Planiranje prostora

U ovoj lekciji saznaćete na koje se sve načine planira prostor jednog enterijera. U osnovi,
ono što rešavate prilikom planiranja prostora jeste odnos zona (prostorija, soba) i način
njihovog povezivanja putem takozvanih koridora, odnosno zona kretanja i korišćenja.
Planira se uvek u kontekstu postojećeg stanja, bilo da se radi o novoj ili o staroj građevini.
Vi, kao enterijeristi, uvek radite na nekoj vrsti postojećeg stanja prostora.

U ovoj lekciji upoznaćete se i sa različitim pristupima koji moraju biti korišćeni tokom
planiranja i prilikom rešavanja plana (osnove). Biće istaknut značaj korisničkog psihološkog,
odnosno mentalnog doživljaja prostora, zatim osećaj kretanja, takozvanog putovanja kroz
prostor, i govoriće se o slojevima enterijera. Na planiranje svakako utiču kako arhitektonski
elementi (noseći stubovi, grede, visina plafona i slično), tako i enterijerski elementi i detalji
(kao na primer nameštaj ili rasveta). Pored svega ovoga, biće objašnjeno i kako
trodimenzionalno razumevanje prostora utiče na planiranje.

Treba imati na umu da kada ste došli do faze rešavanja plana enterijera, već ste odmakli i
uveliko zagazili u sam proces dizajniranja. Do tog koraka obavili ste sva istraživanja,
napravili analize i na osnovu toga formirali dizajnerski brif. Orijentacija prostora, odnosno
zgrade i svaki prilaz prostoru poznati su vam i analizirani. Definisali ste do tada gotovo sve
potrebe klijenta i ustanovili sve prednosti i mane prostora – jednostavno rečeno uspeli ste
poprilično da uronite u projekat.

Tokom analize već ste odredili neke ciljeve svog dizajna. Njih prevodite u plan. To je prvi
korak pri konkretnom rešavanju prostora. Preko serije dijagrama i prostornih analiza,
uglavnom rađenih crtežom u slobodnoj ruci (ali i uz pomoć računarskih programa), bližite se
onom što se naziva plan. Plan je, dakle, osnova vašeg rešenja; plan je dijagram rasporeda
soba na jednoj visinskoj ravni u određenoj zgradi. Za vreme ovog postupka ideje o samom
izgledu prostora će navirati, ali tu treba biti pametan i odupirati im se. Ne zaboravite da
ipak postojeće stanje prostora diktira mnogo toga i ne treba se zanositi idejama koje će
kasnije biti ugrožene ili odbačene zbog funkcionalnosti, odnosno nefunkcionalnosti nekog
prostora.

Planiranje prostora, kao jednu od faza u dizajnerskom procesu, možemo podeliti u tri faze
razvoja. Od, takoreći, skice do tehničkog crteža prostora, tri faze izgledaju ovako:

1. Bubble dijagram,
2. Prilagođavanje arhitekturi prostora,
3. Pocizioniranje elemenata enterijera, nameštaja i slično.

Copyright © Link group

Prva faza – bubble dijagram
Jedna zona (prostor), kao deo ukupnog prostora koji tretiramo, definisana je svojom
svrhom, odnosno namenom, koja zavisi od aktivnosti korisnika prostora. Kada smo
ustanovili zone i njihove namene, pravimo „balone“ koji reprezentuju te zone i spajamo ih
linijama koje označavaju vezu između njih. Veličina „balona“ pre svega zavisi od slobodno
procenjene veličine zone. U njima se ne prikazuje uređenje tih zona, odnosno nameštaja,
osim ako taj nameštaj nije toliko veliki da utiče na planiranje i komunikaciju. Bitno je
zapamtiti da se ovde bavimo prostornim odnosima u okviru enterijera na kome radimo. Pri
tome treba da vodimo računa o odnosima ovih zona i o tome koje su to specifične veze
određenih prostora koje imaju sa drugim prostorima ili među sobom. Na slikama 10.1. i
10.2. možete videti kako izgleda bubble dijagram.

