LEPLJENO LAMELIRANO DRVO U ARHITEKTURI

DEFINICIJA
Lepljeno lamelirano drvo je graevinski materijal dobijen od tankih drvenih lamela, (dasaka, talpi), podjednake irine, postavljenih jedna preko druge, meusobno slepljenih odreenim vrstama lepila pod odreenim uslovima i najee predstavlja tapasti elemenat konstrukcije praktino neogranienih dimenzija poprenog preseka i duine. Ovako dobijeni materijal ima mehanike karakteristike ujednaenije od mehanikih karakteristika masivnog drveta materijala od koga je lepljeno lamelirano drvo nastalo. Izrada elemenata konstruktivnog sklopa ili cele konstrukcije arhitektonskih objekata je strogo kontrolisan tehnoloki postupak.Odvija se u fabrikama lepljenih konstrukcija, tako da su elementi od lepljenog lameliranog drveta industrijski proizvod standardnog kvaliteta. Estetski efekat struktura u lepljenom lameliranom drvetu je izvanredan i daje poseban ton danasnjoj arhitekturi. Objekti izvedeni u ovoj tehnici nameu se svojim izgledom, skladnosu forme i toplinom enterijera. Za razliku od drugih industrijskih proizvoda drvene industrije, pod pojmom lepljenog lameliranog drveta podrazumeva se iskljuivo proizvod nastao meusobnim lepljenjem drvenih lamela ija drvna vlakanca ostaju medjusobno paralelna.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONSTRUKCIJA OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA

Savremeno doba sa pravom nosi naziv veka betona i elika .elik i posebno beton se vrlo rado koriste u savremenom graevinarstvu, zahvaljujui najvie odlinim tehniko-tehnoloskim karakteristikama.Tu i lei opasnost zloupotrebe armiranog betona.injenica je da je nase graevinarstvo orijentisano ka masovnoj izgradnji i da

betona ima u naim objektima toliko mnogo da preti opasnost od izolacije kiseonika oveka od njegove ivotne sredine. U ovakvoj situaciji kada su, takorei, iscrpljene inae velike estetske mogunosti i vrednosti u izgradnji betonom i elikom, povratak drvetu moe da znai zaokret u otuivanju arhitekture od prirodne sredine. Funkcionalne mogunosti, koje arhitekturi pruaju konstrukcije u lepljenom lameliranom drvetu, su takve da se moe smatrati da je drvo materijal koji najvie obeava u budunosti. Elegancija forme, harmonija oblika i istinska toplina ambijenta su atributi koji s pravom stoje uz moderna ostvarenja u drvetu. Drvo nije ni skup ni luksuzan materijal, ali, posmatrajui ostvarenja koja je ovek izveo u modernoj tehnici lepljenog drveta, ono je svakako zasluilo naziv plemenitog materijala. Fleksibilnost primene omoguava da se konstrukcije u lepljenom lameliranom drvetu sreu u objektima razliite namene: javni i industrijski objekti: fabrike hale, skladita,garae, supermarketi, montane sajamske hale, trnice, aerodromi, eleznike stanice, prodajni saloni nametaja ... poljoprivredni objekti: farme za uzgoj krava, farme za uzgoj ovaca, peradske farme, skladita vetakog ubriva, hangari za poljoprivredne maine ...

Farma krava

sportski objekti: tribine na stadionima, pokriveni plivaki bazeni, sportske dvorane, univerzalne dvorane, teniske dvorane i pokrivena klizalita ...

sakralni objekti: crkve,kapele ... razni elementi konstrukcije: stepenita, peaki mostovi, pasarele, nadvoznjaci ...

