Napredni Operativni sistemi – Prva vežba

Sistemski alati i konfiguracije na Windows OS

System information
(Alat za pregled instaliranih komponenti)

Pomoću ovog alata moguće je pogledati apsolutno sve informacije vezano uz instalirane komponente (i
softverske i hardverske) na operativnom sistemu uključujući konfiguracije, fizičke adrese, adrese u
memoriji, pa do samih putanja i verzija sistemskih programa. Dobijamo izveštaj kompletne slike sistema
tj. rezime sistema sadrži detalje specifične za vaš računarski sistem, a koristi se za dijagnostiku. Ovi
izveštaji su korisni jer ne samo da navode konfiguraciju i model vašeg računara sa instaliranom dodatnom
opremom, već navode softver i dodatnu opremu koja dovodi do problema.

Pokretanje Microsoft System Information: Start→Programs→Accessories→System Tools→System

Information. System Summary kategorija kao deo System Information obezbeđuje generalne informacije
o sistemu:
1. The version of Windows. Verziju Windows instaliranog na računaru.
2. OEM System Information (manufacturer, model, and type). Original Equipment Manufacturer –
OEM označava fizičku ili pravnu osobu (firmu) koja prodaje ili sastavlja, sklapa računar.
3. The type of central processing unit (CPU). Tip centralne procesorske jedinice.
4. The amount of memory and system resources. Količina ukupne memorije na računaru i sistemskih
resursa.
5. BIOS version. Verzija BIOS-a.
6. Locale. Podešavanje jezika.
7. Time zone. Podešavanje sistemskog sata i datuma.
 Napredni Operativni sistemi – Prva vežba

8. User name in the format DOMAINNAME\USERNAME (only present if the computer is

configured to log into a domain). Prikaz korisničkog imena naloga u dati format. Ukoliko radite u
kancelariji, možete da navedete domen i korisničko ime naloga korišćenjem formata
domain\username.
9. Boot device (if multiple devices are present on the computer). Uređaja sa kojeg treba pokrenuti
operativni system.
10. The path to the Page file. Putanja do fajla za straničenje pagefile.sys (skriven fajl na C particiji).
Paging (straničenje) se koristi kao tehnika za realizaciju virtuelne memorije.
Informacije koje se prikazuju dele se u tri kategorija:
 Hardware Resources - prikazuje specifična pridružena podešenja, kao što su: interrupt requests
(IRQs), input/output (I/O) addresses, and memory addresses, Conflicts/Sharing, DMA, Forced
Hardware (PNP hardver)
 Components - prikazuje informacije o konfiguraciji Windows sistema, statusu drajvera uređaja,
mrežni komponenti i multimedija softveru.
 Software Environment - kategoriše softver učitan u memoriju sistema kao Drivers, Environment
Variables, Print Jobs, Network Connections, Running Tasks, Loaded Modules (spisak učitanih
dijeljenih biblioteka -DLL-ova i programa), Program Groups, Startup Programs, OLE Registration
(sistem ugrađenih i vezanih objekata, OLE - Object Linking and Embedding).

Objašnjenje:
IRQ znaci interrupt request tj. zahtev za prekidom. Što je manja vrednost IRQ-a to znači da ta komponenta ima
veći prioritet. I/O addresses su adrese porta kao i konfiguracije upravljačkih bitova za svaki ulazno/izlazni uređaj
instaliran u računaru. Conflicts/Sharing – Kolizija/Deljenje resursa (adrese, portova, prekida) između više
uređaja. Direct Memory Access-DMA omogućava hardveru da preuzima i šalje podatke direktno iz sistemske
memorije i u nju bez posredstva centralnog procesora, Nasilan (forced) hardver popis uređaja instaliranih na
računr sa kojima možda postoji problem. ("plug and play" - PnP) hardver - sistem koji omogućava računaru da se
automatski podesi prema novom hardveru kada se on priključi.
Zadatak 1. Pomoću alata „System Information“ odrediti „System Name“ i koji je „IRQ Channel“ od
grafičke kartice?

Pitanje 1. Koji sistemski prekid IRQ kao I/O adrese koristi sistemski sat?

