Programiranje 1

Kolekcije objekata
na programskom jeziku Python
Univerzitet u Beogradu
Elektrotehnički fakultet
2019/2020.
Sekvence, skupovi i rečnici
 Kolekcije objekata - rekapitulacija

Stringovi
Nepromenljivi
Uređene
Torke
(sekvence)

Liste
Kolekcije

Skupovi
Promenljivi
Neuređene
Rečnici

ETF Beograd::Programiranje 1 3/62

 Stringovi – tip str
 Tekstualne sekvence predstavljaju
tekstualni objekat tipa str
 Moguće je kreirati ga dodelom vrednosti
 Tekst u istom redu okružuje se
apostrofima ili navodnicima
 Tekst u više redova se okružuje
trostrukim apostrofima ili navodnicima
 Može se kreirati i konstruktorom str()
 Na primer str(3.14) daje '3.14',
a str(True)daje 'True'
ETF Beograd::Programiranje 1 4/62
 Komponente stringa
 String je sačinjen od znakova (karaktera)
 Karakter predstavlja pisani simbol koji ima
svoju numeričku (binarnu) reprezentaciju u memoriji
⚫ Binarna reprezentacija zavisi od sistema kodiranja
 Osnovni ASCII sistem kodira znakove sa 7 bita
⚫ Sadrži 128 znakova
⚫ Prošireni ASCII kodira sa 8 bita, odnosno sadrži 256 znakova
 Python koristi Unicode stanadard
⚫ Standard određuje skup znakova koji se koriste i
bazično ih numeriše 16-bitno
 Za samo kodiraje koristi se UTF-8 sistem
⚫ Svaki karakter predstavlja sa 8 do 32 bita

ETF Beograd::Programiranje 1 5/62

 Komponente stringa (1)

 Python prepoznaje jedinstveni kodni broj

u Unicode sistemu
⚫ Unicode Code Point (UCP)
 UCP se dobija pomoću funkcije ord(znak)
 Sam znak se dobija pomoću chr(UCP_broj)
 Dužina stringa dobija se pomoću len(string)
 Python nema poseban tip za pojedinačne karaktere,
kao što u nekim drugim jezicima postoji tip char
⚫ Karakter se tretira kao string dužine 1

ETF Beograd::Programiranje 1 6/62

 Znakovi

>>> ord('A')
65
>>> chr(65) Važi:
'A'
>>> ord('ч')
1095 ord(chr(broj)) == broj
>>> chr(1096) chr(ord(znak) == znak
'Ш'
>> len("Alfanumerik")
11

ETF Beograd::Programiranje 1 7/62

 Komponente stringa (2)
 Znakovi (komponente) stringa se indeksiraju od 0 do n-1,
ako je n dužina stringa
 Kao i kod liste, poslednji element se može indeksirati
sa -1, a negativni indeksi koriste se na isti način
⚫ Dozvoljen slicing
>>> b = "Hello, World!"
>>> print(b[-5:-2])
orl
>>> print(b[1:10:2])
el,Wr
 Pristup elementu koji ne postoji (npr. b[100])
prijavljuje grešku
IndexError: string index out of range
ETF Beograd::Programiranje 1 8/62
 Delovi stringa - slicing
 Nema funkcije za obrtanje stringa
 Postoji mogućnost da se redosled elemenata obrne
pomocu slicing-a
>>> b = "ANA VOLI MILOVANA"
>>> b = b[::-1]
>>> print(b)
ANAVOLIM ILOV ANA
 Objašnjenje:
⚫ U opštem obliku za slicing se koristi
[start,stop,step]
⚫ Ako se granice ne navedu: ceo niz
⚫ Ako je step negativan, kreće se od kraja
ETF Beograd::Programiranje 1 9/62
 Delovi stringa – slicing (negativan korak)
a[:] # ceo string
a[start:stop:step] # sa korakom step
a[-1] # poslednji element
a[-2:] # poslednja dva
a[::-1] # svi, obrnuto
a[1::-1] # prva dva, obrnuto
a[:-3:-1] # poslednja dva, obrnuto
a[-3::-1] # sve sem poslednja 2,
# obrnuto
a[:-2] # sve sem poslednja 2
# kada je korak negativan, od kraja ka početku!
ETF Beograd::Programiranje 1 10/62
 Relacione operacije
 Na dva stringa moguće je primeniti
relacione operatore
⚫ == i != porede stringove znak po znak
⚫ >, <, >=, <= koriste leksikografski poredak:
redom poredi odgovarajuće znakove iz dve sekvence
po rezultatu metode ord(znak)
⚫ Ukoliko su znaci jednaki, a u sledećem koraku se
jedan string iscrpi, on je manji

