Professional Documents
Culture Documents
Knjigapredmeta OASRacunarskenaukedo 2020
Knjigapredmeta OASRacunarskenaukedo 2020
Спецификација предмета
Исход предмета
По успешно завршеном предмету, студент ће бити способан да:
- логички пројектује једноставне дигиталне уређаје, и објасни њихов рад
- анализира саставне компоненте рачунара и рачунарског процесора, оцени њихову улогу и значај
- анализира протоколе и временске дијаграме у међукомпонентној комуникацији
- анализира скуп наредби рачунарског процесора и користи га за писање једноставних програма.
Садржај предмета
Теоријска настава
Увод у дигиталне системе, логичка кола, комбинаторна и секвенцијална логика; конструкција
процесора и основне компоненте процесора; меморија, периферијске јединице, комуникација с
меморијом и периферним јединицама, протоколи, временски дијаграми; основни појмови
архитектуре рачунара, типови процесора према унутрашњној организацији; скуп наредби
процесора и основи писања програма.
Практична настава
Рачунске вежбе. Лабораторијске вежбе. Показне вежбе.
Литература
1. John F. Wakerly, Digital Design: Principles and Practices, Prentice Hall, 4th edition, 2005
2. David A. Patterson and John L. Hennessy, Computer Organization and Design: The Hardware/Software
Interface, Morgan Kauffman, 4th edition, 2011.
Исход предмета
По успешно завршеном предмету, студент ће бити способан да:
- објасни рад кеш меморије и виртуалне меморије
- користи механизам програмскох прекида, анализира могућности процесора са становишта
прекида и да напише једноставне програме за обраду прекида
- анализира механизме комуникације процесора с периферијским јединицама
- опише механизме паралелног и проточног извршавања наредби, и представи основне типове
мултипроцесорских система
- користи механизме синхронизације у писању програма за комуникацију и пренос података
Садржај предмета
Теоријска настава
Хијерархијска организација меморије у савременим рачунарским системима; кеш-меморија,
виртуелна меморија; механизам прекида, обрада прекидних сигнала и програмска подршка; улаз и
излаз података, комуникација с периферијским јединицама; паралелно и проточно извршавање
инструкција; паралелно процесирање, синхронизација и комуникација између процеса;
мултипроцесорски системи; основи рачунарских комуникација;
Практична настава
Лабораторијске вежбе. Показне вежбе. Развојни пројекат.
Литература
1. Saltzer, Jerome H., and M. Frans Kaashoek. Principles of Computer System Design: An Introduction, Part I. San
Francisco, CA: Morgan Kaufmann, 2009. ISBN: 9780123749574.
2. David A. Patterson and John L. Hennessy, Computer Organization and Design: The Hardware/Software Interface,
Morgan Kauffman, 4th edition, 2011.
3. Јован Ђорђевић, Архитектура рачунара,Академска мисао, Београд, 2003. год.
4. Ј.Ђорђевић , В. Николић, З. Радивојевић, Архитектура рачунара–едукациони рачунарски сисмети,
приручник за симулацију са задацима, Академска мисао, Београд 2004. год.
Број часова активне наставе 5 Остали часови:
Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски Развојни
45 30 истраживачки рад: пројекат: 1
Исход предмета
Студент је оспособљен за програмирање у програмском језику C и решавање сложених
програмерских задатака.
Садржај предмета
Теоријска настава
Увод у програмске језике и програмирање у Unix окружењу. Примери програма у програмском језику C.
Основни типови података. Константе, варијабле, побројани типови. Декларација. Оператори и изрази. Врсте
оператора. Приоритети. Улаз и излаз података. Функције scanf, printf, gets, puts, getchar и putchar. Функције
за рад са знаковима. Контрола тока програма. Петље while, for и do-while. Наредбе if, switch и break. Наредбе
continue и goto. Функције. Основни појмови. Дефинисање функција. Прототипови. Рекурзивне функције.
Функције с варијабилним бројем аргумената. Препроцесорске наредбе. Условно укључивање. Макро
наредбе. Структура програма. Меморијске класе, животни век и дохватљивост варијабли. Програми
смештени у више датотека. Појам поља. Вишедимензионална поља. Поља као аргументи функције. Поља и
знаковни низови. Показивачи. Аритметика показивача. Показивачи и функције. Показивачи и поља.
