XXIII Интернационални научни скуп

Стратегијски менаџмент и системи подршке одлучивању у

стратегијском менаџменту

26. и 27. април 2018, Суботица, Република Србија

Синиша Митић Милан Николић Драган Ћоћкало

Универзитет у Новом Саду, Факултет Универзитет у Новом Саду, Технички Универзитет у Новом Саду, Технички
Техничких наука факултет „Михајло Пупин“ факултет „Михајло Пупин“
Нови Сад, Република Србија Зрењанин, Република Србија) Зрењанин, Република Србија

Едит Терек Јелена Рајковић

Универзитет у Новом Саду, Технички Унивезитет “Унион Никола Тесла”,
факултет „Михајло Пупин“ Факултет за инжењерски менаџмент
Зрењанин, Република Србија Београд, Република Србија

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И МЕЂУСОБНО ПОВЕРЕЊЕ

НА ПОСЛУ

Апстракт: У раду су приказани резултати истраживања утицаја информационих технологија на међусобно

поверење на послу, у предузећима у Србији. За мерење информационих техноологија у предузећима у Србији,
дефинисано је шест ајтема: ИТ1 - Поседовање савремених ИТ, ИТ 2 - Коришћење савремених ИТ, ИТ 3 -
Корист од савремених ИТ, ИТ4 - Обученост запослених за рад са савременим ИТ, ИТ5 - Мотивисаност
запослених за рад са савременим ИТ, ИТ6 - Значај који менаџмент придаје савременим ИТ. Истраживање се
односи на испитивање утицаја овако дефинисаних ајтема информационих технологија (ИТ) на димензије
међусобног поверења на послу (ИТП). Резултати су добијени обрадом упитника, попуњених од стране 380
средњих менаџера из 102 предузећа у Србији. Главни закључци истраживања су следећи: 1. Све корелације
између ајтема информационих технологија и димензија међусобног поверења на послу су статистички
значајне, снажне и позитивне. Од ајтема информационих технологија најснажније корелације имају следећи
ајтеми: ИТ6 - Значај који топ менаџмент придаје савременим ИТ, ИТ5 - Мотивисаност запослених за рад са
савременим ИТ и ИТ2 - Коришћење савремених ИТ. 2. Од димензија међусобног поверења на послу,
најснажније корелације остварује димензија ИТП4 - Поверење у акције менаџмента, а најслабије ИТП2 - Вера
у намере менаџмента. Висок ниво информационих технологија у организацији, код запослених ствара
поверење у акције менаџемнта, али то истовремено не подразумева постојање реципрочне мере у којој
запослени верују у намере менаџмента. 3. Постоји предиктивно дејство ајтема информационих технологија на
димензије међусобног поверења на послу. Ипак, ово предиктивно дејство је нешто слабије. Од свих
независних варијабли, посебно је изражен утицај ајтема ИТ6 - Значај који менаџмент придаје савременим ИТ,
ИТ5 - Мотивисаност запослених за рад са савременим ИТ и ИТ2 - Коришћење савремених ИТ. Треба
издвојити постојање статистички значајног предиктивног дејства ајтема IТ6 - Значај који менаџмент придаје
савременим ИТ на димензију ИТП4 - Поверење у акције менаџмента.

Кључне речи: Информационе технологије, Међусобно поверење на послу, Средњи менаџери, Србија.

