JELENA REDLI

UPOTREBA AUTENTIČNIH PESAMA U NASTAVI SRPSKOG JEZIKA KAO

STRANOG

Sažetak:
Stručna literatura obiluje pozitivnim ocenama muzike kao jednog od sredstava za usvajanje stranog/drugog
jezika. U ovom radu se razmatra upotreba autentičnih pesama u nastavi srpskog jezika kao stranog, odnosno
načini na koje se muzika može koristiti u svrhu razvijanja jezičkih veština slušanja, čitanja, pisanja i govorenja,
kao i razvijanja kulturološke kompetencije. Akcenat se stavlja na izbor odgovarajućih pesama i nude se tehnike
koje omogućuju njihovu svrsishodnu upotrebu na časovima. Prikazuju se aktivnosti kroz koje se uvežbava
izgovor, proširuje vokabular, usvaja gramatika i razvijaju jezičke veštine.
Ključne reči: vokabular, gramatika, izgovor, jezičke veštine, kultura, muzika, pesme, srpski jezik, strani/drugi
jezik, tehnike

1. TEORIJSKO-METODOLOŠKE OSNOVE I ISTRAŽIVANJA

Poslednje dve decenije metodike nastave stranih jezika razmatraju mogućnost upotrebe
muzike i autentičnih pesama u nastavi. Mnogo je načina na koje se pesme mogu iskoristiti: od
tradicionalnih vežbi dopunjavanja, preko vežbi u kojima treba poslagati reči/stihove po
pravilnom redosledu, do diskusija. Koji god način upotrebili, ne smemo zaboraviti da su
pesme u osnovi tekstovi za slušanje, te se bilo koja aktivnost namenjena razvijanju veštine
slušanja može uz njih koristiti. Osim toga, pesme su idealne i za razvijanje ostalih jezičkih
veština, za uvežbavanje leksike, gramatike i izgovora.
Upotreba autentičnih pesama u nastavi pozitivno utiče na učenje stvaranjem harmonične
atmosfere, smanjivanjem učeničke anksioznosti, podsticanjem interesovanja i podizanjem
motivacije. Dve teorije, koje korene vuku iz lingvistike i psihologije, opravdavaju upotrebu
muzike i pesama u učenju stranog/drugog jezika.

1.1. Krešenova teorija o usvajanju drugog jezika

Lingvista Stiven Krešen tvorac je pet hipoteza o usvajanju drugog jezika, od kojih su
najpoznatije hipoteza o inputu i hipoteza o afektivnom filtru (Krashen 1981). Prema hipotezi o
inputu, nove, nepoznate reči usvajaju se onda kada je njihovo značenje učeniku jasno. Dok se
neki aspekti jezika mogu naučiti svesnim, strukturiranim angažovanjem, većina njih usvaja se
slučajno, u autentičnim situacijama, pri čemu učenik svoju pažnju usmerava pre na poruku
nego na reči i rečenične strukture koje ta poruka sadrži.
 Prema hipotezi o afektivnom filtru, opseg primanja lingvističkog inputa umnogome
zavisi od „afekta” učenika, odnosno od njihovih osećanja i stavova. Negativne emocije, koje
funkcionišu kao filtri, mogu onemogućiti učenike da u potpunosti iskoriste lingvistički input
iz svog okruženja, te je u interesu nastavnika da stvore okruženje koje će u učenicima buditi
pozitivne emocije. S obzirom na to da se mnogi učenici osećaju prijatno dok slušaju muziku,
kao i dok pevaju na ciljnom jeziku (pojedinačno ili u horu), upravo muzika predstavlja
sredstvo koje može smanjiti „afektivni filtar” i tako doprineti usvajanju stranog jezika.
Upotreba muzike u nastavi stranog jezika nalazi potvrde u obema Krešenovim
hipotezama. Kada učenici slušaju „priče u pesmama”, odnosno priče koje imaju melodiju,
moguće je da usvoje ciljni vokabular koji se u njima javlja. Kao i u slučaju priča koje
nastavnik čita naglas, pesme koje se obrađuju uz upotrebu crteža, fotografija ili gestikulacije
pružaju neophodnu ekstralingvističku podršku koja rezultuje usvajanjem ciljnog jezika. Osim
toga, zbog pozitivnog učinka koji muzika ima na učenike, pesme mogu podići motivaciju i
zaokupiti pažnju učenika na način na koji priče ne mogu.

