja. dobrotvorne akcije, i kontrola njihovog rada.
Član 21. Član 23.

U delokrug Administrativnog odeljenja spada- U delokrug Odeljenja krivične policije spadaju
ju ovi poslovi: ovi poslovi:
1 opšta administracija, rad na administrativ- 1 lična i imovna bezbednost, mir i spokojstvo
nim i drugim sporovima u koliko je za njihovu građana; suzbijanje kriminaliteta; istraživanje,
raspravu nadležna Uprava grada Beograda; hvatanje, identifikovanje izvršilaca krivičnih
izrada naredaba opšteg karaktera; davanje dela, prethodna isleđenja istih i predaja
načelnih mišljenja i predlaganje mere za brže, krivaca nadležnoj vlasti; policiski nadzor,
pravilnije i celishodnije otpremanje poslova; nadzor nad osuđenicima i licima sklonim
prijem i podela pošte; izvršenju kaznimih dela; rukovanje zatvorom i
2 personalne stvari; opšta evidencija osoblja i pritvorom, proterivanje i sprovod;
raspored istog;
2 mere za otklanjanje nesrećnih slučajeva i dukcija fotografskih dokumenata, pisanih i
opasnosti za sigurnost lica i imanja; služba štampanih isprava i tome slično;
povodom samoubistava i naprasne smrti; 5 centralna kartoteka daktiloskopskih i foto-
pronalazak nestalih i identifikovanje leševa grafskih fiševa svih kriminalnih lica;
nepoznatih lica; 6 registar svih osuđenih lica od građanskih i
3 održavanje javnog morala i blagih naravi; vojnih vlasti;
suzbijanje trgovine belim robljem, tajne pro- 7 evidencija sumnjivih lica, za kojima su izda-
stitucije, hazarnih igara, alkoholizma i upo- te poternice, i evidencija zločinih dela, čiji su
trebe nedopuštenih narkotičnih sredstava i izvršioci nepoznati;
nadzor nad javnom prostitucijom; 8 uređenje i izdavanje lista Policijski glasnik u
4 primena propisa specijalnih zakona i ure- kome će se objavljivati i poternice i
daba; držanje i nošenje oružja, trgovina 9 upravljanje kriminalnim muzejom.
otrovnim, eksplozivnim i zapaljivim materija-
ma; nesavesna spekulacija, veštačko dizanje IV Područna nadleštva
cena, ilegalna trgovina i obrt, zelenaštvo, Uprave grada Beograda
mere i tegovi; otvaranje i zatvaranje radnji,
policijsko vreme; nadzor nad napuštenima i Član 26.
bezpomoćnima; rukovanje nađenim stvarima Područje Uprave grada Beograda deli se na 14
i sve drugo što po prirodi poslova i predmeta kvartova, dva pretstojništva gradske policije i
dolazi u nadležnost ovog Odeljenja. tri policijske komesarijata.
Kvartovi, pretstojništva i komesarijati policije,
Član 24. kao administrativne jedinice, vrše policijsku
U delokrug Odeljenja saobraćajne policije vlast na određenom prostoru područja Upra-
spadaju ovi poslovi: bezbednost i udobnost ve grada Beograda.
javnog saobraćaja na ulicama, putovima, Granice kvartova idu sredinom ulica, koje su
drumovima i uopšte na javnim mestima i označene kao granične.
saobraćajnim i podvoznim sredstvima za U delokrug kvartova, pretstojništava i kome-
opštu i privatnu upotrebu, kao i obavljanje sarijata policije spadaju dužnosti označene u
poslova, koje mu bude Upravnik grada Beo- čl. 12 ove Uredbe.
grada odredio.
Član 27.
Član 25. Na čelu svakoga kvarta stoji starešina kvar-
U nadležnost Odeljenja tehničke policije ta, na čelu pretstojništava gradske policije
spadaju sledeći poslovi: stoji pretstojnik, a na čelu komesarijata
1 identifikacija živih lica i nepoznatih leševa; policijski komesar. Oni upravljaju poslovima
2 snimanje i daktiloskopiranje pritvorenika; po naredbama i uputstvima Upravnika
3 tehnički uviđaj po delima ubistava, razboj- grada Beograda, lično kontrolišu rad
ništava, opasnih krađa, paljevina i drugih područnog im osoblja, o potrebnom izveš-
krivičnih dela; tavaju Upravnika grada Beograda i čine mu
4 veštačenje rukopisa, falsifikovanih novčani- potrebne predloge.
ca, čekova, taksenih maraka i drugih hartija Starešine kvartova, pretstojnici i komesari
od vrednosti i raznih isprava; veštačenje podnose Upravniku grada Beograda jedanput
hladnog i vatrenog oružja, čaura, zrna i drugih dnevno pismeni izveštaj, a o važnijim događa-
objekata i predmeta krivičnog dela; hemijska jima i o hitnim stvarima izveštavaju ga naj-
ispitivanja raznih tekstova i predmeta koja su kraćim putem odmah.
potrebna pri isleđenju krivičnih dela; repro-
Prilozi 249
Član 28. Član 33.
Granica I kvarta ide: Granica VI kvarta ide:
Beogradskom ulicom od Kralja Aleksandra granicom atara Opštine grada Beograda od
ulice pa ulicama: Deligradskom, Nemanjinom, prvog kilometra Mirijevske reke uzvodno do
Balkanskom, Lominom, Kameničkom, Kraljice Smederevskog druma; Smederevskim drumom,
Natalije, Reljinom, Sremskom, Kolarčevom, ulicom kralja Aleksandra i granicom V kvarta.
Poenkareovom, Dečanskom, Skopljanskom,
Kosovskom, Takovskom, Kralja Aleksandra do Član 34.
Beogradske ulice. Granica VII kvarta ide:
granicom atara Opštine grada Beograda od
Član 29. Smederevskog druma do skretanja Milinog
Granica II kvarta ide: potoka ka Beogradu, pa ka Gospodarskom
Zelenim vencem od ulice Kraljice Natalije pa putu; Gospodarskim putem i ulicama Presto-
ulicama: Brankovom, Pop Lukinom, Fruško- lonaslednika Petra (Kičevskom) i Sinđeliće-
gorskom, malim stepenicama i sokačetom, vom, pa granicom VI kvarta.
desno Karađorđevom ulicom pa prvom uli-
com levo do savske obale, zatim desnom Član 35.
savskom i dunavskom obalom do Vidin-kapije Granica VIII kvarta ide:
pa pored Osuđeničke bašte i Opštinskog Gospodarskim putem od ulice Prestolona-
rasadnika bedemom uz mali Kalemegdan; slednika Petra pa ulicama Vojvode Gligora i
putem Glavne gradske kapije, Knez Mihajlo- Bokeljskom; Bulevarom Oslobođenja (Šuma-
vim vencem, ulicom Zmaja od Noćaja, ulicom dijskom ulicom), ulicom Nemanjinom, pa
Kralja Petra i Jugovićevom (sa njenim produ- granicama I, V, VI i VII kvarta.
ženjem), pa granicom I kvarta.
Član 36.
Član 30. Granica IX kvarta ide:
Granica III kvarta ide: Kragujevačkim drumom od Bulevara Oslobo-
desnom dunavskom obalom od Vidin-kapije đenja pa do Tabanovačke ulice; Topčiderskim
do crpke na Dunavu za Bajlonovu pivaru pa vencem, Topčiderskim putem (Vajfertovom
pravom linijom u Pozorišnu ulicu; Pozorišnom ulicom), Topčiderskim drumom, ulicom Miloša
ulicom, pa granicom II kvarta. Velikog, pa granicama I i VIII kvarta.
Član 31. Član 37.