>>> print ("a"<"b","aaa"<"b","aa"<"aab")

True True True

ETF Beograd::Programiranje 1 11/62

 Pripadnost i nadovezivanje (1)
 Može se proveriti pripadnost znaka ili podstringa
korišćenjem operatora in:
>>> poruka = "Srećna Nova godina!"
>>> print ("a" in poruka, "ova" in poruka)
True True
 Može se raditi nadovezivanje
korišćenjem operatora +:
>>> poruka = "Srećni" + "praznici!"
>>> print (poruka)
Srećni praznici!
 Može se raditi multipliciranje korišćenjem operatora *:
>>> "Živeli" + 5*"!"
Živeli!!!!!
ETF Beograd::Programiranje 1 12/62
 Pripadnost i nadovezivanje (2)
 Postoji i operator not in
>>> poruka = "Srećna Nova godina!"
>>> print ("Z" not in poruka)
True
 Nadovezivanje korišćenjem operatora +=:
>>> zdravica += poruka
>>> print (zdravica)
Živeli!!!!! Srećna Nova godina!
 Prefiks r služi da se escape sekvenca
doslovno tumači kao tekst
⚫ Bez r je \n specijalna sekvenca za prelazak u novi red
>>> print(r"\n")
\n
ETF Beograd::Programiranje 1 13/62
 Nepromenljivost stringa
 Neophodno je naglasiti da je string nepromenljiv tip!
>>> niz = "Babe"
>>> niz[0] = "Ž"
# generiše se greska…
TypeError: 'str' object does not support item
>>> id(niz)
1630486115312
>>> niz+=" i žabe"
Različiti objekti!
>>> id(niz)
1630486144176
# Formiran je novi string "Babe i žabe"!

ETF Beograd::Programiranje 1 14/62

 Neke metode za rad sa stringom (1)
Metoda Opis

t.lower() Vraća novi string, pretvara sva slova u mala

t.upper() Vraća novi string, pretvara sva slova u velika

t.swapcase() Vraća novi string, mala slova pretvori u velika, a velika u mala

t.strip()
t.lstrip() Vraća novi string bez belih znakova na početku i kraju
stringa. Prefiks l samo na početku, prefiks r samo na kraju.
t.rstrip()

t.count(t1) Vraća broj pojavljivanja podstringa t1 u stringu t

t.index(t1) Vraća indeks prvog pojavljivanja podstringa t1 u t.

t.rindex(t1) Prefiks r – poslednje pojavljivanje.
ETF Beograd::Programiranje 1 15/62
 Neke metode za rad sa stringom (2)
Metoda Opis

Vraća indeks prvog pojavljivanja podstringa t1 u t.

t.find(t1)
Vraća -1 ako ga nema u t.
t.rfind(t1)
Prefiks r – poslednje pojavljivanje.
t.startswith(t1) Vraća True ukoliko string t počinje prefiksom t1.
t.endswith(t1) Vraća True ukoliko se string t završava prefiksom t1.

t.replace(ts,tp) Vraća novi tekst sa zamenjenim ts sa tp

Vraća string koji konkatenira elemente iz iterable sa
t.join(iterable)
separatorom t ("-".join("123") daje 1-2-3
t.split([sep]) Vraća listu reči na osnovu delimitera sep.

