Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Nase Stare Domace Sorte Vocaka

    Uploaded by

    rk_makedonija
    6 views31 pages
    NASE STARE DOMACE SORTE VOCAKA Hrvatska

    Original Title

    NASE STARE DOMACE SORTE VOCAKA

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    NASE STARE DOMACE SORTE VOCAKA Hrvatska

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    6 views31 pages

    Nase Stare Domace Sorte Vocaka

    Uploaded by

    rk_makedonija
    NASE STARE DOMACE SORTE VOCAKA Hrvatska

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 31
    ‘Sjemenarstvo 14(97)5-6 UDK; 634.1;631,526.32=862(045) ‘Struéni rad NASE STARE DOMACE SORTE VOCAKA (ZAPISI U ZBORNIKU ZA NARODNI ZIVOT | OBICAJE) F. Satovié ‘Agronomeki fakultet Svouelista u Zagreb Faculty of Agriculture University of Zagreb SAZETAK Pripremijeno je 13 skracenih izvoda o vrstama i sortama vocaka koje su uzgajane krajem proslog i poSetkog ovog stoljeca. Od nijih je 11 opisano u Zborniku za narodni Zivot i obiéaje a 2 u drugim etnografskim zapisima. Opisi vocaka su vecinom u miesnim govorima, a uz nazive sorata katkada se spominju i neka gospodarska svojstva. Podaci su korisni skuplagima germplazme na’ih starih sorata uzgajanog bilja za Hrvatsku banku bilinih gena. uvop U posljednih 50 godina u Hrvatskoj naglo su nestajale pojedine stare sorte uzgajanog bilja sve dok oplemenjivaéi novih sorata nisu shvatili veliku vaznost coéuvanja biljnih genetskih izvora koje one sadrée. Osnivanjem Hrvatske banke bilinih gena nastoji se prikupiti, opisati i o¢uvati za uporabu u oplemeniivaniu to vie starih udomacenih sorata i populacia. Podataka o naéim starim sortama vinove loze i voéaka ima u agronomsko} literaturi ne8to vie nego o sortama ratarskog | povrtnog bilja iako se cesée spominju njihova lo8a svojstva zbog Kojih ih treba napustiti a manje ona dobra svojstva zbog kojih bi ih trebalo Euvati i Koristti u oplemenjivanju. © starim sortama se moze na¢i vise korisnih podataka u objevijenoj i neobjaviienoj etnogratskoj gradi a spominju se i u leksikografskim djelima. Prije stotinu godina Antun Radié je 1897. objavio Osnovu za sabiranje i prougavanje grade 0 narodnom zivotu. U poglaviju Obradivanje (obdjelavanije) emf su itn: to se najvige sadi u vrtu, vinogradu ... ? Kakovo se sadi vote (jabuke, kruke) i kakovih sve ima? Pojedini opisivadi narodnog Zivota su u odgovorima na ta pitanja zabiljezili ne samo koje bile i kako se uzgajaju, Kotiste, 3to se o njima vjeruje i priéa, nego i *vrsti, suvrst, fele, odlike" U do sada izdanih 77 svezaka akademijinog Zbornika za narodni Zivot i obiaje (brojevi 1/1896-51/1989) tiskan je samo dio zapisane etnografske grade. Velik dio zapisa je ostao u rukopisu i Guva se kao Stara zbirka (230 rukopisa) u arhivu Odbora za narodni Zivot i obiéaje HAZU. Sva ta etnografska ‘grada sadr2i i priliéno podataka o stanju hrvatske poljoprivrede krajem prosiog i oetkom ovog stoljeca pa io uzgajanim sortama. 355 F. Satovié: Nae stare domaée sorte votaka (zapisi u zborniku za narodni Zivot i obiéal ‘Sjemenarstvo 14(97)5, st, 355-385, U desetak objavienih etnografskih monografia ima podataka o uzgajanim vrstama i sortama iako su i oni dosta oskudni. Obiéno sadrze samo naziv i tek koje gospodarsko svojstvo ili poneko obiljezje sorte. No i takvi podaci mogu biti od velike koristi skupljacima jo8 preostalin nagih starin sorti vo¢aka u pojedinim krajevima Hrvatske. Zbog vegetativnog razmnaZanja i viSegodisnjeg trajanja velika je vjerojatnost da se barem dio tih nadih starih sorata moze jo8 nadi u pojedinim selima, jer ih nove sorte nisu tako brzo istiskivale iz seljackih Voénjaka kao Sto se to dogadalo u ratarstvu Bogoslav Sulek prikupio je iz starih rukopisa, rjeénika i drugih izvora te objavio 1879. u Imeniku bila i brojne nazive sorata uzgajanog bilja uz poneki podatak o svojstvima i podrugju uzgoja Osim toga Gospodarski list koji zlazi od 1842. godine i mnogi drugi kasnij struéni i populami listovi sadrZe korisne podatke za skuplanje nasih starih joS ponegdje oguvanin sorata. ‘Ovdje donosimo 11 skra¢enih zapisa 0 sortama voéaka iz Zbornika za arodni Zivot i obi¢aje i 2 iz ostalih izvora. Jedan je iz etnografske monografiie © selu Donji Andrjevci iz Brodskog Posavija Marijana Markovca objaviene 1940. godine. Drugi je iz moga rukopisa o selu Cerje iz Sesvetskog Prigoria pisanog od 1940-1947. godine. Osim podataka o vrstama i sortama votaka tu su i neki zanimlivi podaci narodne tradioje 0 vocu. Tri zapisa su pisana Stokavskim narjegjem, tri kajkavskim i dva éakavskim, dok je pet pisano krjiZevnim hrvatskim jezikom ali Uz dosta izvornih rijeéi mjesnih govora. Ostavijeni su mjesni govori u narjedu i tadaénji pravopis. Dodan je radi lakSeg