Univerzitet u Beogradu

TEHNIKI FAKULTET U BORU

MATERIJAL
ZA PRIPREMU PRIJEMNOG ISPITA NA TEHNIKOM
FAKULTETU U BORU IZ PREDMETA
¨OSNOVI EKONOMIKE POSLOVANJA¨
 I PRIVREDNI SUBJEKTI
1.1. Privredno društvo
predstavlja:
1.2. Privredno društvo:
1.3. Ciljevi osnivanja
privrednog društva su:
1.4. Delatnost privrednog
društva ureuje se:
1.5. Privredno društvo osnivaju:
1.6. U ulozi osnivaa
privrednog društva mogu
da se jave:
1.7. Strana pravna i fizika lica
u našoj zemlji:
1.8. Poetni /osnivaki/ kapital
privrednog društva
obezbeuju:
1.9. Elementi privrednog a) Radni kolektiv i sredstva za
*
a) Osnovni subjekat tržišnog privreivanja društva su: proizvodnju
b) Društvenu organizaciju b) Radni kolektiv, sredstva za proizvodnju
c) Oblik organizovanja proizvodnje i organizacija
*
c) Sredstva za proizvodnju, radni kolektiv,
rezultati poslovanja i organizacija
a) Nema svojstvo pravnog lica *
*
b) Ima svojstvo pravnog lica 1.10. Radni kolektiv ine: a) Zaposleni radnici
c) Može ali ne mora da ima svojstvo b) Vlasnici privrednog društva
pravnog lica c) Zaposleni radnici i vlasnici privrednog
društva
a) Podmirenje potreba društva 1.11. Sredstva za proizvodnju a) Sredstva za rad
*
b) Obavljanje delatnosti u cilju sticanja sainjavaju: b) Predmeti rada
*
dobiti c) Sredstva za rad i predmeti rada
a) Odlukom o osnivanju društva 1.12. Organizacija poslovanja a) Rukovoenje privrednim
b) Zakonom predstavlja: društvom
*
*
c) Osnivakim aktom i upisom u registar b) Veštinu kombinovanja elemenata
društva procesa rada
c) Organizovanje radnog kolektiva
*
a) Osnivai 1.13. Prema društvenoj podeli a) Proizvodna i trgovinska
b) Radnici privrednog društva rada privredna društva b) Proizvodna i uslužna
*
se dele na: c) Proizvodna, trgovinska i uslužna
a) Fizika lica
b) Pravna lica *
*
c) Fizika i pravna lica 1.14. U zavisnosti od karaktera a) Industrijska, poljoprivredna,
procesa rada privredna graevinska, saobraajna
društva mogu biti: b) Mala i velika
a) Mogu osnivati privredna društva
b) Ne mogu osnivati privredna društva
*
c) Mogu osnivati privredna društva u 1.15. Prema vlasništvu kapitala a) Privatna i državna
skladu sa Zakonom privredna društva b) Privatna i mešovita
se dele na: *
c) Privatna, državna i mešovita
a) Zainteresovana pravna i fizika lica 1.16. U pogledu veliine,
privredna društva a) Mala i velika
b) Država
*
c) Osnivai mogu biti: b) Mikro, mala, srednja i velika
*
1 2
1.17. Pravne forme privrednih a) Ortako i komanditno društvo
društava su: b) Ortako društvo sa ogranienom
odgovornošu
*
c) Ortako, komanditno društvo, društvo sa
ogranienom odgovornošu i
akcionarsko društvo
1.25. Društvo kapitala ine: a) Društvo sa ogranienom odgovornošu,
društveno preduzee i akcionarsko
društvo
b) Akcionarsko društvo i društveno
preduzee
*
c) Akcionarsko društvo i društvo sa
ogranienom odgovornošu

1.18. Ogranak privrednog a) Ima svojstvo pravnog lica 1.26. Društvo sa ogranienom a) Fizika lica
* *
društva: b) nema svojstvo pravnog lica odgovornošu mogu b) Fizika i pravna lica
osnovati: c) Pravna lica