Granica IV kvarta ide: Granica X kvarta ide:
desnom dunavskom obalom od crpke na Topčiderskim drumom od Topčiderskog
Dunavu za Bajlonovu pivaru do Hladne vode, puta (Vajfertove ulice) pa do pravca sav-
pa ulicom Kralja Dragutina, Knez Miletinom, skog mosta, a odatle na savski most;
Ljubićkom, Takovskom i granicama I, II i III desnom savskom obalom i granicama II, I i
kvarta. IX kvarta.
Član 32. Član 38.

Granica V kvarta ide: Granica XI kvarta ide:
desnom dunavskom obalom od Hladne vode do granicom atara Opštine grada Beograda od
ušća Mirijevske reke, pa uzvodno Mirijevskom skretanja Milinog potoka ka Beogradu pa do
rekom za jedan kilometar od njenog utoka; novog savskog puta; Avalskim putem pa
zatim Višnjičkim putem, ulicom Grobljanskom i granicama IX, VIII i VII kvarta.
Kralja Aleksandra, pa granicama I i IV kvarta.
Član 39. Ciganliju i Huju sa plažama kao i pristaništa
Granica XII kvarta ide: na desnoj obali (bez Zemuna);
granicom atara Opštine grada Beograda od 2 prostor na levoj obali Save do ušća Save a
novog Avalskog puta do druma za Rakovicu; 250 metara u dubinu od obale, obuhvatajući i
Rakovičkim i Topčiderskim drumom pa Topči- kupatila sa Savskom plažom.
derskim putem do Topčiderskog venca i gra- Pored toga komesarijat vrši kontrolu nad plov-
nicama IX i XI kvarta. nim objektima i obavlja u svome području i
druge poslove koje mu Upravnik grada Beograda
Član 40. dodeli.
Granica XIII kvarta ide:
granicom atara Opštine grada Beograda od Član 46.
druma za Rakovicu do Žarkovačkog puta koji Komesarijat vazdušnog pristaništa obuhvata
vodi preko Žarkovačkog potesa, pa tim putem celokupnu teritoriju vazdušnog pristaništa
preko Mihajlovca do Topčiderske reke; Topči- Beograd.
derskom rekom i desnom savskom obalom,
pa granicama X, IX i XII kvarta. Član 47.
Sedišta kvartova, pretstojništava i komesari-
Član 41. jata moraju biti na dotičnom području.
Granica XIV kvarta ide:
granicom atara Opštine grada Beograda od V Opšte i zaključne odredbe
Žarkovačkog puta, koji vodi preko Žarkovač-
kog potesa, do savske obale; desnom sav- Član 48.
skom obalom pa granicom XIII kvarta. Poslove iz delokruga Uprave grada Beograda
Upravnik grada Beograda raspoređuje prema
Član 42. prirodi poslova po pojedinim odeljenjima –
Mesna nadležnost pretstojništva gradske otsecima i određuje po potrebi za iste i naro-
policije u Zemunu obuhvata područje atara čite referente.
gradske opštine Zemun i atara Opštine beža- Raspored osoblja po pojedinim odeljenjima –
nijske kao i Veliko ratno ostrvo. otsecima vrši Upravnik grada Beograda izuzi-
majući načelnike odeljenja i stručne referen-
Član 43. te.
Pretstojništvo gradske policije u Pančevu Svako odeljenje Uprave grada Beograda ima
obuhvata područje atara gradske opštine svoj kancelarijski odeljak koji vodi zaseban
Pančevo i atara opština Borče, Vojlovice i Ovče. delovodni protokol i registar.
Član 44. Član 49.