Mehanike karakteristike drveta - osnovni preduslov za uspenu eksploataciju materijala u konstrukcijama, odavno su poznate po svojim visokim vrednostima. Ako se ovome doda izvanredno mala sopstvena teina drveta i injenica da ono ne mora da bude deficitaran graevinski materijal, jer se moe uzgajati i planirati proizvodnja osnovne sirovine, jasno je da uticaj drveta na nae arhitektonsko stvaralatvo ne moe da bude bez znaaja. Kao potvrda ovoj tezi mora se napraviti malo poreenje izmeu drveta i betona: Drvo je materijal koji moe da podnese, paralelno svojim vlaknima, izvanredna naprezanja. Naponi pri kojima dolazi do loma usled pritiska u pravcu vlakana jednaki su naponima loma najviih marki betona koje se danas upotrebljavaju u graevinarstvu. Normalni naponi loma drveta kreu se u granicama od 40 MPa do 80 MPa, zavisno od vrste drveta (etinari i litari). Kada je, pak, u pitanju zatezna vrstoa, onda se drvo moe porediti i sa nekim metalima. Rezultati ispitivanja pokazuju da do loma epruvete od drveta bez greaka dolazi i pri naponu od 180 MPa. Zapreminska masa ugraenog drveta je oko 600 kg/m3. Zapreminska masa armiranog betona je 2.500 kg/m3, to jasno pokazuje da je udeo iskorienja naprezanja poprenog preseka usled sopstvene teine najmanje etiri puta manji kod drveta u odnosu na beton u tapovima istih dimenzija. Ovo moe biti vrlo znaajan podatak kada su u pitanju sistemi velikih raspona i malog pripadajueg optereenja, naroito sa ekonomskog aspekta. Kako je ve pomenuto, razvojem tehnologije lepkova problem ogranienih dimenzija elemenata konstrukcije od drveta prestaje da postoji. Tehnologija je drvnoj industriji ponudila vrlo kvalitetne lepkove, uz iju se pomo danas moe napraviti greda od drveta duine i preko pedesetak metara, sa poprenim presekom ija visina uveliko prelazi meru od jednog metra. Takvo drvo, koje ima odlike dobrog masivnog materijala i sasvim nove dimenzije, se sa mnogo uspeha moe upotrebiti pri realizaciji savremeno koncipiranih objekata razliite namene. Lepila koja se danas upotrebljavaju za izradu sistema inenjerskih drvenih konstrukcija moraju da zadovolje vei broj izvanredno tekih uslova, kako za vreme proizvodnje konstruktivnih elemenata tako i u toku eksploatacije takve konstrukcije. Lepilo mora, najpre, da ima vrstou koja mora da bude vea od vrstoe drveta i mora trajno da osigura vezu izmeu dve susedne lamele. Ne sme da bude podlono uticaju agresivne sredine u kojoj se nalazi element konstrukcije. Ne sme da bude podlono uticaju vlage, gljivica i insekata i mora da bude otporno u poaru i ne sme da dozvoli da doe do raslojavanja nosaa pri povienim temperaturama. Te uslove danas sa uspehom ispunjavaju lepila raena na bazi fenol-formaldehida, rezorcinformaldehida, melamin-formaldehida, urea-formaldehida i epoksi-smole. Izbor vrsta lepila mora da bude veoma precizan, u zavisnosti od uslova u kojima e sluiti jedan konstruktivni sistem, jer, na primer ,u uslovima gde drvo moe imati vlanost i veu od 15% upotreba urea-formaldehidnih lepila moe biti opasna.

Rezultati ispitivanja probnih uzoraka lepljenog drveta pokazuju da u izvanredno visokom procentu do smicanja, kome je izloen uzorak, dolazi po drvetu, a ne po lepljenom spoju.

TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE ELEMENATA KONSTRUKCIJE OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA

Rezana etinarska graa podjednakih irina i visina poprenih preseka, prinudnim putem osuena u suarama, sa procentom vlage od 10% do 14%, nastavljena podunim zupastim spojem u elemenat potrebne duine naziva se lamelom. Po pravilu, lamela, duine do pedesetak metara, irine poprenog preseka do 22 cm i visine do 4cm, ima u svakom poprenom preseku ujednaene mehanike karakteristike. Zapravo, greke u drvetu (koncentracija vorova i ostala slaba mesta) se jednostavnim isecanjem odstranjuju i lamela nastaje od zdravih ujednaenih komada grae spojenih poduno zupastom vezom i lepljenjem. Ovako oblikovane lamele se obostrno rendiu kako bi se dobile besprekorno ravne povrine i potpuno ujednaila njihova debljina. Reanjem lamela jedne preko druge, uz predhodno nanoenje sloja lepila po dodirnim ravnima, i poprenim utezanjem po posebnom tehnolokom postupku, dobija se greda ija duina odgovara duinama lamela, irina irini lamela, a visina poprenog preseka je proizvod broja lamela i debljine jedne lamele. Tako se relativno jednostavnim postupkom stvara jedan novi graevinski materijal, industrijski proizvod sa svim karakteristikama, ak poboljanim, osnovnog materijala od koga je nastao.

