Процесна техника и заштита животне средине (ПТХ)

II сем., Дипломске академске с. (МСц)

Предмет 2.5.5: Биотехнологија (Шифра: ПТХ 220-0323)
Предавање V, 2011./2012.

SADRŢAJ

2. BIOREAKTORI 1
2.1 Podela bioreaktora 1
2.2 Polazni elementi za projektovanje bioreaktora 3
2.3 Šaržni bioreaktori 6
2.4 Kontinualni bioreaktori 7

2. BIOREAKTORI

2.1 Podela bioreaktora

Široka oblast primene i razlike u karakteristikama biotehnološkog procesa uslovili

su različita konstrukciona i tehnološka rešenja bioreaktora. Prema tome, postoji više
različitih podela bioreaktora.
Osnovna podela bioreaktora je po načinu vodjenja biotehnološkog procesa i to
na:
- diskontinualne (šaržne),
- polukontinualne i
- kontinualne.
S obzirom na način mešanja biomase i supstrata u bioreaktoru, može se izvršiti
podela na:
- bioreaktore sa mehaničkim mešanjem,
- bioreaktore sa protočnom pumpom i
- bioreaktore sa uduvavanjem gasa (vazduha) ili barbotažne bioreaktore.
U prvom sistemu, mešanje se ostvaruje: rotaciono, duž ose fermentora
(propelerima, lopaticama itd.), sa pogonom iznad ili ispod reaktora, vibracijama, pomoću
rotirajućih horizontalnih ili vertikalnih diskova, itd.
Kod bioreaktora sa protočnom pumpom, mešanje se odvija cirkulisanjem
medijuma (fermentacione tečnosti) kroz bioreaktor. Pumpa mora ispunjavati sledeće
osnovne zahteve: da je potisna, da se može lako sterilisati, da se lako razdvaja pena od
medijuma.
Bioreaktori sa uduvavanjem gasa predstavljaju dinamičke aeratore. Princip
njihovog rada sastoji se u tome da se pomoću mlaznica uvodi gas u medijum. Time se
postiže ravnomerna raspodela mehurova gasa u supstratu, dobro mešanje i velika
kontaktna površina.
U odnosu na različite uslove rada, koji zavise od vrste mikroorganizama,
supstrata i niza drugih faktora, bioreaktori se mogu podeliti na veliki broj različitih tipova.
Šematski prikaz za 18 osnovnih tipova sa karakterističnim parametrima dat je na slici 2.1.
1
 Osnovni karakteristični parametri za bioreaktore su:

Pv ,kW/m3, - specifična snaga mešanja (odnos potrebne snage koja se

utroši na mešanje i zapremine supstrata u bioreaktoru);
J O 2 ,g/(lh), - fluks kiseonika koji se transportuje iz gasne faze u
supstrat;
 ,s, - vreme kontakta tečne faze i gasa (vazduha);
 ,%, - zapreminski udeo vazduha (gasa) u supstratu;
,m3/m3,
V , m3 , - zapremina bioreaktora.

Brojne vrednosti karakterističnih parametara za date tipove bioreaktora su:

Pv ,kW/m3, 3  35,
J O 2 ,g/(lh), 0,1  15,
 ,s, 4  300,
 ,%, 0  90,
V , m3 , 5  5000.

2
 M
Pv = 8 kW/m3 Pv = 8 kW/m3 Pv = 30 kW/m 3
g
g g JO 2  15
JO 2  4 JO 2  4 lh
lh lh  =4 s
 = 8 %  = 12 %  = 15 %
M M M
V = 400 m3 V = 80 m3 V = 10 m3

Bioreaktor sa me{alicom Bioreaktor sa me{alicom i Visoko efektivni bioreaktor sa

unutra{njim cilindrom me{alicom

Pv = 3 kW/m3 Pv = 5 kW/m 3 Pv = 35 kW/m3

g g
JO 2  1
g JO 2  10 JO 2  10
lh lh lh
=60 s = 80 s
 = 8 %  = 30 %  = 30 %
V = 5 m3 V = 500 m3 V = 3000 m3
Bioreaktor sa uduvavanjem i Bioreaktor sa pneumatskim
Bioreaktor u obliku cevne zmije unutra{njim cilindrom kretanjem te~nosti

