Информационе технологије у предшколском образовању

Istraživanja pokazuju da sve više dece ima problema s kognitivnim

sposobnostima i pažnjom, da pate od depresije i nemaju empatiju. To su samo
neke od posledica prekomerne upotrebe tehnologije

Teško je danas biti mudar pa naći pravu meru kada je reč o tome koliko deca smeju da
koriste razne uređaje. Zato treba poslušati savete stručnjaka koji su se time podrobno bavili - ti
saveti se nimalo neće svideti deci, ali neće se dopasti ni nekim roditeljima.

Američka pedijatrijska akademija i Kanadsko društvo pedijatara objavili su da deca do druge

godine ne bi uopšte smela da budu izložena uticajima tehnologije, deca od treće do pete
godina trebalo bi da imaju ograničen pristup tehnologiji na jedan sat dnevno, a deca i
adolescenti od šest do 18 godina ne bi smeli da provode više od dva sata dnevno pred
različitim ekranima, prenosi Huffington Post.

Stvarnost je malo drugačija. Korišćenje medija kod dece i adolescenata znatno je povećano u
poslednjih 10 godina, što je dokumentovano i brojnim istraživanjima.

Najnoviji izveštaj iz 2010. godine o ponašanju 2.000 dece i adolescenata od osam do 18 godina
pokazala je da prosečno dete provede 7,5 sati dnevno koristeći razne medije. Međutim, zbog
multitaskinga, deca su zapravo pod uticajem medija 10,75 sati dnevno!

Sve više pedijatra savetuje roditeljima da deci ograniče vreme provedeno sa tehnologijom, pogotovo
korišćenje mobilnog telefona i tableta.

Posledice nekontrolisanog korišćenja mobilnih telefona, laptopova, tableta, kao i sedenje pred
televizorom, jesu ozbiljne a ponekad i zastrašujuće, pokazuje veliki broj istraživanja kojima je u
centru razvoj deteta okruženog tehnologijom.

Страна 1 од 11
Ovo je 10 razloga zašto deci treba strogo ograničavati upotrebu tehnologije:

1. Ubrzani razvoj mozga

Do druge godine života mozak se poveća za tri puta i nastavlja ubrzani razvoj do 21. godine. Rani
razvoj mozga je pod uticajem raznih nadražaja u dečjoj okolini ili je povezan sa nedostatkom
nadražaja. Danas je čak jedno od troje dece koja kreću u školu zaostalo u razvoju.

Istraživanje Američkog univerziteta za pedijatriju objavilo je rezultate istraživanja koje je uključilo

2.200 porodica iz 10 razvijenih zemalja koje imaju decu uzrasta između dve i pet godina, a pokazalo
se da je 58 odsto predškolske dece znalo da igra igrice na kompjuteru, ali samo devet odsto njih
umelo je da zaveže pertle.

Pokazalo se da je preterano izlaganje tehnologiji direktno povezano sa problemima poremećaja i

manjka pažnje, kašnjenjem u kognitivnom razvoju, otežanim učenjem, povećanom impulsivnošću i
smanjenom sposobnošću kontrolisanja osećanja i ponašanja.

2. Kašnjenje u razvoju

Za korišćenje tehnologije potreban je minimum fizičke aktivnosti (uglavnom se svodi na kucanje na

tastaturi), a to može rezultirati zakasnelim fizičkim i psihičkim razvojem.

Svako treće dete kreće u školu sa smanjenim sposobnostima, a to dugoročno utiče na pismenost i
napredak u obrazovanju. Zadaci koje su generacije pre 20 godina rešavale koristeći logiku
preusmerenu iz igara kao što su lastiš ili žmurke najnovije generacije uopšte nemaju.

Pokret aktivira mišiće i zglobove i podstiče mozak na rešavanje problema u kretanju, te na taj način
povećava sposobnosti učenja i logičkog povezivanja.

Страна 2 од 11
 Foto-ilustracija: Profimedia

3. Gojaznost

Učestalost gojaznosti kod dece povećana je čak pet puta, a tome isključivo doprinosi fizička
neaktivnost i nepravilna ishrana.