razumijevanja tumaé nekin rijedi u zagradama iza njih Na kraju je donijet pregled podataka o tih 13 miesta, zapisivacima i vremenu pisanja, Vecina zapisivaca je rodena ili dulje boravila u mjestima koja su opisivali, Od njih je 6 uciteja i 3 Zupnika. Najvise podataka o sortama Zapisao je utitelj Luka Lukié za Brodski Varo. Taj opis je stavijen na prvo mjesto. Kod nekih od tih sorata su dodani podaci iz Sulekovog Imenika bilja (Zagreb, 1879) 0 sortama istog il sliénog imena. STARE SORTE VOCAKA U 13 HRVATSKIH MJESTA 1. BRODSKI VAROS, SLAVONIA (opisao uéitel Luka Lukié 1990 - 1991. godine u varoskom govoru) JABUKE: Doma se odranjuju njeke fele jabuka iu vinogradu. Jabuke se dobavijaje iz Suma. Niko se ne bavi sijanjem sjemena, nego gotove divijatice, ko prst debele, kopaje i sade. Svatko presaduje divjatice u jesen, pa | dobro friskim Gubretom nadubri, zemjom zatrpa iu projecu nakalemi, Kad se divjaéié prisaduje, iskopa se jama ili u Getrte ili u okrugal. Jama je najvige plika i tisna, a ako je tisna, da ne more Zule stat, porezu se ni Zuljevi, koji smetaje, ili se smoéu unaokolo. Ge se divijacié usadi, nakalemi i ge malo poraste, tude 356 F. Satovié: Nage stare domaée sorte vocaka (zapisi u zborniku za narodni Zivot i obigaie) rstvo 14/9715, st 355-385 ostane. Najvi8e je jabuka nuz plotove, u njivama i kraj obale u vinogradi. Sadi se i kalemi malo feli jabuka, pa da i jo8 nije bivsi uéitell Dubravcié preko dvi jade porazdavo, ne bi vo selo imalo dosta jabuka. Najobignije su u voj okoline ve fele jabuka ‘Adamovke imaje debla niska ko i jv, imaje manje grana, azoru o Ivanju i Petrovu, pa su Zuckaste, mekije i slade od petrovke. Vo su prve jabuke. Petrovke su skoro isto nake, ko i adamovke, samo su tvrde i lo8ije od ‘adamovki. Deblo im je isto nako, pa i grane i lise. Dodu o Petrovu: Banike su skoro ko Saka krupne, éisto prislatke, s jedne strane malo crlienkaste, as druge Zuckave. Deblo im je jako visoko i debelo, pa i granato. Sazrivaje o Rokovu, a nisu za ostanak. ‘Sugave ili KoZare jesu ko Saka krupne i okrugle.Po seb imaje grstavu koZu. Spoéetka su kisele, a kad stanu, budu ko brasno. Dodu o Roku, pa se ‘mogu preko cile zime éuvat. Deblo im je stednje visoko, a grane su jake i ne podugacke. Prutike su crijenkaste jabuke, vise crljene nego bile, a imaje po seb pruce. \Vige su dugolaste i vodene, a samo im je deblo ovisoko. Sazrivaje 0 Maloj Gojspe ine mogu dugo stajat, jer istrunu, Pisine su malo dugolaste i sve crljene. Debio im je srednje visine, dosta granato, dodu o Bartolovu, pa su mekane i brasnate, manje od Sake. ‘Okrugline su sasvim' okrugle, manje od Sake, a deblo im je granato, Kad se zrele, malo pozutu, slatke su, a ne preveé, pa se u Boziéa, ako nisu nabite Paprenke su najsitnije. Malo su ctijene, goréu, pa su ko orasi krupne. Deblo im ne bude veée od &fjiovog, pa nema milogo grana. Dodu pokasno u jesen, dobro merigui mogu se uSéuvat. Boinje su ko Saka krupne, polak crijene. Debio im je veliko i granato i dugo traje. Boinje sazrju pote berbe, pa su sposetka okisele, a pote slatke i vodene. Mogu stajat cilu zimu, a meriSu dobro. Paradije su sitne, okrugle, polak Zute, a polak crljene. Deblo im je stednje visine, dodu 0 Gojspama, pa se i Euvaje ponesto. Vise su tvrde i slatke. Bjeline su ko Saka krupne i okrugle. Vecim su talom zelenkaste i Zute. Debio im je srednje visoko, nema mlogo grana, a i te su slabe. Dodu u kasnu jesen, pa su bragnate, mekane i same spadaje. Nisu za cuvanje. Sréike su okrugle, zelene i posute bilim piknicama. Dodu kasno u jesen. Spoéetka kisu, a pote su re i jako dobre. Mogu se éuvat i po godinu, da ne strunu i da im se kora ne povora. Deblo im je visoko i granato, pa i dugo dura. Niji ima vige fela. ko &to: sasvim zeleni, pol zeleni, pol rumenkasti. Od svi fell jabuka, Sto je u vom selu, najvige je nif; pa se iu Brod na prodaju nosu. Sréike ‘Su prve i najfinie jabuke t svoj okoline. RUSKE: Ruske Suu vom selu najrasirenije. Zativaje dobro dubretnu zemiu Narastu jako visoke, Cestoput vigje od oreva. Niko i ne odranjuje, nego donese iz Sume ili Sikare kaki glo2i¢ il divjaku, na nju nakalemi, pa ima za godinu, dvi lipi debala i dosta rugaka. Ruske dolazu ovim redom: 387 F, Satovié: Nase stare domate sorte vosaka (zapisi u zboriku za narodni Zivot biéaie Siemanarsive 14(975, st, 355.365, Jagodnjata je srednje veliéine. Cvate rana, a dozrie prva, kad i jagode. Jagodnjage su Zute, sitne, meriSu, a nit su bragnate nit vodene. (Sulek 122: sladka kruSdica, dozrieva kad i jagode - Stojanovié; osrednja Zuta dugoljasta vodena i slatka kruSka, dozrieva oko Petrova - Krunoslav Joso Veselic. Doma¢e biljoslovje, N. Sad, 1852) Petrovke su skoro iste ko i jagodnjage, samo su sitnije. Dolazu odmah iza jagodnjaéa (Sulek, 