1.2. Gardnerova teorija o višestrukim inteligencijama

Upotreba muzike u nastavi stranog jezika nalazi potporu i u radu Hauarda Gardnera, koji
negira tradicionalno shvatanje da čovek poseduje samo jednu inteligenciju, merljivu IQ
testovima, i ističe osam kategorija inteligencije, među kojima i muzičko-ritmičku (Gardner
1983). U nastavi stranog jezika muzika se može koristiti na razne načine. Učenici mogu
slušati pozadinsku instrumentalnu muziku dok pišu neki sastav ili rade leksičke ili gramatičke
vežbe. Da bi usvojili nove reči, učenici mogu slušati neku pesmu dok nastavnik pokazuje
ilustracije ključnih reči ili pevati pesmu čiji stihovi sadrže ciljne strukture. Uz ovakve
nastavne tehnike, kod učenika će se negovati muzička inteligencija, a oni kod kojih je ova
vrsta inteligencije jedna od dominantnijih imaće više koristi od časova.

1.3. Istraživanja
S ciljem da se utvrdi da li pesme mogu aktivirati usvajanje i učenje u obema hemisferama
ljudskog mozga, i da li imaju vrednost kao autentičan nastavni izvor, vršena su istraživanja
čiji rezultati potrvrđuju opravdanost upotrebe muzike i pesama u nastavi stranog jezika.
Pošavši od pretpostavke da muzika, kao i jezik, ima sintaksu, tj. da oboje poseduju
strukturu koja se zasniva na kompleksnim pravilima, tim neurologa sa Instituta kognitivne
neuronauke „Maks Plank” pokrenuo je MEG studiju1 i došao do otkrića da se i muzika i jezik
obrađuju u istoj oblasti mozga, tzv. Brokinoj oblasti, te se mogu povući paralele u tome kako
se obrađuju muzička i lingvistička sintaksa (Maess, Koelch, Gunter and Friederici 2001: 543).
Stiven Krešen (Krashen 1981: 71-72) upućuje na istraživanja neurohirurga Džozefa
Bogena, koja se bave razlikama u funkcionisanju moždanih hemisfera i ulogama ušiju u ovom
procesu a zasnovana su na takozvanom dihotičkom slušanju. Rezultati su pokazali da pesme
mogu stimulisati učenje jezika u desnoj hemisferi koja, prilikom obrade jezika, postaje
aktivnija u ekstrahovanju sveukupnog značenja i obradi govornih formula2.
U svojoj doktorskoj disertaciji, Klaudija Smit Salsedo (Salcedo 2002) istražila je učinke
pesama na prisećanje teksta i nevoljno mentalno ponavljanje kod odraslih učenika. Sveukupni
rezultati pokazali su da je kod učenika koji su slušali pesme njihov učinak na predstavljeni
fenomen bio je veći nego kod onih koji su čuli samo govorene tekstove. Rezultati su pokazali
i da upotreba pesama u nastavi stranog jezika može poboljšati pamćenje teksta i stimulisati
usvajanje jezika.
Suzan L. Medina proučavala je efekte muzike na usvajanje engleskog vokabulara
(Medina 1993). Dobijeni rezultati govore u prilog upotrebi muzike u usvajanju vokabulara, jer
je više reči usvojeno onda kada su one bile otpevane nego izgovorene. Pored toga, istraživanje
je potrdilo da kombinacija muzike i ilustracija podstiče usvajanje većeg broja reči.

