10 - C Jezik-Tipovi Podataka, Promenljive I Konstante

ETŠ "Nikola Tesla" Niš, Milena Krstić
PROGRAMSKI JEZIK C
TIPOVI PODATAKA, PROMENLJIVE I
KONSTANTE
C jezik
 Programski jezik C je proceduralni programski jezik, koji je 1972. godine razvio
Denis Riči (Dennis Ritchie, Bell Telephone Laboratories) kao jezik za učenje
programiranja sistemskog softvera.
 Poseduje strukturirane tipove podataka i upravljačke strukture što je karakteristika

viših programskih jezika.
 Sa druge strane podržava manipulaciju bitovima, korišćenje procesorskih registara,

pristup podacima pomoću adrese i operatore orijentisane ka hardveru računara što su
karakteristike nižih programskih jezika (tj. simboličkih mašinskih jezika)
 Tesno je povezan sa operativnim sistemom UNIX. Sam OS UNIX je većim delom

pisan na jeziku C.
Struktura programskih jezika
 Poput prirodnih i programski jezici se odlikuju svojom azbukom i gramatikom
 Svaki jezik ima usvojeni skup sintaksnih pravila za pisanje naredbi jezika (npr. iza
naredbe se obavezno stavlja ;)
 SINTAKSA jezika predstavlja skup pravila kojima se definiše način formiranja

pravilnih jezičkih konstrukcija.
 Pod SEMANTIKOM jezika podrazumeva se značenje dodeljeno usvojenim

sintaksnim strukturama
Struktura programskih jezika
 Za opis sintaksnih pravila koriste se dva načina:

cifra
0
 sintaksni dijagrami
1
..........
.
9
 Bekusova normalna forma <cifra>::=0|1|2|3|4|5|6|7|8|9

Azbuka jezika C
 Azbuka programskog jezika je skup znakova od kojih se grade sve sintaksne
strukture jezika. Azbuku čine:
 Slova: ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ
abcdefghijklmnopqrstuvwxyz
 Cifre: 0123456789
 Specijalni znaci: +-*/=_&%#!?|<>.,:;’“\~^[]{}()
 Neštampajući (beli) znaci:

 razmak ili space (sp),
 novi red (new line= line feed + carrage return, nl=lf+cr),
 horizontalni tabulator (ht),
 vertikalni tabulator (vt),
 nova stranica (ff)
Ključne reči
 Svaki programski jezik koristi vlastiti, ograničeni skup reči formiranih nad
azbukom jezika, a koje imaju rezervisano i nepromenljivo značenje.
 Takve ćemo reči nazivati ključnim ili rezervisanim riječima.
 auto, break, case, char, const, continue, default, do, double, else, enum,
extern, float, for, goto, if, int, long, register, return, short, signed, sizeof,
static, struct, switch, typedef, union, unsigned, void, volatile, while
Identifikatori (imena)
 Koriste se za označavanje osnovnih objekata jezika – konstanti, promenljivih,
korisničkih tipova podataka, korisničkih funkcija i labela (oznake naredbi koje su
odredišta grananja (skokova)
 Identifikator je proizvoljan niz znakova (slova, cifara i znaka _) koji ne sme da

počinje cifrom
Korektno Nekorektno
T_33 T 33 ili T-33
PrvaTacka ili Tacka1 ili Prva_Tacka 1.Tacka ili Prva Tacka
_prosek (može, ali nije preporučljivo) #prosek
 Nije preporučljivo da identifikatori počinju znakom _ jer obično imena sistemskih

bibliotečkih funkcija počinju tim znakom
 C RAZLIKUJE VELIKA I MALA SLOVA – CaseSensitive (tj. Pera_Peric nije isto

što i pera_peric; xA nije isto što i xa)
Tipovi podataka
 Određivanjem kog je tipa podataka promenljiva zadaje se:
 Skup mogućih vrednosti promenljive
 Skup operacija koje se mogu izvršiti nad tom promenljivom
 Način registrovanja promenljive u računaru