292: suvrst kruske - Podravina) Tikvigarke su velikog debla, jako rasirti grana, a kad su zrele, izgledu ko ‘mala tikvica, koja je Zuckava (Sulek, 405: kru8ka rana na tikvicu nalik, vilo teéna - Veselié, Vuka). ‘tvinke imaje deblo nije, ali ra8irenije nego tikvigarke. Sazriju o Zetve, pa su Zute ii malo rumene, dosta su vodene, a kad sasvim sazriju, ognjilu (Sulek, 474: Zetvenka, Zuta 0 Zetvi zrela kruska - Stojanovié, Veselié) Crijenke su srednje veligine, Sasvim su skoro crijene, pa se zato i zovu Krupne su, kod cime ugje, a dol Sjerje. Kad se zrele, ve su vodene. Wubeniéarke ima dvi fele. Jedna je okrugla i crijena, a druga okrugla i Zuta. Deblo im je omaleno, a sazriu 0 Porcionke. Vise su vodene nego brasnate, a vit jako rado sadi, nesamo crijene, nego i Zute fele. (Sulek, 206: Lubeniéarka, ostednja vavolasta, crijenkasta kruska - Veselic) Zutine narastu velike, sazriu 0 Roku. One su krupne, poZutu, vise su vodene. (Sulek, 481: Zutulja, sladka brasnava Zuta kruska - Veseli¢) Merisavke su krupne i sine Dobro merigu. kad se jedu, zato se tako i zovu. Merisavke su malo orfiene, a drugo Zuto, dosta su vodene. (Sulek, 237: Mirisavka, Zuta mirisna kruiéica - Stojanovic; Mirigavka - suvrst kruske) Skoéiporke su osrednje velitine. Sazrilu o Veliko} Gojspe, pa su Zute, okrugle, Koza imje tvrda. Malo su gnijle, a i brasnate. Cepetije je drvo jako veliko, a kad su zrele, jesu Zute, dosta bragnate i mekane. Sazriju 0 Rokovu. (Sulek, 51: Cepevka ?, suvrst ljetne kruske - Sabljar) Lazarke narastu velike; kad su zrele, izgledu zelene, samo malo pozutu, dosta su vodene, dojdu o Gojspe. (Sulek, 191: Lazanka (vjerojatno Lazarka!), Lazarinenbirn - Veselic) Kapalice su srednje visine; vise su Zuckaste, dosta su i gnjle i vodene. Sazore u jesen o pudarine. Kajziperke su srednje visine, Zute su, vodene, a malomerigu i same spadaje, sazoru u jesen Buzdovanije su srednje velidine, rod im je krupan, Zut, sam spade, sazru u jesen, pa su vodenaste. (Sulek, 39: Buzdohanlja (Stull), v. Buzdovanlija, Batvata. Buzdovanka (Veselié), v. Buzdovaniia. Buzdovaniija, Bluzerbim (u Sriemu = karamanka), ovelika Zuta i crjenkasta kru8ka (Veselic). Batvata, pera buon christiano (Skurla, Stull), pyrum ibrale (Belostenec), njem. Pfundbim.) 358 tovié: NaSe stare domaée sorte votaka (zapisi u zbomiku za narodni Zivot i i) sivo 14(97)5, st 355-385, Vodenjaée su sasvim vodene, dosta velike, same spadaje, dodu u jesen, a nemaje merisa. Deblo im je ovisoko, pa kad same spadaje, porazbijaje se. (Gulek, 439: Vodenitarka, "suvrst Kruske (Naéice), Wasserbin? Vodenjaéa, hruska -, pyrum falenum (Belostenec), orjenkasta, jako soéna ali slabo kusna kruska (Stojanovié, Veselié), Wasserbimn. Vodenjara, suvrst kruske (Stojanovié). Vodenka, suvrst kruske - Valjavec, Zelina) Pudarice su krupne i Zute, malo crljenkaste, dodu pred pudarinom. Deblo im je visoko, veliko i granato. Vise su vodene. Rastovke narastu jako visoke i granate. Dodu o Gojspe, pa su zelene, spadaje same, viSe su vodene, a slabo meri8u. ‘Mioljaéa ima bil i cri, Jednake su jest, kisele su, dok ne ognjilu; mecu se uturdiju, pa su dobre za zimu, Vige su vodene, kupu usta, dodu o Miolju, pa im je i deblo ovisoko, (Gulek, 237; Miholjaéa, velika okrugla kruska, ostavja se za zimu - Stojanovié); malo opora, a kad ugnjili ko med sladka kruska - Veselid) Mihojka, suvrst Zute kruske dozrievajuce o Mihollu - Zagreb) Funtare su nizjeg debla, a kad su zrele, jesu ko Saka krupne. Zuckave su, vodenaste, dodu u jesen, pa i svitrado kalemi. (Sulek, 83: Funtaéa, suvrst kruske - Zelina). Funtarka, suvrst kruske - Slavonia. Funtenica, suvrst kruske velike, debele - Zagreb). Cmokorke su tvrde i cine kore, pa su gnjile. Deblo im je srednje visine, a dok su zelene, kupu usta. Sazriju u ljetu, pa i rado djeca jedu. Jakopaljke su velikog debla, dodu o vréevine, okrugle su, zelene kore, cgniily, dobre su za jelo, a i same padaje. (Sulek, 122: Jakopaljka, Jakobibim - Stojanovi. Jakobovka) Zimnjace su srednjeg debla. Dodu veé u zime, malo su crijenkaste, tvrde, euvaie se za zimu, stednje su veliéine, u zime omekanu, pa su dobre za jest. (Gulek, 462: Zimnjaéa, Winterbirn - ima ih vige felah - Veselié; Zimnjara, suvrst zimske kruske - Veselié; Zimiénica, suvrst kru8ke - Valjavec; Zimika, suvrst kruske - Valjavec; Zimica, -suvrst tvrde kruske, koja se zimi vari - Varazdin, Valjavec) CRESNJE se sadu samo po vinogradi. Mogu bit medu éoko¢em ili nuz obalu. One su najvisokije voce. Mloge i mloge cresnje budu vigje i od oreva. Obiéno cresnje same niknu, pa se ritko kad iz Suma i Sikara dobaviaje. Nekalemite fele creSanja jesu miogo sitnije, uprav za po, a kalemite su dobre i krupne. Dodu od Dova do Alojzije. CreSanja ima: Bosanke narastu najve¢e i najdeblje. Same im grane budu jako debele, snazne i razgranite. Jako su slatke i krupne, a ima i orleni, Zuti i bil. Dodu ‘odma iza Dova, pa i svit jede, a ko ima vise debala, nosi je u Brod prodat. Rustevi su malo nigji od bosanki, Dodu malo Kasnije od nji, obigno u lipnju, a su tvrdi | budu isto nako krupni ko i bosanke. Oni su samo cri, pa im je | meso skoro sasvim cmo. ‘Arsiame budu visoke ko i bosanke i krupne, pa su crjene i malo tvrde od bosanki, Debio im je jednako s bosankama, samo Sto malo kasnije dodu nego ve. Dosta su slatke, pa se i prodaju. 