Slika 10.1. Bubble dijagram – primer 11

1 http://www.gridgit.com/post_interior-design-circulation-diagram_3453/

Copyright © Link group

 Slika 10.2. Bubble dijagram – primer 22

Druga faza – prilagođavanje arhitekturi prostora

Kada se prostorni odnosi jednom uspostave, vreme je da se proveri kako ti odnosi

odgovaraju postojećem, odnosno zatečenom stanju enterijera na kome radimo. Svakako,
određena usklađivanja moraju da se dese kako bi prostor odgovarao željenom dijagramu.

Na slici 10.3. možete videti kako izgleda bubble dijagram usklađen sa postojećim stanjem.
Druga faza u planiranju prostora predstavlja, prema tome, prilagođavanje uspostavljene
strategije rešenja enterijera u kojoj sve komponente planiranja zavise jedna od druge. Ne bi
u prostor trebalo postavljati nikakve arhitektonske ili enterijerske elemente pre nego što
smo rešili bubble dijagram. Veoma je pogrešno ako bismo počeli da projektujemo a da pri
tome nismo prostor uskladili sa bubble dijagramom.

2 https://www.behance.net/gallery/13445029/Hospitality-Design-Boutique-Hotel-and-Restaurant

Copyright © Link group

 Slika 10.3. Bubble dijagram i postojeće stanje3

Bitno je naglasiti da dizajnerski proces jeste organski proces i da se radi o razvijanju,

gotovo rastu od iskre ideje, od iskre informacije do grandioznih projekata. Drugim rečima,
mi planiramo prema nameni prostora, prema potrebama i namerama korisnika prostora.
Prema tome se u ovoj fazi posebno posvećujemo potrebama i namerama korisnika prostora.
Potrebe i namere korisnika direktno se odražavaju na prostor, gotovo kao da se između njih
odigrava dijalog. Čovek se kreće od zone do zone, zadovoljavajući svoje potrebe i
ispunjavajući svoje namere. Namere i potrebe mogu biti razne, na tabeli 10.1. možete videti
samo neke od namera, kao i to kako prostor „odgovara“ na njih:

NAMERE korisnika Prostor

• Idem da se nađem sa nekim.
• Idem da sednem.
• Idem po nešto i napuštam prostoriju.
• Došao sam da čitam knjigu.
• Došao sam na radno mesto.
• Došao sam ovde da jedem i pijem.
• Došao sam ovde da se provedem.
• Ovde sam da ti obezbedim postojanje.
• Ovde sam da ti obezbedim komfor.
• Ovde sam da obezbedim sigurnost.
• Ovde sam da ljude učinim zadovoljnima
• Ovde sam da ti pružim uslove za rad.
• Kod mene možeš da jedeš i da piješ.
• Ovde sam da možes da se zabaviš.

Tabela 10.1. Odnos korisnika i prostora u kontekstu namera

3 http://www.gridgit.com/post_interior-design-circulation-diagram_3453/

Copyright © Link group

Postoji bezbroj namera sa kojima korisnik pristupa korišćenju određenog prostora – namere
upravljaju funkcijom jednog enterijera. Ovako postavljene činjenice mogu da zvuče suviše
banalno, međutim sugestija je svima koji prate ovaj kurs da pokušaju da na slikovit način
sebi, kao u tabelama 10.1. i 10.2, napišu namere i ciljeve korisnika. Dakle, odgovorite na
pitanje: Koje su namere i potrebe korisnika?