Komesarijat železničke policije obuhvata ovaj Upravnik grada Beograda stara se, da potči-
reon: železničku stanicu u Beogradu sa svima njeni mu organi vrše službu na vreme i tačno
pripadajućim železničkim objektima; železničke po zakonima, uredbama i naredbama. On vrši
pruge i objekte na njima u granicama područja revizije lično ili preko svog pomoćnika,
Uprave grada Beograda, izuzev atara opštine inspektora ili drugih organa pa preduzima
Pančeva i pruge, koje vode od Pančeva. zakonske mere i izdaje naredbe za pravilno i
celishodno vršenje službe.
Član 45.
Komesarijat parobrodske policije obuhvata: Član 50.
1 tok Save i Dunava od vrha Ade Ciganlije do Upravnik grada Beograda može davati odsus-
ušća Mirijevske reke računajući i ostrva Adu tvo potčinjenom osoblju ukupno tri nedelje
Prilozi 251
godišnje. On može pravo odobravanja odsus- 2 utvrđenje celokupnih troškova: prinadlež-
tva do pet dana preneti na potčinjene organe. nosti osoblja i svi ostali lični rashodi; troškovi
za službena putovanja; kancelarijske i mani-
Član 51. pulativne potrebe, ogrev i osvetlenje, smeštaj
Upravnik grada Beograda obrazuje komisiju nadleštva i njegovih ustanova, redovno i
za ocenu područnih mu službenika. vanredno održavanje zgrada i prostorija;
odelo i oprema policijske straže i policijskih
Član 52. agenata, kao i svi ostali materijalni rashodi;
Izdržavanje Uprave grada Beograda kao 3 predlog o tome, koje troškove odnosno koji
prvenstveno policijske vlasti, i područnih joj deo troškova opštine treba da snose po
kvartova, pretstojništava i komesarijata, zakonu, a koje troškove odnosno koji deo
snose država i opštine čiji atari ulaze u poli- troškova prema sporazumu iz čl. 56 stav 3
cijski reon Uprave grada Beograda. Dužnost Zakona o unutrašnjoj upravi.
opštine odnosi se samo na izdržavanje na- Odluku o obimu obaveza i o doprinosima
dleštava na svom području. opština donosi Upravnik grada Beograda.
Dotične opštine dužne su dati za pomenute Ako predloženi doprinos, bilo po zakonu bilo
ustanove nameštaj, ogrev, osvetljenje i drugo prema sporazumu, ne dostiže polovinu celo-
po čl. 56 Zakona o unutrašnjoj upravi. kupnih troškova izdržavanja, kao i kada se
Gde se teritorijalna nadležnost jednog pret- sporazum ne postigne, Upravnik grada Beo-
stojništva ili komesarijata prostire na dve ili grada može da ga povisi do naznačene grani-
više opština, dotične će opštine davati propi- ce, ako nađe to za shodno s obzirom na veli-
sano izdržavanje srazmerno. činu državnih tereta za dotičnu policiju, obim
zakonskih obaveza opštine, njenu finansijsku
Član 53. moć, kao i osobene prilike.
Odluka o utvrđivanju obima obaveza, koje Protiv rešenja Upravnika grada Beograda opšti-
terete opštine, osniva se na usmenoj raspra- ne imaju prava žalbe Ministru unutrašnjih
vi, koju vodi Upravnik grada Beograda. Na poslova.
raspravu pozvaće se zastupnici opština i Odluka jednom doneta važiće sve dok u poda-
stručni organi Uprave grada Beograda po cima iz tačaka 1, 2 i 3 ovog paragrafa ne nastupe
struci tehničkoj i sanitetskoj. promene, sa kojima se opštine ne saglašuju.
Ako se dotične službene prostorije drže pod Inače odluka ostaje na snazi i za iduću budžet-
zakup, služiće kao dokaz o obimu obaveze sku godinu. Upravnik grada Beograda pokrenu-
dotični ugovori. O visini troškova oko redov- će blagovremeno postupak po odredbama
nog izdržavanja zgrada i prostorija izjasniće ovoga paragrafa, a opštine su dužne, da odlu-
se tehnički stručni organ, uzimajući u obzir kom utvrđene sume unesu u svoje budžete.
kako konkretne potrebe za dotičnu godinu
tako i prosečni redovni izdatak u ranijim Član 54.
godinama. Kod vanrednih troškova održava- Shodno članu 62 Zakona o banskoj upravi
nja treba voditi računa i o tome, da li je do- oblasne trošarine na predmete državne troša-
tična vanredna opravka zaista neophodna i rine naplaćivaće se na području Uprave grada
kakva je moć plaćanja obaveznika, pa po Beograda po zakonskim propisima o državnoj
mogućnosti izdatak podeliti na više godina. trošarini. Naplaćene sume na ovom području
Na raspravi se vodi zapisnik koji treba da sadrži: pripadaju opštinama grada: Beograda, Zemuna
1 podatke o potrebi za službene prostorije sa i Pančeva u onom delu, u kome su stvarno
kratkim popisom postojećih zgrada i prostorija u naplaćene na teritoriji pojedine opštine.
građevinskom i higijenskom pogledu; podatke o Vlast, kod koje se plaća državna trošarina,
potrebama za nameštaj, ogrev i osvetlenje; knjižiće naplaćene iznose oblasne trošarine
kao depozit i svakih deset dana slati Državnoj Član 56.
hipotekarnoj banci u Beogradu za račun Dosadanje zgrade državne i opštinske, u
oblasnih trošarina ovih opština. kojima su smeštene policijske vlasti na
Ministar finansija koji rukuje računom ovih području Uprave grada Beograda, služiće i
oblasnih trošarina, koncem svakog tromesečja dalje istom cilju. U koliko ne dostaju, potreba
kalendarske godine poslaće opštinama grada će se podmiriti prema propisima Zakona o
Beograda, Zemuna i Pančeva po jednu polovi- unutrašnjoj upravi i ove Uredbe.
nu od iznosa suma naplaćenih na njihovoj
teritoriji na ime oblasne trošarine, koju ove Član 57.
opštine mogu upotrebiti na podmirenje svojih Stavi drugi člana 23 Zakona o unutrašnjoj
redovnih budžetskih potreba, a od druge polo- upravi prestaje važiti kao i svi drugi propisi,
vine ovih iznosa obrazovaće se kod Državne koji su protivni odredbama ove Uredbe, koja
hipotekarne banke u Beogradu fond pod ime- ima zakonsku snagu.
nom „Specijalni opštinski građevinski fond“,
koji će imati partije za svaku od ovih triju Član 58.
opština. Ova Uredba stupa na snagu kad se objavi u
Iz ovog će fonda opštine grada Beograda, „Službenim novinama“.
Zemuna i Pančeva uz doprinos države po Preporučujem, da se po ovoj Uredbi postupa.
važećim propisima podizati zgrade onih
državnih nadleštava i ustanova, za čije je III broj 1715
smeštanje dužna doprinositi opština. 14 januara 1930 god.
O obimu ovih opštinskih zgrada kao i o tome, Beograd.
za smeštaj kojega državnog nadleštva će se
vršiti građenje, donosi odluku Ministar unu- Pretsednik Ministarskog saveta,
trašnjih poslova u sporazumu sa Ministrom Ministar unutrašnjih poslova,
finansija, a u saglasnosti sa Pretsednikom Počasni ađutant Nj. V. Kralja,
Ministarskog saveta. Divizijski đeneral,
Pet. Živković s. r.
Član 55.
Službenici gradske policijske straže u Zemunu
i Pančevu, u koliko ih državna vlast odabere, Službene novine Kraljevine Jugoslavije,
postaju od 1 aprila 1930 godine državni slu- br. 12, 17. januar 1930.
žbenici.
Prilozi 253
svetno-kulturnih i humanih društava, – kao i o
svima poslovima koji bi se u ovom pogledu
PRAVILNIK O ORGANIZACIJI odnosili na njihov kraj.
I RADU BANSKIH VEĆA Članovi banskog veća mogu davati mišljenja o
svima tim pitanjima i za celu banovinu.
Član 1.
Bansko veće je savetodavni organ bana i Član 5.
zasedava u sedištu banovine. Članovi banskog veća ne smeju se mešati niti
uticati na rešavanje i donošenje odluka u
Član 2. poslovima upravnih vlasti, niti uopšte vršiti
Članove banskog veća postavlja i smenjuje ma kakve intervencije kod vlasti. Svoje duž-
ministar unutrašnjih poslova iz reda lica koja nosti člana banskog veća mogu vršiti samo u
mogu svojim savetom najbolje poslužiti inte- sednicama banskog veća i podnošenjem
resima banovine. predloga i prestavki u smislu čl. 4.
Član 3. Član 6.
Svaki član banskog veća dobija dekret o svome Banskog veće sastaje se redovno jedanput
postavljenju koji mu izdaje ban dotične banovine. godišnje na poziv bana, i to najdocnije mesec
Postavljenje članova banskog veća objaviće dana pre konačnog utvrđivanja banovinskog
se u Službenom listu dotične banovine gde budžeta. Sednice u ovom sazivu mogu trajati
ovi postoje. najviše 15 dana.
Član 4. Član 7.
Članovi banskog veća pratiće u prvom redu Ban poziva članove banskog veća u sednice veća.
ekonomski, socijalni i kulturni razvitak srezo-
va i gradova (varoši) za koje su postavljeni, i Član 8.
podnosiće banu pretstavke u kojima će ukazi- Sednice banskog veća drže se u prostorijama
vati na potrebne mere u tome pravcu. koje ban odredi.
Napose pratiće i podnosiće pretstavke o Član 9.
poslovima koji se odnose na: Poljoprivredna Ban rukovodi sednicama i radom banskog veća.
dobra, rasadnike, ogledne i kontrolne stanice;
unapređenje stočarstva i živinarstva (peradar- Član 10.
stva), održavanjem i osnivanjem banovinskih Na svakoj sednici prozivkom utvrdiće se, koji
rasplodnih stanica; stručno obrazovanje zem- su članovi prisutni.
ljoradnika putem banovinskih poljoprivrednih
škola i povremenih stručnih tečajeva; održava- Član 11.
nje i unapređenje nedržavnih šuma; osnivanje Na prvoj sednici pročitaće se predlog bano-
novih i održavanje postojećih banovinskih vinskog budžeta koji unapred priprema ban.
bolnica, dečijih domova, domova ubogih, Svaki član banskog veća ovlašćen je da na
staraca i starica, banovinskih lečilišta i banja, njega stavlja svoje primedbe i podnosi pre-
kao i potpomaganje oštećenih od elementar- dloge pomenute u čl. 4 ovog Pravilnika.
nih nepogoda; na održavanje postojećih i Ban će naročito saslušati veće o tome, koje su
prosecanje novih puteva i železnica, kao i na potrebe u srezovima i gradovima (varošima)
održavanje i podizanje školskih zgrada i regu- najhitnije prirode, pa će prema svojoj oceni i
lacije reka i bujica; potpomaganje stručnog finansijskoj moći banovine preduzimati sve
usavršavanja zanatskog, trgovačkog i domaćič- što je potrebno, da se one zadovolje i sret-
kog podmlatka; potpomaganje sokola i pro- stva u budžetu osiguraju.
Član 12. Član 19.
Kad se savetovanje o banovinskom budžetu Ban može narediti:
svrši, članovi banskog veća mogu pokretati i 1) da niko o istom predmetu ne može govoriti
druga pitanja koja se odnose na poslove više od dva puta, i
iznete u čl. 4 ovog Pravilnika. 2) da se vreme govora ograniči.
Član 13. Član 20.