INFORMATION TECHNOLOGIES AND MUTUAL TRUST AT WORK

Abstract: The paper presents the results of the research of the influence of information technologies on mutual trust at
work in companies in Serbia. For measuring information technologies in companies in Serbia, six items have been
defined: IT1- the possession of modern IT, IT2 - using (the application of) modern IT, IT3- use from modern IT, IT4 -
the training of employees to work with modern IT, IT5 - the motivation of employees to work with modern IT, IT6 -
the importance that management places on modern IT. The research is related to examining the impact of such defined
information technologies (IT) items on the dimensions of mutual trust at work (ITW). The results were obtained by
processing questionnaires, filled out by 380 middle managers from 102 companies in Serbia. The main conclusions of
the research are as follows: 1. All correlations between the information technology items and the dimensions of mutual
trust at work are statistically significant, strong and positive. From the items of information technologies the strongest
correlations have the following items: IT6 - the importance that management places on modern IT, IT5 - the
motivation of employees to work with modern IT and IT2 - using (the application of) modern IT. 2. From the
dimensions of mutual trust at work, the strongest correlations are achieved by the dimension ITW4 - Trust in
management actions, and the weakest ITW2 – trust in the intentions of management. High level of information
technologies in the organization creates confidence in the management of employees, but at the same time it does not
imply the existence of a reciprocal measure in which employees believe in the intentions of management. 3. There is a
predictive effect of information technologies on the dimensions of mutual trust at work. However, this predictive
effect is somewhat weaker. Of all independent variables, the impact of IT6 - the importance that management places
on modern IT, IT5 - the motivation of employees to work with modern IT and IT2 - using (the application of) modern
IT is especially significant. The existence of a statistically significant predictive effect of IT6 - the importance that
management places on modern IT on the ITW4 dimension - trust in management actions should be emphasized.

Key words: Information technology, Mutual trust at work, Middle managers, Serbia.

1. УВОД

Информационе технологије и организационо поверење налазе се у вези на два начина. Прво, поверење се може
сагледати из угла поверења у информационе технологије, што подразумева спремност појединца да зависи или
се ослања на технологију уместо да покушава да је контролише (McKnight, 2005). Друго, поверење се може
посматрати као међусобно поверење, у новим условима, на које је утицала употреба информационих
технологија, што је, уједно, и угао посматрања овог рада. Резултати истраживања Ashleigh и Nandhakumar
(2002) показују да се поверење у чланове тима смањује са порастом степена изолованости, јер је члановима
тима потребан лични контакт и директна интеракција да би се развијало поверење. Поверење игра важну улогу
у прихватању информационих технологија на индивидуалном нивоу и на нивоу организације, али утиче и на
прихватање информационих технологија и на националном нивоу (Kirs и Bagchi, 2012). Такође, испитивање
медијаторног ефекта идентификације поверења и афективне посвећености на намере за континуирано дељење
знања међу пословним онлине јединицама, показало је да су идентификација поверења и афективна
посвећеност делимични медијатори односа између задовољства и намере за континуирано дељење знања
(Hashim и Tan, 2015).

С обзиром на разлике између запослених који раде у виртуелном радном окружењу и традиционалном радном
окружењу, значајно је сагледати концепт поверења у условима који су другачији од традиционалних. Искуства
људи са информационим технологијама у развијеним државама су различита у односу на искуства у
транзиционим земљама (Soja и Cunha, 2015). Као разлог, аутори истичу да је наслеђе друштвено политичког
система у транзиционим земљама утицало на негативне ставове према ауторитету и низак ниво поверења у
односима. То резултује већом жељом за контролом над запосленима и пословним процесима. Друго
истраживање указује на специфичност рада у виртуелним тимовима/организацијама, што подразумева и
специфично понашање чланова (Jarvenpaa, Knoll, и Leidner, 1998). Према овом истраживању, чланови се, од
самог почетка, понашају као да поверење међу њима постоји. Међутим, Jarvenpaa и Leidner (1999) указују да
такво поверење једнако брзо и нестаје уколико је прво комуникационо исуство између чланова негативно.

Лако је закључити да савремене информационе технологије имају велики утицај на бројне организационе и
пословне перформансе у предузећима, а самим тим, и велики значај за пословање предузећа. У овом раду,
истражује се утицај информационих технологија на организационо поверење (међусобно поверење на послу), у
предузећима у Србији. Ово и слична истраживања имају велики значај, нарочито због тога што у Србији, до
сада, оваквим истраживањима није посвећивана посебна пажња.

152
2. ТЕОРИЈА И ХИПОТЕЗЕ
2.1. ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Информационе технологије су постале стратегијски важан ресурс организација. Оне обезбеђују концентрацију
свих информација које су важне за квалитетно одлучивање (Galbraith, 2012). Delone и McLean (1992) су
поставили категоризацију успешности информационих технологија на основу 180 истраживања која се баве
утицајем информационих технологија на организацију. Према (Delone и McLean, 1992), категоризација
успешности информационих технологија у предузећу обухвата шест значајних димензија: квалитет
информационих технологија, квалитет информација, употреба информационих технологија, задовољство
корисника (запослених), индивидулни утицај и утицај организације. Поред тога, постоје мишљења да је
одржавање технолошке конкурентности предузећа одговорност коју треба да деле сви чланови менаџмент тима
(Smith, 1996).

