ČUDESNA ANĐELIJA

ANA MIŠIĆ

2020
BEOGRAD

1|Page
Vienna.
Jutro je.
Beživotno telo se nalazi na stolu prekriveno belim čaršavom.
Tu su se okolo ljudi okupili i stoje.
Jedan od njih skloni kod glave beli čaršav i videli su lice ženske osobe sa istom
crnom kratkom kosom kao Anđelijinom.
- She was overcome by the cold. The fish have done the rest.
- Yes, I recognize the Countess Maksimović, Đorđević born. – rekao je
Gabriel Nicholas de la Reynie.
- I recognize Anđelija Đorđević. She rest in peace. – rekao je Filip de Plessis
Belliere.
- Welcome among us. – rekao mu je Lombards. – You’re safe now.
Čovek do stola da znak rukom drugom čoveku da pokrije glavu mrtve devojke.
Čovek pokrije glavu beživotne devojke i ćuti.
- She is also in safety. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie tiho da ga ne
bi čuli dok gleda to beživotno telo.
***
Court of Miracles, Vienna.
Anđelija spava pokrivena medveđim krznom. Zatim se probudi i videla je da se
nalazi u krevetu. Gleda okolo sebe, ustaje i sedi na krevetu. Gore je visoki prozor.
- Finally. You are awake. – rekao je Nikola Calembredaineu beloj košulji i
dole pantalone ima. – We thought we’d lost you. You’ve been unconcious
for days.
Nikola ustane od mesta gde je sedeo i ide kod nje. Pa sedne kod nje.
- Why did you not leave me to drown? – upita ga Anđelija i pogledala ga je. –
Why I was not dead?
- Because you are already dead. – rekao joj je Nikola Calembredaine. – A
beggar took your place. Nobody noticed. Countess or beggar, death is the
same.
- What? – upita Anđelija.

2|Page
 - Anđelija Đorđević, Countess Maksimović, drowned in the Danube. You are
dead. – rekao je Nikola Calembredaine. – I offer you a new life. I make you
queen of my kingdom. – Anđelija ustaje od kreveta i stoji, pa pogleda u
Nikolu Calembredainea. - Queen of the beggars, thieves and cripples. Queen
of this underworld of poverty and vengeance. You will be their marquise.
The Marquise of the Angels. And with us, you learn to live again. I teach
you steal, murder, begging your disguise. And you are beautiful and
attractive. Here you will learn to survive in the world that you don’t love.
- I just want to die, Nikola. – rekla mu je Anđelija i pustio ju je Nikola.
Nikola Calembredaine se okrene od nje, ode prema komodi uzme nož, izvuče iz
korica, i prilazi joj:
- If you want... – uhvatio je Anđeliju za kosu, podigao je i nož joj je stavio
ispod kod vrata. – you can. – pustio je Anđeliju nazad i bacio je kod nje
oštar nož. - Go on. Take this a sharp knife.
Anđelija uzme u ruke oštar nož koji je na podu i okrenula ga prema svom stomaku
da se ubije.
- Go to your Maksimović. – nastavi Nikola Calembredaine. – Go on. –
Anđelija okleva da to uradi. - Your children will also come soon.
- They’re at my sister’s. – rekla mu je Anđelija i pogledala ga je.
- She and her husband are exiled in the provinces. – rekao je Nikola
Calembredaine. – They left the boys with a nanny they never paid. In
Vienna, children with unpaid nannies are left to die or sold.
- You’re lying. – rekla mu je Anđelija i ustala je od njega.
- Rue de I’Archange-Olive 5. Go see for yourself. – rekao joj je Nikola
Calembredaine i stoje oni zajedno.
***
Napolju je nebo oblačno.
Mnogo ljudi su napolju.
Anđelija trči po ulicama. Anđelija ima na sebi bež dugu haljinu, tamno braon
košulju na sebi preko bež haljine i kratku crnu kosu ima. Prolaznici hodaju gore-
dole, levo-desno. Dok Anđelija trči po ulicama, gledaju je neki mladići i ćute.
Anđelija se na kraju zaustavlja i videla je onu dadilju koja nikada nije bila plaćena.
Dadilja i deca prostiru mokar veš da se suši na dugom kanapu gore.

3|Page
 - Continuing work. – rekla je dadilja deci.
Dadilja ima belu kapicu na glavi, sivo gore, dole crna duga suknja. Kod kućice je
videla dva bureta, muškarca koji spava sedeći na stolici. A ima na sebi bež košulju,
crni prsluk preko, braon pantalone, čarape i cipele na nogama. Bradu i brkove ima.
Kratku kosu ima.
Dole na zemlji je videla puno sena. Zatim je Anđelija videla kako dvojica nekih
dečaka nose veliku korpu u kome je mokar veš. Tamo se nalazi i drvena dvokolica
sa puno sena u njoj.
- If you do not work, you will not eat. – rekla im je dadilja.
Kada su se sklonili ugledala je svoje sinove Tihomira i Ivana. Tihomir i Ivan sede
na zemlji sa puno sena.
- Tihomir, on your feet. – rekla mu je dadilja.
Tihomir je ustao gore sa zemlje i stoji.
- Listen to me. Go there. – rekla mu je dadilja.
Anđelija ih posmatra i krije se kod zida ćuteći.
Anđelija zatim izađe iz zaklona i počne trčati prema svojim sinovima Tihomiru i
Ivanu.
- Mama? – rekao je Tihomir.
- Children.
Dvojica dečaka Tihomir i Ivan su ustali od zemlje i stoje.
- Mama. – rekao je Ivan.
- Come on. – rekla je Anđelija kada se sagla dole i uzela ih je za ručice. –
Come on.
Krenula je da ih odvede i onda je došla dadilja pa je sprečava da odvede decu.
- Hey, what are you doing? – upita je dadilja i Anđelija je odgurne od sebe.
Dadilja onda ode kod svog muža Gasparda i kaže mu:
- Gaspard, she kidnaps the children.

4|Page
Anđelija ponovo uzme za ruke svoja dva sinova, malo su odmakli pa se dadiljin
muž Gaspard probudi, ustane, sustigne je trčeći, uzme iz ruku dvojicu dečaka i
kaže joj:
- You have to pay for those bastards.
Anđelija stane.
- Pay all that you owe or I’ll call... – nastavi Gaspard.
Anđelija se okrene i ubode Gasparda nožem koji joj je dao Nikola u stomak.
Gaspard se savio na dole u struku sa nožem u stomaku. Pa onda Anđelija izvuče iz
Gasparda nož i Gaspard padne dole na zemlju mrtav.
Svi ljudi su to okolo videli i stoje.
- She killed him. Grab her. – rekao je neko od svedoka.
Anđelija ponovo uzme za ručice Tihomira i Ivana pa počne trčati koliko je noge
nose.
Dadilja za to vreme prilazi Gaspardu koji je dole na betonu i kaže:
- Help. Killer!
***
Kasnije tek hodaju normalno Anđelija i njena dva sina Tihomir i Ivan koje vodi za
ručice. Ljudi iza nje je posmatraju i okolo.
Anđelija je onda ugledala na jednoj tezgi u jednoj od korpi gde su puno hlebova,
pa ukrade jedan hleb pa počne opet trčati vodeći svoje sinove za ruke koliko ih
noge nose.
Zatim su kasnije tek stali kod jednog velikog drveta i tu se kod njih nalazi i mala
koza. Mala koza jede. Anđelija i njeni sinovi gledaju u malu kozu koja jede.
Magla je svuda okolo.
Kraljevi musketari u plavim uniformama i sa šeširima na glavama jašu konje.
- Make way.
Posle toga je Anđelija videla kočiju koja ide svojim putem upregnuta na 4 bela
konja.

5|Page
Anđelija Ivana uzima u ruke, a Tihomira vodi za ručicu. Hodaju oni malo napred i
stala je.
Anđelija je čula reči:
- Long live the king.
- Long live Joseph I.
Iza nje je neki muškarac koji stoji kod svog magarca.
Anđelija spusti Ivana dole i onda mu kaže:
- That’s Joseph I, king of Austria... He murdered your father. I hereby swear
that I shall regain rank, power and riches and restore Maksimović’s good
name.
***
Anđelija sada polako hoda i za ručicu vodi Tihomira, a Ivana nosi u naručju. Decu
je dovela u Court of Miracles. Svi okolo ćute i gledaju ih. Zaustavila se tek kada je
došla kod Nikolovih zatvorenih vrata.
Nikola je otvorio vrata i video je Anđeliju sa njena dva sina Tihomira i Ivana.
Anđelija i njena dva sina su ušli tu unutra.
„You will have suspicion when you hear I am dead, or see my dead corpse. Dying
is not my forte,“ setila se reči grofa Maksimovića.
Nikola zatvara vrata.
Veliki kabao u kome je peškir, pa onda puno tople vode. Anđelija kupa svoje
sinove Tihomira i Ivana u kabaou. Stoji ona dok ih kupa. La Polak dolazi sa dve
kofe pune tople vode za kupanje.
- Once upon a time there were a green fish and a yellow fish, and their
children were all blue... – priča Anđelija svojoj deci dok ih kupa.
La Polak spušta dve kofe pune tople vode za kupanje kod kabaoa. La Polak ima na
sebi crnu dugu haljinu koja gore kod dekoltea i ramena ima bele boje. Dugu crnu
kosu ima.
- Here’s your hot water. – rekla joj je La Polak. – But don’t blame me if they
catch their death of cold. – rekla je to i ode.

6|Page
 - Fancy bathing such little creatures. – rekla je Anđelija sa osmehom na licu
dok ih kupa.
- But you can’t keep them here. – rekao je Nikola Calembredaine.
- I was too unhappy without them. – rekla je Anđelija.
- If one day I’m killed, Jean Pourri will take them to the Court of Miracles
and... – priča Nikola Calembredaine.
Anđelija još uvek kupa svoja dva sina Tihomira i Ivana.

***

Archbishop trči, juri ga banda od Calembredainea. Zatim stane, gleda okolo.

Dolaze ih još i opkoljavaju ga. On ih moli za milost, poterali ga i fratar trči.
Poterali ga da trči sve do Court of Miracles i gore je video Calembredainea i
lomaču.
- No, not the stake! – rekao je Archbishop kada je video lomaču.
- It’ll only hurt for a moment! – rekao mu je Nikola Calembredaine koji stoji
gore kod lomače. – Unlike the flames of hell, these are real!
- I’m innocent! – viče Archbishop.
- You killed Count Maksimović. – rekao mu je Nikola Calembredaine. – He
was burned because of your lies.
- God take his soul! – rekao je Archbishop.
- But not yours, it’s too disgusting. – rekao je Nikola Calembredaine.
- Maksimović was a sorcerer. – rekao je Archbishop.
- You set the police on his wife, too. – rekao je Nikola Calembredaine. – More
wrongs than one man should be allowed to commit.
- You’ll all be hanged! – rekao je Archbishop.
Svi se smeju.
- Maybe. But it’s your turn first. – rekao mu je Nikola Calembredaine. – We
sentence you to death. Nothing else to say? It’s harder to lie up there!
Fratra penju gore na lomaču. Krenuli da ga vezuju za lomaču i odjednom pada dole
mrtav na beton otkotrljavši se niz stepenice.
- He’s gone. – rekao je Barkarola.

7|Page
 - Dead?
- Scared to death.
Pljunuo ga je jedan čovek.
- He cut our fun short!
Svi se smeju.
***
Svi slave fratrovu smrt.
- To the monk’s death! – rekao je Barkarola.
- And that of all traitors!
Svi sede za velikim stolom.
- To all cowards! „No! I’m innocent!“
Svi se smeju, piju piva.
Nikola Calembredaine krene da pije vino iz čaše i njegova devojka mu uzme čašu
u ruke, drži u ruci i gleda ga.
- To the King!- rekla je ona i otpije malo vina. – After the monk, the King.
Why not kill the King now? – spustila je čašu na drugi sto.
- The Marquise will give the order! – rekao je Nikola Calembredaine.
- Shut up!
- You’re drunk.
- Speak.
- Monsieur Calembredaine, you are the most powerful. Even Rodogone’s
gang are afraid of you. If the Great Coesre dies, you’ll be the only chief left.
Unless you’re hanged before then, with the rest of us, at Montfaucon. Carry
on. Since she’s been among us, we’ve done nothing but fool around. We’ll
all swing from a rope at Montfaucon. All for a smile from the beautiful
Marquise!
Nikola joj se nasmeši, pa se uozbilji i kaže joj:
- Go and draw some water from the well for the Marquise’s bath, and heat it
to temperature she likes. Go!
Ona ga gleda i hoda unazad.

8|Page
Svi se ponovo smeju.
Nikola Calembredaine ide kod Anđelije u njihovoj sobi.
Video ju je i nasmešio joj se.
Skida masku sa lica.
Anđelija spava u krevetu zajedno sa svoja dva sina Tihomirom i Ivanom. Ide kod
njih.
Poljubio je Anđeliju u usta i kaže joj:
- You smell as fresh as a forest.
- Leave me, Nikola. – rekla je Anđelija.
- But we’re celebrating today. – rekao je Nikola Calembredaine.
- I’m afraid. – rekla je Anđelija.
- Not of the monk? We spent months tracking him down. – rekao je Nikola
Calembredaine.
- You’re avenged now. – rekla mu je Anđelija. – You can not drink to a man’s
death.
- To an enemy’s death you can. With sing, too. – rekao je Nikola
Calembredaine.
- No, it’s too serious. – rekla je Anđelija.
- Our rough ways no longer please the Marquise, then? – upita Nikola
Calembredaine. – ljubi je po vratu.
- You’re wrong. – rekla je Anđelija i ustaje od kreveta. – I’ll laugh when all
my enemies are dead.
- All of them? – upita Nikola Calembredaine.
- Yes, all of them. – rekla je Anđelija.
- Even the King’s brother? – upita Nikola Calembredaine.
- Exactly. – rekla je Anđelija.
- You’ll insane! You’ll get us all hanged. – rekao je Nikola Calembredaine. –
La Polak is right.
- Go back to her, then. – rekla mu je Anđelija.
- Heed me well. I don’t care if I swing from the gallows. – rekao je Nikola
Calembredaine. – It’s you I’m afraid for.
- I’ll follow this to the end! – rekla je Anđelija.
- You’ll never change. – rekao je Nikola Calembredaine.
- Never! I’m same as at Aranđelovac. – rekla je Anđelija.

9|Page
 - At Aranđelovac you were full of life, and I was in love with you. – rekao je
Nikola Calembredaine.
- And now? – upita Anđelija.
- I still am. – rekao je Nikola Calembredaine.
- Well, I’m here. – rekla je Anđelija.
- You’re here for one thing only. Vengeance. – rekao je Nikola
Calembredaine. – After that, you’ll return to your kind. Well, I say no! No!
As long as I have breath, you’ll stay with me.
- No, please. I hate you. – rekla je Anđelija.
Nikola je ljubi u usta.
Vode ljubav zajedno, dok njeni sinovi spavaju.
- I hate myself. – rekla je kasnije Anđelija.
- Yes, I know. But I love you enough for both of us. – rekao je Nikola
Calembredaine.
- Leave me. – rekla je Anđelija.

***

Dan je.
Sunce sija.
Mnogo ljudi šetaju. Kočije prolaze putem i sluge stoje iza kočija po dvojica ćuteći.
U daljini je spomenik jahača na konju. Anđelija hoda sa svojom decom Tihomirom
i Ivanom. Anđelija ima na sebi bež haljinu sa dugim rukavima, tamno zelenu
maramu ima na svojoj crnoj kosi, podsuknju dole ima ispod, cipele ima dole na
nogama.
Zaustavi je jedan čovek i kaže joj:
- Charity, madam. I have two widows to support.

