RPP - praktikum II

Zadatak ?????
Gaj je imućni zelenaš. Marko kome je novac preko potrebna obrati mu se s molbom
za pozajmicu. Gaj mu obeća novac, ali prethodnog zatraži od Marka da stipulacijom
preuzme obavezu na povraćaj novca iz očekivanog zajma. Tako je Marko na pitanje Gaja
da li obećava da će dati 1000 odgovorio: „Obećavam.” Gaj se u međuvremenu predomislio
i Marku nije dao novac na zajam.
1. Da li Gaj može tužiti Marka za obećanih 1000? Ako može kojom tužbom?
Gaj može iz stipulacije Marka da tuži za 1000 sestercija sa actio ex stipulatu.

Zadatak 62
Gaj i Marko su zaključili akceptilaciju. Gaj je pitao Marka: „Da li si primio deset
zlatnika koje sam ti obećao?”. Marko je odgovorio: „Jesam.”. Do isplate, međutim, u
stvarnosti nije došlo. Kakve efekte ovaj posao prozivodi? Da li se Marko može pozivati na
činjenicu da on u stvari nije primio deset zlatnika od Gaja, iako je tako izjavio akceptilaciju?
Marko može da podigne querelae numeratae pecuniae kojim se određuje neka bitna
činjenica. U ovom slučaju se utvrđuje da novac nikad nije dat.

Zadatak 76
Marko je odbio na zajam od Gaja sto modija pšenice. U najezdi varvarskih plemena
Markovo imanje je opljačkano zajedno s pozajmljenim žitom? Da li je Marko dužan da vrati
pšenicu?
Zajmodavac je dužan da vrati zajam iako je uzrok propasti vis maior zbog pravila da
„Zamenjiva stvar ne propada”.

Zadatak 86
Marko je dobio od Gaja na zajam 20 zlatnika. Koja pravila važe u sledećim
slučajevima:
a) Marko je izgubio novac u najezdi varvara koji su opustošili njegovo imanje?
Isto kao 76.
b) Marko je uzeo pomorski zajam. Kupio je robu radi pomorske trgovine. Robu je
izgubio usled nevremena na moru.
 Marko je uzeo pomorski zajam. Ako pomorski zajam propadne zajmoprimac nije
dužan da ga vrati.

Zadatak 90
Navedite o kojem ugovoru je reč u sledećim slučajevima:
a) Marko je dao Gaju srebrni pribor za jelo da bi priredio svečanu večeru za svoje
goste uz naknadu od 10 sestercija za upotrebu pribora po danu.
U pitanju je zakup (locatio conductio rei).
b) Marko je dao Gaju srberni pribor za jelo da bi priredio svečanu večeru za svoje
goste ne naplativši mu to.
U pitanju je posluga (commodatum).
c) Marko je dao Gaju deset amfora najboljeg kampanjskog vina radi svečane večere s
tim da mu Gaj vrati istu količnu vina iste vrste i kvaliteta.
U pitanju je zajam (mutuum).

Zadatak 96
Marko je od Gaja uzeo na poslugu konja Pegaza radu i obavljanju nekih poljskih
radova. Koja pravila o odgovornosti poslugoprimca važe u sledećim slučajevima:
a) konj Pegaz je ukraden iz Markove štale.
Marko odgovara za custodiu i mora da vrati jednostruki iznos. Poslugoprimac može
da tuži lopova iako on nije vlasnik jer ima interes da bude sačuvan.
b) Konj Pegaz je nestao u najezdi varvara koji su opustošili Markovo imanje.
U pitanju je vis maior, iako odgovara objektivno ne odgovara za ovo.

Zadatak 98
Gaj je dao na poslugu Marku svog konja Pegaza radi obavljanja poljskih radova. Koja
pravila o odgovornosti poslugodavca važe u sledećim slučajevima:
a) Gaj je tražio konja naza pre nego što je završeno vreme poljskih radova jer mu je
trebao za vlastite potrebe.
Ako poslugodavac traži konja u nevreme onda je poslugodavac dužan da tu štetu
nadoknadi (lucrum cessans).
b) Pegaz je bio bolestan pa j ezarazio i druge životnje. Marko je morao da leči konja i
ostale zaražene životinje i da plati troškove lečenja. Gaj za bolest svog konja nije znao.
 Poslugodavac odgovara jedino subjektivno i za culpa lata samim tim ne odgovara za
ovo.
c) Gaj je znao da mu je konj bolestan, ali ga je ipak dao na poslugu Marku.
Poslugodavac odgovara za culpa lata.