359 F. Satovié: Nae stare domaée sorte votaka (zapisi u zborniku za narodni Zivot | obigaie) Slomenarsivo 14(97)5, st. 355-385 Drobnike su nenakalemite creSnje. Budu za po sitne ko bosanke. | velike narastu ko arSlame, samo su sitnije i loSije fele. Dodu u lipnju, a ima i erent i comi. Ritko se kad prodaju, jer su losije; a djeca im ne daje mira, veé i ozelene potrgaje i pojedu VISNJE su sasvim podobne na cresnje. Lisée im je malo uzje, deblo miogo tanje i niSe od cre8anja. Sazrju o Petrovu, pa su criene i cme. Nisu slatke ko cresnje, nego su vi8e kisele a i gorke. | one najvige rastu kraj obala u Vinogradi, rede u domu. Crijene vignje su srednje visine. Debele budu ko noga, opustu grane. Cvatu bilo, dosta rano, a 0 Petrovu dodu. Kisele su, ne mogu se Sale od cime otkinit. Nisu za stajanje, pa i svit ni ne jede, nego proda. Cie visnje budu malo slade od crjeni. Deblo im je tanje i nigje od ctijeni. Cvatu i dodu kad i ne, pa se najvise prodaju. Nisu ni za ostanak, a svit | ne volje jest. SLUIVE se sade nuz kuée u Sijvici, po njivama, kraj koliba i vinograda. Ima i dosta fela. Cudno je to: ge i éoek sije, ne ée da izidu, nego najvolu same iznié i izrast. Sjive se samo iz 8kole prisaduju, a niko i ne kalemi. Zrele se Slive beru i od niji se pede rakija, pete pekmez, susu se cile ili pole, svit i jede i prodaje. S ko8ticama rani svinje; a i kom je dobar za svinje. Siva ima: Torgulje su srednje velitine; imaje dosta jake grane. Dodu o Rokovu, pa su plavkaste, krupne, ne mogu se raskalat, a nisu bag ni slatke. Dosta su vodene, a kad su zrele, i same padaje. Bile su Slive najvisokije, a imaje slabe grane. Dodu u jesen, ne mogu se raskaljat, nisu ba8 slatke, dobro rodu, same popadaje, pa se zbog rakije sadu Te su Slve sitne, skoro ko dobre cresnje bosanke, koZa im je blida i Zuta, Rane su Sijve dosta velike i granate. Dodu 0 Rokowu i Porcionke, prve od Sliva. One su plave, krupne, mogu se raskaljat ijako su slatke. Kad su sasvim lave i zrele, prislatke su i vodene. Nje svit volle, pa i mlogo sa O8ljaée ili plave jesu manjeg debla. Dobro su granate, al im je deblo ‘onisko. One su dugoljaste, plave, mogu se raskaljat, a ne spadaje same. Dodu © Bartolovu, pa i svit najvolje. Mogu se kalat, susit, dobre su za jest, pa je i rakija od njijaka. Preko devet talova jesu u selu o8jaée, drugo su druge fele. Tikvigice su male live. Nemaje veliki grana. Dodu malo prije nego o8ljaée, ne mogu se raskolj, malo su dugaéke ko tikva, a plave se i Zuckave. ‘Sada se i njeguju samo rad jela, za drugo ni nisu. Iljnaée su nigjeg debla, dobri grana. Dodu o Ilinu, pa su ko orasi krupne, Zuékaste i vodene. Ne mogu se kalat, a sadu se samo rad jela. Nj je u selu samo njekoliko komada. Zrdalije su posebna forma Sljiva. Deblo im je snazno | ovisoko, grane rasirite. Dodu kad i rane alive, crljene su i Zute, ne mogu se kalat, pa su vodene. Budu okrugle, ko stednji orasi krupne, pa su za jelo dobre. Ima i nekoliko debala u selu, 360 F. Satovié: Nade stare domaée sorte voéaka (zapisi u zborniku za narodni Zivot | obiéaie) ‘Sjomenarsvo 14(97)5, st 355-285, BRESKE se sadu samo po vinogradi. Niske su, malo deblje od ruke, nemaje jaki grana, a i ve se jako ome. Li8ée im je ko u vrbe, dugacko, a usko. Granéice im se brzo suu, a ne pravu sjeni. U vinogradu bude po trijest do sto komada bresaka, sve medu Coko¢em i stazama. Ni one se toliko ne kaleme, nego same niknu, pa se prisaduju. Zute su breske dosta velike. Budu dosta krupne, dlaka nemaje, a mogu se raskaljat. Ima i dosta po vinogradi, pa se rado jedu i prodaju. Bile su isto tako velike ko i Zute, budu i jako krupne. Po seb imaje dlake, pa su neke vodene, a neke suve. Dodu kad i Zute, 0 berbe, jedu se i prodavaje. Doroncije su krupne, Zute i dosta vodene. Dodu o berbe, pa se ne mogu raskaljat. Deblo im je manje i slabije od debla Zuti i bili, Nisu dlakave, nego glatke. Golice imaje jako slabo deblo. | grandice su im pritanke i krke. Dodu u jesen, pa su crijene i izvana i iznutra, vise su suve i ne mogu se raskaljat. Sto nemaje dlaga po seb, zovu se golice. Dosta su slatke i dobro rodu, al su jako mmiaive Krvavice imaje deblo srednje snage i visine. Dodu o Miolju, izvana su malo, a iznutra ko