10 | P a g e
Nikola Calembredaine dođe i otera ga. Prosjak ode. Nikola je pogledao. Pa zajedno
hodaju.
- You’ll see this nowhere else.
- Fortune and heath for two sous!
Zaustavljaju se kod jedne predstave na ulici.
- Sweet wafers! Who wants sweet wafers? – upita čovek koji prodaje i hoda.
Nikola Calembredaine ode da uzme sweet wafers za sebe i za Anđeliju. Anđelija i
njegova banda svi stoje.
Anđelija zatim pođe napred i ugleda još jednog prosjaka sa štakom, gusarskim
šeširom na glavi, crvenoj košulji na sebi, pantalonama dole, ispružio je ruku pa
rekao:
- Take pity on an old soldier.
Nikola Calembredaine dođe i otera ga. Prosjak ode šepajući.
- Marquise, a cornet of sweet wafers. To help you find your sweet smile. –
rekao je Nikola Calembredaine i Anđelija uzima u ruke i jede. – The only
weakness in that charming and stubborn head. A sweet tooth.
- You know what, lads? He bought that cornet. He doesn’t usually pay.
- Well, we’re rich today, aren’t we, Flipot? – upita Nikola Calembredaine.
- Or soon will be. – rekla je Anđelija i deci svojoj isto daje da jede to.
- That’s right, lad. It’s your exam today. Your examiners are waiting, Flipot.
Good luck!
Svi se smeju.
Stoje i posmatraju kako Flipot ide da džepari nekog od plemića. Nije uspeo, zato
što se čovek okrenuo i video ga je.
- It’s horrible. He’ll get caught. – rekla je Anđelija.
- If he does, it means he has no talent and we don’t want him. – rekao je
Nikola Calembredaine.
Ljube se zajedno plemić i devojka. Flipot mu prilazi iza leđa i uspeo je da ga
odžepari uzevši mu kesicu zlatnika iz džepa. Flipot se vraća nazad. Dva konjanika
polako jašu konje dok prolaze.
Čovek posle primeti da je odžeparen i kaže:

11 | P a g e
 - Stop, thief!
- That’s our cue!
Potrčali su svi.
Svi kradu i džepare ljude svuda.
Anđelija samo stoji po strani, gleda taj prizor i smeje se.
Putem prođe jedna kočija upregnuta na dva konja sa kočijašem na sedištu kočije i
Flipot se krijr tu gore, ukrade nešto tu pozadi kočije na kome je i neki sanduk, pa
siđe dole sa kočije i potrči prema njima.
- How did you do?
- He did well! You passed with flying colors, Flipot. – rekao mu je Nikola
Calembredaine. – That calls for a drink. Let’s go and empty a bottle.
- Just one bottle?
- No, the whole cellar! – rekao je Nikola Calembredaine.
Svi se smeju i Anđelija isto tako sa njima se smeje koja drži svoje sinove za ručice.
Anđelija okrene glavu i videla je kočiju koja prolazi putem sa kočijašem na sedištu
kočije i dvema slugama koje stoje iza te iste kočije ćuteći. Uozbiljila se sada malo
Anđelija i gleda u tu kočiju. Anđelija se vrati nazad kod Nikole Calembredainea.
Nikola Calembredaine je pogleda i upita je:
- Are you sulking again?
- When I see my enemies. There goes Countess Lazareff. – rekla je Anđelija.
- The nun? – upita Nikola Calembredaine.
- She was against Igor. Take her jewels as a lesson! – rekla mu je Anđelija.
- In broad daylight? We should wait for nightfall. – rekao je Nikola
Calembredaine i Anđelija ga pogleda.
- Are you affraid? – upita ga Anđelija i vrati nazad glavu prema kočiji.
- We’ll attack the carriage at the first street corner. – rekao im je Nikola
Calembredaine.
- It’s insane! – rekao je neko od njih.
Nikolova banda krene napred prema toj kočiji i Nikola krene za njima.
- You stay here.

12 | P a g e
 - No, I want to see. – rekla mu je Anđelija. – Don’t deprive me of that
pleasure. – i zajedno potrčali kod bande da opljačkaju ženu koja se nalazi u
kočiji.
Zaustavljaju kočiju upregnutu na dva konja braon boja i zadržavaju konje. Iza
kočije stoje dve sluge koje ćute. Kočijaša su zbacili s sedla kočije. Nikola
Calembredaine i Anđelija upadaju unutra u kočiju. Countess Lazareff ih je videla i
preplašila se. Nikola Calembredaine je drži, a Anđelija Maksimović joj ukrade
nakite koje ima na sebi.
- What do you want? – upita Countess Lazareff.
- This is just a start! – rekla joj je Anđelija.
Zatim Barkarola dolazi kod Anđelije i kaže joj:
- The man with the dog!
Gabriel Nicholas de la Reynie stoji sa svojim psom Sorbonom i okolo stoje svedoci
koji su to sve videli i stoje ćuteći. Gabriel Nicholas de la Reynie je u sivom odelu,
belu kravatu oko vrata ima, pantalone ima dole, dugu crnu kosu ima. Crne rukavice
na rukama ima, u ruci nosi sivi šešir.
Nikolova banda i Nikola beži.
Anđelija pogleda Countess Lazareff i kaže joj:
- This is your lesson!
Countess Lazareff krene da je dohvati, Anđelija krene da beži izlaženjem iz kočije
i skine joj njenu tamno zelenu maramu sa glave. Anđelija bez marame na glavi trči
po ulicama.
Gabriel Nicholas de la Reynie je pustio psa na njih i pas Sorbona trči za njima.
Okolo svedoci stoje, ćute i gledaju. Gabriel Nicholas de la Reynie krene da hoda za
svojim psom.
Pas Sorbona trči prema Barkaroli i sustiže ga. Oborio je Barkarolu na stepeništu
gde je odmah tu pored korpa sa puno voća.
- Let me go! – rekao je Barkarola.
Anđelija potrči, stane, uhvati psa Sorbonu za ogrlicu i kaže mu:
- Desist. – pas Sorbona ga je pustio. - Come. He won’t hurt you now?

13 | P a g e
 - And you? – upita je Barkarola.
- I’m in no danger. – rekla je Anđelija, Barkarola se popne uz stepenice i
počne opet trčati.
Anđelija mazi psa, zatim ga pustila i potrčala je napred koliko je noge nose vodeći
svoje sinove za ručice.
Gabriel Nicholas de la Reynie je stigao trčanjem i video je svog psa Sorbonu, ali
ne i uhvaćene bandite. U ruci ima Anđelijinu maramu koju mu je dala Countess
Lazareff i miriše je pod nos.
Zatim se okrene, hoda unazad i kaže:
- Come, Sorbonne.
***
Barkarola dolazi kod Nikole Calembredainea i kaže mu:
- Calembredaine, it’s Rodogone.
- What? Rodogone? – rekao je Nikola Calembredaine.
- He’s bellow. – rekao mu je Barkarola i Nikola Calembredaine ide za
Barkarolom da bi video Rodogonea.
Rodogone ima na sebi narandžastu košulju, braon prsluk, braon pantalone dole,
minđušu na drugom uvetu, kratku smeđu kosu ima. Bradu i brkove ima. Naoružan
je.
- What is this? A challenge? – upita Nikola Calembredaine kada je došao i
video ga je.
- I come in friendship. – rekao je Rodogone. – A message from our chief.
- The Great Coesre? – upita Nikola Calembredaine.
- The same. It would be a shame... – rekao je Rodogone. – It would be a great
shame if, one day, your fellows were to be burned at the stake, because you
forgot our code.
- Speak more clearly. – rekao je Nikola Calembredaine.
- Ask your dwarf how he escaped the policeman’s dog this morning. – rekao
je Rodogone i prišao je Barkaroli.
- Yes, the Marquise saved my life. – rekao je Barkarola i svi ga gledaju. – She
knew how to call off the dog.
- Let me explain... – započe Anđelija kada je prišla.
- No, this is between us men. – rekao je Nikola Calembredaine.
14 | P a g e
 - So, Calembredaine, what shall I tell the Great Coesre? – upita Rodogone i
hoda prema njima.
Nikola Calembredaine ga zaustavi da ne bi prilazio Anđeliji.
- Don’t bristle so. I’m on a mission, and if I don’t leave here alive, you know
what’ll happen to you. It’s quite simple. We’re not going to come to blows
over some hussy. The Marquise will speak to Coesre. With her beauty, she’ll
have no trouble convincing him. – rekao je Rodogone.
- Are they Coesre’s orders? – upita neko od njih.
- Exactly. Come, I’ll take you. – rekao je Rodogone i uzima Anđeliju za ruku.
Nikola Calembredaine ga obema rukama zgrabi, okupili se okolo u krug i
Calembredaine mu kaže:
- Don’t try anything!
- No weapons! – rekao je Rodogone.
Rodogone se smeši i sve ih gleda. Jedan od njih vrati nazad svoj pištolj.
- One shot and The Great Coesre would sentence you to death. – nastavi
Rodogone i pogleda u Calembredainea.
Nikola Calembredaine ga je pustio. Obučen je u belu košulju, dole crne pantalone
ima. Udaljio se od Rodogonea i gledaju se.
- How about with bare fists? – upita Rodogone i prvi kreće u napad na
Calembredainea.
Okolo se svi udaljili i strane gledajući njihovu borbu oko oružja.
Jedan od njih uzima pištolj da ubije Rodogonea, ali ga drugi čovek do njega
sprečava da to uradi spuštajući mu ruku sa pištoljem dole.
Rodogone je nožem posekao Calembredainea za ruku. Calembredaine ga je pustio
i udaljio se od njega. Rodogonne krene na njega, Calembredaine sagne na dole
glavu, padne na leđa, Rodogone mu prilazi, Calembredaine ga gurne nogama,
Rodogone padne na leđa, podižu se na gore njih dvojica. Obilaze jedan oko
drugoga. Rodogone kreće u napad, Calembredaine sagne glavu na dole i pesnicom
udari Rodogonea koji padne na leđa na jedan sto koji je uza zid. Na stolu se bore
oko oružja. Sada je Calembredaine na stolu, a Rodogone sa nožem gore dok se još
uvek bore. Anđelija zabrinuto posmatra. Calembredaine se podiže od stola i još
uvek se bore zajedno. Zatim odgurne Rodogonea od sebe koji poleti u stranu.

15 | P a g e
Njihova borba se nastavlja i Calembredaine odbija napade savijajući glavu na dole,
telom u stranu. Zatim Calembredaine gurne Rodogonea koji padne dole na pod.
Calembredaine mu prilazi, Rodogone ga video i naglo krene u napad. Bore se
zajedno i isekao ga je na obe ruke. Calembredaine oseti bol. Rodogone kreće opet
u napad. Posle ga je Calembredaine pesnicom udario u lice i Rodogone poleti u
stranu. Rodogone krene u napad i Calembredainea dogura uz zid, pa nožem krene
na njega. Calembredaine spusti dole glavu. Rodogone krene opet u napade.
Calembredaine okreće glave čas na levu, čas na desnu stranu. Rodogone napadne
opet, Calembredaine okrene glavu brzo u stranu i Rodogoneov nož se slomio o zid.
Calembredaine i Rodogone su to videli. Kao i svi ostali.
Calembredaine ga pesnicom udari u lice i Rodogone se odgurne u stranu.
Rodogone krene u napad na Calembredainea, Calembredaine ga uhvati iza njega
oko vrata laktom, obori mu oružje iz ruku dole na pod koje padne, guši ga laktom
po vratu i Anđelija se umeša:
- Let him go!
- Are you mad? – upita Nikola Calembredaine.
- Let him go! – ponovi Anđelija.
Calembredaine ga je pustio, pa je počeo pesnicom da ga udara sve do izlaza tamo
nazad. Rodogone je došao kod vrata i odlazi poražen.
Calembredaineova banda se raduje njegovoj pobedi. Smeju se.
- Now that scum has gone, can you explain, Marquise? – upita je jedan od
njih.
- If she’s betrayed us...
- We don’t like traitors here.
- Yes, I know the man with the dog, and so do you. He was my husbands
lawyer. – rekla im je Anđelija. – My husband, whom you tried to save.
- Your lawyer has swapped his rope for a policeman’s uniform. He and his
dog are our worst enemies.
- If I’m on his side, why did I save Barkarolle? – upita Anđelija i stavila je
ruke na kukove.
- In the world you come from, people are charitable. – rekla je La Polak i
ispruži ruku prema njoj. – Oh, Marquise. Alms, please.
Nikola Calembredaine dođe i počne da brani Anđeliju.

16 | P a g e
 - Enough! – zagrlio je Anđeliju jednom rukom. – She stopped me killing
Rodogone. So there’ll be no war between our two gangs. She has saved us
from madness and bloodshed.
- Always these fancy speeches! We’ve had enough. – rekla je La Polak.
- To hell with the dog, you’re one of us! – rekao je Barkarola i svi ga gledaju.
– You saved my life. – skočio je od stola i stao je dole.
Svi se smeju.
Noć je.
Kočija crne boje je stala i sva deca u okovima i lancima izlaze iz kočije. Dole na
zemlji su puno sena.
- I can’t take him and his evil trade. Let’s go and see the Great Coesre. –
rekao je to svoj okovanoj deci i u lancima.
Anđelija se krije da je ne vide dalje od njih kod zida jedne fasade. Neko je dete isto
čula da plače napolju. Jean Pourri ima crni šešir na glavi, crno odelo i crni ogrtač
preko odela i kratku crnu kosu ima ispod šešira. Anđelija ipak odluči da dođe
sledeću noć da oslobodi decu i ode.
- He’s very nice, you know. A really kind old gentleman. When Calembredaine
takes over, we’ll see to Jean Pourri.
- Calembredaine is a snake in the grass.
***
- Good merchandise, Jean Pourri. – rekao je Veliki Coesre koji sedi na prestu. –
You can go.
Kada su sva deca ušla unutra, zatvorili su ih i zaključali ključem. Veliki Coesre
sedi na prestu u sredini. Dvojica ciganina čuvara stoje s leve i s desne strane kod
trona. Lepa jedna devojka stoji kod Velikog Coesrea. Dve stare i prljave babe su
blizu kod trona.
- Carry on, Rodogone. – rekao je Veliki Coesre.
Rodogone dođe kod Velikog Coesrea i kaže mu:
- He cares too much for his hussy.
- A villain falling in love? I never heard that like. – rekao je Veliki Coesre.

17 | P a g e
. Veliki Coesre dodiruje lepu mladu devojku duge ravne plave kose u zlatnu dugu
haljinu obučena i smeši joj se Veliki Coesre.
- When I tried to bring her to you, he saw red. – rekao je Rodogone. - He’ll see
red soon enough! It was only by a miracle that I managed to escape, and I
heard what they were shouting, „Calembredaine is the strongest!“ „He’ll
unseat the Great Coesre!“
- We’ll see about that. – rekao je Veliki Coesre. – The Josef-von-Schemerl-
Brücke fair is in two days. Attack that fool and you’ll be my lieutenant and
take over the Innere Stadt. Be careful, Rodo.
Rodogone mu se malo nasmešio.
- They’re a tricky lot. Watch out. – nastavi Veliki Coesre.
***
Noć je.
Pas Sorbona laje i trči prema Rodogoneu. Rodogone ide unazad. Zatim je stao i pas
Sorbona je stavio šape na njegova ramena. Pas Sorbona reži na njega.
- Get off, get off! I haven’t done anything wrong! – rekao je Rodogone.
Gabriel Nicholas de la Reynie dođe kod njega i prilazi mu.
- Desist, Sorbonne! – rekao mu je Gabriel Nicholas de la Reynie i pustio ga je
Sorbona.
- I wanted to talk to you. – rekao je Rodogone.
- That’s handy. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- I swear, Gabriel Nicholas, I have great news for you. – rekao je Rodogone. – If
you want Calembredaine’s gang, I’ll hand them to you on a platter. The day
after tomorrow on the Josef-von-Schemerl-Brücke, but bring a lot of men.
- We’ll see... – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie i ode od njega.
Rodogone se smeši.
- Sorbonne... – zove svog psa i pas pođe za njim.