Динамичко резервисање меморије. Аргументи командне линије. Структуре. Дефиниција. Структуре и
показивачи. Самореферирајуће структуре. Уније. Датотеке. Стварање датотека. Врсте датотека. Отварање и
затварање датотека. Стандардне функције за читање и писање
Практична настава
Студенти самостално решавају сложене задатке на рачунару пролазећи корак по корак кроз све фазе развоја
програма, од фазе анализе добијеног задатка, избора одговарајућег алгоритма, саме имплементације
изабраног алгоритма, до уноса програма у одабраном окружењу и одговарајућег тестирања програма. Теме
задатака су усклађене са предавањима и вежбама из предмета.
Литература
1. Л. Краус, Програмски језик C са решеним задацима, Академска мисао, Београд, 2008.
2. Б. Керингхан, Д. Ритцхе, Програмски језик C, Савремена администрација, Београд, 1989,
3. Д, Урошевић, Алгоритми у програмском језику C“, Микрокњига, Београд, 2006.
Број часова активне наставе 5 Остали часови
Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки рад:
30 45
Методе извођења наставе
На предавањима и вежбама се користе класичне методе наставе уз коришћење савремене
технологије.
Оцена знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена
Активност у току предавања 10 усмени испт 30
Практична настава 20
Колоквијуми 30
Семинарски радови 10
Студијски програм: Рачунарске науке
Врста и ниво студија: Основне академске студије
Назив предмета: Енглески језик 2
Шифра предмета: МАТ35
Наставник (Име, средње слово, презиме): Виштица Кристина
Статус предмета: Обавезан, друга година, трећи семестар
Број ЕСПБ: 4
Услов: Енглески језик 1
Циљ предмета
Циљ наставе је да студентима пружи довољно предзнања за самостални рад у струци и за даље усавршавање
у глобалном контексту.
Исход предмета
Студенти су способни да користе говорни и писани енглески језик у једноставнијим, свакодневним
ситуацијама.
Садржај предмета
Теоријска настава
Садржај предмета енглески језик 2 је енглески за академске и професионалне намене у области електронике.
Првенствено се обрађује и увежбава научни/технички стил у писменом и усменом излагању. Анализирају се
најзначајније врсте научног/техничког дискурса. Студенти раде самосталне пројекте у виду писаних и
усмених излагања на стручне теме поштујући правила организације стручног дискурса и уз релевантну
стручну терминологију. Велика пажња се посвећује научној аргументацији, начинима њеног презентовања и
специфичностима тог вокабулара.
Практична настава
Аудиторне вежбе, лабораторијскa показна и лабораторијске контролне вежбе. Домаћи
задаци.
Литература
1. Л. Краус, Програмски језик C++ са решеним задацима, Академска мисао, Београд, 2011.
2. Д. Милићев, Љ. Лазаревић, Ј. Марушић, Објектно оријентисано програмирање на језику C++, скрипта са
практикумом, Микро књига, Beograd, 2001.
3. Краус, Л., Решени задаци из програмског језика Јава, 3. издање, Академска мисао, Београд, 2012.,
Број часова активне наставе 4 Остали
Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови
30 30 рад:
Методе извођења наставе: Настава је организована путем: предавања, лабораторијских вежби, колоквијума,
консултација, семинарских радова и пројеката.
Оцена знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена
Исход предмета
Оспособљеност у примени методологије и системске анализе пословних процеса.
Садржај предмета
Теоријска настава : Класификација и основне особине сигнала и система. Концепт генералне теорије
система, вектор стања система, вектори улаза и излаза. Дискретиѕација аналогних сигнала и модели процеса
одабирања. Fourierova, Laplaceova и z-трансформација. Веза трансформационих релација аналогних и
дискретних сигнала.Методи и алгоритми математичког моделирања. Временска и феквенцијска анализа
система. Услови управљања и естимације стања система. Стабилност система, полиномни и фреквенцијски
критеијуми. Рачунарска симулација, одзиви система на типичне улазне сигнале, мултиваријабилна анализа
у простору стања. Аналогно-дигитална и дигитално-аналогна конверзија сигнала. Софтверска решења.