krv crljene. Mogu se Kaljat i od nji rakja peg, al su i za jelo jako dobre. Crijenkaste su breske dosta snazne i jake. Dodu kad i druge. Iznapola su bile i dlakave, a unutra nuz kosticu malo crljene. Lipe su suve, dobre za jelo i a produ, a nema i puno po vinogradi KAISE imaje deblo srednje jakosti i veliéine. Budu jake ko srednje sive, One se kalemu na Slive, pa su ko i breske, samo malo finje. Mogu se raskaljat, kostica im se jede. Odma iza creSanja dodu pa se jedu, a ko ima vile, i proda i, Dok su zelenije, bolle su jest, pa nisu ni jako vodene, a kad jako sazriju, nisu osobite. Kad su na dobru fundamentu nakalemite, duraje duplo vige nego breske. Zute su kaisije srednje veliéine i snage. Dodu 0 Petrovu, pa su dobre jest. | kostica im se stuée i jede, Dok su zelenije, bolje su za jelo, nego ad przriju. Ima i malo krupniji od oreva, a skoro ko Saka krupni. Grijenkaste su jo8 finije od Zuti. Ima i sitni | krupni, a po seb imaje male piknjice. Za jelo su dobre, a rado se i kupuju. Li8ée, deblo i grane ima iste, ko i Zuta forma. ORAS! su i creénje najvece voce; orasi doma, a cregnje u vinogradi. Svaka se vocka more Stucovat, al ora ne, jer brz0 usani. Orase jedemo i ptodajemo, a drvo im je skupo i fino, Obiéni orasi imaje dobro razgranito i visoko deblo, dodu u jesen, pa su srednje velidine, dadu se tué i grist. Nji je u selu najvise, a po njivama ii obalama ima dosta 361 F, Satovié: NaSe stare domage sorte voéaka (zapisi u zborniku za narodni Zivot | oS Slomenarsivo 14(97)5, sr 355-385 Kostunjci su taki orasi, koji imaje deblo, rast i sve, ko i obiéni, samo su kostunjavi, jezgra im se ne more od tvrde luske odluéit. Njije veé manje u selu Krupni orasi imaje manje i slabije deblo, pa su ko Koko§ja jajca krupni Mekani se, mogu se rukama zgnjest, dodu u jesen. | nji je manje nego obiéni: Sitni orasi imaje deblo, grane i sve drugo, samo su presitni, Malo su krupniji od WleSnjakova. | oni mogu bit mekoljuski ii koStunjci, pa ako su ko8tunjci, najgorji su, jer otkud su sitni, otud im se jezgra ne more izvadit iz luske. OSKORUSA je vodka, koja se sadi po vinogradi. Ima oskorusa, koje su Ko i srednje jabuke, visoke i debele, samo nisu granate. Dodu u jesen, kad i grozde, Dok su zelene, kisele su i gorke; a kad se poberu i u slamu metu, budu gniile i za jelo dobre, Ne budu vece od srednji eSnjakov, al su dobre. Po drvetu imaju njake boce, pa se ritko ko na divo penje, pa i Sta ée, kad one same spadaie. ‘Oskorusa ima dvi fele: okrugli i dugoljasti, Nijedna se fela ne raspoznaje ni po drvetu i listu, nego samo po njoj. Okrugla fela bude Zuta, kad je zrela, a koje su dugoljaste, mako poerliene. Drvo im se sadi nuz obale vinograda, ge nikom ne smetaje. Pudari i’ mlogo naberu, a ne idu li samo jedan dan pod nju, drugi ' dan dosta naberu. | pod samim deblom budu gnjile. Svit i prodaje. TUNUE su nisko drveée, jo8 nigje od Siva. Nemaje ni pravog debla, jer iz zemije iznikne dosta iba, a svaka rodi. One sazriju u jesen o betbe, pa su Zute i kisele est. Ne jedu se prisne, nego pesene, a svt i prodeje, ili me¢e u ormane i sanduke, da bolje meriSe odilo. Kad se dobro dvori, more bit tunja i visoka, a ra njoj bude i krupni tunja. Ko gojijedno deblo, ima krupne, a ko ima vige tarii debala, na njima dobije sitnie. SMOKVE il cmokve jesu grmici, Koji se sadu u vinogradi, rede u vitlovima. Ne cvatu. Iz zemlje izbie iz Zula po vise Siba, na kojima je li8¢e i plod. Li8¢e je raskoljito, izglede ko dian, pa je zeleno i lipo vidit. 12 njeg i Siba, kad se nakinu ide bilo mliko, a isto tako ide miko i iz ploda, dok je zelen. Smokve dodu o berbe, pa su cme, ko srednij orasi, krupne i pune sjemena. One lako izebu, pa ma se umatale. Sviti' zato u jesen pri zemlje poreze, a na proljede i8ceraje Bibe, koje budu i blizu fat velike. Ima i samo jedna fela, Smokve se jedu prisne i fri8ke, Ne prodaju se. DUDOVI su razne debljine i visine. Dodu kad i cresnje, najkaénje do A\ojzije, a ima i bil, Zut, cmi i morgovasti. Nje jede Zivad i djeca, a Zivad se zna opit, kad i se priede. Sadu se u dvorovima, baSéama, najvige nuz plotove, pa rna njekima i Zivad spava. - S dudovim se liSéem guge ranu, U vo se vrime u selu ritko ko s tim bavi, jer im gospoda obecaje, da ée placat kilu buba po forintu i dvanajst seksera, a kad se prodaju, placaje po pet, Sest seksera, pa i na vage varaie. 