***
Dan je.
Dan vašara je na Josef-von-Schemerl-Brücke.
Anđelija je sa Nikolom Calembredaine na trgu. Tu su neke tezge sa nakitima,
keramičkim posuđima. Čovek neki bljuje vatru sa golim gornjim delom tela u

18 | P a g e
baklju. Kočije prolaze putem od 2 do 4 konja i slugama koji stoje iza kočije ćuteći
gore – dole, levo - desno. Konjanici jašu konje gore – dole, levo - desno. Nosiljke
idu isto putevima gore – dole, levo - desno s po jednim osobama unutra i po
dvojica slugu nose nosiljke ćuteći i hodaju. Neki čovek koji izvodu predstavu guta
kokošku u usta. Puno ljudi su na trgu. Neke žene i devojke u korpama imaju puno
raznog voća. Ima i predstava neke dvojice nabildovanih ljudi koji dižu teške
tegove.
Zatim smešna predstava kada dvojica crnaca pritiskaju kanape na gore i čovek sa
šeširom i plavim redengotom ustaje iz stolice naglo pa seda na stolicu.
- Step right up, ladies and gentlemen!
- Here we go... Pull!
Svi se smeju unaokolo.

Zatim je tu i predstava s nekom lepom crnkosom Egipćankom bele boje kože.

Sanduk stoji kod nje koji izgleda kao da je za neku mumiju.
- I draw teeth without pain and without mystery...
- Thanks to the Egypthian serum, she hasn’t slept for 40 years. – umeša se
Barkarola i čuo ga je čovek u toku predstave.
- She’s only 16! – odgovori mu isti čovek sa te predstave.
***
- This man will swallow this rabbit whole! – rekla je devojka usred predstave.
Čovek drži zeca i guta celog zeca.
Klovn u beloj uniformi i beloj kapi na glavi ga tuče.
- Stop beating him! – rekla je lepa devojka.
Svi to gledaju i smeju se.
Na kraju se uhvatili svo troje za ruke, stoje, naklonili se i uspravili se gore.
Na trgu je isto Philippe de Plessis – Belliere u srebrnom raskošnom odelu i bele
pantalone ima dole. Beli šešir ima na glavi sa perjem natuknutim na šeširu. Tamno
braon rukavice ima na rukama. I to je na konju sa njegovim prijateljima koji su isto
na konjima. Anđelija i Nikola Calembredaine stoje kod predstave s klovnovima i
lepom devojkom koji su završili svoju predstavu.
Philippe de Plessis – Belliere dobacuje:

19 | P a g e
 - One more and I’ll take you away, my beauty!
Lepa devojka se nasmešila Filipu de Plessisu- Belliereu i rekla mu je:
- Thank you, sire!
Svi su to čuli i tapšu.
- Do you know him? – upita je Nikola Calembredaine.
- My cousin, Philippe de Plessis-Belliere. – rekla je Anđelija.
- As boorish as ever. – rekao je Nikola Calembredaine.
- As handsome as ever, too. – rekla je Anđelija i gleda u Filipa.
- You still admire those strutting peacocks? – upita Nikola Calembredaine.
- Don’t start! – rekla je Anđelija.
- That was when I was Nikola. – rekao joj je on. – But I’m a robber now and
you’re the Marquise of the Angels, and your cousins are Barcarolle, Jactance
and Cul-de-Bois.
- Sparks are going to fly! – rekao je neko iz bande koji stoji.
- There’s not a single Gypsy at this fair. – rekla je Anđelija i šeta zajedno sa
Nikolom.
- Three more hauls like this and we can leave for America. – rekao je Nikola
Calembredaine. – No more hiding, no more police. We can set sail on a fine
ship.
- Three sous, Monsieur.
- Start again. – rekao mu je Gabriel Nicholas de la Reynie pa gleda u Anđeliju i
Nikolu, pa vrati nazad glavu i gleda napred.
- Monsieur, I cannot shave what I have already shaved. – rekao je sedi čovek.
- Start again, I said! – rekao mu je Gabriel Nicholas de la Reynie.
Rodogone dolazi na vašar, stoji i gleda.
Zatim je ugledao Calembredainea kako stoji s Anđelijom i da je zagrlio jednom
rukom gore kod njenog ramena ispod.
Barkarola stoji kod predstave sa lepom Egipćankom koja je gore podigla i raširila
je obe ruke.
- And now, the prayer to Isis! Remove your hats, unbelievers! – rekao je čovek.
Rodogone silazi dole i stoji. I počinje polako da vadi svoj novi nož koji ima oko
svog struka o pojasu koji mu je oko tela i pantalona.
20 | P a g e
Anđelija i Nikola Calembredaine stoje za vreme predstave, gledaju i smeju se.
Iza njih Rodogone hoda sa nožem u ruci i gleda u Calembredainea.
Barkarola ga je video i viknuo je:
- Watch out, Calembredaine!
Anđelija i Calembredaine su se okrenuli, videli su ga, Rodogone baci nož prema
Calembredaineu i Calembredaine sagne dole glavu.
Rodogoneov nož se zabije u grudi lepe crnokose Egipćanke koja zavrišti, uhvati se
za nož i padne dole na mestu mrtva. Svi su se ljudi uspaničili i razbežali. Nastala je
borba između dva klana.
Gabriel Nicholas de la Reynie je taman završio s brijanjem brade i brkova kod
berberina koji ga ulepšava. Zatim Gabriel Nicholas de la Reynie ustaje sa stolice i
video je nered na ulici ali i s bačenim bodežom na lepu crnokosu Egipćanku.
Kasnije u toku njihove borbe jure s leve strane musketari u crvenim uniformama iz
zatvora Advent i s desne strane musketari u crnim uniformama iz zatvora
Simering. Razbežali su se posle svi. Anđelija je pucala u Rodogonea i ubila ga je.
Jure i nju i sve ostale. Svi beže. Došli su kasnije kod ograde i Anđelija preskoči
ogradu pa i Barkarola za njom. Nikola Calembredaine se bori s musketarima da ga
ne uhvate i zatvore u zatvor. Posle Nikola Calembredaine skoro da je uspeo da
preskoči ogradu i pobegne, iza njegovih leđa ga jedan od musketara pogodi
pištoljem u leđa i padne dole.
- Nikola. Nikola. – zove ga Anđelija.
Anđelija dolazi kod njega.
- Go! Go, Anđelija! – rekao joj je Nikola Calembredaine. – Go back to your
kind. Leave me, Anđelija. Go back to your kind. Take the booty from the
Innere Stadt. It’s yours.
- No, I’m staying. – rekla mu je Anđelija.
- I was always afraid you’d leave. – rekao je Nikola Calembredaine. – Now I’m
one who’s going.
- Nikola. – rekla mu je Anđelija.
- There’ll be no America. – rekao joj je Nikola Calembredaine.
- Nikola. – rekla je Anđelija.
- Everything is going dark. Night has fallen. – rekao je Nikola Calembredaine. –
Go, Anđelija, they won’t see you.
- Stop it, Nikola. – rekla je Anđelija.

21 | P a g e
 - Go! – rekao je Nikola Calembredaine.
- Stop it, Nikola. – rekla je Anđelija.
Nikola Calembredaine je umro na kraju.
Anđelija plače za njega. Anđelija rukom dodiruje Nikolovu kosu.

***

Sve žene i devojke su u zatvoru Simering. Dole na podovima ima puno sena. Kod
velikih kolumni i kod klupa su gore puno okolo lanci i okovi. Sve imaju kapice,
haljine, suknje i košulje gore. Ukupno 20. Guraju ih unutra. Čuvari su na sve
strane.
- Listen to me! I’m not one of these women! I’m not a slattern! – moli žena koja
je greškom uhvaćena i tu dovedena.
Anđelija je tu isto među njima svima.
- We caught her near the Innere Stadt. – rekao je stražar koji je doveo tu unutra
uhvaćenu Anđeliju.
- Vienna is full of them! – rekao je drugi čuvar do njega u tom zatvoru. – Put her
with the others. The women get whipped, the men go to the galleys.
- I sell flowers on the Josef-von-Schemerl-Brücke. – rekla je žena i pokazuje
njenu korpu sa cvećama koje prodaje.
- Shut up! You’ll get us 20 more strokes of the whip! – rekla je La Polak i
krenula je da ženu udari u lice rukom.
Anđelija je sprečava u tome.
- I’m in charge here, like in the Innere Stadt! – rekla joj je Anđelija.
La Polak joj se smeši.
- Ha, ha. The Innere Stadt? Rodogone’s gang is there now. They’ve taken
everything. – rekla joj je La Polak.
- My children? – upita Anđelija zabrinuto.
- Everything! – rekla joj je La Polak. – Jean Pourri has your kids now. The
spoils of war! He’ll sell them to the Great Coesre.
- Quiet, you trollops! – rekao je čuvar kada im je prišao i stoji kod njih.
- There’s a banquet in five days, and I have to provide all the flowers. – žali se
opet cvećarica.

22 | P a g e
 - She’s telling the truth. Let her go. – rekao je čuvar i cvećarica pođe za njim da
hoda napred.
- Take me with you. For my children! – moli je Anđelija.
- Your men took my servant, too. Can she come with me? – upita ista cvećarica
čuvara.
- Charity has its limits. She’s obviously a slattern. – rekao joj je čuvar. – The
whip for her! – rekao je to i otišao je.
Posle guraju u prostoriju drugu za bičevanje. Treću su vezali za stub grubo i
razgolili pozadi na leđima njenu košulju. Zatim drugu gurnuli unutra i isto onako.
Iz daleka Anđeliju posmatra nadstojnik zatvora Simering plavih očiju, plavih
brkova, plavokos, obučen u belom odelu, pantalonama dole. Merkao je sve žene,
ali naročito Anđeliju. Zatim su usledili vriskovi žena i devojaka od bičeva. Dvojica
uhvatili Anđeliju i taman hteli da je gurnu unutra za bičevanje i umeša se
nadstojnik zatvora.
- Just a second. I’ll deal with her. Come. – rekao im je nadstojnik zatvora i
posle se obrati Anđeliji.
Uhvatili su drugu. Razgolili pozadi na leđima i gurnuli unutra za bičevanje...
Anđelija pođe kod nadstojnika zatvora Simering. Odveo je u njegovu sobu. I posle
zatvori vrata za njom kada je Anđelija ušla unutra.
- Whipping skin such as this...
Gleda je nadstojnik i dodiruje njen vitak struk i ruke.
- You are a lucky girl, aren’t you? Saving you from 20 lashes is the best price
you’ve ever had.
U njegovoj sobi je veliki krevet, dva svećnjaka od kojih je jedan na stolu dok je
drugi na vitrini s pićima u njoj.
- Yes, you’re a lucky one. – rekao je on, pa je dodiruje i ljubi je. – And you
smell good. Like a lady.
- I have one condition. – rekla je Anđelija.
- A condition? – ponovi on.
- Let me go. I swear I’ll return. – rekla je Anđelija.
- That’s good one. – rekao joj je on.
- I’ll take the whip, then. – rekla mu je Anđelija.
- You prefer the kiss of the whip to the captain’s? – upita je on.
- You stink of alcohol! – rekla mu je Anđelija i on u ruci drži praznu flašu vina.
- Don’t you like it? – upita je on.
- Yes, give me one. – rekla mu je Anđelija.

23 | P a g e
 - I knew it! – rekao je on i ode prema vitrini sa pićima.
- Drink. – rekao je on i uzima dve čaše za vino.
On je hteo da sebi prvo sipa vino u čašu, ali Anđelija je uzela flašu vina i pije iz
flaše vino.
Uzima joj flašu vina iz ruke i kaže joj:
- Are you trying to get drink? So I can’t see you.
- I don’t want you senseless! – rekla je Anđelija. – Like all your harlots.
On raskolači oči.
- You say that to me? – upita je on. – A man of delicacy, a sentimental soul... –
rekao je on i sipa sebi vino u čašu.
Zatim sedne na stolicu braon boje do velikog kreveta i pije vino.
Anđelija mu je posle rekla:
- I’m no trollop. They all have short hair. – rekla je Anđelija. – Look at mine. –
rekla je Anđelija i raspusti svoju kosu.
On gleda u njenu kosu.
- So, Captain, don’t you know how to behave with your betters? – upita
Anđelija. – How to talk to a lady? Don’t you know you have to do them favor
firsts?
On ustane i prilazi joj. Pa stavi ruku na njeno rame.
Anđelija mu skloni ruku i kaže mu:
- Don’t you know they keep their word?
- What do you mean? – upita je on.
- Bandits in the Innere Stadt have abtucted my children. – rekla je Anđelija. – I
only put on this disguise in order to look for them. I’ll find them and come
back. I will come back.
- If you don’t, my men will find you. – rekao joj je on. – And you’ll get the
whip, too. Go. And come back quick!
Nadstojnik posle otvori vrata i svima razglasi da puste Anđeliju da prođe da bi
otišla:
- Claquedent! See this woman out.
- Thank you. – rekla je Anđelija i otišla je.

24 | P a g e
 On zatvori vrata i gleda se na ogledalo koje je na zidu. Zatim se okrene, ode
prema stolu i pije vino iz flaše.
***
Rodogoneova sahrana. Na telo bacaju cveća i zlatnike. Mnogo ljudi se okupili
okolo. Anđelija odmah po izlasku iz zatvora iskoristila da oslobodi još uvek
zarobljenu decu i zaključanu. Polako i neprimetno je uletela unutra. I na vratima
ugleda katanac. Zatim je stavila uvo na ta vrata da čuje da li ima nekoga unutra.
- Who’s in there? – upita Anđelija.
- Flipot.
- Where is my children? Tell me.
- Jean Pourri locked us all up. – rekao je Flipot. – Try to get us out.
- Yes. – rekla je Anđelija. - Quiet, everyone! Don’t make a noise now! – rekla je
Anđelija.
Traži nešto čime da polomi taj katanac. Uzela je rebar i pokušava da otvori vrata.
Veliki Coesre dolazi puzeći kao beba i je ugledao Anđeliju.
- Marquise. Come here. – rekao je Veliki Coesre.
Anđelija rebar koji drži u ruci baci na njegovu glavu. Veliki Coesre padne i
onesvesti se. Anđelija krene da uzme ključeve, ali dođe ona ista lepa devojka u
zlatno obučena.
- Don’t cry out or you’ll join him. – rekla joj je ona i iz džepa mu uzela ključeve.
- I’ve had my fill of that pig! – rekla joj je Anđelija.
Anđelija uzima ključeve od nje i krene da otvori ona ista vrata u kojoj se nalaze
deca.
Ona pođe za njom i kaže:
- By the secret door...
Anđelija joj sklanja ruku od sebe i kaže otvarajući vrata:
- Here!
- Take me with you, please. – moli je ta ista devojka. – Take me with you.
Anđelija otključava vrata, otvori ih pa ugleda Flipota i njenog sina Tihomira i još
neke dece.
- Tihomir, my darling. – rekla mu je Anđelija. – Where’s Ivan?
25 | P a g e
 - Jean Pourri sold him. – rekao je Flipot.
- Quickly! – rekla im je lepa devojka.
- To whom? – upita Anđelija.
- The Saint-Ouen-Bohemians. – rekla je lepa devojka i svi beže zajedno sa
Anđelijom.
- Come on. – prolaze pustim ulicama po mraku. – This way.
Trče oni.