Pv = 25 kW/m 3 Pv = 6 kW/m3 Pv = 10 kW/m 3

g g
JO 2  12
g JO 2  3 JO 2  15
lh lh lh
 = 50 s = 8 s
 = 20 %  = 30 %  = 50 %
V = 200 m3 V = 200 m3 V = 50 m3

Bioreaktor sa mlaznicama Bioreaktor sa cirkulacionim Bioreaktor sa rotiraju}im

diznama perajama
Pv = 4 kW/m3
g Pv = 15 kW/m3 Pv = 35 kW/m 3
JO 2  10 JO 2  12
g
lh 
 = 200 s hl
= 30 s
 = 20 %  = 30 %
M  = 13 % M
V = 120 m3 V = 5000 m3
V = 80 m3
Bioreaktor sa barbota`nom cevi Bioreaktor sa komorama za Barbota`na kolona
me{anje

Pv = 3 kW/m 3 Pv = 0.08 kW/m 3 Pv = 10 kW/m 3

g
JO 2  10 JO 2  0.12
g
= 300 s hl  lh
 = 50 % =2%  = 0 %
M
V = 1000 m3 V = 4000 m3
Enzimski membranski
Bioreaktor sa sitastim podovima Bioreaktor sa uronjenom cevi bioreaktor

Pv = 0.5 kW/m 3 Pv = 15 kW/m 3

g
JO 2  16 g g
lh JO 2  0.5 JO 2  3
lh lh
 = 70 %  = 85 %  = 90 %
V = 2000 m3 V = 100 m3 V = 500 m3

Cevni rotiraju}i bioreaktor Bioreaktor sa ispunom Bioreaktor sa padaju}im te~nim

filmom

Slika 2.1 Šematski prikaz 18 osnovnih tipova bioreaktora

2.2 Polazni elementi za projektovanje bioreaktora

Pri projektovanju bioreaktora potrebno je uzeti u obzir sledeće:

a) biotehnološke faktore
- mikrobiološke i biohemijske karakteristike ćelijskih sitema;
- kinetiku rasta ćelija i dobijanje produkta;
- genetsku stabilnost ćelijskog sistema;
3
 - aseptičnost postrojenja;
b) ostale faktore
- hidrodinamičke karakteristike bioreaktora;
- karakteristike prenosa toplote i materije u bioreaktoru;
- kontrolu procesa u bioreaktoru;
- mogućnost prečišćavanja proizvoda;
- investicione i eksploatacione troškove bioreaktora i
- mogućnost za primenu modela za povećanje dimenzija bioreaktora.

Dosadašnja teorijska i eksperimentalna istraživanja pokazuju da nije uvek moguće

za različite mikroorganizme i za različite biotehnološke procese (po tipu reakcije) koristiti
univerzalni reaktor. Svaki proces je interakcija karakteristika mikroorganizama i hranljive
sredine i zahteva sopstveno rešenje reaktorskog prostora.
Oblik i veličina ćelija imaju veoma značajan uticaj na tip i rad bioreaktora. Sferične
ćelije (bakterije, gljivice) su obično manje veličine i u odnosu na končaste
mikroorganizme manje osetljive na postupke mešanja, pošto zahtevaju veći stepen
disperzije vazduha. Male dimenzije ćelija osiguravaju visoki odnos površine prema
zapremini, kao i veliku brzinu potrošnje supstrata, što sve utiče na brži rast ćelija.
U fermentacionim procesima enzim ima funkciju katalizatora (ubrzava biološku
reakciju). Enzim može biti slobodan i imobilisan. Imobilisan enzim može biti smešten na
površini ili u unutrašnjosti kapljice nosećeg materijala. Imobilisani enzimi često imaju
veću termičku stabilnost u odnosu na slobodne enzime. Zbog toga se procesi sa
imobilisanim enzimima mogu voditi pri višim temperaturama u odnosu na temperature u
fermentacionim procesima sa slobodnim enzimima. Više temperature su povoljnije, jer se
povećavaju brzina reakcije i kapacitet reaktora i uništava se većina zagaĎujućih
organizama.
Sterilisani hranljivi rastvori i mere sterilizacije reaktora mogu u dovoljnoj meri
obezbediti uslove zaštite od zagaĎujućih komponenata. Češće se antiseptici dodaju
hranljivim sredinama pre stupanja u reaktorski prostor. Reaktorski prostor i prateća
oprema se povremeno podvrgavaju postupcima sterilizacije.
Procesi industrijske fermentacije sa sterilisanim vazduhom obavljaju se obično u
bioreaktorima sa nadpritiskom. MeĎutim, procesi sa patogenim mikroorganizmima
odvijaju se u bioreaktorima sa apsolutnim pritiskom približno jednakom atmosferskom
pritisku, sa ciljem da se spreči prodor mikroorganizama u radnu sredinu i ugrozi sigurnost
i bezbednost zaposlenog osoblja. Pojam fermentacije obuhvatao je ranije samo procese
bez prisustva molekularnog kiseonika, dok danas obuhvata i procese u kojima učestvuje
molekularni kiseonik.
Izbor materijala bioreaktora uslovljen je zahtevima koji obuhvataju: otpornost na
dejstvo vode, vodene pare, organskih i neorganskih kiselina, temperature od - 50 do +
150 oC i sve vrste korozija. Materijali koji imaju potrebne karakteristike prema
navedenim zahtevima su hrom-nikl čelici Č 4572 (prokron 11 spec.) i Č 4574 (prokron
12 spec.). Ovi materijali imaju najširu primenu za izradu svih tipova bioreaktora u
prehrambenoj, farmaceutskoj i hemijskoj industriji.
Bakarni i mesingani materijali se ne smeju ugraĎivati u reaktorski prostor
bioreaktora, jer veoma loše utiču na mnoge biološke procese. Ustanovljeno je da se