1.19. Društva lica osnivaju se a) Deoniarska i akcionarska društva 1.27. Osnivai društva sa ogra- a) Do visine uloga
kao: b) Ortaka i deoniarska društva nienom odgovornošu za b) Neogranieno
* *
c) Ortaka i komanditna društva obaveze društva odgovara- c) Ne odgovaraju, osim do iznosa neunetog
ju: uloga u imovini društva
*
1.20. Ortako društvo osnivaju: a) Pravna i fizika lica
b) Fizika lica 1.28. Za osnivanje društva sa a) 1.000,00 dinara
c) Pravna lica ograničenom odgovornošću b) 5.000,00 dinara
potreban je novčani deo
*
c) 100,00 dinara
1.21. Za obaveze ortakog
*
a) Do visine uloženog kapitala osnovnog kapitala u iznosu
društva osnivai b) Neogranieno solidarno od:
odgovaraju:
*
1.29. Akcionarsko društvo a) Akcije
1.22. Osnivai komanditnog a) Fizika lica predstavlja društvo iji je b) Uloge
društva mogu biti: b) Pravna lica kapital podeljen na:
*
c) Fizika lica i pravna lica

1.30. Akcionarsko društvo a) Pravna lica

1.23. Komanditno društvo se a) Odlukom osnivaa osnivaju: b) Fizika lica
* *
osniva: b) Ugovorom o osnivanju društva c) Pravna i fizika lica