AU COG HARDI
Spašenu decu Anđelija odvede kod služavke Barbe koja i prodaje cveće. Barbe im
je dala znak da ćute i idu prema vratima.
- This way. – rekla im je Barbe.
Ušli su svi unutra.
- Quietly. – rekla im je Barbe. – Good Lord, who are they? – upita kada ih je
videla.
- Look after them. I’ll explain later. – rekla je Anđelija i gleda kroz prozor i ode.
***
Noć je napolju i Anđelija se vraća u zatvor Simering. I ode kod nadstojnika u sobu.
- More! More milk! – rekao je on smejući se. – Right, right... My men will go to
Saint-Ouen, round up your Bohemians... Fabulous. But how do I know you’re
telling me the truth?
- Nobody forced me to come back. – rekla je Anđelija.
- That’s true, that’s true... Ah, women. – rekao je on i čuvar dolazi kod njega. –
Sergeant! Take 6 men and go with Madame. Your task is to rescue a child. –
Sergeant je otišao. - Then come straight back. I’ll be waiting. – obratio se
Anđeliji. – Understand?
- I understand. – rekla je Anđelija i otišla je.
- And be quick about it! I can’t hold on much longer. Women... A total mystery.
– rekao je nadstojnik.
Nadstonik prvo pokušava sedeći da skine čizme, pa je ustao savići se da je skine i
poleteo prema zidu udarivši se u zid.
***

26 | P a g e
Anđelija je podigla na ruke malog Ivana. I nalazi se u sedlu konja zajedno sa
stražarem u plavoj uniformi, kao i drugi što imaju plave uniforme sa šeširima na
glavama svi.
Anđelija poljubi malog Ivana u obrazščić.
- Where now? – upita je on.
- The Coq Hardi tavern. – rekla mu je Anđelija.
- And after that? – upita je on.
Anđelija ćuti.
Svi su poterali svoje konje.
***
Kasnije Anđelija je opet kod nadstojnika. On uzima jednu flašu vina i hteo da sipa
u mug. Ljuti se što je prazno i nađe drugu flašu vina i sipa u dve čaše vino. Jednu
sebi i za Anđeliju u drugu.
- To love! To the night! To our night of love! To you!
Anđelija uzme u ruku mug sa vinom.
- Not drinking? – upita ga Anđelija.
- Since you ask so nicely... At last, love with a great lady.
- Down the hatch. – rekla mu je Anđelija.
- Yes, down the hatch.
Dok je on pio vino, Anđelija iza svojih leđa prospe vino u saksiju s biljkom. I posle
se Anđelija pravi da je sve popila vino iz mug. Posle je on počeo da se smeje i
malo se uozbiljio. Zatim je počeo da je ljubi. Anđelija mu se smeje i udaljila se od
njega prema vratima. On je krenuo za njom, ščepao je i bacio se s njom na krevet i
legao je preko nje na krevet. Teget pantalone on ima dole. Zatim on krenuo da je
dodiruje rukom i Anđelija ga ugrize zubima. Nadstojnik zatvora oseti bol i vrišti.
Anđelija iskoristi trenutak i pobegne od njega. Nadstojnik zatvora opet ide prema
njoj i opet navalio da je ljubi. Anđelija slaže face i gurnula ga je od sebe.
Nadstojnik zatvora je pao preko stola i glavu je udario o krevet iza glave. Anđelija
se onda zabrinula jer se nadstojnik zatvora ne pomera. Uđe i jedan od musketara
posle unutra kod njih. Uhvatio je Anđeliju jer je mislio da ga je ubila. Ali kada su
začuli hrkanje smeju se oboje i pustio je Anđeliju.

Anđelija je ponovo slobodna. Otišla je kod dece.

5 DANA KASNIJE
27 | P a g e
Anđelija šeta ulicama i naiđe na cvećarice koje prodaju cveće prelepih boja.
Anđelija siđe niz stepenice i ugleda istu onu cvećaricu koja joj kaže:
- We meet again. How are your boys?
- Safe and sound. – odgovori joj Anđelija.
- I’m so pleased for you. – rekla joj je cvećarica.
Anđelija krene da ode, ali je ona zaustavi, rekavši joj:
- Don’t go. Today’s a holiday. The florist corporation’s bouquet.
Poklonila joj jedna cveće cvećarica koja ima belu kapicu, belu košulju i braon
haljinu na sebi i Anđelija je uzela u ruke. Miriše cveće pod nos.
- What is it? – upita je ista cvećarica.
- These flowers. Such joy. – rekla je Anđelija i gleda u cveće.
- They’re only flowers. – rekla joj je ista cvećarica.
- They remind me of the countryside at Aranđelovac. – rekla je Anđelija. –
When I was six. Thank you.
Anđelija ode od nje i u ruci drži to lepo cveće.
Zatim joj posle palo cveće u čamac s puno sena na njemu, kofa i kanapi. Siđe dole
niz par stepenica, uđe u čamac koji je zavezan za obalu . Uzela cveće u ruke. Stoji
u čamcu i miriše cveće pod nos. Zatim se Anđelija okrene prema senu i sela je na
to seno. Na kraju je legla i posle kratkog vremena je zaspala. Cveće joj stoji s
strane dok spava na senu. Dugo već spava. Tek kasnije ju je ugledao jedan lepi
mladić. Video je da spava i ide dole kod nje. Gleda je dok spava i počeo da je
dodiruje rukom.
Zatim se Anđelija probudi i ugleda ga:
- Who are you?
- The wind. – rekao je on. – The wind in the hay. I watched you come down
here. I, too, like hay. I took advantage of your nap.
- To do what? – upita Anđelija.
- To look at you. All over. – rekao je on i sedne pored nje na senu.
- All over? – ponovi Anđelija.
- And one thing I can tell you... You’re beautiful all over. – rekao je on
pogledavši joj u grudi pa u njeno lice.
Anđelija krene da ga udari u lice, ali on joj spustio dole ruku.
- Why slap me, pray? – rekao je on. – One does not slap the wind.

28 | P a g e
 - Such a turn of phrase. – rekla je Anđelija.
- A specialty of mine. – rekao joj je on, pogleda joj u grudi pa u njeno lice.
- You’re a poet? – upita ga Anđelija.
- Yes. – rekao joj je on.
- Why, then, do you sigh? – upita ga Anđelija.
- They call me The Gutter Poet. – rekao joj je on. – My words do not feed me. –
legao je u seno. – And my enemies besmirch what they fear. They dread every
pamphlet I write. They lose sleep and would like me silenced. The police are
after me.
- They hunt you? – upita Anđelija.
On je sada legao pored nje na seno.
- They want me hanged. – rekao joj je on. – But one cannot catch the wind.
- Yet you speak unguardedly to a perfect stranger? – upita Anđelija.
- I feel I have known you forever. You are so beautiful. Beauty is never evil. –
rekao joj je on.
- They want you hanged? – upita Anđelija.
- But I shall hang only on your neck. – rekao joj je on i krene da je poljubi u
usta.
Anđelija ustaje od čamca punog sena i krene da ode, a on je upita:
- Do I frighten you?
- No. – rekla mu je Anđelija kada ga je pogledala.
- Then you’re afraid of yourself? – upita je on u bež košulji, tamno braon prsluk
preko košulje, pantalone dole.
- Yes. – rekla mu je Anđelija i ode od prema stepenicama pa se penje gore uz
stepenice.
On je još ostao u čamcu da leži na senu, pa je video njeno cveće, uzme u ruke,
pogleda i zagrli obema rukama buket cveća kao da je nju.
AU COG HARDI
Gazda taverne se ljuti što je video gomilu dece u svojoj taverni.
- Life is not a joke, my good lady. A house is a fortress that must be defended.
Too many mouths! Here I am, struggling, and you bring these thirsty brats!
- Thirsty?
- Yes, and for milk! And I have nothing! Look, nothing! – ušli su unutra.
Anđelija je unutra videla duge stolove, burade. - By the old lady’s buttocks,

29 | P a g e
 just look! It’s noon and not a customer! Not a pit of wine sold! And I’m to play
wet-nurse? Do you believe in Saint Nicholas?
- Yes. – rekla mu je Anđelija sa osmehom na licu i stoji kod dugog stola.
Služavka Barba je Anđeliji pokazala njenu sobu i za njenu decu.
***
- The corporation will be happy. I can’t believe my ears. – rekla je cvećarica.
- 15 sous per person? – upita je Anđelija. – Not one more. Here’s the menu. 6
soups, 8 pates, 3 roasts and Montmartre wine.
- Good deeds are always rewarded. – rekla je cvećarica.
- And all to be served under a ceilling of paper flowers. – rekla je Anđelija.

***

Anđelija dekoriše tavernu, a šef taverne se buni. Video je gomile cveća od papira
koje vise sa vrhova plafona.
- Good Lord! Are you trying to ruin me?
- I bought it all on credit. – rekla mu je Anđelija.
- And that? – upita on.
- On credit. – rekla mu je Anđelija.
- And this? – upita on hvatajući kokošku.
- On credit. – rekla mu je Anđelija.
On podiže obe ruke gore i spusti ih dole.
- For one of your smiles, no doubt.
- Yes, Monsieur Bourjus.
- There are enough onions for 10 years. – rekao je Monsieur Bourjus.
- They’re not for eating, but for decoration. – rekla mu je Anđelija.
- If my wife could see this. – rekao je Monsuieur Bourjus.
Jedan od spašenog dečaka od Velikog Coesrea mu ukrade sat.
Anđelija mu odmah kaže da vrati sat i dečak mu vraća sat u džep. Zatim je ugledao
bele stolnjake na stolovima. Prilazi Anđeliji i počeo da joj vuče beli stolnjak i
Anđelija isto tako. I uspela na kraju da mu uzme beli stolnjak iz ruke.
- No, not them. – rekao je Monsieur Bourjus.
30 | P a g e
 - White is more stylish for me. – rekla mu je Anđelija.
- If my wife could see this. – rekao je Monsieur Bourjus.
- She can and she’s delighted. She’s telling everyone in heaven. – rekla mu je
Anđelija. – Go and open up. Go on.
- If my wife could see this. – ponovi rečenicu i ide prema vratima da ih otvori.
- Here, Marquise. To pay for your new dress. – rekao je dečak dajući joj ukraden
sat od Monsieur Bourjusa.
- The Marquise is no more, and we no longer steal. – rekla mu je Anđelija.
Pogleda ih oboje.
Monsieur Bourjus otvara vrata i ugleda ženu koja donosi haljinu koju je Anđelija
kupila.
- And no more credit, eh? – upita on.
- Is it here for the dress? – upita Anđelija.
- What dress? – upita Monsieur Bourjus.
Služavka se pojavi sa prelepom žutom haljinom. Monsieur Bourjus ima braon
kosu, braon brkove, braon prsluk, bež košulju ispod braon prsluka, bež pantalone
do kolena.
- It’s for me. – rekla je Anđelija, uzela haljinu, stavlja na sebe i ima zeleno na
haljini. – Look.
- If my wife could see this. – rekao je Monsieur Bourjus.
- It’s to be paid for after the banquet. – rekla mu je Anđelija.
- But will the banquet even take place?
***
Kasnije u pečenjaru dolaze cvećarice. Na stolovima ima pića, hrane, puno
dekoracija ima svuda.
- We need a man, we need a man! – viču sve u glas.
Posle ulaze unutra razni musketari: sa brkovima, bez brkova, plaštima na kojima
ima krst pozadi na leđima, svi su naoružani mačevima, svi čizme do kolena imaju,
crvene košulje gore imaju, pantalone imaju svi, šešire s perima imaju svi, i svi
različitih godina. Žene i devojke su počele da se grle sa njima, smeju, piju pića...
- Bourjous, champagne for the King’s musketeers. – rekla mu je Barbe.
- Champagne. – ponovi on i ide kod Anđelije. – They’re asking for champagne.
But of course. I don’t have any.

31 | P a g e
 Anđelija ima na glavi belu kuvarsku kapu, belu uniformu koja dole ima zeleno na
haljini.
- Rosine, get some on credit... For the last time. – obrati joj se Anđelija i Rosine
je otišla da kupi šampanjac.

2 GODINE KASNIJE
Queen Infanta of Spain je kralju Joseph rodila sina. Queen Infanta of Spain leži u
krevetu. U Cog Au Hardi je slavlje za kraljevog sina. Dečak peče meso kod
kamina i okreće ga u krug kao za roštilj. Jedna dama ima crnu haljinu, bež kecelju
na sebi oko struka i bele rese koje su duge oko obe šake. Gazda Bourjus je u
crveno obučen s belim prslukom gore preko i crvene pantalone dole. Podalje je sto
i na njemu svećnjak s upaljenom atrom unutra u njoj. Zatim tu je kuvar sa belom
kuvarskom kapom, crvenim prslukom, belom košuljom ispod, braon pantalone do
kolena, belim čarapama do kolena i stoji kod još jedne žene. S druge strane je sto i
na njemu gore iznad činija voća, puno tanjira, statue ukrašene. Roze cveća su
svuda u vaznama na svim stolovima. Anđelija silazi niz stepenice. Na zidovima
ima zidnih sveća i slika. Malo dalje je ugašena sveća u svećnjaku na niskom
stočiću. Anđelija ima na sebi haljinu koja ima u sredini zeleno, kecelju belu oko
struka, suknju zelenu ispod, gore ima belo. I mašne ima Anđelija na kosi zelene
boje. Nasmešena je i ima zlatne minđuše na ušima i zlatnu dugu ogrlicu oko vrata.
Svi piju šampanjac radi proslave za kraljevog sina. Posle se Anđelija doteruje u
svojoj sobi i služavka je iza nje. Anđeliji su gore oba gola ramena i sređuje svoju
kosu. Sprema se da ide kod kralja Josepha I u Šenburn.
- You are going back to Šenburn? Your enemies will kill you.
- I represents the master roasters. – rekla joj je Anđelija. – All the corporations
are offering the queen a bouquet.
- You’re lying, Madame. The truth is, you’re dying to get back to Court.
- You’re right, Barbe. For a little while I’ll be Countess Maksimović again.
***
Kasnije u chamber su kralj Joseph I i kraljica Infanta of Spain koja mu je rodila
sina i koja leži u krevetu. Svuda u chamber ima puno šarenog cveća. S druge strane
su musketari sa helebardama. Tu se nalaze puno plemića i plemkinja. Sve devojke i
žene se tu nalaze obučene u isto. Bele kapice gore, duge haljine koje imaju gore
braon i dole braon sa belim keceljama oko strukova i sa belim dugim rukavima;

32 | P a g e
nose sve korpe sa puno šarenog cveća. Naklonile se sve, pa se uspravile, podigle i
idu na unazad prema vratima da izađu.
- The master roasters’ delegation!
Zatim su počeli da ulaze kuvari s belim kuvarskim kapama, belim pantalonama,
crvenim košuljama, belih prsluka preko i bele kecelje oko struka s tregerima gore.
Anđelija se isto tu nalazi među njima obučena isto u crvenu haljinu koja gore ima
crno, beli ovratnik kod dekoltea, crni veo ima na glavi. Zlatni lančić ima oko vrata
i koji je zakačen za dugme na haljini. Naklonili su mu se i uspravili su se gore.
Kralj Joseph I nasmejan i srećan. Pozdravio ih je i kralj Joseph I malo naklonom
glavom i šeširom s perima na glavi. Kralj Joseph I ima u ruci zlatni štap, raskošno
obučen u sivo odelo, sivim pantalonama, košuljom gore ispod, cipelama na
nogama. On ju je video i učinilo mu se kao da je odnekud poznaje. Uozbiljio se
malo.
- Your Majesty, they say life is but the smoke. But there’s no smoke without
fire, without fire, no good fare, and without good fare, no health!
- Your Majesty, please accept our modest gift. We are only too happy if we can
fortify you.
Anđelija se povuče, izađe i dođe kod prozora.
Philippe de Plessis Belliere hoda hodnicima sa svojim prijateljima u srebrnim
odelom, pantalonama gole, belu košulju ima ispod, belu kravatu ima oko vrata,
crnu kosu, cipele na nogama, u ruci nosi šešir. Pogleda u Anđelijinom smeru.
Anđelija brzo prebaci crni veo preko glave i lica, pa se okrene nazad.
- Oh, look, my friends! – rekao je Filip de Plessis Belliere.
Filip joj prilazi.
- I’d willingly skewer this pretty roaster! – nastavi Filip de Plessis Belliere.
Anđelija pobegne od njega provukavši mu se ispod ruke i potrčala unazad. Filip
trči za njom. Zatim se posle zaustavila da bi videla da li je prati i Filip se okrenuo
pa otišao zajedno sa svojim prijateljima.
- Well, too bad! – rekao im je Filip.
Anđelija sada podigne crni veo sa lica i prebaci iza svoje glave. Barkarola je uzme
za ruku, ona ga pogleda ga i kaže mu:
- You! You always make me laugh.