2. IZBOR PESAMA

Izbor pesama za određenu razrednu aktivnost ne predstavlja lak zadatak, jer mnogo je
pesama koje se mogu uzeti u obzir, ali samo neke od njih mogu se smatrati prihvatljivima.
Bez obzira na to koju pesmu nastavnik odabrao (pop, rok, starogradsku ili izvornu), leksika i
gramatika moraju biti u skladu sa nastavnom jedinicom koja se na času obrađuje, kao i sa
jezičkim nivoom učenika.
Moje iskustvo u nastavi stranog jezika pokazalo je da spore pesme ne bude dovoljno
interesovanja kod učenika, posebno ukoliko se pesma koristi na kraju časa kad su učenici već
dobili mnogo inputa, pa im je potrebno nešto što će ih oraspoložiti. Međutim, ukoliko je čas
bio veoma dinamičan i učenici veoma aktivni, neka sporija pesma, upotrebljena u aktivnosti u
kojoj treba pravilno rasporediti izmešane stihove, učenicima će biti od koristi kao vežba

1
Studija u kojoj su ispitivanja vršena uz upotrebu magnetoencefalografije (MEG) (Maess, Koelch, Gunter
and Friederici 2001: 540).
2
„Formulaic Speech consists of expressions which are learned as unanalysable wholes and employed on
particular occasions.” (citat Džona Lajonsa u Ellis 1996: 84)
čitanja, a nastavnicima kao aktivnost za održavanje discipline. Takođe je važno da instrumenti
u pesmi ne budu preglasni da ne bi zaglušili pevačev glas.

3. AKTIVNOSTI I TEHNIKE

Već smo videli da razne teorije i rezultati istraživanja opravdavaju upotrebu pesama u
nastavi stranog/drugog jezika. Za nastavnike su važni upravo načini na koje se može
iskoristiti edukativna vrednost pesama. Stoga ćemo pogledati kako se autentične pesme na
srpskom jeziku mogu iskoristiti za razvijanje jezičkih veština slušanja, govorenja i pisanja,
kao i za podučavanje gramatici i leksici.
Tehnike variraju zavisno od uzrasta učenika, kao i od njihovog jezičkog nivoa. Nastavni
proces, u čijem se središtu nalaze autentične pesme kao sredstvo usvajanja jezika, mogao bi se
podeliti u tri faze: 1) aktivnosti pre slušanja pesme, 2) aktivnosti tokom slušanja pesme, i 3)
aktivnosti nakon slušanja pesme.

3.1. Aktivnosti pre slušanja pesme

Osim što ove aktivnosti predstavljaju uvod u čas, one služe i bogaćenju vokabulara i
koristi se prethodno stečena veština govorenja. Zavisno od cilja koji se želi postići upotrebom
pesama, mogu se primeniti sledeće tehnike kao priprema za razumevanje sadržaja: 1)
semantizovati reči kroz kontekst ili uz upotrebu nastavnih listića; 2) ispisati pitanja ili ključne
ideje na tablu, koji će učenike voditi kroz stihove; 3) ispisati naslov ili temu pesme na tablu i
postaviti pitanja da bi se saznalo šta učenici o tome znaju ili misle – na ovaj način nastavnik
može dobiti informacije ili reči koje će biti relevantne za razumevanje odslušane pesme; 4)
pustiti početak ili kraj pesme – učenici mogu diskutovati u parovima ili grupama o temi ili
poruci pesme, predviđati šta će se desiti nakon početka ili kraja pesme i sl.; 5) ispisati neke
ključne reči na tablu i učenicima zadati da napišu kratak tekst o sadržaju pesme ili usmeno
izlože svoja razmišljanja (ponekad se ova faza može i preskočiti, posebno ako su u pitanju
učenici na višim nivoima učenja jezika).
Kao uvod u nastavnu jedinicu koja obrađuje funkciju pozdravljanja na srpskom jeziku,
na početnom nivou učenja jezika, za uvežbavanje pozdrava dobar dan, može poslužiti veoma
jednostavna pesma Dobar dan grupe Deca loših muzičara3: Dobar dan! Dobar dan! Dobar

3
Ova i naredne pesme biće predstavljene samo u reprezentativnim delovima radi uštede u prostoru.
dan! / Dobar dan! Dobar dan! Dobar dan! / Ovaj zvuk nije bugi / ovaj zvuk nije vugi / ovaj
zvuk stvarno nije bugi vugi [...]4