Практична настава: Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад. Тимски рад у решавању
задатака из појединих тематских целина, увод у оптимизацију линеарних континуалних и дискретних
система управљања.
Литература
• Петровић Т., Ракић А., (2006): Сигнали и системи, Дексин, Београд
• Padulo L., Arbib M.A., (1974): System Theory, A Unified State-Space Approach to Discrete and
Continuous Systems, Pkiladelphia, Saunders.
Литература
1. Петровић Т., Ракић А., Сигнали и системи, Дексин, 2005.
2. Аrnos G., MATLAB, An introduction with applications, John Wiley, 2004.
3. Stephen L., Dynamical systems with applications using MATLAB, Birkhauser, 2004.
Број часова активне наставе 6 Остали часови
Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки рад:
30 30
Методе извођења наставе
На предавањима се излаже теоријски део градива праћен примерима који илуструју примену теорије на
решавање задатака. На вежбама се раде задаци из градива са предавања. Делови градива који се могу
објединити у логичке целине се могу полагати током семестра преко коловијума.
Оцена знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе Поена Завршни испит поена
активност у току предавања 15 писмени испит
практична настава 15 усмени испт 30
колоквијум-и 25 ..........
семинар-и 15
Студијски програм/студијски програми: Рачунарске науке
Врста и ниво студија: Основне академске студије
Назив предмета: Пројектовање корисничког интерфејса
Шифра предмета:МАТИБ21
Наставник (Име, средње слово, презиме): Дејан Ђукић, Александар М.Васев
Статус предмета: Изборни, друга година, четврти семестар
Број ЕСПБ: 7
Услов:
Циљ предмета
Предмет разматра концепте интеракције човека и рачунара са обе стране корисничког интерфејса,
укључујући људске факторе, анализу перформанси, процесе сазнавања, студије употребе, стилове
интеракције. Обрађује се и поступак развоја корисничког интерфејса са нагласком на дизајн прилагођен
кориснику и методологију вредновања интерфејса.
Исход предмета
Студент на крају курса разуме значај људског фактора, когнитивних процеса, окружења и обуке корисника
и успешно их примењује при развоју, имплементацији и анализи перформанси и употребљивости
корисничког интерфејса разних намена.
Садржај предмета
Теоријска настава
Концепти интеракције и интерфејса. Еволуција интерфејса рачунара. Проблеми интеракције између
човека и рачунара. Разумевање корисника: когнитивни принципи и когнитивна ергономија. Врсте и
примери корисничких интерфејса. Графички кориснички интерфејси. Перцепцијски кориснички интерфејси.
Кориснички интерфејси засновани на пажњи. Web-оријентисани кориснички интерфејси.
Интелигентни кориснички интерфејси и адаптација према потребама корисника. Методологија развоја
корисничког интерфејса. Важност доброг дизајна и познавање модела корисника. Моделирање задатка
оријентисано ка кориснику. Организација графичког приказа интерфејса. Системи менија и прозора.
Евалуација, хеуристичка евалуација, тестирање употребљивости, стандарди употребљивости. Вредновање
употребљивости корисничких интерфејса. Студијски примери. Софтверски алати за развој корисничких
интерфејса. Нове технологије, алтернативни улазни и излазни уређаји, алтернативни дисплеји, мобилно
рачунарство.
Литература
• Shnajderman, J., Plaisant, C. (2006): „Dizajniranje korisničkog interfejsa“, CET, Beograd
• Sears, J.A. Jacko (Eds.) (2008): „The Human-Computer Interaction Handbook: Fundamentals, Evolving
Technologies, and Emerging Applications", 2nd edition, CRC Press
Број часова активне наставе Остали часови
Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки рад:
30 30
Методе извођења наставе
На предавањима се излаже теоријски део градива праћен примерима који илуструју примену теорије на
решавање задатака. Лабораторијске вежбе обухватају експерименте из области које су дате планом и
програмом. На вежбама се раде задаци из градива са предавања. Делови градива који се могу објединити у
логичке целине се могу полагати током семестра преко коловијума.
Оцена знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе Поена Завршни испит поена
активност у току предавања 15 писмени испит
практична настава 15 усмени испт 30
колоквијум-и 25 ..........