33 | P a g e
 - That is my position now. I’m the Queen’s jester. – rekao je Barkarola u sivom
odelcetu, belu košuljicu ima ispod, pantalonicama dole, cipelicama na nogama,
šeširić drži u ruci.
- How? – upita ga Anđelija.
- Her last dwarf ran off with a dancer. – rekao joj je Barkarola. – I knew his
wife. She’s going to marry me. Come and meet her.
Barkarola je uzme za ruku i on je odveo da proba toplu čokoladu kod isto male
žene kakav je i on.
- Alexandrine. – predstavi je Barkarola.
Mala žena se popne gore na malu stoličicu i kutlačom joj sipa toplu čokoladu i
stavi u jednu činijicu. Tu gde je mala žena je kamin bez vatre i drva u njemu. Mala
slika je na zidu, komoda sa fiokama. Druga fioka sa fiokama je pored vrata sive
boje. Na kaminu gore iznad je svećnjak od jedne ugašene sveće. Mala žena ima
crnu haljinu, bele rese oko obe šake, punđu ima s spletenim kikama okolo nje s
crvenim cvetom u kosi.
- Hello. – rekla joj je Alexandrine.
- You’re happy, Barcarolle. – rekla mu je Anđelija.
- Cul-de-Bois is the new Coesre. – rekao je Barkarola. – I give him half what I
earn. He’ll be on to you next.
- He was always my friend. He’ll leave me alone. – rekla je Anđelija.
- You think so? – upita Anđelija.
Mala žena Anđeliji daje činijicu tople čokolade da proba. Anđelija joj se
nasmešila i uzme u obe ruke.
Ljut Barkarola hteo da joj oduzme činiju sa toplom čokoladom.
- Good God! You’re not giving her some of this chocolate juice! – rekao je
Barkarola.
Anđelija je uspela od njega da uzme činiju i drži je u ruci, pogleda i kaže:
- I once tested some, long ago. It was good. That gives me an idea.
Nasmešila se Anđelija.
***
AU COQ HARDI.

34 | P a g e
 Služavka Barbe hrani Anđelijine sinove Tihomira i Ivana toplom čokoladom koju
je Anđelija napravila sama u kuhinji. Deca su se skroz umazala toplom čokoladom
i brisala im je služavka usta.
- Tihomir likes chocolate. – rekla je Barbe. – Chocolate is really good.
- Chocolate, chocolate. – rekao je Monsieur Bourjus. – The Queen may well
love it, but as for making a fortune with it...
- Everyone will want a taste. – rekla je Anđelija i sipa kutlačom u šolje da piju. –
We’ll make it a fashionable drink.
- But it’ll take us years to get a licence. – rekao je Monsieur Bourjus u crvenom
sakou, beloj košulji gore ispod, crvenim pantalonama dole, cipelama na
nogama, kravati oko vrata. - Leonhard Freiherr von Harrach does no one any
favors.
- We have to try. – rekla je Anđelija i pogledala ga je.
- We live well off the roasting. – rekao joj je Monsieur Bourjus.
- It’s not enough. I want power, and that costs a lot. – rekla je Anđelija.
- I will have that money! – rekao je Monsieur Bourjus.
Kosa joj je podignuta u punđu.
Noć je. Anđelija se kupa u kabaou s puno tople vode. Ustaje iz kabaoa gola i
uzdahne. Okrenuta je prema zidu na kome je ogromna slika. Kosa joj je puštena.
- That feels good. – rekla je Anđelija.
Služavka Rosine joj prilazi s raširenim peškirom. Stavi na nju, osuši je.
- Quick, my robe. – rekla je Anđelija.
Anđelija skloni peškir od sebe, Rosine joj pomaže da obuče belu haljinu za
spavanje.
- Thank you. Go to bed now. – rekla joj je Anđelija.
Služavka ode nasmešena i rekla joj je dok ide prema stolici da odnese njen haljine
sa stolice:
- Good night, Madame.
- Good night. – rekla joj je Anđelija.
Rosine ima belu kapicu ima na glavi, crnu dugu haljinu koja ima belo kod
dekoltea, bele duge rukave.

35 | P a g e
 Zatim se Anđelija okrene i ode u spavaću sobu. Na stolu je svećnjak s jednom
svećom i vatrom gore u njoj. Uzme četku u ruku i četka svoju dugu kosu popadalu
niz ramena i leđa s uvojcima. Zatim dođe kod kreveta. Kod kreveta na zidu je
zidni svećnjak od zlata s svećma u njima i vatrama gore u njima. Legne na krevet i
pokrije se. Zatim je začula kucanje na vratima. Anđelija ustane od kreveta i ide
prema vratima. Ali je isto čula i lajanje psa Sorbone.
- Who’s there? – upita Anđelija.
- The wind! Help! – rekao je on.
Anđelija je zinula i otvara vrata.
Anđelija ga pusti unutra i on uđe brzo unutra. Pas Sorbona se pojavi i ugleda onog
kojeg je jurio i počeo da reži ubrzo na njega samo.
- Desist, Sorbonne! – rekla je Anđelija.
Pas Sorbona se smiri, okrene se i ode.
Anđelija zatvori vrata i zaključa ih.
- Thank you. – rekao joj je on. – That dog’s like a hound from hell. Thank you.
- You didn’t see his master? – upita Anđelija.
- No. – rekao joj je on.
Začulo se ponovo kucanje na vratima.
- Come. – rekla mu je Anđelija i vodi ga da ga sakrije u kupatilu. – Go in there.
– on uđe tu unutra.
To je bio ovog puta Gabriel Nicholas de la Reynie. Anđelija ga brzo odvede u
kupatilo gde je kabao sa puno tople vode i tu ga zaključa unutra. Anđelija potrči
prema stočiću da uzme četku u ruku i pođe prema vratima.
Anđelija zapita:
- Who is it?
- It is I. – rekao je on.
Anđelija ga je pustila unutra.
- So, Madame Morens, giving refuge to pamphleteers?
- You know my name?
- We’ve shared so much that I take the liberty of talking to you as a friend. –
rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- It’s you!
- Don’t act so surprised. You recognized Sorbonne. – rekao je on i Anđelija
pođe napred, a Gabriel Nicholas de la Reynie zatvori vrata za sobom.
36 | P a g e
 - Madame, just as you’re getting over a difficult patch, it isn’t a good idea to let
imprudence trip you up. – rekao je on i prilazi joj.
Gabriel Nicholas de la Reynie ima na sebi sivo odelo za koloniste, crnu manžetnu
na sebi, bele rese oko obe šake od bele košulje ispod, belu dugu mašnu ima oko
vrata s ovratnikom, dugmiće ima na odelu.
Anđelija sedi na stočiću s ogledalom i četka se četkom u ruci.
- Where is he? – upita Gabriel Nicholas de la Reynie.
- Who? – upita Anđelija.
- The man who came in here. Sorbonne’s never wrong. – rekao je Gabriel
Nicholas de la Reynie. – The so-called „Gutter Poet“ is besmirching the Court.
Do you want to go to prison?
- What has he done? – upita Anđelija.
- Read this. – rekao je on i daje joj da pročita.
„Where go our savings, so sparse? In the Court’s mouth and out of its...“ –
Anđelija je pročitala i smeje se, pa ga pogleda.
- If you find it funny, it proves this man is dangerous. – rekao je Gabriel
Nicholas de la Reynie.
Anđelija ustane od stolice i stola, pa ćuti.
- Anyway, he’s beholden to you. – nastavi on.
- To me? – upita Anđelija.
- You have saved him this evening by distracting me. – rekao je Gabriel
Nicholas de la Reynie. – If you see him, tell him to throw away his quill and
disappear. – rekao je to, ide prema vratima, otvara ih, izlazi napolje i zatvara
vrata za sobom.
Kod ulaznih vrata je stolica s crvenim naslonom i crvenim sedištem. Okrugli sat je
na jednoj komodi sa fiokama. Ulazna vrata su joj bele boje.
Kada je otišao Gabriel Nicholas de la Reynie, Anđelija potrči da nađe onog.
Ugledala ga kako se kupa go u kabaou sa puno tople vode i zinula je. Gore je
dignuo noge. Anđelija brzo zatvorila vrata i udalji se.
- Bathing in your water, dear lady, I know your thoughts, from top to toe. –
rekao joj je on.
Zatim posle on onako go se pojavi pred Anđeliju i stoji.
- You’re mad! What if he’d come in? – rekla mu je Anđelija.
- Impossible. I was undressed. – rekao joj je on.

37 | P a g e
 - You really are the Gutter Poet? – upita ga Anđelija.
- The just-bathed poet. – rekao joj je on.
- Get dressed. – rekla mu je Anđelija.
On se približi kaminu u kome su drva i vatra koja gori da se ugreje.
- I’ll dress in flame. – rekao joj je on i legne na tepih podalje od kamina u kome
je založena vatra. – The softest apparel of all.
- Go! – rekla mu je Anđelija.
- You’re driving me away? – upita je on.
- I don’t want the police to find you here. – rekla mu je Anđelija.
- They don’t attack the powerful. – rekao joj je on. – I knew you in the hay, now
you’re rich and bourgeois. Too powerful for the police. The perfect place to
hide.
- How did you find me? – upita ga Anđelija.
- I never lost sight of you. – rekao joj je on.
Posle oboje sede na podu sa tepihom i greju se kod kamina s drvima i založenom
vatrom.
- You knew I lived here? – upita Anđelija.
- Yes... Alone, too. – rekao je on.
- Alone? – upita ga Anđelija.
- Until tonight. – rekao joj je on.
Zatim su počeli da se ljube u usta na podu i vode ljubav zajedno ležajući jedan
preko drugoga na tepihu.
***
AU COQ HARDI
Noć je.
Philippe du Plessis – Belliere je sa svojim prijateljima razbija flaše kod crvene
dekoracije na kaminu. I to iz daleka bacaju. I svi su počeli da razbijaju flaše. Smeju
se svi i pijani su. Jedan sa kovrdžavom dugom kosom ima belu masku na očima, a
drugi crnu masku na očima.
- If you don’t stop, I’ll call the watch! – rekao je Monsieur Bourjus.
Oni su ga videli i smeju mu se.
Uhvatili su Monsieur Bourjusa.
Sve su porazbacali sa stola. I sve flaše i sva jela su popadala na podu. Razbili su se
tanjiri. Smeju se svi još uvek. Drže onog čoveka, onda se oslobodi od njih i
pobegne. Onda su ga sustigli. Krenuo da baca flašu i sa crnom maskom gurne
38 | P a g e
čoveka koji poleti prema zidu, udario jako glavu ali na mestu ostao mrtav. Posle je
sa belom maskom mladić ugledao jednog dečaka. Dečak je taman silazio niz
stepenice.
- A little chicken! – rekao je isti on. – Catch him, gentlemen.
Uhvatili su dečaka, stavili ga na drugi sto kada su porazbacali sve sa stola na pod
na kome je bilo vina, činije voća; i drže mu ruke.
- Let me go! – viče dečak. – Stop it!
Dečak zapomaže, oni mu se smeju i vezuju ga za sto. Vezali su mu ruke, noge i
sredinu preko celog tela. Jedan ima crvenu masku na očima i u crveno raskošno
odelo obučen. Dečaku su skinuli belu košulju i smeju se svi.
- Let me go! – viče dečak.
- Have you plucked him? – upita neko od njih.
- Completely!
- Feed the fire!
U pijanim stanjima gađaju flašama vina koje pogodi unutra u kaminu u kome su
drva i vatra koja gori.
Jedan od maskiranih uzme skewer u ruke i krenuo prema dečaku da ga ubije zbog
pijanosti.
- Here comes the skewer! I’ll do it...
Na kraju umeša se Philippe du Plessis-Belliere i uhvati mu rukom skewer:
- This joke has gone too far.
- How dare... Step back, young fellow!
- I am Marquis de Plessis Belliere! I never step back. – rekao je Philippe de
Plessis-Belliere i besno mu baci skewer daleko na podu.
Niko se više ne smeje.
Svi su ljuti na Filipa de Plessisa – Bellierea.
- And I’m the King’s brother!
Filip se glasno smeje.
- This is too much, Plessis!
- I’ll soon deal with him. – rekao je treći s maskom na očima samo.
Prišao treći s maskom na očima samo i počeo da se mačuje s Filipom de
Plessisom-Belliereom. Anđelija se krije u lila ogrtaču koji ima kapuljaču i
kapuljaču prebacila preko glave i kose. I zajedno sa jednim slugom se krije i

39 | P a g e
posmatraju šta se događa. Još uvek je dvoboj. Zatim se umeša u dvoboj plemić sa
belom maskom na očima s mačem u ruci.
- Plessis Belliere! Kill him and my brother will have your head.
Philippe de Plessis-Belliere ga gurne u stranu. Još uvek traje dvoboj. Anđelija to
sve posmatra kroz druga vrata, a tu je i kuhinja za sluge. Sluga krene da ih
napadne, ali Anđelija ga brzo zaustavi da ih ne bi napao.
- No, they’ll recognize me. – rekla je Anđelija tom slugi.
Još uvek traje dvoboj.
Plemić s belom maskom moli Filipa de Plessisa – Bellierea.
- Leave him. He’s nobleman.
Filip ga je opet gurnuo u stranu do stola.
Onaj kome je bio oduzet skewer sa poda uzima opet skewer. Sa skewerom u ruci
ide prema vezanom dečaku za stolom.
- Quick, your mask! – rekao joj je sluga.
Kraljev brat ubija dečaka skewerom u ruci u pijanom stanju. Posle mu je bilo
krivo što je to uradio i ispustio je dole skewer.
Anđelija nalazi crvenu masku da se maskira i stavi na njene oči. Jednog od njih
Filip de Plessis-Belliere mač u stomak i padne dole mrtav. Anđelija je uletela
unutra i ugledala je dečaka vezanog za sto koji se ne pomera.
- You’ll pay for this! I abhor you all! – viče Anđelija.
Uhvatili su Anđeliju.
- No one will ever know. – rekao je kraljev brat. – No one will know.
Pas Sorbona je utrčao unutra, skače na kraljevog brata i obori ga dole na pod.
Svi su izvadili svoje mačeve i drže ih u rukama.
- Don’t move or else...! – rekla je Anđelija. – Sorbonne, desist! – Sorbona ga je
pustio ali i laje na kraljevog brata. – Now, off with the masks. A murderer in
lace.
Filip je skinuo masku i videla ga je.
- I saw you. It was none of your doing. My vengeance will spare you. – rekla je
Anđelija.

40 | P a g e
 - Too generous. So roaster will take vengeance on twelve men of the Court? –
rekao je Filip.
Svi se smeju.
Ostali su skinuli svoje maske sa očiju.
- The dog will let your friend go when you’ve all left. – rekla je Anđelija.
- Come on. Her body will be floating in the Danube tomorrow. – rekao je neko
od njih.
- Flee, quick!
- Sorbonne, leave that! – rekla mu je Anđelija i Sorbona ga pusti i ode od njega.
Kraljev brat ustane od poda, stoji, gleda u mrtvog dečaka vezanog za sto i ode.
Svi su otišli. Malo pošto su otišli, izbija požar u AU COQ HARDI.
Vatra se rasplamsala još više od alkoholnih pića porazbijenih kod crvene
dekoracije s kaminom u kome su drva i vatra s drvima koja gori.
- Fire! Help!
Vatra i dim se sve više širi. Spašavaju njene sinove Tihomira i Ivana, služavku
Barbe, ostalu spašenu decu od Velikog Coesrea, mladu služavku istu spašenu od
Velikog Coesrea(Rosine), sluge iz restorana, kuvare. Posle su uspeli da izvuku leš
dečaka napolje kroz vrata. Vatra se širi svuda po zidovima, okolo. Dima mnogo
ima. Raspada se sve unutra. Anđelija potrči da spasi gazdu restorana AU COQ
HARDI, ali Gabriel Nicholas de la Reynie trči i zaustavlja Anđeliju da ne pogine.
Vatra se raširila svuda kod svih prozora i na krov svuda. Ljudi stoje i gledaju, ali i
trče sa kofama punih voda i gase vatru. Iza njih daleko stoje devojke sa kapicama
na glavi, belim košuljama, suknjama crnim i crvenih boja. Vatra je sve veća,
Anđelija je tužna. Ljudi uspaničeno trče i gase vatru vodom iz kofe.
Gabriel Nicholas de la Reynie i Anđelija su potrčali unazad i stoje.
- You did nothing. – rekla mu je Anđelija.
- I couldn’t.
- You’re lying! – rekla je Anđelija.
- I’m not paid to bother the nobility. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- When they commit crimes? – upita Anđelija.
- I’m part of King’s private police. You know the prey I hunt.