Uvek postoji veliki broj razloga zašto ljudi koriste enterijer. Definisanje potreba korisnika
određenog prostora, bilo iz sopstvenog iskustva ili iz analize koju ste sproveli, za vaš dizajn
mnogo će značiti, jer će vam pomoći da lakše i brže donosite odluke. To važi za enterijer
koji dizajnirate i može da deluje kao podsetnik na svrhu i cilj projekta. U tabeli 10.2. možete
da uočite odnos prostora i potreba korisnika:

POTREBE korisnika Prostor

• Odluke i izbori moraju biti napravljeni – • Adekvatan pristup

kuda se kretati, šta raditi i kako stići na • Prateće instalacije
odredište • Telekomunikacija
• Jasni pogledi • Dobra rasveta
• Dobro osvetljenje kako bi se obavio neki • Dobra ventilacija
zadatak i aktivnost • Adekvatne završne obrade
• Laka komunikacija u prostoru – kretanje • Zdravlje i bezbednost
• Adekvatno odlaganje stvari i predmeta • Snabdevanje toaleta i kuhinje
• Komfor i blagostanje • Dobra akustika
• Adekvatni pomoćni sistemi • Adekvatne prostorne podele
• Enterijer – hrana za dušu • Adekvatni prostori za cirkulaciju i
• Enterijer – pruža satisfakciju komunikaciju
• Enterijer–- za dobrodošlicu • Adekvatni prostori za izvođenje zadataka
• Enterijer – odgovara postavljenim
ciljevima

Tabela 10.2. Odnos korisnika i prostora u kontekstu potreba

Plan koji je prikazan na slici 10.3. samo je početak onoga što se uspostavlja na osnovu
informacija i bubble dijagrama. Dalja razrada plana mahom zavisi od onih saznanja koja
proističu iz potreba i namera (primeri su dati u tabelama 10.1. i 10.2). Cirkulacija
(predstavlja kretanje ljudi koji izvode različite zadatke u prostoru, zaseban koncept koji će
biti posebno prikazan u jednoj od narednih lekcija) predstavlja integralni deo planiranja, što
sam objasnio u prethodnoj lekciji. Treba svakako imati na umu da planiranje nije samo i
isključivo dvodimenzionalna aktivnost. Dizajner enterijera gotovo uvek razmišlja u trećoj
dimenziji. Ovo podrazumeva da, pored toga što prostor rešavate u dve dimenzije, dakle u
osnovi, vi u obzir uzimate i treću dimenziju – recimo kao da se krećete u tom prostoru.
Drugim rečima, doživljavate ukupan prostor. Pored toga što crtate osnovu usaglašenu sa
bubble dijagramom, crtate i mini skice ukupnog trodimenzionalnog prostora. Zbog toga je
bitno da dizajner savlada nacrtnu geometriju i perspektivu kako bi bolje razumeo treću
dimenziju. Na slici 10.4. možete videti kako izgledaju ove mini skice, misaone zabeleške.
Ove crteže još zovemo „koncept skice“.

Copyright © Link group

 Slika 10.4. Koncept skice4

Dakle, kada napravimo bubble dijagram, idemo dalje i pokušavamo da odredimo i

prilagodimo dijagram osnovi datog enterijera. Ako pogledamo sliku 10.4, ispred sebe imamo
jedan enterijer zdravstvene ustanove. Atipični dizajn i interesantna rešenja su upravo
proizašla iz gore opisanog postupka i načina razmišljanja. Sa druge strane, na slici 10.5.
imamo primer kancelarijskog prostora i vidimo jedan tipičan plan, klasičnog konzervativnog
rasporeda. Sve je pod pravim uglom i prilično nekreativno rešeno. Ovakva rešenja možete
videti gotovo svuda. Slična rešenja kod klijenata ne izazivaju nikakvu posebnu emociju – oni
čak mogu i prokomentarisati „Pa to mogu i ja“. Zbog toga je bitno da se držite koncepta,
zatim dizajn prilagodite funkciji i na kraju forma proizađe iz kombinacije koncepta i funkcije.
Svakako, sve je to uslovljeno fizičkim i konstruktivnim ograničenjima prostora. Ako se još
jednom vratimo na sliku 10.5, možemo zaključiti da nameštaj jeste pozicioniran
funkcionalno, ali je komunikacija gotovo zanemarena.