Zadtak 104
1. Petar je zamolio Marka da mu pričuva konja Pegaza dok se on ne vrati s putovanja
po Siciliji. Marko je to obećao. Dan uoči putovanja, Petar se pojavio pred Markovom štalom
vodeći konja Pegaza, ali je Marko odbio da primi konja pravdajući se da kod njega nema
dovoljno mesta u štali. Može li Petar da tuži Marka za povredu ugovorne obaveze iz ostave?
Ne može da ga tuži za obavezu iz ostave jer ostava nije ni nastala. Ostava nastaje
predajom stvari.
2. Posle napornog dana u Senatu, senatori Sempronije i Emilije došli su na terme da
se tu osve i razmene mišljenja o pitanjim o kojima se vodila rasprava. Svoju odeću ostavili
su kod zakupca termi Gaja. Gaj je takođe bio umoran pa je posle ruča malo zadremao. Tako
je odeća Sempronija i Emilija ukradena.
O kojem ugovoru je reč, ako Sempronije i Emilije ne plaćaju za uslugu čuvanja stvai,
a o kojem ako plaćaju?
Ako ne plaćaju to je depositum, a ako plaćaju onda je to locati conductio operis
faciendi.
Da li će Gaj biti odgvoran za nestanak odeće u slučaju da nije primio naknadu i da li
će biti odgovoran, ako je primio naknadu?
Ako nije primio naknadu to je ostava, a ostavoprimac ne odgovara za custodiu dok
conductor odgovara.

Zadatak 108
Marko je dao Gaju svojih 10 zlatnika u ostavu, s tim što je dopustio da novac koristi
te da mu vrati u dogovorenom roku. Gaj je međutim novac izgubio u poplavi koja je zadesila
kraj u kojem je živeo.
Da li je Gaj dužan da vrati novca?
Prvo je depositum irrregulare. Ne vraća se ista stvar već se vraćaju stvari iste vrste,
količine i kvaliteta. Samim tim mora da mu vrati predmet ostave jer funkcioniše poput
zajma.
Da li bi rešenje bilo isto da je Marko dao u ostavu svoga konja Pegaza?
 Da je u pitanju konj Pegaz to bi bila redovna ostava, a ako se on izgubi u poplavi to je
vis maior i onda nije dužan da mu vrati išta.

Zadatak 121
Livija je kod trgovca nakitom Marka videla bisernu ogrlicu za 600 sestercija koja joj
se veoma dopala. Dogovorila se s Markom da će ovu ogrlicu uzeti i za nju platiti cenu po
povratku s puta iz Španije. Livija je u Španiji, međutim, pronašla sličnu ogrlicu po znatno
povoljnijoj ceni i kupila ju je. Po povratku s puta obavestila je Marka da više nije
zainteresovana za kupovinu njegove biserne ogrlice. Da li je ovakav postupak Livije pravno
dopušten?
Nije dopušten jer je ugovor o kupoprodaji već nastao jer je to konsenzualani kontrakt
odnosno nastaje kada se usaglase volje, u ovom slučaju kada se dogovore šta je predmet i
cena, a ne nastaje predajom stvari.