3.2. Aktivnosti tokom slušanja pesme

Ovo je najvažnija faza aktivnosti slušanja, a tehnike bi mogle biti sledeće: 1) pustiti
učenicima celu pesmu jedanput da bi dobili uvid u to o čemu pesma peva; 2) tokom drugog
slušanja, učenici mogu zapisati nekoliko ključnih reči ili ideja, što više reči koje se odnose na
određenu ideju ili sve reči koje se rimuju; 3) učenicima se može dati tekst pesme sa praznim
linijama na koje oni treba da upišu reči ili izraze koji nedostaju (npr. kolokacije, idiome ili
gramatičke strukture)5; 4) stihovi se mogu otkucati sa greškama koje učenici treba da isprave;
5) tekst pesme može biti dat i sa izmešanim stihovima, koje učenici treba da poređaju prema
ispravnom redosledu. Tehnike označene brojevima od 2 do 5 koriste se isključivo tokom
drugog, po potrebi i trećeg, slušanja jer je za njihovu uspešnost neophodno da učenici budu
upoznati sa tekstom pesme, kao i da imaju priliku da ponovo provere svoja rešenja.
S obzirom na to da ove aktivnosti u osnovi predstavljaju proveru razumevanja odslušane
pesme, da bi razvijali veštinu slušanja, osim popunjavanja praznih polja rečima i izrazima koji
nedostaju, učenici mogu raspoređivati izmešane stihove prema pravilnom redosledu (ovo
mogu raditi i u grupama). Pesma koja se može dobro iskoristiti u ovakvoj aktivnosti jeste
Draga koju peva duet Vlado Georgiev i Rođa Raičević. Svaki stih u ovoj pesmi drugačiji je, a
pesma je i dovoljno spora da učenici mogu da urade zadatak nakon drugog ili trećeg slušanja.

Ispravan redosled stihova: Izmešani stihovi:

Jedina suzo s moga jastuka Jedina suzo s moga jastuka
reci mi da nisi njegova reci mi da nisi njegova
moja si i zauvek ostani suzo mojih snova
njemu ne treba niko, al' meni trebaš ti. Ti, njegova i moja
Ti, njegova i moja njemu ne treba niko, al' meni trebaš ti.
suzo mojih snova, a bila si moja
a bila si moja [...] moja si i zauvek ostani [...]

Druga veoma zanimljiva aktivnost jeste ispravljanje grešaka. Učenici dobiju tekst u kom
su neke reči zamenjene drugima koje se rimuju ili zvuče slično. Pesma Nataša grupe
Poslednja igra leptira obiluje rečima koje se mogu zameniti na ovaj način:

Stihovi sa greškama: Ispravna verzija pesme:

4
Stihovi svih, u radu pomenutih, pevača i grupa prepisani su u onom obliku u kom se nalaze u knjižicama
koje prate kompakt diskove ili sa njihovih zvaničnih veb sajtova, bez pravopisnih ispravki.
5
Ukoliko proceni da ovo učenicima može predstavljati poteškoću, nastavnik može dati dve-tri reči pored
svake prazne linije i reći učenicima da izaberu najadekvatniju.
 Gledao sam sivo jutro Gledao sam belo jutro
stiglo je polako došlo je polako
oteralo male ptice oteralo noćne ptice
svanulo tek tako. svanulo tek tako.
Al’ ostao je ključ od kuće Al' ostao je ključ od stana
i papir od bombonjere [...] i papir od čokolade [...]

Razumevanje izvornog govora predstavlja temelj za razvijanje ostalih jezičkih veština,