семинар-и 15
Студијски програми: Рачунарске науке
Врста и ниво студија: Основне академске студије
Назив предмета: Дискретна математика 2
Шифра предмета: МАТ51
Наставник: Биљана М.Стаматовић, Јелена С. Кијановић, Александар М. Васев
Статус предмета: обавезан, трећа година, пети семестар
Број ЕСПБ: 6
Услов: Дискретна математика 1
Циљ предмета: Стицање основних знања из теорије графова и алгоритама.
Исход предмета: По завршетку курса студент треба има основна знања из теорије графова и
алгоритама и да уме да их примењује у проблемима у пракси. Оспособљен је да прати курсеве из
стручних области у којима се примењују појмови и технике којима је овладао и да препознаје
проблеме на које може применити стечено знање.
Садржај предмета
Теоријска настава
Графови: Појам, делови и типови графова. Изоморфизам графова. Шетње, ланци, путеви, цикли.
Повезаност. Планарни графови. Ојлерови и Хамилтонови графови. Проблем трговачког путника.
Проблем најкраћег пута. Дијкстра и Флојд-Воршелов алгоритам. Дрвета. Краскалов и Примов
алгоритам за минимални скелет. Представљање графа матрицама.. Бојење графова. Хроматски
број. Проблем линеарног програмирања. Симплекс метода.
Теорија алгоритама: Тјурингове машине. Израчунљивост. Рекурзивне функције. Сложеност.
Практична настава
Задаци из наведених теоријских области.
Литература:
1. Д. Вељан, Комбинаторика с теоријом графова, Школска књига, Загреб 1989.
2. Ј. А. Андерсон, Дискретна математика са комбинаториком, Рачунарски факултет, Београд,
2005.
3. Ђ. Дугошија, Линеарно програмирање (скрипта), Математички факултет, Београд 2002.
Број часова активне наставе: 4 Остали
Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови
30 30 рад:
Методе извођења наставе: Фронтална, групна
Оцена знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена
активност у току предавања писмени испит 30
практични задаци усмени испит 40
колоквијум-и 30
семинар-и
Студијски програм: Рачунарске науке
Врста и ниво студија: Основне академске студије
Назив предмета: Оперативни системи
Шифра предмета: МАТ52
Наставник (Име, средње слово, презиме): Стеван Ј.Шћепановић, Ненад И.Парчина
Статус предмета: Обавезан, трећа година, пети семестар
Број ЕСПБ: 6
Услов: Нема услова
Циљ предмета
Предмет представља уводни курс у системски софтвер. Увод у оперативне системе. Принципи рада
оперативних система. Продубљивање теоријског знања о оперативнoм системu Linux, Windows.
Оспособљавање за употребу мрежног оперативног система Linux+.
Исход предмета
На крају курса очекује се да студенти успешано савладају основне појмове оперативних система, и у
потпуности овладају техникама заштите података.
Садржај предмета
Теоријска настава
Улога и задаци оперативних система. Развој, структура и преглед оперативних система. Хардверске основе за
остваривање функција оперативног система. Функционисање типичног оперативног система. Програми,
програмски задаци, процеси и нити унутар рачунарског система. Међусобно искључивање нити. Језгра
оперативног система. Комуникација између нити, синхронизациони механизми. Начини доделе процесора
нитима. Комуникација између процеса. Уважавање временских ограничења. Хијерархија меморијског
простора. Управљање меморијом. Управљање фајловима. Управљање улазом/излазом. Интерфејси
оперативног система. Примери оперативних система: UNIX/Linux, Windows.
Исход предмета
Изучавањем предмета стичу се знања три комплементарне теме- е-маркетинга, Интернет пословања и
мобилног трговања којима се студенти оспособљавају за примену маркетинга и Интернет маркетинга у
савременим компанијама и привредним организацијама.
Садржај предмета
Теоријска настава - Увод у маркетинг: прошлост, садашњост, будућност. Опште маркетинг стратегије-
сегментација, таргетирање, позиционирање и диференцијација. Маркетинг микс (4P). Разумевање е-
маркетинг контекста: е-пословних модела и улоге стратегијског планирања маркетинга. Стратегијски е-
маркетинг и мерила перформанси. Е-маркетинг план. Идентификовање профитабилних е-маркетинг
стратегија. Четири стуба Интернет маркетинга (4C/W.I.S.E. модел). Teхнике е-маркетинга (email маркетинг,
оn-line ПР, банери, вирал маркетинг, оn-line оглашавање). Примене Е-маркетинга: Web Content – креирање
квалитетног садржаја Web сајта, Search Engines – стратегије остваривања видљивости на претраживањима,
CRM. Интернет ПР као део е-маркетинга: управљање имиџом, публицитет, креирање репутације, основни
елементи ПР активности на Интернету.