Zadatak 126
Gaj je obećao Marku da će mu dati roba Stiha, a Marko je obećao Gaju da će mu
zauzvrat dati vrednu statuu poznatog grčkog umetnika.
Gaj se predomislio i odustao od predaje roba Stiha. Da li Marko ima pravnu zaštitu?
Da li ovakav sporazum proizvodi pravna dejstva? Da li će rešenje biti isto ukoliko je Gaj
obećao Marku da će mu dati roba Stiha za 10 zlatnika?
To je trampa (permutatio). Ako nijedna strana nije izvršila ono što je obećala trampa
ne nastaje. Tek predajom stvari nastaje trampa. Doduše, ako je u pitanju novac onda je isti
koncept kao prošli put.
Marko je predao statuu poznatog grčkog umetnika, a Gaj ne želi da preda roba Stiha.
Koje sredstvo stoji na raspolaganju Marku u klasičnom, a koje u postklasičnom pravu?
U klasičnom je pretorska actio in factum, a u postklasično actio praescriptis verbis.
Takođe može da traži vraćanje onog što je on dao.

Zadtak 129.
Petronije je kupio zemljište koje spada u res religiosae. Platio ga je 1000 sestercija.
Tu je zasadio vinograd u koji je uložio 500 sestercija i unajmio arhitektu da mu napravi
projekat za jednu omanju komfornu vilu uz honorar od 500 sestercija. Zatim je saznao da je
zemljište koje je kupio van pravnog prometa. Kojom tužbom i za koji iznos može kupac da
tuži prodavca u ovom slučaju?
 U pitanju je res religiosae stoga može da traži naknadu od 2000 sestercija.

Zadatak 132
Marko je Gaju dao tuniku, a zauzvrat je od Gaja dobio togu. Koja pravila važe u
sledećim slučajevima:
a) Marko je Gaju dao tuniku, ali pre nego što je Gaj Marku da togu, ona je izgorela u
požaru koji je zahvatio celo područje na kojem je stanovao Gaj.
Kada je u pitanju trampa onaj koji je dao stvar u trampu može condictiom da zahteva
stvar nazad.
b) Koje bi rešenje bilo da je Marko dao Gaju novac za togu koja je propala pre predaje
Od trenutka kupoprodaje do trenutka prodaje stvar pripada prodavcu. Stvar i dalje
pripada prodavcu, ali važi pravilo periculum (est) emptoris (rizik je na kupcu). Ako
propadne stvar od trenutka prodaje do trenutka predaje rizik neskrivljene propasti je na
kupcu. Ideja je da se kupac motiviše da što pre preuzme stvar zbog pravne sigurnosti.

Zadatak 137
Marko, kolekcionar umetničkih predmeta, uočio je grčku statuu nepoznatog skulptora
u Gajevoj prodavnici umetnina koju želi da kupi. Gaj je statuu cenio pet zlatnika, a Marko
je cenu spustio na tri zlatnika. Ispostavilo se da statua vredi mnogo više, pa Gaj želi da
raskine ugovor.
a) Kakvo će pravno rešenje biti u klasičnom rimskom pravu?
U klasici pretium nije morao da bude iustum odnosno da odgovara vrednosti predmeta.
b) Kakvo će rešenje biti u postklasičnom rimskog pravu?
Pravilo da pretimu mora da bude iustum su uveli Dioklecijan i Maksimijan. Prodavac
može da traži raskid ugovora odnosno restitutio in integrum. Kupac ima facultas alternativa,
a to je da ili pristane na raskine ugovor ili da isplati punu cenu.
c) Da li bi rešenje bilo isto da je u pitanju prodaja zemljišta?
Pri kupoprodaji zemljišta pretium mora da bude iustum. To pravilo je kasnije uvedeno
na skoro sve teretne ugovore (prekomerno oštećenje - laesio enormis; uveo Dioklecijan).
Korist mora da bude srazmerna da bi iustum važio. Kod Dioklecijana je morala da bude bar
1/2 vrednost isplaćena da bi bilo iustum (laesio ultra dimidium - oštećenje preko polovine).
Izuzetak za pretium iustum su aleatorni ugovori odnosno kockarsi ugovori.
Raskid i poništenje nisu isto. To je što od zaključenja do raskida proizvodi dejstva, a
pri poništenju ne proizvodi.
 Zadatak 145.
Gaj je prodao Kvintu barku koja je pripadala Ticiju za 1000 sestercija. Kvint je tu
barku odmah prodao Serviju za 1200 sestercija, a za slučaj evikcije ugovorena je stipulatio
duplae. Ticije je evincirao brodić od Servija.
a) Kojim pravnim sredstvom i za koji iznos će Servije moći da tuži Kvinta zbog
evikcije?
Ako je Servije zaključio stipulaciju za slučaj evikcije onda će Servije od Kvinta
zhatevati da mu vrati duplo više nego što mu je dao putem tužbom condictio. Tuži će ga za
2400 sestercija.
b) Kojim pravnim sredstvom i za koji iznoss će Kvint tužiti Gaja zbog evikcije?
Kvint može da tuži Gaja sa actio empti traži naknadu štete. Šteta je 1000+2400 što
znači da Gaj mora da mu da 3400 sestercija.
c) Uporedite položaj tužilaca Servija i Kvinta. Ko je u boljem položaju i zašto?
Servije tuži condcitiom (ne sadrži osnov) pa je u boljem slučaju od Kvinta koji tuži sa
actio empti.