Tipovi podataka
SKALARNI STRUKTURIRANI
Pokazivački - pointer
(prosti) (složeni)
Nizovi – array
Struktura – structure
Celobrojni – char, int Unija – union
Realni – float, double
Nabrojivi – enum
Prazan tip - void
Celobrojni tipovi
 Celobrojni tipovi su char i int
 Opseg vrednosti celobrojnog tipa (int) se smanjuje korišćenjem kvalifikatora short i

povećava kvalifikatorom long
 Ako je broj bitova za pamćenje celobrojnog označenog tipa n opseg vrednosti je od -

2n-1 do 2n-1-1
 U deklaracijama short int i long int može se izostaviti int i piše se samo short ili
long
 Kvalifikator unsigned ispred oznake celobrojnog tipa označava samo pozitivne

vrednosti
 Ako je broj bitova za pamćenje celobrojnog neoznačenog tipa n opseg vrednosti je

od 0 do 2n-1
Celobrojni tipovi
Tip Dužina (bita) Opseg vrednosti
signed char 8 -128 do 127
char 8 -128 do 127
unsigned char 8 0 do 255
short int 16 -32768 do 32767
unsigned short int 16 0 do 65535
16 -32768 do 32767
int
32 -2 147 483 648 do 2 147 483 647
16 0 do 65535
unsigned int
32 0 do 4 294 967 295
long int 32 -2 147 483 648 do 2 147 483 647
unsigned long int 32 0 do 4 294 967 295
Zapis celobrojne konstante

 Celobrojne konstante mogu da se pišu u dekadnom, oktalnom ili heksadecimalnom
brojnom sistemu
 Kod dekadne konstante prvi znak ne može biti nula (0)
 Oktalne konstante počinju nulom (0)
 Heksadecimalne konstante počinju znakovima 0x ili 0X
 Sufiks u ili U označava neoznačenu (samo pozitivnu) celobrojnu konstantu tipa

unsigned int ili unsigned long int zavisno od veličine broja
 Sufiks l ili L označava celobrojnu konstantu tipa long int ili unsigned long int
(nezavisno od veličine broja)
Zapis celobrojne konstante

 Ispravne celobrojne konstante:
947 0123 0xf7a5

-3586 0177777u 0X12FFFu
65000u 01234567L 0xabcdefL
123L 07777777UL 0XF1A54ECuL
-758L
123456789ul
Realni tipovi
 Realni tipovi su:
 float – realni brojevi u jednostrukoj tačnosti

 pamti se na 32 bita
 tačnost je do 7 decimalnih cifara
 opseg vrednosti tipa float je približno 10  38
 double – realni brojevi dvostruke tačnosti

 pamti se na 64 bita
 tačnost je do 16 decimalnih cifara
 opseg vrednosti tipa double je približno 10  308
Zapis realne konstante

 Realne konstante pišu se samo u dekadnom brojnom sistemu
 Za brojeve sa vrlo velikom ili vrlo malom apsolutnom vrednošću koristi se

eksponencijalna notacija mEe (m*10e)
 Mantisa mora da sadrži bar jednu cifru
 Obavezno mora da u sastavu realne konstante postoji znak . , e ili E da bi se

razlikovala od celobrojne konstante
 Realna konstanta jednostruke tačnosti obeležava se sufiksom f ili F
 Realna konstanta višestruke tačnosti obeležava se sufiksom l ili L

 PAŽNJA:
Konstanta u zapisu 145 predstavlja CELOBROJNU vrednost
Konstanta u zapisu 145. predstavlja REALNI broj


 Ispravne realne konstante:
1.23 1e5 532.e-2L

-125. 123.456E-2 0.12345L
.847 2.0E+6F 345.785f

 Primeri:
Prevedi realni broj iz pozicionog u eksponencijalni oblik i obrnuto:
0.00006 = ?6.0E-05 3E-03 3*10