4
efikasnost proizvodnje penicilina smanjuje za više od 50 % pri korišćenju ventila od
bronze.
Zaporna armatura i pumpe koji imaju elemente podložne zaprljanju, ne smeju se
koristiti za operacije koje zahtevaju čistu sredinu. Najčešće se koriste ventili sa
dijafragmom. Naizmenično zagrevanje i hlaĎenje, abrazija usled prisustva čvrstih
komponenata u hranljivoj sredini često dovode do deformacija i kidanja dijafragme. Mala
je verovatnoća kontaminacije radnih fluida komponentama iz okolne sredine. Kuglasti
ventili su veoma pogodni za pogonsku eksploataciju.
Transport fluida u fermentacionim postrojenjima obično se odvija usled razlike
pritisaka.

Pri izboru tipa bioreaktora za odredjeni proces potrebno je voditi računa i o

sledećem:
 ne sme postojati direktna povezanost sterilisanog i nesterilisanog dela sistema;
 razdvojive veze (prirubnice, spojnice) u bioreaktoru i u pratećoj opremi smanjiti na
najmanju moguću meru;
 koristiti što je više moguće zavarene spojeve;
 eliminisati ili maksimalno smanjiti uticaj vibracija u sistemu; toplotne dilatacije (pri
toplotnoj sterilizaciji) i vibracije mogu na razdvojivim vezama stvoriti izvore
kontaminacije (zagadjenja) hranljive sredine;
 delovi postrojenja moraju biti izvedeni tako da se mogu nezavisno sterilisati;
 pri gradjenju više bioreaktora unutar postrojenja, rastojanje izmedju jedinica bi trebalo
da bude što manje, jer su kraći cevovod, i manja je mogućnost kontaminacije;
bioreaktori se najčešće rasporedjuju paralelno, u temenima pravilnog mnogougla.

5
2.3 Šarţni bioreaktori

U industriji su najčešće u primeni šaržni bioreaktori (fermentori) sa mehaničkim

mešanjem. Ovaj tip konstrukcije se intenzivno koristi više od 60 godina za komercijalne
procese i zahvaljujući fleksibilnosti i jednostavnosti rada ima različite primene (slika 2.2).
Šaržni bioreaktori prema načinu snabdevanja ulaznim materijama dele se u dve
grupe: bioreaktori u kojima se vrši prethodno doziranje svih komponenata potrebnih za
proces i bioreaktori u kojima se u toku rada vrši dodavanje nekih hranljivih materija.
Prednost sistema sa doziranjem u toku rada je mogućnost variranja kapaciteta i boljeg
vodjenja i kontrole procesa (jer su komponente koje se naknadno doziraju promenljive
veličine u procesu). Neke konstrukcije šaržnih bioreaktora sa doziranjem komponenata u
toku rada imaju najširu primenu u industriji.
18 17
16 15
2 14
3
1
13

12
4

7 11

8
9 10
Slika 2.2 Konvencionalni šaržni bioreaktor /9/
1 - ventil na obilaznom vodu; 2 - ulaz vazduha; 3 - izlaz vazduha; 4 - izlaz vode za
hlađenje; 5 - pregrada - razbijač mlaza; 6 - mešalica; 7 - mlaznica; 8 - priključak za ulaz
vode; 9 - ležaj vratila i oslonac; 10 - otvor za ispuštanje; 11 - vratilo; 12 - zaštitnik protiv
pene; 13 - otvor za reviziju; 14 - providna staklena cev sa podeocima; 15 - providno
staklo sa osvetljenjem; 16 - poklopac vratila; 17 - reduktor; 18 - pogonski motor.