Zadtak 149
Koja pravila o odgovornosti za fizičke nedostatke stvari će važiti u sledećim
slučajevima u klasičnom rimskom pravu? Navedite koja tužba je moguća u svakom od
navedenih slučajeva:
a) Marko je prodao Gaju roba Stiha ne znajući da on boluje od neizlečive bolesti
tuberkuloze.
U prvom slučaju prodaje van pijace, a u jednom na pijaci. Na pijaci odgovara zbog
edikta kurulskog edila neovisno od toga da li je znao ili ne. Tu je mogućnost actio quanti
minoris ili actio redhibitoria.
b) Trgovac robovima Kvint je na pijaci kupcu prodao roba ne nzajući da on boluje od
neizlečive bolesti tuberkuloze.
Ako ga je prodao van pijace tad važe opšte pravila. Tu odgovara za culpa levis in
abstracto, a ovaj ga tuži sa actio empti. Doduše za skrivene mane ne odgovara samim tim
van pijace ne odgovara.

Zadatak 182
 Marko je dao svoga roba Stiha poznatom muzičaru Gaju da ga nauči sviranju flate do
seldećih januarskih kalenda kada marko priređuje koncert u svojoj vili.
Koja pravna pravila važe u sledećim slučajevima:
a) Gaj je, zbog nedostatka vremen, poverio ovaj posao svom učeniku Hektoru. Stih,
međutim, nije naučio dobro da svira flautu.
U pitanju je culpa in eligendo te iako se može reći da je Hektor kriv, Gaj je taj koji je
odgovoran te se krivica svaljuje na njega.

Zadatak 184.
Marko treba da podigne krov na kući koju zida. Nema dovoljno radnika, pa odluči da
radi obavljanja fizičkih radova uposli Gajeve robove Stiha i Pamfila. S obzirom na to da mu
je potrebno više radne snage, na istim poslovima će raditi Kvint i Sekst, slobodni ljudi koji
su voljni da se prihvate ovog posla i rade po Markovim uputstvima. Svi radnici za sovoj rad
plaćeni su po 20 sestercija na dan.
Da li je reč o istom pravnom psolu u okviru kojeg su angažovani Stih i Pamfil, kao i
Kvint i Sekst?
Ako hoćeš da angažuješ robove ti plaćaš vlasniku i to je locatio conductio rei. A ako
unajmljuješ slobodne ljude da ti rade neko vreme to je locatio conductio operarum, ali ako
želiš da ti pokriju kuću onda je to locatio conductio operis faciendi.

Zadatak 185.
Gaj je angažovao Kvinta i Seksta, slobodne ljude, u berbi grožđa, s tim da su oni radili
dnevno za 20 sestercija. Međutim s obzirom da je tri dana uzastopno vladalo nevreme, berba
se nije mogla obavljati. Naon toga Kvint se razboleo pa je dva naredna dana odstustvovao s
posla. Koja će se pravila primeniti u ovim slučajevima?
Obaveza radnika je da stavi svoju radnu snagu na raspolaganje i izvršio je svoju
obavezu. To što je kiša padala pa nije mogao da radi svoj posao to nije njegov problem te je
plaćen. Ako se on razboleo pa nije stavio na raspolaganje svoju radnu snagu onda
poslodavac nije dužan da mu plati.