Ban može po prethodnom odobrenju ministra O radu banskog veća vodi se zapisnik i u
unutrašnjih poslova pozivati članove banskog njega se uvode sva iznesena mišljenja. Ban
veća u vanredne sednice banskog veća koje ne može narediti da se glasa o predmetu koji je
mogu trajati više od pet dana, i u drugim važ- iznet pred bansko veće i rezultat će se uvesti
nim prilikama, naročito u stvarima koje se u zapisnik. Glasanje se vrši sedanjem i usta-
odnose na zaključivanje zajmova, otuđenje janjem. Zapisnik potpisuje ban i delovođa.
banovinske nepokretne imovine, kao i kod
donošenja važnih uredaba koje bi imale jači Član 21.
finansijski efekat. Članovima banskog veća, za koje se prozivkom
Prilikom određivanja dana saziva sednica utvrdi da su prisutni sednicama veća, pripada
treba po mogućstvu voditi računa o tome, da dnevnica u visini dnevnice činovnika I kategorije
ti dani ne padnu u vreme, kad su poljopri- treće grupe, a onima koji nisu iz mesta gde se
vredni i drugi privredni radovi u punom jeku. sednice drže, pored dnevnice i poputnina činov-
nika ove kategorije i grupe, i dnevnica za vreme
Član 14. putovanja za dolazak na sednice i povratak.
Pomoćnik bana i načelnici odeljenja banske
uprave mogu prisustvovati sednicama ban- Član 22.
skog veća. Ban može pozvati i druge referente Svi izdatci učinjeni za poslovanje banskog
da tim sednicama prisustvuju. veća padaju na teret banovinskog budžeta.
Delovođu sa pomoćnim osobljem, za vođenje
zapisnika o radu banskog veća, određuje ban Član 23
iz reda činovnika banske uprave. Ovaj Pravilnik može se izmeniti i dopuniti
odlukom ministra unutrašnjih poslova.
Član 15.
Članovi banskog veća dužni su uredno dolazi- Član 24.
ti u sednice banskog veća. Ovaj Pravilnik stupa na snagu od dana obna-
rodovanja u „Službenim novinama“.
Član 16. Preporučujem, da se po ovom Pravilniku postupa.
Bansko veće ne može raditi, ako nije prisutna
bar polovina njegovih članova. III br. 35.760
3. jula 1930 godine
Član 17. u Beogradu
Sem lica iz čl. 14 ovog Pravilnika i pretstavnika Pretsednik Ministarskog saveta,
nadzorne vlasti niko drugi ne može prisustvo- ministar unutrašnjih poslova,
vati sednicama banskog veća. počasni ađutant Nj. V. Kralja,
divizijski đeneral,
Član 18. Pet. Živković s. r.
Svaki član banskog veća može govoriti, ako dobije
reč samo o predmetu koji je na dnevnom redu. Službene novine Kraljevine Jugoslavije,
br. 149, 4. jul 1930.
Prilozi 255
Vrbaska banovina graniči se od severo-istočne
granice sreza Dvor (j. z. od Kostajnice) rekom
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA Unom do njenog utoka u Savu, zatim rekom
U ZAKONU O NAZIVU I PODELI KRALJEVINE Savom, istočnom granicom srezova: Derventa i
NA UPRAVNA PODRUČJA Gračanica do reke Bosne kod sela Dolca zahva-
tajući i opštine: Srnicu, Špionicu, Orahovicu,
Član 1. Bosansko Petrovo Selo, Gornju Bukovicu, Donju
Član 3 Zakona o nazivu i podeli Kraljevine na Bukovicu i Karačić. Odatle ide jugo-zapadnom
upravna područja menja se i glasi: granicom sreza Maglaj do tromeđe srezova:
Dravska banovina obuhvata deo teritorije ogra- Tešanj, Maglaj i Žepče. Od ove tačke granica ide
ničen od mesta gde severna granica sreza Čabar severnom granicom srezova: Žepče, Zenica i
seče državnu granicu, državnom granicom prema Travnik do planine Vlašić (Ljuta Greda k. 1740);
Italiji, Austriji i Mađarskoj, do mesta, gde državna odatle granica ide preko k. 1446 istočnom padi-
granica prema Mađarskoj izbija na reku Muru (s.– nom Lesine (k. 1433), k. 1057, Jelić k. 1192, k. 1018,
i. od Čakovca). Od reke Mure granica ide istoč- k. 1139, Obrenovac k. 1157, zahvatajući i opštinu
nom odnosno južnom granicom srezova: Lenda- Ponir sreza Jajce, bez sela: Zubovići, Kripčići i
va, Ljutomer, Ptuj, Šmarje, Brežice, Krško, Novo Meline, pa preko Radanje planine (k. 1366) i
Mesto, Metlika, Črnomelj, Kočevje i Logatec, Igrališta (1085) izlazi na Rakovce (k. 1217). O-
obuhvatajući sve pomenute srezove, zatim davde granica ide između sela Podrinci i Sulta-
opštinu Štrigova iz sreza Čakovac, i sela: Dubrava novići, zatim između sela Gmići i Guvna na Osoj
i Dubrava Breg iz opštine Križovljan Cestica sreza (k. 888) i dalje grebenom preko Šuljage (k. 1533),
Varaždin i Presika, Badličan i Prhovci iz opštine Demirovca (k. 1724) i Crnog Vrha (k. 1403) na M.
Gornji Mihaljevec sreza Čakovac. Vitorog (k. 1748). Od M. Vitoroga granica ide
Savska banovina ograničena je sa severne istočnom i jugo-zapadnom granicom Glamočkog
strane do reke Mure gore pomenutom granicom sreza do spram k. 1156 na planini Seretini; odatle
Dravske banovine. Zatim granica ide rekom granica preseca u zapadnom delu Livanjsko
Murom i dalje državnom granicom prema polje i na Troglavu (k. 1913) izbija na jugo-
Mađarskoj do mesta gde ova napušta reku zapadnu granicu sreza Livno i ide njome do na
Dravu, odakle ide Dravom i Dunavom do sever- Velki Bat (k. 1851) ostavljajući Vrbaskoj banovini
ne granice sreza Ilok. Od reke Dunava do reke katastarsku opštinu: Crni Lug u koju spadaju
Save granica ide istočnom granicom srezova: sela: Crni Lug, Kazance, Bastasi i Nuglašice.
Vukovar, Vinkovci i Županja, obuhvatajući i ove Odatle granica ide južnom i zapadnom granicom
srezove; dalje ide rekom Savom do utoka Une, a sreza Bosanski Petrovac do tromeđe srezova:
potom Unom do severo-istočne granice sreza Donji Lapac, Knin i Bosanski Petrovac. Odavde
Dvor (j. z. od Kostajnice). Od ovog mesta do do severo-istočne granice sreza Dvor (j. z. od
Jadranskog mora (Moralački kanal) granica ide Kostajnice) granica ide označenom granicom
južnom granicom srezova: Kostajnica, Petrinja, Savske banovine.
Glina, Vrgin Most, jugo-istočnom granicom sreza Primorska banovina sa severne strane graniči se
Vojnić i istočnom granicom srezova: Slunj, Kore- označenim južnim granicama Savske i Vrbaske
nica i Donji Lapac, izuzev opštine Ličko Petrovo banovine sve do tromeđe između srezova: Jajce,
Selo i Zavalje, koje ostaju Vrbaskoj banovini. Bugojno i Travnik (Rakovce k. 1217). Od ovog
Dalje granica ide južnom granicom srezova: mesta granica ide istočnom granicom sreza
Gračac i Gospić obuhvatajući i ove srezove. Od Bugojno i severnom granicom sreza Konjic; zatim
