Izneću ovde tipove karaktera, onako kako ih vidi i opisuje Teofrast, Platonov učenik, rođen 370

g.p.n.e, u gradu Eresu na velikom eolskom ostrvu Lezbu.

Blagodareći imućnom ocu, Teofrast je stekao sjajno obrazovanje.
Posle smrti Platonove prilazi Aristotelu, koji ga je, kažu, prozvao "Eufrast" (Leporeki).
Još laskaviji nadimak "Teofrast" (bogoreki) nadenuo mu je kasnije, aleksandrijski gramatičar
Aristofan.
Kada je 323 g.p.n.e. Aristotel, zbog optužbe za bezbožništvo, morao da se povuče na Halkidu, on je,
od svojih brojnih učenika, izabrao baš Teofrasta da mu poveri biblioteku i mesto upravnika Likeja.

Modeli za Karaktere su imućni Atinjani iz višeg društva.

Nižim društvenim slojevima, oslobođenicima ili robovima, autor se ne bavi.
Njegovi "krokiji" su humorni i ironični, ali pravoga smeha tu nema.
Teofrast se samo smeška i tima skriva setu ji gorčinu onoga koji suviše dobro poznaje ljude.

Ono što je meni lično bilo zanimljivo i "smešno" je da se za preko 2000 godina apsolutno ništa nije
promenilo.

I - LICEMER

Za licemerje se, uopšteno uzev, može reći da je to prikrivanje u nevaljalim delima i rečima, a licemer
je ovakav čovek:

Svojim neprijateljima prilazi i voljan je da sa njima priča, a mržnju spram njih ne pokazuje.
One koje je iza leđa napao, hvali kad su prisutni i saučestvuje u njihovoj nevolji.
Ogovaračima prašta i ne ljuti se zbog onoga što o njemu pričaju, ljubazno razgovara sa ljudima koji
su pretrpeli nepravdu pa su zato zlovoljni.
Kad hoćeš hitno sa njim da razgovaraš, on ti kaže da dođeš neki drugi put.
Neće da prizna da bilo šta radi, nego tvrdi da samo razmišlja o tome.
Izgovara se da je upravo stigao, da je zakasnio, ili da se ne oseća dobro.
Kad tražiš od njega pozajmicu ili dobrovoljni prilog, on da, ali neće da mu pominješ ime.
Kad nešto prodaje, on kaže da ne prodaje, a ako ne prodaje, on veli da prodaje.
Ako je nešto čuo, pravi se da nije čuo; ako je video, kaže da nije video; a ako je priznao, toga se više
ne seća.
Govori: "Razmisliću. - Nemam pojma o tome. - To me baš čudi. - Isto to sam i ja pomislio."
To je čovek koji se vešto služi formulacijama:
"Neverovatno! - Nepojmljivo! - Užas!" ili
"Po tvojoj priči, on je sasvim drugačiji: predamnom nije tako govorio. - Meni je to paradoksalno. -
Drugom ti to pričaj. - Stvarno ne znam da li tebi da poverujem ili njega da osudim. - Pazi da ne
ispadneš suviše naivan."
II POLTRON

Poltronstvo se smatra za nedolično druženje, a poltron je ovakav čovek:

Svom pokrovitelju kaže: "Zar ne vidiš da ljudi zure u tebe? To se u ceom gradu dešava samo tebi! -
Juče su te u Stoi dizali u nebesa. Bilo je prisutno više od 30 ljudi. Poveo se razgovor o tome ko je
najčestitiji čovek, ja sam rekao da si to ti, i svi su se složili."
Dok to priča, on mu skida končić sa ogrtača.
Ako mu vetar nanese plevu u bradu, on je pokupi i kaže uz osmeh: "Evo, dva dana se nismo videli, i
brada ti je osedela. Ali malo ljudi tvojih godina ima tako crnu dlaku."
Kad pokrovitelj govori, on tera sve ostale da ćute.
Kad peva, hvali ga, a kad pravi pauze, viče mu "Bravo!".
Kad se pokrovitelj neslano našali, on gurne sebi ogrtač u usta jer tobože ne može da se uzdrži od
smeha.
Od ljudi koje sretne traži da pričekaju dok "On prolazi!".
Njegovoj deci kupuje jabuke i kruške i poklanja im da on to vidi.
Decu ljubi i kaže: "Od dobrog oca dobra i deca".
Kad s njim kupuje obuću, kaže: "Noga od cipele lepša!"
Kad pokrovitelj krene kod prijatelja, on stiže pre njega i najavljuje: "On ti dolazi!"
Onda otrči nazad: "Najavio sam te."
Kadar je i da urgentno obavi potrebne nabavke sa ženskog trga. (Nije bilo uobičajeno da na ovoj
pijaci kupuje muškarac)
Prvi od gostiju hvali vino: "Kakav si ti gurman!" Onda se posluži sa stola: "Mmmm, kako prija!"
"Je li ti hladno? Da te ogrnem?", pita, i već je ogrnuo pokrovitelja.
Naginje se i šapuće mu nešto na uvo. Blene u njega i kad priča sa drugima.
U pozorištu istrže robu jastuk iz ruke i sam ga podastire svome pokrovitelju.
"Kuća ti je sjajno sagrađena! Njiva ti je divno obrađena! Portret neverovatno liči na tebe!", veli mu
on.