Zadatak 192.
Ticije i Sej sporazumeli su se da ustanove ortakluk radi trgovine umetnima. Ticije će
u ortakluk uneti imovinu dvostruko veće vrednost nego Sej. Ostalo nisu precizirali
ugovorom.
 a) Da li je ovaj ugovor valjan (da li sadrži sve bitne elemente)?
Ugovor je nastao odnosno valja je jer ima cilj i ima ulog.
b) Na koji način će Ticije i sej deliti dobit i rizik?
Ticije i Sej će deliti na ravne časti bez obzira na to koja je srazmera, ako nisu drugačije
ugovorili.

Zadatak 207.
U kojem od navedenih situacija je reč samo o svulaništvu, a u kojima istovremeno
posotoj orakluk i svulasništvo:
a) Marko i Petar, kao dobri prijatelji, odlučili su da zajedno kupe kuću u kojoj će
stanovati sa svojim porodicama.
Ako kupuju kuću da stanuju sa svojim porodicama onda je to ortakluk.
b) Marko i Petar dobili su na poklon roba Stiha od svog ujaka.
Nema učešće njihovih volja te je to communio incidens.
c) Marko i Petar dogovorili su se da zajedno kupe staru kuću, da je renoviraju i takvu
prodaju, a cenu među sobom podele.
To je opet orakluk jer imaju saglasnost volja, cilj i ulog.

Zadtak 215.
1. Gaj je zamolio Erosa, grčkog profesora filozofije, da ga poučava u toj veštini. Da li
Erso može sudskim putem zahtevati naknadu za svoju uslugu?
Ako je honorarijum obećan može da ga zahteva od konstitucije Septimije Severa.
2. Gaj ej zamolio Marka da mu preveze korintski stub u luku Ostiju. Koji je to posao,
ako Gaj plaća za uslugu, a koji ako ne plaća?
Ako plaća za uslugu to je locatio conductio operis faciendi, a ako ne plaća onda je to
mandat.
3. Gaj je jzamolio Marka da za nejgov račun kupi roba koji je vičan muzici što je
Marko i učinio?
a) Kakvu vrstu posla je Marko obavio za Gaja?
Marko je obavio pravni posao za Gaja.
b) Ko je valsnik roba koga je Marko kupio po nalogu Gaja?
Vlasnik je Marko jer nema direktnog zastupanja pri mandatu.
c) Ko može tužiti prodavca, ako se ispostavi da rob nema karakteristike koje je
prodavac istakao?
 Marko je dužan da prenese svojinu na robom. Jedin Marko može da tuži prodavca jer
je on kupac, a ne Gaj.

Zadatak 219.
Marko zamli Gaja da mu zameni crep na krovu koji prokišnjava. Koji je to posao
ukoliko Marko plaća za uslugu, a koji, ako ne plaća? Koji bi pravni posao nastao ukoliko
Gaj samoinicijativno zameni crep na krovu Markove kuće dok je on na putu? Koje zahteve
ima Gaj prema Maruku u ovom poslednjem slučaju? Kojom tužbom ih može ostvariti?
Ako plaća onda je locatio conductio operis faciendi, a ako ne plaća to je mandat. A
ako samoinicijativno zameni krov to je negotiorum gestio. U poslednjem slučajom ima
tužbu actio negotiorum contrariae i zahteva se naknada nužnih i korisnih troškova.

Zadatak 232.
Marko je nasledo svog oca kvinta. Očev prijatelj Gaj zatražio je od Marka da mu vrati
novac koji je on pozajmio njegovom ocu. Marko je to učinio, ali je naknadno saznao da je
njegov otac već vratio dug, doduše ne samom Gaju nego njegovom sinu po vlašću (filius
familias). Kakve su pravne posledice Markove isplate:
a) ako je Gaj znao da je dug vraćen
b) ako Gaj nije znao
Ako je Gaj znao da je dug vraćen i prima novac za ono što nije dugovano onda on čini
krađu. Ako nije znao onda nikom ništa.

