‘Texnika kyyarea # oGankosama TeKcTa AATMHUYKM TEKCTOBH 3A NOCTV3ZAHE BP3UHE U TAYHOCTU 3a Moctusarbe TauHOCTH H Opsuie Kyl{atba BKHE Cy BOKGe M KOHIeHTPHCAHOCT Ha TEKCT Koj ce xyuta. [fam je e camo xynarn 6es rpeme, seh 1 noctuthu oapehesy 6pasuy. Kyya ce spxonuna mpernjy, y yjemnaxentom purray, aKsen KPaTKHM OTKYtajsIa, Hanomenta: Ioyecit racrarypy na narmniaKo nitcmo. 1. saqarax: IIpexysaj cneyehu rexcr s uapayynaj % rpeuraxa, ATINA, POVRATAK KORENIMA. ‘Atina je bila domacin svih olimpijskih igara u antici, a prestonica gréke je takode organizovala i prve moderne igre 1896. godine. Na prvim modernim olimpijskim igrama uéestvovali su sportisti iz 14 zemalja, a najbrojnije su bile delegacije Gréke, Nematke, Francuske i Velike Britanije, sa 241 sportistom, koliko ih se nadmetalo za medalje. Pre moderne olimpijske igre u Atini 1896, godine obeledio je ogromni entuzijazam Grka koji su se, ponosni ito je inicijativom za organizaciju najznacajnije sportske manifestacije svet na vrlo direktan nagin odao pozast njihovoj istorii, tradiciji i kulturi, trudili da budu besprekorni domacini. znagaju koji su Grei pridavali igrama svedodi i ginjenica da ih je svetano otvorio gréki kralj Diord# Prvi i da su dlanovi kraljevske porodice uZivo posmatrali veéinu takmigenja. ‘Na prvim modernim olimpijskim igrama udestvovali su sportisti iz 14 zemalja, a najbrojnije su bile delegacije Gréke, Nemazke, Francuske i Velike Britanije, sa 241 sportistom, koliko ih se nadmetalo za medalje. Igre u Atini bile su najveée sportsko takmizenje odréano do tada. Zenama, u duhu anticke tradicije, nastup na igrama nije bio dozvoljen, a sportisti su se borili za medalje u vodenim disciplinama, atletici, rvanju, macevanju, tenisu, biciklizmu, dizanju tegova, gimnastici i streljastvu. Tako su bila na programu, takmigenja u veslanjunisu odrZana zbog jakog vetra, dok je nadmetanje ujedrenju otkazano zbog nedostatka odgovarajuceg broja jedilica Pobednici su, umesto zlatnih, dobjjali srebrne medalje, diplome i krunu od maslinovog venca, drugoplasirani diplome i lovorove krune, a treéerangirani samo medalju od bakra za uspomenu, Prvu zlatnu medalju na modernim olimpijskim igrama osvojio je Amerikanac Diejms Brendan Konoli, koji je trijumfovao u troskoku, a najvige zlatnih medalja osvojio je Nemac Karl Suman. Sportisti su podelili 43 kompleta medalja, a najviée ih je osvojila ekipa SAD, ukupno 20, od éega 11 zlatnih. Junak igara bio je gréki maratonac, pastir Spiridon Luis. Iako je pobedio u, za Grke, najvaznijoj disciplini na igrama i postao nacionalni hero}, Luis se povukao u svoj dom u predgradu Atine i nikada se vie nije takmigio u maratonu. Mada se dene nisu takmitile u Atini, na posredan nagin, u istoriju olimpizma uila je Grkinja Stamanta Reviti, poznata i pod nadimkom Menpomena, koji je dobila po muzi tragedije u‘Texnika kyyarea # oGankosama TeKcTa antickoj mitologiji, Reviti je, Ijuta ito joj organizatori takmizenja nisu dozvolili da uestvuje u maratonu, u znak protesta, dan posle zvanitne trke odludila da pretréi 42 kilometra, na stazi od Maratonskog polja do Atine, Uprkos éinjenici da na Prvim olimpijskim igrama nisu uéestvovali sportisti Kraljevine Srbije, naga zemlja je, ipak, na posredan naéin, imala svoje predstavnike. Kralj Aleksandar Obrenovié bio je jedini strani Sef drzave koji je prisustvovao tom sportskom dogadaju, dok je jedan