= ? -03=0.003
-123.45 = ?-1.2345E02 0.1E050.1*10
= ? 5=10000.0
-0.012 = ?-1.2E-02 1.0E-06 1.0*10
= ? -6=0.000001
4000000.0 = ?4E+06 0.2E040.2*10
= ? 4=2000.0
Znakovni tip
 Za predstavljanje znakova koristi se ASCII (ISO7) kod u kome je svaki znak
kodiran sa 7 bitova
 ASCII tablica ima ukupno 27=128 znakova, od kojih su 96 vidljivi znaci

(štampajući), a 32 znaka su nevidljivi (negrafički) znaci
 Svakom znaku u tablici dodeljen je ceo broj koji prestavlja poziciju tog znaka u
tablici (npr. A ima vrednost 65, B – 66,..., a – 97, b – 98, ..., 0 – 48, 1 – 49, ...)
 Znakovi se mogu porediti poređenjem njihovih rednih brojeva: A<B, A<a
 Znakovi se u memoriji pamte kao celobrojni tip char, tj. kao odgovarajući broj na
dužini od 8 bita.
Zapis znakovne konstante

 Znakovna konstanta je ceo broj čija je vrednost jednaka kodu navedenog znaka
 Znakovna konstanta se piše tako što se željeni znak stavi između para apostrofa
 Znak može da bude slovo, cifra, specijalni znak ili znak za razmak (npr. ‘A’, ‘a’,
‘5’, ‘.’, ‘~’, ‘[‘ ...)
 Specijalni znaci obrnuta kosa crta, navodnik, apostrof i upitnik zadaju se iza
obrnute kose crte – ‘\\’ ‘\”’ ‘\’’ ‘\?’
 Znak se može predstaviti i svojim oktalnim ili heksa kodom:
 Oktalno tako što se iza \ navede odgovarajući niz od tri oktalne cifre (npr. ‘\013’
‘\177’)
 Heksadecimalno tako što se iza \x ili \X navede niz od 2 heksadecimalne cifre

(npr. ‘\x7F’ ‘\X41’)

 Neki češće korišćeni upravljački znakovi se osim svojim oktalnim ili heksa kodom
mogu predstaviti rezervisanim simboličkim oznakama
 Ovi znaci se nazivaju prelazni ili escape znaci
Znak Značenje Oznaka

\a davanje zvučnog signala bel
\b vraćanje za jedno mesto unazad backspace - bs
\f nova stranica form feed - ff
\n novi red new line - nl
\r vraćanje na početak tekućeg reda carrage return - cr
\t horizontalni tabulator ht
\v vertikalni tabulator vt
\ nastavak linije u novom redu (kada
je \ poslednji znak u redu)

 PAŽNJA:
Konstanta 5 predstavlja CELOBROJNU vrednost
Konstanta 5.0 predstavlja REALNU vrednost
Konstanta ‘5’ predstavlja ZNAKOVNU konstantu koja u memoriji ima

vrednost 53 (redni broj znaka ‘5’ u ASCII tablici)

 PAŽNJA:
+ je aritmetički operator
‘+’ je ZNAKOVNA konstanta

Konstantni niz znakova
 Sažeti način zapisivanja znakovnih konstanti je da se veći broj znakova

navede između para navodnika (“)
 “Zdravo!” “Unesite dva broja: \n” “Dobar dan.”
 Za svaki znak između navoda se generiše po jedan ceo broj tipa char i na
kraju još jedan znak sa vrednošću nula (\0) da označi kraj niza:
“Zdravo!” se prevodi u ‘Z’ ’d’ ’r’ ’a’ ’v’ ’o’ ’ \0’

Konstantni niz znakova
 PAŽNJA:
Konstanta u zapisu ‘q’ predstavlja ZNAKOVNU konstantu, tj. ceo broj