Vraća 3-tuple gde je prva komponenta string pre sep,

t.partition(sep) druga sam sep, a treća string iza sep. Ako ne nađe sep,
prva je ceo string, a druga i treća su prazne.
ETF Beograd::Programiranje 1 16/62
 String – primer provere palindroma (1)
 Pronalaženje svih palindroma u stringu
 Najpre je data iterativna verzija:
def palindromI(tekst):
''' da li je tekst palindorm '''
n = len(tekst)
limit = n//2
for i in range(limit):
if tekst[i] != tekst[-i-1]:
return False
return True

ETF Beograd::Programiranje 1 17/62

 String – primer provere palindroma (2)
 Zatim je data i rekurzivna verzija:

def palindromR(tekst):
''' da li je tekst palindorm '''
if tekst == '':
return True
elif tekst[0] != tekst[-1]:
return False
else:
return palindromR(tekst[1 : -1])

ETF Beograd::Programiranje 1 18/62

 String – primer provere palindroma (3)
 Primer korišćenja:
tekst = input('tekst? ')
n = len(tekst)
for duzina in range(n, 0, -1):
for pocetak in range(0, n-duzina+1):
podtekst = tekst[pocetak : \
pocetak+duzina]
if palindromR(podtekst):
print(podtekst)

ETF Beograd::Programiranje 1 19/62

 Formatiranje teksta (1)
 Koristi se metoda format() string objekta
 Raspoređuje argumente
na mestima vitičastih zagrada
Redom ili po brojevima (indeksima) u zagradama

 Prvom argumentu odgovara redni broj 0

>>> '{} unija {}'.format('A', 'B')

’A unija B’
>>> 'pi = {}'.format(3.14)
'pi = 3.14'
>>> '{2}-{1}-{0}'.format('I', 'II', 'III')
'III-II-I'

ETF Beograd::Programiranje 1 20/62

 Formatiranje teksta (2)
 Moguće je zadati željenu širinu polja pri ispisu
 Prilikom ispisa se sadržaj uravnava
 Kod tekstualnih podataka koristi se levo uravnavanje
 Kod numeričkih podata koristi se desno uravnanje
 Moguće je promeniti pomoću > odnosno <
 Za centriranje u polju date širine koristi se ^
>>> '{:5} je {:>5}'.format("Rim", "lep")
'Rim je lep'
>>> '{1:5} je {0:>5}'.format("Rim", "lep")
'lep je Rim'
>>> 'Taj{:^9}!'.format("Rim")
'Taj Rim ! '

ETF Beograd::Programiranje 1 21/62

 Formatiranje teksta (3)
 Kada je širina manja od potrebne ignoriše se
 Kada se stavi .širina, dolazi do odsecanja
>>> 'Srećan {:3}!'.format("putnik")
'Srećan putnik!'
>>> 'Srećan {:.3}!'.format("putnik")
'Srećan put!'

 Za cele, realne i brojeve u eksponencijalnoj notaciji

mogu se koristiti specifikatori formata d, f i e
 Uz dodatak prefiksa za kontrolu ispisa
 Zadaje se širina polja za ispis, broj decimala,
eventualni prefiks + (znak) ili
0 (popunjavanje nulama umesto blanko znacima)
ETF Beograd::Programiranje 1 22/62
 Formatiranje teksta (4)

>>> pi = 3.14
>>> 'pi = {:6.3f}'.format(3.14)
'pi = 3.140'
>>> 'x = {:06d}'.format(30)
'x = 000030’
>>> 'x = {:+6d}'.format(30)
'x = +30'
>>> 'f = {:6.2f}'.format(1/3)
'f = 0.33'
>>> 'f = {:4.2e}'.format(1/6)
'f = 1.67e-01'

ETF Beograd::Programiranje 1 23/62

 Kreiranje liste prema pravilu (1)
 Programski jezik Python poseduje posebnu notaciju
za stvaranje liste prema unapred zadatom pravilu
⚫ List comprehensions
 Moćan način za jednostavno kreiranje liste
⚫ Tipično u jednoj liniji koda
 Osnovna sinatksa:
lista = [izraz for iterator in sekvenca]
⚫ izraz može biti sam iterator, poziv funkcije ili
drugi izraz koji vraća vrednost
⚫ iterator je član ili vrednost iz sekvence
⚫ sekvenca može biti lista, skup, generator ili
bilo kakav objekat koji može da vrati
svoje članove jedan po jedan