od najzanimbjivijih takmitara bio reprezentativac Ugarske, Srbin Momiéilo Tapavica. Tapavica, svestrani sportista, na Atinskim igrama se takmitio za Ugarsku, koja je samostalno nastupala, bez obzira na to Sto je bila deo Habzburske monathije i priznavala vlast austrijskog cara Franje Josifa ‘Na tim igrama Tapavica je, éak, uspeo da osvoji i bronzanu medalju u tenisu, u pojedinagnoj konkurenciji, Stigao je do polufinala, gde je izgubio, ali je sa Grkom Konstatinosom Paspatisom dobio bronzanu medalju, poito se meé za trece mesto nije igrao. ‘Tapavica se takmitio i u rvanju gréko-rimskim stilom i dizanju tegova, a uspeh i nastup snainog Srbina sigurno bi bili mnogo ubedljiviji da se tokom takmienja nije povredio. On je, naime, bio toliko snaZan da su njegovi prijatelji iz. vojske tvrdili da je mogao da tréi nekoliko krugova oko kasarne i da istovremeno nosi dvojicu pitomaca pod miskom, Ugarska ekipa je zato najvise o¥ekivala od njega u disciplinama ukojima je trebalo da demonstira svoju snagu. ‘Znaéajnog uspeha Tapavicu je, medutim, koitala njegova samouverenost i razmetljivost. U disciplini dizanja tegova jednom rukom nameravao je da do pobede dode samo iz. jednog pokugaja, pa mu je u trenutku kada je izbacivao tedinu, o kojoj niko nije smeo ni da razmiilja, pukao migié u desnom ramenu. Zbog te povrede Tapavica je u dizanju tegova sa dve ruke stigao do Sestog, a u rvanju do éetvrtog mesta. Prve olimpijske igre 2vaniéno su zatvorene 15. aprila. Tokom njihovog trajanja gréki kralj Diordi Prvi lobirao je da njegova zemlja bude domaéin svih buducih igara. Tu Zelju on je izrazio i prilikom zvaniénog zatvaranja smotre, a njegovu inicijativu podréala je i veina uéesnika atinskih takmi¢enja, Njegovo} nameri ostro se suprotstavio pokretaé modernog olimpijskog pokreta francuski baron Pjer de Kuberten, koji je iskoristio svoj uticaj u Medunarodnom olimpijskom komitetu da domaéin Drugih olimpijskih igara bude Pariz, prestonica njegove domovine.‘Texnika kyyarea # oGankosama TeKcTa 2. sagarax: Mpexyuanaj cneqehst rexcr ner Munya m uapasyxaj 6poj Hero oTKynaja y MEY TH. BARON DE KUBERTEN, OTAC MODERNIH IGARA. Francuski baron Pjer de Kuberten pokrenuo je inicijativu ozivijavanja antitkih olimpijskih igara sa ciljem da stvori snazan internacionalni pokret koji ée afirmisati pozitivne druitvene vrednosti, sportsku i takmi¢arsku kulturu i razvijati duh zajednista medu narodima. Tako je Kubertenova ideja aktuelna i u modernom dobu, olimpijske igre danas predstavljaju snazan i znagajan pokret, &iju vainost verovatno ni njihov osnivaé nije mogao da nasluti. Olimpijske igre predstavijaju najvainiji sportski i sigurno najznagajniji medijski_ dogadaj savremenog sveta ‘Na Prvim olimpijskim igrama modernog doba u Atini 1896. godine uéestvovali su sportisti iz samo 15zemalja, toje, ipak, predstavljalo solidnu osnovuza razvijanje znaéajnogmedunarodnog sportskog pokreta Ideju 0 odivijavanju olimpizma Kuberten je poeo da razvija nakon poraza svoje zemlje wu francusko-pruskom ratu. 1870-1871. On je, naime, smatrao da francuski vojnici nisu bili dovoljno fizicki pripremljeni za borbe, da su mladi Ijudi neaktivni i da nemaju razvijen takmigarsld i pobednitki duh. U isto vreme u Evropi je, zahvaljujudi istrazivanjima nematkih atheologa Hajnriha Slimana i Ernsta Kurtijusa, naglo poraslo zanimanje za anti¢ku Gréku i manifestacije koje su odrdavane