Практична настава Вежбе – Оn-line Case Studies (примери одрживих оn-line пословних модела). Израда
Интернет маркетинг плана. Примена Web 2.0 технологија у унапређењу наступа на Интернету. Маркетинг
на друштвеним мрежама и друштвеним медијима. Побољшавање нивоа наступа компаније на Интернету.
Литература
1. Strauss, J., El-Asary, A. & Frost, R. (2007). E-marketing (IV izdanje). Sarajevo, BiH: Sahinpasic, ISSN-13:
9789958411731.
2. Варагић, Д. (2002). Водич кроз рај и пакао Интернет маркетинга. Нови Сад: П2 Интернет и Прометеј.
1. Rosen, D. E. & Purinton (2004). Website design: Viewing the web as a cognitive landscape. Journal of Business
Research, 57, pp. 787-794.
2.Parasuraman, A. & Zinkhan, G. M. (2003). Marketing to and serving customers through the Internet: An overview
and research agenda. Journal of the Academy of Marketing Science, 30(4), pp. 286-295.
Исход предмета
Након полагања предмета студенти ће бити у стању да самостално пројектују једноставне хардверске
модула базираних на савременим микроконтролерима компатибилним са MCS-51 фамилијом.
Садржај предмета
Теоријска настава
Историјат микропроцесора. Структура микропроцесора. Перформансе микропроцесора.
Микрорачунари. Архитектура микрорачунарских система. Класификације. Конструктивне
карактеристике. Област примене. Микроконтролери.Преглед фамилија савремених
микроконтролера . Микроконтролери са побољшаним перформансама. Embedded системи.
Компоненте микроконтролерских система. MCS-51 фамилија микроконтролера. Архитектура.
Спољашња меморија података. Упис и читање података из спољашње меморије. Временски
дијаграми. Спрега са осталим компонентама микроконтролерског система. Виши програмски
језици за микроконтролере. C51 компајлер. А51 асемблер. BL51 линкер. OHS51 object-hex
конвертор.
Практична настава
Рачунске вежбе. Лабораторијске вежбе. Показне вежбе.
Литература
1. Миливојевић, З., Микроконтролери - Архитектура 8051, Пунта, Ниш, 2005.
2. Karakanov, Z., Christensen, K., Еmbedded Systems Design with 8051 Microcontrollers, Marcel Dekker, New
York, 1999.
Број часова активне наставе 4 Остали
Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови
30 30 рад:
Исход предмета
По успешно завршеном предмету, студент ће бити способан да:
- користи рачунар за представљање знања и неодређености, и да пише програме за логичко
закључивање
- пројектује експертски систем у датом уском домену, полазећи од датих бројевних и језичких
података
- анализира структуру и значење природних језика, и да пише програме за машинску обраду
лингвистичких података
Садржај предмета
Теоријска настава
Информација и знање; логички рачун, врсте логичког закључивања; алгоритми за извлачење
закључака; неодређеност у знању и подацима, логички рачун у условима неодређености;
експертски системи, и методи претраживања; структура и значење у природним језицима;
програмирање на програмском језику Лисп, основне црте специјализованих програмских језика за
логичка израчунавања и закључивање.
Практична настава
Рачунске вежбе. Лабораторијске вежбе. Истраживачки пројекат.
Литература
1. Russel & Norvig: Artificial Intelligence: A Modern approach, Prentice Hall, 2009.
2. Dan Jurafsky, James H. Martin: Speech and Language Processing: An Introduction to Natural Language
Processing, Computational Linguistics, and Speech Recognition, Prentice Hall, 2009
3. David S. Touretzky: Common LISP: A Gentle Introduction to Symbolic Computation, Dover Publications,
Incorporated, 2013
Број часова активне наставе 4 Остали часови:
Предавања: Вежбе: Други облици Студијски истраживачки
30 30 наставе: рад:
1
Методе извођења наставе
На предавањима и вежбама се користе класичне методе наставе уз коришћење савремене технологије.
