Filozofski Fakultet Odeljenje za Istoriju Umetnosti Beograd 29.05.

2011

Frankentajn Rodjenje holivudskog mita

Izborni kurs Amerika umetnost izmedju dva rata Profesor - Simona upi Student Milan Naskovi IU 07-53

Delo

engleske 1818.

spisateljice godine, deo

Meri je

eli

Frankentajn, kulturnog

napisano

zapadnajakog

diskursa itavih 200 godina, medjutim bilo je potrebno vie od sto godina i pronalazak novog medijuma, novog naina umetnikog izrazavanja, filma, ovog ne bi li nastala mita, najautentinija aproprijacija romantiarskog

koja do danas ostaje jedna od najsvetlijih taaka amerike i svetske kinematografije. Reenica It's alive! simbolino je objavila radjanje ikone filmske umetnosti. Frankentajn Dejmsa Vejla snimljen je u osvit zvune ere filma, poetkom 30-ih godina dvadesetog veka. Mnogi autori nazivaju ga kljunim delom amerikog klasinog horor filma, egzemplarom Amerike trvenja, bioskopske jenjavao. Destrukcija Frankentajn , nasilje ubrzo se i odvratnost 2 koje je doneo novog uspostavljaju kao kodovi holivudske gotike1. su velike mase od Ovaj da se period u istoriji i u mraku nije karakterisale ali sale i socijalne spoljanjeg tranzicije sveta

entuzijazam

skrije

izoluje

anrovskog mehanizma i vremenom ovaj film poprima kultni status. Unakaeno, nesreno lice filmskog udovista dobija svoje mesto u Panteonu amerike popularne kulture

Susan Tyler Hitchcock. Frankenstein, A Cultural History. W.W.Norton and Company, New York, 2007, str .12 Kyle Dawson Edwards , Corporate Fictions: Film Adaptation and Authorship in the Classical Hollywood Era , The University of

Texas at Austin , 2006 , str.137

Pre udovita

Ranih horor filma sa dve filmske adaptacije i

30-ih ve

godina, poznatih

filmski studio Univerzal inaugurisao je eru zvuka kroz anr knjievnih bili su dela, Drakula(1931) Frankentajn(1931).

Romani koji su posluili za konstruisanje filmskih narativa ve odavno iroko poznati i popularni u javnom domenu, to je potvrivalio odlinu strategiju Univerzala da privue kako domau tako i internacionalnu publiku koja je ve bila upoznata sa ovim ikoninim likovima i knjievnim korpuusom kojem pripadaju . Roman Meri eli Franjkentajn (1818), odavno je izazvao masovni reizdanja je postao se kulturni i bio talas. Do 1931. u doiveo nebrojenim je mnotvo adaptiran teatarskim

izvedbama; ak je definisana i termin frankentajn koja zajedniki nije imenitelj celog kulturnog fenomena. na knjigu, ve niti je na lik Doktora Temin lik odnosio iz

Viktora Franketajna, vec na njegovu kreaciju. U to vreme, kreature romana, uveliko i transedentirao u literarni romantiarski diskurs i postao deo irokog javnog mnjenja, mnogih interpretacija reinterpretacija zavisnosti od potreba medija koji ga tretira .3
3

Kyle Dawson Edwards , Corporate Fictions: Film Adaptation and Authorship in the Classical Hollywood Era , The University of Texas at Austin , 2006 , str.137 str. 36 - 37.

Krah berze i ogromna finansijska kriza koja zahvata Ameriku poklapaju se sa pojavom i uvoenjem zvuka u filmu. Velika Depresija velike primorala je studije, da koji su ve zbog pretrpeli ogromnih finansijske gubitke, kalkuliu

kredita koje su uzimali na zajam, ne bi li se osavremenili tj. uveli nove zvuno tehnoloke postupke.4 Situacija u filmskoj industriji je veoma konkurentna. Biti oportun u svakom segmentu filmske proizvodnje bilo je veoma bitno za period kasnih 1920-ih i ranih 1930-ih. Poinje veliko takmieneje za osvajanje trista i to vei broj gledalaca u bioskopskim dvoranama. Filmska kua Univerzal izdvaja se u po ranim svojoj dinamici i i nametanju marketing i definie trendova filmskih novi filmu kroz produkciju, distribuciju 1930-tim.

adaptacija

Uprkos

finansijskim problemima, Univerzal razvija novu strategiju filmski anr - horor film. Naglasak na omoguio je to tj. ovom je studiju visok nivo garantovalo povratak anrovskom efikasnosti uloenih

proizvodnje sredstavatj

ostvarivanje

finansijske

sigurnosti.5 Takoe, uzevi u obzir specifine vrednosti i potencijal tiva koje se adaptira postojala je mogunost za kreiranje nastavljeno prevodila filmskih uspon sa franiza, i ime bi se
6

obezbedila Iako je kategorija, u serije unosnih

dugovenost,

profitabilnost pouzdanih

anra

nekoliko

anrovskih tekstove i

poput gangsterskog filma i enskog filma, ova kompanija je opte poznate kontroverznih senzacionalistickih, komercijalno

Isto, str.. 35.