u toj dréavi, a posebno za olimpijske igre Tako su istorijski izvori o nastanku antigkih igara izgubljeni tokom proteklih vekova, o tom drevnom takmigenju, ipak, postoji dovoljno informacija. Prema jednoj od saéuvanih legendi, olimpijske igre pokrenuo je anticki bog Zevs, povodom pobede u bici za vlast nad ocem Hronosom, dok je, prema drugoj, polubog Herakle odlucio da se svake éetvrte godine u Olimpiji odréava takmigenje na jedan stadij (oko 185 metara), kao uspomena na njegovu veliku pobedu u trci u tom gradu. Prvi verodostojan zapis o odrZavanju olimpijskih igara datira iz 776. godine pre nove exe, pa se ta godina navodi kao datum odriavanja prve olimpijade, iako neki istoriari tvrde da su se sliéna takmigenja odriavala od 13. veka pre nove ere. U poéetku je na igrama odrZavana samo tka na jedan stadij, a kasnije se program Sirio, pa su se stari Grci takmitili i na deonicama od dva i 24 stadija, u pankratonu (kombinacija boksa i rvanja), klasiénom rvanju, petoboju, pesnigenju i ostalim disciplinama Na igrama su mogli da uéestvuju samo Grei, Zenama takmiéenje nije bio dozvoljeno, a sportisti su se od 720. godine pre nove ere nadmetali potpuno goli, O znaéaju manifestacije svedodi i to da su u anticko doba periode olimpijada primenjivali kao jednu od metoda za brojanje godina. Kubertena je posebno inspirisao mit o olimpijskom primirju, po kome su za vreme trajanja igara sve gréke drdave prekidale sva neprijateljstva. Olimpijske igre su tokom rimske vladavine Grékom gubile znaéaj, a car Teodosije ih je 393 godine nove ere, nakon sto je hri8éanstvo proglasio jedinom zvanitnom religijom Carstva, potpuno ukinuo, posto je smatrao da predstavljaju ostatke paganskih rituala.‘Texnika kyyarea # oGankosama TeKcTa Ideju o zajednistvu medu narodima i nadmetanju mladih Ijudi na sportskom, a ne bojnom polju, Kuberten je pogeo da realizuje 1894. Na kongresu na Sorboni, koji je odréan od 16. do 23. jula, dobio je podriku medunarodnog auditorijuma da prve olimpijske igre modernog doba organizuje u Grékoj, domovini te manifestacije. ‘Tom prilikom formiran je i Medunarodni olimpijski komitet, koji je dobio zadatak da organizuje igre u Atini, a za njegovog predsednika izabran je Grk Demetrius Vikelas. Na Olimpijskim igrama u Atini, koju je otvorio gréki kralj Dzordz I, takmiio se 241 muskarac iz 14 zemalja, a podeljena su 43 kompleta medalja. Sportisti su se nadmetali u gimnastici, atletici, biciklizmu, maéevanju, tenisu, rvanju, streljaStvu, plivanju i dizanju tegova, a takmigenja u jedrenju i veslanju nisu odréana, iako su uvrStena u olimpijski program. Medunarodni olimpijski Komitet, po zavrietku manifestacije, odluéio je, uprkos velikom protivijenju Grka, da se sledece igre odrZavaju u drugim zemiljama i to je bio jedan od kljuénih razloga Sto je ta manifestacija brzo stekla ogromnu popularnost éirom sveta, ‘Tokom svog razvoja olimpijske igre su prolazile kroz razne faze i razligita iskuSenja. Igre u Parizu 1900. i Sent Luisu 1904. bile su su u senci velikih svetskih izlozbi koje su organizovane u tim gradovima i trajale su skoro po pet meseci. Igre u Londonu trajale su, Zak, est meseci, a program je sveden na 15 dana, koliko i danas traju, tek u Los Andelesu 1932. godine. Uporedo sa Sirenjem i popularizacijom, olimpijski pokret se suogavao sa brojnim problemima, Znataj popularnosti najveée sportske manifestacije na