1.24. Za obaveze komanditnog *

a) Komplementar odgovara neogranieno 1.31 Za osnovanje akcionarskog a) 1.000.000 dinara
društva: a komanditor do visine ugovorenog društva potreban je b) 2.000.000 dinara
uloga minimalni iznos osnivačkog
*
c) 3.000.000 dinara
b) Komanditor odgovara neogranieno kapitala u iznosu od:
a komplementar do visine ugovorenog
uloga
4
3
1.32. Akcionarsko društvo može
osnovati najmanje:
1.33. Privredna društva:
1.34. Javna preduzea osniva:
1.35. Preduzetnik:
1.36. Pivredno društvo
predstavlja:
1.37. Privredno društvo prestaje
sa radom:
II SREDSTVA I IZVORI SREDSTAVA
2.1. Sredstva privrednog
društva ine:
2.2. Sredstva privrednog društva
služe za:
a) Sto akcionara
b) Pedeset akcionara 2.3. Poslovna sredstva a) Osnovna/stalna/sredstva
*c) Jedan akcionar *
privrednog društva b) Osnovna i obrtna sredstva
obuhvataju: c) Obrtna sredstva
*a)
Mogu da se dalje povezuju u šire oblike
(koncern, holding, društva sa uzajamnim
učešćem u kapitalu) 2.4. Osnovne karakteristike a) Vek trajanja duži od godinu dana
b) Ne mogu povezuju u šire oblike udruživanja osnovnih sredstava su: b) Vek trajanja krai od godinu dana i
troše se odjednom
*
*
a) Država c) Vek trajanja duži od godinu dana i
b) Društveno preduzee troše se postepeno
*
a) Može da obavlja poslove od opšteg 2.5. Prema pojavnom obliku a) Stvari i prava
interesa osnovna sredstva mogu biti b) Stvari i potraživanja
*
b) Ne može da obavlja poslove od opšteg u obliku: c) Stvari/materijalnom obliku/, prava i
interesa novanom obliku
*
a) Mikro-ekonomski sistem 2.6. Osnovna sredstva u obliku a) Zemljište, graevinski objekti, sredstva
*
b) Mezo-ekonomski sistem stvari ine: za rad
c) Makro-ekonomski sistem b) Graevinski objekti, patenti i licence,
mašine
a) Dobrovoljno, voljom osnivaa c) Oprema, zemljište, osnivaka ulaganja
b) Prinudno, po odluci nadležnog *
državnog organa 2.7. Patenti i licence spadaju u a) Prava
*
c) Dobrovoljno i prinudno u skladu sa osnovna sredstva u obliku: b) Stvari
zakonom
2.8. Prema stepenu upotrebljivo- a) Upotrebi, neupotrebljivom stanju i
sti osnovna sredstva se dele novanom obliku
*
na sredstva u: b) Pripremi, upotrebi, rezervi i neupotreb-
ljivom stanju
* 2.9. Amortizacija izražava: a) Stepen korišenosti osnovnih sredstava
a) Imovinu privrednog društva *
b) Trošenje osnovnih sredstava
b) Rasploživa novana sredstva
c) Stvari privrednog društva *
2.10. Osnovne karakteristike a) Troše se odjednom i imaju vek trajanja
obrtnih sredstava su: krai od godinu dana
a) Organizovanje proizvodnje
* b) Veliki koeficijent obrtaja i duže su
b) Obavljanje registrovane delatnosti i
prisutna u procesu proizvodnje
sticanje dobiti
c) Koeficijent obrtaja je vei od jedan
5 6
2.11. Zalihe materijala, rezervn-
ih delova i gotovih proiz-
voda predstavljaju:
2.12. Koeficijent obrtaja obrtnih
sredstava oznaava:
2.13. Vreme trajanja obrta
zaliha predstavlja:
2.14. Izvori sredstava pokazuju:
2.15. Prema vlasništvu, izvori
sredstava privrednog
društva mogu biti:
2.16. U zavisnosti od trajnosti,
izvori sredstava
privrednog društva
se dele na:
2.17. U trajne izvore sredstava
privrednog društva
spadaju:
a) Osnovna sredstva III TROŠKOVI
*
b) Obrtna sredstva
3.1. Trošenje elemenata procesa a) Troškova i prihoda
*
a) Odnos izmeu vrednosti godišnje rada može da se ispoljava u b) Prihoda i rashoda
*
proizvodnje /VP/ i angažovanih vidu: c) Utrošaka i troškova
obrtnih sredstava /Obs/. *
3.2. Utrošci ine: a) Naturalno /koliinski/ izraženo trošenje
elemenata procesa rada
VP
Ko b) Vrednosno izraženo trošenje elemenata
ObS procesa rada
b) Odnos izmeu vrednosti proizvodnje *
3.3. Troškovi se definišu kao: a) Cenovni /novani/ izraz utrošaka
/VP/ i ukupno angažovanih sredstava
elemenata procesa rada
/UVSP/
b) Proizvod nabavljenih koliina
elemenata procesa rada i tržišnih cena
VP
Ko 3.4. Prema samoj prirodi a) Troškove nabavke, troškove prodaje i
UVSP troškovi se dele na: troškove proizvodnje
*