Семинарски рад се изводи у виду групног развојног пројекта.
Оцена знања (максимални број поена 100)
Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена
Активност у току предавања писмени испт 30
Практична настава
Колоквијуми 30
Семинарски радови 40
Студијски програми: Рачунарске науке
Врста и ниво студија: Oсновне академске студије
Назив предмета: Компјутерска графика
Шифра предмета:МАТ72
Наставник (Име, средње слово, презиме): Вучетић С.Бранка, Небојша М. Денић, Ненад И. Парчина
Статус предмета: обавезан, четврта година, седми семестар
Број ЕСПБ: 6
Услов: нема
Циљ предмета је овладавање теоријским и математичким основама компјутерске графике, као и
коришћење одређених софтверски апликација у компјутерској графици.
Исход предмета: студенти ће бити оспособљени да користе софтверске алате у компјутерској
графици као и за рад у графичким и дизајн студијама. Моћи ће да прате и технолошка унапређења
у области компјутерске графике.
Садржај предмета
Теоријска настава
Увод у компјутерску графику. Основни појмови. Векторска и растерска графика. Модели боја.
Хардверске компоненте за графички улаз и излаз. Графички кориснички интерфејси (GUI). Место и
улога модела у компјутерској графици. Извори светлости. Модел камере. Рад са камерама.
Координатни системи у компјутерској графици. Геометријска интерпретација дводимензионих
графичких трансформација (транслација, ротација, скалирање, рефлексија, дисторзија).
Трансформације из глобалног координатног система у координатни систем равни посматрања.
Дводимензионо одсецање (одсецање тачке, одсецање линије, одсецање полигона). Тродимензионо
одсецање. 2Д и 3Д графика. Конверзија 2Д у 3Д слику и обрнито. Рад са различитим графичким
форматима и програмским апликацијама.
Литература:
1. Ј.Foley, A. Van Dam, S. Feiner, J. Hughes, Computer Graphics, Principles and Practice,
Addisson, Wesley, 1997.
2. Старчевић и остали; Рачунарска графика - практикум за лабораторијске вежбе,
ВИСЕР, Beograd 2009.
3. Shalini Govil-Pai-Principles of Computer Graphics, Theory and Practice using OpenGL and
Maya, Springer 2004.
4. Watt, A., 3D Computer Graphics (3rd edition), Addison-Wesley, 2000.
Број часова активне наставе 4 Остали
Предавања: Вежбе: Други облици Студијски истраживачки часови
30 45 наставе: рад:
Исход предмета
Оспособљеност студента за одабир адекватне структуре кола у циљу задовољења спецификације
одговарајућих система за дигиталну обраду сигнала, као и оспособљеност за имплементиацију алгоритма за
дигиталну обраду сигнала у софтверу или хардверу
Садржај предмета
Анализа дискретних сигнала и система у временском и фреквенцијском домену. Фуријеова трансформација.
Z трансформација. Дигитална обрада континуалних сигнала. Дискретна Фуријеова трансформација (DFT).
Брза Фуријеова трансформација (FFT). Функције преноса и фреквенцијски одзиви.Дигитални филтри
бесконацног импулсног одзива (IIR).Дигитални филтри конацног импулсног одзива (FIR).Реализација
дигиталних филтара. Дискретни случајни сигнали Основе DSP процесора. Aсемблер, виши програмски
језици. Дигитално процесирање сигнала са различитим учестаностима одабирања. Дигиталне банке филтара
(QМF банке, вишестепене филтерске банке). Примена дигиталне обраде сигнала (спектрална анализа
синусоидалних, нестационарних и случајних сигнала, процесирање музичких сигнала, синтеза дигиталних
музичких сигнала, компресија сигнала, трансмултиплексери, дисцретни вишетонски пренос дигиталних
података, конвертори са оверсамплингом). Дискретни Хилбертов трансформатор. Адаптивни филтри
(еквилизација телекомуникационих канала, поништавање еха). Анализа и процесирање ДСП система
применом софтвера Матлаб.
Литература
1. Љ. Милић, З. Добросављевић, Увод у дигиталну обраду сигнала, Академска мисао, 2004.