6
 Proces u šaržnim bioreaktorima obuhvata: inokulaciju (zasejavanje) sterilnog
supstrata, proizvodnju do formiranja željenog proizvoda (medjuproizvoda) metabolizma
mikroorganizama ili samo biomase mikroorganizama. Proces je karakterističan za
visokovredne proizvode (antibiotike, vitamine i td.), koji se proizvode u reaktorima
relativno manjih zapremina. Uredjaj za mešanje u šaržnom bioreaktoru mora biti tako
konstruisan da bude obezbedjena promenljiva brzina obrtanja odnosno promenljiv
kapacitet transporta kiseonika. Osnovna prednost šaržnih bioreaktora u odnosu na
bioreaktore sa kontinualnim radom odnosi se na tehniku obezbedjenja i odrţavanja
aseptičnih uslova u radnom prostoru. Pre svakog puštanja u rad vrši se sterilizacija
radnog prostora. Aseptični uslovi se održavaju u toku procesa u periodu od jedan do dva
dana (proces sa bakterijama) ili pet do sedam dana (proces sa gljivicama). U kontinualnim
bioreaktorima moraju se održavati aseptični uslovi u sistemu u dužem vremenskom
intervalu (za period rada od minimalno nekoliko meseci).

Po dimenzijama i nameni šaržni bioreaktori dele se na: laboratorijske (zapremine do

100 l), poluindustrijske (zapremine do 1 m3 ) i industrijske (zapremine od 1 do100 m3 i
više).
Odnos izmedju radne visine bioreaktora (tj. visine do koje se vrši punjenje suda) i
unutrašnjeg prečnika se kreće u granicama 2  3 pri čemu ne treba ići na visine iznad 3 
5 m. U takvim slučajevima u aparat se postavlja više mešalica, radi redistribucije vazduha
u gornjim zonama bioreaktora.
Glavni nedostaci šaržnih bioreaktora su visoki proizvodni troškovi i relativno niža
produktivnost, zbog limitirajuće koncentracije ćelija u supstratu, (pre svega zbog
ograničenja u rastu biomase, odnosno inhibitorskih efekata koje u sistemu prouzrokuje
rastuća masa osnovnog produkta i proizvoda metabolizma). Zapreminski udeo
mikroorganizama u ovakvim sistemima je ograničen na 5 do 10% (a u nekim slučajevima
i manje od jednog procenta), što zavisi od vrste mikroorganizama koji se koriste u
procesu.

2.4 Kontinualni bioreaktori

Razvoj biotehnologija uslovio je i niz tehnoloških i konstrukcionih rešenja

kontinualnih bioreaktora. U primeni su bioreaktori: sa mešalicom; sa mešalicom i
unutrašnjim cilindrom; sa barbotažnom cevi; sa komorama za mešanje; u obliku cevne
zmije; sa uduvavanjem i unutrašnjim cilindrom; sa pneumatskim kretanjem tečnosti;
barbotažne kolone; sa sitastim podovima; sa mlaznicama; sa cirkulacionim diznama; sa
rotirajućim perajima; sa uronjenom cevi; membranski; rotirajući; sa ispunom; sa
padajućim tečnim filmom i dr. (slika 2.1)
Koncentracija mikroorganizama u kontinualnim bioreaktorima je niža u odnosu na
šaržne, ali zbog dužine rada i kontinualnog načina rada njihova produktivnost je veća.
Kod kontinualnih bioreaktora, hranljiva podloga stalno, ili u kratkim vremenskim
intervalima, ulazi u bioreaktor, uz stalno ili povremeno odvajanje dela supstrata sa
željenim proizvodom. U ovakvim procesima je relativno teško održati sterilne uslove u
dužem vremenskom intervalu.