b) Stvarne i standardne troškove
a) Odnos izmeu broja dana u godini i *
c) Troškove elemenata procesa rada
koeficijenta obrta /materijala, sredstava za rad i radne
b) Odnos izmeu vrednosti proizvodnje i snage/, troškove proizvodnih usluga i
koeficijenta obrta nematerijalne troškove
a) Kako privredno društvo koristi sredstva *
b) Namenu korišenja sredstava 3.5. U zavisnosti od mesta a) Troškovi izrade i troškovi režije
*
c) Nain obezbeenja sredstava za nastanka, postoje: b) Troškovi proizvodnje i ostali troškovi
poslovanje privrednog društva
3.6. Prema nainu prenošenja na a) Ukupne i prosene
*
a) Privatni, društveni, pozajmljeni nosioce, troškovi se dele na: b) Direktne i indirektne
* c) Stalne i promenljive
b) Sopstveni i tui
*
3.7. U zavisnosti od obima proi- a) Fiksni i varijabilni
a) Kratkorone i dugorone zvodnje, odnosno stepena b) Stvarni i standardni
b) Kratkorone i srednjorone korišenosti kapaciteta, tro-
*
c) Trajne i povremene škovi mogu biti:
a) Dugoroni krediti, rezerve 3.8. Fiksni troškovi se sa a) Poveavaju
*
b) Osnovni kapital, rezerve promenom obima proizvo- b) Smanjuju
*
dnje c) Ostaju stalni /nepromenljivi/
7 8
 *
3.9. U fiksne troškove spadaju: a) Troškovi materijala, sirovina, ambalaža 3.17. Proseni varijabilno prog- a) Progresivni trend
*
b) Troškovi vremenske amortizacije, resivni troškovi u odnosu b) Degresivni trend
zakupnine, premije osiguranja osnovnih na obim proizvodnje
sredstava imaju:
c) Troškovi pomonog materijala, lini 3.18. U varijabilno degresivne *
a) Sporiji rast u odnosu na porast obima
dohodaka radnika u proizvodnji, kamata troškove spadaju svi oni proizvodnje
na kredite troškovi koji imaju: b) Srazmerni rast u odnosu na porast obima
3.10. Pri poveanju obima proi- a) Rastu proizvodnje
*
zvodnje proseni fiksni b) Opadaju 3.19. Relativno fiksni troškovi a) Obima proizvodnje
troškovi: c) Ostaju nepromenljivi se menjaju sa promenom: *
b) Zona obima proizvodnje
* *
3.11. Varijabilni troškovi se sa a) Menjaju 3.20. Granini groškovi predsta- a) Promenu ukupnih troškova po jedinici
promenom obima proiz- b) Ostaju stalni vljaju: promene obima proizvodnje
vodnje: b) Promenu troškova zbog izmene u struktu-
ri proizvodnje
3.12. Varijabilni troškovi mogu a) Proporcionalni
biti: b) Prograsivni 3.21. Kalkulacija troškova kori- a) Prodajne cene
c) Degresivni sti se pri izraunavanju: b) Nabavne cene
*
*
d) Proporcionalni, progresivni i degresivni c) Cene koštanja
3.22. Prema vremenu izrade a) Prethodne /planske/ i naknadne
3.13. Proporcionalno varijabilni a) Progresivno kalkulacije se dele na: /obraunske/
* *
troškovi se sa promenom b) Srazmerno b) Prethodne, meukalkulacije i stvarne
obima proizvodnje menja- c) Degresivno *
3.23. Prethodna kalkulacija se a) Pre poetka poslovne aktivnosti
ju:
izrauje: b) U toku poslovne aktivnosti
3.14. Pri promeni obima proi- a) Se menjaju 3.24. U toku procesa proizvod- a) Planska
*
zvodnje proseni varijabi- b) Ostaju konstantni nje može da se radi: b) Stvarna
lno proporcionalni c) Poveavaju se i smanjuju srazmerno *
c) Meukalkulacija
troškovi: promeni obima proizvodnje
3.25. Stvarna kalkulacija se a) Standardnih troškova
*
3.15. U varijabilne proporciona- a) Troškovi materijala po normativu, isplata izrauje na osnovu: b) Planskih troškova
*
lne troškove spadaju: linih dohodaka po utvrenim normama, c) Stvarnih troškova
funkcionalna amortizacija 3.26. Prema nainu izrade a) istu divizionu kalkulaciju, dodatnu
b) Troškovi funkcionalne amortizacije, kalkulacije se dele na: kalkulaciju, plansku i kalkulaciju pomou
zakupnina, lini dohoci administrativnog ekvivalentnih brojeva
osoblja b) Dodatnu kalkulaciju, kalkulaciju kuplo-
* vanih proizvoda, kalkulaciju pomou
3.16. Varijabilno progresivni a) Rastu brže od porasta obima proizvodnje
ekvivalentnih brojeva i meukalkulaciju
troškovi: b) Rastu sporije od porasta obima *
c) istu divizionu kalkulaciju, kalkulaciju
proizvodnje
pomou ekvivalentnih brojeva, kalkula-
