1.

Književnost starog veka podrazumeva najstarije etapr u razvoju književnosti i obuhvata period od
pojave prvih pisama do srednjeg veka. Obuhvata: egipatska književnost, kineska književnost,
Indijska književnost, Hebrejska književnost, sumersko-vavilonska, antička (starogrčka i
starorimska).
2. U „Legenda o potopu“ pravednik je Noe. U Bibliji, tačnije u Knjizi Postanka, Noje je opisan kao
pravedan čovek kojeg je Bog izabrao da preživi potop. Noje je dobio uputstva da izgradi arku i da
u nju unese parove svih vrsta živih bića, kako bi ih sačuvao od uništenja koje je najavljeno
potopom. Prema Bibliji, potop je bio odgovor na opšte zlo i zločinstva koja su tada preplavila
svet.
3. "Ep o Gilgamešu" je jedno od najstarijih literarnih dela koje je došlo do nas. Radi se o epu iz
sumerske književnosti, a datira iz 18. veka pre nove ere. Ep se sastoji od 12 tablica i napisan je na
akadskom jeziku.
4. Diglosija (dvojezičnost) je lingvistički koncept koji označava postojanje dve varijante jednog jezika
koji se koriste u različitim situacijama ili funkcijama unutar iste zajednice. Kod nas postojao je
narodni jezik (nizi stil koji se koristio u svakodnevnom životu, za pisanje pisama..) i književni jezik
(viši stil koji se koristio u školama, crkvama..).
5. Odlike sredjnovekovne književnosti: duhovnost, religioznost, veza sa pravoslavljem. Centri
pismenosti su crkve, manastiri i vladarski dvorovi.
6. Žitije (haliografija) predstavlja životopis svetitelja ili vladara. „Žitije sv. Simeona“ – Sveti Sava,
„Žitije sv. Save“ – Stefan Prvovenčani, „Žitije Svetog Save“ – Domentijan...
7. Akrostih je stilska figura u kojoj se reči ili fraze formiraju putem određenog redosleda slova u
stihovima ili pasusima. Ova tehnika često podrazumeva uzimanje početnih slova ili reči iz stihova
i organizovanje ih tako da formiraju skrivenu poruku ili rečenicu kada se pročitaju zajedno.
8. Odlike narodne epske pesme: junak i njegovi podvizi, usmeno prenošenje, arhaični jezik,
karakteristični stih – deseterac, epiteti, naglašena narativna struktura koja prati put junaka kroz
seriju događaja, mitologija...
Odlike narodne lirske pesme: jednostavan jezik, melodičnost, refreni i ponavljanja, anonimnost
autora, teme iz svakodnevnog zivota, osećajnost...
9. „Banović Strahinja“ – motivi: opremanje junaka, gozba, samoća, izdaje, hrabrost, oproštaj,
ljubav, glasnik.. Predkosovski ciklus; Mesta radnje: Banjska – Kosovo – planina Goleč – Kruševac ♻
10. „Božanstvena komedija“ struktura: 1. Raj, vodič Beatriče; 2. Čistilište; 3. Pakao, vodič Vergilije;
11. Četri velike Šekspirove tragedije: Halmet, Otelo, Magbet i Kralj Lir.
12. „Hasanaginica“ – narodna balada; tema: položaj žene (njena sudbina u rukama oca, brata i
muža); patrijarhalni odnosi; motivi: ljubav, tragicna smrt junaka, majčinska ljubav, ponovno
venčanje...
13. Predstavnici hinduizma u Italiji: Frančesko Petrarka, Dante Aligijeri, Đovani Bokačo.
14. Odlike renesanse: individualizam, humanizam, epoha preporoda, suprotnost u odnosu na srednji
vek, kultura se sekularizuje, slavi se čovekov ovozemaljski život, sloboda, uživanje, ljubav.
Odlika baroka: cilj je da iznenadi i začudi, preteruje se u izrazu, nagomilavanje stilskih figura,
kitnjast i raskošan stil, nema reda i harmonije, suprotan renesansi.
Odlike klasicizma: suprotan baroku, ravnoteža, sklad, harmonija, cilj je da pouči, u sebi najčešće
nose univerzalnu poruku.
15. Prosetiteljstvo se javlja u XVIII veku; epoha racionalizma, kult razuma, značaj obrazovanja i
vaspitanja, slabi autoritet crkve, značaj prirodnih nauka i traganje za znanjem.
16. Prosvetitelji su smatrali da se svaki čovek rađa kao tabula rasa (prazan list, neispisana tablica) a
da od njegovog obrazovanja i vaspitanja zavisi kakav će čovek biti tj. šta će biti ispisano na tom
listu.
17. „Život i priključenija“ – struktura: 1. Autobiografski roman i 2. Roman u pismima; iguman Todor
Milutinović (manasti Hopovo).
18. Homersko pitanje – pitanje autorstva, da li je Homer autor Ilijade i Odiseje ili su ta dela nastala
spajanjem niza manjih epskih pesama koje su u razna vremena ispevali razni pesnici.

20. „Pohvala knezu Lazaru“ – monahinja Jefimija; tri celine: 1. Pohvala novom mučeniku sv. knezu
Lazaru, 2. Molitcva za celi narod ali i za njegove sinove Stefana i Vuka, 3. Lična, skromna ispovest
monahinje Jefimije i molitva za njenu dušu.

21. „Kanconijer“ – Frančesko Petrarka; zbirka od 366 pesama; prvobitni naziv „Rasute priče“;
sudbonosni susret 6. Aprila 1327. Dva dela: 1. Za života Madone Laure; 2. Po smrti Madone Laure.

22. „Dekameron“ struktura: 100 priča, 10 dana i 10 priča po svakom danu.

23. Renesansa u Dubrovniku: kultura preporoda u XV i XVI veku; pisana književnost na nardnom
jeziku (štokavsko narečje, istočnohercegovački dijalekt); dubrovački petrarkisti; Najznačajniji
komediograf Marin Držić „Dundo Maroje, Šiško Menčetič „Blažena ti i sva tvoja ljepota“.
Barok u Dubrovnik: Ivan Gundulić „Osman“ (ep).

24. Najvažnija Dositejeva dela: „Život i priključenija“, „Pismenica serbskoga jezika“, „Djankićeva
žalba“..