obale granica ide tesnacom Ljubaškim, kanalom istočnom granicom srezova: Konjic i Mostar do
Nova Poljana, između ostrva Maon i Planik – i tromeđe srezova: Mostar, Stolac i Nevesinje. Dalje
severno od ostrva Olib i Silva do državne grani- ide istočnom granicom sreza Stolac obuhvatajući
ce na Jadranskom moru. i ovaj srez. Na Jadranskom moru granica prolazi
Neretljanskim i Pelješačkim kanalom do državne nom granicom srezova: Moravskog, Lepeničkog,
granice na Jadranskom moru, obuhvatajući i srez Kragujevačkog i Gružanskog do Dulenskog Crnog
Korčulu bez opština: Orebić, Kuna, Janjina i Trpanj, Vrha (k. 919) na Gledićskim planinama, odakle
koje ostaju Zetskoj banovini. preko Krečana (k. 760) i Brzaka (k. 822) izbija na
Drinska banovina ograničena je sa zapadne granicu Drinske banovine na planini Kotlenik
strane do reke Save označenim granicama kod Crnog Vrha (k. 768), obuhvatajući opštine
Primorske i Vrbaske banovine i dalje sa severa Zakuta i Guberevac sreza Gružanskog i selo
rekom Savom do utoka reke Kolubare. Od utoka Bajčetinu sreza Žičkog, a ostavljajući Moravskoj
Kolubare do zapadne granice Primorske banovi- banovini opštinu Kušiljevo.
ne – k. 2058 na planini Treskavici (istočna grani- Moravska banovina ograničena je sa severne i
ca sreza Konjic) – ide istočnom granicom srezo- istočne strane državnom granicom prema Rumu-
va: Posavskog (Obrenovac), Tamnavskog, Kolu- niji i Bugarskoj do južne granice sreza Lužničkog
barskog (Mionica) i Požeškog, obuhvata srez (kod Deščanog Kladenca). Odavde granica ide
Ljubićski, ostavljajući opštine: Cvetačku, Lađe- južnom granicom srezova: Lužničkog, Niškog,
vačku i Tavničku sreza Ljubićskog Moravskoj Dobričkog, Prokupačkog, Kosaničkog, Labskog i
banovini; dalje ide istočnom granicom sreza Vučitrnskog obuhvatajući i ove srezove i na tro-
Trnavskog i Dragačevskog, pa istočnom, južnom međi srezova: Vučitrnskog, Gračaničkog i Drenič-
i zapadnom granicom Moravičkog sreza i dalje kog izbija na označenu granicu Zetske banovine.
južnom granicom srezova: Ariljskog, Zlatibor- Dalje granica ide na sever označenim granicama
skog, Višegradskog, Čajničkog, Rogatičkog i Zetske, Drinske i Dunavske banovine.
Sarajevskog, obuhvatajući sve ove srezove i Vardarska banovina ograničena je sa severa
opštinu Vranić iz srezova Foča Zetske banovine, označenim granicama Zetske i Moravske
a ostavljajući Zetskoj banovini opštine: Negbin- banovine, a sa istoka, juga i zapada državnom
sku, Jasenovačku, Dragličku i Jablaničku iz sreza granicom prema Bugarskoj, Grčkoj i Albaniji.
Zlatiborskog i Miočku i Belobrdsku iz sreza Eventualna sporna pitanja o detaljnim grani-
Višegradskog. cama pojedinih banovina rešavaće Ministar
Zetska banovina ograničena je sa severne unutrašnjih poslova.
strane označenom južnom granicom Primorske i Ovaj Zakon stupa u život i dobija obaveznu
Drinske banovine sve do tromeđe između srezo- snagu kad se obnaroduje u „Službenim novi-
va: Dragačevskog, Žičkog i Studeničkog. Od ove nama“.
tromeđe do državne granice prema Albaniji
granična linija ide istočnom granicom srezova: III br. 49719
Studeničkog, Deževskog, Mitrovičkog, Dreničkog i 28 avgusta 1931 god. ALEKSANDAR, s. r.
Podrimskog, obuhvatajući sve ove srezove i selo na Bledu
Cerje sreza Žičkog Moravske banovine, a ostav-
ljajući Moravskoj banovini selo Bresnik sreza Pretsednik Ministarskog saveta,
Studeničkog. Dalje granica ide državnom grani- ministar unutrašnjih poslova,
com prema Albaniji do Jadranskog mora. počasni ađutant Nj. V. Kralja,
Dunavska banovina sa jugozapadne strane armijski đeneral,
ograničena je označenim granicama Drinske i P. R. Živković, s. r.
Savske banovine, a sa severne i severo-istočne Video i stavio Državni pečat,
strane državnom granicom prema Mađarskoj i čuvar Državnog pečata,
Rumuniji do mesta gde ova poslednja izbija na ministar pravde,
reku Dunav. Ide Dunavom do istočne granice Dimitrije V. Ljotić, s. r.
sreza Ramskog, skreće na jug istočnom i južnom
granicom sreza Ramskog, a zatim jugo-istočnom Službene novine Kraljevine Jugoslavije,
granicom sreza Požarevačkog. Produžuje istoč- br. 199, 2. septembar 1931.
Prilozi 257
4. – Izgradnja i održavanje državnih saobra-
ćajnih sretstava i ostalih državnih objekata;
UREDBA O BANOVINI HRVATSKOJ 5. – Poslovi vera;
6. – Međunarodni pravni saobraćaj, s tim da
I se pravna pomoć u vanparničnim stvarima
vrši direktno preko sudova;
Obrazovanje Banovine Hrvatske 7. – Spoljna trgovina kao i trgovina između
banovine i ostalih delova Države (jedinstvo
Čl. 1 carinskog i trgovinskog područja);
Savska i Primorska banovina, kao i srezovi 8. – Zakonodavstvo o merama i tegovima, o
Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Der- zaštiti industrijske svojine, o poslovima pri-
venta, Travnik i Fojnica spajaju se u jednu vatnog osiguranja i osiguravajućim društvima;
banovinu pod imenom Banovina Hrvatska. 9. – Menično pravo, čekovno pravo, trgovačko
Sedište Banovine Hrvatske je u Zagrebu. pravo, stečajno pravo, obligaciono pravo,
pomorsko pravo, autorsko pravo;
II 10. – Propisivanje kazni za povredu propisa o
predmetima iz nadležnosti Države;
Prenošenje nadležnosti na Banovinu Hrvatsku 11. – Postavljanje putem zakona osnovnih
načela prosvetne politike, kao i osnovnih
Čl. 2 načela o lokalnim samoupravama;
U nadležnost Banovine Hrvatske prenose se 12. – Opšta načela radničkog prava i osigura-
poslovi: poljoprivrede, trgovine, industrije, nja, kao i opšta načela vodnog prava;
šuma, rudnika, građevina, socijalne politike i U cilju obezbeđenja narodne odbrane obez-
narodnog zdravlja, fizičkog vaspitanja, pravde, bediće se vojnoj upravi potreban uticaj u
prosvete i unutrašnje uprave. Banovina oblasti proizvodnje i saobraćaja;
Hrvatska ostaje nadležna za sve poslove koji Ministarski savet može prenositi i druge
po sada važećim propisima spadaju u nadlež- poslove sa državnih vlasti i ustanova u na-
nost banovina. dležnost Banovine Hrvatske.
Svi ostali poslovi ostaju u nadležnosti organa
državnih vlasti na celoj državnoj teritoriji. Čl. 3
Isto tako ostaju u nadležnosti državnih vlasti i Banovini Hrvatskoj, da bi mogla uspešno
poslovi koji su od osobitog značaja po opšte svršavati poslove svoje nadležnosti, ima se
interese države, kao što su: obezbediti potrebna finansijska samostal-