ETF Beograd::Programiranje 1 24/12

 Kreiranje liste prema pravilu (2)
 Primer – formiranje liste kvadrata brojeva
 Tradicionalan kod korišćenjem petlje:
def kvadrati_1(n):
kvadrati = []
for i in range (n+1):
kvadrati.append(i*i)
return kvadrati
 Elementi rešenja:
⚫ Kreiranje prazne liste
⚫ Iteriranje kroz sekvencu
⚫ Dodavanje elemenata na kraj liste
ETF Beograd::Programiranje 1 25/12
 Kreiranje liste prema pravilu (3)
 Kod napisan korišćenjem zadatog pravila
def kvadrati_2(n):
return [i*i for i in range(n+1)]
⚫ Jednostavno kreiranje liste kroz zadati opis
 Poziv:
>>> kvadrati_1(10)
[0, 1, 4, 9, 16, 25, 36, 49, 64, 81, 100]
>>> kvadrati_2(10)
[0, 1, 4, 9, 16, 25, 36, 49, 64, 81, 100]
 Smatra se rešenjem koje je
više u duhu programskog jezika Python ("Pythonic")
⚫ Često se koriste za kreiranje, mapiranje i filtriranje lista
⚫ Smatraju se jednostavnijim za čitanje i razumevanje

ETF Beograd::Programiranje 1 26/12

 Kreiranje liste prema pravilu (4)
 Filtriranje neželjenih vrednosti
korišćenjem dodatnog uslovnog izraza:
⚫ l = [izraz for iter in sekv if uslov]
⚫ Uslovni izraz može biti bilo kakav validan izraz
 Primer – lista kvadrata brojeva deljivih sa tri
def kvadrati_3(n):
return [i*i for i in range(n+1) \
if i % 3 == 0]
>>> kvadrati_3(10)
[0, 9, 36, 81]

ETF Beograd::Programiranje 1 27/12

 Kreiranje liste prema pravilu (5)
 Umesti izraza koji definiše člana liste može da se
stavi uslovni izraz:
⚫ l = [izraz1 if uslov else izraz2 \
for iter in sekv]
 Primer – lista apsolutnih vrednosti
def aps_vred(arr):
return [i if i > 0 else -i for i in arr]
>>> aps_vred([3, -1, -5, 4, -17])
[3, 1, 5, 4, 17]
 Uslovi mogu da se kombinuju
ETF Beograd::Programiranje 1 28/12
 Kreiranje liste prema pravilu (6)
 Primer – učitavanje liste celih brojeva
sa standardnog ulaza po zadatom formatu
 Korišćenjem petlje:
def readNumbers():
niz = input().split(",")
for i in range(len(niz)):
niz[i] = int(niz[i])
return niz
 Korišćenjem pravila:
def readNumbers():
return [ int(i) for i in input().split(',')]

ETF Beograd::Programiranje 1 29/12

 Kreiranje liste prema pravilu (7)
 Pravila se mogu ugneždavati
⚫ Pogodno kod kreiranja struktura koje liče na matrice
 Primer – formiranje matrice m x n
def matrica(m, n):
return [[i for i in range(n)] for j in range(m)]
>>> matrica(3,4)
[
[0, 1, 2, 3],
[0, 1, 2, 3],
[0, 1, 2, 3]
]

ETF Beograd::Programiranje 1 30/12

 Eratostenovo sito (1)
 Potrebno je formirati listu
prostih brojeva od 2 do n
⚫ Poznati algoritam The Sieve of Eratosthenes
⚫ Počinje od broja 2 koji je najmanji prost broj
⚫ Iterativno pronalazi i
obeležava umnoške prostih brojeva
 Eliminišući ih tako iz daljeg razmatranja
 Postoji veći broj verzija algoritma
⚫ Neke su bolje optimizovane

ETF Beograd::Programiranje 1 31/12

 Eratostenovo sito (2)
 Primer rada jedne (optimizovane) varijante algoritma
⚫ Izvor slike: https://en.wikipedia.org/wiki/Sieve_of_Eratosthenes