Информационе технологије су, као што су већ истакли бројни истраживачи (Delonе и McLean, 1992; Orlikowski
и Baroudi, 1991), уско повезане са корисницима, односно запосленима у предузећу. Прихватање
информационих технологија од стране запослених је значајан фактор и предмет бројних истраживања, који
доприноси повећању ефикасности информационих технологија и постизању конкурентности организације
(Karahanna, Straub, и Chervany, 1999; Taylor и Todd, 2001; Premkumara и Bhattacherjee, 2008; Bhattacherjee и
Premkumar, 2004).

Упркос великим улагањима у информационе технологије, бројне технолошке интервенције у организацијама не

успевају јер запослени не прихватају и не користе информационе технологије (Mitchell, Gagné, Beaudry, и Dyer,
2012). Менаџери треба да буду свесни значаја који има прихватање информационих технологија од стране
запослених, као и да је то пут којим се остварују бенефити од информационих технологија, али и укупно
побољшање организационих перформанси. Да би запослени боље прихватали информационе технологије,
неопходно је развијати потребна знања запослених и процесе преношења знања. Из овога се може закључити да
постоји (или би бар требала да постоји) веза између информационих технологија и организационог поверења,
као и да та веза има велики значај за организацију.

2.2. ОРГАНИЗАЦИОНО ПОВЕРЕЊЕ (МЕЂУСОБНО ПОВЕРЕЊЕ НА ПОСЛУ)

Поверење је честа реч у уобичајеном говору, али има посебно значење у смислу организационог понашања.
Према (Cook и Wall, 1980), поверење на послу означава степен у коме су запослени спремни да верују у добре
намере других људи и да имају поверење у речи и акције других људи. Исти аутори истичу да је опште
прихваћено мишљење да је поверење између индивидуа и група у предузећу веома важно за дугорочну
стабилност организације и добробит њених чланова. Према (McAllister, 1995), поверење је позитивно
очекивање да друга особа неће - својим речима, делима или одлукама - деловати опортунистички. Ова
дефиниција укључује фамилијарност и ризик (Robins и Judge, 2009). Поред тога, Rousseau, Sitkin, Burt и
Camerer (1998), поверење једноставно дефинишу као узајамну веру у намере и понашање других.

Према McKnight (2005), постоје три повезана концепта поверења: а) Веровање у убеђења људи подразумева
сигурна уверења да друга страна поседује пожељне атрибуте, као што су добронамерност, интегритет и
компетентност, у довољној мери да створе намере које су последица поверења; б) Веровање у намере људи
подразумева сигурну, посвећену спремност да се зависи или покаже рањивост другој страни на специфичан
начин, довољно јак да створи понашање у складу са поверењем; ц) Веровање у понашања људи подразумева
уверење у акције које показују да појединац зависи или се ослања на другог уместо на себе.

Под утицајем глобализације и убрзаног повећања значаја и употребе комуникационих технологија, када све
више људи ради у крос-функционалним и географски дистрибуираним тимовима, поверење има велики значај
(Zolin, Hinds, Fruchter, и Levitt, 2004). Ови аутори дефинишу интерперсонално поверење као психолошко стање
које обухвата намеру да се прихвати рањивост на основу позитивних очекивања према намерама или понашању
неког другог, без обзира на могућност праћења или контроле друге стране.

На бази претходних разматрања, у овом раду, постављене су две хипотезе:

Х1: Постоје статистички значајне корелације између ајтема информационих технологија и димензија
међусобног поверења на послу.
Х2: Постоји статистички значајно предиктивно дејство ајтема информационих технологија на димензије
међусобног поверења на послу.

