Grafiki dizajn Osnovi grafikog dizajna 1.

Grafiki dizajn je kompleksna delatnost, stvaralaka disciplina, metod i praksa u sredstvima vizuelnog komuniciranja sa ciljem da viestruko dejstvuje na estetskom, marketinkom, kulturnom i humanom planu. 2. Grafiki dizajn i trite su u postupku permanentne interakcije. Autori iz oblasti grafikog dizajna zahtevaju verifikaciju svog dela od trita. Trite surovo komunicira sa autorima grafikog dizajna nekada na utrb kreativnosti, a nekada u korist trinih zakonitosti. To je uslovljeno optom kulturom trinog ambijenta. 3. Grafiki dizajn i proizvodnja su takoe u interakciji. Autori iz oblasti grafikog dizajna zahtevaju poznavanje proizvodnje, toka tehnolokog procesa i vanost gotovih proizvoda. Proces proizvodnje ukljuujui proizvodni program daje osnovne podatke autoru dela iz oblasti grafikog dizajna u vidu malog projektnog zadatka. 4. Autor sa svojim profesionalnim, ljudskim, socijalnim i drugim kvalitetima utie na kreativno funkcionisanje odnosa proizvodnja - trite - proizvod grafikog dizajna. 5. Dobar grafiki dizajn je kvalitet finalnog rada grafikog dizajnera u reavanju odnosa proizvodnja - trite, a posledica je talenta, iskustva i visokog profesionalizma. 6. Dobar grafiki dizajn je posledica uravnoteenog rada interdisciplinarnog tima strunjaka ( psihologa, arhitekte, urbaniste, geografa i td.) i autora dela iz oblasti grafikog dizajna. 7. Dobar grafiki dizajn je u direktnoj zavisnosti sa menadmentom radne organizacije. Svest o dobrom trinom komuniciranju moraju da poseduju predstavnici menadmenta na elu sa generalnim menaderom a posebno kada su u pitanju rukovodei ljudi iz oblasti marketinga. . 8. Grafiki dizajn kao kreativna delatnost ima zadatak da putem likovnog izraavanja, grafikog izraavanja i opte kulture uz odgovovarajua tehnika sredstva stvori modernu i kvalitetnu vizuelnu komunikaciju. 9. Kvalitet vizuelne komunikacije meri se uspenim komuniciranjem pojedinca ili drutvene sredine sa autorskim delom iz oblasti grafikog dizajna.

10. Vizuelne komunikacije predstavljaju prenoenje informacija putem slika, crtea, grafikih priloga, vizuelnih identiteta, simbola, rei i tekstova uz upotrebu grafikih, elektronskih, filmskih, fotografskih, televizijskih i drugih medijskih naina. 11. Grafiki dizajn je stvaranje vizuelne komunikacije sa ciljem zadovoljenja kulturnih, tehnikih, marketinkih, socijalnih i drugih opte prihvatljivih zahteva. 12. Socioloka komponenta grafikog dizajna ogleda se u pozitivnom drutvenom uticaju vizuelnih komunikacija na drutvo. Kulturoloka komponenta grafikog dizajna ogleda se u pozitivnom uticaju oveka na njegovu kulturu vizuelnog zapaanja. 13. Marketinka komponenta grafikog dizajna ogleda se u boljem pozicioniranju novih proizvoda na tritu. 14. Tehnika komponenta grafikog dizajna ogleda se u kvalitetu realizacije grafike komunikacije ( kvalitetno odtampan plakat, vrhunski kreiran spot itd.) 15. Talenat i visoka profesionalnost autora dela iz oblasti grafikog dizajna moraju biti u funkciji sledeih ogranienja: a. faktori ispitivanja trita b. tehnologija proizvodnje c. ekonomski faktori d. savremeni materijali e. finansijske mogunosti preduzea f. rokovi za realizaciju autiorskih reenja g. pravna regulativa h. aspekti menadmenta 16. Ogranienje na relaciji autor- trite 17. Ogranienje na relaciji autor- tehnologija proizvodnje 18. Ogranienje na relaciji autor- ekonomski faktori 19. Ogranienje na relaciji autor- savremeni materijali 20. Ogranienje na relaciji autor- finansijske mogunosti preduzea 21. Ogranienje na relaciji autor- rokovi za realizaciju autiorskih reenja 22. Ogranienje na relaciji autor- pravna regulativa