ali učenik na početnom nivou učenja jezika ima poteškoća sa savladavanjem ove veštine. Ako
obratimo pažnju na to kako govore izvorni govornici, videćemo da njihov govor teče glatko,
prirodnom brzinom, tako da učenici često neće uspeti da ga razumeju. Razlog za ovu pojavu
leži u činjenici da su učenici, u velikom broju slučajeva, naviknuti na neprirodan tok govora,
na izgovaranje „reč po reč” bez redukcija glasova i elizija, svojstvenih vezanom govoru
izvornog govornika. Stoga slušanje autentičnih pesama treba da ih pripremi za suočavanje sa
svakodnevnim srpskim jezikom, a nastavnici treba da osmisle posebne vežbe kroz koje će
učenici razvijati navedenu veštinu. Sledeća vežba dopunjavanja, na primeru pesme Drska
ženo plava Željka Joksimovića, pomaže usvajanje fonetskih odlika govora izvornog
govornika srpskog jezika: Gledaš me, al’6 ne smeš da mi priđeš / važna si kad zovem te da
siđeš / da ti srce overim / da ti pamet pomerim / pa da svima kažem da si moja / Al’ narav mi
čudna ovih dana / smeta mi sve osim kosa plava / slomi me, zavedi, / sudbinu odredi / pa da
svima kažem da si moja […] Pričaš mi da tebe čeka neko / ma ne bih te ni minuta ček’o /
odmah bih te ljubio / kući bih te poveo […]
Učenici prvo slušaju pesmu ne popunjavajući prazne linije. Tokom drugog slušanja,
treba da ih popune rečima koje nedostaju. Većina reči pretrpela je male promene koje se tiču
fonetskih pojava u svakodnevnom govoru izvornih govornika. U vezanom govoru, prilikom
kombinovanja reči, zbog brzine i ritma rečenice, srpski jezik obiluje redukovanim veznicima
ali i ili, koji se često realizuju kao al i il. U reči ajde izostavljen je velarni frikativ /h/, dok je u
rečima odmah i bih on gotovo nečujan. U spoju priloga kad i glagola znam, iza ploziva /d/,
frikativ /z/ često se u govoru ostvaruje kao nekadašnje meko /dz/, te se znam u ovom spoju,
ostvaruje kao /dznam/.
Korist ovakvih vežbi ogleda se u tome što učenici na ovaj način vežbaju da razumeju
prirodni izgovor srpskog jezika, kao i da uoče razlike između govornog i pisanog jezika.

6
Podvučene reči u ovom radu predstavljaju prazne linije na koje učenici treba da upišu reči koje čuju.
 3.3. Aktivnosti nakon slušanja pesme
Ova faza važna je kao i faza tokom slušanja pesme jer, prvo, bez nje bi čitava aktivnost
delovala nezavršeno i, drugo, nastavnik dobija povratnu informaciju o učeničkom radu, a
učenici priliku da provere ono što su uradili. Tehnike koje se mogu primeniti sledeće su: 1)
pustiti pesmu ponovo da bi učenici proverili da li su ispravno popunili prazna polja, odnosno
zapisali odgovarajuće reči/izraze; 2) učenicima dati izjave koje se odnose na pesmu, a koje
oni treba da označe kao tačne ili netačne; 3) postaviti pitanja za proveru razumevanja (ovo se
može raditi u grupama da bi učenici kasnije mogli uporediti odgovore); 4) ukoliko je u fazi
pre slušanja pesme zadatak učenika bio da napišu tekst ili razmisle o sadržaju pesme, sada
treba nešto da kažu o sličnostima i razlikama između svojih ideja i ideja koje zastupa pesma;
5) učenici mogu smisliti drugačiji kraj pesme ili proširiti priču; 6) može se povesti razgovor o
temi ili nekim zanimljivim idejama o kojima pesma peva; 7) učenici mogu pesmu i otpevati
(na kraju čitave procedure, učenicima je ovo uglavnom zabavno i može poslužiti kao odmor
pre prelaska na sledeću fazu časa).

3.3.1. Izgovor
Izgovor izvornog govornika srpskog jezika nudi model koji će učenici oponašati da bi
usavršili sopstveni izgovor. Čestim slušanjem i učenjem autentičnih pesama, učenici će
postepeno ispraviti svoje greške i usvojiti izgovor sličan izvornom, jer su elizije,
neakcentovani oblici reči, gubljenje eksplozivnosti finalnog /d/, pa ponekad i prenošenje
akcenta na proklitiku, fenomeni koji su česti u autentičnim pesmama na srpskom jeziku.
Imajući u vidu da učenicima ova fonološka pravila i pojave ne treba objašnjavati gramatičkom
terminologijom, pesme će poslužiti kao medijum kroz koji će ovi fenomeni biti
konkretizovani, a ovladavanje njima olakšano, jer će učenici biti izloženi stalnom ponavljanju
i oponašanju.