2. A. Antoniou, Digital signal processing –signals, systems and filters, McGrawHill, 2006.
3. Видосав Стојановић, Дискретне мреже и процесиранје сигнала:, Универзитет у Нишу, Електронски
факултет 2004.
Садржај предмета
Упознавање са програмом рада, програмом предмета, референцама, начином оцењивања и
полагањем испита. Појам информације. Увод у теорију информација. Појам ентропије.
Извори информација. Дискретни извори информација без меморије. Дискретни извори
информација са меморијом. Континуални извори информација. Појам кодовања.
Линеарни блок кодови. Хамингов код. Циклични кодови. Конволуциони кодови.
Дигитално компандовање. Оптимално декодирање. Принципи криптографије.
Литература
• М. Дукић (2008), Принципи телекомуникиација, Академска мисао, Београд.
• Г. Лукатела, Д. Драјић, Г. Петровић (1978), Дигиталне телекомуникације,
Грађевинска књига, Београд.
• L. Brillouin (1956), Science and information theory, Academic Press, New York.
J. Pierce (1980), An Introduction to Information Theory - Symbols, Signals and Noise,
(second revised edition), Dover Publications, New York.
• Ж. Илић, А. Бажант, Т. Бериша (2013), Теорија информација и кодирање, збирка
задатака, Загреб.
Број часова активне наставе 6 Остали
Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки часови
45 45 рад:
Исход предмета
Оспособљеност за примену стечених теоријских и апликативних знања у радној организацији.
Садржај предмета
Рад у радној организацији је условљен пословима на којима је студент ангажован.
Литература
Користити материјале и пројектна решења у оквиру радне организације.
Исход предмета
По успешно завршеном предмету, студент ће бити способан да:
- пројектује и програмира систем за препознавање и одлучивање, који ће се обучавати под
надзором, на скупу примера
- препознаје дати систем или ситуацију као математичку игру, опише врсту игре и њена правила,
пројектује и програмира систем за одлучивање за дату математичку игру
- пројектује систем за препознавање облика и одлучивање у условима неодређености, конфликта,
или ризика
Садржај предмета
Теоријска настава
Статистичке методе машинског учења, машинско учење под надзором, самостално машинско
учење; ограничења, неодређеност, ризик у подацима; бајесовски рачун вероватноће,
пробабилистичко учење и закључивање; логика вишег реда, расплинута логика; вештачки неурони,
неуронске мреже; препознавање облика; математичка теорија игара, оптимизација стратегије и
одлучивање за математичке игре;
Практична настава
Рачунске вежбе. Лабораторијске вежбе. Развојни пројекат.
Литература
1. Roger B. Myerson: Game Theory: Analysis of Conflict, Harvard University Press,1997
2. Ronald J. Brachman, Hector J. Levesque : Knowledge Representation and Reasoning, Morgan
Kaufmann, 2004
3. Dayan & Abbott : Theoretical Neuroscience, MIT Press 2001
Број часова активне наставе 6 Остали часови:
Предавања: Вежбе: Други облици наставе: Студијски истраживачки рад: Развојни пројекат:
45 45 1
Очекивани исходи:
Израдом и одбраном завршног рада студенти су оспособљени за решавање реалних апликативних проблема,
као и за разматрање и анализу теоријских решења. То подразумева развијено критичко мишљење, способност
анализе проблема, синтезе решења, предвиђања последица одабраног решења, уз употребу научних метода и
поступака. Посебно је значајна способност усвајање релевантних новина у струци, њихово повезивања са
основним знањем, примена у пракси и јасно преношење у стручну и ширу јавност.
Општи садржаји:
Руководилац завршног рада задаје тему из области коју покрива програм наставног предмета, а који кандидат
може у року од три месеца, на основу стеченог знања, студија литературе, практичним или експериманталним
радом, успешно обрадити.
Литература
Релевантна литература у области истраживања, која се директно односи на тему завршног рада.
Методе извођења:
Студент може узети завршни рад из свих уже стручних предмета положених са најмањом оценом 8.
Правилником о полагању завршног или дипломског (мастер) рада на основним или дипломским академским
(мастер) студијама на Алфа Универзитету у Београду дефинисан је поступак пријављивања, израде и одбране
завршног или дипломског (мастер) рада.