4 http://keywordsuggest.org/gallery/142510.html

Copyright © Link group

 Slika 10.5. Rešenje plana kancelarijskog prostora5

Primer kreativnog i interesantnog rešenja prikazan je na slici 10.6. Pred vama je primer
jednog doma, kuće u kojoj dominira, nazovimo ga, organski dizajn. Ovaj dizajn je
responsivan, usklađen sa potrebama i namerama korisnika, a plan je gotovo u potpunosti
prilagođen komunikaciji. Raspored prostorija i ukupan plan prostora je inovativno rešen. Na
ovom primeru svaki prostor je svrsishodan i daleko je odmakao od konzervativnog
pravougaonog rešenja. Ipak, ogradio bih se u ovom momentu. Ne tvrdim da rešenja po
svaku cenu treba da budu organska. Ali ističem da je forma svakako uslovljena fizičkim
odlikama prostora (da li postoji dovoljno prostora, da li možemo to i to smestiti u taj i taj
prostor i tako dalje). Dakle, treba izbegavati klasična, laka i brzopotezna rešenja. U ovoj fazi
planiranjem iz prostora treba izvući najviše.

Pitanje:

Forma jednog enterijera je uslovljena:

a. Fizičkim odlikama prostora

b. Željama klijenta
c. Isključivo idejama dizajnera

Objašnjenje:

Forma jednog enterijera je uslovljena fizičkim odlikama prostora. Drugim rečima, na

formu utiču fizičke odlike prostora, kao na primer veličina prostorija.

5 http://www.archdaily.com/545580/office-building-200-nissen-and-wentzlaff-
architekten/540a9133c07a80b906000088-office-building-200-nissen-and-wentzlaff-architekten-floor-
plan

Copyright © Link group

 Slika 10.6. Rešenje plana kuće organskog dizajna6

Treća faza – pozicioniranje elemenata enterijera

U konačnoj fazi planiranja rešava se raspored enterijerskih detalja, nameštaja i ostalih

sadržaja koji su predviđeni konceptom. Drugim rečima, planiranje je u ovoj fazi stiglo do
rešavanja detalja u enterijeru. U okviru ovog postupka ulazite detaljnije u svaku prostoriju
ili zonu i određujete raspored i komunikaciju među elementima enterijera i korisnika
prostora.

Kako se pristupa ovoj fazi? Na primer, na slici 10.7. možete videti različite vrste stolova.
Došli ste do toga da jedan komad nameštaja, jedan sto, treba negde da smestite. O čemu
razmišljate tada? Pitanje koje se nameće je: koji tip treba izabrati, na primer pravougaoni
sto ili okrugli? I u jednom i u drugom slučaju prostor zauzima osam sedećih mesta. Prvo
razmišljate o prostoru koji zauzima četvrtasti ili okrugli sto. Činjenica je da je više prostora
potrebno za okrugli sto. Sa druge strane, kod četvrtastog stola kada ljudi za njega sednu
simbolički nisu jednaki. Simbolično, okrugli sto predstavlja jednak status među onima koji
za njim sede. Simbolika u ovoj fazi igra značajnu ulogu. Dakle, odnos među ljudima koji
sede za stolom je bitan faktor na koji treba obratiti pažnju. Kada god radite na dispoziciji
nameštaja, treba da u obzir uzmete to kakve odnose kreirate među ljudima koji taj
nameštaj koriste. Da u ovoj tački ne biste skrenuli sa puta, uvek se vraćajte na dizajnerski
brif, u kome ćete pronaći potrebe klijenta. Nekada je bitno da naglasite status korisnika
prostora, a nekada to i nije poželjno. Rešenje uvek možete naći uvođenjem nekog
nekonvencionalnog sedenja, kao na primeru 10.8. Kod ovog stola status ne igra nikakvu
ulogu.