362 F. Satovié: Nage stare domaée sorte vocaka (zapisi u zbor obigaie) ‘Sjemenarsivo 14(97)5, st. 355-385 Dudovi se na kalemu, sami niéu, ima i' koji rode i Koji su jalovaéi {alovaai imaje jako krupno i Sjeroko liSée, pa daju dobar lad Bili dud je srednje debljine i rasta. Resa rano, dode rano, pa ako je sladak, brzo prode. Rado ga jedu. uti je dud fini i mlogo krupnij i sla8i od bill. Svit ga jako volje, pa i stariji samo mu je deblo slabije od bilog, Cmi dud je najveceg debla. Jagmi se s ruSkama u rastu. Nije za jelo prisladak, ogadu se od njega laloke, pa ga svit ne volje, nego vise Zivad i gekoja djeca, Morgovas je dud srednjeg rasta, On je bil i crljen. Nije sladak, nego jako voden, pa ga ne volju. Dode potije drugi, kad i se je svit zasitio, pa ga ne volju ni djeca, samo Zivad. Li8ée mu je sliéno na cmog duda, vie je tavnije od liséa bilog duda. 2. DONJI ANDRIJEVCI, SLAVONIJA, (Opisao uéitel Marjan Markovac 1916-1940. godine) JABUKE: ivanjéice (adamovke, petrovaée), vice, banovine, pisine, dulabije, paradije, lifarke, zelenike, kozine, \jubenjaée, jubagine, cre zelenike, okrugline, sréike, zmke i maslike. Jabuka ili svatovska grana od visike jasena je nakiena pucavicama (kokicama) nanizanima na lanenu koncu. Izmedu pucavica su komadiéi crvene, plave i Zute oje, Sipci i suhe Slive. KRUSKE: Gelebinke, vodenjaée, droplie, jakopalke, lubeniéarke, _miholjaée, bartolovke, Zutare, tikvice, jecmenke, buzdovalke, petrovke, jagodnjaée, ‘SCepanke, gospoje, zelenkore, zedevke i Simentie. ‘OSap se naziva suho voée jabuke i kruske. Susi se u krusnoj pedi i na ssuncu ili posebnoj susnici (pusnici), Suse se najvise jabuke lifarke i maslike, a kruske Gelebinke, jakopalke, droplie i bartolovke. Na konac nanizano i suseno voée zove se grovate. Vrlo su dobre grovaée od jabuka ivioa. (Od iscijedenog koma samijevenih jabuka i kru8aka dobije se sirce. Suuive: rane, pasjakinje, torgule, omike (za pekmez) i beline. Od Sliva se peée rakja | od cmika pekmez, Shivos je iscleden i ukisnut kom od sliva posije pedenja rakije. ORAS!: mekani i tvrdi zvani kestenci Bresaka, kajsija, viganja, treSanja i gunja (dunja) ima po vrtovima i vinogradima, (Od diviieg voéa jedu se leSnjaci, orjaéci iz vode (Lathyrus tuberosus), orjasci iz zemije (Tropa nartans) i divi kruske kapalice. Uz staje se Sadio dud na kojem spavaju kokosi 363 F. Satovié: Nage stare domade sorte voéaka (zapisi u zborniku za narodni Zivot obigaie) rstvo 14(97)5, str 355-385 3. Otok, Slavonija (apisali Bartol Jurié, uéitel iz Priviake i Josip Lovretié, 2upnik iz Otoka 1896-1898. u dijalektu) JABUKE: gospojice ili ivandice, petrovaée, odiléavice, segednjate (segetnjaée), vinkovkinje, sréike, biline, u Priviaki jo8 zagorjanke, presline (prisline), paradije. KRUSKE: jagodnjaée, petrovaée, jetmenjaée, okruglice, Zitnjaée, ilinjaée, crvenke (koje su za susidbu), krupnice, bartolovaée, vodenjare, funtare ili lonéare, oliéanke ili liSanke, mioljnaée ii pecare, matanovke, kajziperke, mirisavke, maslare, sipkulje,tikvenjaée, divjiare ili kru8éice. Prema Lovreticu jo8: Zetvenjaée, ozdanovke, vodinke, gospojice, kozare, kapetanovke, oskorus, martinke, razbiguz, pucavke, pepelinjate, kostatke, carovke ili kajziberke, lubenigarke. SLUIVE: cme, bile (torgunje, driskulje, frékulje); u dikoga ima torgulja ili torgunja (arene Sijve), pasjara (cme okrugle sitne).. ORASI: jabukaé (krupni), mekani i ko8tunac, iz ko je te8ko jezgru vadit BRESKE: ‘uve, vodene i glodare, u koji se koStica ne dade izvadit TRISNJE ili tresnje: come, koje se zovu irustevi bile 4, SVETA JANA, JASKANSKO PRIGORJE (Opisali flolog Vatroslav Rozi¢ i njegov brat seljak Josip Rozié 1880-1907. u lokalnom govoru) JABUKE: kraljevine, pisanike, muskatnice, medefie, rjavke, slatkovine, skrobutike, buteline, trde i sirove muskatnice, RUSKE: Strficki, petrogice, maslenke, belice, bosanke, mioligice, jaémensice, tepke, martingice, drobne i debele ozimnice, runjke, riguse, makarije, ivandice. 364 F. Satovié: Nai stare domate sorte votaka (zapisi u zboriku za narodni Zivot | cbiéaie) Slemenarstvo 14(97)5, st 355-365, SLIVE: bistrce, bilice, jeémenke, dribnice, oslice, medulice, drsli Sadiju i Giresnje, ireje, breskve i mandalice. 5, SAMOBOR kraj ZAGREBA (Opisao utitel Milan Lang u 1912. godini) JABUKE: kresnice (rane), kraljevine (jetne), koZarice (Lederapfel), tafetnice, parizevine, ciganice, tujnaée, adaméice (Adamsapfel), bozi¢nice, imperice (Himbeerapfe)) str. 277: parizevina, slastica, zelenika, kralevina, muskatnica, boziénica, pisanika, kresnica, hréenka, Skrobutnica, tiffinka, mandafia, parmenka ili Zlatica, kozarica (lederica), Spidlinka (Spiéka), ciganica, klupkaéa, janinovka (aninéica), funtaéa, pogacnica, zimica, tafetnica (tafiéica), lemonadica, adaméica ijo8 neke druge plemenite vrste, Kojima narod ne zna imena. KRUSKE: petrovéice (dozrijevaju 0 Petrovu), magdalenke (dozrijevaju o Magdalenju), tepke, salopurgerice i zimice. str, 278: petrovéice, magdalentice, maslenke, puterpim, salcpurgerice, tepke, zimice, krvavke, medmasnice, cvergl, zobenke, klukovéice, rokovcice, bosanke, strficki SLUIVE: bistrica, belica (rana blijedozuta ploda), ringlo, zobenica (ploda dosta malena, vi8e okrugliasta i vrio slatka), jeémenka (po plodu sliéna zobenici, ali je vige jajolika i manje slatka, vele, da se od nih lako moze dobiti "zimlica’), neboge (S\jve mirabele, mirabolan). str.278: oslice, bistrice, drobnice, jaémenke, belice, zobenice, okruglice, bardaklie, nabogice (mirabolan), durancie, ringlovke. CRESNJA: bela, érlena i Zuta. BRESKVE: str.278: golice, kalanke i durancie. ORAS! VlaSkisi (krupni), turski, koéenaki (tvide i debele jupine) i mehkisi (posve tanke jiupine) MANDALIC! rane i kesne, drobne i debele. Voée se otresa i bere rukom ili ko8aricom pobiraéom, pak éaplom ili kuzlom. 