7
 Prema jednoj od podela definisane su tri osnovne grupe kontinualnih
bioreaktora:
a) hemostati,
b) bioreaktori u obliku tornja i
c) kaskadni bioreaktori sa ispunom.

a) Hemostati
Ovaj tip bioreaktora je preradjena verzija šaržnog bioreaktora sa doziranjem
pojedinih komponenata u toku rada. Količina proizvoda koji se kontinualno odvodi iz
bioreaktora uskladjena je sa količinom materija koje se dovode u reaktor tako da se
održava stalna zapremina šarže. Ovaj tip bioreaktora se često koristi u laboratorijama za
ispitivanje efekata procesa kontinualne fermentacije.
Pojam hemostat označava stalnost hemijskih svojstava hranljive podloge u
ustaljenom stanju.
Kod hemostatskog načina kontrole i održavanja ustaljenog stanja, hranljiva podloga
je tako sastavljena da su svi hranljivi sastojci, osim jednog bitnog (tzv. graničnog
supstrata), u višku, računajući na prinos biomase prosečnog (ili željenog) sastava. Taj
hranljivi sastojak ograničava rast i time kontroliše koncentraciju ćelija u kulturi. Kao
ograničavajući faktor rasta se može iskoristiti bilo koji sastojak hranljive podloge (iako se
najčešće koristi izvor ugljenika).
Na slici 2.4 prikazana je šema hemostata sa tokovima komponenata u procesu.
Sveža podloga se dovodi u reaktor protokom ( V ) koji mora biti dovoljno mali da brzina
razredjenja (D) bude niža od maksimalne specifične brzine mikrobiološkog rasta ( max).
Tako se koncentracija ćelija ubrzo ustali na vrednosti koja odgovara koncentraciji
odabranog ograničavajućeg faktora rasta.
IZLAZNI
xo (g/ l)
GASOVI
so (g/ l)
NAPOJNI
 (l/ h)
TOK V PRELIVNA
CEV

VAZDUH
FILTAR

IZLAZNI x (g/ l)
x, s STALNA s (g/ l)
TOK
ZAPREMINA (V )
Slika 2.4 Šema hemostata
xo , x - zapreminska masena koncentracija ćelija (g/l),
so , s - zapreminska masena koncentracija graničnog supstrata (g/l)
Osnovni nedostatak hemostata je gubitak netransformisanih polaznih komponenata
koje se delom odvode sa izlaznim materijama iz procesa.

b) Bioreaktori u obliku tornja

8
 Kod ovog tipa konstrukcije bioreaktora odnos visine i prečnika veći je od 6 : 1.
Najveće dimenzije (visinu 100 m i prečnik 10 m) ima bioreaktor izgradjen u Billinghamu
(Engleska) a koristi se za proizvodnju jednoćelijskih proteina od ugljovodonika.
Primenjuju se u tehnološkim procesima u proizvodnji različitih proizvoda (npr. piva,
sirćetne kiseline, limunske kiseline i dr.).
Veća efikasnost procesa kod ovih reaktora postiže se recirkulacijom mešavine tečne
i gasovite faze (slika 2.5). Proces se naziva još i "er-lift" ("Air lift") fermentacija, a
reaktori "er-lift" bioreaktori.

5 5

1
1

a) 2 b)
3
3

Slika 2.5 "Er-lift" fermentacija /9/

a) sa koncentričnim cilindrom ; b) sa spoljašnjom recirkulacijom; 1 - vrtložno kretanje; 2
- cilindar za usmeravanje; 3 - mlaznice za vazduh; 4 - dovod vazduha; 5 - izlazni gasovi.

Najširu primenu ima er-lift bioreaktor prikazan šematski na slici 2.6.

Izdvojeni Izlaz gasova

gasovi

Spoljašnja cev

Transport vertikalno
naniže

Unutrašnja cev sa
pregradama
Hranljive
materije Transport vertikalno
naviše
Voda za hladjenje
Izlaz proizvoda
Komprimovani vazduh