1. – Staranje o državnoj bezbednosti, suzbija- nost. Ona se sastoji u samostalnom prikup-
nje antidržavne i razorne propagande, vršenje ljanju određenih prihoda i izvršenju rashoda
policijske obaveštajne službe i osiguranja predviđenih budžetom banovine.
javnog reda i mira; Koji će izvori, oblici i vrste prihoda pripasti u
2. – Državljanstvo; za davanje državljanstva nadležnost Banovine Hrvatske, odrediće se
nadležna je Banovina, osim davanja držav- posebnom Uredbom.
ljanstva izuzetnim putem i oduzimanja držav- Isto tako posebnim uredbama rešiće se i
ljanstva; pitanje pripadnosti i podele državnih fondo-
3. – Rudarsko zakonodavstvo i državna rudar- va, imovine i dugova.
ska preduzeća. Pri davanju rudarskih koncesi- Sa prenosom poslova iz nadležnosti Države u
ja koje interesuju narodnu odbranu, postupa- nadležnost banovine preneće se u nadležnost
će Banovina sporazumno sa vojnom upravom. banovine i odgovarajući krediti predviđeni u
Ako ne bi došlo do sporazuma odlučuje Mini- državnom budžetu za 1939/40 godinu.
starski savet;
Za izvršenje ovako prenetih kredita pripada Pre stupanja na dužnost Ban polaže zakletvu
Banu potpuno naredbodavno pravo. na vernost Kralju i poštovanje zakonitosti.
Ukoliko predviđeni krediti u državnom budže-
tu za 1939/40 godinu za Banovinu Hrvatsku Čl. 9.
ne budu dovoljni, odobravaće se naknadni Do donošenja banovinskog zakona o krivičnoj
krediti. odgovornosti Bana, shodno će se primenjivati
propisi o Ministarskoj odgovornosti, s tim da
III Bana umesto Narodne skupštine optužuje
Sabor, a sudi mu poseban banovinski sud,
Organizacija vlasti u banovini Hrvatskoj koji sačinjavaju tri većnika Stola sedmorice
Odeljenja A, i tri sudije Upravnog suda u
Čl. 4 Zagrebu, pod pretsedništvom pretsednika
Zakonodavnu vlast u stvarima iz nadležnosti Stola sedmorice Odeljenja A. Pomenute čla-
banovine Hrvatske vrše Kralj i Sabor zajednički. nove i potrebne zamenike biraju dotična tela
Upravnu vlast u stvarima iz nadležnosti bano- svake godine.
vine Hrvatske vrši Kralj preko Bana. Za štete koje Ban učini građanima nezakoni-
Sudsku vlast u banovini Hrvatskoj vrše sudo- tim vršenjem službe odgovara banovina a
vi. Njihove presude i rešenja izriču se i izvršu- Ban banovini.
ju u ime Kralja na osnovu zakona.
Čl. 10
Čl. 5 Ban rešava konačno u svim pitanjima svoje
Svaki pismeni čin Kraljevske vlasti u stvarima nadležnosti i protiv njegovih akata dopuštena
iz nadležnosti banovine Hrvatske premapot- su pravna sredstva, pod zakonskim uslovima,
pisuje Ban i snosi odgovornost za isti. samo na upravne i redovne sudove.
Sve odluke o službenim odnosima banovinskih
Čl. 6 službenika donosi Ban. To važi i za službenike
Sabor sastavljaju zastupnici, koje narod slo- koji su na državnom budžetu a vrše poslove iz
bodno bira opštim, jednakim, neposrednim i nadležnosti banovine. Sudije Kasacionog suda,
tajnim glasanjem, sa pretstavništvom manjina. Apelacionih sudova, Upravnog suda, Račun-
Prvi izborni red, ustrojstvo i poslovnik Sabora skog suda i Okružnih sudova, kao i činovnici
propisaće se Kraljevom Uredbom. Izborni red prve, druge i treće položajne grupe postavljaju
i ustrojstvo Sabora mogu se menjati banovin- se i unapređuju Kraljevim Ukazom.
skim zakonom, a poslovni rezolucijom Sabora. Celokupna policijska služba na čitavom
Narodni zastupnici uživaju imunitetsko pravo. području banovine potčinjena je Banu.
Čl. 7 Čl. 11
Sabor se saziva Kraljevim Ukazom i zaseda u Administrativne sporove u stvarima iz na-
Zagrebu. dležnosti banovine Hrvatske rešava Upravni
Kralj ima pravo da raspusti Sabor, ali Ukaz o sud u Zagrebu konačno. Na Upravni sud u
raspuštanju mora sadržavati naredbu za nove Zagrebu prelaze, u pogledu istih stvari, sve
izbore i za novi saziv Sabora. Ukaz o raspuš- one nadležnosti Državnog saveta koje su mu
tanju Sabora premapotpisuje Ban. određene posebnim propisima.
Pretsednik Ministarskog saveta, odnosno od
Čl. 8 njega ovlašćeni organ, može podneti u zakon-
Kralj imenuje i razrešava Bana ukazom, koji skom roku tužbu na Upravni sud u Zagrebu,
premapotpisuje novoimenovani Ban. kad smatra da je aktom Bana ili koje druge
vlasti banovine, koja je predmet rešila konač-
Prilozi 259
no, povređen državni ili banovinski zakon na Čl. 15
štetu opštih državnih interesa. Ovlašćuje se Ministarski savet da odmah
Računsku kontrolu u svim stvarima iz nadlež- donese potrebne propise i preduzme sve
nosti banovine Hrvatske vrši samostalno i potrebne mere za izvršenje ove uredbe.
konačno poseban računski sud. One odredbe za izvršenje ove uredbe kojima
se menjaju i ukidaju postojeći zakoni, doneće
Čl. 12 se Kraljevim uredbama.
Ustrojstvo Vlasti banovine, reorganizacija Ostaju na snazi svi postojeći propisi dok se
Upravnog suda i ustrojstvo računske kontrole nadležnim putem ne izmene.
propisaće se Kraljevim uredbama, koje će se Do dana sastanka Sabora Kralj može izdavati
podneti na ozakonjenje Saboru, čim se on uredbe o predmetima iz nadležnosti banovine
sastane. Hrvatske. Ove se uredbe imaju naknadno
podneti na saglasnost Saboru.
IV Ovlašćuje se Ban da naredbama odredi sve što
je potrebno za sprovođenje uredaba donetih
Ustavni sud i nadzor po prethodnim stavovima ovoga člana.
Čl. 13
Za ocenu ustavnosti zakona i sporove o na- Čl. 16
dležnosti između Države i banovine Hrvatske Ova uredba dobija obaveznu snagu danom
nadležan je Ustavni sud. obnarodovanja u „Službenim novinama“.
Ustrojstvo i postupak ovoga Suda propisaće
se Kraljevom uredbom. 26 avgusta 1939 godine
Brdo
Čl. 14
U onim stvarima u kojima je Država nadležna PAVLE s. r.
samo za donošenje zakona može centralna vlast Dr. R. STANKOVIĆ s. r.
izdavati opšta uputstva banovini za primenu tih Dr. I. PEROVIĆ s. r.
zakona. U cilju nadzora nad izvršenjem tih
zakona od strane banovinskih organa može
centralna vlast slati svoje organe Vlasti banovi- Službene novine Kraljevine Jugoslavije,
ne, a s njenim pristankom i nižim vlastima. br. 194 A, 26. avgust 1939.
Banovinske vlasti su dužne na zahtev centralne
vlasti ukloniti nepravilnosti učinjene u primeni
državnih zakona. U slučaju neslaganja može
kako Država tako i banovina zatražiti rešenje
Ustavnog suda.
SKRAĆENICE
Прво југословенско Народно претставништво изабрано 8. новембра