ETF Beograd::Programiranje 1 32/12

 Eratostenovo sito (3)
 Rešenje korišćenjem petlji:
import math
def Eratosten_1(n):
compounds = []
for i in range(2, math.ceil(n**0.5) + 1):
for j in range(i*2, n+1, i):
compounds += [j]
primes = []
for i in range(2, n + 1):
if not i in compounds:
primes += [i]
return primes

ETF Beograd::Programiranje 1 33/12

 Eratostenovo sito (4)
 Rešenje korišćenjem pravila:
def Eratosten_2(n):
compounds = \
[j for i in range(2, math.ceil(n**0.5) + 1)\
for j in range(i*2, n+1, i)]
primes = [x for x in range(2, n+1)\
if x not in compounds]
return primes
>>> Eratosten_1(50)
[2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, 29, 31, 37, 41, 43, 47]
>>> Eratosten_2(50)
[2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, 29, 31, 37, 41, 43, 47]

ETF Beograd::Programiranje 1 34/12

 Kreiranje liste prema pravilu –
ograničenja
 Upotrebljavati oprezno kod velikih lista
⚫ Liste se smeštaju direktno u memoriju
>>> sum([i * i for i in range(1000)])
332833500 Primetiti
⚫ Bolje je koristiti generatorske izraze odsustvo []
Koristi se lenjo (lazy) izračunavanje Mogu se
>>> sum(i * i for i in range(1000000)) staviti ()
333332833333500000
 Slična pravila za kreiranje se mogu koristiti
za skupove i rečnike
⚫ Biće obrađeno kasnije

ETF Beograd::Programiranje 1 35/12

 Skupovi – tip set (1)
 Skup je kolekcija objekata nepromenljivih tipova
 Predstavlja neuređenu kolekciju objekata
 Ne pamti se redosled ubacivanja u skup
 Poredak elemenata pri ispisivanju ne mora
odgovarati poretku pri dodeli ili formiranju
>>> boje = {'plava', 'crvena', 'bela', 'crna'}
>>> boje
{'crvena', 'bela', 'crna', 'plava'}
>>> 'bela' in boje
True

ETF Beograd::Programiranje 1 36/62

 Skupovi – tip set (2)
 Prazan skup se formira konstruktorom set:
A=set()
⚫ Notacija A={} označava prazan rečnik, a ne skup!
 Može se formirati od sekvence (string, lista)
 Pri tome se duplikati izbacuju
>>> slova = set('abrakadabra')
>>> slova
{'k', 'r', 'b', 'd', 'a'}
>>> devojke=set(['Ana','Tanja', 'Maja', 'Ana'])
>>> devojke
{'Tanja', 'Maja', 'Ana'}

ETF Beograd::Programiranje 1 37/62

 Skupovi – tip set (3)
 Moguće je iterirati kroz skup:
>>>for n in boje:
... print(n)
crvena
bela
crna
plava
>>>boje.add('zelena')
>>>boje
{'crvena', 'plava', 'zelena', 'bela', 'crna'}
>>>boje.update(['a', 'b'])
>>>boje
{'crvena','a','plava','zelena','bela','crna','b'}
ETF Beograd::Programiranje 1 38/62
 Operatori za rad sa skupovima (1)
Operator Metoda Opis
A | B A.union(B) Unija skupova A i B
A |= B A.update(B) Dodaje sve elemente iz B u A
A & B A.intersection(B) Presek skupova A i B
A &= B A.intersection_update(B) U skupu A ostaje presek A i B

A - B A.difference(B) Elementi skupa A

koji nisu u skupu B
A -= B A.difference_update(B) U skupu A ostaju oni koji nisu u B

A ^ B A.symmetric_difference(B) Elementi koji su samo u A ili

samo u B

A ^= B
A.symmetric_difference_ Elementi koji su samo u A ili samo
update(B) u B ostaju u skupu A