3.3.2. Gramatičke strukture i vokabular

Kada se susretnu sa nekom lepom pesmom, većina učenika želi da razume o čemu pevač
peva, kao i da sami tu pesmu otpevaju. Uz takvu motivaciju, učenici mogu zapamtiti sve reči i
strukture koje se u pesmi javljaju, čak i one teške. Imajući ovo u vidu, autentične pesme mogu
biti dobar medij kroz koji će učenici raditi na usvajanju gramatike i bogaćenju vokabulara.
Pesma Ljubav grupe Flamingosi veoma je privlačna i pevljiva. Neke reči, izrazi i
strukture koji se nalaze u stihovima veoma su teški, npr. zlatnim suncem obasjan, nosi
poljubac u rosi okupan, da uđe tiho u tvoj san i sl. Međutim, učiti ove konstrukcije u
muzičkom kontekstu lakše je i efektnije, a pesma, takođe, obiluje ponovljenim sintagmama i
izrazima. Osim toga, ona se može iskoristiti i za uvežbavanje imperativa. Aktivnost na času
uključuje popunjavanje praznih polja imperativima koji nedostaju.7 U prvom koraku, pre
slušanja pesme, učenici treba da predvide koji bi se glagoli mogli upotrebiti na kom mestu.
Tokom slušanja, učenici proveravaju svoja predviđanja i zapisuju imperative koje čuju: Sviće
dan, zlatnim suncem obasjan / beli leptir na moj dlan sleće / i nosi poljubac u rosi okupan /
zlatnim prahom začaran / da uđe tiho u tvoj san / i nežno te budi kao kad te ljubi / Vodi me
gde padaju zvezde / spavajmo gde oblaci jezde / ručajmo na pučini mora / mazi me dok ne
svane zora […] Pesma sadrži i mnoštvo prideva, glagola u prezentu, kao i klauze sa mesnim i
vremenskim značenjem.
Mnogo je drugih pesama koje mogu poslužiti za uvežbavanje različitih gramatičkih
struktura: Korak do dna Goce Tržan – modalni glagol moći sa dopunom da + prezent (mogu
da ne vidim, mogu da ne čujem, mogu da oprostim ne i da zaboravim ), Negativ Tijane
Dapčević - spacijalni lokativ (tu sam ja u vazduhu, u stvarima, u senkama koje donose dan),
Milo najmilije od Flamingosa – kvalifikativni genitiv u konstrukciji N/Nom + bez + N/Gen
(pesma bez reči, nota bez takta, priča bez smisla, oficir bez čina, voz bez šina, bez grane
drvo), Rekla je od Riblje čorbe – neupravni govor (istinu rekoh da je ne volim, da kraj nje
nisam srećan više, rekla je - sve je u redu, rekla je - zagrli me jače, rekla je - nije mi ništa),
Draga Vlada Georgieva – zamenice (suzo s moga jastuka, nisi njegova, moja si, njemu ne
treba niko, al' meni trebaš ti, ti njegova i moja), Biće bolje ako budeš tu od Garavog sokaka –
uslovne rečenice (biće bolje ako budeš tu; ako 'oćeš ti sa jutrom da se pojaviš, ne moraš
pisma pisati; ako 'oćeš ti da krenu jedni točkovi, okreni se, okreni se) itd.
Autentične pesme često mogu sadržavati gramatički nekorektne stihove i žargonske
izraze. Međutim, takve pesme ne treba odmah odbaciti kao neadekvatne. Ukoliko se takav
jezik može čuti među izvornim govornicima i pri tom nije previše neprihvatljiv, nema razloga
da se učenici sa njim ne upoznaju. Ovakvi stihovi pak mogu podsticati na ispravnu upotrebu
jezika, jer je verovatnije, mada možda paradoksalno, da će učenici zapamtiti upravo greške u
upotrebi jezika ukoliko im se na njih ukaže (npr. uzmi zadnji voz za Čačak umesto uzmi
poslednji voz za Čačak u pesmi Zadnji voz za Čačak grupe Riblja čorba, ili gde da putujem,
gde da ostanem umesto kuda da putujem, gde da ostanem u pesmi Put do srca tvog Vlada
Georgieva). Ovakvi primeri mogu se iskoristiti i kao test iz gramatike.