41 | P a g e
 Eksplodiralo je unutra.
Ljudi nastavljaju da uspaničeno gase vatru kofama punih voda.
***
Dan je.
Ljudi čitaju sa pamfleta.
- Come closer! – ljudi prilaze i okupili se, pa stoje ćuteći. - „I, the Gutter Poet,
will tell you all the truth. If God does not punish the villains of the Red Mask, I
shall reveal the names of the criminals of the Court. One day shall I unmask,
though he be relative of the King. 12 days, 12 faces, and on the 13th, the killer!
Na trgu u gradu s spomenikom jahača na konju i mačem u ruci se isto deli po
gradu. Bacaju pergamene odozgo ljudima, ljudi se guraju i uzimaju u ruke. Jedan
čovek koji radi u radnji svojoj koji pravi te iste pergamene i okretao ga. Tu je
zatvoren prozor sa rešetkama. Dole ispod su papiri. Čita to i smeje se.
Anđelija je u kući. Kroz prozor gleda i stoji. Zatim čita sa pamfleta sve to i smeje
se. Anđelija je u beloj kućnoj haljini za spavanje. Njen ljubavnik leži na krevetu i
nešto piše perom umočenim u mastilo. Ugašeni svećnjak od jedne sveće u njoj je
na stočetu.
- Listen to number eight... „With the dirty soul he’s not so fair. He should learn
some manners, Plessis-Belliere...“
- No, not him. – rekla mu je Anđelija.
- He was there. – rekao joj je on.
- He didn’t do anything. It’s the King’s brother I want. – rekla mu je Anđelija.
- Will we have time? – upita je on.
- You said you’d never be caught. – rekla mu je Anđelija.
- I know but I’m tired. – rekao joj je on.
- Are you afraid? – upita Anđelija.
- No. – rekao joj je on. – But I feel a sort of weakness. My strength is failing.
Anđelija je došla kod njega i sela je na krevet polako pored njega. Anđelija je ruku
stavila na njegovo rame, a on ima na glavi periku braon boje, braon pantalone do
kolena, bež košulju i legao je na leđa s crvenim perom u ruci i gleda u Anđeliju.
- Why? – upita ga Anđelija.
- Because of you. – rekao je on.
- You love me no more? – upita Anđelija.
- I do, that’s just it. – rekao je on. – I’ve always dreamt of a home, a wife, this
sweet love, day after they... And here I am, unmanned and feeble in slippers.
42 | P a g e
 - Who is number nine? – upita ga Anđelija i on se brzo vraća nazad da piše sa
crvenim perom u ruci na pamfletu.
Anđelija je nasmešena. Gledaju se i nešto razgovaraju među sobom. Zatim je on
dodiruje crvenim perom po licu i spustio je pero dole. Anđelija mu se još uvek
smeška i miluje mu kosu.
***
Dan je.
Napolju kočije ide svojim putem ulicama s slugama po dvojica koji stoje iza kočije
i po dva – četiri konja uz kočije. Policijski musketari idu ulicama i odlaze kod onih
koji su pravili pamflete. Policijski musketari su obučeni u plavim uniformama,
plaštevima iza leđa, pantalonama. Šešire imaju na glavama s perima, na nogama
dole čizme do kolena.
- You gentlemen who write so well will soon be screaming. Out with you!
Uhapsili su dvojicu ljudi naoružani policijski musketari i odvode iz njihove radnje.
Druga trojica policijskih musketara rasturaju i uništavaju celo to mesto
(preturanjem, prosipanjem, oborili sto i stolice, pobacali pergamene i papire, vade
fioke i bacaju dole) i odveli još jednog koji je delio pamflete ljudima na trgu.
Barkarola leži u krevetu sa Alexandrine i u zid mu se zabila strela sa pamfletom.
Barkarola ustane od kreveta, uzima stolicu, podigne se na stolicu, otkači strelu sa
pamfletom i drži u ruci.

- Here’s the twelfth name! – rekao je Barkarola. – The next is the King’s
brother.
Dvorac Šenburn.
Dva visoka prozora su u kraljev chamber. 4 žute zavese do poda. Iza kralja
Josepha I je zlatna zavesa kada se pojavio. Dve sluge malo udaljuju stolicu sa
crvenim naslonom i crvenim sedištem da bi kralj Joseph I seo. I kralj Joseph I
sedne za sto zlatne boje. Svi plemići su skinuli svoje šešire s perima koje su nosili
na glavama. Kralju Joseph-u I je dat jedan primerak i stavljen na radni sto. Kralj
Joseph I je video to i gleda u svog brata koji stoji podalje od njega. Drugi sluga mu
sipa vino u zlatni pehar. Onda se uspravio sluga i stoji malo podalje od kralja
Joseph-a I koji sedi za radnim stolom. Iza kralja Josepha I je divan sa jastucima.
Kraljev brat je raskolačio oči kada je video ime svog brata na pamfletu i ostale
video pomenute koji su krivi za smrt dečaka poslastičara(Linot).
„Today I unmask Charles Albert, tomorrow you’ll know the murderer.“ –
pročitao je King Joseph I.
- Brother! – rekao je King Joseph I.
43 | P a g e
Kraljev brat Charles VI prilazi kraljevom stolu i kralj Joseph I mu pokaže
pamfletu.
- These are your friends, are they not? – upita ga King Joseph I.
Onda se razbesnuo i gurnuo sve s stola.
***
- This is the last pamphlet. On my signal, distribute them. Until then, hide them
well. – rekao je Cul-de-Bois.
- Thank you, I’ve lost everything, but I’ll pay you back when I can. – rekla je
Anđelija i ode od njih.
Anđelija šeta s svojim ljubavnikom. Anđelija ima na sebi dugi lila ogrtač s
kapuljačom preko glave i kose. Šiške joj vire gore i pramen kose s strane.
- Always moving, never stopping... I’m happy with you. I’ve never felt so well.
- When a man says that, he wants to leave. – rekla mu je Anđelija.
Poljubi je prvo u obraz.
- And you kiss me on the cheek. – rekla mu je Anđelija.
On je gleda i onda se ljube u usta. Anđelija mu se nasmešila.
- I see the truth, like any good poet. You’ll be a lady again, and I’m the wind.
Tell the truth.
- When your last pamphlet appears, you’ll never escape the police. – rekla je
Anđelija.
- I’m not afraid. – rekao je on u bež košulji, tamno braon prsluku preko košulje,
pantalonama dole, cipelama na stopalima.
- For yourself, no. But you’re afraid they’ll arrest me. – rekla je Anđelija. – I’m
just as guilty as you are.
- Guilty of turning a scribbler into a force to be feared. – rekao je on.
- I’m glad of that. But don’t fear of me. Tomorrow at dawn you can leave for the
Jura. – rekla je Anđelija. – Let all this calm down.
- And you? – upita je on.
- I’ll stay. – rekla mu je Anđelija. – To savor my vengeance. What a huge
scandal! I’ll have broken the King’s brother and the Court! I want a trial, I
want my property and titles back, I want my children respected!
On je gledao i posle ode od nje ostavivši je.
***
Posle dve nedelje, Anđelija je s svojom decom u kući i drugom decom. Sede za
stolom oni i jedu. Posle njih Anđelija jede za stolom i to pileće meso rukama i čaša
vina je isto na stolu. Gabriel Nicholas de la Reynie dolazi kod nje kući i video ju je

44 | P a g e
kako sedi za stolom i jede. Tanjir je na stolu, voće u dubokoj činiji. Velike
kolumne su iza nje sive boje, a iza kolumni zelene zavese do poda. Zelene zavese
do poda su kod prozora. Ispod prozora je komoda sa fiokama a gore iznad komode
je vazna sa crvenom ružom. Pas Sorbona se tu nalazi.
- I gave the King my word. That is your job.
- But the last pamphlet will appear. – rekla mu je Anđelija.
- The King doesn’t care so much about the pamphlets.
- What, then? – upita Anđelija.
- When you expose never-do-wells, he applauds with his people. But when you
denounce his brother... Am I wrong?
- Not at all. – rekla mu je Anđelija.
- The King has no love for his brother but he will not allow his family or throne
to be besmirched.
- What a pity! – rekla je Anđelija i sipa sebi crveno vino iz juga u čašu.
- I know where the pamphlets are. I could get the army to clean out the Court of
Miracles.
Anđelija pije crveno vino pa proguta.
- It needs it! – rekla je Anđelija.
- A shame that, with all your wit, you refuse to help me.
- It’s not my business. – rekla je Anđelija.
- It is! Everything is linked. – rekao je on. – For example, do you still want an
exclusive chocolate-licence?
- How do you know? – upita Anđelija i pogledala ga je.
- As I say, it’s all a question of give and take. For example we know that the loss
of the Red Mask was a blow. But with 50000 livres, you could set up another
concern, just as successful.
- So? – upita Anđelija.
- Destroy that pamphlet and His Majesty will offer you the licence, 50000 livres
and many other advantages.
- Why not just send the army in? – upita Anđelija.
- That’s where I earn my deaily bread! A policemen needs villains more than he
needs his own men. – rekao je on i sedne na stolicu.
- And if I accept? – upita Anđelija.
- I knew I was talking to a person of intellect. – rekao je i došao je kod nje kada
je ustao od stolice.
45 | P a g e
 - There’s one condition.
- Still?
- I demand that the Gutter Poet never be troubled. – rekla je Anđelija.
- As long as he stops writing.
- I’ll see to that. – rekla je Anđelija.
- We have a deal.
- Flipot! Flipot. – zove ga Anđelija.
Flipot dođe u beloj košulji gore, a dole crvene pantalone i Anđelija mu kaže:
- Run and tell them to destroy the pamphlets.
- What? – upita Flipot.
- Don’t worry. We’ve won. – rekla mu je Anđelija u haljini koja ima dole sivo, a
gore belo sa crnim na ivicama. – And bring the Gutter Poet to me. – Flipot ode.
- Now I have one wish.
- What?
- Never to see you again.
- Why?
- It will prove you are law-abiding. It will prove you have once again become a
great and magnificent lady. – rekao je on i ode sa svojim psom Sorbonom.
***

Jutro je.
Divan je u sobi i zavese su okolo kreveta. Anđelija još uvek leži u krevetu
obučena u belu haljinu za spavanje. Na zidu je raspelo kod kreveta s zavesama
okolo njega.
Flipot trči ulicama.
Anđelija leži u krevetu i smeši se.
- Can I come in, Madame? It’s Flipot.
Anđelija se malo uozbilji i kaže:
- Come in, Flipot.
Flipot je ušao unutra.

46 | P a g e
 - What is it? – upita Anđelija.
- I told them... – započe Flipot.
- Didn’t they destroy them? – upita Anđelija.
- Yes. It’s not that. – rekao je Flipot.
- Speak, then! – rekla je Anđelija.
- I just saw your poet. – rekao je Flipot.
- Where? – upita Anđelija. – Where? Tell me! Tell me!
Flipot ćuti.
- Don’t bother waiting for your poet.
- Where is he?
- Hanging at the end of a rope!
- What? Hanged?
- In the Heldenplatz. Strung up high! Go! – rekao je kočijašu da produži i on
ode.

***
Anđelija ima na sebi dugi lila ogrtač s kapuljačom preko glave i odlazi da poseti
Gabriel Nicholasa de la Reynie. Sela je na stolicu zeleno – crvene boje. Unutra se
nalazi velika vitrina s knjigama. Na radnom stolu tamno braon boje mu je
svećnjak od jedne sveće i vatrom gore u njoj. Fotelja mu je crne boje gde on sedi.
Prozor je podalje od njega i zatvoren je. Zelene duge zavese do poda su kod
prozora s obe strane. Na zidu je slika uramljena. Velika komoda braon boje s
fiokama je kod vrata koja su zatvorena. Zidovi su svuda beli kod njega. Manja
slika je kod njega na radnom stolu gde on sedi na fotelji. Na zidovima su zidne
sveće ugašene. Na stolu mu se još nalazi knjiga.

- Really, Gabriel Nicholas, you are a... A policeman! None of the villains I know
would have done that. - Jednu ruku je stavila na lice i plače.
Gabriel Nicholas de la Reynie sedi.
- You must belive me, Madame. It was none of my doing. The King’s brother
was terrified of his name being sullied. We’d been hunting your poet for 3
years. And he simply got caught in the street, out walking. He didn’t even
resist. The King’s brother did the rest.

47 | P a g e
 - He didn’t resist? – upita Anđelija.
- No.
- He let himself be arrested because of me. – rekla je Anđelija. – Like Nikola.
Like Igor. Because of me.
- You must look to the future. The King has kept his word. The chocolate
licence, exclusive for 50 years throughout the whole kingdom. The 50000
livres. Exoneration from taxes for 3 years, and shares in the India Company. A
veritable fortune.
- Keep it all safe somewhere. – rekla mu je Anđelija.
- It’ll be safer with you. But the licence is urgent. This is urgent. – rekla je
Anđelija i daje mu pismo.
Gabriel Nicholas de la Reynie je uzeo pismo u ruku.
- Give this letter to my cousin, Philippe de Plessis Belliere. – nastavi Anđelija.
- Why me? Why not give it to him yourself?
- I’m bequething my fortune to him. – rekla je Anđelija. – Only he is worthy of
raising my children. Farewell, Monsieur.
Anđelija ustane i krene da ode od njega. Ruku je stavila na kvaku i vrata su
zaključana. Ščepao ju je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- You’re forgetting one thing!
- Are you mad?
Gabriel Nicholas de la Reynie krene da je ljubi, ona mu se još uvek opire.
S njom padne na krevet i legao je preko nje. Anđelija mu se opire.
- No!
Pokušavao je da je svuče golu.
- It’s a principle of mine!
- Let me go! You’ve gone mad!
- Yes.
- I’ll have my vengeance, I swear it! – pustio ju je. – At last!
Posle ga se oslobodila, ustala od kreveta čupave kose i zaustavi se.

48 | P a g e
 - I beg your pardon. But drastic measured were called for. I know about these
things, and I had no choise. You were going to leave here and go and kill
yourself.
- I had to shake some sence into you.
- What was it going to be? Pistol, dagger, poison?
- I don’t remember. – rekla je Anđelija.
- I know about these things. Anđelija tired of living makes no sense. You’re the
very symbol of energy. Yes, that is how I see you. You’re yould old self again.
- So you’re my friend? – upita Anđelija i pogledala ga je. – My only friend!
Zagrlila ga je.
- Is it only today you realize?
- Leonhard Freiherr von Harrach is waiting for a signature. Sorry for being so
brutal. Some memories are simply beyond one’s means.
***
Sunce napolju sija. Vetar lagano duva.
CHOCOLAT DE LA REINE
Unutra su dugački prozori, puno stolova. Bele statue su unutra.
Mnogo ljudi se nalaze unutra. Poslužuju ih crni koji imaju zlatne turbane na
glavama, zlatno dole, plave majice gore sa kratkim rukavima. Na svim stolovima
su vazne sa buketima cveća. Na zidovima su zidne sveće.
- Hello, Ninon!
***
Anđelija se nalazi u radnoj sobi i okružena je sa 6 ministara svi obučeni u isto.
Crne kapute, crne pantalone, bele košulje ispod, crne sakoe, bele kravate oko
vratova, crne čarape na nogama, crne cipele na stopalima. A Anđelija ima na sebi
crnu dugu haljinu sa belom kragnom gore na haljini i otvoreni dekolte ima. U toj
radnoj sobi je dugačak prozor sa raširenim sivim zavesama. Na zidovima su slike,
zidne sveće. Dugački sto je tu i na njemu vazna sa buketom cveća. Dole je tepih
kod dela gde je sto i stolice za sedenje, a ostalo su parketi.