Dom kulture i sportova u Obrenovcu

ZATITA I ODRAVANJE KONSTRUKCIJE

U pripremi grae, suenjem vetakim putem u suarama, kada se vlanost drveta svodi na neophodni minimum, stvara se takva sredina u kojoj, iako su postojali bilo kakvi oblici ivih parazita ili mikroorganizama, ne moe doi do razvoja gljivica i mikroorganizama, ni insekata, koji su inae glavni uzronici propadanja drveta. Razna impregnaciona sredstva, premazi i lakovi, koji se danas upotrebljavaju kao oplemenjivai drveta, tite ga u isto vreme i od novih napada insekata i gljivica, a uspeno spreavaju poveanje vlanosti drveta u sredinama gde je vlanost nestalna ili poviena, pa je i ovaj trei uzrok propadanja drveta sveden na minimum. Naravno, treba istai i injenicu da, pored hemijskih zatitnih sredstava, vrlo vanu ulogu igraju pravilno koncipiran konstruktivni sistem, pravilno projektovani detalji, savesno izveden objekat, bez greaka u materijalu, bez oteenja u samoj konstrukciji ili pokrivau i fasadi. Ne smeju se pojaviti vlani i nedovoljno provetreni uglovi niti mesta na kojima se moe skupljati neistoa ili industrijska praina. Na ovakav nain obezbeen objakat bie praktino neogranienog veka, uz izvanredno male troskove odrzavanja i u najagresivnijim sredinama. Na primer, u plivakim bazenima, u skladitima vetakih ubriva, u industrijskim stajama za krave, gde je poveana vlanost vazduha, gde su amonijana isparenja znaajna ,gde je, jednom reju, sredina agresivna -drvo se pokazalo kao materijal koji uz najmanje trokove odravanja u eksploataciji ima najdui vek trajanja. Naa iskustva na tom planu su ve vrlo velika i pozitivna. Pored izvedenih staja za industrijski uzgoj krava u Senti, Beeju i Karaorevu i pokrivenih plivakih bazena u Ivanjici, Beogradu i Donjem Milanovcu, sve je vei zahtev projektanata i investitora za izgradnjom u ovoj tehnici, a to je izvanredna potvrda kvaliteta ve izvedenih konstruktivnih sistema.

PROTIVPOARNA OTPORNOST I PROTIVPOARNA ZATITA DRVETA

Slobodno se moe rei da su u pojedinim sluajevima konstruktivni sistemi u drvetu neunitivi u poaru.Ova na prvi pogled apsurdna tvrdnja dobija svoj puni smisao ako se ponaanje ovog graevinskog materijala u poaru podrobnije sagleda. Protivpoarnu otpornost graevinskih konstrukcija karakteriu dva kriterijuma: zapaljivost materijala i njihovo ponaanje u poaru. Delovanje ekstremnih poarnih temperatura izazvanih sagorevanjem uskladitenog materijala u jednom industrijskom skladitu, sa tehnikog gledita, razara sve materijale. Meutim razlika u materijalima

postoji samo u njihovom ponaanju u periodu koji prethodi pojavi kritinih razornih temperatura, pri temperaturama koje ne razaraju materijal. Tako ,na primer, elik ve na temperaturi od 550C, koja je daleko niza od njegove take topljenja, znai pre potpunog razaranja agregatnog stanja, gubi sve svoje mehanike karakteristike i prestaje da bude graevinski materijal: moduo elastinosti naglo pada, pojava velikih deformacija je oigledna i usled toga dolazi do uruavanja objekta iako elik nije zapaljiv materijal, a nije dolo ni do njegovog razaranja. Armirani beton, takodje nesagoriv materijal, pri povienoj temperaturi poinje da puca, da se kruni usled smanjenja vrstoe i da se jako deformie usled gubljenja moi noenja armature. Drvo u poaru gori. Meutim, drvo pri gorenju ne menja bitno svoje mehanike karakteristike i to je kvalitetna razlika u odnosu na beton i elik. Pri nastajanju kritinih poarnih temperatura, drvo je stabilan materijal i u tome je njegova prednost nad drugim graevinskim materijalima.Ovaj kvalitet drveta, kao graevinskog materijala, zasniva se na njegovoj osobini da je izvanredan termiki izolator. On se jo vie istie injenicom da se pri sagorevanju na povrini drveta stvara nagorela skrama koja samo poveava otpornost sprovoenju toplote. Izlaganje sredita drvenog elementa visokim temperaturama je usporeno, ako ne ak i spreeno, pa praktino masa unutar poprenog preseka drvenog tapa nije uopte poremeena. Pri temperaturi od 200C do 250C iz povrinskih slojeva drvenog elementa izdvajaju se lako zapaljivi gasovi, koji se usled delovanja spoljnih uticaja pale. Ako je temperatura spoljnog uticaja konstantna i ne poveava se, ugljenini sloj nagorelog drveta e stvoriti izolacionu skramu, koja e tititi dublje slojeve drveta od poviene temperature. Na taj nain prestaje izluivanje lako zapaljivih gasova iz drveta i plamen se gasi - drvo prestaje da gori. Pod ovakvim uslovima, pa ak i pri poveanoj temperaturi, drvo je neunitiv materijal, praktino nesagoriv. Pitanje je samo koliko je povrinski sloj drveta oteen. Ovoj injenici nikad nije pridavan poseban znaaj u prilici kada nagoreli panj mora da se oslobodi povrinskog ugljenisanog sloja kako se vatra na ognjitu ne bi ugasila. U ovom sluaju, u graevinarstvu, ova injenica ima svoj puni smisao. Ukoliko je spoljni uticaj takav da temperatura raste, a tom rastu pripomae i sagorevanje samih nosaa, napadnuti elemenat e izgoreti pri nastajanju kritine poarne temperature, kao i svaki drugi materijal. Za elemenat konstrukcije od drveta je znaajno da on ne gubi mo noenja trenutno, pri izbijanju poara, i da se konstrukcija ne uruava. Pretvaranje drveta u ugljenini sloj, ime se javlja redukcija dimenzija poprenog preseka konstruktivnog elementa, tee vrlo lagano: 0,3 do 0,5 mm/min. To znai da se pri velikim poarnim temperaturama, za vreme od jednog asa, drveni presek smanjio za najvie 3cm po obimu. Kod velikih poprenih preseka, kakvi su po pravilu preseci elemenata konstruktivnog sklopa u lepljenom