čija je vrednost jednaka kodu slova q
“q” predstavlja ZNAKOVNI NIZ koji se prevodi u dva znaka ‘q’ ‘\0’
Logički podaci
 U nekim programskim jezicima postoji kao jedan od osnovnih tipova i logički tip
podataka – Logical ili Boolean, a promenljive ovog tipa mogu imati jednu od dve
logičke vrednosti TRUE (tačno) ili FALSE (netačno)
 U jeziku C ne postoji poseban logički tip
 Za predstavljanje logičkih vrednosti koriste se celobrojni podaci tipa int, s tim da

se vrednost 0 tumači kao FALSE, a svaka vrednost različita od nule kao TRUE
 Logički operatori i funkcije posle izvršenja logičke operacije vraćaju celobrojnu

vrednost 1 kao zamenu za TRUE i 0 kao zamenu za FALSE
Promenljive
 Promenljiva je prostor u operativnoj memoriji kome je dodeljeno ime.
 Vrednost promenljive može se menjati u toku izvršenja programa.
 Svaka nova vrednost upisana u promenljivu potire prethodnu vrednost.
 Dodela vrednosti vrši se operatorom =
 Promenljivoj sa leve strane znaka dodele dodeljuje vrednost izraza sa desne

strane (npr. A=15; x=x+1; p=a*b)
Promenljive
 Sve vrednosti moraju pripadati nekom od tipova podataka definisanih u jeziku
 Svaka promenljiva koja se koristi u programu mora se prethodno deklarisati
 Deklaracija se zadaje u obliku
tip_promenljivih lista_indentifikatora;
 Deklaracijom se rezerviše memorijski prostor za promenljivu,
 Pri samoj deklaraciji može se izvršiti inicijalizacija, tj. može se zadati početna
vrednost promenljive
Promenljive
,
const
definicija oznaka naziv početna
tipa promenljive
= vrednost
;
promenljive
volatile
 Primeri deklaracije i inicijalizacije promenljivih:
int pocetak, kraj, korak;
char c, tab=‘\t’;
float eps=1.0e-5;
double e=2.71828182845905;
Nepostojane promenljive
 Oznaka volatile označava da promenljiva može da promeni svoju vrednost

mimo kontrole programa.
 Npr. promenljiva predstavlja sadržaj registra pridruženog tastaturi. Sadržaj

tog registra se menja u momentu pritiska na neki taster potpuno nezavisno od
rada procesora.
Konstantne promenljive
 Oznaka const ispred oznake tipa označava da promenljiva neće menjati svoju
vrednost u toku programa (bez obzira na const vrednost ovakve promenljive se
ne može koristiti tamo gde se striktno zahteva korišćenje konstante)
 const int max=100;
 U slučaju korišćenja prefiksa const obavezno mora da se dodeli početna

vrednost svim promenljivama u naredbi
 Ovakva konstanta se zove KONSTANTNA PROMENLJIVA

Simboličke konstante
 Definišu se naredbom #define
identifikator vrednost
#define
konstante konstante
 Naredba #define mora da se piše u zasebnom redu i jednom naredbom se

definiše samo jedna simbolička konstanta
 Identifikator konstante se obično piše velikim slovima
 Tip simboličke konstante određen je tipom konstante koja se navodi kao

vrednost
 Vrednost konstante može biti ceo broj, realan broj, znakovna konstanta ili
konstantni niz znakova
Simboličke konstante
 Primeri definisanja simboličkih konstanti:
 #define MIN 0
 #define PI 3.1415
 #define BELL ‘\007’

!!!Kako drugačije možemo definisati ovu konstantu
#define BELL ‘\a’
korišćenjem escape znaka?
 #define PORUKA “Pozdrav svima!”
Zaključak
 Podaci čija je vrednost unapred zadata i ne može se menjati u toku izvršenja

programa zovu se KONSTANTE
 Konstante mogu biti:
 konstantne promenljive const float eps=1.0E-05
 simboličke konstante. #define eps 1.0E-05
Smatra se da simboličke konstante (za razliku od konstantnih promenljivih) ne

zauzimaju prostor u memoriji računara već se ugrađuju neposredno u naredbe
programa.