ETF Beograd::Programiranje 1 39/62

 Operatori za rad sa skupovima (2)
Operator Metoda Opis

A == B Vraća True ako je skup A jednak B

A != B Vraća True ako je skup A različit od B

A <= B A.issubset(B) Vraća True ako je A podskup od B

A >= B A.issuperset(B) Vraća True ako je A nadskup od B

A < B Vraća True ako je A pravi podskup od B

A > B Vraća True ako je A pravi nadskup od B

A.isdisjoint(B) Vraća True ako je presek A i B prazan

ETF Beograd::Programiranje 1 40/62

 Metode za rad sa skupovima
Metoda Opis
A.add(element) Ubacuje element u skup A
A.discard(element) Uklanja element iz skupa A

A.remove(element) Uklanja element iz skupa A

(javlja grešku ako nije u skupu)
A.clear() Uklanja sve elemente iz skupa

A.pop() Vraća slučajno odabran element skupa i uklanja ga

A.copy() Vraća kopiju skupa

o Napomena:
o Kada se uradi A=B, ubacivanje novog elementa
u jedan od skupova, ubacuje ga i u drugi,
a kod A=B.copy() ne!
ETF Beograd::Programiranje 1 41/62
 Skupovi – primer (1)
 Primer za 5. razred ☺
⚫ Izvor: http://e.raspored.rs/mat/5/Skupovi.pdf

ETF Beograd::Programiranje 1 42/62

 Skupovi – primer (2)
 Uzmimo da su svi brojevi manji od 200:
⚫ U skupu A su neparni brojevi
⚫ U skupu C su parni brojevi
⚫ U skupu B su brojevi deljivi sa 3
⚫ U skupu D su brojevi deljivi sa 7
 ((A U B U C) Ո D) \ B
 ((A Ո D) U (C Ո D)) \ B
 (D \ B) Ո (A U C)

ETF Beograd::Programiranje 1 43/62

 Skupovi - primer (3)
>>>A=set()
>>>B=set()
>>>C=set()
>>>D=set()
>>>for n in range (1,201):
... if not n%2:
... A.add(n)
... else:
... C.add(n)
... if not n%3:
... B.add(n)
... if not n%7:
D.add(n)
>>>X=((A | B | C) & D) - B
>>>Y=((A & D) | (C & D)) - B
>>>Z=(D - B) & (A | C)

ETF Beograd::Programiranje 1 44/62

 Skupovi – primer (4)
>>>print(len(X), len(Y), len(Z))
>>>if X==Y==Z:
... print ("Skupovi X, Y i Z su jednaki")
>>>print ("Skupovi X, Y i Z sadrze: ", X)
Skupovi X, Y i Z su jednaki
Skupovi X, Y i Z sadrze: {133, 7, 140, 14, 154, 28,
161, 35, 175, 49, 182, 56, 196, 70, 77, 91, 98, 112,
119}

Parni i neparni (C i A),

nisu deljivi sa 3 (B),
jesu deljivi sa 7 (D)

ETF Beograd::Programiranje 1 45/62

 Skupovi - heterogenost
 U skupu se mogu nalaziti elementi
različitih tipova, ukoliko su nepromenjlivi
>>> svastara = {'baba', 'žaba', 13, 'a', (1,2)}
>>> type(svastara)
<class 'set'>
>>> svastara
{(1, 2), 13, 'a', 'žaba', 'baba'}
 Dakle, lista ne može biti element skupa
>>> listaNe={'a', 1, [1,2]}
Traceback (most recent call last):
File "<pyshell#4>", line 1, in <module>
listaNe={'a', 1, [1,2]}
TypeError: unhashable type: 'list'

ETF Beograd::Programiranje 1 46/62

 Generisanje podskupova
 Python koristi metodu
itertools.combinations(iterable, n)
koja vraća podsekvence sekvence iterable dužine n
import itertools
def podskupovi(s, n):
return [set(i) \
for i in itertools.combinations(s, n)]

 Izvršavanje
s = {1, 2, 3, 4}
n = 3
print(podskupovi(s, n))
[{1, 2, 3}, {1, 2, 4}, {1, 3, 4}, {2, 3, 4}]