153
3. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА
3.1. ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ
Информационе технологије. У овом раду, питања за мерење информационих технологија формирана су на бази
теоретских разматрања, као и одговарајућих аспеката посматрања информационих технологија. Тако, у многим
референцама указује се на значај степена примене информационих технологија (Bajkiewicz, Kraus, и Hong,
2011; Schultz, Utz, и Göritz, 2011). Осим тога, већи број радова истражује значај обучености и мотивисаности
запослених за рад са савременим информационим технологијама (Jacoby, 1977; Keller и Staelin, 1987; Iselin,
1993). Свему овоме додато је и питање везано за значај који менаџемент у предузећу придаје информационим
технологијама. На овај начин је коначно дефинисано шест ајтема који репрезентују стање информационих
технологија у предузећима. Испитаници своје одговоре дају путем Ликертове скале у пет тачака. Дефинисани
су следећи ајтеми: (Митић, 2016; Митић, Николић, Јанков, Вукоњански, и Терек 2017)
1. Моје предузеће поседује савремене информационе технологије. (ИТ1 - Поседовање савремених ИТ).
2. У мом предузећу, савремене информационе технологије се користе у великој мери. (ИТ2 - Коришћење
савремених ИТ).
3. У мом предузећу, савремене информационе технологије значајно подижу квалитет, ефикасност и
ефективност рада. (ИТ3 - Корист од савремених ИТ).
4. Запослени у мом предузећу су одлично обучени за рад на савременим информационим технологијама.
(ИТ4 - Обученост запослених за рад са савременим ИТ).
5. Запослени у мом предузећу су изузетно мотивисани за рад на савременим информационим
технологијама. (ИТ5 - Мотивисаност запослених за рад са савременим ИТ).
6. У мом предузећу, топ менаџмент придаје велики значај савременим информационим технологијама.
(ИТ6 - Значај који менаџмент придаје савременим ИТ).

Међусобно поверење на послу. Значај поверења у лидера је важна вишедеценијска тема истраживача и кључни
концепт неколико теорија лидерства (Dirks и Ferrin, 2002). Cook и Wall (1980) истичу да је опште прихваћено
мишљење да је поверење између индивидуа и група у предузећу веома важно за дугорочну стабилност
организације и добробит њених чланова. Ови аутори су развили инструмент везан за међусобно поверење на
радном месту (Cook и Wall, 1980). Овај инструмент је коришћен и у овом раду. Испитаници своје одговоре дају
путем Ликертове скале у седам тачака. Инструмент међусобно поверење на радном месту има 12 ајтема и мери
веру у намере и поверење у акције колега и менаџмента кроз четири димензије. Димензије су следеће:
1. Вера у намере сарадника (колега).
2. Вера у намере менаџмента.
3. Поверење у акције сарадника (колега).
4. Поверење у акције менаџмента.

3.2. ПОДАЦИ О ПОСТУПКУ И УЗОРКУ ИСТРАЖИВАЊА

Испитаници су били средњи менаџери, запослени у предузећима у Србији. Средњи менаџери су попунили
упитнике, при чему је коришћен интервју као подршка процесу анкетирања. Укупно 380 средњих менаџера из
102 предузећа је попунило упитник. Средњи менаџери су узети за испитанике зато што истовремено имају
контакте и са топ менаџментом и са осталим запосленима. На тај начин, средњи менаџери имају бољи увид и
сазнања о пословању, резултатима и перспективама предузећа од осталих запослених.

4. РЕЗУЛТАТИ
4.1. ДЕСКРИПТИВНА СТАТИСТИКА
Дескриптивна статистика за ајтеме информационих технологија и димензије међусобног поверења на послу,
приказана је у Табели 1. У табели су дати називи ајтема и димензија, скраћенице за сваки ајтем и димензију,
средње вредности, стандардна девијација и Cronbach’s alpha за сваку димензију. Вредности Кронбахове алфе
крећу у интервалу од α = 0.757 до α = 0.927.