c) Rastu srazmerno porastu obima
ciju vezanih proizvoda i dodatnu kalku-
proizvodnje
laciju
9
10
3.27. ista diviziona kalkulacija
se koristi kod:
3.28. Za izraunavanje cene ko-
štanja kod proizvodnje
više srodnih proizvoda
koristi se:
3.29. Kalkulacija vezanih proi-
zvoda primenjuje se kod:
IV TOKOVI VREDNOSTI U PRIVREDNOM DRUŠTVU
4.1. Ciklus reprodukcije
obuhvata vremenski period:
4.2. U toku proizvodnog ciklusa
reprodukcije sredstava pro-
laze:
4.3. Pod angažovanje sredstava
podrazumeva se:
4.4. Deblokiranje angažovanih
sredstava nastaje:
4.5. Koeficijent angažovanja
sredstava pokazuje odnos
izmeu:
a) Raznorodne proizvodnje
*
b) Homogene proizvodnje
a) Dodatna kalkulacija
b) Kalkulacija vezanih proizvoda
*
c) Kalkulacija pomou ekvivalentnih
brojeva
a) Homogene proizvodnje
*
b) Heterogene /vezane/proizvodnje
*
a) Od poetnog novanog oblika, preko
robnog, prelazno-tehnološkog, završnog
robnog do završnog novanog oblika
/N-R-P-R1-N1/
b) Od poetnog novanog oblika preko
prelazno-tehnološkog, završnog robnog
do ponovnog novanog oblika
/N-P-R1-N1/
*
a) Kroz sve faze ciklusa reprodukcije
b) Kroz pojedine faze ciklusa reprodukcije
*
a) Vezivanje /blokiranje/ sredstava za
odreene namene
b) Kupovina sredstava za potrebe proizvod-
nje
a) Okonanjem proizvodnje
b) Isporukom prodatih proizvoda
*
c) Naplatom prodatih proizvoda
a) Sume angažovanih sredstava i vrednosti
ostvarene akumulacije
*
b) Sume angažovanih sredstava i iznosa
utrošenih sredstava
11
V REZULTATI POSLOVANJA
5.1. Rezultati poslovanja
privrednog sruštva se
iskazuju putem:
5.2. Ukupan prihod privrednog
društva ine:
5.3. Ukupan prihod privrednog
društva se sastoji od:
5.4. Dobitak predstavlja
pozitivnu razliku izmeu:
5.5. Privredno društvo posluje sa
gubitkom kada su:
5.6. Neto dobit je razlika
izmeu:
VI EKONOMSKI PRINCIPI POSLOVANJA
6.1. Osnovni ekonomski princip
poslovanja glasi:
a) Obima proizvodnje i dobiti
b) Ukupnog prihoda i obima proizvodnje
*
c) Obima proizvodnje, vrednosti proizvodnje
i dobiti
a) Prihodi iz osnovne delatnosti
*
b) Svi prihodi koje privredno društvo ostvari u
odreenom vremenskom periodu
a) Prihoda ostvarenih prodajom proizvoda,
usluga i osnovnih sredstava, finansijskih
prihoda
*
b) Poslovnih, finansijskih, vanrednih prihoda
i ostalih prihoda
*
a) Ukupnih prihoda i ukupnih rashoda
b) Ukupnih prihoda i ukupnih troškova
a) Troškovi poslovanja vei od ukupnih
prihoda
*
b) Ukupni rashodi vei od ukupnih prihoda
a) Bruto dobiti i isplaenih linih dohdodaka
*
b) Bruto dobiti i obraunatog poreza na dobit
c) Ukupnog prihoda i obraunatog poreza na
dobit
a) Ostvariti što vei obim proizvodnje uz
minimalne troškove
*
b) Ostvariti maksimalne rezultate uz minimal-
na ulaganja
c) Ostvariti vei obim proizvodnje uz što niže
rashode
12
 6.2. Parcijalni eknomski principi a) Princip produktivnosti, rentabilnosti i li-
su: kvidnosti
b) Princip rentabilnosti, sigurnosti i ekonomi-
nosti
*
c) Princip produktivnosti, ekonominosti i
rentabilnosti

6.3. Princip produktivnosti a) Ostvariti maksimalni obim proizvodnje uz

glasi: minimalne troškove poslovanja
*
b) Ostvariti maksimalni obim proizvodnje uz
minimalne troškove radne snage

6.4. Produktivnost rada se može a) Naturalno

izraziti: b) Vrednosno
*
c) Naturalno i vrednosno

6.5. Princip ekonominosti pola- a) Da se ostvari vrednost proizvodnje uz

zi od zahteva: minimalne rashode
*
b) Da se ostvari vrednost proizvodnje uz
minimalne troškove procesa
rada

6.6. Princip rentabilnosti se zas- a) Da se ostvari što vei prihod uz minimalno

niva na naelo ili zahtev: trošenje sredstava
*
b) Da se ostvari maksimalna dobit uz mini-
malno angažovanje sredstava
c) Da se ostvari maksimalna dobit uz mini-
malne rashode

............................................................................................................................

*Taan odgovor na postavljeno pitanje

** Prijemni ispit se polaže rešavanjem testa od
20 pitanja

13