III Brbljivac

Brbljanje je dugo i nepromišljeno pričanje, a brbljivac je ovakav čovek:

Kad sedne pored nekog nepoznatog, on najpre nahvali svoju ženu, zatim potanko ispriča san koji je
usnio prethodne noći, a onda detaljno nabroji sve što je imao za ručak.
Kad ga priča ponese, razglaba o tome kako su današnje generacije mnogo gore od negdanjih, kako
je žito na pijaci jeftino, kako je počela najezda stranaca; more je od Velikih Dionisija (mart-april) opet
plovno, a zemlja bi bolje rodila kad bi Zevs poslao obilniju kišu.
On će svoju njivu obraditi sledeće godine, i da, život je danas vrlo težak.
A Damip je, za Misterija, istakao ogromnu baklju....i koliko stubova ima Odeon.
"Juče sam uzeo sredstvo za povraćanje" i "Koji je danas dan?"

Ko sve to podnese, toga ne ostavlja: "Misterije su u Bedromionu (septembar), Apaturije u

Pijanopsionu (oktobru), a Male Dionisije u mesecu Posejdonu (Decembar)....
IV PRIMITIVAC

Primitivizam je, čini se, lišenost obrazovanja i pristojnosti, a primitivac je ovakav čovek:

Pije purgativ pre odlaska u skupštinu.

Tvrdi da parfem ne miriše ništa lepše nego majčina dušica.
Nosi obuću za broj veću.
Govori preglasno.
Nema poverenja u prijatelje i rođake, ali sa kućnim robovima deli najveće tajne.
Nadničarima koji mu rade na imanju prepričava sva zbivanja iz skupštine.
Kad seda zadiže ogrtač sve do iznad kolena i pokazuje svoju golotinju.
Na ulici ga ništa ne čudi i ne zbunjuje, ali kad ugleda vola, magarca ili jarca, on staje i blene.
Zgrabi nešto iz ostave i to smaže usput.
Vino pije čisto. (Grci obično nisu pili čisto vino)
Potajno ljubaviše sa kuvaricom i s njom melje brašno za sebe i ukućane.
Dok doručkuje, svojim jelom hrani i životinje.
Kad neko pokuca, on sam otvara vrata. Onda poziva psa, hvata ga za njušku i kaže: "Ovaj ovde mi
čuva kuću i imanje!"
Kad mu neko plati, on ne primi novac: "Mnogo je zaprljan"! i traži da se zameni.
Kad pozajmi nekome plug, korpu, srp ili vreću, on se seti toga u besanoj noći i smesta odlazi po te
stvari.
Ako silazi u grad, on prvog na koga naiđe pita za cenu kože i slane ribe. Odmah dodaje da će se
podšišati čim stigne, i uzeti od Arhije slanu ribu pošto mu je to usput.
U kupalištu peva.
Cipele potkiva ekserima.

IX - BESRAMNIK

Za besramlje se može reći da je preziranje poštenja radi sramnog koristoljublja.

Besramnik je ovakav čovek:

Ide kod onog koga je opljačkao da zajmi novac.

Kad žrtvuje bogovima, žrtveno meso usoli, a on jede kod drugog.
Zove u goste i svog roba, daje mu mesa i hleba sa stola i kaže da ga svi čuju: "Počasti se, Tibije!"
(često ime u grčkoj komediji)
Kad kupuje meso, podsaća kasapina na uslugu koju mu je ranije učinio.
Staje kraj vage i stavlja na nju komadić mesa ili bar kosta za supu.
Ako uspe - dobro. Ako ne, on grabi sa stola crevce i zaždi smejući se.
Kad nabavi gostima karte za pozorište, on sedi sa njima za džabe, a sutradan vodi i svoje sinove i
njihovog vaspitača.
Ako kupiš nešto povoljno, on traži da to sa njim podeliš.
Ide kod komšije da zajmi ječam ili slamu, pa traži da mu to donesu kući.
U javnom kupatilu prilazi kotlovima, vrčem zahvata vode i sam se poliva dok čuvar viče na njega.
Kaže mu: "Ja se okupah!" U odlasku dobacuje: "Danas za tebe nema bakšiša!"
XV - NAMĆOR

Namćorluk je grubost u vebalnom ophođenju, a namćor je ovakav čovek:

Ako ga pitaš za nekog, on kaže: "Ma pusti me na miru!"