ETF Beograd::Programiranje 1 47/62

 Rečnici – tip dict (1)
 Rečnik (dictionary) je
neuređena promenljiva kolekcija
⚫ Heš mapa ili heš tabela
 Služi za čuvanje parova objekata ključ-vrednost
⚫ Ključevi moraju biti hashable objekti
 Odnosi se na većinu nepromenljivih objekata
 Omogućava dobijanje vrednosti na osnovu ključa
 Pri navođenju se ključ i vrednost u paru razdvajaju
znakom :
 Parovi se navode u {} i razdvajaju zarezom
 Primer:
recnik = {'Ime': 'Milan', 'Godine': 21, 'Smer': 'SI'}

ETF Beograd::Programiranje 1 48/62

 Rečnici – tip dict (2)
 Rečnik je neuređen
⚫ Pri ispisu redosled može biti drugačiji nego pri generisanju
 Prazan rečnik A može se dobiti na dva načina
⚫ A = {}
⚫ A = dict()
 Ubacivanje parova moguće eksplicitno, dodelom
vrednosti recnik[kljuc] = vrednost
>>> recnik['Fak']='ETF'
>>> recnik['Ime']='Ana'
>>> recnik
{'Ime': 'Ana', 'Godine': 21, 'Smer': 'SI', 'Fak': 'ETF' }

ETF Beograd::Programiranje 1 49/62

 Rečnici – nepostojeći ključ
 Ukoliko se referiše nepostojeći ključ
biće prijavljena greška
⚫ Npr. recnik['Prezime']
⚫ Greška: KeyError: 'Prezime'
 Da bi se izbeglo generisanje greške,
može da se koristi metoda get()
>>> ima_li = recnik.get('Prezime')
>>> print(ima_li)
None
 Može se metodi get() proslediti opcioni parametar
koji vraća u slučaju nepostojećeg ključa
ETF Beograd::Programiranje 1 50/62
 Rečnici – nepostojeći ključ
>>> ima_li = recnik.get('Prezime', 'Nema' )
>>> print(ima_li)
Nema
>>> ima_li == 'Nema'
True
>>> del recnik['Godine']
>>> ima_li = recnik.get('Godine')
>>> print(ima_li)
None

ETF Beograd::Programiranje 1 51/62

 Metode za rad sa rečnicima (1)
Metoda Opis
A.clear() Uklanjanje svih elemenata iz rečnika
A.copy() Vraća plitku (shallow) kopiju rečnika.
dict.fromkeys Vraća novi rečnik sa ključevima iz seq i vrednostima v
(seq[, v]) (ako vrednost nije data onda None)

A.get(key[,d]) Vraća vrednost za ključ key. Ako ne postoji , onda vraća d, a

ako nije dato d vraća None
A.items() Vraća view svih elemenata u rečniku u obliku (key, value).
A.keys() Vraća view svih ključeva u rečniku

A.pop(key[,d]) Uklanja element sa ključem key i vraća njegovu vrednost, ili

d ako nije pronađen, a ako je bez d javlja KeyError.
A.popitem() Uklanja i vraća jedan proizvoljni element (key, value). Javlja
KeyError za prazan rečnik

ETF Beograd::Programiranje 1 52/62

 Metode za rad sa rečnicima (2)
Metoda Opis

A.setdefault(key[,d]) Ako je key u rečniku, vraća vrednost. Ako nije,

dodaje key sa vrednošću d i vraća tu vrednost

A.update([other]) Ažurira rečnik parovima key/value iz other, ako neki

ključ postoji, upisuje preko postojećeg
A.values() Vraća view svih vrednosti u rečniku

A.all() Vraća True ako su svi ključevi true, ili ako je rečnik
prazan

A.any() Vraća True ako je bilo koji ključ true. Za prazan

vraća False.
A.len() Vraća broj elemenata u rečniku
A.sorted() Vraća novu,sortiranu listu ključeva u rečniku