U našem okruženju je sve više prekomerno uhranjene i gojazne dece i mladih, potvrđuju rezultati
istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine.
Prema tim podacima, više od četvrtine (28,2 odsto) dece i adolescenata uzrasta od sedam do 14
godina bilo je prekomerno uhranjeno, od čega je 13,7 odsto gojazno - a 2000. procenat prekomerne
uhranjenosti u populaciji dece i adolescenata od sedam do 14 godina bio je 8,2 odsto, a gojaznosti
4,4 odsto.

Страна 3 од 11
Jedan od glavnih uzroka ovako poražavajuće statistike jeste premalo kretanja, previše vremena pred
televizijom i na pametnom telefonu. Preterana težina vodi dijabetesu i povećava rizik od ranog
srčanog udara, ozbiljno skraćujući očekivanu dužinu i kvalitet života.

4. Poremećaji u spavanju

Previše vremena provedeno ispred ekrana TV-a, mobilnog telefona ili tableta, koji svi zrače, stvara
razne poremećaje u spavanju koji su kod dece u dramatičnom porastu.

Izlaganje dece nerazumljivim sadržajima podstiče noćne more, mesečarenje, nepravilne obrasce
spavanja, a sve to se može zadržati jako dugo u dečjoj podsvesti, budući da ona ne mogu
interpretirati ono što ne razumeju.

Foto-ilustracija: Profimedia/Designpics

Страна 4 од 11
5. Mentalne bolesti

Prekomerno korišćenje tehnologije smatra se uzročnim faktorom u porastu stope dečje depresije,
anksioznosti, poremećaja pažnje, autizma, bipolarnog poremećaja, psihoze i problematičnog
ponašanja dece i adolescenata.

- Svaki dodatni sat ili dan proveden pred televizijom, na tabletu ili na pametnom telefonu u
adolescenciji je povezan s većim izgledima da se kod mladih pojavi depresija - objasnili su danski
psiholozi Andreas Grontved i J. Singhamer.

6. Agresija

Deca koja podsticaje iz okoline prvenstveno primaju iz medija (filmovi, igrice, crtaći) ili putem
interneta nemaju razvijenu empatiju, što rezultira čestim izlivima besa, agresijom i sve većim
problemom zlostavljanja putem socijalnih mreža.

Komunikacija putem interneta isključuje kontakt baziran na našim čulima - vidu i sluhu. Zbog toga
deca koja maltretiraju drugu decu to ne vide, a s tim ne vide ni posledice svog ponašanja.

Rezultati više od 2.000 naučnih istraživanja pokazala su da značajna izloženost nasilju u medijima
povećava rizik od agresivnog ponašanja kod dece i adolescenata, čine ih neosetljivim na nasilje i
uverava ih da je svet "opasnije i strašnije" mesto nego što jeste, stoji u saopštenju za medije
Američke akademije za pedijatriju.

Страна 5 од 11
 Printskrin:Youtube/Faith Visuals

7. Zračenje

U maju 2011. godine SZO je klasifikovao pametne telefone (i ostale uređaje koji se mogu povezati
na bežičnu mrežu) kao pretnju 2B nivoa (moguće kancerogeni mediji) zbog prosečne količine
radijacije koju odašilju.

Džejm Maknejm je sa kancelarijom "Zdrava Kanada" u oktobru 2011. godine izdao upozorenje u
kojem se navodi: - Deca su osetljivija na razne potencijalno negativne uticaje nego odrasle osobe jer
su njihovi mozgovi i imunološki sistem još uvek u razvoju, tako da se ne može reći da je isti rizik za
decu i odrasle.

8. Digitalna demencija

Страна 6 од 11
Internet je omogućio da se sadržaji stvaraju i dele 100 puta brže nego pre. Tehnologija je evoluirala,
ali naš mozak nije i tu se stvara problema kod dece i mladih što "uživajući" takav sadržaj njihov
mozak ne može stvarati uzročno-posledične veze između raznih činjenica.