7
Kada se osmišljava vežba popunjavanja za rad na pesmi, važno je ograničiti broj praznih polja. Ni u
jednom stihu ne bi trebalo da nedostaje više od jedne reči. Takođe ne bi bilo dobro da se izostave reči već u
prvom stihu (osim ukoliko se u njemu ne nalazi jezički fokus časa), jer će se, u najvećem broju slučajeva, desiti
da učenici i dalje pokušavaju da popune prve dve linije, a pesma se već skoro završila.
 Jedna od najlakših leksičkih vežbi za bogaćenje vokabulara jeste predviđanje
antonima. Nastavnik izabere nekoliko reči iz pesme i njihove antonime napiše na tablu.
Učenici napišu antonime tih reči (njihovi odgovori treba, ali ne moraju uvek, da odgovaraju
rečima iz pesme), a zatim slušaju pesmu da bi ih uporedili. Pesma Dragi Tijane Dapčević
sadrži i leksičke i semantičke antonime (boriti se – predati se, ustati – leći, zvati – ne javiti se,
perce – olovo, gubiti – dobijati, topiti se – santa ledena). Da pogledamo nekoliko prvih
stihova: Borim se, a ti se već predao / ustajem, a ti tek legao / kao da se znamo, k’o tuđi /
Zovem te, a ti se ne javiš / ljubim te, ti glavu okreneš / kao da se ne zna ko je luđi […]
Jezička kompetencija učenika, posebno na višim nivoima učenja jezika, podrazumeva
i aktivnu upotrebu raznovrsnih opisnih prideva. Autentične pesme obiluju raznim pridevima
koje služe kako za opis događaja i predela, tako i za opis ljudi. U pesmi Drska ženo plava
Željka Joksimovića nemali je broj opisnih prideva (važna, čudna, plava/plavo, smeđe, crno,
drska, lepa, mlada). Nakon rada na različitim opisnim pridevima, učenici dobiju samo deo
svakog stiha u kojem nedostaje opisni pridev. Oni prvo treba da navedu sve prideve koji
počinju datim slovima da bi ponovili ono što su prethodno naučili, a zatim, dok slušaju
pesmu, da napišu sve opisne prideve koje čuju.
Žargonske izraze, kao specifične odlike određene kulture, zastupljene u svakodnevnoj,
kolokvijalnoj komunikaciji, trebalo bi s vremena na vreme uvrstiti u nastavu na višim nivoima
učenja jezika, posebno kada je reč o učenicima koji se nalaze u Srbiji. Pesma Kao ne zna da je
gotivim Bajage i instruktora mogla bi poslužiti u ovu svrhu, jer obiluje ovakvim izrazima:
Pričala je dugo skroz bez razloga / složila je frku ženska sujeta / Kao ne zna da je gotivim /
kao ja ću da je otkačim / Mislio sam možda nešto folira / il’ me ipak nije dobro shvatila […]

3.3.3. Govor
Određene pesme mogu podstaći veoma žustru diskusiju, posebno na višim nivoima
učenja jezika, što kasnije može voditi ka pisanju sastava. Pesma Lutka sa naslovne strane
Riblje čorbe predstavlja odličan primer aktivnosti koja uključuje popunjavanje praznih polja
izostavljenim izrazima i, nakon toga, diskusiju o temi (npr. želja za slavom po bilo koju
cenu): Daješ da te vole glumci, režiseri / novinari, ljudi neznani i znani8 / poješće te brzo
velegradske zveri / ali ti ćeš biti na naslovnoj strani / Statiraćeš možda u ponekom filmu /
možda ćeš reklamu snimiti za TV / menjaće te ko što razmenjuju reči / iza tvojih leđa pričaće
viceve...