6 http://www.decorationtrend.com/other/spiral-shaped-house-in-espoo-finland-a-challenging-and-
inventive-project/

Copyright © Link group

 Slika 10.7. Različiti oblici stolova7

Slika 10.8. Nekonvencionalno sedenje8

7 https://conceptdraw.com/a286c3/preview--Design%20elements%20-%20Tables

8 http://www.floatproject.org/furniture-2/dining-tables-unusual-designs

Copyright © Link group

Najkorisniji alat za rešavanje nameštaja u enterijeru je svakako mreža ili na engleskom
grid. Grid je osnovno sredstvo prilikom planiranja i postavljanja nameštaja, ali i ostalih
elemenata u enterijeru. Mrežu ne treba shvatiti kao obavezu, već kao pomoćno sredstvo
kako biste lakše planirali raspored elemenata u prostoru. Na slici 10.9. pogledajte kako
izgleda mreža i na koji način se ona koristi u planiranju detalja enterijera. U gridu nameštaj
pozicionirate u relativnoj, a ne u preciznoj razmeri.

Slika 10.9. Rad sa mrežom9

Barijere i ograde

Planiranje podrazumeva organizaciju barijera i ograde u prostoru. Barijere i ograde su

arhitektonski ili enterijerski elementi. Njih koristimo onda kada smo na to prinuđeni, kao u
slučaju postojećeg nosećeg zida koji ne smemo da pomeramo, ili kada želimo da njima
usmeravamo kretanje ljudi i njihove poglede. Na slici 10.10. možete videti primer enterijera
koji obiluje pregradama.

9 https://smallhousebliss.com/2015/03/17/covert-cabin-woodsmans/covert-cabin-woodsman-floor-
plan-via-smallhousebliss/

Copyright © Link group

 Slika 10.10. Barijere i ograde10

Šta su faktički barijere i ograde u prostoru? To su zidovi, noseći i pregradni, to su razne

vrste pregrada, kako providne i neprovidne, tako vizuelne i faktičke. Barijere su i plafoni
kojima se zaokružuje enterijerska školjka. One određuju kretanje po putanjama i rutama
koje su usmerene ka nekom odredištu. Takvo činjenično stanje može se uporediti sa
putovanjem. Svaki čovek, podsvesno, prolazeći kroz enterijer prelazi jedan put. Prolazi kroz
zone i svojim čulima ih doživljava. Enterijerista upravo to treba da shvati kao podsticajni
element i u svoj dizajn zone integriše kao tačke na jednom putovanju. Reč je o doživljaju.

Ove zone su šematski podeljene na sledeći način:

1. Zona 1: Ulaz
2. Zona 2: Antre
3. Zona 3: Prijem
4. Zona 4: Glavna aktivnost
5. Zona 5: Pomoćna aktivnost
6. Zona 6: Izlaz.

10 http://www.home-designing.com/2013/10/apartment-design-for-pilot-aviation-enthusiast/creative-
room-division

Copyright © Link group

Slojevi

Planiranje prostora predstavlja svojevrsni „multitasking“. Kako je ranije pomenuto, tokom

planiranja morate voditi računa ne samo o dvodimenzionalnom planu, već i o trećoj
dimenziji, kao i o dimenziji u vidu iskustva koje korisnik prostora proživljava. Pored toga,
ako se fokusiramo na osnovu, kao dvodimenzionalni pristup planiranju, iz njega se mogu
izvući tri sloja, o kojima moramo voditi računa tokom planiranja. Ta tri sloja podrazumevaju
tri preseka prostorije po horizontalnoj ravni, a to su:

I. Plan osnove: osnova podova i zidova,

II. Plan nameštaja: enterijerski elementi i detalji (nameštaj i slično),
III. Plan plafona: plafon (uključujući rasvetu i druge instalacije).