Kad mu kažeš "zdravo", ne odpozdravlja.
Kad nešto prodaje, on kupcu ne kaže cenu nego pita: "Kolko daš?"
Ako mu pošalješ dar za porodičnu slavu, kaže: "Poklon ti nije gratis!"
Ako ga nehotično gurneš u prolazu ili mu staneš na nogu, on ne prima izvinjenja.
Kad ga prijatelj zamoli za dobrovoljni prilog, prvo kaže: "Ne dam ništa."
Posle ipak donese: "Ode mast u propast!"
Kad se saplete na putu, on proklinje kamen.
Niko neće duže da pričeka.
Neće ni da peva, ni da recituje, ni da pleše.
Bogovima se ne moli.
XXI - SNOB

Snobizam je, čini se, nedostojna čežnja za počastima. Snob je ovakav čovek:

Kad ga pozovu na ručak, on čini sve da sedne pored domaćina.

Vodi sina u Delfe da mu podšiša kosu.
Postara se da mu rob, koji ga prati, bude crnac.
Kad treba da isplati iznos od jedne mine (1mina=100drahmi=600obola), on plaća u novom kovanom
novcu.
Za svoju pripitomljenu čavku kupuje male merdvine i izrađuje mali bakreni štit, sa kojim će ptica po
merdevinama skakutati.
Ako je žrtvovao vola, zakucava iznad vrata njegovu sa čela odranu kožu i rogove da svi vide o čemu
se radi.
Posle svečanog ophoda u kojem je učestvovao kao vitez, daje robu svu ostalu opremu da je nosi
kući, a on se šepuri trgom sa prebačenim ogrtačem i mamuzama.
Ako mu ugine malteško psetance, podiže spomenik sa natpisom: "Pasmina sa Malte".
Pošto je u Asklepijevom hramu posvetio bakreni krst, on ga svaki dan glanca, kiti cvećem i maže
uljem.
Kao pritan (jedan od 50 članova odbora atinskog narodnog veća), on izdejstvuje kod svojih kolega
da u skupštini podnosi izveštaj o žrtvovanjima. Pojavljuje se obučen u blistav ogrtač i ovenčan:
"Atinjani, mi, pritani, prineli smo mlečne žrtve u časte majke bogova. Žrtve su povoljne, primate li ovo
srećno znamenje?" Pošto je to obznanio, odlazi kući i kaže ženi kako je imao uspešan dan.
Šiša se vrlo često; pomno se stara o belini svojih zuba; presvlači još neuprljan ogrtač; maže se
mirisnim uljima.
Na trgu posećuje stolove menjača, u rvačkim školama se zadržava tamo gde vežbaju efebi (atinski
mladići od 18 godina); u pozorištu, za vreme predstave, sedi blizu stratega.
Za sebe ne pazari ništa, ali za strane goste kupuje i šalje masline u Bizant, spartanske pse u Kizik,
himetski med na Rod i o tome priča po celom gradu.
Drži majmuna, nabavlja egzotičnu pticu i sicilijanske golubove, kocke od gazeline kosti, okrugle
turijske bočice za ulje, krive spartanske štapove i ćilime sa utkanim likovima Persijanaca.
Ima malo peščano rvalište i loptalište. Obilazi grad i nudi ga filozofima, sofistima, učiteljima
mačevanja i muzičarima za njihove javne nastupe. On na te nastupe stiže poslednji, da bi gledaocci
mogli da kažu: "To je taj vlasnik palestre!"
0
XIX - ŠTROKAVAC

Štrokavost je telesna nebriga, za druge ljude uvredljiva.

Štrokavac je ovakav čovek:

Ima gubu i lišaj, nokti su mu crni i takav šeta naokolo.

Kaže: "Porodične bolesti. Od toga bolujem ja, moj otac i deda moj. Nije mi se lako uvući u familiju!"
Ima čireve po golenima i rane na prstima. Ne leči ih, nego pušta da se zagnoje. Ispod pazuha je
rutav poput životinje i takav je sve do pasa. Zubi su mu crni i truli, pa je gadan i odvratan.
I još: useknjuje s dok jede; kad prinosi žrtvu, krv ga poprska; dok priča sa nekim, on pljucka; kad
pije, podriguje.
Neokupan leže u krevet sa ženom.
U kupalištu se maže užeglim uljem.
Na trg ide u debeloj košulji i sasvim tankom i zamazanom ogrtaču.
Kad mu majka ide kod augura, on huli.
Dok se drugi mole i prinose žrtvu levanicu, on pušta da muj ispadne čaša i zacenjuje se od smeha
kao da je izveo nešto mnogo duhovito.
Kad sluša frulašicu, on jedini pljeska, pevuši melodiju i prebacuje umetnici što je naglo prestala.
Kad hoće da pljune, on pljuje preko stola, vinotoči u lice.