Табела 1: Дескриптивна статистика за ајтеме информационих технологија и димензије међусобног

поверења на послу
Називи ајтема и димензија Скраћ. N Mин.Mакс.Сред. Стд.Дев.α
Поседовање савремених ИТ ИТ 1 3801 5 3.45 1.169
Коришћење савремених ИТ ИТ 2 3801 5 3.51 1.236
Корист од савремених ИТ ИТ 3 3801 5 3.47 1.227
Обученост запослених за рад са савр. ИТ ИТ 4 3801 5 3.39 1.196
154
Мотивисаност запослених за рад са савр. ИТ ИТ 5 3801 5 3.49 1.181
Значај који менаџмент придаје савременим ИТ ИТ 6 3801 5 3.57 1.195
Информационе технологије (димензија) ИТ 3801.00 5.00 3.47851.02743 .927
Вера у намере сарадника (колега) ИТ П1 3801.00 7.00 5.56671.22968 .845
Вера у намере менаџмента ИТ П2 3801.00 7.00 5.66141.18896 .757
Поверење у акције сарадника (колега) ИТ П3 3801.00 7.00 5.73421.19431 .823
Поверење у акције менаџмента ИТ П4 3801.00 7.00 5.57891.28219 .863
Извор: Митић, 2016.

4.2. КОРЕЛАЦИОНА АНАЛИЗА

Коефицијенти корелације између ајтема информационих технологија и димензија међусобног поверења на
послу, дати су у Табели 2. Коришћена је Пирсонова корелација, при чему су статистички значајне корелације
означене: *p<0.05; **p<0.01. Све посматране корелације су статистички значајне и позитивне, и то **p<0.01.

Табела 2: Коефицијенти корелације између ајтема информационих технологија и димензија

међусобног поверења на послу
ИТ П1 ИТ П2 ИТ П3 ИТ П4
ИТ 1 .166** .140** .147** .193**
ИТ 2 .224** .154** .213** .232**
ИТ 3 .208** .133** .179** .214**
ИТ 4 .211** .152** .184** .187**
ИТ 5 .232** .193** .206** .225**
ИТ 6 .248** .190** .213** .265**
*p<0.05; **p<0.01. Извор: Митић, 2016.

4.3. РЕГРЕСИОНА АНАЛИЗА

Предиктивно дејство ајтема информационих технологија (независне варијабле) на димензије међусобног
поверења на послу (зависне варијабле) испитано је применом Вишеструке регресионе анализе. Резултати ове
регресионе анализе приказани су у Табели 3.

Табела 3: Регресиона анализа (независне варијабле: ајтеми информационих технологија;

зависне варијабле: димензије међусобног поверења на послу)
Независне варијабле
Зависне
ИТ 1 ИТ 2 ИТ 3 ИТ 4 ИТ 5 ИТ 6 Р2 Ф Сиг
варијабле
β
ИТ П1 -.062 .140 -.005 .011 .066 .142 .073 4.871 .000
ИТ П2 .015 .067 -.053 -.022 .127 .091 .044 2.847 .010
ИТ П3 -.076 .194 -.045 .007 .073 .104 .060 3.998 .001
ИТ П4 -.005 .112 .040 -.092 .067 .183 .080 5.402 .000
Извор: Митић, 2016.

5. ДИСКУСИЈА
Дескриптивна статистика, приказана у Табели 1., показује да ајтеми информационих технологија имају
вредности оцена које су изнад просека (3.00 за овај упитник). Ово се може сматрати задовољавајућим
резултатом. Нарочито је позитивно то што је најбоље оцењени ајтем ИТ6 - Значај који менаџмент придаје
савременим информационим технологијама. Веома је важно да топ менаџмент препознаје значај употребе
савремених информационих технологија. У таквим условима, сасвим је оправдан оптимизам у смислу даље
набавке и примене савремених информационих технологија у предузећима у Србији, као и ефеката који ће при
томе бити остварени. С друге стране, најслабије оцењени ајтем је ИТ4 - Обученост запослених за рад са
савременим информационим технологијама. Овде се показује слабост која још увек није у потпуности
превазиђена у предузећима у Србији.

Табела 2. показује корелације између ајтема информационих технологија и димензија међусобног поверења на
послу. Све корелације су статистички значајне, снажне и позитивне. (На овај начин је потврђена хипотеза Х1.)
Овакви резултати могу се сматрати конзистентним са резултатима неких других истраживања. На пример,
Navimipour и Soltani (2016) указују на значај прихватања технологије и утицај прихватања технологије на
организационе перформансе. Слично томе, према (Wu, Dong, Chang, и Liao, 2015), информационе технологије
имају значајан утицај на организационе перформансе.