BLNP 1931
1931. године, Београд 1931.
Биографски лексикон Народно Претставништво. Сенат. Народна
BLNP 1935
скупштина, Београд 1935.
Биографски лексикон Народно Претставништво. Сенат. Народна
BLNP 1939
скупштина, Београд 1939.
SBR I Српски биографски речник, књ. I, А-Б, Нови Сад 2004.
SBR II Српски биографски речник, књ. II, В-Г, Нови Сад 2006.
SBR III Српски биографски речник, књ. III, Д-З, Нови Сад 2006.
SBR IV Српски биографски речник, књ. IV, И-Ка, Нови Сад 2009.
SBR V Српски биографски речник, књ. V, Кв-Мао, Нови Сад 2011.
SBR VI Српски биографски речник, књ. VI, Мар-Миш, Нови Сад 2014.
SBR VII Српски биографски речник, књ VII, Мл-Пан, Нови Сад 208.
SNKJ Службене новине Краљевине Југославије
AJ Arhiv Jugoslavije
AV Arhiv Vojvodine
AVNOJ Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije
AS Arhiv Srbije
BIA Bezbednosno-informativna agencija
FNRJ Federativna Narodna Republika Jugoslavija
HAZU Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti
HDA Hrvatski državni arhiv
HPSS Hrvatska pučka seljačka stranka
HRSS Hrvatska republikanska seljačka stranka
HSS Hrvatska seljačka stranka
JAZU Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti
JDS Jugoslovenska demokratska stranka
JMO Jugoslovenska muslimanska organizacija
JNS Jugoslovenska nacionalna stranka
JRSD Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija
JRZ Jugoslovenska radikalna zajednica
JVUO Jugoslovenska vojska u Otadžbini
KPJ Komunistička partija Jugoslavije
MPB Ministarstvo pravde i bogoštovlja
NDH Nezavisna Država Hrvatska
NOP Narodnooslobodilački pokret
NOR Narodnooslobodilački rat
NRS Narodna radikalna stranka
OZNA Odeljenje zaštite naroda
PNP Privremeno narodno predstavništvo
SAD Sjedinjene Američke Države
SANU Srpska akademija nauka i umetnosti
SDK Seljačko demokratska koalicija
SDS Samostalna demokratska stranka
SKA Srpska kraljevska akademija
SLS Slovenska ljudska stranka
SSSR Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika
VA Vojni arhiv
ZAVNOBIH Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine
ZAVNOH Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Hrvatske
ZAVNOS Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka
AUTORI ODREDNICA
Dr Predrag M. VAJAGIĆ
naučni saradnik, Bačka Palanka
Dr Milan GULIĆ
viši naučni saradnik, Institut za savremenu istoriju, Beograd
MA Rade RISTANOVIĆ
istraživač-saradnik, Institut za savremenu istoriju, Beograd
Nebojša STAMBOLIJA
istraživač-saradnik, Institut za savremenu istoriju, Beograd
Prof. dr Momčilo PAVLOVIĆ