5 6

Isto, str. 74. Isto, str. 36..

horor

filmova

na

taj

nain

gradila

svoju

reputaciju

unutar i izvan filmske industrije u epohi Velike Depresije.7 Univerzal, zahvaljujuci filmovima Frankentajn, Drakula, Mumija i Nevidljivi ovek, kao i njihovim nastavcima, postaje poznat kao najbolji i najprofitabilniji studio za produkciju i distribuciju horor filmova, sve do poznih 40-ih godina. Brojni ameriki nemi filmovi sadrali su elemente horora, medjutim anrovski doba. nain tadanji proizvoai i i recenzenti nisu ih kodifikovali klasifikovali. Autonomno, horor

anr nije postojao u komercijalnoj filmskoj praksi nemog Frankentajn koji e dalje predstavlja biti eksplicitnu od formaciju veine onoga to se moglo nazvati horor filmom, strukturiran na eksploatisan strane holivudskih studija. Iako je film Drakula, sa legendarnom glumakom izvedbom Bele Lugoija, izaao ranije tokom 1931. i bio prvi u ciklusu Univerzalovih horora, Frankentajn je prepoznat od strane kritike i publike kao ostvarenje koje definiu elementi novonastalog anra, koji e imati veliki odjek u predratnoj produkciji industrije snova . Film iz 1931. godine, nije bio direktna adaptacija romantiarskog promiljanja autorke Meri eli, ve je vie prestavljao jo jedan u nizu pristupa i transformacija kroz koje je tekst proao. Orginalno, roman i njegov filozofski diskurs uslovljen epohom u kojoj je nastao, morali su biti uproeni. skladu sa umetnosti. Na odluku da se celuloidno adaptira, mnogo uticajniji od orginalnog Franketajna,
7

Sputanje

intelektualnog

rakursa

bilo

je

populistiko

konzumeristikom

odlikom

filmske

teksta

bio

je

uspean

teatarski Pegi

ivot Vebing

pogotovo

pozorini

komad

Isto, str. 48.

Frankestein:

An

Adventure

of

Macabre

koji

je

bio

poslednja interpretacija tematike pre filma iz 1931. i ija je prava za filmski realizaciju Univerzal otkupio. Bilo je daleko zbog smislenije readaptirati filma. pozorini komad, naroito je pojave zvunog Teatarski izvor ponudio

uproenije dijaloge, model za rediteljski postupak, kao i scenografske rekvizite. Takodje, ovaj period karakterie i migracija mnogih kretivnih brodvejskih autora koji su se eleli okuati u novim progresivnim okolnostima filmskog miljea. Tokom snimanja filma osnovna referentna taka na verzije Veblingove bila je smetanja prie u moderno vreme, to je uticalo i na potonje ekranizacije prie o kreaturi.8 Stvaranje udovita

Dejms koga su elnici je za studija primetili projekta. nekoliko odabran Vejl je melodramski doneo mnoge ratnih kljune filmova Ve odluke iz

Vejl,

britanac, radu na 20-ih, vizuelni

zahvaljujui kasnih za tokom

reditelja

produkcije,

vezane

identitet filma i veoma se angaovao u odabiru glumake postavke. Kolin Klajv, rediteljev poznanik, dobio je ulogu naunika, dok je potraga za glumcem koji bi igrao kreaciju doktora Franketajna bila teak posao. Bela Lugoi, koji se
8

Isto, str.137 -138.

ranije iste godine oprobao u ulozi grofa Drakule, bio je prvi izbor za ulogu, medjutim zbog manjka dijaloga i tekog kostima koji je trebalo da ponese, ubrzo je odustao od angaovanja, to je svakako bio krucijalni, ak sudbinski trenutak, jer je Vejl uskoro u bifeu studija sreo oveka ija e glumaka izvedba definisati budui projekat - malo poznatog karakternog glumca, Borisa Karlofa.9 Reditelj je bio fasciniran ekspresivnou glumevog lica, te je Karlof odmah angaovan za ulogu, koja e mu doneti status holivudske zvezde i ostaviti neizbrisiv trag filmske umetnosti . Snimanje Frankentajna trajalo je od avgusta do oktobra 1931. Nekoliko dana pred novembarsku premijeru, zapoeta je agresivna marketinka kampanja. Bioskopski plakat najavio je: udovite je na slobodi!. Epski horor, Misterija koja pria nadilazi koju je stotine svet najstanijih znao , pria, brujali Najudnija su novinski ikada u analima