23. Ogranienje na relaciji autor- aspekti menadmenta 24. Grafiki dizajn kao kreativna disciplina moe se posmatrati u okviru dve osnovne oblasti - dvodimenzionalni grafiki dizajn dvodimenzionalni grafiki dizajn - trodimenzionalni grafiki dizajn 25. Dvodimenzionalni grafiki dizajn- sredstva ekonomske propagande 26. Dvodimenzionalni grafiki dizajn- plakat 27. Dvodimenzionalni grafiki dizajn-bilbord 28. Dvodimenzionalni grafiki dizajn-oglas 29. Dvodimenzionalni grafiki dizajn-prospekt 30. Dvodimenzionalni grafiki dizajn-zatitni znak 31. Dvodimenzionalni grafiki dizajn-oprema knjige 32. Dvodimenzionalni grafiki dizajn-oprema novine 33. Dvodimenzionalni grafiki dizajn- oprema asopisa 34. Dvodimenzionalni grafiki dizajn- druga sredstva grafikog komuniciranja 35. Trodimenzionalni grafiki dizajn - dizajn ambalae 36. Trodimenzionalni grafiki dizajn - spoljni reklamni panoi 37. Trodimenzionalni grafiki dizajn - unutranji reklamni panoi 38. Trodimenzionalni grafiki dizajn - spoljni reklamni rekviziti 39. Trodimenzionalni grafiki dizajn - unutranji reklamni rekviziti 40. Trodimenzionalni grafiki dizajn - spoljno reklamno osvetljenje i efekti 41. Trodimenzionalni grafiki dizajn - unutranje reklamno osvetljenje i efekti 42. Trodimenzionalni grafiki dizajn - sajamski reklamni tand 43. Grafiki dizajn audio vizuelnih sredstava komunikacije- animacija

44. Grafiki dizajn audio vizuelnih sredstava komunikacije- web sajt prezentacija 45. Grafiki dizajn audio vizuelnih sredstava komunikacije- dokumentarni film 46. Grafiki dizajn audio vizuelnih sredstava komunikacije- institucionalni film 47. Grafiki dizajn audio vizuelnih sredstava komunikacije- film o proizvodu (robna marka) 48. Grafiki dizajn audio vizuelnih sredstava komunikacije- nastup na televiziji 49. Grafiki dizajn audio vizuelnih sredstava komunikacije- nastup na filmu 50 Grafiki dizajn audio vizuelnih sredstava komunikacije- reklamne povrine na gradskim ekranima

Istorija Logotipi su kao identitet individua u drutvu nastali pre vie od 5000 godina Korieni su za prepoznatljivost ljudi, vlasnitva ili njihove kreativnosti, davnih dana je dokazano da se sve tri kategorije mogu prikazati kroz slike

Heraldika Grb je poreklom iz XII veka, smatra se da je nastao u toku krstakih ratova (1096-1270). Korieni su kao obeleja raspoznavanja na odei, oruju i titovima Uticaj istonjake kulture ostavili su i danas orjentalne tragove na grbovima. Uloga grba je postajala sve vea, uticala je na diplomatiju zemalja i njihova ceremonijalna deavanja Kasnije grb je predstavljao zatitni znak porodinih loza kao i samih naroda. Heraldika utvrdjeni sistem posedovanja, noenja i nasledjivanja grbova Heraldiku odredjuju njene dve glavne karakteristike: 1. tit na kome su prikazani odredjeni znakovi 2. Naslednost

Razvoj oruja i ratne opreme u to doba doveo je do toga da je vitez u punom oklopu neprepoznatljiv i za prijatelja i za neprijatelja Monogrami Jo od starih vremena umetnici i zanatlije potpisivali su svoje radove posebno kombinovanim inicijalima U to vreme bilo je pitanje ugleda da lanovi imunih porodica, u emu su prednjaili vladari, imaju svoje monograme izvezene na maramicama, gravirane na nakitu, naroito na peatnim prstenovima, dubljene na nametaju, stavljane na fasade kua i uvrtane metalnim ipkama na ogradama Keramika obeleja Tokom rane faze srednjeg bronzanog doba poinju da proizvode keramike predmete osobenih oblika i dekoracije. Umetnost na keramikim predmetima znatno su uticali na razvoj logotipa Na ovim keramikim proizvodima razvija se poseban dekorativan stil, u kome pojedini ukrasni motivi, posmatrani izdvojeno, deluju iskidano i bez smisla, dok kao celina predsavljaju identitet njihovih stvaraoca