ETF Beograd::Programiranje 1 53/62

 Rečnici – primer (1)
# prevodjenje binarnog stringa u oktalni
prevod = { '000':'0', '001':'1', '010':'2',
'011':'3', '100':'4', '101':'5',
'110':'6', '111':'7'}
def bin2oct(bin_cif):
n = len(bin_cif)
nule = bin_cif.count('0')
jed = bin_cif.count('1')
if nule + jed != n:
return 'Greška'

ETF Beograd::Programiranje 1 54/62

 Rečnici – primer (2)
ost = n % 3
oct_cifre = []
if ost != 0:
oct_cifre.append(prevod[(3-ost)*'0' \
+ bin_cif[0:ost]])
for i in range(ost, n, 3):
oct_cifre.append(
prevod[ bin_cif[i:i+3] ])
return ''.join(oct_cifre)

ETF Beograd::Programiranje 1 55/62

 Torke – tip tuple
 Torka predstavlja uredjenu sekvencu
 Za razliku od liste, ne može da se menja
po formiranju
 Može da sadrži elemente različitig tipa
 Često su elementi iz istog logičkog konteksta,
odnosno odnose se na isti objekat iz realnog života
 Prilikom navođenja elemenata torke,
oni se odvajaju zarezima
⚫ Navođenje može biti u zagradama () ili bez zagrada
 Ako torka sadrži samo jedan element, iza njega mora
da stoji zarez
⚫ Npr. ('Pajton',)

ETF Beograd::Programiranje 1 56/62

 Torke - dodela
>>> nole = ('Novak', 'Đoković', 1987, 16 )
>>> type(nole)
<class 'tuple'>
>>> rafa = 'Rafael', 'Nadal', 1986, 19
>>> nole
('Novak', 'Đoković', 1987, 16 )
>>> rafa
('Rafael', 'Nadal', 1986, 19 )
>>> niko = ()
>>> niko
()
ETF Beograd::Programiranje 1 57/62
 Konstruktor tuple()
 Kao argument konstruktora tuple() navodi se
validna sekvenca
>>> tuple('ETF')
('E', 'T', 'F')
>>> tuple([2000, 2011, 2019])
(2000, 2011, 2019)
>>> jedan = ('SI',)
>>> jedan
('SI',)

ETF Beograd::Programiranje 1 58/62

 Promena elemenata torke
 Pošto je torka nepromenljiv tip,
pokušaj promene elementa torke izaziva grešku
>>> rafa[3] = 20
 Greška:
⚫ TypeError: 'tuple' object does not support object
assignment
 Može se formirati nova torka koja sadrži neke
elemente postojeće
>>> rafa_novo = rafa[0:3]+(20,)
>>> rafa_novo
('Rafael', 'Nadal', 1986, 20 )

ETF Beograd::Programiranje 1 59/62

 Torke – primer (2)
def analiza (tekst, rec):
x=tekst.count(rec)
y=tekst.find(rec)
z=tekst.rfind(rec)
return x,y,z
tekst='ANA VOLI MILOVANA'
rec='ANA'
a,b,c = analiza(tekst, rec)
print (a,b,c)
# ispisuje: 2 0 14

ETF Beograd::Programiranje 1 60/62

 Literatura - knjige
 M. Kovačević, Osnove programiranja u Pajtonu,
Akademska misao, Beograd, 2017.
 M. Lutz, Learning python: Powerful object-oriented
programming, 5th edition, O'Reilly Media, Inc., 2013.
 J. Zelle, Python Programming: An Introduction to
Computer Science, 3rd Ed., Franklin, Beedle &
Associates, 2016.
 D. Beazley, B. K. Jones, Python Cookbook, 3rd edition,
O'Reilly Media, 2013.
 A. Downey, J. Elkner, C. Meyers, How To Think Like A
Computer Scientist: Learning With Python, free e-book

ETF Beograd::Programiranje 1 61/62

 Literatura – online izvori
 Python 3.8.0 documentation,
https://docs.python.org/3/index.html
 Colin Morris, 7-day Python course,
https://www.kaggle.com/learn/python
 Learn Python, Basic tutorial,
https://www.learnpython.org/
 TutorialsPoint, Python tutorial
https://www.tutorialspoint.com/python/index.ht
m

ETF Beograd::Programiranje 1 62/62