155
Од ајтема информационих технологија, најснажније корелације остварује ајтем ИТ6 - Значај који топ
менаџмент придаје савременим ИТ, а затим ајтеми ИТ5 - Мотивисаност запослених за рад са савременим ИТ и
ИТ2 - Коришћење савремених ИТ. Уколико руководство предузећа у великој мери придаје значај савременим
информационим технологијама, то очигледно у предузећу ствара атмосферу отворених и динамичних, како
интерних и екстерних, тако и хоризонталних и вертикалних комуникација. Све то доприноси већем међусобном
поверењу на послу. Даље, мотивација запослених за рад са савременим информационим технологијама је у
основи мотивација запослених. Самим тим, мотивација запослених директно је у вези са бројним
организационим перформансама, које су везане за људске ресурсе, па тако и са међусобним поверењем на
послу. Коришћење савремених информационих технологија указује на реалну примену и коришћење
расположиве опреме. То свакако доприноси поверењу. Супротно томе, у евентуалним ситуацијама, када се
информатичка опрема не користи у могућој и/или потребној мери, то може довести до одређених сумњи у
намере, акције и способности колега и менаџмента. Најслабије корелације (иако статистички значајне и
позитивне) има ајтем ИТ1 - Поседовање савремених ИТ. Јасно је да поседовање савремених информационих
технологија, само по себи, не може у толико значајној мери да утиче на развој и одржавање поверења у
организацији.

Од димензија међусобног поверења на послу, најснажније корелације остварује димензија ИТП4 - Поверење у
акције менаџмента, а најслабије ИТП2 - Вера у намере менаџмента (Табела 2.). Висок ниво информационих
технологија у организацији ствара осећај код запослених да менаџмент спроводи добре акције. Међутим, то не
мора уједно да значи да менаџмент има исто толико добре намере.

Табела 3 приказује резултате регресионе анализе. Ајтеми информационих технологија су независне варијабле,
док су димензије међусобног поверења на послу зависне варијабле. Регресиона анализа показује да најснажније
предиктивно дејство, од свих ајтема информационих технологија, имају ајтеми ИТ6 - Значај који менаџмент
придаје савременим ИТ, ИТ5 - Мотивисаност запослених за рад са савременим ИТ и ИТ 2 - Коришћење
савремених ИТ. Ови резултати су потпуно конзистентни са резултатима корелационе анализе. Ипак,
предиктивна дејства нису толико изражена. Статистички значајно (и позитивно) предиктивно дејство постоји
само у случају ајтема IТ6 - Значај који менаџмент придаје савременим ИТ, за димензију ИТП4 - Поверење у
акције менаџмента. Ова веза је логична: поверење у акције менаџмента, сасвим сигурно, једним делом се базира
на степену у коме менаџмент придаје значај информационим технологијама и технологијама уопште.

Према Табели 3, кориговани индекси детерминације Р2 имају вредности у опсегу 0.044 до 0.080. Иако
вредности нису велике, код свих посматраних зависних варијабли постоје статистички значајне вредности
индекса детерминације Р2. Ови резултати потврђују предиктивно дејство ајтема информационих технологија
(независне варијабле), на димензије међусобног поверења на послу (зависне варијабле). Треба имати у виду да
је ово предиктивно дејство ипак нешто слабије. (На овај начин потврђена је хипотеза Х2.)

Највишу вредност Р2 има димензија ИТП4 - Поверење у акције менаџмента, а најнижу ИТ П2 - Вера у намере
менаџмента (Табела 3.). Овакви резултати, такође, у складу су са резултатима корелационе анализе између
ајтема информационих технологија и димензија организационог поверења, што је претходно дискутовано.