Task Manager
(Alat za kontrolu programa koji rade)

Task Manager je jedan od najvažnijih alata u Windows operativnom sistemu jer daje pregled svih
aktivnih procesa u OS. Zapravo, češće nam koristi za kontrolu (obično isključivanje) programa koji su
prestali sa radom ali nisu uspeli da se isključe na uobičajen način. Svaki program koji je startovan dobija
na korišćenje, od operativnog sistema, deo operativne memorije i deo procesorskog vremena (preciznije
kažemo da svaki program alocira resurse računara).
Na donjoj slici vidimo spisak startovanih programa i njihove statuse. Ukoliko bi neki od njih imao status
Not Responding isključili bismo ga tako što bismo ga prvo odabrali (selektovali u spisku) a zatim bismo
pritisnuli dugme End Task (mišem ili preko tastature).
 Napredni Operativni sistemi – Prva vežba

Pored toga što nam služi da kontrolu startovanih programa task menadžer koristimo još i za pregled:
 startovanih procesa (jedan program tj. task može se sastojati iz više procesa),
 performansi računarskog sistema (iskorišćenost procesora i zauzetost memorije),
 protoka podataka preko mreže i
 spiska svih korisnika tog računara ukoliko je reč o računaru koji je server.
Task Manager u standardnom modu daje uvid u Procese, Performanse, App (Metro) history, StartUp,
trenutne korisnike, detaljne informacije šta je učitano, i na kraju uvid u servise. Microsoft je, između
ostalog, uveo i mogućnost pretrage određenog (nepoznatog) unosa u Task Manageru, putem Interneta.

Ukoliko otvorimo Task Manager, neke od servisa ćemo videti kao aktivne u memoriji, dok se drugi
pokreću kroz svchost.exe kao DLL datoteke.
Servisi
Jedna od najbitnijih stvari koje čini operativni sistem su njegovi servisi. Servisi su vrsta procesa koji
pokreću razne komponente, programe, skriptove u računarskom sistemu. Servisi na računaru su manji
programi koji rade u pozadini. To su programi koji omogućavaju funkcionisanje računarske mreže, USB
fleš diskova, drugih komponenata računara i u suštini ceo operativni sistem funkcioniše pomoću njih.
Većinu procesa treba ostaviti da rade i ne treba ih zaustavljati jer bi se tada narušio normalan tok
izvršenja operacija.
 Napredni Operativni sistemi – Prva vežba

Pokretanjem komande „services.msc” iz komandne linije otvara se konzola za upravljanje servisima. Tu

se mogu videti najbitniji parametri za svaki servis ponaosob kao što su:
 ime servisa,
 kratki opis,
 status,
 način pokretanja i
 nalog pod kojim se određeni servis pokreće.
Prva tri polja su jasna. Način pokretanja je takođe jasan, ali ipak treba skrenuti pažnju na svaku od tri
moguće vrednosti i na to šta ona stvarno znači.
Mogući načini pokretanja servisa:
Disabled. Ovo znači da se servis nikako ne može pokrenuti. Ako servisu nije zabranjeno da se pokreće,
moguće je softversko pokretanje servisa (bez znanja korisnika), što može dovesti do problema sa
zaštitom. Ovako eksplicitno kažemo da se servisu zabranjuje pokretanje.
Manual. Ovim naglašavamo da lično želimo da biramo da li će se servis pokrenuti ili ne. Naravno, ovako
je softverski moguće pokrenuti servis, pa čak i bez znanja korisnika. Najčešće se ovakav način pokretanja
koristi ako želimo da servis bude pristupačan, a u isto vreme i znamo u kojem stanju želimo da bude
tokom rada računara.
Automatic. Kao što mu ime kaže, ovaj način se brine da se servis pokreće automatski. Tako pokrenuti
servis će se, ako više nije potreban, sam zaustaviti. To je lepo zamišljeno u teoriji, ali u praksi važi da će
se svi servisi stavljeni na Automatic pokrenuti, a eventualno jedan ili dva zaustaviti. Ako neki servis nije
potreban, bolje ga je staviti na Manual ili Disabled.
 Napredni Operativni sistemi – Prva vežba