Takav stimulans zapravo uzrokuje smanjenu koncentraciju, otežano pamćenje budući da mozak ne
stigne da selektiuje bitne od nebitnih informacija, te da ih putem neurona pošalje frontalnom
korteksu.

Foto-ilustracija: Profimedia

9. Zavisnost

Страна 7 од 11
I roditelji sve više vremena provode pred raznim ekranima, a sve manje vremena sa svojom decom.
Nije retka pojava videti mamu i tatu kako gledaju u svoje telefone dok dete sedi pored njih u kolicima
i pokušava da privuče njihovu pažnju.

Budući da se ne mogu povezati sa roditeljima, deca počinju da se povezuju sa uređajima, što može
rezultirati zavisnošću, a zabrana daljeg korišćenja uređaja uzrokuje emotivnu nestabilnost.

10. Neodrživost

- Način na koji se deca danas odgajaju i obrazovanje zasnovano na upotrebi tehnologije nije održivo.
Deca su naša budućnost, ali ona nemaju budućnosti ako se njihovi životi vrte oko tehnologije -
objašnjava Kris Rouen, pedijatar terapeut i stručnjak za razvoj dece. Kris je pokrenula i program čiji
je cilj pomoći deci i roditeljima da kroz edukativne programe, vežbe i treninge reše probleme
uzrokovane prekomernim korišćenjem digitalnih medija.

Imajte na umu i to da jedan od pionira tehnologije i razvoja interneta nije dozvolio svojoj deci pristup
tehnologiji i internetu. Zvao se Stiv Džobs. Apple

Uticaj moderne tehnologije i kompjuterskih igrica na

razvoj dece

Od prvog dana upoznavanja sa tehničkim sredstvima, deci treba ponuditi edukativne i

njihovom uzrastu primerene sadržaje.

Upoznati ih sa višenamenskim mogućnostima: dostupnost mnogih informacija, učenje

stranih jezika, lakše savladavanje školskog gradiva itd. Sve te pogodnosti treba koristiti
u pozitivne svrhe i lični razvoj. Kompjuterske igrice su u današnje vreme najpopularnija
dečija aktivnost. Ovakav vid zabave može imati i pozitivne i negativne efekte na razvoj
deteta. Postoje edukativne igrice koje traže apstrakno razmišljanje i razvoj veština koje
se ne uče u školi. Praćenje instrukcija, rešavanje problema, brzo razmišljanje, razvoj
strategije, procenjivanje sposobnosti itd. Tehnički visoko razvijeni svet zahteva i
prilagođavanje u njemu. Kompjuterske igrice su jedan od načina da se deca uvedu u
svet tehnike. Međutim, sve što se koristi “previše” počinje da ima i štetno dejstvo.

S obzirom da deca nisu formirane ličnosti, nasilni sadržaji zaista mogu podstići njihovu
agresivnost jer deca ne mogu da procene efekte svog ponašanja. Kada u velikoj meri

Страна 8 од 11
“prate” ponašanje likova iz kompjuterskih igrica oni ova ponašanja prenose na lični plan,
kopiraju i prihvataju kao sopstvena. Previše provedenog vremena uz igrice dovodi do
toga da dete ne može precizno da razgraniči svet igrica od stvarnog sveta. Deca imaju
sve češće problema sa koncentracijom i pažnjom.

Takođe, višečasovno sedenje pored kompjutera dovodi do krivljenja kičme, očni mišići
nisu dovoljno stimulisani, fina motorika je svedena na minimum, deca gube
interesovanje za spoljašnji svet i druženje. Mnogi sadržaji koje dobijamo putem
interneta daju nam gotov proizvod bez dodatnog napora da sami dođemo do rešenja.
Na taj način deca gube kreativnost, manje maštaju i nisu u mogućnosti da razvijaju
svoje potencijale.

Za dete predškolskog uzrasta, bitno je da stekne osnove verbalnog izražavanja koje će

kasnije nadograđivati. Deca tog uzrasta koja provode višečasovno igranje igrica postaju
pravi stručnjaci u kompjuterskim terminima, ali nevešti u običnoj, svakodnevnoj
komunikaciji. Zahvaljujući računarima, verbalna komunikacija se sve više zapostavlja i
slabi.