365 F. Satovié; Nase stare domage sorte voéaka (zapisi u zborniku za narodni Zivot i obigaie) Slemenarsivo 14(97)5, tr 355-385 6. CERJE, SESVETSKO PRIGORJE (Opisao gimnazijalac student etnologe Franjo Satoviéu cerskom govoru 1940-1947) (Slova s oznakama se u Cerju izgovaraju: E 6 = otvoreno e je glas izmedu a ie (pét) A4= zatvoreno a je glas izmedu o 1a (ban) 6 6 = zatvoreno 0 je glas izmedu u i o (mdst) UW = isti glas kao © 6 pisan tako radi lakSeg razumijevanja nekajkavaca (nika) IE ie = dugo zatvoreno e glas izmedu ie (ep) * = oznatava naglasak na prethodnom samoglasniku. ‘Svako nenaglaSeno o se ita kao kratko u, a svi zvucni suglasnici na kraju ried kao njihovi bezvuéni pamjaci. Ovi vokali su vecinom naglaseni (prvi ako su dva u rijeti, osim krainjeg ¢ ) VOCE, SAD i SADOVJE": (slivé, jabuké, ruské, Grie&né, vigné, breské, tuiné, mandulé ili marelicé, murvé, musmulé, kostain pitomni, liesnaki) sé sadile po dvor'séu, slivniku, trnécu, padincu, vuz trsije, vuz puté a i po Zivi'ca i méda, Na vréake sé sadile i grézdie ili ribiz, ogrozd | himper). Za sadovjé v ciele cétske fare su najviSe napra\vili Zupnik Luka Celinié (1841-1883) i vuéitel Péter Zupajngié (1863-1903). Obodva su bili. élani Hrvatskoga gospodarskoga drustva. Zupajndi¢ jé posta'vil cepi'inak i voénak v Skdiskem vitu na Doine Zavitke. Dijaki su Sumé nosili divjdké rusek i jabuk, iepili i clepé doma sadi'i. Celinié jé postavil votndk okol farofa a na druge izlozbe gospodarske podrugnic dugoséiske i svéteivaneské 1864. dal penezé za nagradé onem ki su imeli najbolSi sd. V Céjju jé zagrebecki kaptol imel od 1478. mitnicu ina cérskem Pijécu tri semna sake lete. Od énda su na Pijécu Klien! i dies su stari okol 500 liet Drevéna fara cirkva svétoga Jénusa i pop BlaZ jé tu 1501. leta, Orgulas i vutitel jé uzival od 1780. nadarbenu zémlu ko jé dal biSkup Galjuf ki j¢ i 1781, daruval cielu oSediju zemie’ za Gospodarsku &kolu v Céru. Ta Skdla jé trajala za bi8kupa Vrhovea same jéne lete 1802/03. a nie ju uspel obnoviti 1813. leta SLIV jé bile najui'Se a drugoga sadovja mejne. Slivé su bistricé, petrivké ili patrovké, belios (drémié kak potrdvké), osla'éé (2uté veliké), drfainé, émicé. Za rakiu jé najboléa bistrica, Na sliva bistrica najprie zrast za jesti cukli. Kad mdla jo zeléna sliva potné biele't z2gledi kak plesniva éuklava guiba dobra jé za jest Slivé bistric¢ a i petrovké sé najvi8e stieplejy na zémlu il na plavtu i berd v Skafé. Spraviaju sé v sudié. Kad prekipiju, 296 sé (péés) v Zgajndrskem kufernem kotiu Zganica, rakija slivovica. Pékle sé v kuvamice, 2gajnamice ilina dvori8ée. Slabe prve rakije sé vel’ plavi8. Kad sé rakija spéés ostane slivas koga rada jieju sving, 366 tovie: Nage stare domade sorte voéaka (zapisi u zborniku 2a narodh Bivot i Negda su ludi su8ili na slivnice (suSnice) slivé, riSké i jabuké. Bila jé spleténa z leSéévja, omézana z blatem, okruigla kak kaca i krov od pletéra: Verujé sé: Na slive sé mora, kad sé beré, jene dvie tri slivé ostaviti, da bu bole k letu rodita JABUKA sé ciepi na divjaku ki sé v Sume skopa. Mladicé za ciepiti sé né smeju odrezati zemié neg sé méra spuzati na brk jabuke i tam ih odrezati, Feéié jabuk su: jaéméjnke (fine disiju, a zrelé su kad sé jaémen Zejné), predivike (zrelé su kad sé prédive puéé), bobdvke (zrelé su kad sé bob mist), boziénios (liepe su i daruju sé v boziénd dane), zelenike (imaju zelénu koru), poga'é¢ ili poga’tio (okruglé su kak pogaéa), pisaniké (imaju Sar prigé po sebe), kréleviné (zrelé su okol Kréléva), krasta’éé (imaju krastavu koru), rumeniké, hr2éjnké (zrelé su kad sé hré Zejné), muskutin (di8iju kak muskat), zimské (y zime dozréleju) i drugé RUSKE sé taka’j ciepiju na divjaku i zrastéju velika stébla, Félé ruek su tucks ili stuckicd (zalediju kak malé stuckicd), sveérks (zrelé su okol Sésvet), mejmiesnicé (zrelé su mejmeSami od 15. kolovoza do 8. rujna), jaéméjnke (zrelé su kad sé jaémen Zejné), konopléjnke (nektére lete i dvéput rod’, a dozriele kad sé konoplé pudeju), funtarice (sméké moreju biti jén funt), grozdgjnke (zrelé su kad sé grdzdije beré), Strifki, (StefZki), tépké (kiesne su, trde i trpké, jieiu sé kad zogniju, bile su vise 2a ocet ili za rakiju), steni‘ce (imaju duvu male po steni’ca), margietuSéicé (zrelé su okol Margetejna 13. srpna), hradinké (zrelé su kad 'sé hré Zejné), zobéjnké (zrelé su kad sé zdb Zejné), masiénké (rastopiju sé v zubie' kak masle) i drugé. Veli sé: Zobira kak i médved ruské: Zgledi ko da opal z ruské. CRIESNA divia i cieplena jé za jesti i za prodati na plécu. Ima ih biele (belie), éme (emis) i ériéne rane i kiesne. VISNI il kisiele érieSni jé male. MANDULA (marelica) rasté na vréake il v trsije, ali kratke trdja. Bre pose'ng, BRESKE su kdlajnké i dura'ncijé. Breské v trsiju imaju Zute ili érlénkaste mése, a liepe disiju i finé su za jest. Kad sé grozdije beré jieju sé breské i zoblé grozdje. Breskam sé listie sfréé | opané a Gnda osmolaveju i za par liet pose'neju. TUJNA sé meééé v naribane zélije da kisiele liepe di vimdré da v Komére liepe disi ‘OREJ (JOREY) jé za jesti i za gibanicu orejna’éu. Liepe drieve. Oreji kosti’i sé téSke Kélaju. Liste suve sé pusi meste duvana i mééé pod kruv v krugnu péé. Kad im sé lu8éi kora dnda sé prsti zamaZeju. To sé da opratti z bagusem na kukurize. MuzikaS Bréber jé za huncutariju émomu maéku obul na sé éetti cape oreljové luské, zakell s keljé i pustil ga na ndjze jené hizé v oti da toboze netistec dosel po svoje. MURVE su belicé, émi'cé, médri'cé i jén murvec ki jé evel a nie rodil. Ali ‘mej nimi jé vie fél, mejnSe, vékSe, slajSe i kiselleSe, rane i kiesne. Murvé su Méée sé i na 367 F. Satovié: Nae stare domage sorte votaka (zapisi u zbomiku za narodni Zivot i obitaie) ‘Slemenarstvo 14(97)5, st, 355-385 jelé deca, Zivad i sving. Z listjom su sé rénilé svilné gusenicé, sviné i Zivad. Dobri su ikolci za trsije i bazul. Peva sé: Veli’ murva nie kruva, vel’ hrast idemé krast, veli Klien da nie lien a topo'la da da i kola, KOSTAJN PITOMNI sé beré za jesti. Péés sé i kuva a jie sé i sirov. Misi ga spraviaju v lukné za zimu kak i Zir za mendu i tu mu onaj mustaé odgriznui da ga drugi mi8 némré vkrasti. Liste sé mééé pod lebé kruva kad sé pei krusne péée, Veli'sé: Mosta riezanca i kostajna picanca! LieSnaki sé béru' i na lieska po Suma kad odgindaveé | daju sé oluSéiti. Z lieské sé brukvi brukvinie za bazuine’ i simé koSaré. Prutje jé za plesti plote i oles za trsje i bazul. Veli’ sé: Bu isla v zamuz v Leskovec. Pita sé: Pune re8éte liesnakov, a mej nimi jén jorej? (Zviezdé i mesec). Verujé sé: Do jejngelské nedelé (druga po Velike MeSe) né sme Zéna ka imiela mrtve diete a nie kr8éene, zoba'ti grozdija ni jest lieSnaké. Né bi je diete dosle v diku nebésku Z leskovo miadi‘cu lete dan staro sé zaokruzi on ki Géka sréée na krizajne. Ce od strava pobiegné vun postané vukodlak. Verujé sé: Ak (Ge) sé na Majku Bdzu Sadovnu (Sadovnitcu 25. o2ujka) sadi' sadovjé’, rad sé primis. Ak (Ge) jé na Veliki Pétek im (imje), onda bu sad Na Janusa sé sadovjé' darujeé z bod'éno siamo da bole rod. 7, LOBOR, HRVATSKO ZAGORJE (Opisao Zupnik Josip Kotarski 1914. godine) Vode. Nasi Judi "rajtaju" mnogo sadja (sadovja). Kruke, jabuke i live sade u vrtu, po dvoristu i za dvoristem imaju ternace, treénje na dvoristu, a najvige u trsju, kao i breskve | orahe. KRUSKE su: petrovke (najranije). magdalenke, zobenke, jecmenke, belke ute), ovrtin, kraljevke, tepke, Gerlenke (zimske), lipovke, bosanke (debele), Sterfigki, mejmesnice (drobne Zute), miholke, makarije (ute, liepo miriéu), Stucke, krizovke JABUKE: jeémenke (najtanije, Sarene), Konopljenke (Zute), zobenke (bile), repigne, terdiéne, slatke (drobne), vusenjke ili srablivke (imaju koZu kak vusenje), pisanke (posve criiene), muskatnice, SLJIVE: bistrice (ovih je najvige), Slopajne (okrugle, posve slatke), kruglice, belice, drobnice, roniki (najviSe erljene), podugacke nalik na Zemiu). Od bistrica imaju liudi najvecu korist: kuhaju slivovicu i prodavaju ih na vagane ili"na prek’ Breskve: kalanke, durancije, Orasi: koSéaki i mehkis TRESNJE (éereSnje): cepike bijele i crljene, drobnice i vinja, 368 F. Satovié: Nase stare domate sorte votaka (zapisi u zbori obiGaie) ‘Sjemenarsivo 14(97)5, st, 355-385, MANDALICE sade u vrtu, OSKORUSE u dvoristu i u tmacu, MURVE. obiéno kraj Stale, a KUTINE u vrtu, 8. MARCELJI, KASTAVSTINA (Cpisao usitel} vo Jardas u maréeljskom govoru 1918-1939) ZIR (VOCE) Sako drvo, ko ima rod, ako ta rod judi jedu, zove se Zir. Ne zove se 2ir samo drvo ale stablo, lego i njihov rod. ‘Judi reéu: "Ovo leto si Zi lepo cvatu. Ako ne bude kakove grasice, bit ce éuda ira" Zir zovu i bukvicu, pak kad urodi deju: "Ovo pozime imaju puhi Zira.” (Ono pak, a drugde zovu Zir (to rod od hasta), Kastafci zovu Zelud. Nekada ni bilo po KastafSine bogzna éa Zia. Bilo j Eresanj, smokav, ureh, ka

    You might also like