6. ЗАКЉУЧАК
Просечне оцене за ајтеме информационих технологија су нешто изнад просека, што указује на добро стање
информационих технологија у предузећима у Србији. Перспектива је такође добра, с обзиром да највишу
просечну оцену има ајтем ИТ6 - Значај који топ менаџмент придаје савременим ИТ. Ако топ менаџмент придаје
потребан значај информационим технологијама, онда је реално очекивати да ће ниво посматраних ајтема
информационих технологија бити у порасту.

Све корелације између ајтема информационих технологија и димензија међусобног поверења на послу су
статистички значајне, снажне и позитивне. Од ајтема информационих технологија најснажније корелације
имају следећи ајтеми: ИТ6 - Значај који топ менаџмент придаје савременим ИТ, ИТ5 - Мотивисаност
запослених за рад са савременим ИТ и ИТ 2 - Коришћење савремених ИТ.

Од димензија међусобног поверења на послу, најснажније корелације најснажније корелације остварује

димензија ИТП4 - Поверење у акције менаџмента, а најслабије ИТП2 - Вера у намере менаџмента. Дакле, висок
ниво информационих технологија у организацији, код запослених ствара поверење у акције менаџемнта, али то
истовремено не подразумева постојање реципрочне мере у којој запослени верују у намере менаџмента.

Регресиона анализа је показала да постоји предиктивно дејство ајтема информационих технологија на

димензије међусобног поверења на послу. Ипак, ово предиктивно дејство је нешто слабије. Од свих независних
варијабли, посебно је изражен утицај ајтема ИТ6 - Значај који менаџмент придаје савременим ИТ, ИТ5 -
156
Мотивисаност запослених за рад са савременим ИТ и ИТ2 - Коришћење савремених ИТ. Треба издвојити
постојање статистички значајног предиктивног дејства ајтема ИТ6 - Значај који менаџмент придаје савременим
ИТ на димензију ИТП4 - Поверење у акције менаџмента.

Топ менаџери морају бити свесни свог великог утицаја у сфери информационих технологија. Они треба да
посвете одговарајућу пажњу савременим информационим технологијама у свом предузећу. Препорука топ
менаџерима је да континуирано и системски улажу у куповину и одржавање савремених информационих
технологија, као и да мотивишу запослене за рад са савременим информационим технологијама. Ефекти ових
улагања и напора ће се, између осталог, испољити и на унапређење и повећање међусобног поверења на послу.