svetu vrlo brzo su shvatili politigari, koji su preko njih pokuSali da promovigu svoje ciljeve i projekte, a u poslednjih tridesetak godina ogroman uticaj na organizaciju tih igara imaju i najve¢e multinacionalne kompanije. Olimpijske igre prvi je, joS 1936. u Berlinu, zloupotrebio Adolf Hitler, koji je pokuao da ih iskoristi za afirmaciju nacionalsocijalizma, a veliku Stetu olimpizmu, tokom hladnog rata, naneli su i éelnici SAD i SSSR, stavijajuéi Zesto politiku ispred sporta. Najtragigniji dogadaj u 112 godina dugoj istoriji modernog olimpizma dogodio se 1972. u Minhenu, kada su palestinski teroristi, predstavnici organizacije Crni septembar, ubili devetoricu irealskih sportista i dva trenera, uéesnike tih igara, ‘Terorizam je i danas, 40 godina nakon te tragedije, uz sve prisutniji doping, jedan od najvetih neprijatelja olimpijskog pokreta Geslo, koje se pripisuje Kubertenu, da nije vaino pobediti, vazno je ucestvovati, odavno se ne uvaiava u olimpijskom pokretu. Ta fraza, kojom se afirmisala masovnost olimpijskog pokreta, odavno je izgubila izvorni smisao i sada se najéeS¢e istite da je to neuspeéan , alibi za gubitnike’ Sportisti veé duze vreme ne biraju sredstva da postignu cilj i koriste razne doping stimulanse kako bi postigli vrhunske rezultate. Sve ée8¢a pojava je da MOK, nekada Zak i nekoliko meseci po zavrsetku igara, dopingovanim sportistima oduzima medalje i ta beskrupuloznost pojedinaca sve vike i ozbiljnije ugrozava smisao takmigenja i sporta. Medutim, i dalje je aktuelno najéuvenije olimpijsko geslo brie, viie, jaée. Na predstojecim Olimpijskim igrama u Londonu svaki sportista ée uloziti maksimum snage, spretnosti i znanja da postigne najbolji rezultat i pokusa da osvoji medalju kojom ée ste¢i dozivotnu slavu u svojoj zemlji‘Texnika kyyarea # oGankosama TeKcTa 3. sagarax: Ipexyuaj cneyehu texcr qua nya u uspayynaj % rpeuraxa, GOSTI IZ PROSLOSTI - LJUBAVNE PRICE Jovan Jovanovié Zmaj voleo je Ruzu Lianin; Janko Veselinovié - Jovanku Joku Jovanovié; Radoje Domanovie - Nataliju Raketié; Milan Rakié ~ Milicu Kovaéevié; Vladislav Petkovié Dis ~ Hristinu Tinku Pavlovi¢; a Sima Pandurovié - Branislavu Milosevic. U ,Goste iz proslosti” pozvali smo one dane njihove mladosti kada su se upoznavali, pisali prva pisma, krigom se sastajali ina veénu ljubav zakdinjali, Ljubavna priga pesnika Jovana Jovanoviéa Zmaja zapotela je 61. godine pretprosloga veka. ‘Njegovu bolesnu sestru Pavu Neskovie negovala je devojka zbog koje je Zmaj sve éeéée navraéao da obide bolesnicu. ‘Medutim, nije se usudio otvoreno da kaze prelepoj Eufrosini da mu srce zaigra svaki put kad je vidi, veé se matio pera i duiu otvorio napisavii joj pismo. Godine 1880. Janko Veselinovié poéeo je da radi kao uéitelj u Svileuvi. ,Devojaka nekoliko, a ja jedan, Danas malo pogledam jednu. Sutra drugoj pri odlasku u polje nednije Boga nazovem. O prazniku se do treée u kolo ubvatim. Dok jednog dana pop Milo ne posla starog momka ‘Nikolu da mi se kao mladom uéi nade. Pred svima me sa ‘gospodine uéitelju’ oslovijava, a uveée, kad ostanemo sami, blago me prekoreva, Kate mi: Ne prilige, Jago, ta a8ikovanja po mesetini vom prosvetnom zvaniju... »Poéetkom 1895. video sam u glavnoj pirotskoj gostionici jednog mladog Eoveka dosta nebrijive odevena, s velikom, gustom kosom éji su pramenovi sletali na elo’, zapisao je profesor Jaéa Prodanovié. Oekivali smo tog dana novog obuéarskog pomoénika za najbolju obuéarsku radnju, Ne znam ni sam kako sam zakljudio da je taj neznanac - obuéarski pomoénik Iz te zablude izvela su me dva profesora... Doveli su ga 2a moj sto i predstavili ga. To je bio Radoje Domanovie Posle samo nekoliko meseci nabedeni Susterski kalfa stace pred tog istog Prodanoviéa i kazati mu: ,Jaso, ja éu da se Zenim. $ Natalijom iz Karlovaca. Tebe bih da okumim.”