Na kartici General moguće je promeniti i videti one najvažnije parametre kao što su ime, kratak opis,
način pokretanja, putanja do EXE fajla iza kojeg se krije servis, trenutno stanje i kontrola tog stanja. Na
ovoj kartici možete promeniti način pokretanja nekog servisa u neko od prethodno opisanih stanja. Na
sledećoj kartici, Log On, mogu se naći parametri vezani za pokretanje datog servisa pod određenim
korisničkim nalogom. Ovo je važno za administraciju sistema sa korisnicima kojima su privilegije
ograničene. Na primer, možete da postavite da obični korisnici nemaju privilegije pisanja, ali je
antivirusnom programu (koji najčešće radi kao servis) potrebno omogućiti pun pristup kompjuteru, što je
moguće jedino na administratorskom nalogu. Da ne bi davali nepotrebne privilegije običnim korisnicima
(sigurnosti i stabilnosti radi), dovoljno je samo u servisu antivirus programa staviti da se on startuje pod
korisničkim nalogom administratora sistema. Treća kartica, Recovery, odnosi se na uputstva šta sistem
treba da uradi u slučaju neispravnosti datog servisa. U većini slučajeva, za neke sistemski kritične servise
nije moguće promeniti ponašanje u datim situacijama. Ovo je takođe zgodno prilikom administracije
sistema jer ako se neki servis ne pokrene (npr. antivirus), bilo bi poželjno da se administrator obavesti jer
takva greška predstavlja sigurnosni rizik. Poslednja, četvrta kartica Dependencies čisto je informativne
prirode. Na ovom listu ćete lako naći od kojih servisa zavisi pokretanje, kao i koji servisi zavise od
pokretanja trenutnog servisa.
Treba još napomenuti i da su servisi globalni. To znači da svi korisnički nalozi imaju jednu jedinu
konfiguraciju servisa i njihovo menjanje utiče na sve korisničke naloge. Isto tako, poslednje stanje servisa
se pamti – ako ugasite računar sa nekim servisom koji je pokrenut, on će se pokrenuti i pri sledećem
startovanju računara i obratno. Potrebno je obratiti pažnju samo na to da zaustavljanje nekog servisa može
da onemogući pokretanje drugih servisa ili programa i time degradira funkcionalnost operativnog sistema.
Za pokretanje servisa je, kao prvo, potrebno da se on ne nalazi u stanju Disabled. Znači, ako je način
pokretanja servisa bilo Manual bilo Automatic, servisu možemo menjati stanje, tj. to da li je pokrenut ili
zaustavljen. Ako je samo potrebno na brzinu promeniti status servisa, dovoljno je desnim klikom miša
izabrati jednu od pet akcija. Naravno, u zavisnosti od trenutnog statusa i samog servisa, moći ćete da
 Napredni Operativni sistemi – Prva vežba

odaberete dozvoljenu akciju. Start i Stop su jasne samo po sebi. Za neku detaljniju kontrolu servisa
potrebno je otvoriti Properties bilo dvoklikom na servis bilo biranjem iz menija na desni klik. Prozor koji
će se pojaviti daje mnogo više kontrole nad odabranim servisom.
Iza većine servisa stoji proces svchost.exe (Service Host). To je zato što se radi o generičkom procesu
koji služi za pokretanje servisa koji se nalaze u DLL (Dynamic Link Library) fajlovima. Svchost.exe je
proces na računaru koji sadrži druge pojedinačne usluge koje Windows koristi za izvršavanje raznih
funkcija. Na primer, Windows zaštita koristi uslugu koja je deo svchost.exe procesa. Program svchost.exe
može raditi na računaru u više instanci, a svaka instanca može sadržati više usluga. Jedna instanca
programa svchost.exe može sadržati jednu uslugu za program, dok druga instanca može sadržati nekoliko
usluga koje se odnose na Windows.
U zavisnosti od namene računara, zaustavljanje pojedinih servisa na nekom kompjuteru neće degradirati
njegovu upotrebljivost, dok su na drugim kompjuterima ti isti servisi neophodni za normalan rad. Na
primer, Automatic Updates (svchost.exe) servis služi za automatsko dovlačenje zakrpa za Windows preko
Interneta. Ovaj servis možete ili isključiti ili ostaviti uključenim, u zavisnosti od toga da li se želi da
Windows skida zakrpe ili ne. S druge strane, servisi mogu da pripadaju programima koje su instalirali pa
nakon instalacije programa može se proveriti njihovo postojanje. Jedini način da se upoznate sa svrhom
nekog potpuno nepoznatog servisa jeste da utvrdite gde se parče instaliranog programa nalazi ili da, u
krajnjem slučaju, eksperimentalnim putem utvrdite da li je on na datom operativnom sistemu potreban ili
ne.
Zadatak 2. Korištenjem alata „Windows Task Manager“napišite koliko je trenutno aktivno procesa, koliko ima
fizički instalirane memorije a koliko je dato?