Slika 2.6 "Er - lift" bioreaktor

9
 U dvocevnom "er-lift" bioreaktoru se ne koristi mehanička mešalica već se pomoću
vazdušne struje obezbedjuje mešanje. Vazdušna struja koja se uvodi kroz mlaznice na
dnu unutrašnje cevi, dovodi do smanjenja prividne gustine tečnosti u unutrašnjoj cevi.
Mešavina se transportuje vertikalno naviše do gornjeg dela reaktora gde se odvajaju
izlazni gasovi (CO2, višak vazduha i dr.), a tečna faza se vraća na dno kroz medju prostor
izmedju spoljne i unutrašnje cevi.
Prednosti "er-lift" bioreaktora su jednostavnost konstrukcije, smanjenje opasnosti
od kontaminacije (jer se ne koristi mehanička mešalica) i sistem stalne cirkulacije.
Nedostaci "er-lift" bioreaktora su promene uslova kojima su izložene ćelije u
sistemu cirkulacije, hidraulički sistem rada koji onemogućava održavanje konstantnih
vrednosti koncentracije komponenata u procesu (ugljenika, kiseonika i hranljivih
materija) po celoj zapremini bioreaktora. Snabdevanje vazduhom je poseban problem jer
je potrebno usaglasiti minimalno potrebnu količinu vazduha (kiseonika) za proces
metabolizma sa količinom vazduha potrebnom za transport šarže.

c) Kaskadni bioreaktori sa ispunom

Kaskadni bioreaktori imaju pregrade sa ispunom od inertnog materijala (najčešće

kuglica od keramike, stakla i drugih materijala). Mikroorganizmi su imobilisani u sloju
ispune koja je propustljiva za druge materije koje se dovode u reaktor i proizvode koji se
odvode. Ovo je posebno pogodno za tehnologije kod kojih se dobijaju ekstracelularni
proizvodi.
Teškoće sa funkcionisanjem ovih bioreaktora su vezane za imobilizaciju
mikroorganizama. Drugi problem je što se zbog ograničenog životnog veka
mikroorganizama posle odredjenog vremena smanjuje proizvodnja u reaktoru. Jedan od
postupaka za rešavanje ovog problema je povremena promena uslova procesa radi
stvaranja odredjene količine novih ćelija. Usavršavanje procesa i konstrukcije bioreaktora
sa imobilizacijom ćelija predmet je daljih istraživanja.
Konstrukcija kaskadnog bioreaktora prikazana na slici 2.7 sastoji se od više sekcija
sa fluidizovanim slojem, sa nezavisnom cirkulacijom po sekcijama (dovodom hranljivih
materija i vazduha i odvodom nusprodukata).

10
 9
8

6
7
5
4
3

2
1

Slika 2.7 Kaskadni bioreaktor

1 - hladnjak; 2 - ulaz hranljivih materija; 3 - izlaz CO2; 4 - ulaz vazduha; 5 -
recirkulaciona pumpa; 6 - izlaz nusprodukata; 7 - perforirana pregrada; 8 - izlaz
proizvoda; 9 - fluidizovani biokatalizator.

Razvoj biotehnološkog procesa do komercijalne primene obično se izvodi u tri

stupnja (definisanje procesa u laboratorijskim uslovima u reaktoru malih zapremina,
poluindustrijsko postrojenje i industrijsko postrojenje) pri čemu je osnovni problem u
održavanju optimalnih uslova rasta mikroorganizama i proizvodnje odgovarajućih
proizvoda metabolizma pri promeni dimenzija radnog prostora (odnosno kapaciteta
postrojenja).
U biotehnologiji se primenjuju u retkim slučajevima i specifične vrste bioreaktora:
rotacioni, horizontalni i torusni.
GraĎenje bioreaktora malih dimenzija nije našlo primenu u praksi.
Jedan od najvećih horizontalnih bioreaktora (slika 2.8) korišćen je za proizvodnju
antibiotika. Veći broj mešalica koristi se, kako u horizontalnim, tako i u vertikalnim
bioreaktorima, a u cilju homogenizacije reaktorskog prostora.
1
2

4
5
Slika 2.8 Horizontalni bioreaktor /9/
1 - motor; 2 - reduktor; 3 - vratilo; 4 - mešalica; 5 - ležaj i oslonac
11
 Torusni bioreaktor (slika 2.9) predstavlja specifičnu i neobičnu konstrukciju
bioreaktora, usavršenu sa ciljem skraćenja vremena odvijanja fermentacionih procesa.
Kretanje fluida u aksijalnom pravcu omogućava potpuno mešanje tečnosti i vazduha.
POGLED ODOZGO
Motor za
Mešanje

Separator
pene i izlaz
vazduha

IZGLED
Slika 2.9 Torusni bioreaktor /9/

12