49 | P a g e
 - Balgrin, I’m not pleased. What happening in Le Havre? My shops are
elsewhere are making a fortune. Only you are failing. I’ll give you a month to
turn things around.
- I shall try, Madame.
- A month, I said!
- Mademoiselle de Lenclos! – najavi je Rosine.
- Coming. Now, gentlemen come and see my latest folly. – rekla je Anđelija i
svi hodaju za njom.
Pokazala im je ogroman drveni brod sa jarbolima, užadima.
- Her name is La Folle, the first of my fleet. – rekla je Anđelija. – The oceans
are ours. She set sail for the Indies this morning.
- May the winds be favorable to her and to you, Madame.
- Thank you. – rekla je Anđelija.
- Until Thursday, then.
- May I come in?
- Of course, Ninom. – rekla joj je Anđelija.
- Hello.
- What’s new?
- Fouquet asked Moliere to write a play in a week. In verse, in five acts, and to
be played before the King.
- Does it take Moliere a whole week?
- Love?
- Business?
- Overwhelming. Fortune has its eyes on me, Ninon. – rekla je Anđelija i smeši
joj se.
- Men have their eye on you, too. – rekla je Ninon. - Young, beautiful and rich.
- And alone. – rekla je Anđelija.
- You need a lover. – rekla je Ninon. – A draper, a cook... You deserve better.
- A great lord, sneaking here in secret because I’m only a chocolate seller? No,
thank you. – rekla je Anđelija.
- Stop that! You’re not Madame Morens, you are Anđelija Đorđević. – rekla je
Ninon.
- But becoming her again is no easy matter. – rekla je Anđelija i gleda sebe na
ogledalo.

50 | P a g e
 ***
Noć je.
Dvorac Šenburn.
U salonu dvora jedna ima vezane oči, a okolo su muški koji se sklanjaju od nje da
ih ne uhvati. Ali i žena i devojaka tu ima. Zaustavila se na kraju kod jednog.
On joj skine povez, videla ga i kaže ona:
- No, not Bertnard.
Anđelija pobeđuje na kartama.
- Unbelievable! – rekla je Ninon u crvenoj haljini sa dugim rukavima. – You and
money were made for each other.
- Enough for now. – rekla je Anđelija i ustaje od stola.
Anđelija je obučena u svetlo plavoj haljini sa dugim rukavima, ogrlicu ima oko
vrata, veo ima na glavi koji joj visi ispod lica. Minđuše ima na ušima.
U drugoj prostoriji je videla neke koje plešu i velike stolove sa puno hrane na
njemu. Anđelija uđe tu unutra i Ninon ide za njom.
- I’m dying of thirst. – rekla je Anđelija i uzima čašu vina da pije.
- What got into you tonight? – upita Ninon.
- I want to have fun. – rekla je Anđelija pa pije vino i proguta.
- You’re being reasonable at last. – čule su glas.
- I’ll find you an admirer. – rekla je Anđelija.
- That’s a good idea. – rekla je Ninon, Anđelija pojede jedan sitan kolač.
- No, you’re mad. – rekla je Anđelija
- Yes, we’ll both be mad together. I know who’ll suit you. – rekla je Ninon i ode
ona.
Ninon joj dovede Jeana.
- Anđelija, do you know Jean? – upita Ninon.
- My cousin from the provinces. – rekao je Jean.
- The provinces have the most succulent fruit. – rekla je Ninon. – He’ll like you,
he loves wild animals. He writes all about them in his fables. I’ll leave you.
Ninon ode od njih.
- You’re Jean de la Fontaine? – upita ga Anđelija. – You write those lovely tales
for children.

51 | P a g e
 - I also write stories for grown-ups. – rekao je Jean de la Fontaine.
Anđelija mu se nasmešila, pa se uozbiljila kada je začula Filipov smeh.
Filip i Ninon se zajedno smeju pa onda hodaju zajedno.
- Quick, a drink. I have a raging thirst. – rekao je Filip.
- You never change. – rekla je Ninon.
- Do you know the story of the man drowning in debt? – upita Jean de la
Fontaine dok Anđelija gleda u Ninon i Filipa sa osmehom na licu.
- Because he’s drowning in women? – upita Anđelija sa osmehom na licu.
Anđelija ide kod Ninon i Filipa, pa stane kod njih.
- Am I disturbing you? – upita Anđelija.
- You know Madame Morens? - rekla je Ninon.
- So you’re Madame Chocolate! – rekao je Filip.
- Delicious, isn’t she? – rekla je Ninon i ostavi ih same.
- I hate chocolate. So dark and bitter. – rekao je Filip.
- Really? You don’t like chocolate? – upita ga Anđelija. – And yet it’s warm,
it’s smooth, it makes one tingle... But pleasantly so.
- Is it, however, worth so much fuss? – upita Filip pa krene da joj skine veo sa
glave koji joj je pao preko njenog lica.
- I’d heard of your gallantry, but you exceed my expectations! – rekla je
Anđelija. – Although I do like men who know what they want.
- That’s me. – rekao je Filip. – You like compliments, too.
- Only those I make myself. – rekla je Anđelija.
- Bravo. – rekao je Filip.
- Banco of 10000 livres. Any takers? – rekao je neko i oboje su to čuli pa
pogledali prema tom smeru.
Filip je ostavi i pođe na kartanje. Anđelija je ostala sama.
- Banco!
Anđelija šeta sama sa velom preko glave i lica u svetlo plavoj dugoj haljini. Pa
prilazi kod Ninon i kaže joj:
- We’ll make a lovely couple.
- You and him? You’re mad. – rekla je Ninon.

52 | P a g e
 - It’s night for madness. I’ve decided to marry him. – rekla je Anđelija i ide kod
Filipa. – Plessis Belliere?
- Yes, my cousin? – rekao je Filip.
- A noble family, a lovely chateau, he’s a soldier, and handsome, too...
- You want your rank back. – rekla je Ninon.
- You’ve guessed. – rekla joj je Anđelija.
- So you just made your mind up? – upita Ninon. - It takes two to wed.
- He’ll accept. I’m beautiful, he likes women... – započe Anđelija.
- Yes, he does. All of them. – rekla je Ninon. – But one after another, and each
only for one night. He also loves war, hunting and cards.
- We come next. – rekla je Anđelija.
- No mistress, though. – rekla je Ninon. – If you want to return to the society,
marry someone else. Someone rich. Your handsome Marquise is crippled with
debt.
Anđelija ode od Ninon i prilazi Filipu koji sedi za stolom i karta se.
Pobedio je Filip.
- Banco of 5000 livres! – rekao je sluga.
- 50-50? – ubaci se Anđelija.
- No, this isn’t a lucky seat. – rekao je Filip.
- You think not? – upita Anđelija.
- Banco! – rekao je sluga.
Filip je srećan i nasmejan.
- Play for me. – rekla mu je Anđelija i Filip ju je pogledao.
Filip ustane, krene da joj podigne veo i kaže:
- On one condition.
- That I remove my mask? No. – rekla je Anđelija.
- Even if I win? – upita Filip.
- I’m not ready to remove it. – rekla je Anđelija.
- If I lose? – upita Filip.
- You must be lucky in love. – rekla mu je Anđelija. – I’ll pay you back.
- One more debt more or less won’t make any difference. – rekao je Filip i
vraća se da sedne za sto da bi se kartao.

53 | P a g e
 - You’re wrong. – rekla je Anđelija. – You still have something important to
lose.
- What? – upita Filip.
- Yourself. – rekla je Anđelija i ode od njega.
Filip gleda za njom i ćuti.
Zidne sveće su svuda na zidovima od zlata. Prozori su svuda dugački kao i po
celom dvoru. Obučen je u srebrno raskošno odelo, beli dugi kaput s manžetnama.
Bele rese oko obe ruke ima od bele košulje ispod. Dole ima bele pantalone. Cipele
ima na nogama i čarape do kolena. Svuda su palati su bela vrata otvorena i sluge
koje stoje ćuteći po jedan i musketari s helebardama u rukama. A ima ih i s dva
musketara s helebardama u rukama koji stoje kod svih vrata. Svuda ima statua po
celom dvoru.
Kasnije su proveli noć zajedno u krevetu.

***
Jutro je.
Njih dvoje su u krevetu. Na stolu je voće u dubokoj činiji, vina su napunjena u
dugim čašama duguljastim, zatim candlelabra od 3 sveće u njoj i ugašene su. Jela
neka su na stolu i dva tanjira. Anđelijina plava duga haljina je na podu kao i njene
plave štikle. Filip i Anđelija goli leže zajedno u krevetu pokriveni. Anđelija se prva
probudila, a Filip du Plessis –Belliere još uvek spava u krevetu. Počela je da ga
dodiruje po leđima i ljubi ga. Filip du Plessis-Belliere se budi, smeška se i video ju
je.
- Darling. – rekao je Filip i ustaje od kreveta.
- My plan was to stop being Madame Morens, to marry you and regain my rank.
– rekla mu je Anđelija.
- But what are you after? – upita je Filip.
- Nothing. – rekla je Anđelija.
- Well? – upita Filip.
- When I saw you at Ninon’s I forgot it all. I simply wanted to be happy with
you. – rekla je Anđelija. – If only for a day. And I have been. Remember when
we were children? You called me the Marquise of Dull Dresses. You were
odious.
- Have I changed? – upita Filip.

54 | P a g e
 - I thought so last night. – rekla je Anđelija.
- And now? – upita Filip.
- Now you’ll ask me to get dressed, you’ll see me to the door, very nicely, and
that will be that. – rekla je Anđelija.
Filip je našao Anđelijinu masku, gleda i drži je u ruci.
- Isn’t that so? – nastavi Anđelija.
Filip ju je pogledao, prilazi joj i na nju stavi masku. Pa onda skloni masku sa nje.
Anđelija se malo namrštila.
Zatim Filip baci nazad masku i kaže:
- Absolutely not! It’s Anđelija I want!
- Oh, Philippe! – rekla je Anđelija.
***
Kasnije jednog letnjeg dana, Philippe du Plessis – Belliere i Anđelija zajedno jašu
konje. Nasmejani su oboje i srećni su. Svuda su puno šuma od drveća i jelki. Trave
su svuda zelene. Sija sunce.
- I’m exhausted. – rekla je Anđelija.
- Come. – rekao je Filip.
Kasnije su naišli na oboreno drvo i njegov konj preskoči oboreno drvo na travi i
zemlji, ali Anđelijin konj odbija da preskoči.
- Jump. – rekao je Philippe du Plessis-Belliere.
- She refuses. – rekla je Anđelija.
- You think so? – ponovi Philippe du Plessis – Belliere i ponovo njegov konj
preskoči oboreno drvo na travi i zemlji.
Philippe de Plessis – Belliere sjaše s sedla svog konja i kaže uzimajući bič za
konje:
- She won’t refuse me!
- Jump you bitch! – viče Filip i u ruci ima bič za konje.
- Philippe, what are you doing? No! – rekla je Anđelija.
Filip de Plessis – Belliere počne da bičuje konja, a konj neighings i propinje se.
- Jump! – govori njenom konju Filip de Plessis – Belliere i nastavlja da bičuje
njenog konja.
- Stop it, Philippe! – rekla je Anđelija.
Philippe de Plessis – Belliere nastavlja da bičuje njenog konja.
55 | P a g e
 - Jump, you bitch! – viče Filip de Plessis – Belliere i bičuje njenog konja.
Anđelijin konj se propinje i ona se plaši da je ne zbaci s sedla na zemlju.
- Stop it! – govori Anđelija.
- Will you jump? Jump! – viče Filip de Plessis – Belliere još bičuje njenog konja
i Anđelijin konj preskoči na kraju oboreno drvo.
Filip de Plessis – Belliere se popne u sedlo konja i odjaše ostavivši nju samu s
njenim onjem izbičevanim iza oborenog drveta na travi i zemlji.
***
- Why did you come back? – upita Anđelija.
- I don’t know. – rekao je Filip.
- You won’t tell me? – upita Anđelija.
- I have to leave for Brittany, with Vauban, to inspects the forts. – rekao je Filip.
– I am a Marquis.
- I haven’t forgotten. – rekla je Anđelija.
- Then back via my chateau. – rekao je Filip.
- Why? – upita Anđelija.
- To sell it. – rekao je Filip.
- What? Sell the chateau where you were born, your family home? – upita
Anđelija zabrinuto.
- A mortgaged pile of old stone! – rekao je Filip.
- It’s where you spent your childhood, where I first met you. – rekla je Anđelija.
– You can’t sell your childhood.
- I have a regiment to support. – rekao je Filip. – Plus, there’s all the gambling.
- Why do you gamble so? – upita Anđelija.
- There’s certain extravagance that goes with this lifestyle. – rekao je Filip. –
The King expects it.
- Does the King also expect you to renounce your first love? – upita Anđelija. –
You kissed me for the first time there.
- So? – upita Filip.
- Does it mean nothing to you? – upita Anđelija.
- Don’t mix up today and yesterday. – rekao je Filip. – What matters to me is
tomorrow. I live for the future.
- Isn’t that too tiring? – upita ga Anđelija.
- You’re annoying. You ask too many questions. – rekao je Filip. – It’s really so
simple.

56 | P a g e
 - Tell me. – rekla je Anđelija.
- You keep your bodice on like a wife? – upita Filip.
- You gave me no time to take it off. – rekla je Anđelija.
Filip joj svuče na dole i opet zajedno vodili ljubav u krevetu Anđelija i Philippe de
Plessis – Belliere.
***
Dvorac Plessis.
- I’m a notary. Listen. Don’t buy it. It’s sheer folly. – rekao joj je noter.
- Don’t you want to keep it for its master? – upita Anđelija obučena u dugu sivu
haljinu koja dole na sredini ima tamno crvenu boju. Bele perle ima oko vrata.
Minđuše ima na ušima.
- It’s too late, anyway. A buyer has made a down payment. – rekao je noter.
- I’ll pay double. Tell him it’s no longer for sale. – rekla mu je Anđelija.
- But why? – upita noter.
- Because Philippe is going to ask to marry me. – rekla je Anđelija.
- No! – rekao je noter.
- It’ll be my wedding gift. – rekla je Anđelija. – But not a word to him. He
mustn’t know I’m buying it.
***
Filip jaše konja i ide u kuću u kojoj živi Anđelija pod imenom Madame Morens.
Unutra su tepih dole na podu, sto sa stolicom. Slike su na zidovima. Manje
ogledalo je isto na zidu. Na stolu su činija puna voća i svećnjak od ugašene sveće.
Uza zid je visoko stoče i na njemu vazna sa rozem buketom cveća. Kamin je tu
unutra bele boje. Vrata zatvorena. Služavka trči u crnoj dugoj haljini koja gore
ima belu kragnu kod dekoltea i stala je kod Anđelije koja sedi na stolici i za
stolom na kome je ogledalo i vazna sa buketom cveća. Visoki prozor se tu nalazi
ispred nje. Kod ulaznih vrata sobe s leve i s desne strane su dve stolice uza zidove.
- Madame! It’s Monsieur Plessis-Belliere!
- Already? Quickly! – rekla joj je Anđelija obučena u istu crnu dugu haljinu koja
ima gore belu kragnu kod dekoltea, a kosa joj je u punđu podignuta. – Hurry!
Filip je ušao unutra.
Anđelija se okrenula i videla ga je.