Zadatak 236.
Gaj je zaključio ugovor o kupoprodaji s maloletnim Markom bez odobrenja Markovog
tutora. Gaj je Marku isplatio sumu novca na ime kupoprodajne cene, a kada je Marko trebalo
daizvrši svoje deo obaveze i preda nakit koji je nasledio od svoje majke, tutor se usprotivio
tražeći da se ugovor poništi.
Da li Gaj može tražiti povraćaj novca?
Gaj može da traži pvraćaj novca condictiom jer je to pravno neosnovano obogaćenje.

Zadtak 247.
Marko je nepažnjom udario štapom Gajevgo roba Stiha i slomio mu ruku?
Da li će Marko odgovarati za to što se dogodilo?
Da li će Marko odgovarati za iniuriu?
 Neće odgovarati za iniuriu jer mu fali animus iuriandi. Povreda roba je bila delo
iniurie sve do donošenja Akvilijevog zakona (III vek p.n.e.). Nakon toga se diže actio legis
Aquiliae što spada pod damnum iniuria datum.

Zadatak 250.
Marko je udaio Gajevog roba Stiha i slomio mu ruku.
Kako će se pravno kvalifikovati ovaj događaj u vreme Zakon XII tablica, a kako u
klasičnom rimskom pravu? Koji će dakle iznos Marko platiti na ime kazne u prvom, koji u
drugom slučaju?
U prvom slučaju plaća 150 asa (iniuria os fractum), a u drugom slučaju najveću
vrednost roba u poslednjih 30 dana.

Zadtak 257.
1. Marko je uzeo na poslugu od Gaja roba Stiha koji svira harfu da bi rob Stih svojom
muzikom zabavljao goste na večeri koju priređuje. Marko kućna posluga koja je trebalo da
počisti i uredi kuću pre večere se razbolela pa je on angažovao Gajevog roba Stiha da obavi
te poslove.
a) Koju vrstu krađe je počinio Marko?
Marko je počinio furtum usus jer je dat rob da svira, a ne da čisti.
c) Kojom tužbom Gaj može da tuži Marka?
actio furtum
d) Da li bi Marko odgovarao zakrađu ukoliko je verovao da bi njegov pirjatelj Gaj
dopustio da roba muzičara koristi za pomoć u kući?
Ne bi odgovarao jer ne bi imao animus.
e) da li bi Marko počinio krađu ukoliko je verovao da njegov pirjatelj Gaj to ne bi
dopustio pa je uprkos tome koristio roba muzičara u druge svrhe, a Gaj se u stvarnosti tome
nije protivio?
Ako smatra da njegov pirjatelj to ne bi dopustio onda ima animus furandi te ima krađe.
Druga stvar je to što Gaj neće da ga tuži.

2. Marko je prodao i predao konja Pegaza Gaju. Zbog komplikovanosti forme, nije
izvršena mancipacija. Međutim konj Pegaz nije poznavao novog gospodara pa je pobegao
iz štale i vratio se starom gospodar. Marko je tu činjenicu prećutao
 a) U kakvom je položaju Gaj koji je konja pribavio tradicijom na osnovu predaje, a ne
mancipacijom?
Gaj je pretorski vlasnik
b) Koju vrst krađe je počinio Marko?
Marko je učinio furtum possessionis.
c) Koja činjenica je neobična kod ove vrste krađe?
Neobično je da kviritski vlasnik krade svoju stvar.
d) Koju tužbu će podići Gaj protiv Marka bog krađe? Šta će tom tužbom moći da
zahteva?
Gaj će dići actio furti.
e) Gaj može podići istovremeno još jednu tužbu protiv Marka. Koja je to tužba? Zašto
je moguća kumulativna primena ove dve tužbe?
Može podići i actio Publiciana. Moguća je kumulativnost ove dve tužbe jer se nemaju
isti pravni efekat; pri actio furti plaća penalnu kaznu, a pri actio Publiciana vraća stvar u
sopstvenu državinu.