8
Подвучени изрази треба да буду изостављени на наставним листићима.
4. ZAKLJUČAK

Upotreba autentičnih pesama pedagoški je opravdana ukoliko se one integrišu u nastavne

aktivnosti. Jednoj pesmi može se posvetiti ceo čas ukoliko se osmisle raznovrsne aktivnosti
koje će se oko nje organizovati. Međutim, ukoliko nastavnik nema dovoljno vremena za
celočasovni rad na jednoj pesmi, on je može iskoristiti za određenu aktivnost. Za koji god
način se odlučili, autentične pesme poboljšaće kvalitet nastavnog procesa, jer predstavljaju
kulturološki kaleidoskop i poseduju izražajnost, recitabilnost, terapeutske funkcije i jezik
potreban u svakodnevnoj komunikaciji, što ih čini dragocenim izvorom u nastavi stranog
jezika. Pored toga, pesme oslobađaju mentalnu i afektivnu snagu u učenju jezika rušeći
psihološke barijere na taj način jačajući motivaciju i jezičku svest kod učenika.

5. LITERATURA

Ellis, Rod (1996). The study of second language acquisition. Oxford University Press. Oxford.
Gardner, Howard (1983). Frames of Mind. New York: Basic Books Inc.
Krashen, Stephen (1981). Second Language Acquisition and Second Language Learning.
University of Souhern California. Pergamon Press Inc. (First internet edition December 2002)
Maess, Burkhard et al. (2001). Musical syntax is processed in Broca’s area: an MEG study.
Nature Neuroscience 4, 540-545.
Medina, Suzanne L. (1993). The Effects of Music upon Second Language Vocabulary
Acquisition. ERIC. http://www.eric.ed.gov/ericwebportal/detail?accno=ed 352-834
Medina, Suzanne L. (2002). Using Music To Enhance Second Language Acquisition: From
Theory To Practice. In: Lalas, J. & Lee, S. (2002). Language, Literacy, And Academic
Development For English Language Learners. Pearson Educational Publishing.
Murphy, Tim (1998). Music & Song. Oxford University Press. Oxford.
Raucher, Frances H. (2003). Can Music Affect Children’s Cognitive Development?. Eric.
http://www.eric.ed.gov/ERICWebPortal/detail?accno=EDO-PS-03-12
Salcedo, Claudia S. (2002). The effects of songs in the foreign language classroom on text
recall and involuntary mental rehearsal. http://etd.lsu.edu/docs/available/etd-1111102-
204823/unrestricted/Salcedo_dis.pdf
Stanojlović, Olivera (S.A.). Kognitivne funkcije i process verbalizacije.
www.med.bg.ac.yu/.../o%20Stanojlovic%20Kognitivne%20funkcije.pdf
Šakotić, Nada (2007). Razlike u opštem uspjehu, mucanju, smetnjama u učenju i ponašanju
ljevorukih učenika. Pedagogija LXII, 41 (60-69)

Jelena Redli

THE USE OF AUTHENTIC SONGS IN TEACHING SERBIAN AS A FOREIGN LANGUAGE

Summary

Professional literature abounds with positive assessments of music as a means for second/foreign language
acquisition. Although a lot of research still needs to be done on this phenomenon, second language acquisition,
neurology and psychology offer empirical support in the research on the effects of using music and songs in
class. This paper investigates the use of authentic songs in teaching Serbian as a foreign language, i.e. the ways
in which music can be used for developing listening, reading, writing and speaking skills as well as cultural
competence, with emphasis being placed on the selection of appropriate songs. The paper then suggests
classroom techniques for using songs meaningfully and presents activities for practising pronunciation,
developing vocabulary, enhancing grammar acquisition and developing language skills. The results have shown
that using songs in a Serbian language classroom can be an excellent way to motivate students to learn Serbian,
helps improve students' language skills and facilitates the acquisition of grammar and vocabulary in an inductive
way. Like all successful lessons, using songs needs to be thought through in advance to engage the students
effectively.

Key words: culture, foreign/second language, grammar, language skills, music, pronunciation, Serbian
language, songs, techniques, vocabulary

Author: Jelena Redli

Affiliation: Faculty of Philosophy,
University in Novi Sad
e-mail: jredli73@gmail.com