Na slici 10.11. možete videti kako bi izgledalo razdvajanje ovih slojeva. Ceo proces
planiranja može biti komplikovan, jer po svojoj prirodi jeste preklapajući, odnosno slojevit.
Prema tome, određeni nivo discipline kod dizajnera enterijera može biti od velike koristi
prilikom rada kako bi se lakše i jasnije razumeo problem sa kojim se suočava.

Slika 10.11. Slojevi enterijera

3D planiranje

Više puta je do sada podvučeno da proces planiranja prostora nije samo dvodimenzionalna
aktivnost, jer dizajneri enterijera o prostoru razmišljaju u trećoj dimenziji. Prilikom
planiranja najviše se osvrćete na osnovu, koja podrazumeva dve dimenzije: širinu i dužinu
prostora. Bez obzira na to što visina, kao treća dimenzija, nije uključena u planiranje, vi o
njoj morate voditi računa. To čini posao enterijeriste trodimenzionalnim, a samim tim i
složenijim.

S obzirom na to da iz osnove ne možete videti visinu i njene odnose, kako u funkcionalnom

tako i u estetskom smislu, u igru morate uvesti crteže rađene rukom ili kompjuterske
prikaze izgleda i preseka prostora u kome radite. Na slikama 10.12. i 10.13. možete videti
izglede i preseke enterijera u fazi planiranja. Razlika između izgleda i preseka je u tome što
se u izgledu crta samo opna enterijera, a ne presek kroz sve slojeve poda, plafona i zidova.

Copyright © Link group

 Slika 10.12. Izgledi jednog kupatila (slojevi poda, zidova i plafona nisu nacrtani)11

Slika 10.13. Presek jedne kuće (slojevi poda, zidova i plafona jesu nacrtani)12

11 https://www.pinterest.com/pin/487233253409706621/

12 https://sites.suffolk.edu/andthen/2012/07/11/interior-design-major-heather-kology-wins-donghia-
scholarship/

Copyright © Link group

Ako govorimo o horizontalnim zonama visine, razlikujemo nekoliko zona:

A. Zona plafona – rasveta, instalacije, akustika, nepristupačno.

B. Displej zona – obično zona gde se pokazuju informacije, odlaganje i dostupna je.
C. Radna zona – za pisanje, čitanje, pravljenje, dostupna je.
D. Zona za odlaganje – za odlaganje stvari.

I na kraju elementi enterijera koji najviše utiču na planiranje prostora, a nisu arhitektonske
i konstrukcijske prirode, jesu lažni stubovi, sedenje, niske pregrade, radne površine, police,
enterijerske instalacije.

Dodatni materijal 10.1:

Možda najveći problem prilikom planiranja nastaje kada imate manjak prostora. Zbog
toga je prava umetnost planirati prostor za male kuće i stanove. Na sledećem video-
snimku možete videti kako izgledaju dobro isplanirani mali prostori.

https://www.youtube.com/watch?v=Og_OJhN7UdQ

Small and Tiny House Interior Design Ideas – How To Build a House

Rezime:

• U ovoj lekciji imali ste priliku da saznate na koje se načine planira prostor. Ono što
rešavate prilikom planiranja prostora jeste odnos zona (prostorija, soba) i način
njihovog povezivanja putem takozvanih koridora, odnosno zona kretanja i korišćenja
tog prostora. U ovoj lekciji su objašnjeni aspekti koji utiču na planiranje i pomažu
enterijeristima da planiranje prostora izvedu kvalitetno i profesionalno. Akcenat je
bačen na značaj korisničkog psihološkog, odnosno mentalnog doživljaja prostora,
osećaj kretanja, takozvanog putovanja kroz prostor i na slojeve enterijera. Pored
ovoga, objašnjeno je kako trodimenzionalno razumevanje prostora utiče na
planiranje.

Copyright © Link group