Hologram-ig Bitanski ig lava liven je na plemenitim metalima ( zlato, srebro, platina ) Tragovi su pronadjeni jos davne 1300 a zvanicno je ig korien 16971720 tampani logotipi Ubrzo nakon otkria Johann Gutenberg tampe obeleja su zauzela svoje mesto na papiru tampanje logotipa uticalo je na njegov razvoj i ulepavanje. Najee su korieni krst i krug sa siluetama ivotinja i ljudi Vodeni peat Razvoj tamparske tehnologije uticao je na nastanak i usavravanje vodenih peata na papiru Prvi poznati vodeni peati pojavili su se u Italiji poetkom XIII veka. Zbirka poznatih filigrana sadrana je od 18000 razliitih motiva (jagnje,orao, sidro, andjeo i prsten) Ciljevi dizajna Dizajn program bi trebao da predstavlja na stav o tome emu treba da teimo da bi smo inspirisali zaposlene da poboljavaju kvalitet rada i potrebe potrosaa Za kompaniju je jako bitno da izgradi vizuelni identitet koji e biti atraktivan relevantnim internim i eksternim grupama Momentalan cilj koji dizajn program eli da postigne je da kontrolie vizuelni identitet kompanije,osim toga cilj je identifikacija koja nam govori sta nasa kompanija predstavlja i sta zeli da postane Brending Kada kaemo brend onda mislimo na verbalni,vizuelni i konceptualni aspekt jednog proizvoda. Brend se sastoji iz bilo ega to je u vezi sa proizvodom : uvek sadri zastitni znak i kvalitet proizvoda , nekada posebno pakovanje i cesto dobar marketing. Zatitni znak nema samo funkciju da oznacava kompaniju ili delove kompanije,on takodje oznaava proizvode i grupe proizvoda. Proizvoai koriste brendiranje da individualizuju svoj proizvod kako bi se razlikovao od ostalih Individualizacija dalje brendu vrednosni identitet koji proizvoau moe da ponudi mogunost da povisi cene ili proizvodnju , u nekim sluajevima obe alternative Ciljevi brendinga u globalu se poklapaju sa ciljevi dizajn programa a to su jedinstvenost , laka prepoznatljivost i garantovan kvalitet

Primena zatitnog znaka Zatitni znak moe imati 3 tipa identifikacije: 1. Identifikacija socijalnog identiteta 2. Identifikacija vlasnitva

3. Identifikacija porekla Vrste identifikacija 1. Jedinstvenost 2. Vrednost 3. Mo zadravanja panje 4. Opis 5. Asocijacija 6. Odlina grafika 7. Reputacija 8. Diskretnost 9. Ponavljanje 1. Jedinstvenost Osnovni zadatak zatitnog znaka je da odvoji na proizvod od ostalih Zatitni znak nosi sa sobom poruku : Ovo smo mi,niko drugi,ovaj proizvod je osmiljen i proizveden od strane nas,nikog drugog Zatitni znak titi na brend od konkurenata i ostalih kompanija 2. Vrednost Bez obzira da li je zatitni znak potpuno jedinstven on moe imati vrednost panje to znai da je lako prepoznatljiv Ne moete ga ne primetiti Nosi sa sobom poruku o vrednosti proizvoda koji predstavlja 3. Moc zadravanja panje Ponekad zatitni znak ima mo da zadri panju na vie od delia sekunde Duple slike, iluzije, slagalice i obrnute slike su samo neki primeri kako moemo zadrati panju posmatraa na dui period i tako mu omoguiti lake pamenje reklame za na proizvod

4. Opis Mnogi zatitni znakovi obuhvataju eksplicitnu informaciju o tome ta njihova kompanija i proizvod predstavljaju Ovo je najlaki nain da se kupcima usadi u svest ta mi proizvodimo i ta mi elimo oni da kupe 5. Asocijacija Mnogi zatitni znakovi obavetavaju posmatraa preko asocijacije na prirodu kompanije i njene proizvode Asocijacijom nas neki znak ili deo zatitnog znaka podseti na neke karakteristike koji na brend ili usluga poseduju

6. Odlina grafika Zatitni znak moe dodati vrednost svojoj kompaniji, proizvodima ili uslugama kroz sopstveni umetniki i simboliki znak Odlina grafika je znak menadment sposobnosti i objanjava celokupan proizvod pokazivajui njegov deo 7. Reputacija Zatitni znak moe da dobije na svojoj vrednosti zahvaljujui svojoj reputaciji i prihvaenosti kod ire populacije Ova vrednost se moe proiriti na ostale proizvode i tako podii njihovu vrednosti zahvaljujui vrednosti jednog proizvoda iz linije 8.Diskrecija Svrha dizajn programa je da komunicira sa posmatraima Neke kompanije insistiraju na diskretnim zatitnim znacima dok neke upranjavaju taj metod sa vremena na vreme 9. Ponavljanje Efekat ponavljanja svih ovih karakteristika moe znatno da povea prodaju proizvoda ili usluge Coca Cola poseduje jedinstvenost,privlai panju i poseduje odlinu grafiku Komunikacija Veina zatitnih znakova sadri i slova i rei Mo komunikacije lei u tome sto neki simboli imaju preneseno znaenje i jako je bitno da prava i poetna informacija nepromenjena stigne do krajnjeg primaoca dok prelazi 3 nivoa : Tehniki nivo ( poruka kao signal ) Semantiki nivo ( poruka kao znacenje ) Nivo efektivnosti ( poruka kao krajnji uticaj ) 3 problema komunikacije 1. Da li je zatitni znak dovoljno vidljiv 2. Da li je zatitni znak razumljiv 3. Da li zatitni znak stvara eljeni efekat Kanali , mediji , formati Kanal je put koji signal pree od momenta kada ga enkodira poaljilac do momenta dok ga ne dekodira primalac informacije Medij je tehniko znaenje komunikacije koje konvertuje poruku u signal Prezentativni mediji ( glas, lice i telo ) Reprezentativni mediji ( slika, fotografija )