naučni savetnik, Institut za savremenu istoriju, Beograd
MA Nemanja MITROVIĆ
stipendista, Institut za savremenu istoriju, Beograd
Dr Gregor ANTOLIČIČ
asistent z doktoratom, Zgodovinski inštitut Milka Kosa, Ljubljana
Dr sc. Stjepan MATKOVIĆ

znanstveni savjetnik, Hrvatski institut za povijest, Zagreb
Dr Milutin ŽIVKOVIĆ
naučni saradnik, Institut za srpsku kulturu, Priština–Leposavić
Dr Stipica GRGIĆ
docent, Hrvatski studiji Sveučilišta u Zagrebu
Dr Božica SLAVKOVIĆ MIRIĆ

naučni saradnik, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd
MA Momir NINKOVIĆ
Lazarevac
SADRŽAJ
BANOVINE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1929–1941 .............................................................................. 5
BIOGRAFIJE ................................................................................................................................................ 31
PRILOZI ..................................................................................................................................................... 179
Podaci o banovinama ....................................................................................................... 179
Zakon o nazivu i podeli Kraljevine na upravna područja ...................................... 221
Zakon o banskoj upravi .................................................................................................... 227
Uredba o ustrojstvu i delokrugu Uprave grada Beograda .................................... 244
Pravilnik o organizaciji i radu banskih veća .............................................................. 253
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nazivu i podeli Kraljevine .............. 255
Uredba o Banovini Hrvatskoj .......................................................................................... 257
SKRAĆENICE ............................................................................................................................................ 261
AUTORI ODREDNICA ............................................................................................................................. 263

Izdavači
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU
Beograd, Trg Nikole Pašića 11
DRUŠTVO ISTORIČARA SRBIJE „STOJAN NOVAKOVIĆ“

Beograd, Trg Nikole Pašića 11
DRUŠTVO NASTAVNIKA ISTORIJE BAČKE PALANKE

Bačka Palanka, Žarka Zrenjanina 68/1
Za izdavače
Prof. dr Predrag J. Marković
Dr Predrag Vajagić
Tiraž
300
Prvo izdanje
Format 17 x 24 cm
CIP - Каталогизација у публикацији -

Народна библиотека Србије, Београд
Štampa:

Banovi Kraljevine Jugoslavije. Biografski Leksikon

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Banovi Kraljevine Jugoslavije. Biografski Leksikon

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biblioteka

Glavni i odgovorni urednik

Prelom teksta i dizajn korica

Knjiga je nastala kao rezultat rada na projektima:

Objavljivanje ove knjige sufinansiralo je

Politička situacija u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918–1921.

Unutrašnje uređenje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od čina ujedinjenja

stranke koje su izglasale Vidovdanski ustav smatrale su da državno jedinstvo zavisi od

Ustavom je bilo predviđeno da se upravna vlast vrši po oblastima, okruzima, sre-

9. unapređenje prosvete u oblasti;

Vidovdanski ustav je u istoriografiji ocenjen kao unitaristički, a slikovito je

Kriza parlamentarizma i zavođenje diktature kralja Aleksandra I

Znaci ozbiljne krize parlamentarizma pojavili su se tokom 1925. godine. Narodna

preovladala su shvatanja jugoslovenskih integralista, dobronamernih i uverenih ljudi,

Podela zemlje na banovine

U danima posle uvođenja diktature mogle su se čuti nezvanične informacije

Do danas istoriografija nije uspela u potpunosti da rekonstruiše tok događaja

a po obimu najveća bila je Vardarska banovina s Makedonijom, Kosovom i delom

Banovina je bila najviša upravna i samoupravna teritorijalna jedinica u Kralje-

države i organ regionalne samouprave. Ona se u administrativnom pravu pojavljuje sa

Banska uprava se delila na odeljenja, odseke i odeljke (referate). Odeljenjima

hodnih potreba. Ravnoteža budžeta se sastojala od toga da se svi budžetski rashodi

naplaćivane i kod prodaje veštačkih bezalkoholnih pića i mineralnih voda. Taksama je

na licu mesta. Propisane dužnosti obavezivale su ih da nadziru ne samo rad sreskih

gde se broj stanovnika kretao između 50.000–100.000 stanovnika, na 1000 stanovnika

Sreski načelnik kao upravna vlast po Zakonu o unutrašnjoj upravi obavljao je

Biografije 68 ličnosti predstavlje-

Pored biografija banova i upravnika grada Beograda u ovom leksikonu pred-

Biografski leksikon banova i upravnika grada Beograda je nastavak započetog

Prof. dr Momčilo Pavlović

Osnovnu školu završio u rodnoj Pino-

FOTOGRAFIJA: Istorijski arhiv Beograda, Zbirka foto-

Sin je uglednog splitskog ljekara Jurja

zemlji. Po Sporazumu Cvetković–Maček

LITERATURA: Правда, 6. 12. 1933, 3; Политика, 5. 10.

Ministarstvo unutrašnjih poslova. Postav- đenja 1919. godine izabran je za sekretara

LITERATURA: SNKJ, 9. 12. 1937, 1; Време, 10. 1. 1938,

FOTOGRAFIJA: Istorijski arhiv Beograda, Zbirka foto-

DUNJIĆ (DUNIĆ) RADOSLAV

Rođen je u Mionici kod Valjeva, gde je

vratio u Suboticu, radio je kao profesor u

Na Cetinju je završio gimnaziju, а potom

postaje predsednik Odbora crnogorskih separatista i partizana, preko Bjelopavlića

studije završio 1921. Paralelno sa studira-

godini života. Penzionerske dane provodio

DELA: „Нови функционери париске полиције и њи-

LITERATURA: Време, 24. 3. 1925, 5; Време, 11. 7. 1926,

Kostrenčiću, za sve vreme njegovog bano- HADŽIOMEROVIĆ dr IBRAHIM

a jedno vreme i potpredsednik, Musliman-

školu je završio u rodnom mjestu, a gimna-

održanim 18. marta 1923. Nezadovoljan

JABLANOVIĆ (CORTELAZZO) dr JOSIP

Porijeklom je iz stare venecijanske po-

odredima Jugoslavije, a civilna vlast Na-

DELA: Nikola Pašić, Split 1927.

IZVORI: Arhiv Jugoslavije, fond Centralni presbiro

LITERATURA: Novo doba, 11. 2. 1932, 2; Правда, 12. 2.

Za bana u Drinskoj banovini, sa cen- ministrima pravde dr Lazarom Markovićem,

Rođen je u činovničkoj porodici. Gimna-

desetog bana Dunavske banovine preuzeo problemima Mađara u Dunavskoj banovini.

interesovao za probleme i potrebe koloni-

LITERATURA: Предраг М. Вајагић, Банови Дунавске

dužnost potpredsjednika Imunitetnog na Plitvicama, a kao i njegovi prethodnici