stupci.10 Ovakva vrsta marketinga nosila je posebnu teinu, teror, pretnju. udoviste je zgraavalo publiku, ak i van filmskog platna, jo pre stupanja u tamu bioskopske sale potencijalni gledaoci unapred su upozoreni da nikako ne gledaju film ukoliko imaju slabo srce i ne mogu podneti uzbudjene i jezu. Strategija marketinke kampanje bila je sjajna, senzacionalistiki pristup doveo je nebrojanu publiku u bioskope i zarada je bila daleko via no to se oekivalo. Prva verzija filma zavravala se tako to naunik i njegova monstruozna kreacija u medjusobnom sukobu ginu. Medjutim, odgledavi
9

test

projekciju,

producenti

se

doli

do

Isto, str.134

10

Isto, str.168

zakljuka da bi takav zavretak bio previe depresivan, i to je jo bitnije eliminisao bi mogunost za korienje likova u buduim Univerzalovim projektima. Vejl kraju se je protivio pristao ta se Ovako i ovakvom na sa zahvatu, smatravi reenje sa i da ugroava dobija ne se njegovu kreativnost i rediteljsku kompetenciju, meutim na kompromisno otvorenim konstruisan naiao je na desilo film finalnu saznaje strukturu krajem, gde gledalac pokazao od

zaista

Frankentajnovim strane

udovistem.

zavretak

zadovoljavajuim

odobravanje

publike kada je film zapoeo svoj bioskipski ivot. Iako Frankentajn pripada periodu protohejsove cenzur11, mnogi delovi filma morali su biti iseeni u skladu sa etikim kodeksima tadanjeg amerikog drutva, u zavisnosti od drave u kojoj je prikazivan. blasfemina kako je to izjava biti Dr. Henrija scene tokom bog!, Iz filma je uklonjena Sada znam nad u fizikog nasilaja filma Frankentajna

zatoenim i nemonim udovistem kao i najokantnija scena ubistva deteta. Medjutim, restauracije godinama koje slede, u skladu sa liberalnijim pristupom u recepciji umetnosti, sve orginalne scene su vraene u film.

udovite je na slobodi

11

http://en.wikipedia.org/wiki/Pre-Code_Hollywood (pristup 13.05.2011)

Frankentajn je premijerno 1931. neverovatan anrom. prikazan i u amerikim se uspeh. bioskopima 21. novembra je je kao film filmu li godine kako pretpostavljalo doiveo

komercijalni

Istovremeno, su ne o bi

uvrstio karakteristike horora i vezu Univerzala sa ovim Novinske i recenzije zastraujuem govorile delu, monstruoznom opisale

njegov izgled i efekat koji ostavlja na publiku. Magazin Tajms nazvao je film zastraujue udnim .12 Ovo su bili prvi osvrti na filmsko delo, koje je 1931. tek zapoelo svoj ivot i koje e u sledeih deset godina dobiti jo dva nastavka Bride of Frankenstein(1935) i Son of Frankenstein (1939). Tehniki, Frankentajn postie zavidan nivo. Integrisanost dijaloga i zvunih no efekata kod bila je artikulisana izdanja mnogo 1931.13 profesionalnije ostalih filmskih

Sublimna i klaustrofobina atmosfera scenogrfskih reenja, pokret kamere, veoma interesantan izbor uglova snimanja kao i montaa zvunih scenama i efekata filma doprinosile je i su kinestetikom prikazanih koju donosi kvalitetu filma. Nedostatak dijaloga i muzike pratnje u kljunim dogaaja zvunog
12

poveana nasilje

napetost opasnost

akcentovano i da

pojava udovita. Ne treba zaboraviti da je ovo rana faza filma mnogi onovremeni filmski projekti

Kyle Dawson Edwards , Corporate Fictions: Film Adaptation and Authorship in the Classical Hollywood Era , The University of Texas at Austin , 2006 , str. 162. 13 Isto, str. 52 .