lameliranom drvetu, ovo smanjenje dimenzija poprenog preseka za vreme od jednog asa ne predstavlja opasnost od iscrpljenja nosivosti elemenata i njihovog ruenja, ime se omoguuje evakuacija ljudstva i materijalnih dobara iz ugroenog objekta. Iz ovih razloga se objekat sa konstrukcijom od lepljenog lameliranog drveta moe smatrati daleko sigurnijim i bezbednijim u eksploataciji od objekata u drugim materijala. Isto tako, nikakve posebne protivpoarne mere, osim ustaljenih, se ne moraju preduzimati da bi se konstrukcija zatitila od delovanja vatre. Neophodno je da se izvedu minimalni popreni preseci, koji garantuju sigurnost u poaru za odreeni period do investicije, to je i novim jugoslovenskim propisima predvidjeno. Najzad sanacija drvenih objekata posle gaenja poara je jednostavangraevinski zahvat, to kod objekata od drugog materijala nije sluaj.

Dvorana u Gostivaru

KONSTRUKTIVNI DRVETA

SISTEMI

OD

LEPLJENOG

LAMELIRANOG

Mora se rei da je kroz razvojni period, poslednjih tridesetak godina, postojao izvesni otpor prema ovoj vrsti konstrukcijskog materijala, prema veoj primeni drveta u arhitekturi i graevinarstva, i to najee iz redovaa strunjaka. Za ovakvu situaciju su donekle bile krive i nae tehnike kole i fakulteti koji stvarali tehniki kadar orijentisan iskljuivo prema betonu i eliku i konvencionalnom nainu izgradnje.

Ljudi koji se bave projektovanjem i graenjem objekata od lepljenog lameliranog drveta morali su biti veliki entuzijasti da bi realizovali svoje ideje. Morali su biti spremni na prihvatanje drugaijeg naina projektovanja, prihvatanje nestandardnih tehnolokih postupaka u montai, u sistemima izvoenja veza i nastavaka elemenata konstrukcije. ini se da su nepoznavanje konstruktivnih sistema i tekoe u primeni adekvatnih reenja za objekte u drvetu bili znaajan kamen spoticanja. Ti sistemi, iako poznati u teoriji konstrukcija, se znaajno razlikuju od konstruktivnih sistema u klasinom materijalu zbog posebnih tehnikih i tehnoloskih uslova koje namee drvo kao materijal. Prihvatanje novih tehnologija zahteva odreeni stepen prekvalifikacije strunjaka koji su dobar deo svog radnog veka proveli projektujui i konstruiui objekte u betonu i eliku. Za tako neto je svakako potrban i odreeni napor i odlunost da se u primeni konstrukcijskih materijala iskljue sve predrasude. Na pragu novog milenijuma, nakon razvojnog perioda kroz koji je utrt put primeni drveta u arhitektonskom i graevinskom ininjerstvu, namee se zakljuak da ovoj tehnologiji graenja predstoji lepa budunost. Razlog za optimizam se zaniva na podacima da je u Sremskoj Mitrovici otvorena fabrika lepljenih konstrukcija, istina skromnih kapaciteta, a da u Beogradu i veem broju vojvoanskih gradova postoje fabrike savremenih konstrucija u drvetu. Optimizam se zasniva i na znaajnijoj orijentaciji u edukaciji buduih arhetakata i graevinaca, koji se kroz svoje kolovanje, sreu sa veoma ozbiljnim terijskim i praktinim predemtima iz oblasti graenja u drvetu, bilo da je re o osnovnom univrzitetskom kolovanju ili edukaciji na nivou poslediplomskih i doktorskih studija. Konstruktivni sistemi koji se najee sreu u objektima od drveta su po pravilu linijski nosai i potpuno su prilagoeni tehnologiji proizvodnje konstrukcija, transportnim uslovima i uslovima montae. Pored veoma detalljno definisane tehnologije proizvodnje elemenata lepljenih konstrukcija transport je jedan od bitnijih uslova pri koncipiranju konstruktivnog sistema i neretko moe da bude i jedan od glavnih razloga pri izboru konstruktivnog sistema. Nai putevi dozvoljavaju transport elemenata maksimalne duine 27.00 m od fabrike lepljenih konstrukcija do lokacije objekta. Zbog toga se u sistemu konstrukcije moraju predvideti montani nastavci ili se sistem mora tako koncipirati da se na odreenim mestima pojave zglobne veze tapova kako bi se izbegla montaa skupih i komplikovanih montanih nastavaka tapova. Iz ovog razloga ini se da Gerberov nosa, kao statiki sistem, doivljava ponovni uspon. Luni nosai, sa pravim ili zakrivljenim tapovima, sa zategom ili bez nje, su