РЕФЕРЕНЦЕ
Ashleigh, M.J., и Nandhakumar, J. (2002). Trust and technologies: implications for information technology supported
work practices, in Wrycza, S. (Ed.) Information Systems and the Future of the Digital Economy (pp. 1134-1143).
Gdansk: University of Gdansk.
Bajkiewicz, T.E., Kraus, J.J., и Soo, Y.H. (2011). The impact of newsroom changes and the rise of social media on the
practice of media relations. Public Relations Review, 37, 329-331.
Bhattacherjee, A., и Premkumar, G. (2004). Understanding changes in beliefs and attitudes toward IT usage. MIS
Quarterly, 28(2), 229-254.
Cook, J., и Wall, T. (1980). New work attitude measures of trust, organizational commitment and personal need non-
fulfilment. Journal of Occuptational Psychology, 53, 39-52.
Delone, W.H., и McLean, E.R. (1992). Information systems success: the quest for the dependent variable. Information
Systems Research, 3(1), 60-95.
Dirks, K.T., и Ferrin, D.L. (2002). Trust in leadership: meta-analytic wndings and implications for research and practice.
Journal of Applied Psychology, 87, 611–628.
Galbraith, J. (2012). The evolution of enterprise organization designs. Journal of Organization Design, 1(2), 1-13.
Hashim, K. F., и Tan, F. B. (2015). The mediating role of trust and commitment on members’ continuous knowledge
sharing intention: A commitment-trust theory perspective. International Journal of Information Management, 35(2),
145-151.
Iselin, E. R. (1993). The effects of the information and data properties of financial ratios and statements on managerial
decision quality. Journal of Business Finance & Accounting, 20, 249-267.
Jacoby, J. (1977). Information load and decision quality: Some contested issues. Journal of Marketing Research, 14,
569-73.
Jarvenpaa, S., Knoll, K., и Leidner, D.E. (1998). Is anybody out there? Antecedents of trust in global virtual teams.
Journal of Management Science, 14, 29-64.
Jarvenpaa, S., и Leidner, D.E. (1999). Communication and Trust in Global Virtual Teams. Organization Science, 10(6),
791-815.
Keller, K. L., и Staelin, R. (1987). Effects of Quality and Quantity of Information on Decision Effectiveness. Journal of
Consumer Research, 14, 200-213.
Kirs, P., и Bagchi, K. (2012). The impact of trust and changes in trust: A national comparison of individual adoptions of
information and communication technologies and related phenomenon. International Journal of Information
Management, 32(5), 431-441.
Karahanna, E., Straub, D.W., и Chervany, N.L. (1999). Information technology adoption across time: a cross-sectional
comparison of pre-adoption and post-adoption beliefs. MIS Quarterly, 23(2), 183–213.
McAllister, D.J. (1995). Affect - and cognition - based trust as foundations for interpersonal cooperation in Organizations.
Academy of Management Journal, 38(1), 24-59.
McKnight, D.H. (2005). Trust in Information Technology. In G. B. Davis (Eds.), The Blackwell Encyclopedia of
Management, Vol. 7 Management Information Systems, Malden, MA: Blackwell. 329-331.
Mitchell, J.I., Gagné, M., Beaudry, A., и Dyer, L. (2012). The role of perceived organizational support, distributive justice
and motivation in reactions to new information technology. Computers in Human Behavior, 28(2), 729-738.
Митић,С., Николић, M., Јанков, J., Вукоњански, J., и Tерек, E. (2017). The impact of information technologies on
communication satisfaction and organizational learning in companies in Serbia. Computers in Human Behavior, 76,
87–101.
157
Mитић, С. (2016). The impact of information technologies on organizational performance of companies in Serbia. PhD
Thesis, University of Novi Sad, Technical Faculty “Mihajlo Pupin”, Zrenjanin, Serbia.
Navimipour, N.J., и Soltani, Z. (2016). The impact of cost, technology acceptance and employees’ satisfaction on the
effectiveness of the electronic customer relationship management systems. Computers in Human Behavior, 55,
1052–1066.
Orlikowski, W.J., и Baroudi, J.J. (1991). Studying Information Technology in Organizations: Research Approaches and
Assumptions. Information Systems Research, 2, 1-28.
Premkumara, G., и Bhattacherjeeb, A. (2008). Explaining information technology usage: A test of competing models.
Omega, 36, 64-75.
Robbins, S.P.,и Judge, T.A. (2009). Organizaciono ponašanje, 12th Edition, Zagreb: Mate d.o.o.
Rousseau, D. M., Sitkin, S. B., Burt, R. S., и Camerer, C. (1998). Not so different after all: A crossdiscipline view of trust.
Academy of Management Review, 23(3), 393-404.
Schultz, F., Utz, S., и Göritz, A. (2011). Is the medium the message? Perceptions of and reactions to crisis
communication via twitter, blogs and traditional media. Public Relations Review, 37(1), 20-27.
Smith, J. B. (1996). Becoming the new technology executive (pp. 39-46). Canada: CIO.
Soja, P., и Cunha, P.R. (2015). ICT in Transition Economies: Narrowing the Research Gap to Developed Countries.
Information Technology for Development, 21(3), 323-329.
Taylor, S., и Todd, P.A. (1995). Understanding information technology usage: a test of competing models. Information
Systems Research, 6(2), 144-76.
Wu, Y.C.J., Dong, T.P., Chang, C.L., и Liao, Y.C. (2015). A collaborative learning lesson from using effective information
technology combinations. Computers in Human Behavior, 51, 986-993.
Zolin, R., Hinds, P. J., Fruchter, R., и Levitt, R.E. (2004). Interpersonal trust in cross-functional, geographically
distributed work: A longitudinal study. Information and Organization, 14, 1-26.

ЗАХВАЛНОСТ

Овај рад је резултат истраживачких активности спроведених у оквиру пројекта "Унапређење предузетничке
климе, анализа аспеката и могућих правца деловања код младих у региону средњег Баната", финансираног од
стране Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, Аутономне
Покрајине Војводине.

158