Preporuka roditeljima i osobama koje se bave decom:

Osluškivati dete, njegove potrebe i činiti ono što je za njega najbolje. Upoznati ga sa
pozitivnim i negativnim efektima moderne tehnologije. Ponuditi detetu one sadržaje koji
su za njegov uzrast primereni i edukativni. Ispratiti detetova interesovanja. Kontrolisati
vreme provedeno uz računar i sadržaje koji su detetu dostupni. Ove preporuke su u cilju
zaštite deteta od ekspanzije multimedijalnog sadržaja kojima su svakodnevno izloženi,
a mi odrasli smo tu da im damo smernice u cilju njihovog dobra i celokupnog razvoja.

https://novakdjokovicfoundation.org/sr/primena-tehnologije-u-predskolskom-obrazovanju/

https://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/2681900-10-zastrasujucih-razloga-da-deci-ogranicite-upotrebu-
telefona-i-kompjutera

https://www.pro-mens.com/blog/185-moderna-tehnologija-i-kompjuterske-igrice-uticaj-na-razvoj-dece

http://deteiracunar.blogspot.com/

Страна 9 од 11
http://www.ftn.kg.ac.rs/konferencije/tio08/PDF/RADOVI/106%20Andjelkovic%20-%20Informaciona
%20tehnologija%20u%20predskolskom%20vaspitanju%20i%20obrazovanju.pdf

LITERATURA:

[1[ Anđelić,S., Milosavljevič,G.(2007): Nove informacione

tehnologije u obrazovanju dece, Dostupno na:

http://ajdinpametan.blogger.ba/arhiva/?start=10 (10.2.2014.)

[2] Anđelković,N. (2008): Dete i računar u porodici i dečjem

vriću,Beograd: Beokniga & CNTI & Savez informatićara Vojvodine

[3] Anđelković,N.(2008): Informaciona tehnologija u predškolskom

vaspitanju i obrazovanju, Zbornik radova Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO’08, Fakultet tehničkih
nauka, Čačak, str. 65-70

[4] Arsenijević,J., Andevki,M.(2011): Kompetencije vaspitača za

upotrebu novih medija i tehnologija, Zbornik VŠSSOV,Kikinda, br. 2,

str. 25-34

[5] Kljakić,D. (2007): E-learning:Učenje za Net-generaciju, Naša

škola. Casopis za teoriju i praksu odgoja i obrazovanja, Srajevo, br. 39,

str.3-17

[6] Li,X., Atkins,M. (2004). Early Childhood Computer Experience and Cognitive and motor
Development,Wayne State Uneversity

pediatric Prevention. Preuzeto sa adrese:

Страна 10 од 11
https://www.google.rs/search?q=Li%2CX.%2C+Atkins%2CM.+(2004)

%3A+Early+Childhood+Computer+Experience+and+Cognitive+and+

motor (18.02.2014.)

[7] McNeely, B.(2004). Using Technology as a Learning Tool,

Not Just the New Thing. U knizi: Oblinger,D.& Oblinger,J.(2005).

Educating the Net Generation (Eds). Preuzeto, sa adrese

https://net.educause.edu/ir/library/pdf/pub7101a.pdf (5.2.2014.)

[8] Rečicki,Ž., Girtner, Ž.(2002): Dete i komjuter, Beograd: ZUNS

[9] Stošić,L. (2011): Primpremljenosti vaspitača u oblasti tehničkog

i informatičkog obrazovanja, Tehnologija, informatika i obrazovanje za

društvo učenja i znanja, Tehnički fakultet, Čačak

[10]Simens,G.(2004). Connectivism: A Learning Theory, Strange

Attractors, Chaos. Preuzeto sa adrese:

http://www.ingedewaard.net/papers/connectivism/2005_siemens_

ALearningTheoryForTheDigitalAge.pdf (5.02.2014.)

Страна 11 од 11