najei statiki sistemi. injenica da se tapovi mogu izvoditi sa jednostrukom, dvostrukom ili viestrukom krivinom, da ne moraju biti ravni, a da to ne zahteva poseban napor pri izvoenju i da je tehnika izgradnje u svemu montana, prua projektantima mogunost posebnog obikovnog izraavanja, a konstruktorima mogunost prilagoavanja sistema najprirodnijem toku sila. Ima pokuaja, vrednih panje,da se ostvare i sistemi kakvi su, na primer, lananice, rebrasti hiperbolini paraboloidi, sanduasti preseci u drvetu ili per-ploi, pa ak i ljuske u drvetu sa postavljanjem lamela u vie redova, sa orijentacijom vlakanaca u vie pravaca... Treba istai da rasponi i preko 100m danas ne predstavljaju nikakav tehnoloko tehniki problem, ak ni u jugoslovenskim razmerama. Kako je lepljeno lamelirano drvo industrijski proizvod, koji podlee brojnim kontrolama i testovima nikako se ne sme sumnjati u standardnost kvaliteta, to svakako dozvoljava racionalnije korienje materijala i snienje vrednosti koeficijenata sigurnosti u odnosu na masivno drvo.

LEPLJENE LAMELIRANE KONSTRUKCIJE U JUGOSLAVIJI

Tokom ezdesetih godina grupa entuzijasta, uz napore kakve zahteva uvoenje jedne nove misli i ideje u nae graevinarstvo, zapoela je pionirski rad na istraivanju mogunosti primene lepljenog drveta u naim uslovima. Rad nije bio ni malo lak, ali injenica da su tokom tog perioda projektantima i korisnicima bile na raspolaganju tri moderne fabrike lepljenih konstrukcija (u Podravskoj Slatini, Zavidoviima i Ljubljani), govori da je to bio vrlo plodonosan rad . Brojni objekti koji su za ovo vreme podignuti, naee poprojektima raenih u Beogradu dokaz su da danas raspolaemo svetskom tehnikim kadrom koji se moe uspeno uhvatiti u kotac sa najveim problemima koje konstrukcije u drvetu mogu da postave. Veliki broj objekata poljoprivredne arhitekture, sportskih objekata, hotela i javnih objekata skrenuo je panju strune javnosti na velikim smotrama jugoslovenske arhitekture, kakve su, na primer, Borbina nagrada za arhitekturu i beogradski Salon arhitekture. Na mnogim jugoslovenskim sajamskim priredbama objekti u drvetu privlae panju svojim estetskim, funkcionalnim i ekonomskim kvalitetima.

Arhitekti, inenjeri graevine i umarstava, tehnolozi, koji su bili koncentrisani oko veliikih fabrika lepljenih konstrukcija, sa mnogo ljubavi prema svome poslu i sa dosta uspeha napravili su i izgradili vie od 400 objekata irom Srbije.Vei broj tih objekata ima znaajna priznanja u domenu arhitekture. To je solidna baza za dalja istraivanja u pravcu primene ove nove tehnologije u arhitekturi i graevinarstvu i garancija da e nove estetske i oblikovne vrednosti zauzeti mesto koje im, s pravom, pripadaju.

Teniski tereni Grand hotela na Kopaoniku