‘Texnika kyyarea # oGankosama TeKcTa A, sagatax: IIpexyuasaj cneyehn rexcr necer munyra x uspaxynaj 6poj Heto orkyuaja y satHy TH GOSTI IZ PROSLOSTI - MESTA IZ MASTE Prvajebila Atlantida, Prva izmiiljena, nikad nadena, uvek trazena, O Atlantidi prvi je progovorio Platon u svojim filozofskim dijalozima ,-Timej" i, Kritija’, pozivajuéi se na Solona. Iduéi tragom izmisljene literarne geografije, preskaéemo mnoge vekove i stizemo u zemlju Utopiju. Ime i sve Sto joj kao zemlji pripada dao joj je 1516. godine engleski humanista, pisac i dréavnik Tomas Mor u delu ,O najboljem uredenju driave i o novom ostrvu’ Ostrvsku literarnu geografiju obogatio je irski satiritar Déonatan Svift 1726. godine romanom objavljenim pod naslovom ,Putovanja u nekoliko dalekih svetskih zemalja, u éetiri dela’, pod pseudonimom Lemjuel Guliver, prvobitno hirurg, a zatim kapetan nekoliko brodova. Eldorado su vekovima traiili mnogi, najvige Spanci i najvise oko reke Orinoko, u danainjoj Venecueli, sve dok geograf Aleksandar fon Humbolt nije dokazao da tamo takvog kraljevstva nema. Pre nego ito je zaposela engleski jezik kao metafora za raj na zemlji, osvanula je 1933. godine na stranicama romana , Izgubljeni horizont” britanskog pisca Dejmsa [liltona. Medutim, prita 0 zemlji Sangri La poéela je kao tibetanski mit Volt Dizni je u zemlju Dembeliju poslao Pinokija da nekaznjeno udiva u svemu Sto je deci zabranjeno, ogranigeno ili nedostupno. A Karlo Kolodi, pisac Pinokija, poslao ga je u Zemlju igragaka, da se s drugim deéacima igra koliko Zeli Od 1865, godine, kada je stampan roman Luisa Kerola, ko god kaze ~ Alisa, uglavnom pomisli na onu iz Zemlje éuda, Ko ne pomisli, stvarno je u vlastitoj zemlji éuda. Jedna je od pet zemalja na ostrvu Nonestik, okruzena Nonestik okeanom, pustinjom i zidom koji je Gini nevidljivom. A na kartama starih kartografa, oko nje su pogreino obeledene strane sveta, kako bi se zbunio svako u dije bi ruke dosle, Cudesna zemlja Oz ameritkog pisca Frenka Bauma. »Sve zemlje Nedodije lie jedna na drugu kao da su iz iste porodice... Na te Earobne obale deca u igri neprestano izvlaée svoje Cunove. A i mi smo nekada bili tamo i jo8 uvek mozemo da éujemo Sum talasa, premda se na te obale vise nikada necemo iskrcati” Najposveceniji knjizevni tvorac izmiiljenih zemalja verovatno je engleski pisac Di. R. R. Tolkin, koji je na mapi Srednje zemlje radio mnogo pre nego ito je 1954. godine objavijena njegova trilogija ,Gospodar prstenova’ Iza najobiénijeg starinskog ormana skrivena je jo jedna literarna zemlja. Zove se Narnija, a jen tvorac je Tolkinov blizak prijatelj, irski pisac Klajv Stejpls Luis. Literarnu geografsku kartu docrtavali su i ameritki pisac Hauard Filips Lavkraft sa Drimlendom i Novom Engleskom, Edgar Rajs Barouz sa Pelusidarom, tu su jo’ i Carobnjacki svet Doane Rouling iz serije romana o Hariju Poteru, Zapadne zemlje Diordia Martina i, ko se seti joi koje zemlje iz literature, neka dopite...