10 - C Jezik-Tipovi Podataka, Promenljive I Konstante

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

10 - C Jezik-Tipovi Podataka, Promenljive I Konstante

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ETŠ "Nikola Tesla" Niš, Milena Krstić

 Poseduje strukturirane tipove podataka i upravljačke strukture što je karakteristika

 Sa druge strane podržava manipulaciju bitovima, korišćenje procesorskih registara,

 Tesno je povezan sa operativnim sistemom UNIX. Sam OS UNIX je većim delom

Struktura programskih jezika

 Poput prirodnih i programski jezici se odlikuju svojom azbukom i gramatikom

 SINTAKSA jezika predstavlja skup pravila kojima se definiše način formiranja

 Pod SEMANTIKOM jezika podrazumeva se značenje dodeljeno usvojenim

Struktura programskih jezika

 Za opis sintaksnih pravila koriste se dva načina:

 Bekusova normalna forma <cifra>::=0|1|2|3|4|5|6|7|8|9

 Specijalni znaci: +-*/=_&%#!?|<>.,:;’“\~^[]{}()

 Neštampajući (beli) znaci:

 Takve ćemo reči nazivati ključnim ili rezervisanim riječima.

 Identifikator je proizvoljan niz znakova (slova, cifara i znaka _) koji ne sme da

 Nije preporučljivo da identifikatori počinju znakom _ jer obično imena sistemskih

 C RAZLIKUJE VELIKA I MALA SLOVA – CaseSensitive (tj. Pera_Peric nije isto

 Određivanjem kog je tipa podataka promenljiva zadaje se:

 Skup mogućih vrednosti promenljive

 Skup operacija koje se mogu izvršiti nad tom promenljivom

 Način registrovanja promenljive u računaru

 Opseg vrednosti celobrojnog tipa (int) se smanjuje korišćenjem kvalifikatora short i

 Ako je broj bitova za pamćenje celobrojnog označenog tipa n opseg vrednosti je od -

 Kvalifikator unsigned ispred oznake celobrojnog tipa označava samo pozitivne

 Ako je broj bitova za pamćenje celobrojnog neoznačenog tipa n opseg vrednosti je

Zapis celobrojne konstante

 Kod dekadne konstante prvi znak ne može biti nula (0)

 Oktalne konstante počinju nulom (0)

 Heksadecimalne konstante počinju znakovima 0x ili 0X

 Sufiks u ili U označava neoznačenu (samo pozitivnu) celobrojnu konstantu tipa

Zapis celobrojne konstante

947 0123 0xf7a5

 float – realni brojevi u jednostrukoj tačnosti

 double – realni brojevi dvostruke tačnosti

Zapis realne konstante

 Za brojeve sa vrlo velikom ili vrlo malom apsolutnom vrednošću koristi se

 Mantisa mora da sadrži bar jednu cifru

 Obavezno mora da u sastavu realne konstante postoji znak . , e ili E da bi se

 Realna konstanta jednostruke tačnosti obeležava se sufiksom f ili F

 Realna konstanta višestruke tačnosti obeležava se sufiksom l ili L

Zapis realne konstante

Konstanta u zapisu 145 predstavlja CELOBROJNU vrednost

Konstanta u zapisu 145. predstavlja REALNI broj

Zapis realne konstante

1.23 1e5 532.e-2L

Zapis realne konstante

0.00006 = ?6.0E-05 3E-03 3*10

 ASCII tablica ima ukupno 27=128 znakova, od kojih su 96 vidljivi znaci

 Znakovi se mogu porediti poređenjem njihovih rednih brojeva: A<B, A<a

Zapis znakovne konstante

 Znak se može predstaviti i svojim oktalnim ili heksa kodom:

 Heksadecimalno tako što se iza \x ili \X navede niz od 2 heksadecimalne cifre

Zapis znakovne konstante

Znak Značenje Oznaka

Zapis znakovne konstante

Konstanta 5 predstavlja CELOBROJNU vrednost

Konstanta 5.0 predstavlja REALNU vrednost

Konstanta ‘5’ predstavlja ZNAKOVNU konstantu koja u memoriji ima

Zapis znakovne konstante

‘+’ je ZNAKOVNA konstanta

Konstantni niz znakova

 Sažeti način zapisivanja znakovnih konstanti je da se veći broj znakova

 “Zdravo!” “Unesite dva broja: \n” “Dobar dan.”