57 | P a g e
 - Philippe! – rekla je Anđelija.
- Rosine, out! – rekao je Filip.
- Philippe? – rekla je Anđelija i Rosine je izašla iz sobe.
- Nothing resists this whip. – rekao je Filip i drži bič u ruci, a iza leđa ima dugi
kaput. Oko vrata ima belu kravatu i crnu leptir mašnu. Belu košulju ima ispod
sivog odela gore, a bele rese ima oko obe šake od bele košulje. Pantalone su
mu iste sive boje i čizme ima na nogama. – The notary told me how you
gloated over your putchase. You think you can buy everything, the chateau and
its lord!
- I wanted to help. – rekla je Anđelija.
- I have no need of a woman’s help! – rekao je Filip. – Although you’re hardly
womanly! You’re hard, conceited, grasping, calculating, avaricious! Your
money has no power over me.
- But I bought it for... – započe Anđelija.
- You bought stone, and you can keep it! – rekao je Filip.
- I swear... – započe Anđelija tužno.
- I remember your confession, that all you wanted was to be Marquise de
Plessis-Belliere. But that cannot be bought, Madame of Dull Dresses! – rekao
je Filip. – Your money has a foul stink! – zatim se okrene i ode prema vratima.
Zatim se okrene prema Anđeliji i pogleda je.
- One last word. In the Red Mask affair, only you were not named. – rekla je
Anđelija ljutito. – Luck, you thought? Well, I was your good luck. I gave the
orders.
- A shopkeeper, too! – rekao je Filip ljutito, otvori vrata i izađe.
***
Ninon sedi na stolici i za stolom okružena sa nobles. Smeje se Ninon i ima lepezu
u ruci. Oko vrata ima zlatnu ogrlicu.
- I know of nowhere more lovely than Vaux. Such extravagance.
- Leopold really outdid himself. What amazed me most was that Leopold filled
his fountains with ocean creatures. All the treasures of the sea.
- Down with farmer generals! – čuli su glas i svi se okrenuli prema nazad.
Čovek u beloj košulji i tamno braon pantalonama otvara vrata, ulazi i viče:

58 | P a g e
 - Down with tyrants! Good ladies and gentlemens! Leopold, the strangler of the
people, is brought low!
- What?
- The King has thrown him in jail!
***
Anđelija je legla malo na dvosed i onda je ustala kada su unutra ušli Gabriel
Nicholas de la Reynie i njegov pas Sorbona. On ima na sebi sivi sako sa crnim
manžetnama, belu kravatu oko vrata ima, crne pantalone dole. Belu košulju ima
gore ispod, a u ruci nosi sivi šešir. U drugoj prostoriji noteri stoje i nešto pričaju
zajedno gledajući u dokumente.
- You! – rekla je Anđelija.
Noter zatvori vrata i izađe.
- I swore not to see you again, but Leopold has been arrested. – rekao joj je
Gabriel Nicholas de la Reynie kada joj je prišao.
- So? – upita Anđelija.
- I’ve heard worrying reports. The Fronde conspirators are terrified. Those who
wanted to poison the King are conferring. – rekao je Gabriel Nicholas de la
Reynie.
- That’s ancient history. – rekla je Anđelija i ponovo sedne na dvosed.
- Nothing in history is ever really old, Madame. – rekao je on i spusti sivi šešir
na radni sto sa stolicom do njenog dvoseda. A na radnom stolu je crvena
kutijica. – Arresting Leopold was a pretext. The King will use him to crush
those who plot against him. Mr. Leopold has a bargaining chip with which to
save his neck. Remember the list of plotters in that famous box?
- What box? – upita Anđelija.
- The one spirited away by a young Anđelija, a long ago, at Plessis-Belliere
chateau. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie. – Remember what you was
telling me? You saw Conde that have box of poisons and letters of
conspirators.
***
Konjanici jašu konje i mnogo lovačkih pasa idu za njima. Prolaze kroz šuma.
Svuda su duga drveća. Sunčevi zraci se probijaju kroz granja.
- I want her! – rekao je Prince de Conde.
59 | P a g e
 - Her? Why?
- She’s the source of it all. – rekao je Prince de Conde. – Only she have could
seen and heard it all. And she was see my face that I kill those priest. You said,
Philippe, that she disappeared in the corridor by the room.
- That’s correct. – rekao je Filip.
- Five minutes later she show and gave letters to the King which accusing us of
wanting to kill the King.
- Those letters are destroyed.
- But the box with poison had gone! – rekao je Prince de Conde. – She has our
pact hidden somewhere. If Leopold finds it, the King will never forgive us. I
want that woman! She pretends to be Madame Morens.
- She’s not really pretending. She’s seen everywhere. At Ninon’s, at the
theatre... Let us hurry to her salon! After all, one shopkeeper’s death...
- That would be a grave error. – rekao je Filip.
- Because she’s pleasing to the eye?
- It happened at my father’s castle. – rekao je Filip. – I will destroy the box.
- You’ll quiet the box, but what about the woman?
- Quite! If you have doubts, I answer for her! – rekao je Filip.
***
CHOCOLAT DE LA REINE
Filip je ušao unutra i svi okolo sede za okruglim stolovima na kome su stolnjaci
koji vise dole. Svi su ga videli. Traži među njima Anđeliju. Nije je video. Zatim
skrene, ide prema vratima, otvara vrata i ušao je unutra. Noter sedi za radnim
stolom na stolici. Na zidovima su zidne pogašene sveće i tamno braon komoda sa
fiokama s leve strane uza zid. Tu su zatvorena vrata i stolica kod tih zatvorenih
vrata.
- Madame Morens? – upita Filip.
- She has not come today. – odgovorio mu je noter i pogledao ga je.
Filip ide prema vrata, otvori ih i stvarno je video da je nema unutra.
Filip dolazi kod Ninon koja sedi za stolom u vreme gambling.
- Are you in, Philippe? – upita Ninon.
- No. Hasn’t Anđelija been here? – rekao je Filip.
- No, why? – upita Ninon.
60 | P a g e
 - She’s disappeared. – rekao je Filip.
- Since when? – upita Ninon.
- Yesterday. – rekao je Filip.
- Banco of 2000 livres.
- Banco. Hasn’t she taken her sons to the horrible provinces? – rekla je Ninon.
- That changes everything. – rekao je Filip, pa se okrene i ode.
Izašao je napolje i tamo su kočije.
- Plessis-Belliere! Plessis-Belliere! – zove ga čovek koji sedi u kočiji. – Get in,
dear friend.
Filip uđe unutra i sedne u kočiji.
- Following me like a brigand! You, Your Grace? – rekao je Filip.
- Yes, me. – rekao je Prince de Conde i malo se uozbiljio.
- You stoop so low? – upita Filip.
- Don’t get me wrong. It’s the woman I want. – rekao je Prince de Conde. – If
she should give you the slip, I’ll have no mercy. You doubt me? Your 2 days
expire tonight. I know where she is. My friends can escort you. The roads
aren’t safe.
- No! I said alone. – rekao je Filip. – One more day, but alone.
- Do I have your word? – upita Prince de Conde.
- You do. – rekao je Filip.

***
Noć je.
Filip dolazi kod Anđelije otvaranjem vrata i ušao je unutra. Video je Anđeliju u
sivoj dugoj haljini sa dugim rukavima kako gleda kroz dugački prozor od balkona
i stoji. Bele perle ima oko vrata, minđuše na ušima.
Filip joj polako prilazi i stane iza nje. Anđelija se okrene i zagrlila ga je.
- Anđelija. – rekao je Filip.
Anđelija se udalji od njega i kaže mu:

61 | P a g e
 - Well, speak. If it’s that hard, I’ll say it for you. You didn’t come here for me.
Recently, you could have seen me any time, but you didn’t. You come here for
box with poison.
Anđelija se udalji od njega i pođe unazad do visokog prozora od balkona.
- That’s true. – rekao je Filip. – I have one day before they catch you and kill
you.
- Good Lord! Don’t be so dramatic. – rekla je Anđelija.
- I fear nothing. – rekao je Filip. – I didn’t want to return here. It was a moment
of weakness. Give me the box!
- Never! You’ll never have it! – rekla je Anđelija.
- That’s an order! – rekao je Filip.
- Never! – rekla je Anđelija.
Filip se povuče unazad i počinje da zamahuje svojim bičem prema Anđeliji.
Anđelija se brzo povukla u stranu i Filip je promaši. Ali onda Filip stalno
pokušava da je zahvati svojim bičem koje zamahuje u svojoj ruci prema njoj.
- Speak, Anđelija! Speak! – viče Filip.
Na kraju mu je Anđelija rukom uhvatila bič i drži u ruci.
- Neither you nor your whip will make me speak. – rekla je Anđelija. – You
really want box?
- It’s your only chance. – rekao je Filip.
- To be Marquise de Plessis-Belliere! – rekla je Anđelija sa osmehom na licu. -
So be it. I have simple deal for you. I shall hand it over when the priest blesses
us. – rekla je Anđelija. – You shall have it the moment you place the ring on
my finger. That is my price, and I swear to it.
- Since it’s my only chance! – rekao je Filip.
- Was that it? – upita ga Anđelija. – I keep all promises, even those I make to
myself.
- So be it. You asked for it. – rekao je Filip, oslobodi bič iz njene ruke, okrene se
i ode od nje.

62 | P a g e
 ***
Sveštenik se tu nalazi s njegovim pomoćnikom i stoje kod stola. Anđelija je
obučena u tamno braon haljinu sa dugim rukavima koja gore ima crno na njoj.
Ogrlicu ima oko vrata.
- This is a complicated business.
- Here is the future Marquise. Please take a seat. – rekao je noter koji stoji kod
radnog stola i Filip de Plessis Belliere sedi na stolici kod tog radnog stola.
Anđelija sedne na drugu stolicu.
- The principal clauses of our contract foresee two possible breaches, for, of
course, neither party must be wronged at the last moment. – rekao je noter.
- This is a wedding, isn’t it? – upita Anđelija.
- Madame! So the Marquis will place the ring before, and I do mean before, he
says „I do“. There will be time to hand over the box, according to this plan...
The hand-over, you see? So that if, by some misadventure, the words were left
unsaid, the marriage would not be consecrated. You follow me?
- Perfectly. – rekao je Filip.
- As for you, Madame... – započe noter.
Anđelija ustane od stola i otišla je da uzme kutiju. Anđelija donese tamno braon
kutiju i spusti na sto. Filip i noter su videli to.
- Here’s the box. You disgust me. Farewell. – rekla je Anđelija, pogledala ga je i
ode od njega.
Filip je pošao za njom i okrene je, pa kaže:
- Anđelija.
- I’ve saved your life once again. We’re quits. – rekla mu je Anđelija. - You
wanted it! You accepted it! I leave at dawn. Nothing happened between us.
Ever! – rekla je Anđelija. – It is neither your fault nor mine. It is pure ill luck. –
rekla je to i otišla je od njega.
Noć je.
Filip se nalazi u čamcu. Vesla u kanalu. Zaustavio se kasnije i u ruke uzme box i
otvori je. Unutra je samo jedna boca otrova vitriola. Bacio je na kraju tu box sa
otrovom vitriola dole u dubok kanal u kome ima mnogo lokvanja.

63 | P a g e
 Posle je podigao pogled gore i ugleda Anđeliju kako jaše svog konja u galopima.
Filip se podigne u čamcu i zove je:
- Anđelija! Anđelija!
***
CHOCOLAT DE LA REINE
Dan je.
Gabriel Nicholas de la Reynie sedi za stolom na stolici zajedno sa Anđelijom u
crnoj dugoj haljini koja gore ima belu kragnu i onda kaže pošto je progutao toplu
čokoladu koju je pio:
- What a sticky mess. How anyone can like chocolate?
- More flowers. – rekao je noter slugama.
- Send them to the church again?
- Of course.
- This has made you pious. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- There are jewels, too. – rekla je Anđelija. – For the poor. – Rosine je otišla. -
From bad can come good.
Zajedno sa Rosine dolazi jedan od kraljevih musketara.
- Throw him out! – rekla je Anđelija.
- Too late. I am the King’s envoy. – rekao je musketar. – You are requested at
Šenburn tomorrow. – daje joj scroll sa crvenim pečatrom na njemu.
- Me? – upita Anđelija i uzela je u ruke.
- Mademoiselle Anđelija Đorđević? – rekao je on.
- That is me. – rekla je ona, ustala je i stoji.
- That is perfect, then. – rekao je on i ode.
- I shall not go. – rekla je Anđelija.
- Your pride cannot refuse the King. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
- All because of those pamphlets! – rekla je Anđelija.
- I think not. I would have known about it. – rekao je Gabriel Nicholas de la
Reynie. – Anyway, you’re dying to go to Court. I know what’s bothering you.
- Tell me. – rekla je Anđelija.
- It’s too serious problem for me. – rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie. –
What dress will you wear? What jewels? What hairstyle? What a dilemma!
64 | P a g e
 Anđelija ga pogleda, nasmeje mu se i ode u sobu.
Gabriel Nicholas de la Reynie se nasmeši, nosi šešir u ruci i hoda sa psom
Sorbonom.
***
Šenburn.
Dan je.
Sunce sija. Nebo je vedro i plave boje.
Vetar lagano duva.
Daleko je reka u daljini. Parkovi su svuda lepo sređeni. Kralj Joseph I i kraljica
Infanta of Spain šetaju zajedno i iza njih idu dvorani i dvorkinje. Statue belih boja
su okolo svih fontana svuda.
Kočija dolazi upregnuta sa 4 bela konja i kočijašem na sedištu kočije. Okolo su
svuda duga drveća. Sluge u plavim livrejama, belim kravatama oko vratova,
plavim pantalonama, belim čarapama i crnim cipelama na nogama; stoje okolo.
Kočija staje, dve sluge u crvenim livrejama koje imaju zlatno na ivicama, crvenim
turbanima koje imaju zlatno na ivicama, belim čarapama na nogama, cipelama na
nogama, crvenim pantalonama; su došle kod kočije, otvara jedan vrata od kočije,
drugi pruža ruku da Anđelija siđe iz kočije. Anđelija je izašla iz kočije i stoji.
Šeta velikim parkom gde su velike fontane po tri i okolo kruga fontane su male
bele statue. Po parku su svuda bele kolumne unaokolo. Zatim i statue belih boja
unaokolo. Anđelija u ruci ima lepezu. Dugu kosu je spletela u kiku s trakom na
kraju i prebacila na levo rame. Anđelija hoda parkom i hladi se s lepezom u levoj
ruci. Anđelija ima predivnu zlatnu ogrlicu oko vrata a na ušima zlatne minđuše.
Zelena drveća su daleko i šume su daleko. Odjednom je videla Filipa de Plessis –
Belliere obučen u srebrno raskošno odelo sa zlatnim šarama na njemu, pantalone
srebrnih boja, kaiš ima oko struka. Na glavi ima dugu crnu kovrdžavu kosu sa
uvojcima. Oko vrata ima belu kravatu i crnu leptir mašnu. Statue belih boja su
svuda po parku. Filip prilazi Anđeliji.
Anđelija krene da ide nazad od njega, ali je Filip uhvati za ruku i povuče prema
sebi.
- Come! – rekao je Filip.
- Let me go! – rekla je Anđelija.

65 | P a g e
Zatim dolaze kralj Joseph I i kraljica Infanta of Spain i videli su ih zajedno.
Naklonili su se kralju i uspravili su se gore.
- Should Your Majesty bless my design, I shall be the happiest of men. – rekao
je Filip.
Anđelija je malo ozbiljna.
- We can grant all things, except the forcing of a lady’s heart. – rekao je King
Joseph I.
- Sire, my emotion is such that I have forgotten my duty. – rekao je Filip. – May
I introduce to Your Majesty his guest? Anđelija Đorđević.
King Joseph I je pogleda i uozbiljio se.
- But... I have the feeling... – započe King Joseph I. – Did you go by another
name?
- Sire, Mademoiselle is my cousin. – rekao je Filip. – If she had gone by another
name, I would not have asked permission to wed her.
- Madame, you have conquered a Marquis. – rekao je King Joseph I. – Such
prowess is enchanting.
Oboje su se naklonili kralju i kraljici, pa se uspravljaju gore i stoje.
Kralj i kraljica odlaze sa dvoranima i dvorkinjama. Penju se posle uz velike bele
stepenice. Svuda su i manja drveća isto u belim gvozdenim vaznama. Zeleni
travnjaci su svuda i zelene žive ograde. Šetaju Philippe de Plessis–Belliere i
Anđelija.
- Did you receive all the flowers? – upita Anđelija.
- No. – rekao je Filip.
- And jewels? – upita Anđelija.
- No. – rekao je Filip. – You know the box was to save your life?
- No. – rekla je Anđelija.
- I know I had you invited here? – upita Filip.
- No. – rekla je Anđelija.
- You didn’t suspect I’d ask for your hand? – upita Anđelija.
- No. – rekao je Filip i stali su. – So you know nothing, not even if you love me?
- No. – rekla je Anđelija.
- Don’t you get tired of saying no? – upita Filip.
- No. – rekla je Anđelija.
- Well, you’d better just leave, then. – rekao je Filip.

66 | P a g e
Posle se okrene prema njemu, stoje, gledaju se.
- No. – rekla je Anđelija.
U fontanama su zelene lokve i zlatne statue na sredini svih triju fontana. Posle ga
je zagrlila i on je nju isto zagrlio. Nasmešili su se oboje. I ljube se na kraju
zajedno.

67 | P a g e