Zadatak 264.
1. Marko je vraćajući se s dugog puta u Rim svratio u gostionicu da se odmori i
prenoći. Svoj prtljag poverio je na čuvanje vlasniku gostionice Gaju. Međutim tokom noći
Markov prtljag je ukarden.
a) Ko ima pravo da podgine tužbi iz krađe? Zašto?
Marko ima pravo na tužbu iz krađe jer je vlasnik, ali i gostioničar ima pravo jer ima
interes da stvar bude sačuvana.
b) Koju tužbu može da podigne Marko protiv Gaja zbog gubitka prtljaga? Da li se Gaj
može uspešno odbraniti tvrdeći da je prtljag čuvao s najvećom pažnjom?
Marko može da digne actio locati. Nije bitno, ako tvrdi da je pažljiv jer odgovara
objektivno.

2. Marko je da o na poslugu svoga trakećg konja Pegaza Gaju. Konj Pegaz je tokom
noći ukraden zajedno s Gajevim konjima za vuču.
a) Ko ima pravo da podgine actio furti?
I vlasnik i poslugoprimac imaju pravo da dignu actio furti.

Zadatak 266
 Gaj je ukrao Marku srebrni pribor za jelo.
a) Da li Marko može podići protiv Gaja istovremeno actio furti i condictio?
Može da digne actio furti i condictio.
b) Šta može zahtevati jednom, a šta drugom tužbom?
Jednom može da zahteva da mu Gaj isplati penalnu kaznu, a drugom da mu vrati stvar.
c) Kakva će biti situacija u pogledu ovih tužbi, ako Gaj umre?
Protiv naslednika ne može da se digne deliktna tužba.

Zadatak 274
Gaj je preplašio konja koga je jahavo Marko rob Stih, pa je rob upao u reku i udavio
se.
a) Zašto ovde dolazi u obzir actio in factum?
b) Ko će podići ovu tužbu? Protiv koga?
c) Šta će njome moći da zahteva?
Actio in factum su sve pretorske tužbe koje su zasnovana na nekim činjenicama, a
pretor kaže ako je to to i to tačno ti ga osudi, a ako nije nemoj. Ovde je to jedini način na
koji može da se ispravi nepravda, ako je slučaj pre Akvilijevog zakona (III vek p.n.e.). Dići
će vlasnik protiv Gaja, a može da traži npr. da mu isplati istu cenu koji bi isplatio da je ubio
roba neposredno.
d) Da li je zahtev isti kao kad bi podigao zakonsku actio legis Aquiliae?
U preklasičnom nemamo actio legis Aquiliae jer nemamo odgovornost za posredno
ubistvo, ali zahtev je isti jedino pri tome da se nadoknađuje šteta, ali pri ovoj tužbi se gleda
najveća robova vrednost u zadnjih godinu dana.

Zadatak 286
Gajev rob je bio talentovan muzičar. Vešto i muzikalno je svirao harfu. Onda je
izgubio prst, a time i mogućnost da svira. Nekoliko meseci nakon toga, rob je ubijen. Koju
vrednost će delinkvent morati da plati?
Plaća vrednost roba u zadnjih godinu dana odnosno onda kada je imao sve prste na
ruci i mogao je da svira harfu.

Zadatak 290
Gaj je dobio sina sa svojom robinjom Jasminom koga je mnogo voleo, ali on je ubijen.
Šta Gaj može potraživati od delinkventa?
 Ako je taj rob bio njegov sin on ne može da traži naknadu afektivne vrednosti jer se
to pri actio legis Aquiliae ne uzima u obzir. Jedino može da traži njegovu najvišu vrednost
u zadnjih godinu dana.

Zadatak 300
Gaj je ušao u Markovu štalu. Dopao mu se Makov konj Pegaz pa ga je pomilovao, ali
se on iznenada ritnuo kopitom i naneo štetu Gaju.
a) Koju će tužbu moći da podigne Gaj protiv Marka u slučaju kada je to konj učinio
spontano?
Ovde je u pitanju actio de Pauperie. Vlasnik je tužen za štetu koju čini životinja. Ako
konj nije isprovociran nego je spontano to učinio onda funkcioniše.
b) Koja će tužba biti u pitanju, ako se konj ritnuo isprovociran do strane vlasnika
Marka?
Actio legis Aquiliae.