Pitanja:
1. Objasnite kako možete da favorizujete neki proces tj. da mu dodelite češće procesor da bi se brže
izvršio?
2. Navedite koliko procesa se trenutno izvršava na vašem računaru kao i koliko niti (threads) je
trenutno aktivno?
3. Navedite procese koji su aktivni a koji su povezani sa aktivnim aplikacijama (aplikacija proces)?
4. Navedite PID-ove aktivnih procesa, odgovarajući broj niti po tim procesima kao i broj otvorenih
handles-a po procesu?

Event Viewer
(Alat za administriranje i nadzor sistema)

Prikazuje izveštaje i poruke samog Windowsa ali i ostalih programa instaliranih na njemu.
Da bismo shvatili šta može da dovede do usporenja procesa podizanja operativnog sistema, potrebno je da
izvršimo određene analize. Kao prvo sredstvo nam se nameće rešenje koje dolazi u okviru samog
operativnog sistema. Naime, novije verzije operativnog sistema Windows u sebi sadrže moćan podsistem
za praćenje velikog skupa događaja koji se javljaju u toku rada. Program koji služi za analizu prikupljenih
podataka se naziva Event Viewer, a jedan od način za njegovo pronalaženje je preko komandne linije
upisivanjem reči „eventvwr”. Pošto je Event Viewer sastavni deo upravljačke konzole Windowsa, do
njega možete doći i opcijom Applications and Services Log -> Microsoft -> Windows -> Diagnostics-
Performance.
 Napredni Operativni sistemi – Prva vežba

Tamo nas očekuje mnoštvo poruka sa opisom koji sadrži važnost pojedinačne poruke, njenu kategoriju,
izvor, vreme nastanka i ID, odnosno, šifru pod kojom se vodi taj događaj. Sve je mnogo prostije kada se
shvati značenje tih ID brojeva. Dakle, poruke se mogu razvrstati prema sledećim kategorijama:
 100-199 – performanse prilikom podizanja sistema
 200-299 – performanse prilikom izlaska iz Windowsa
 300-399 – performanse vezane za režime Standby i Hibernation
 400-499 – performanse diska i memorije
 500-599 – performanse mikroprocesora i grafičkog podsistema

U okviru Event Viewer-a postoje tri vrsta dnevnika događaja koji mogu da se prate i to: dnevnik
aplikacija, dnevnik bezbednosti i sistemski dnevnik. Svaki od ova tri dnevnika možemo prikazati u Event
Viewer-u na dva načina: All Records i Filter. Unapred je definisano da Event Viewer koristi način All
Records. Na ovaj način prikazuju se svi događaji. Da bi smo prikazali samo neke elemente potrebno je da
izaberemo Propetries (desni klik mižem nađeljeni dnevnik). Ovde sada možete da odaberete događaje,
njihove izvore, kategoriju, vremenski period i td. za koje želimo da vidimo izveštaj.

Postoje tri vrste događaja koje se zapisuju u sistemski dnevnik događaja:

 Informacije – označavaju se plavim slovima i predstavljaju uspešno pokretanje nekog
drajvera ili usluge.
 Upozorenja – obeležavaju se žutom bojom i predstavljaju potencijalne događaje koji mogu
dovesti do problema u radu sistema.
 Greške– beleže se u dnevnik kada usluga ili drajver ne može da se pokrene i obeleženi su
crvenom bojom.

Jasno je da nas u konkretnom slučaju sa slike najviše zanimaju poruke iz opsega 100-199 i malo ćemo se
pozabaviti sa njima. Da bismo sebi olakšali posao, zadaćemo jednostavna pravila za filtriranje poruka.
Filter se nalazi u paleti sa desne strane i u njega je potrebno uneti podatke kao što je prikazano na pratećoj
ilustraciji. Nakon filtriranja ćemo pred sobom imati skup poruka sa atributima: Critical, Error i Warning.
 Napredni Operativni sistemi – Prva vežba

Postoje i programi za koje je normalno da u log fajlu budu zabeleženi kao „Error” ili „Critical”, ali se i
pored dugačkog vremena izvršavanja označavaju kao „Warning”. Najčešći predstavnici te kategorije su
antivirusni programi, čije izvršavanje zna da potraje i po par minuta. Nije tajna da antivirusi uveliko
degradiraju performanse sistema, ali ih je ipak bolje ostaviti, a ubrzanje postići na račun drugih programa.
Pažljivim pretraživanjem log fajla ćete shvatiti koji su programi krivci za usporenje računara i u slučaju
da nije reč o nekom važnom delu sistema, treba ih isključiti iz spiska programa koji se automatski
učitavaju.