Telefon, radio i TV su mehaniki mediji koji mogu da emituju i reprezentativne i prezentativne medije Formati ( novine, knjige i broure ) Zatitni znak Zatitni znaci su poetna klasa gde poinje podela taksonomije Definicija znakova daje intenzitet i kvalitet u klasi Prva podela u taksonomiji se deava izmeu grafikih i ne-grafikih znakova S obzirom da je veina zatitnih znakova grafike prirode taksonomija ih deli i istrauje u mnogim klasama Grafike oznake Ove oznake se dele na slovne i slikovne Veina kompanija koristi obe vrste znakova Slikovne oznake Ove oznake se dele na figurativne i ne-figurativne. Figurativne oslikavaju objekat. Ne-figurativne su svojevrsne slike Slovne oznake Pojam logotip i njegov skraen oblik logo dolaze od Grke rei logos to znai re Logotip se ponekad odnosi na oznake koje su dua i lako itljiva imena ili skraenice Ponekad se oba pojma koriste kao sinonimi za grafiki zatitni znak Figurativne oznake su prikazi u taksononiji i dele se na tri klase : opisne, metaforike i pronaene Metaforike oznake se odnose na njihov objekat kroz zajedniki kvalitet. Znaaj se odigrava na dva nivoa. Na 1. nivou predstavnik kao zatitni znak odnosi se na zajedniki kvalitet. Tuma 1. znaenja je mentalna slika tog kvaliteta u glavi korisnika. Na 2. nivou mentalna slika predstavlja krajnji objekat, kompaniju ili dati proizvod Pronaene oznake se direktno odnose na njihov objekat i one su simboli Pronaene oznake pokazuju neto prepoznatljivo to nema nikakve veze sa kompanijom ili proizvodom koga predstavljaju

Opisne oznake su slike ili dijagrami i odnose direktno na objekat, kompaniju ili dati proizvod Nazivne oznake ine veinu zatitnih znakova i dele se u 5 klasa : 1. Pravilna imena 2. Opisna imena 3. Metaforina imena 4. Pronaena imena 5. Vetaka imena

Motivi Grupiemo zatitne znake prema motivima njihovog dizajna Najei su : 1. Motivi ivotinja i ptica 2. Botaniki motivi 3. Zgrade 4. Oi

Zastave i geometrijske figure Zastave su sredstva komuniciranja ili veza. Koritene kao trgovinske marke mogu predstavljati komunikaciju. Zastava kao trgovinska marka moe biti klasifikovana kao metafora i neopisno znamenje Neke od najboljih trgovinskih marki su geometrijske figure. Najbolje su jednostavne, koje su dobre i ponavljane jer ih prati dobar glas. Geometrijski znak moe biti klasifikovan kao opisni i neopisni znak Srce i Lav Srce je est simbol za ljubav, meutim takoe se poziva na srce i u zdravlju i medicinskom kontekstu. U prvom sluaju srce moe biti klasifikovano kao simbol temeljnog znaka. U drugom sluaju srce je klasifikovano kao slika i opisni znak Zbog snage koju poseduje kao kralj ivotinja,lav je esto koriten kao trgovinska marka ili motiv. Lav kao trgovinska marka moe biti klasifikovan kao metafora Zvezde i Talasi Zvezde stoje za nadu,sreu i besmrtnost. Slikovita zvezda predstavlja kontru realnosti Preduzee koje koristi zvezdu kao trgovinsku marku osmislie svoju zvezdu na svoj prepoznatljiv nain Postoji puno vrsta talasa. More i talasi kao trgovinska marka mogu da opisuju neku tenost i prikazuju neke radio talase. Talasi se kao marka mogu klasifikovati kao opisna slika i simbol

10