batine

rediteljska za

glumaka

reenja iz

koji koje

su se

bila razvio

karakteristina nemi film. Frankentajnu je

pozorinu

umetnost

Glumaki manir koji je karakterisao nemi film u dosta izraen. Preglumljivanje kroz jak

gest i mimiku, u sluaju ovog ranog horora, ipak dobijaju na smislenosti i ak doprinose kvalitetu filma. Glumaka tehnika Borisa Karlofa, i koja iako esto sa veoma skoro stvara statina, infantilnim jednu vrstu ravnodunom kombinovanjem mrmljanjem, sentimentalne fizike jecanjem jeze robusnost nije

vritanjem

ostavljala

tadanju publiku. Stilski, iako nastao u Holivudu, film dosta duguje estetici i temama koje koja za Das koji karakteriu se tada u najeminentniju Evropi struju nemaku izraavanja tokom odvijala

ekspresionistiku kinematografiji. Zna se da je Dejms Vejl priprema snimanje dela Cabinet je Frankentajna des dr. neprestano filmova analizirao kljuna ekspresionizma, poput

Golem(1915), Deka Pirsa,

Caligari(1920), legendarno izgledu lice

Metropolis(1927).14 Sigurno je da reenje majstora maske, stvorio duguje frankentajnovog udovista, kreatura

nemakog filma. Ludi, opsesivni naunik spreman da rtvije sve ne bi li ostvario svoj dijabolini plan bio je kljuna linost ovih filmova. tonovi Uticaj se Mrani se takodje i ve vidi na u scenografskim ekspresionistiki poetku filma sa zamka izgleda reenjima. morbidni samom

uspostavljaju

scenom sahrane, dizajn Frankentajnovog neobino su

potpuno fantazmagorino; hodnici, zidovi i

stepenita nastanjeni jezivim senkama aktera

14

David Lugowski, Senes of Cinema, Great directors, issue 37, 2005, http://www.sensesofcinema.com/2005/great-directors/whale/, (pristup 21.05.2011)

10

predimenzionirani i nepravilni, sve sa ciljem da se naglasi tenzija i strahota i neumitno inspirie mata gledaoca. Posle udovita

Franketajn je sadrao mnoge aspekte koje su potonji horor filmovi prisvojili i razvijali autsajder dalje. Prvenstveno zaplet u kom je opasni kao i suprotstavljen modernom drutvu,

insistiranje da ovakvi dogadjaji i likovi mogu postojati i u realnosti i na taj nain ugroziti ivot gledalaca filma. Ovako kodifikovani anra u postulati likovima itd . se odri 60-ih i u potpuno The soprotnom i prisutni Fredija su i u daljim Majkla elaboracijama pogotovo kroz istoriju amerikog horor filma, Krugera,

ikoninim

Majersa, Dejsona Vorhisa, uspela je u Americi sitkom da iz

Paradoksalno, ikonografija klasinog filmskog Frankentajna anrovskom izrazu - komediji. Svakao najblistavije primere predstavljaju Munsters filmovirenesanse Frankenajna15,Young Frankenstein(1974) i The Rocky Horror Picture Show(1975). Ako iz savremene i perspektive filmskog analiziramo jezika od rediteljski Dejmsa

postupak

korienje

strane

Vejla primetiemo
15

prisustvo velikog broja anahronizama u

Susan Tyler Hitchcock. Frankenstein, A Cultural History. W.W.Norton and Company, New York, 2007, str .13.

11

tretiranju tematike. Vejlov mizanscen konstruisan je negde izmedju viktorijanskog i modernog, izmedju omaa i pastia, kia i kempa, medjutim Frankentajn ve pripada dalekoj prolosti, vremenu filmske klasike kada se jo stvaraju obrazci, tako da pravi kavaliteti mogu biti sagledani samo kroz duh vremena kome ovo umetniko delo pripada . Krajem proslog milenijuma, tokom globalnih analiza fenomena koji su obelezili ni jedan prvo stolee filmske umetnosti, u kom nije film postojao filma. udovite je i dalje na slobodi . eminentan kritiki osvrt

Frankentajn nije spomenut kao remek delo klasinog horor

Literatura : 12

!. Kyle Dawson Edwards, Corporate Fictions: Film Adaptation and Authorship in the Classical Hollywood Era , The University of Texas at Austin , 2006 2. Susan Tyler Hitchcock. Frankenstein, A Cultural History. W.W.Norton and Company, New York, 2007. 3. Michael Jeknavorian, The Pessimism of Horror Cinema: A Comparative Study Between Modernist and Postmodernist Horror Cinema, College of Arts and Sciences University of South Florida,2009 4. Ranko Muniti, UDOVITA KOJA SMO VOLELI 2, KREATIVNI CENTAR, Beograd, 2010 5. Anri Ael. Estetika filma, Biblioteka Eidos, Beogradsko izdavaki-grafiki zavod, Beograd , 1978. 6. http://www.sensesofcinema.com 7. Internet Movie Database 8. Wikipedia

13